Preiavanje otpadnih

gasova
Pregled

SISTEMI ZA PREIAVANJE
OTPADNIH GASOVA

SISTEMI ZA
UKLANJANJE
ESTICA

10

SISTEMI ZA
UKLANJANJE
GASOVITIH
POLUTANATA

Emisija u svetu (Mt/god)

CO

1985
% (1985)

45.3
34.7

VOCs

SOx

ESTICE

NOx

21.4

31.0

22.0

11.0

16.4

23.7

16.8

8.4

130.7
100

8.4% vrsti

91.6% gasoviti
Struktura izvora zagaenja
Transport
Sagorevanje - stacionarni izvori
Industrijski procesi
Deponije
Razno

Ukupno

55.9
22.1
14.8
2.0
5.2

%
%
%
%
%

Redukcija aerozagaenja
iz industrijskih izvora
Zamena goriva
Poboljanje karakteristika ulaznih sirovina
Izmena ili poboljanje procesa
Reciklaa ili prevoenje u nus-produkte
Preiavanje otpadnih gasova

Metode za uklanjanje gasovitih

polutanata
Apsorpcija u tenosti
Transfer gasovitih polutanata u tenost
Adsorpcija na vrstoj povrini
Transfer gasovitih polutanata na vrstu povrinu
Sagorevanje
Hemijsko prevoenje gasovitih polutanata
u nekodljive ili manje kodljive oblike
Direktno
Termiko
Katalitiko

Kriterijumi za izbor tehnologije

za kontrolu zagaenja vazduha
Karakterizacija otpadnog gasnog toka

protok
temperatura
sastav (koji polutanti i u kojoj koncentraciji su prisutni)
korozivnost (kiseli gasovi HCl, HF, SO2, ..)

Specificiranje svih ogranienja

raspoloivi prostor
izvori energije
voda
finansije,...

Mogunost naknadnog tretmana ili skladitenja nusproizvoda

Opseg efikasnosti, oblast primenljivosti
Instalacione investicije i operativni trokovi
Stepen redukcije emisije zagaivaa do vrednosti propisane
odgovarajuim emisionim standardima
Definisanje potrebnog optimalnog stepena preiavanja

UKUPNI TROKOVI

Trokovi preiavanja

50%
90%
100%
EFIKASNOST PREIAVANJA

Pregled efikasnosti i ukupnih

trokova raspoloivih tehnologija za
kontrolu emisije VOCs
Nie koncentracije
Efikasnost
Cena

Vie koncentracije
Efikasnost Cena

Termiko
sagorevanje

Visoka

Visoka

Visoka

Srednja

iroka za tokove sa
visokom c

Katalitiko
sagorevanje

Visoka

Srednja

Srednja

Srednja

Specijalizovana za
tokove sa niom c

Adsorpcija
(na aktivnom uglju)

Visoka

Visoka

Srednja

Srednja

iroka za tokove sa
niskom c

Visoka

Srednja

iroka za tokove sa
visokom c

Tehnika

Apsorpcija
(u vodi)

Koncentracija
Efikasnost

Primena

Nia

< 3 g/m3 (u mnogo sluajeva <1 g/m3)

Via
Visoka
Srednja
Niska

> 5 g/m3
> 95%
80 95%
< 80%

Industrijski apsorpcioni sistemi

GAS

RASTVARA

CO2, H2S
CO2, H2S
HCl, HF
HCl, HF
Cl2
SO2
SO3
NH3
NO
NO2
HCN
CO
C2H4
Olefini

Voda

REAKTANT IZ
TENOSTI

Voda

KOH, NaOH

Voda

NaOH

Voda
Voda

Ca(OH)2, KOH
H2SO4

Voda

H2SO4

Voda
Voda
Voda
Voda

NaOH
Bakarne i amonijum soli
KOH
Kupro-amonijum kompleksi

Voda
Voda

Voda
Voda

Karakteristike apsorpcije

Proces: Difuzioni prenos molekula gasa u tenost

pod uticajem gradijenta koncentracije
Uticajni faktori za ubrzavanje apsorpcije:

Velika meufazna povrina

Turbulencija na meufaznoj povrini
Dugo vreme kontakta faza
Viestepena operacija
Veliki koeficijenti difuzije
Mali viskoziteti tenosti
Velika rastvorljivost

Uslovi za efikasnu apsorpciju:

velika rastvorljivost gasa, ili

nepovratna hemijska reakcija

Izbor tenosti

Tenost treba da bude

Koristi se voda

ako je komponenta koja se izdvaja dobro rastvorljiva

ako prisustvo vodene pare ne predstavlja problem

U vodu se po potrebi dodaju reaktanti

neisparljiva
jeftina
stabilna
nekorozivna
malog viskoziteta
nezapaljiva
reaktivna (hemisorpcija)

koji grade komplekse ili taloge, emulzifikatori ili

povrinski aktivne materije

Primeri

voda za gasove rastvorljive u vodi

ulja za lake ugljovodonike
specijalni hemijski rastvori za kisele gasove (CO2, SO2, H2S...)

Rastvorljivost

Henry-ev zakon vai

Henry-ev zakon ne vai

za pravolinijski deo ravnotene linije i primenjuje se

na gasove koji ne menjaju oblik molekula
(permanentni gasovi, ugljovodonici, ...)
kada gasovi uestvuju u hemijskoj reakciji, disosuju
ili na drugi nain menjaju strukturu molekula

Ravnotena koncentracija

najvea koncentracija koja se moe postii

pri rastvaranju nekog gasa u odreenoj tenosti,
na datom P i T

Podela ureaja za apsorpciju

prema nainu kontakta

Ureaji u kojima se ostvaruje "slobodna"

povrina kontakta faza
Ureaji sa barbotanim kontaktom gasnih
mehura kroz tenost
Ureaji sa rasprivanjem tenosti u vidu kapi

Ureaji sa barbotaom mehura

Gas se dovodi ispod tenosti i u vidu mehurova

prolazi kroz tenost
Tenost je kontinualna, a gas dispergovana faza
Meufazna povrina kontakta je povrina
mehura
Glavni tipovi ureaja u ovoj grupi su:
barbotana kolona
kolona sa podovima
aerator sa meanjem

Barbotana kolona
PREIEN GAS

TENOST

ZAGAEN
GAS

TENOST

Kolona sa podovima
PREIEN
GAS

TENOST

POD
PERFORIRAN
ILI
SA ZVONIMA

ZAGAEN
GAS

TENOST

Aerator sa meanjem

Ureaji sa raspravanjem kapi

Kontakt se ostvaruje raspravanjem tenosti u kapi

u kolonama ili komorama kroz koje protie gas
Meufazna povrina za prenos je povrina kapljice
Raspravanje tenosti se obino ostvaruje pomou
mlaznica i kinetikom energijom samog gasa
U ovu grupu ureaja spadaju:

Sprej kolone sa mlaznicama koje raspravaju tenost

suprotnostrujno, istostrujno ili unakrsno sa gasnim tokom
Venturi skruberi
Skruberi sa fluidizovanim slojem

Apsorpcija: rezime

Transfer iz gasne u tenu fazu; prenosu mase moe pruati otpor

i film gasa i film tenosti
Najee korien ureaj: apsorber sa pakovanim slojem
iroka primena u kontroli gasovitih polutanata i mirisa
kada koncentracije nisu niske
Projektovanje:
(a) protok tenosti iz bilansa mase;
(b) prenik apsorpcione kolone na osnovu uslova plavljenja;
(c) visina kolone na osnovu brzine prenosa mase

Razblaeni i koncentrovani sistemi

Relativno niska kapitalna ulaganja
Relativno visoki operativni trokovi
Problem generisanja novog (tenog) otpada

PROCESI SAGOREVANJA
CmHn+ (m+n/4)O2mCO2+ (n/2)H2O + TOPLOTA
KISEONIK UGLJEN
DIOKSID

VODENA
PARA

TETNA ORGANSKA JEDINJENJA (VOCs, HAPs)

PARE
GASOVI
MIRISI

EFIKASNO UKLANJANJE:

Polutanata jakog mirisa

Organskih aerosola
Organskih gasova i para
Gorivih industrijskih otpadnih gasova
3

OSNOVNI TIPOVI SAGOREVANJA

SAGOREVANJE DIREKTNO U PLAMENU

TERMIKO SAGOREVANJE

KATALITIKO SAGOREVANJE

KONCEPT 3T (Temperature, Time, Turbulence)

TEMPERATURA
VREME
TURBULENCIJA

Parametri koji utiu

na efikasnost
sistema

KONCENTRACIONE GRANICE ZAPALJIVOSTI

DONJA (LEL)

GORNJA (UEL)

GRANICE ZAPALJIVOSTI NEKIH ZAGAIVAA

(U ZAPREMINSKIM %)

H2S
CO
ETILEN OKSID
ETIL-ETAR
DI-METIL-AMIN

DONJA

GORNJA

4.3
12.5
3.0
1.9
2.8

45
74
100
48
14.4

PREPORUKA: Koncentracija otpadnog gasa = 25% LEL

Napr. za DIMETILAMIN 25% LEL = 0.7 vol.%

SAGOREVANJE DIREKTNO U PLAMENU

CmHn + (m+n/4)O2 mCO2 + (n/2)H2O + TOPLOTA
UGLJOVODONICI
VOCs, HAPs, MIRISI

OTPADNI GAS

KISEONIK

UGLJEN

VODENA

DIOKSID

PARA

DOPUNSKO GORIVO

SAGOREVANJE DIREKTNO U PLAMENU

PROBLEMI :
SEKUNDARNO ZAGAENJE
NOX, SOX, CO

ZONA
PLAMENA

POTPALJIVANJE

NESTABILNOST PLAMENA
AAV PLAMEN

OTPADNI GAS

SAGOREVANJE DIREKTNO U PLAMENU

DIREKTNO SAGOREVANJE U KOMORI

OTPADNI
GAS,
VAZDUH
+CmHn

DODATNO
GORIVO
(gas)

CO2
+
H2O

DODATNI
VAZDUH
PREDNJA
STRANA
11

ZONA
ZONA
ZADRAVANJA
MEANJA
BONA STRANA

SAGOREVANJE DIREKTNO U PLAMENU

PRIMENLJIVOST
RELATIVNO VISOKE KONCENTRACIJE GORIVIH POLUTANATA U
OTPADNOM GASU
DOVOLJNA TOPLOTA ZA SAMOSAGOREVANJE
MALE VARIJACIJE SASTAVA OTPADNOG GASA
JEFTINA GORIVA

DOBRO PROJEKTOVAN UREAJ

EFIKASNOST > 98%

IZBEGAVATI H2S I HLORISANE UGLJOVODONIKE

H2S SO2
12

HLORISANI UGLJOVODONICI HCl, Cl2, oksi-hlorisana jedinjenja

NISKE KONCENTRACIJE
GORIVIH POLUTANATA

TERMIKO

DONJA GRANICA ZAPALJIVOSTI

(LEL) %

KATALITIKO
25

BEZ ISKORIENJA
TOPLOTE

REKUPERATIVNI
SISTEM
REGENERATIVNI
SISTEM
TERMIKO
REKUPERATIVNO

20

13

15
KATALITIKO
TERMIKO
REGENERATIVNO
TERMIKO SA
KONCENTROVANJEM

10
5
8.5

17 25.5 34 42.5 51
103 m3/h

TERMIKO SAGOREVANJE
NII SADRAJ TOPLOTE GORIVIH GASOVA
(KONCENTRACIJE DO 25% VREDNOSTI DONJE GRANICE ZAPALJIVOSTI)

TERMIKO REKUPERATIVNO SAGOREVANJE

OTPADNI GAS:
VAZDUH + POLUTANTI

ZONA
SAGOREVANJA

650-980C
DODATNI
VAZDUH

PREIEN
GAS:
H2O+CO2

GORIVO
(gas)
ZONA
PREDGREVANJA
14

UREAJI ZA TERMIKO
REKUPERATIVNO
SAGOREVANJE

RADNI PARAMETRI
150 - 150000 m3/h
0.5 2.0 sec
650 - 1000 C

OTPADNI GAS:
VAZDUH + POLUTANTI

RAZMENJIVA
TOPLOTE

RADNI PARAMETRI
677 - 732 C
do 40000 m3/h
15

TERMIKO SAGOREVANJE

INDUSTRIJSKI TERMIKI REKUPERATIVNI INCINERATOR

SAGOREVA
15 000 m3/h
OTPADNOG GASA
RADNA
TEMPERATURA
730 - 800 C
PRODUKTI

H2O + CO2

16

TERMIKO SAGOREVANJE

FAKTORI KOJI UTIU NA EFIKASNOST

VREME ZADRAVANJA
TIPINO:

0.2 1.0 sekundi

TURBULENCIJA
MEANJE POLUTANATA SA O2
KONTAKT ULAZNIH I IZLAZNIH GASOVA

TEMPERATURA
TIP PLAMENIKA
VRSTA POLUTANTA

KONCENTRACIJA POLUTANTA
17

UREAJI ZA TERMIKO REGENERATIVNO SAGOREVANJE

KOMORA ZA
SAGOREVANJE
PLAMENIK

KERAMIKI BLOKOVI
KOMORA ZA
SAGOREVANJE

B
ZAGREVANJE
START-UP

19

OTPADNI GAS

A
OTPADNI
GAS

B
ISTGAS

A
ISTGAS

B
OTPADNI
GAS

KOMBINOVANI UREAJ:
ROTOR KONCETRATOR / TERMIKI INCINERATOR
UKUPNA EFIKASNOST=
(EFIKASNOST ADSORBERA) * (EFIKASNOST SAGOREVANJA)

Primer: 0.98 * 0.99 = 0.97

IST VAZDUH

10%

UREAJ ZA
SAGOREVANJE

10%
ZAGAEN
VAZDUH

100%

20

IST VAZDUH
ROTIRAJUI DISK SA
ADSORBENTOM

TERMIKO SAGOREVANJE

TERMIKO SAGOREVANJE U FLUIDIZOVANOM SLOJU

PREIEN
GAS

GORNJA ZONA
FLUIDIZOVANI SLOJ
INERTNIH ESTICA
DODATNI
VAZDUH

OTPADNI
GAS
21

GORIVO
DISTRIBUTOR PROTOKA
KOMORA ZA UVOENJE
OTPADNOG GASA

TERMIKO SAGOREVANJE

KARAKTERISTIKE TERMIKOG SAGOREVANJA

U FLUIDIZOVANOM SLOJU
VISOK STEPEN TURBULENCIJE
DUGO VREME BORAVKA U SLOJU
5 - 8 sekundi
TEMPERATURNE FLUKTUACIJE SU MINIMALNE

EFIKASNO SAGOREVANJE
NIE TEMPERATURE
MANJA PRODUKCIJA NOX

22

OSNOVNI TIPOVI SAGOREVANJA

HOMOGENE REAKCIJE
GAS - GAS
SAGOREVANJE DIREKTNO U PLAMENU

TERMIKO SAGOREVANJE

HETEROGENE REAKCIJE
GAS - VRSTO
KATALITIKO SAGOREVANJE
23

KATALITIKO SAGOREVANJE

PREDNOSTI

POTREBNA SAMO STEHIOMETRIJSKA KOLIINA O2

RADNE TEMPERATURE 150-500C
NEMA OTVORENOG PLAMENA
EFIKASNO SAGOREVANJE 95-100%
U ULAZNOM
U IZLAZNOM EFIKASNOST
GASU (mg/m) GASU (mg/m) UKLANJANJA
DIMETIL FORMAMID
METIL ETIL KETON
METIL IZOBUTIL KETON
TOLUEN
IZOBUTIL ACETAT

NEMA PRODUKCIJE NOX

40

54
727
688
94
35

3
1
1
2
NEMA

95%
99.9%
99.8%
98%
100%

KATALITIKO SAGOREVANJE

POLUTANT MOBILNI
IZVORI
VOC
37%
NOX
49%
CO
81%
ESTICE
27%

DRUGI
IZVORI
63%
51%
19%
73%

KATALIZATOR
KATALIZATOR

NOx N2 i O2
CmHn i CO CO2 i H2O
41

DODATNI
VAZDUH

KATALITIKO SAGOREVANJE

SELEKTIVNA KATALITIKA REDUKCIJA NOx

KATALIZATOR
OTPADNI
GAS

N2
O2
H2O

NOx
O2

IZLAZ U
ATMOSFERU

NH3

4 N2 + 6 H20

3 N2 + 6 H20
TIP KATALIZATORA
POROZNI EKSTRUDATI SA Rh U

4 NO + 4 NH3 + O2
2 NO2 + 4 NH3 + O2
OTPADNI GAS TEMPERATURA
NISKA TEMP.

120 350 C

SREDNJA TEMP.

265 425 C

PAKOVANOM SLOJU
VANADIJUM / TITANIJUM KATALIZATOR
NANEEN NA NOSAE STRUKTURE SAA

VISOKA TEMP.

345 590 C

ZEOLIT NA KERAMIKIM SUPSTRATIMA

42

UREAJI ZA KATALITIKO SAGOREVANJE

RADNE
TEMPERATURE

150-500C

OTPADNI GAS
SLOJ
KATALIZATORA

DODATNI
VAZDUH

IZLAZ
GASA
CO2 +O2
H2O + N2

GORIVO
(gas)

PREDGREJANI OTPADNI GAS

REAKTORI SA POKRETNIM SLOJEM KATALIZATORA

REAKTORI SA NEPOKRETNIM SLOJEM KATALIZATORA

43

KATALITIKO SAGOREVANJE

KATALITIKO REKUPERATIVNO
SAGOREVANJE
RAZMENJIVA
TOPLOTE

KATALITIKO REGENERATIVNO
SAGOREVANJE
BLOKOVI
KATALIZATORA

PLAMENIK

KATALIZATOR

44

KERAMIKI
BLOKOVI

OTPADNI GAS

KOMBINOVANI UREAJ:
ROTOR KONCETRATOR / KATALITIKI INCINERATOR

10%

10%
100%

50

KATALITIKO
SAGOREVANJE
IST VAZDUH
ROTIRAJUI DISK SA
ADSORBENTOM

Sagorevanje: Osobine
Potpuno uklanjanje sagorljivih polutanata
Adaptacija opreme
Efikasna kontrola
Efikasan rad
Iskorienje osloboene toplote u procesu
Visoki operativni trokovi
Neophodnost inercionih odvajaa
Problemi sekundarnog zagaenja

Adsorpcija iz gasne faze

na vrstoj povrini
Selektivno poveavanje koncentracije komponenata
iz gasovite ili tene smee (adsorbat) na povrini
vrstog supstrata (adsorbent)

VRSTA FAZA
adsorbent

Kontaktna povrina adsorbenata

najznaajnija je razvijena
povrina, koja potie od
veoma porozne strukture sa
jako razuenim, meusobno
povezanim porama
mikroporozni i makroporozni
adsorbenti

spoljnja
povrina
vrsta
faza
pore
unutranja
povrina

UVEANE MIKROPORE

Fizike osobine
Pakovani sloj adsorbenta ne sme pruati
preveliki otpor proticanju gasa
Adsorbenti treba da budu mehaniki otporni na
pritisak i habanje (pokretni sloj)
Dimenzije zrna adsorbenta treba da budu takve
da se izbegne njihovo odnoenje gasnim tokom
iz fluidizovanog sloja
Ako se adsorbent regenerie toplotom, mora
raspolagati otpornou na termike udare
Ne sme se kruniti i tako gubiti adsorpcione
osobine

Smernice za primenu
U kontroli zagaenja vazduha adsorpcija je
naroito pogodna metoda kada:

gasoviti polutant teko sagoreva,

je polutant neka supstanca ija je rekuperacija
ekonomski znaajna,
je niska koncentracija polutanta u otpadnom gasu

Primena adsorpcije je sve ira u kontroli kvaliteta

vazduha, naroito u sluaju vrlo malih koliina
polutanata u otpadnim gasovima, kada su
trokovi drugih naina preiavanja previsoki

Primena adsorpcije
Smanjenje zagaenosti vazduha
Kontrola mirisa
Suenje vazduha i drugih gasova
Rekuperacija para organskih rastvaraa
Razdvajanje ugljovodonika
Izdvajanje tragova neistoa iz gasova
za osetljive procese

Primeri primene adsorpcije

Izdvajanje para rastvaraa iz otpadnih gasova tamparija, lakirnica,
postrojenja za proizvodnju hartije, vetakih vlakana, gume itd.
Izdvajanje ugljovodonika iz gasova koksnih pei, benzina i tenog
gasa (butan i propan) iz zemnog gasa
Uklanjanje sumpornih jedinjenja

H2S iz otpadnih gasova radi uklanjanja mirisa i zatite ivotne sredine

i zatite katalizatora u raznim sintezama
CS2 iz zagaenog vazduha pri proizvodnji viskoze
H2S i merkaptana iz zemnog gasa
SO2 iz dimnih gasova

Razdvajanje ugljovodonika u petrohemijskoj industriji

Suenje vazduha i drugih gasova potrebnih za hemijske sinteze i
specijalne tehnologije
Uklanjanje mirisa i tetnih sastojaka iz otpadnih gasova
raznih industrija
Izdvajanje tragova neistoa iz gasova za procese
koji su osetljivi na uslove rada

Neki komercijalni sistemi

za preiavanje gasova
Gas koji se preiava
Prirodni gas, vazduh, sintetski
gas, itd.
C2H4, prirodni gas, itd.

Komponenta koja
Adsorbent
se izdvaja
Silikagel, alumina,
H2O
zeoliti
CO2

Zeoliti

Ventilacioni tokovi

Organska jedinjenja

Aktivni ugalj i
alumina

Prirodni gas, vodonik, teni

petrohemijski gas, itd.

Sumporna jedinjenja

Zeoliti

Vazduh

Rastvarai

Aktivni ugalj

Vazduh

Mirisi

Aktivni ugalj

N2

NOx

Zeoliti

Ventilacioni tokovi

SO2

Zeoliti

REGENERACIJA
KONDENZATOR

VAZDUH+PARE
RASTVARAA

VODA +
RASTVARA
PARE
RASTVARAA
ADSORBOVANE
U SLOJU
AKTIVNOG
UGLJA

VODENA
PARA
RASTVARA

VODA
IST
VAZDUH
DEKANTER

ADSORPCIJA
34

REGENERACIJA

NEREGENERATIVNI POSTUPCI
PERFORIRANI
CILINDAR

AKTIVNI
UGALJ

STRUJANJE
VAZDUHA
38

NEREGENERATIVNI POSTUPCI

39

PERFORIRANE
CEVI SA AKTIVNIM
UGLJEM

VENTILATOR

NEREGENERATIVNI POSTUPCI

ELIJA

40

AKTIVNI UGALJ

41

NEREGENERATIVNI POSTUPCI
PREIEN GAS

TIP A

OTPADNI
GAS

PREIEN GAS

AKTIVNI
UGALJ

TIP A

TIP B

1.15 - 2.2

0.9 - 2.6

PRENIK, m

1.0 - 1.8

0.58 - 1.3

MASA
AKTIVNOG
UGLJA, kg

250 - 1100

120 - 1450

VISINA, m

OTPADNI GAS

TIP B
42

MAX PROTOK
3000 - 15000 250 - 1250
GASA, m3/h

PERIODINI POSTUPCI
GAS KOJI SE
PREIAVA

AKTIVNI UGALJ

PREIEN
GAS

43

PERIODINI POSTUPCI
PREIEN
GAS

PREIEN
GAS

OTPADNI
GAS
OTPADNI
GAS

44

PERIODINI POSTUPCI

GAS KOJI SE
PREIAVA

KONDENZATOR

FILTER /
VENTIHLADNJAK LATOR

VODENA PARA

45

PREIEN
GAS
SEPARATOR

FLUIDIZACIONI
ADSORBENT
ADSORBER
SA PODOVIMA

NEPERIODINI
POSTUPCI

REGENERATOR

ADSORBER

IST
VAZDUH

47

VAZDUH
+ VOCs

IZDVOJENI
VOCs
GAS ZA
REGENERACIJU
VAZDUH ZA
TRANSPORT

NEPERIODINI
POSTUPCI

PROCESNI
OTPADNI
GAS
48

PREIEN
GAS

ZASIEN
ADSORBENT

REGENERISANI
VOCs
REGENERISAN
ADSORBENT

NEPERIODINI
POSTUPCI
REZERVOAR
ADSORBENTA

PREIEN
GAS

UNAKRSNI TOK
GASA I ADSORBENTA
OTPADNI
GAS

VENTILATOR

TERMIKA
DESORPCIJA

49

MOTOR ZA
TRANSPORT
ADSORBENTA

PNEUMATSKI
TRANSPORT
ADSORBENTA
KOMPRIMOVANI
VAZDUH

NEPERIODINI
POSTUPCI

ZAGREJANI
REGENERACIONI
GAS

OTPADNI
GAS

KONCENTROVANA
ORGANSKA
JEDINJENJA

REGENERACIONI
GAS

PREIEN
GAS

KONCENTROVANA
ORGANSKA
JEDINJENJA

ADSORBENT

VERTIKALNI

50

OTPADNI
GAS

PREIEN
GAS

GREJA

HORIZONTALNI

Adsorpcija: rezime
Transfer iz gasne na vrstu fazu
Najee korien adsorbent: aktivni ugalj
Oblast primene : nie koncentracije polutanata
iroka primena u kontroli gasovitih polutanata i mirisa
Mogunost regeneracije izdvojene supstance
Efikasnost uklanjanja polutanata vrlo visoka

Regeneracija produkta zahteva skupe procese (ekstrakcija, destilacija)

Visoka kapitalna ulaganja
Velika potronja fluida za regeneraciju adsorbenta
Potrebno hlaenje ulaznog otpadnog gasa
Problem generisanja novog (vrstog) otpada:
odlaganje iskorienog adsorbenta
Neki polutanti mogu vrlo burno reagovati sa adsorbentom

Odsumporavanje
Najvei izvori emisija:
sagorevanje uglja (vie od 65%)
sagorevanje i prerada nafte (20%)
prerada obojenih metala (10%)

Na svakih 1% sadraja S u uglju emisija

2000 mg/m3 -- potrebno smanjenje reda 90%
Meunarodni sporazumi o prekograninom
zagaenju i redukciji emisija
Nacionalni emisioni standardi su sve stroiji
Selektivan pristup redukciji emisija

Metode pre sagorevanja

Promena goriva
korienje uglja sa niim sadrajem S
prelazak na prirodni gas

Preiavanje goriva

uklanjanje piritnog dela S iz uglja

mlevenje i flotacija, mogue i viestruka
relativno niska cena, mala efikasnost (do 30%)
moe imati znaaj kao jedna od mera
bolji rezultati se postiu kod preiavanja nafte

Tehnike u zoni sagorevanja

Dodavanje sorbenta u nepokretnom sloju
dodavanje krenjaka ili dolomita u sloj uglja
koji sagoreva
najjednostavnija metoda snienja emisije
mala efikasnost (15-20%)
efikasnost se moe poveati ubrizgavanjem vode
u sloj koji sagoreva (0,1kg vode po kg uglja)

Sagorevanje u fluidizovanom sloju

Aditivna metoda

Aditivna metoda
SO2 se uklanja ili u samoj zoni sagorevanja
ili neposredno posle toga u dimnom kanalu,
injektiranjem suvog sorbenta
Sorbenti: krenjak, dolomit, kre, gaeni kre
Ubrizgavanje sorbenta direktno iznad loita ili
sa sekundarnim vazduhom
Mogunost postupka sa vlaenjem gasa
Efikasnost uklanjanja 30 do 70%
Mane: vee izdvajanje pepela, prljanje kotla
Ne primenjuje se za sagorevanje nafte

Metode preiavnja posle

sagorevanja
Suvi sistemi: injektovanje suvog sorbenta
sa suvim ostatkom
Polusuvi sistemi: sorbent se injektira
kao mulj a dobija se vrsti ostatak
Mokri sistemi: i sorbent i ostatak su vlani
neregenerativni sistemi
regenerativni sistemi

Suvi sistemi
Injektovanje se vri u dimni kanal iza loita;
sorbent se rasprava u vlanom stanju stvarajui
uslove za formiranje H2SO3 na povrini estica
Sorbent: kre ili Na-bikarbonat
Efikasnost: 40-80% pri M odnosu Ca:S=2:1
ili 70-80% pri Na:S=2:1
Primena na srednjim elektranama
Alternativa: suvi sprej skruberi, koji rade
sa malim koliinama vode

Polusuvi sistemi
Kreni mulj kao sorbent se rasprava
u dimni kanal ili u reaktor iza loita i
sui se u struji dimnog gasa reagujui sa SO2
Primena za velike industrijske energane ili
manje elektrane, za ugljeve sa sadrajem
S ispod 2%
Za vea postrojenja dvostruki sistem
uklanjanja estica
Efikasnost: 60-80% pri M odnosu Ca:S=2:1

Mokri neregenerativni sistemi

SO2 je vezan u hemijsko jedinjenje koje se
koristi kao nus-proizvod ili se odlae (otpad)
Sorbent: najee mulj krenjaka ili krea
Sorbent dolazi u kontakt sa dimnim gasom u
otvorenim sprej-kolonama, stvarajui smeu
kalcijum sulfita i sulfata (gips)
Veliko radno iskustvo sa ovim sistemima:
koriste se u preko 80% komercijalnih primena
Efikasnost: oko 90% pri molskom odnosu
Ca:S=(1-1,1):1

Primer neregenerativnog sistema

Mokri neregenerativni sistemi

provereni u radu

visoka efikasnost
dobijanje potencijalno korisnog nus-proizvoda
mogunost primene u velikim postrojenjima
hlaenje dimnih gasova ispod take rose
potrebna prinudna cirkulacija dimnog gasa
tretman otpadnog mulja

Mokri regenerativni sistemi

Regeracija korienih sorbenata pri emu se
uklanja i koncentrie zahvaeni SO2
Sorbent se vraa ponovo u proces a visoko
koncentrovana struja gasa sa SO2 se moe dalje
koristiti u procesima za dobijanje elementarnog
sumpora ili sumporne kiseline
Magnezijum oksidni proces
smea Mg-sulfita i sulfata se oslobaa vode,
sui i posle regeneracije vraa ponovo u proces
efikasnost 98%, potronja energije 5-6% ukupne E

Mokri regenerativni sistemi

Wellman-Lord proces
najee korien regenerativni proces
koristi rastvor Na2SO3 za ispiranje dimnih gasova;
oksidacijom se dobija vrst Na2SO4, koji se posle
uklanjanja iz tene faze i regenerie do Na2SO3
koncentrovana struja SO2 se koristiti za dobijanje
elementarnog sumpora ili sumporne kiseline
efikasnost 90-95%, potronja energije 6-8%
visoki investicioni trokovi

Walther proces
koristi NH3

Primer regenerativnog sistema sa

prinudnom oksidacijom

Odsumporavanje: rezime
U zadnjih 20 godina dosta je uraeno
u oblasti odsumporavanja dimnih gasova
Najbitniji faktori za izbor tehnologije:

kapacitet elektrane/energane
sadraj S u uglju
status procesa za preiavanje gasa
investicioni i operativni trokovi postrojenja
otpad posle preiavanja ili nus-proizvodi
pouzdanost

Mnogi novi procesi su u razvoju

Industrija treba sama da rei svoje probleme

Faktori koji utiu na nastanak NOx

Temperatura sagorevanja - Termiki NOx:
preko 1000C pogoduje nastanku NOx
Prisustvo vee koliine O Termiki NOx:
viak vazduha, obogaivanje zone sagorevanja
kiseonikom
Tip - NOx vezan u gorivu: organska jedinjenja
azota, posebno u uglju i tekim uljima
Tip are - NOx vezan u ari: topljenje ruda i
drugi metalurki i tehnoloki procesi

Formiranje NOx
Dvostepena reakcija
2 N + O2 = 2 NO
2 NO + O2 = 2 NO2

Klasini postupci redukcije NOX

NOX se ispiraju sa ogranienim uspehom
Najvea efikasnost u barboteru sa
membranom, ali veliki pad p (5 do 8 kPa)
Efikasnost u barboteru manja (30%),
ali i pad p (0,5 kPa)
Viestepeni ureaji mogu biti dovoljno
efikasni

Neki od novijih postupaka

Apsorpcija u skruberskim kolonama
Selektivna ne-katalitika redukcija (SNCR)
Selektivna katalitika redukcija (SCR)

Selektivna redukcija
Izvrava se korienjem redukcionog
sredstva kao to je amonijak
6 NO + 4 NH3 = 5 N2 + 6 H2O
6 NO2 + 8 NH3 = 7 N2 + 12 H2O

Ostatak amonijaka reaguje sa O2 :

4 NH3 + 5 O2 -> 4 NO + 6 H2O
4 NH3 + 3 O2 -> 2 N2 + 6 H2O

SNCR
Reakcija se odvija na visokoj temperaturi
(iznad 900C) bez katalizatora (SNCR)
Koristi se za redukciju NOx iz dimnjaka TE
Proces ometa praina i SO2

SCR
Reakcija na umerenijim temperaturama
(300 - 400C)
Osnovne komponente SCR procesa
Reaktor koji sadri katalizator
Sistem za skladitenje i ubrizgavanje amonijaka

Amonijak moe biti u obliku

Tenosti
Pod pritiskom (bez vode)
25% vodeni rastvor
rastvor uree

SCR: DeNOx proces

Redukcija amonijaka
NH3 se uklanja vodom na niskim t
(30-50C) obino u dvostepenim
sistemima

Redukcija sumporvodonika
Izvlaenje H2S iz struje gasa
Najei proces je preiavanje
vodenim rastvorom etanolamina
(TEA i MEA)
Proces se vri u koloni sa barbotiranjem,
a regeneracija stripovanjem
Proces ometaju COS i CS2
dok NH3 menja tehnologiju
esto se u procesima ide do stvaranja S

Postupci
Tehnologija je odreena kapacitetom
Mali: izdvajanje selektivnim reaktantima
Srednji: izdvajanje aminima, zatim spaljivanje
Veliki: Klausov postupak, regeneracija
sumpora

Klausov postupak (1)

Dobijanje elementarnog S iz gasa
koji sadri vie od 50% H2S
Reakcija je dvostepena
Termiki stepen (550 - 2000C)
H2S + 3/2 O2 SO2 + H2O
SO2 + 2H2S 3S + 2H2O
U termikom stepenu izdvaja se 60% S

Klausov postupak (2)

Katalitiki stepen (400C)
SO2 + 2H2S 3S + 2H2O
Katalizator: prirodni boksit u kuglicama
Do 3 katalitika stepena
Gasovi preostali na izlazu iz procesa
se spaljuju
Efikasnost 94 do 97%

Neki od novijih postupaka

Bioloki procesi, posle tretiranja
razblenim rastvorom NaOH,
Thiobacillus Bacteria dovodi
H2S do elementarnog sumpora;
za preiavanje prirodnog gasa
TAKAHAX, primenom amonijaka i
Na2CO3, sa regeneracijom S;
u industriji elika i koksa
Redox prosesi u vodenim rastvorima Fe

Fluoridi
Ispiranje fluorida vodom zbog dobre
rastvorljivosti:
skruberi i Venturi skruberi
mokri filtri
kolone sa punjenjem

Problemi:
izbor konstrukcionih materijala (korozivnost)
u prisustvu gasovitog F2 ne sme se upotrebiti
voda (stvara eksplozivnu smeu)

Hloridi
Cl2 i HCl se uklanjaju ispiranjem vodom
HCl se zbog egzotermnosti uklanja
u 2 faze
absorber obloen grafitom
kolona sa punjenjem

Glavni problem: korozivnost