JUN 2015.

1.cime su odredjene cene pri kontantnim op troskovima. ponuda

2. ako u dve zemlje isti ukusu: moze doci do razmene
3. trojna arbitraza
4. ako italija proizvodi kapitalno intezivni proizvod i poveca se kolicna kapitala, sta se desava sa prihodima vlasnika kapitala? opadaju
4. ako je efektivna carina 3 i jos nesto 3 koliko je nesto isto 3 ima u bazi 3
5. imaju podaci da se izracuna g, i ako se na uvoz gt poveca carina, sta se desava sa proizvodnjom i uvozom
6. ako je juznoj africi niza kamatna nego u americi sta se desava sa dolarom.. dolar pada
7. komparativen predosti da se izracunaju ko ima italija tv 7 torbe 2, usa 12 tv i 15 torbi, tv ce se razmenjiva za 1tv=3torbe
8. u srbiji kamana stopa 6 u fra 12 isti rizice, danas evro jednako 90 dinara a u buducem periodu se ocekuje 88. gde treba investirati tj u koju valutu

1. granica proizvodnje je prava linija jer? -oport trok se ne menjaju

2.Adam Smit i merkantilisti pa razlike tako nesto
3. Prohibitivna carina pa se zaokrui 60%
4.platnobilansni suficit moze nastati zbog? priliva deviznih rezervi
5. Grafikon sa rel ponudama dve zemlje i cenom, pa da se oznaci koji deo na x osi predstavlja izvoznu ponudu
6. Ako je kamatna stopa u Srbiji 3% a u inostranstvu 6% ..Domaca valuta treba da _____ i za koliko %?
7. Model tehn jaza ? Odg je imitacije
8. Ako su jednake kamatne stope kod nas i u inostranstvu npr 2% pa zaokruziti odg? Tacno je bilo nesto da se ne menja dev kurs , u svim ostalim
ponudjenim se domaca kamata menjala
9. Obim razmene ce se sigurno povecati usled?
1.Bila je i trojna arbitraza
Trite 1: 64 -1 CHF
Trite 2: 1,6CHF -1$
Trite 3: 1$-105
Ponudjeni odg: dolar ce depresirati na 2.trzistu, dolar ce apresirati na 2.trzistu, jen ce depresirati na 3.trzistu i nece doci do arbitrae
1.amerika je savrsen primer za : monetarnu i ekonomsku uniju
2.zemlje kao amerika: imaju nize carine na poljoprivredne proizvode, a vise na industrijske
1.Bilo je i ako je r/w vece u Francuskoj nego u Spaniji , Francuska se NECE specijalizovati za:
A) izvoz kap int proizvoda
B) izvoz radno int pr
C) i D) nesto skroz nelogicno ponudjeno tipa , za proizvodnju zita
2. Bilo je i ono u vezi kvota, pa raste traznja sta se desava sa cenom, proizvodnjom i obimom razmene.
3. Ako zemlja manje trosi (ili preferira) zito od vina, gde ce biti njene krive indiferentnosti?
Pa ponudjeno:
1) blize vinu
2) blize zitu
3) na polovini
4) blize zitu ako je zemlja kapitalno obilna
4. Efekat redistributivne carine je:
1)tranfer dohotka od proizvodjaca ka drzava
2) transfer dohotka od potrosaca ka proizvodjacima
3)transfer dohotka od potrosaca ka stranim proizvodjacima
5.Adam smit je osporavao kod merkantilista:
Odgovor je sve navedeno je tacno
6.Grafik i x je vino, y zito, za zito je dato da je 1/6 nesto gde je nagib sa tackom M je okrenut ka x osi, pitanje je bilo to je:
oportuniteni trosak zita 1/6
opor.trosak vina 6

i neke gluposti
7.Francuska je r/w niza od Spanije, onda je : Spanija je radno obilna zemlja
8. Ako mala zemlja uvede carinu na uvozni proizvod i poveca se cena rada, mozemo zakljuciti da je ta zemlja kakva? Kapitalno obilna
9.Fjucerse i opcije mogu koristiti:
1)samo spekulanti
2)samo hedzeri
3)nista od navedenog
4)oba
10.Carina u Maked je 20%, cena nekog proizvoda u Srbiji je 30, a u Hrvatskoj i Makedoniji je 40, da li dolazi do preusmeravanja ili stvaranja trgovine?
11.Bile su Italija, Srbija i Makedonija i da se odredi koju ce trgovinu imati:
Srbija i Italija interindustrijsku, a Srbija i Maked intraindustrijsku
11.Portfolio spada u : obveznice
12. Francuska ima 300/6000 r/k, a Italija 200/2000: Italija je kapitalno obilna zemlja
13.Nesto Srbija uzima kredit od 10.000.000, a iste godine gastarbajteri u Srbiju posalju 50.000 $ (1$=80din), i 2.000.000 dinara. Sta ce biti sa deviznim
rezervama? odgovor je povecace se za 6.000.000
14.Ide nesto trgovac iz Srbije prodaje robu u iznosu od 1000e i kupuje robu od 1500e (1e=90din) i to moze da dobije odmah ili za 3 meseca po kursu
od 1e=89 din i kao ako odluci da se obracuna za 3 meseca onda: Ponudjeni odgovori :
1)Bice u dobitku od 500e
2)U dobitku od 1500
3)U gubitku od 500e
4)u gubitku od 1500
15.Ako su zemlji konstantni oportunitetni troskovi, cime su cene odredjene:
1) ponudom
2) traznjom
3)oba
4) krivom indiferentnosti i granicom proizvodne mogucnosti
16.Ulaganjem u direktne investicije se prenosi sta:
1)kapital
2)tehnologija
3menadzment
4)sve navedeno

Ako se u Belgiji za 1h proizvede 6 kompjutera, a u Holandiji se za isto vreme proizvede 3 odela i u Belgiji se za 1h proizvede 4 odela odrediti ko ima
apsolutnu prednost u proizvodnji kompjutera.
-Belgija
-Hilandija
-nijedna o zemalja
-ne moze se odrediti jer nije dato koliko se kompjutera moze napraviti u Holandiji*

2. Ako se u Svajcarskoj za 1h proizvede 1 mobilni telefon, dok se u Svedskoj 1 mobilni telefon proizvede za 2h, a 2 odela za 1h (na primer, nisam bas
sigurna da su odela), Svajcarska ima:
-apsolutnu prednost u proizvodnji odela
-apsolutnu prednost u proizvodnjiv mobilnih telefona*
-komparativnu prednost u proizvodnji mob. telefona
-komparativnu prednost u proizvodnji odela

3. Dat je grafik ponude i traznje koje se seku pri ceni od 2.5. Traznja sece y-osu pri ceni od 4, dok ponuda sece y-osu pri ceni od 1. Pita ce sta ce se
desiti pri ceni od 1:
-nece biti razmene*

4. Dobici od medjunarodne razmene (trgovine) se usko vezuju za:

-razliku izmedju domace i svetske cene
-nesto radno
-ova druga dva odgovora se ne secam, niti znam sta je tacan odgovor

5. Od deviznog kursa zavisi:

-kolicina uvoza*

7. Ako je u Americi inflacija veca nego u Engleskoj, docice do:

-depresijacije funte
-apresijacije dolara
-apresijacije funte*
-nece se menjati kurs

8. Ako je promtni kurs 1=1.5CHF, a tromesecni terminski kurs 1CHF=0.2, docice do:
-terminske premije *
-terminskog diskonta
-terminske premije CHF
-? nesto nebitno

9. Ako je inflacija u Engleskoj 8%, a u Japanu 0%, prema teoriju o relativnom paritetu funta ce:
-depresirati za 8%*
10. U Ekonomskoj uniji vazi:
-jedinstvena monetarna politika*
-visoke carine
-sve navedeno
-posebno trziste za zemlje clanice

11. Uvozne kvote

-su restriktivnije od carina
-su manje restriktivne od carina
-ista je restriktivnost i kvota i carina
-uvek donose drzavi prihod
(Tacan odgovor nepoznat)

12. Medjunarodna trgovina se zasniva na razlicitoj:

-tehnologiji
-ukusima
-faktorskoj intenzivnosti*-valjda
-nista o navedenog
(odg nepoznat)

13. Tehnicki progres SIGURNO dovodi do:

-rasta blagostanja u maloj zemlji*
-rasta opsteg blagostanja
-smanjenja blagostanja
-rasta blagostanja u velikoj zemlji

14.Sta nije tacno:

1)interindustrijska trgovina se zasniva na razlikama u raspolozvosti faktora
2) -II- na ekonomiji obima
3) -II- na diferencijalnim proizvodima
1.London: 1=1.32$, NY: 1$=73rub, Moskva: 1rub=0.01
2. U Francuskoj za proizvodnju 1 auta utrosi se 8K i 2R, a za motor 3K i 1R pa da se zaokruzi sta je tacno na osnovu toga
3. Ako se u Francuskoj 1 odelo proizvede za 20h, a 1 kaput za 40h, u Engleskoj 60h za 1 odelo a 80h za 1 kaput. Pa sad ima ponudjeno za
komparativne i apsolutne prednosti da se zaokruzi tacan odgovor.
4. Carina na automobil je 10%, ucesce inputa je 50% a carina na inpute je 5%. Ako se poveca ucesce inputa u proizvodnji koliko ce priblizno iznositi
stopa efektivne zastite? Ponudjeni odgovori: 1%, 14%, 15% ili nista od navedenog
5. Ako dodje do slobodnog kretanja kapitala, u zemlji koja je neto investitor ko ce biti na dobitku
6. Carina na uvoz u Makedoniji je 20%, cena u Srbiji je 30, u Hrvatskoj 35 a u Makedoniji 40. Ako Makedonija formira carinsku uniju sa Hrvatskom sta
je to?
7. Dat je grafikon gde je ravnotezna relativna cena sira 2.5 pa kaze ako je cena 1.5 sta ce se desiti?
8. Ako imamo carinu i smanji se traznja za tim proizvodom sta se desava? Tacno je cena ostaje ista, smanjuje se potrosnja
9.Arbitraza:
1e= 1.32$
1$=0.71 funta
1$= 0.51e
Pitanje je nesto tipa ako se 100 e razmunjuje, doci ce do:
1)gubitka od 5.4
2)gubitka od 5.18
i 3) 4) su nekih dobitaka
14. Ako zemlja uvede uvoznu kvotu i ako je traznja izrazito elasticna, kakav ce uticaj imati na prihode drzave:
-smanjice prihode
-nece menjati prihode
-neznatno povecati prihode*
-znatno povecati prihode

15. Zemlja ce izvoziti onaj proizvod:

-za koji ima komparativnu prednost
-za ciju proizvodnju treba vise faktora kojim ta zemlja obiluje
-koji proizvodi efikasnije
-sve je tacno*

16. Ako zemlja mnogo vise izvozi automobila nego sto uvozi, indeks intraindustrijske trgovine ce biti:
-veci od 1
-blizu 1
-blizu 0
-blizu -1
(odg nepoznat)

17. Ako drzava uvede izvozne subvencije sta ce se desiti sa proizvodnjom i potrosnjom na domacem trzistu:
-oba ce se smanjiti
-oba ce se povecati
-smanjice se samo proizvodnja
-smanjice se potrosnja, a povecati proizvodnja*
18. Ako zemlja uvede uvoznu carinu, blagostanje ce se poboljsati ako :
1)se odnosi razmene dovoljno poboljsaju

2)ako se povecava prihod drzave od carine

3)je rec o maloj zemlji, cesce nego da je rec o velikoj zemlji
4)carina dovodi do povecanja blagostanja trgovinskog partnera
19.kupovina traktora u inostranstvu se obracunava u:
- obracunskom bilansu
- tekucem bilansu
- kapitalnom bilansu
- nista od navedenog
1.ako je u hong kongu kamatna stopa 5% a u SAD 4% a Hong kong raspolaze sa 5 miliona radne snage a SAD sa 8 miliona.
A)SAD je radno obilna zemlja.
B.Hong Kong je radno obilna zemlja.
C.SAD je kapitalno obilna zemlja.
D. Hong Kong je kapitalno obilna
2. 1evro=2 dolara 1 dolar =3chf. Koliko je evra potrebno za 1 chf. ?
3.koje transakcije nisu obostrane? Drzavni pokloni.
1.Adam smit je u svojoj teoriji apsolutnih prednosti koristio koju teoriju vrednosti : teoriju radnih vrednosti
2.Ako je r/w nize u francuskoj nego u Spaniji onda : francuska je kapitalno obilna zemlja
3.Ako je w/r vise u francuskoj nego u spaniji onda : franuska izvozi kapitalno intenzivni proizvod
4.Kina je radno obilna, japan kapitalno, dolazi do privrednog rasta, i nakon toga kina preferira kapitalno intenzivini proizvod a japan radno intenzivni ,
pod predpostavkom da se medju njima odvija trgovina pre i posle rasta, njihovi odnosi : se povecavaju
5.Uvodjenje carine smanju blagostanje SIGURNO : samo maloj zemlji
6.ako mala zemlja uvede uvozne carine a ona je kapitalno obilna zemlja to : koristi vlasncima rada
7.Trojna arbitraza
8. pitanje sa relativnom cenom ( ako je 1/6 izvoznog proizvoda , onda je uvozni 6)
9.kako je funkcionisao zlatni standard pre prvog svetskog rata
10. sta je glavni motiv osnivanja MNK
11.ako je kamatna stopa u srbiji 6% u francuskoj 12% , danasnji kurs evra 1E=90din a ocekivani 1E=88, treba ulagati : U Evre
12. prema racunovodstvenim standardima platni bilans je u ravnotezi : da, u svakom slucaju
-13model tehnoloskog jaza zasnovan je na : imitaciji
1)U Francuskoj,za proizvodnju automobila se utrosi 8K i 3R a za proizvodnju motora 3k i 1R
*motor je kapitalno intenzivan
2..Zemlje u razvoju imaju fluktuirajuce cena zbog: neelasticne i nestabilne ponude i traznje
3)Ako se naoj zemlji oekuje via inflacija?
*dinar ce depresirati
4)EFA je slabija/jaa od EU zbog toga to _________ (slabija je sigurno tacno al nisam zapamtila zbog cega)
5)Ako je danas kurs 1e=90din i izvoznik proda robu za 1000e na odlozeno placanje na 3 meseca kanije on tu robu proda za 1500e na odlozeno
placanje 3 meseca al je sada kurs 1e=89din
a)gubitak, ako je otvorena opcija 500e (mislim da je ovo tacno)
b)gubitak, ako je otvorena opcija 1500e
v)dobitak, ako je otvorena opcija 500e
g)dobitak ako je otvorena opcija 1500e
6)Ako je valita precenjana dolazi do
*povecanja uvoza
7)Carina na uvoz iz Makedonije je 20%, cena u u Srbiji je 30din, U hrvatskoj 35, u Makedoniji 40din, ako Makedonija stvori carinsku uniju sa
Hrvatskom?
*moze da dodje do povecanja blagostanja
8)Terija radne vrednosti se moze menjati za?
9) ako se u zemlji povecava raspolozivost rada:
a)raste cena rada
b)raste cena kapitala

v)pada cena rada

G)pada cena kapitala
10) Ako se kod kvota poveca traznja:
*povecala se proizvoda i cena

ukoliko velika zemlja uvede uvoznu carinu to ce teziti da

1.poboljsa njene odnose razmene, i poveca obim razmenw
2.pogorsa njene odnose razmene, i smanji obim razmene
3.pogorsa njen odnos razmene i poveca obim razmene
4.poboljsa njene odnose razmene, i smanji obim trgovine
nestabilne prihode od izvoza zemalja u razvoju treba pripisati:
1.cinjenici sa su ove zemlje izovozile samo nekoliko proizvoda
2.cinjenici da su ove zemlje izvozile u samo nekoliko zemalja
3.sve navedeno je tacno
4.cinjenici da stabilnost prihoda od izvoza zavisi od tipa proizvoda koji se izovozi
Ako je danasnji kurs 1=99rsd, domaci izvoznik je prodao robu na odlozeno na 3 meseca inostranom kupcu i odlucio da zakljuci opciju na 1=98rsd.
Ako ce kurs za 3 meseca biti 1=98rsd sta ce on uciniti? Ponudjeno: bice indiferentan u pogledu iskoriscenja opcije(tacno), iskoristice opciju i
ostvarice dobitak, nece iskoristiti i ostvarice gubitak, odustace od opcije
1. : , , ,
2. : , , ,
3. : ,, ,
4. 40 20% 2 , 10. : 500!
5. 3%, 6% : 3%.
1. Italija proizvodi 2 TV i 9 torbi,a Amerika 2 TV i 7 torbi. Do razmene ce doci ako jedan TV menja za? (4 torbe)
2. Bila su mi dva pitanja sa arbitrazom, da se izracuna koliko bi dobili od arbitraze ako menjamo 100e
3. Paradoks Leontijeva - na osnovu cega je sproveo test H-O modela? (koristio je podatke SAD za uvozne supstitute)
4. Efekat pojacanja je deo? (Teorije Ribcinjskog)
5. Sta je tacno za medjunarodne kartele? (Ogranicavaju autput i izvoz)
6. Bio mi je jedan deo grafika sa 565.str. i pitanje sta ce se desiti ako dodje do npr.rasta ponude novca (prvi deo grafika)
1.imao sam tabelu koja pokazuje koliko je minuta neophodno da se prouzvede jedna jedinica robe i uspostavlja se razmena jedan za jedan,da li je oba
razmena pravedna? Ekonomija ne poznane pitanje pravednosti
2.Mala zemlja ostvaruje vece dobitke od razmene jer...je relativna cena u razmeni bliza gst velike zemlje
3.kod promena ponude i traznje u slucaju kvota prilagodjavanje se vrsi preko...cena
4.Kakvi su dobici od razmene u slucaju ravnotezne cene? Zavisi od cena u autarkiji
5.Grafikon sa rel.krivama ponude i da se odredi koja je mala zemlja
6. Kad je u pitanju deficit u platn bilansu,kako reguje drzava? Smanjuje devize u zemlji
7.intraindrustrijska trgovina se ne zasniva na: homogenim proizvodima
8. Obim razmene ce se sigurno povecati kada..kolicine obilnih faktora porastu u obe zemlje
9. Kako je nafta uticala na meksiko? Gubici u oblasti poljoprivrede i dobici u oblasti i dustrije pa je ukupan efekat bio pozitivan
10.U slucaju izvozne subvencije..raste proizvodnja i pada potrosnja
11. Kamatna stopa u srbiji je 6% a u francuskoj 10%.Ocekuje se da ce se sadasnji kurs od 1=90 rsd promeni na 1=88 rsd,gde se investira? U
francusku
12. Za jedan evro sada dobijamo 1,65 dolara a kroz tri meseca za jedan evro dobijamo 1,7 dolara.U ovom slucaju imamo...terminski diskont dolara
1. Koja je relativna cena y u z2 i ima tabela z1 x 3 y 6 i z2 x 2 y 3, tacan odg je 2/3
2. Relativne ponude i cena koja nije ravnotezna
Ne secam se tacno ponudjenih, ali voditi racuna koja zemlja izvozi koji proizvod.

3. 1e je 10$ 1chf je 2$, koliko se dobija e za jedan chf odg je 1/5

4. Teorija relativnog pariteta infl u zemlji 10% u inostranstvu 30% sta ce se desiti?
a)povecace se ulaganje u inostranstvo
b)revalvacija
c)devalvacija
d)povecace se carine
5. U fracuskoj automobil 6k i 2r a motor 3k i 1r
a)automobil ima istu faktorsku intenzivnost
b)motor je radno intenzivan
c)motor je k intenzivan
d)ne moze se odrediti
6.U Svajcarskoj jedan casovnik za 1h, u Svedskoj za 2h, a u Svedskoj mobilni telefon za pola h
a)svedska ima aps prednost u proizvodnji casovnika
b)svajcarska ima apsolutno zaostajanje u proziv mobilnih
c)svajcarska ima komparativnu prednost u proizvodnji mobilnih
d)ne moze se odrediti ko ima prednost u proizvodnji mobilnih-tacan odg
7.Efekat ribcinjskog se javlja sigurno
-U maloj zemlji
8.Zemlja ukida carine, ponuda elasticna, sta se desava sa proizvodnjom
-znatno se smanjuje
9. Gdp ne promenjem, i domaca komponenta novca, kurs je varijabilni, a brzina opticaja se smanjuje. Dolazi do?
-depresijacija strane valute
10. U slucaju rastucih prinosa na obim radno obilna zemlja
-specijalizuje se za proizvodnju jednog proizvoda
11. U slucaju rastucih prinosa na obim u k obilnoj zemlji udvostrucuje se kapital, sta se desava sa autputom
A)dolazi do povecanja k intenzivnog proizvoda
B)proizvodnja se udvostrucuje
C)dolazi do vise od duplog povecanja proizvodnje ako se i r udvostruci-tacan odg
D)duplirace se ako se i r udvostruci
12. U slucaju egzogenih i engogenih promena ponude i traznje u slucaju kvote prilagodjavanje se vrsi putem
-cena
13.U periodu izmedju dva rata bilo je? Predugacki odg, nisam ni citala sta je, samo znam da je prvo bilo zlatni standard
14. Priliv kapitala u zemlju koja je obilna kapitalom dovodi do poboljsanja za
-vlasnike rada
i 2,3 pitanja su mi bili iz studija slucaja, tako da ucite i to

1. Sta podrazumeva Bretonvudski sistem?

Odg je bio sve navedeno je tacno
2. Devojka pored mene je imala neko pitanje vezano za zlatni standard.
3.Efta je SLABIJA od EU, jer ima manje clanica od nje (nesto tako)
4. SAD je savrsen primer za?
Odg monetarnu ekonomsku uniju
4. Sta se desava u Juzhnoj Koreji (bolesno pitanje)
Ne znam odg, bilo je ponudjeno padaju nadnice, rastu itd..
5. Ako je nominalna carina 0 rec je o?
Mala zemlja
6. Tehnicki progres SIGURNO dovodi do?
Rasta blagostanja u maloj zemlji
7. Dat grafik da se odredi koje tacke predstavljaju izvoznu ponudu
Mislim da je odg bio OJ (znam da je na x-osi, od O do tacke mislim da je J, jer kad se ona projektuje gore spaja se sa ponudom pri nekoj
ceni koju su dali)
8. Bilo je pitanje za teoriju pariteta kupovne moci, pa nesto o deviznom kursu
9. Ta se ne belezi u dvojnom knjigovodstvu?

Odg je pokloni
10. Bilo je koji tip dozvoljava slobodno kretanje rada i kapitala izmedju drzava clanica?
Zajednicko trziste
11. Po H-O trgovina je zasnovana na
Odg je komparativnim prednostima
12. Visa kamatna stopa u inostranstvu sta se desava sa valutama
13. Ako je danasnji kurs 1e=90 rsd i izvoznik proda robu za 1000e na odlozeno placanje na 3 meseca, a prodaje robu na odlozeno placanje 3 meseca
za 1500e, po kursu 1e=89
Odg je dobitak, pa nesto 500e
14. Razmena izmedju dve zemlje je moguca iako im je sve isto ako imaju kakve prinose na obim?
Mislim da je rastuce
1. vajcarska moe da proizvede 1 TV za sat vremena, dok je vedskoj potrebno 2 sata. Ako je vedskoj potrebno pola sata za proizvodnju jednog
mobilnog telefona. onda:
a)vedska proizbodi mobilne
b) vajcarska proizvodi mobilne
c) nema dovoljno podataka (tano)
d)niko ne proizvodi mobilne telefone
2. (11.lekcija) Za zemlje u razvoju, najbitniji su odnosi razmene:
a)dvofaktorski i isti
b)isti i pojedinani
c) dohodovni i pojedinani (tano)
d)dvofaktorski i dohodovni
3. Ako neka zemlja ima veu produktivnost u proizvodnji oba proizvoda, onda:
a)specijalizovae se za proizvodnju oba proizvoda
b) moe doi do uzajamno korisne razmene (tano)
c) nee doi do razmene
d) nee se uopte specijalizovati
4. Bio je grafik, na X osi je vino, na Y ito. Nacrtana je granica proizvodnje, i na njoj jedna taaka M. Ako je nagib u taki M 1/6, to znai:
a) oportunitetni troak ita je 1/6
b) oportunitetni troak vina je 6
c)relativna cena ita je 1/6
d) relativna cena vina je 1/6(tano)
5. Meunarodno kretanje rada smanjie: taan odgovor razlike u nadnicama u dve zemlje
6. Teroija ribcinskog vazi kod
a)male zemlje
b)velike zemlje
c) kod obe
d)nista nije tacno
1.Ukoliko dolazi do promene ukusa u korist uvoznog proizvoda zemlje, pa sta ce biti sa cenama.
2.Ukoliko zemlja uvede optimalnu carinu od 5%, onda je kod te zemlje uvek max blagostanje, pa su ponudjeni slucajevi kod velike i kod male zemlje.
3. Od presudnog utica na kretanje deviznog kursa u dugom roku imaju promene u: a)finansijskim tokovima b) realnim tokovima c) monetarnoj politici
d)nista od ponudjenog
4. Ako je rad jedini faktor proizvodnje i da su nadnice u Srbiji 20din po jednom casu, dok su nadnice u Rumuniji 10din po casu. Troskovi proizvodnje ce
biti nizi u Srbiji u odnosu na Rumuniju: a) ako je produktivnost rada u Srbiji 30din, a u Rumuniji 20din. ne znam sta je jos bilo ponudjeno.
5. U stanju autarkije uz rastuce prinose na obim, pa je bilo ponudjeno nesto za veliku i malu zemlju, neki troskovi, tako nesto.
6. EFTA je postigla relativno_____uspeh u odnosu na EU iz razloga sto....
7. Srbija proizvodi 4kg cokolade za 1h, BIH 4kg za 2h. Srbija 3paketa sapuna za 1h, BIH 2paketa za 2h, do razmene cokolade za sapun doci ce ako se
menja 3paketa sapuna za: a) 4kg cokolade b) 6kg c) nista nije tacno d) 5kg

1) prema teoriji aposolutnih prednosti obe zemlje ostvaruju dobit

2) Paradoks Lenotijeva se vezuje za H-O model
3) Dat je grafik i pise ako je u pitanju mala zemlja, koliko ce ukupno uvoza da ostvari u uslovima slobodne trgovine
4) Data su dva proizvoda jedno je izvozno dobro, a drugo uvozno. Pitanje je potrosnja ce biti protrgovinska kada
5) Prema H-O modelu, osnov za razmenu je razlika u: tehnolohiji, ukusima, nista od navedenog, raspolozivost faktora.
6) trojna arbitraza, primer kao iz rokova, samo se trazi ako je valuta funta gde ce se obaviti prodaja
7) Ako se traznja i primarni novac ne menjaju, sta se desava kada stopa obavezne rezerve poraste pri fleksibilnom kursu, odgovor je da valuta apresira
8) zadatak vezan za unakrsne kurseve
9) ako zemlja manje preferira zito u odnosu na vino, gde ce biti kriva indiferencije
10) ako je domaca kamata veca od strane, sta ce se desiti : apresijacija strane valute, depresijacija strane, depresijacija domace ili apresijacija
domace.
HVALA SVIMA KOJI SU UCESTVOVALI U IZRADI OVE BAZE! :D
Peki I Kiki