ISPIT ZA LICENCU

PRETHODNA PROVERA ZANANJA

IZ PREDMETA

PEDAGOGIJA
Nedeljko Trnavac, Jovan or evi

Priredio: Prof. Milo Vasiljevi , dipl.ing el.

Tehni ka kola a ak, April 2011.god.

OPTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE

Pedagogija se bavi vaspitanjem i obrazovanjem.
Opta pedagogija stavlja akcenat na opte vaspitanje.
Didaktika stavlja akcenat na nastavu i obrazovanje.

(vaspitanje, pedagogija, kola, metodika)

(nastava, didakti ki principi, metode,oblici, ocene)

VASPITANJE
Vaspitanje je svesna, namerna, sistemati na i organizovana aktivnost formiranja (razvoja) li nosti.
Vaspitanje je svesno vo en proces sa odre enim ciljem, koji se ostvaruje putem odre enih sadraja, a
povezuje pojedince, generacije i drutva.
Obrazovanje je jezgro celokupnog procesa vaspitanja !
Zna aj vaspitanja
Vaspitanje je vano i potrebno zbog:

sve ve e koli ine znanja

uspene komunikacije me u ljudima
razvoja individualnih karakteristika
afirmacije li nosti
obezbe ivanje materijalnog i drutvenog statusa

Vaspitanje je permanentan i kontinualan doivotni proces !

Vaspitanje kao pedagoki proces (razvoja li nosti)
Nivoi razvoja li nosti:

Usvajanje znanja
Razvijanje psiho-fizi kih sposobnosti
Formiranje pogleda na svet

Vrste razvoja li nosti:

Kognitivni razvoj (saznajni) obrazovanje

Psihomotorni razvoj (psiho-fizi ki)
Afektivni razvoj (emocionalni)

Etape realizacije vaspitanja:

Racionalna etapa (saznato znanje)

Emocionalna etapa (prihva eno stavovi)
Voljna etapa (primenjeno postupci)

Hronoloke etape vaspitanja:

Uvo enje mladih u svet odraslih

Pedagoki oblikovana komunikacija ljudi

"

Mogu nosti i granice vaspitanja

inioci razvoja li nosti:

Bioloki (unutranji) nasledni:

Socijalni (spoljanji) - vaspitanje

nasle e
vaspitanje, sredina i aktivnost vaspitanika

Pedagoki pesimisti: precenjuju nasle e, a potcenjuju vaspitanje

Pedagoki optimisti: precenjuju vaspitanje, a potcenjuju nasle e
Nasle e se ispoljava u vidu gotovih karakteristika li nosti genotip
Svaki genotip se vaspitanjem razvija u razne fenotipe (celokupnost osobina neke li nosti).
Teorije razvoja li nosti:

Nativisti ka shvatanja: precenjuje nasle e - bioloki determanizam: plava krv, arijevska rasa,..
Teorija geografskog determinizma: hladni i prora unati severnjaci, topli i temperamentni junjaci
Teorija pedagokog naturalizma: svode razvoj na sazrevanje
Empiristi ke teorije: precenjuju uticaj sredine i ulnih saznanja
Teorija konvergencije: podjednak uticaj nasle a i sredine (pokuaj pomirenja nativista i empirista)

Savremena pedagogija smatra da mogu nosti i granice vaspitanja zavise od:

Nasle a
Drutvene sredine, tj. uslova
Pravovremenosti i pravilnosti vaspitanja
Motivisanosti i aktivnosti vaspitanika

Vaspitanjem se uti e na drutvenu sredinu i obrnuto. Institucionalno (drutveno) vaspitanje se vezuje za detinjstvo, kao najdue i
najvanije u pore enju sa adolescencijom (mladost), zrelo doba i starost.

Vaspitanje kao stalna drutvena funkcija

Vaspitanje i drutvo

Vaspitanje omogu ava razvoj drutva, i obrnuto.

Vaspitanjem se ostvaruju:

Vertikalni drutveni odnosi

prenos ljudskih tekovina iz generacije na generaciju

(neprekidni civilizacijski lanac)
Horizontalni drutveni odnosi odnosi ljudi koji ive u istom vremenu (istom drutvenom trenutku)

Treba uzbe i upotrebu vaspitanja kao sredstva manipulacije u ideoloke, politi ke i ekonomske svrhe od strane vladaju ih struktura.

Vaspitanje i kultura

Vaspitanje omogu uje prenoenje i boga enje kulture, a kultura unapre uje proces vaspitanja.

Vaspitanje i rad

Podelom rada, vri se podela vaspitanja na:

Intelektualno vaspitanje
Radno-proizvodno vaspitanje

#!

"

Koncepcije vaspitanja
Koncepcija podrazumeva pravac i na in vaspitanja.
Nema univerzalno prihva enih koncepcija, a ima ih na stotine, evo nekih:

Poljak Bogdan Suhodolski:

Pedagogija esencije

razmatra ta vaspitanik treba da bude

(univerzalnost, trajnost, okrenuta ka budu nosti, ka idealnom,...)
Pedagogija egzistencije razmatra ta vaspitanik jeste
(razli itost, individualnost, promenljivost, okrenuta ka sadanjosti,...)

ehoslovak Frantiek Singule: 11 koncepcija (sa podkonceptima):

Koncepcije zavise od izvora vaspitnih ciljeva: dete, drutvo, nasle e, bog, pojedinac,...

Savremena pedagogija podrazumeva promenljivost i kreativnost kao osnovu pravog vaspitanja.

Cilj i zadaci vaspitanja

Cilj vaspitanja je drutveno istorijski uslovljen - svako drutvo kroz vaspitanje saoptava svoje interese.
Cilj vaspitanja je idealno zamiljena li nost koja se nastoji razviti kod svakog lana drutva.
U naem drutvu, opti cilj (normativnog) vaspitanja je svestrano razvijena li nost.
Dva nau no definisana cilja:

Cilj kao stati na idealna slika (model)

Cilj kao osobina (svojstvo) procesa kojim se dolazi do njega

- > normativna pedagogija (ta posti i)

- > procesualna (ta i kako posti i)

Pedagogija se bavi procesom formiranja li nosti !

Cilj vaspitanja je svestrano razvijanje li nosti, tj. cilj (procesualnog) vaspitanja je svestrano vaspitanje !
Drutveno-istorijska uslovljenost ideala svestrano razvijene li nosti
Nau no tehnoloki razvoj stvara uslove za svestrani razvoj li nosti.
Svestranost, individualnost i specijalnost
Svestranost i specijalnost nisu protivre ni.
Visoka specijalnost se moe ostvariti samo na temeljima svestranosti!
Svestranost ne gui individualnost i nije mu suprotstavljena, ve se uzajamno proimaju, dopunjuju i
me usobno uslovljavaju.
kolski sistem integrie opte i stru no obrazovanje.

$!

"

Determinante cilja i zadataka vaspitanja

Ciljevi vaspitanja se menjaju u skladu sa drutvenim potrebama i potrebama ljudi.
Determinante (odrednice) cilja i zadataka vaspitanja od kojih zavisi su:

Stepen razvoja pojedinca

Stepen razvoja drutva
Drutveno ure enje
Sistem vrednosti
Tradicija
Razvijenost pedagogije i kolstva
elje, potrebe i interesi vaspitanika

Konkretizacija cilja vaspitanja stvaranje sistema zadataka vaspitanja

Cilj vaspitanja definie TA ELIMO.

- > opti cilj

Zadaci vaspitanja definiu TA TREBA DA URADIMO da bi ostvarili cilj.

- > konkretan cilj

Vaspitni zadaci su konkretizacija zacrtanog cilja vaspitanja. Realizacijom zadataka ostvaruje se cilj !
Neophodan je sklad izme u opteg cilja i konkretnih zadataka (u realnim vaspitnim situacijama).
Cilj i zadaci se definiu na razli itim vaspitnim nivoima.
Ono to je cilj na nekom niem nivou, postaje zadatak na viem nivou, a cilj e biti jo uopteniji.
Ciljevi i zadaci treba da budu konkretno formulisani i bliski vaspitaniku (tako da ih oni doivljavaju kao svoje).
Nastavni plan i program predstavljaju konkretizaciju i formalizaciju vaspitnih ciljeva i zadataka u pisanoj formi.
Konkretizacija ciljeva i zadataka vaspitanja prema podru jima razvoja i stranama vaspitanja
Pravci podele svestranog vaspitanja prema stranama:
1.
2.
3.
4.

umno i radno
drutveno moralno
estetsko
fizi ko zdravstveno

vaspitanje
vaspitanje
vaspitanje
vaspitanje

1. Zadaci umnog i radnog vaspitanja:

usvajanje znanja
formiranje vetina, navika i umenja
razvijanje umnih i logi kih sposobnosti
razvijanje stvaralatva
razvijanje radne kulture i navika
osposobljavanje za dalje obrazovanje

2. Zadaci drutveno moralnog vaspitanja:

izgradnja moralne
razvijanje moralnih
usvajanje moralnog
razvijanje moralne

svesti
ose anja
ponaanja
savesti

na osnovu moralnih normi

Moral se ispoljava kroz odnos prema zajednici, prema drugima, prema sebi !
%!

"

3. Zadaci estetskog vaspitanja:

razvijanje sposobnosti za
razvijanje sposobnosti za
razvijanje sposobnosti za

uo avanje i procenjivanje
doivljavanje
stvaranje

estetskih vrednosti
estetskih vrednosti
estetskih vrednosti

4. Zadaci fizi ko zdravstvenog vaspitanja:

razvijanje organizma i uvanje zdravlja

sticanje znanja iz fizi ke i zdravstvene kulture
pravilna upotreba slobodnog vremena
osposobljavanje za sport

Elementi za definisanje pojma vaspitanja:

vaspitanje se
odnosi na li nost (razvoj li nosti),
vaspitanje je
svesna aktivnost,
vaspitanje je
me u generacijska pojava
vaspitanje je
individualni i drutveni in,
vaspitanje je
skup svih pozitivnih uticaja na li nost,
vaspitanje
oboga uje nasledne potencijale,
vaspitanje je ljudska,namerna,celishodna(ciljevita),odgovorna,organizovana,drutvena delatnost
vaspitanje
prirodni razvoj, ini promenljivim,
vaspitanje se ostvaruje
pomo u odre enih sadraja,
vaspitanje se ostvaruje
u institucionalnim i vaninstitucionalnim formama,
vaspitanje je
najiri pedagoki proces i pojam
vaspitanje je
doivotni proces

PEDAGOGIJA
paidagogus - vodi deteta.
Pedagogija je drutvena nauka o vaspitanju.
Filozof J.F. Herbart (1806), se smatra sistematizatorom i jedinim od osniva a pedagoke nauke.
Tri funkcije pedagogije:

deskriptivna

(opisuje vaspitanje kao pojavu),

regulativna

(normativna - vrednuje vaspitnu realnost, ...)

dinami ka

(unapre ivanje vaspitanja, ...).

Pedagogija se smatra i vetinom (jer postoji vrsta povezanost izme u pedagoke teorije i prakse).

&!

"

Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagogije

Vaspitanje u prvobitnoj zajednici - oponaanje i prenoenje radnih iskustava

Vaspitanje u najstarijim ljudskim civilizacijama - pismenost

Vaspitanje u srednjem veku (V-XV vek)- staleko (ponaanju na dvoru i viteka eti ka pravila)

Vaspitanje u novom veku - gra anski stale realizuje progresivan razvoj vaspitanja

Industrijska revolucija (kraj XVIII i po etak XIX veka) dovodi do masovnosti obrazovanja

Danas smanjenje potreba za fabri kim radnicima, a raste potreba za visoko obrazovanim,
kadrovima kreativnog i komunikacionog profila (doba informatike).

Najpoznatiji pedagozi i njihova dela

Filozofi Sokrat, (vaspita atinske omladine), Platon (razra uje itav sistem obrazovanja),
i Aristotel (vaspitanje smatra sredstvom ja anja drave).

Na prelazu u novi vek, eki pedagog Jan Amas Komenski se smatra osniva em didaktike, a prete a
je pedagogije kao samostalne nauke. Razradio je razredno-predmetno- asovni sistem nastave.

Johan Fridrih Herbart, nema ki pedagog sa po etka XIX veka. Smatra se osniva em pedagogije
kao nauke zasnovane na etici i psihologiji. Postoji pedagoki pokret - herbartijanstvo.
Povukao je razliku izme u pedagogije kao nauke (teorije) i kao prakti ne delatnosti (vetine).
Prema Herbartu, pedagogija treba najpre da utvrdi cilj vaspitanja, kao izgradnju moralnog karaktera,
zasnovanog na hri anskoj religiji.
Prema Herbartu, osnovna sredstva kojim se cilj ostvaruje:
1.
2.
3.

upravljanje decom
nastava
disciplina

(zabranama, kaznama,... da se obuzda de ja priroda)

(sticanje predstava i njihovo asociranje)
(izgra ivanje morala)

Herbart je nastavu smatrao najvanijim sredstvom vaspitanja, ali je upadao u ablonizam i formalizam

Herbartovoj struji u pedagogiji suprotstavljao se Uinski koji je pedagogiju smatrao vetinom, koja se
ak pribliava umetnosti.

Anton Semjonovi Makarenko je najpoznatiji pedagog socijalisti ke epohe. Bavio se, najvie
vaspitanjem u kolektivu i putem kolektiva.

Uticaji na razvoj pedagogije kod nas:

U XIX veku dominantan je uticaj nema ke pedagogije - nai prvi pedagozi se koluju u Austro-ugarskoj.
Izme u dva svetska rata je uticaj francuske pedagogije - veliki broj intelektualaca se koluje u Francuskoj.
Posle drugog svetskog rata, radikalan je uticaj sovjetske socijalisti ke pedagogije.
Poslednjih decenija XX veka - literatura o vaspitanju na engleskom jeziku.
'!

"

Sistem nau nih disciplina u pedagogiji

Opta pedagogija prou ava opte, teorijske i fundamentalne probleme vaspitanja (predmet,ciljeve, zadatke..)
Istorija pedagogije prou ava istorijski razvoj.
Metodologija pedagokih istraivanja se bavi nau no-istraiva kim metodama, tehnikama, ...
Discipline moemo klasifikovati prema uzrastu vaspitanika (predkolska pedagogija, pedagogija odraslih,...), i
prema mestu izvo enja vaspitanja (porodi na, kolska, internatska, vankolska pedagogija,...), itd.
Pedagogija i druge nauke
U oblasti vaspitanja, pedagogija je integrativni faktor koji objedinjuje sve druge nauke.
Veza pojedinih nauka ostvaruje se preko tzv. grani nih nau nih disciplina (pedagoka psihologija, pedagoka
sociologija, filozofija vaspitanja, pedagoka antropologija, ...).
Pedagogija i fizlozofija
Filozofija tei da odgovori na osnovna pitanja ovekove egzistencije: ta je ovek, kakva je njegova priroda i
sutina, misija i sudbina. U osnovi svake pedagogije lei filozofija.
Pedagozi su naro ito zainteresovani za filozofske discipline kao to su etika (moralno vaspitanje), aksiologija
(sistem vrednosti), logika, estetika ...
Pedagogija i psihologija
Pedagogija i psihologija su veoma bliske i povezane nauke. Psihologija je osnova svih koncepcija vaspitanja.
Do diferenciranja pedagogije i psihologije dolo tek krajem prolog veka.
Danas se opet tei ka integrisanju pedagogije i psihologije i ostvarivanju jedinstvenog pedagokopsiholokog pristupa vaspitanju.
Psihologija i sociologija
Vaspitanje je oduvek drutveno uslovljeno i ostvaruje se u odre enim drutvenim strukturama, kao to su
porodica, kola, de ja organizacija...
Za pedagogiju su zna ajna socioloka prou avanja drutvene strukture, drutvenih odnosa, socijalnih razlika,
a naro ito istraivanje iz oblsti sociologije li nosti deteta.
Nau no istraivanje vaspitnih pojava - pedagoko istraivanje
Metodologija pedagokih istraivanja
Pod pedagokim istraivanjem podrazumevamo aktivnost iji je cilj otkrivanje zakonitosti, unutranjih veza i
odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja.
Metodologija pedagokih istraivanja je deo pedagogije koji prou ava na ine nau nog saznavanja u podru ju
vaspitanja.
(!

"

Specifi nosti i teko e istraivanja vaspitnih pojava

uslovljenost i povezanost vaspitnih pojava

promenljivost vaspitnih pojava (pojave se menjaju u toku samog istraivanja)
dete kao predmet istraivanja
teka merljivost vaspitnih pojava

Prednosti pedagokog istraivanja su: objektivnost, mogu nost provere i upore ivanja rezultata sa drugima i
primenljivost rezultata u praksi.
Vrste i tok pedagokih istraivanja
Osnovne vrste, na osnovu cilja pedagokih istraivanja, su:

fundamentalna (opta),
razvojna (predvi anje)
primenjena (prakti na)

Pedagoka istraivanja moemo vremenski podeliti na:

istorijska
savremena
prognosti ka

Na osnovu izvora rezultata:

teorijska
empirijska.

Tok pedagokih istraivanja se definie kroz slede e faze:

-

izbor predmeta istraivanja

odre ivanje cilja i zadataka istraivanja
izbor metoda
izbor uzorka istraivanja
prikupljanje podataka
obrada podataka
analiza rezultata i izvo enje zaklju aka
pisanje izvetaja i primena u praksi

Kori enje testova znanja

Testove koristimo u radu nastavnika u kolskoj praksi:

standardni testovi - su proli proceduru standardizacije i imaju iru i trajniju upotrebu (formalni),
neformalni testovi sastavljaju ih nastavnici uz pridravanje odre enih kriterijuma.

)!

"

KOLA I KOLSKI SISTEM

Osnovni inioci sistema vaspitanja
Nekada - stari ljudi, crkva,... imaju sve manji uticaj, a javljaju se novi
Sada - tampa, televizija, internet, putovanja,...
Nekada se sistem vaspitanja odnosio preteno na kole. Danas se vaspitni proces pojedinca odvija
permanentno, celog ivota i sve je manje lociran u kolama.
Jedan od najvanijih predmeta prou avanja pedagogije danas je kolski sistem. To nije bio slu aj u vreme
stati kih kolskih sistema.
Predkolsko vaspitanje
Predkolsko vaspitanje ima veliki zna aj, jer se u tom periodu razvijaju nasle ene fizi ke i psihi ke osobine.
Istraivanja govore da se itav razvoj oveka zasniva na po etnom razvoju u detinjstvu.
(Dete je otac oveka Frojd)
Na ovom uzrastu se najvie poklanja panja fizi kom razvoju deteta, a intelektualni razvoj podrazumeva
razvoj ula i njihovo stavljanje u funkciju intelekta, formiranje predstava, do razvijanja umnih sposobnosti.
Radno vaspitanje se ogleda u formiranju radnih navika.
Moralno vaspitanje na ovom uzrastu ostvarujemo kroz konkretne pozitivne primere. Dete se navikava da
prima i daje, da deli, da sara uje, da gubi bez ljutnje,...
Ove godine su presudne i za stvaranje estetskih vrednosti.
Pripremanje dece za polazak u kolu je zadatak porodice i predkolskih ustanova.
Treba obezbediti psiholoko-pedagoke uslove, tako da polazak u kolu ne predstavlja dramati ni trenutak.
Ustanove za predkolsko vaspitanje
Predkolsko vaspitanje se sve vie pomera sa porodice na drutvene ustanove koje u skladu sa svojim
potrebama, interesima i mogu nostima, organizuje razne oblike rada sa predkolskom decom (de iji vrti i,
vaspitne grupe pri osnovnim kolama,...).
Zadaci de ijih vrti a su fizi ki i intelektualni razvoj, formiranje radnih navika i moralno vaspitavanje,
navikavanje na kolektiv, pripremanje za polazak u kolu kao i pedagoka pomo roditeljima u radu sa decom.
Aktivnosti kojima se ostvaruju predkolski programi vaspitanja su: igra, rad i u enje.

Osnovna i srednja kola

Zna aj i speicifi nosti kolskog vaspitanja i obrazovanja
kola je najzna ajnija institucija vaspitanja jer organizuje vaspitanje u periodu najintenzivnijeg razvoja
li nosti, u periodu detinjstva i mladosti.
kola je centar prosvete, kulture i nau nih dostignu a.

*!

"

Razvoj kole i kolskog sistema

Prvi u itelji su bili vra i, mudri starci, ... Na pojavu kola uticala je i injenica da su ljudi stvorili velike fondove
znanja, vetina i navika da ih vie nisu mogli prenositi neposredno kroz svakodnevni ivot. Najstarije kole se
javljaju u bogatim drutvima, kao to su Egipat, Atina ...
Uloga crkve je zna ajna za pismenost i kolovanje, sve do pojave industrijskog drutva.
U periodu stvaranja industrijskog drutva, u tenji da se razvije nauka, tehnika i trgovina, zatvorena je
konstrukcija klasi nog kolskog sistema, koji u sebi ima osnovnu kolu, srednju kolu i fakultet.
Zavisnost kole od drave, zapo inje odr ivanjem kolske obaveze i obeze ivanjem dravnog finansiranja.
Rad kola se ure uje voljom dravnih organa.
Savremena kola tei afirmisanju ideje o raznovrsnosti tipova kolskih institucija i na ina obrazovanja.
Kod Srba primanjem hri anstva i slovenskog jezika u irilici, tokom IX veka u Rakoj po inje da se u
manastirima i u dvorovima vlastele razvija pismenost i da se postavljaju temelji srpske kulture. Za vreme
turske vlasti kolu su imali samo manastiri.
U XVIII veku dolazi do osnivanja kola u Vojvodini, prema propisima iz Be a. Konstituisanje kolskog
sistema u Srbiji povezano je sa procesom stvaranja drave u XIX veku.
Kritika kole i kolskog na ina vaspitanja i obrazovanja
Najja i talas kritika kole pojavio se krajem XIX i po etkom XX veka. Kritike moemo rzvrstati u nekoliko
osnovnih grupa:
zahtev za unifikacijom kola,
shvataju i vaspitanje kao instrument svoje vlasti, zahteva se apsolutni uticaj na kolu,
zahtev da se kola vrati prirodi i neposrednog u enja iz prirode...
Vrste kola

kole za normalno razvijenu decu i decu ometenu u razvoju

obavezne i neobavezne kole
kole za opte obrazovanje i stru ne kole
osnovne, srednje, vie, visoke kole (prema stepenu obrazovanja)
seoske, prigradske, gradske (prema mestu rada)
dravne, optinske, privatne (prema osniva u)

Osnovna kola
Osnovna kola je ustanova u kojoj se na organizovan na in ostvaruju zadaci osnovnog obrazovanja i
vaspitanja.
Osnovno vaspitanje i obrazovanje je neophodno svakom gra aninu da bi se uspeno uklju io u drutveni
ivot i da bi zapo eo profesionalno obrazovanje. Ono je ustavno pravo i obaveza svih gra ana.
Postoji tenja da svi u enici budu u jednakim uslovima.
Drutvo obezbe uje osnovne uslove: kolski prostor i opremu.
Postoji podsistem osnovnog obrazovanja odraslih i specijalnog kolstva za decu i odrasle ometene u razvoju.

+!

"

Osnovna kola ima slede e odlike:

daje osnovna, elementarna znanja i umenja

ona je bazi na jer je temelj za dalje obrazovanje
ona je besplatna
ona je najmasovnija institucija za vaspitanje i obrazovanje i
ona je dravna ustanova i ne moe biti privatno organizovana
ona je odvojena od crkve
nastava je na maternjem jeziku

Srednje kole

Do II svetskog rata osnovna kola traje 4 godine, a u srednjem obrazovanju postojale su: egrtske
kole, gra anske kole, nia i via gimnazija.
Posle 1945. osnovna kola traje 7 godina, a postoje : nie gimnazije i progimnazije, vie gimnazije,
kole u enika u privredi i u iteljska kola.
Od 1958. osnovna kola traje 8 godina, ne menja se srednje obrazovanje. Otvara se mogu nost
direktnog upisa na fakultete.
Posle 1974. srednje obrazovanje se uskla uje na jedinstvenim osnovama. Ovom reformom je ukinuta
gimnazija kao jedina srednja obrazovna kola.
Krajem 80.-tih godina ponovo je oivljen tradicionalni sistem srednjih kola: rehabilituje se gimnazija.

Struktura vaspitno obrazovnih aktivnosti osnovne i srednje kole

U klasi noj organzacionoj emi osnovne i srednje kole postoji podela na:
nastavu,
vannastavni rad i
kulturnu i javnu delatnost kole.
Nastava je centralna aktivnost i osnovna obaveza u svakoj koli.
Savremena kola ima raznovrsnu strukturu vaspitno-obrazovnih aktivnosti, ne samo sa u enicima ve i sa
drugom decom, roditeljima i ostalim gra anima. Otvorenost savremene kole se ogleda u njenom uticaju i
prijemu uticaja iz svog okruenja.

Ustanove za obrazovanje i vaspitanje dece ometene u razvoju

Na poseban na in i sa posebno kolovanim kadrovima drutvo obezbe uje deci ometenoj u razvoju,
predkolsko, osnovno i srednje vaspitanje i obrazovanje, osposobljavanje za rad i uklju ivanje u ivot.
Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u zavisnosti od stepena i kategorije ometenosti:
- deca ometena u metalnom razvitku
- sa poreme ajima govora
- sa ote enim vidom
- sa ote enim sluhom
- telesno invalidna deca
- deca viestruko ometena u razviku
Specijalna odelenja se mogu osnivati i pri redovnim osnovnim kolama za odre ene kategorije ometenosti.
Izolacija ove dece u specijalne kole igoe decu, pa je sve zastupljenija teza da je rad bolje organizovati u
redovnim kolama - INKLUZIJA.

"

Vie kole i fakulteti

Vie kole su vaspitno-obrazovne ustanove stru ne orijentacije, koje osposobljavaju kadrove za oblast
proizvodnog rada. Traju po pravilu 4 semestra.
Fakulteti su samostlane nau no-nastvne institucije koje imaju trostruku funkciju:

obrazuju visokostru ne kadrove

organizuju i unapre uju odgovaraju u nau nu oblast
formiraju nau ni kadar

Studije mogu biti redovne ili vanredne.

Univerzitet predstavlja samostalnu celinu vie fakulteta.

kola i njeno okruenje

Vaspitanje u porodici
Porodica je osnovno socijalno okruenje i najzna ajniji faktor razvoja i vaspitanja li nosti. Porodica definie
kasnija ponaanja deteta u ivotu ! (Dete je otac oveku , Frojd)
Porodica omogu ava:
- biloku reprodukciju
- fizi ko odranje novoro en eta
- psihi ku sigurnost detetu
- bliskost i poverenje izme u lanova porodice
- roditelji su prvi vaspita i deteta
- u porodici se provodi najvie vremena
- roditelji imaju ose aj najve e odgovornosti za brigu o svojoj deci
Porodica treba da bude zdrava i stabilna zajednica, da bi bila uspean inilac u vaspitanju mladih.
Povoljan materijalni i zdravstveno-higijenski standard porodice je po etni i osnovni, ali ne i najvaniji uslov. Drutvena pomo u
vaspitanju dece je posebno zna ajna za siromane porodice.

Vaspitanje u slobodnom vremenu

Skra enje radnog vremena i pove anje slobodnog vremena osnovni kriterijum merenja napretka civilizacije.
Slobodno vreme je vreme:
preostalo nakon zavretka svojih radnih obaveza i
kojim samostalno raspolaemo (prema svome nahodjenju)
Pravilno kori enje slobodnog vremena ima za oveka i drutvo viestruki zna aj:
uspostavlja ravnoteu rada i odmora
humanizuje rad
doprinosi pove anju produktivnosti i pove anju standarda ljudi
omogu ava pove anje vremena za u enje i obrazovanje i svestrani kulturni razvoj ljudi
Po principu dobrovoljnosti, deca e se opredeljivati za slobodne aktivnosti prema svojim potrebama, pa je
neophodno vaspitavati i kultivisati potrebe dece u slobodno vreme (pedagogije slobodnog vremena).
Drutvena i pedagoka intervencija (uticaj) u oblasti slobodnog vremena ne sme da narui osnovno obeleje
sloodnog vremena: slobodu, dobrovoljnost, spontanost, samoaktivnost, kreativnost, ...

#!

"

Drutvene i slobodne aktivnosti u enika

Vannastavne i vankolske aktivnosti u koli se odre uju i osmiljavaju putem: u eni kih organizacija,
zajednica i slobodnih aktivnosti sekcije, sportske ekipe, takmi arski timovi,... na osnovu u eni kih sklonosti,
uslova sredine i angaovanja vaspita a.
Zajednice u enika se formiraju kao odeljenski, razredni i kolski kolektivi ( a ki parlament).
Slobodne aktivnosti se grupiu u etiri podru ja i to:

predmetne i nau ne
tehni ke i radno-proizvodne
kulturno-umetni ke
sportsko-rekreativne

Savremena kola najvie panje posve uje nastavi, pa se sve vie isti e zahtev drutvenog otvaranja.
Vaspitni zna aj sredstava masovnog komuniciranja
U vaspitanju je sve izraeniji proces ukidanja monopola udbenika, kao dominantnog izvora znanja.
Sve je ve i uticaj vanudbeni kih i vanu ioni kih izvora znanja asopisa, tv emisija, filmova, interneta,...

tampa i de ija tampa - pored vankolskih, zna ajnu vaspitnu ulogu imaju kolski listovi i asopisi
koje stvaraju u enici u kolama. U skoro svim osnovnim i srednjim kolama rade novinarske sekcije.

Film - film je danas i umetnost i dokument i sredstvo vaspitno-obrazovnog rada, kao i sredstvo
zabave i razonode.

Radio televizijske emisije - poseban zna aj u vankolskom procesu vaspitanja i obrazovanja

Internet - trenutno najdominantnije sredstvo masovnih komunikacija kod mladih. Treba ga usmeriti i
upotrebiti u vaspitno-obrazovne svrhe.

Vaspitanje i obrazovanje odraslih

Pojam obrazovanje odraslih ozna ava obrazovne aktivnosti kompenzacijskog karaktera u odnosu na
kolovanje u periodu detinjstva i mladosti.
Na planu obrazovanja i vaspitanja odraslih naro itu vanost imaju slede e institucije: posebne kole za
odrsle, radni ki narodni univerziteti, kulturni centri, savetovalita...
Za odrasle, postoji bogata drutvena obrazovno-kulturna ponuda: predavanja, tribine, te ajevi, seminari,
kongresi, simpozijumi...

$!

"

METODIKA VASPITANJA LI NOSTI

Neophodnost poznavanja li nosti vaspitanika
Karakteristike vaspitanja:

svestnost
celishodnost
sistemati nost
organizovanost

Na osnovu osobenosti vaspitanika, vaspita odre uje:

aktivnosti vaspitanika
sredstva rada
metodske postupke

U tome se razlikuje pedagoki rad od stihijskog !

Li ni karton u enika, koji se vodi za vreme trajanja osnovnog kolovanja, treba da sadri:
-

opte podatke o u eniku

porodi ne uslove
fizi ki i zdravstveni razvoj u enika
ponaanje i odnos prema radu u enika u koli
drutvene aktivnosti i zaduenja u koli
interesovanja, sklonosti i sposobnosti

Podatke unose: u itelj, odeljenski stareina i nastavnik fizi kog vaspitanja, uz konsultovanje kolskog lekara,
pedagoga i psihologa.
Opta pitanja metodike vaspitanja svestrane li nosti
Pedagogija, za realizaciju vaspitanja, definie:

pomo u ega
kako

- sadraji, aktivnosti, sredstava

- metode.

U organzaciji vaspitne delatnosti postoje tri osnovna pitanja:

principi

- kojih se principa treba pridravati

u vaspitanju

metode

- kojim metodama (na inima)

ostvariti vaspitni rad

sredstva

- pomo u kojih sredstava

ostvariti vaspitni rad

U konkretnim vaspitnim situacijama imamo i konkretne nastavne (didakti ke) principe,metode i sredstva.
Opti principi vaspitanja
Principi su opta na ela (zahtevi) i preduslov uspenog vaspitno-obrazovnog rada, a nastali su na osnovu:

pedagokog iskustva prethodnih generacija

rezultata pedagokih istraivanja.

%!

"

Pedagoki principi nisu ve ni i neporomenljivi, ve su odraz vremena i aktuelne pedagogije, i zavise od:

drutvenih zahteva
psiho-fiziolokih karakteristika vaspitanika.

Principi su zahtevi koji ograni avaju improvizaciju od strane vaspita a.

Najvaniji pedagoki principi:

princip
princip
princip
princip
princip

nau ne zasnovanosti - nau nosti

svesne aktivnosti
humanosti i demokrati nosti vaspitanja
individualizacije i socijalizacije u vaspitanju
jedinstvenog delovanja svih inilaca vaspitanja

Princip nau ne zasnovanosti

Ovaj princip, obavezuje vaspita e da se koriste nau no proverena znanja i da kod u enika razvijaju interes i
poverenje za nauku i sklonost ka nau nom objanjavanju sveta.
Princip nau nosti ne sme vaspitanika onemogu iti da i na druge na ine tuma i svet i ivot oko sebe.
Princip svesne aktivnosti u enika
Svesna aktivnost je uslov i posledica vaspitanja.
Do razvoja li nosti se moe do i jedino kroz aktivnost same te li nosti. Spoljanji stimulansi i uticaji ne e
mo i da pokrenu unutranje mehanizme razvoja li nosti bez aktivnosti same li nosti.

Za tradicionalnu pedagogiju vaspitanik je pasivni objekt, ne i bitan subjekt vaspitanja.

Savremena pedagogija potencira subjekatsku aktivnu poziciju vaspitanika koji moe sebe da menja.
Potuju i ovaj princip, vaspitanik je kreator i u esnik u svom vaspitanju. On uti e na izbor sadraja
vaspitanja i on je mera pri izboru metoda i oblika rada.

Princip humanosti i demokrati nosti vaspitanja

Humanost i demokrati nost su zahtevi koji se medjusobno uslovljavaju i dopunjuju.
Demokrati nost shvatamo kao jednakim pravom za sve (isti tretman, isti poloaj i potovanje li nosti).
Demokrati nost se odnosi na:
na odnose izme u vaspita a i vaspitanika
medjusobne odnose vaspitanika
Vaspitanje se sve vie pretvara, od postupka vodjenja i podu avanja, u sloen sistem medjusobnih
pedagokih komunikacija. Demokrati nost je uslov uspenosti tih komunikacija.
Humanost shvatamo kao ove nost (ljubav oveka prema oveku). Ogleda se u me usobnom potovanju,
iskrenosti, otvorenosti... Humano u vaspita a omogu ava se formiranje humane li nosti vaspitanika.
Vaspitanje je humana delatnost, jer je posve ena oveku i njegovim ciljevima.
Humanost u vaspitanju ne treba shvatati kao popustljivost i lano milosrdje. Odustajanje od vanih zahteva u
vaspitanju moe biti znak podcenjivanja u enikovih mogu nosti i tetno po njegov razvoj.
&!

"

Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju

U vaspitnom procesu je neophodan sklad izmedju individualnosti i drutvenosti. Individualizacija i
socijalizacija nisu u protivre nosti, ve su u dijalekti kom jedinstvu i medjuzavisnosti.
Treba se podjednako upravljati i uvaavati li ne odlike, interese i potrebe li nosti, i socijalne odlike, interese i
potrebe okruenja u kojem li nost ivi.
Princip individualizacije podrazumeva da prema uzrastu i individualnim karakteristikama vaspitanika,
vaspita treba da odredi pedagoke sadraje, sredstva, oblike i postupke vaspitanja. Vaspita mora dobro da
poznaje svoje vaspitanike.
Iz ovog principa izvodimo zahteve odmerenosti i postupnosti koji obavezuju vaspita e da svoje aktivnosti
prilagode stepenu i tempu razvoja svakog u enika.
Perincip socijalizacije podrazumeva vaspitanje u, kroz (putem) i za kolektiv.
Ovaj princip je okvir savremenog vaspitanja koji uvaava u enika kao slobodnu i samostalnu li nost.
Princip jedinstvenog delovanja svih inilaca vaspitanja
Cilj vaspitanja je jedinstven i shodno tome treba obavezati sve u esnike vaspitanja (porodicu, kolu i druge
vankolske inioce) da jedinstveno deluju. Jedinstveno delovanje pove ava snagu i mo vaspitanja.
U svakodnevnom ivotu mnoge negativne paralelne pojave tetno uti u na vaspitanika i ponitavaju
pozitivne uticaje koje su ostvarile porodica i kola (dovede do unutranjih konflikata).
U suprotstavljanju negativnom dejstvu pojedinih inilaca, treba se osloniti na samog vaspitanika i njegovu
sposobnost da selekcionie spoljne uticaje. Medjutim, vaspitanici to ne e uvek, i u svakom uzrastu eleti,
mo i i umeti, pa je pomo odraslih, a posebno roditelja i nastavnika neophodna.

Opte metode i sredstva vaspitanja

Metoda je na in ostvarenja cilja.

To je osmiljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja.

Metode vaspitanja govore kako postupiti, da bi se cilj vaspitanja ostvario.

Metodama vaspitanja se bave opta metodika vaspitanja, didaktika i posebne metodike pojedinih predmeta.

Monometodizam - jedan postupak se proglasi najvanijim i jedino ispravnim i efikasnim.

Ametodizam - nema osmiljenog i trajnog na ina vaspitnog postupanja.

Metoda ne treba da bude ablon, ve se u okviru metode i vaspita i vaspitanik stvarala ki ponaaju (u
skladu sa uslovima vaspitne situacije).
Naj e e vaspitne metode su:

ube ivanje i uveravanje

vebanje i navikavanje
podsticanje
spre avanje

'!

"

Metoda ube ivanja i uveravanja

Ube ivanje i uveravanje je proces iji su rezultat izgra ena ube enja i uverenja (vrednosti, stavovi i pogledi).
Metoda ube ivanja i uveravanja treba da omogu i da vaspitanik svesno, aktivno i kriti ki prima nova znanja.
Metoda ube ivanja i uveravanja se ne zasniva uvek na lako vidljivim uverljivim injenicama, pa vaspitanik
esto mora verovati vaspita u. Zbog toga izme u u enika i nastavnika mora da vlada iskreno i duboko
poverenje.
U savremenom vaspitanju metoda ube ivanja i uveravanja ne podrazumeva jednosmernu komunikaciju od
nastavnika prema u eniku, ve viesmernu komunikaciju u kojima u enici sopstvenom aktivno u dolaze do
ube enja, uverenja, stava ili sistema vrednosti. To je naro ito bitno za period adolescencije.
Sredstva ube ivanja i uveravanja:

injenice
Saveti i direktne pouke vaspita a
Pojanjenja nastavnika (vaspita a) - ono to u enik uje, sazna i vidi ali dovoljno ne razume;
Predavanja, javne rasprave i polemike u neformalnom vankolskom okruenju
Primeri najja e dejstvo ima primer vaspita a (roditelja i nastavnika)
Stvaranje ideala usmeravanja u enika prema uzoru (modelu) iz nauke, ivota, istorije, umetnosti,..
Drutveni obi aji, navike i zakoni
Situaciono uticanje - uklju ivanje u enika u aktuelna zbivanja
Upozorenje, kritika i samokritika kao zajedni ka aktivnost nastavnika i u enika.

Metoda ube ivanja i uveravanja ne sme da se pretvori u moralisanje, pridikovanje, popovanje,...

Metoda vebanja i navikavanja
Smisao vaspitanja nije samo u usvajanju znanja, ve i osposobljavanje vaspitanika da primenjuje usvojeno.
Ube enje je osnova postupanja, ali izme u ube enja i prakti nog postupanja stoji vebanje i navikavanje.
Metoda vebanja i navikavanja je na in provere ube ivanja i uveravanja u cilju prakti nog osposobljavanja.
Ranije je postojao dualizam kole i ivota. kola je definisala ta i kako treba raditi, a vebanje i prakti no
osposobljavanje se odvijalo u porodici, ivotnoj i radnoj sredini.
Sredstva vebanja i navikavanja su:

Rad, praksa i li na aktivnost vaspitanika - osnova i sutina vebanja i navikavanja,

Rad u kolektivu kolektivne obaveze i druenje
Igra, zabava i razonoda
kolski reim ivota i rada u enika
Organizovanost procesa vaspitanja - ponavljanja radnje u sli nim okolnostima

Metoda podsticanja
Ova metoda se zasniva na optem pedagokom optimizmu i ima za cilj pove anje motivacije kod u enika.
(potovanje i vera u mogu nost svakog u enika: Hajde, ti to moe)
Metodu podsticanja primenjujemo:

kada u enik pokazuje uspeh, (poja avamo njegovu motivaciju)

kada u enik nije uspean, kada se koleba i posustaje (ne dozvoljavamo gubljenje motiva)

(!

"

Metoda podsticanja izaziva oduevljenje i uzbu enje kod u enika koje poja ava kvalitet u enja.
Sredstva podsticanja su:
Bodrenje i hrabrenje i vera u u eni ke mogu nosti
Pohvale - vrsta moralne nagrade i naj e e sredstvo podsticanja
Obe anja - samo ako su realna i ako se izvravaju
Ocene - kada je re o uspehu, podsti e ga
Priznanja (diplome, povelje, plakete, ...)
Nagrade (knjige, kolski pribor, stipendije, ... nov ane nagrade - retko).
Takmi enja - podsti u na postignu a iznad prose nih
Blago i pravi no postupanje
Odanost i iskren odnos prema u eniku
Iskustvo i prijatnost uspeha
Metoda spre avanja
Ova metoda se koristi samo kada delovanje drugih metoda nije efikasno !
To je pedagoki opravdana intervencija u cilju spre avanja negativnih radnji i oblika ponaanja.
Metoda spre avanja nije represija ili pritisak na li nost u razvoju.
Metodom spre avanja onemogu ujemo pojavljivanje i ustaljivanje negativnih znanja, ube enja, stavova i
ponaanja koja su u suprotnosti sa ciljevima vaspitanja i preusmeravanje ka pozitivnim oblicima ponaanja.
Sredstva spre avanja su:
Znaci neodobravanja i neslaganja sa na inom rada i ponaanjem u enika -naj e a i najblaa
Primedbe, prigovori i opomene
Kritika - najefikasnija i onemogu ava potrebu oveka da bude prihva en od svoje okoline
Ocene kada je re o neuspehu, sredstvo opomene.
Substitucija - skretanje i zamena neprihvatljivih motiva i aktivnosti nekom prihvatljivom i korisnom
Pretnja, zahtev, osuda, zapovest, zabrana i nare enje - po tonu i na inu formulisanja, otrija i
imperativnija sredstva spre avanja
Kazne - ima cilj da u enik oseti neprijatnost zbog neprihvatljivog na ina ponaanja.
Zabranjene su telesne kazne, kazne gla u, kazne zasnovane na strahu,...kao i kazne koje
omalovaavaju i poniavaju u enikovu li nost !
Metoda spre avanja i kanjavanja mora biti u skladu sa principom humanosti. Namera vaspita a, i prilikom
primene ove metode, jeste dobro vaspitanika.
Nastavnik
Nastavni ki poziv je izrazito human. Sve svoje li ne i profesionalne sposobnosti, znanja i umenja, nastavnici
stavljaju u slubu svoje opredeljenosti da pomau detetu i oveku uopte.
Zna aj i karakteristika nastavni kog poziva
Za nastavnika drutvo bira najcenjenije ljude u koje se ima najvie poverenja. Li ni primer je mo no sredstvo
vaspitanja, pa se od nastavnika o ekuje da svojim osobinama bude primer u enicima i ljudima iz okruenja.
Nastavni ki poziv je zna ajan, ali i odgovoran. Zahteva strpljenje, istrajnost, umenost i stvarala ki rad i
obavezuje na stalni razvoj i li no usavravanje.
Od nastavnika zavisi da li e se dostignuti razvoj nauke i tehnike, uopte preneti u praksu.
Narodna poslovica : Nije znanje znanje znati, ve je znanje znanje dati.
)!

"

Profesionalne funkcije nastavnika

Savremeni nastavnik ne radi u koli memorisanja, zbog ega on nije samo predava , ve i vaspita .
Zahvaljuju i novim tehni kim i komunikacionim sredstvima, informisanje i podu avanje kao rutinski deo
njegove funkcije, se smanjuje, a pove ava se njegova uloga organizatora nastavnog procesa.

U tradicionalnoj koli nastavnik je dominiraju a li nost.

U savremenoj koli nastavnik ravnopravno sa u enicima i roditeljima u estvuje u vaspitanju.

Neophodna je saradnja nastavnika sa kolskim pedagogom i psihologom, jer savremena kola ima sve vie
zaposlenih bez dnevnika u ruci, koji rade sa u enicima, nastavnicima i roditeljima, a ne izvode nastavu.
Osobine nastavnikove li nosti
1.
2.
3.
4.

da ima opte obrazovanje i kulturu,

da ima stru no obrazovanje temeljno poznaje disciplinu koju predaje
da ima psiholoko i pedagoko obrazovanje
da vri permanentno usavravanje

Kvaliteti savremenog nastavnika:

1.
2.
3.
4.

ljudske kvalitete:
kvalitete discipline:
fizi ke kvalitete:
nastavni ke kvalitete:

prirodnost, ljubaznost, veselost, ...

da je disciplinovan, pravedan, postojan, nepristrasan, ...
zdravlje,urednost, privla nost, ...
dobro poznavanje struke, pomaganje u enicima, ...

Nastavnik u funkciji odeljenjskog stareine

Pored izvo enja nastave, najvanija i najodgovornija funkcija nastavnika je funkcija odeljenjskog stareine.
Za odeljenjskog stareinu se biraju najsposobniji nastavnici, popularni kod u enika i sa odre enim
drutvenim ugledom me u roditeljima.
Odeljenjski stareina je pedagoki, organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja:

Pedagoka funkcija:
prati razvoj svakog u enika
podsti e formiranje odeljenjskog kolektiva
vaspitni rad sa u enicima, kroz asove odeljenjskog stareine
brine o redovnosti poha anja nastave

Organizaciona funkcija:
Koordinacija drugih sa u enicima:
koordinira aktivnosti nastavnika prema u enicima,
koordinira aktivnosti kolskog pedagoga i psihologa prema u enicima,...
Saradnja sa roditeljima:
uspostavlja kontakte izme u kole i roditelja,
prima roditelje i odrava roditeljske satanke,
vri informisanje roditelja
vri pedagoko-psiholoko obrazovanje roditelja,...

Administrativna funkcija
vodi evidenciju o u enicima (knjiga evidencije)
vodi evidenciju o ocenama i izostancima (dnevnik)
vodi evidenciju o odeljenskim ve ima i roditeljskim sastancima (zapisnici)

*!

"

DIDAKTIKA - NASTAVA

PREDMET I ZADACI DIDAKTIKE

Didaktika je pedagoka disciplina koja prou ava obrazovanje i vaspitanje putem nastave i u enja.
Shvatanja o didaktici
didaskein = pou avati, drati nastavu
U 17. veku u Nema koj, didaktika se pojavljuje kao prakti na vetina u enja.
eh Komenski smatra da didaktika nije samo vetinu u enja, ve i vaspitanje.
Po etkom 19. veka Herbart daje zna aj nastavniku i prenoenju znanja na u enike, a ne u enju.
Po etkom 20. veka (Don Djui), daje se zna aj aktivnoj ulozi u enika u nastavnom procesu.
Danas, nastava i u enje nisu vie suprotstavljeni, ve

ine jedinstvenu celinu.

Savremena didaktike ima etiri osnovna pravca (aspekta):

1. didaktika kao teorija u enja i nastave, u svim oblicima i na svim nivoima,

- opti aspekt

2. didaktika kao nauka o u enju i nastavi

3. didaktika kao teorija obrazovnih sadraja i nastavnih planova
4. didaktika kao teorija u enja i nastave pomo u programa i nastavnih maina

- nau ni aspekt
- idejni aspekt
- tehni ki aspekt

Osnovni zadatak didaktike je da objasni zakonitosti nastavnog procesa (nastave i u enja), radi uspenog
ostvarivanja ciljeva i zadataka obrazovanja.
Didaktika i druge nauke
Didaktika je najtenje povezana sa filozofijom vaspitanja.
Didaktika je povezana i sa: istorijom, sociologijom, logikom, psihologijom, anatomijom i fiziologijom,
matematikom i kibernetikom kao i sa mnogim drugim grani nim disciplinama.
Istorija pedagogije prou ava drutvenu istoriju vaspitanja i obrazovanja.
Sociologija prou ava uticaj drutva na vaspitanje i obrazovanje i obrnuto.
Pedagoka sociologija (sociologija vaspitanja) je grani na disciplina koja prou ava uticaj drutva na mlade.
Logika prou ava zakonitosti i forme miljenja na kojima se zasniva savremena nastava.
Razvojna psihologija prou ava psihi ki razvoj na kojoj didaktika zasniva teoriju nastave.
Pedagoka psihologija se bavi procesom u enja, a didaktika je nauka o nastavi i u enju.
Psihologija nastavnih predmeta obezbe uje specifi ne prilaze pojedinim nastavno-nau nim disciplinama.
Didaktika je iri predmet od psihologije nastave.
Matematika, elektronika, informatika, iroko se primenjuju u didakti kim istraivanjima.
Anatomija, fiziologija, medicina se bavi psiho-fiziolokim razvojom u enika razli itih uzrasta, a koji definiu
potrebe i mogu nosti u enika.

#+ !

"

Nastava kao proces pou avanja i u enja - karakteristike nastave

Nastava poseduje karakteristike koje su zajedni ke svim predmetima i uzrastima:

Nastava je socijalna pojava i proces. Njena funkcija je da decu i omladinu integrie u drutvo.

Nastava je rukovo enje procesom u enja, organizovan rad nastavnika sa u enicima koji omogu ava
sistematsko usvajanje znanja.

Nastava, sa stanovita aktivnosti nastavnika, je pou avanje, a sa stanovita u enika, u enje.

Funkcije pou avanja:
posredovanje izme u u enika i gradiva i
vo enje procesa u enja ili pomo u u enju
Posredovanjem u pou avanju, neophodno je motivisati i izazvati aktivnosti u enika, s obzirom na to
da usvajanje zavisi od samih u enika.

Razvojni karakter nastave se ogleda u tome da zadaci koji se stavljaju pred u enike, treba da budu
malo iznad njihovog postoje eg nivoa znanja, tako da nastava omogu uje razvoj i vu e napred.

Fleksibilnost savremene nastave:

fleksibilnost nastavnih sadraja - prilago en mogu nostima i interesovanjima u enika
fleksibilnost metoda i sredstava nastave - prilago en mogu nostima i interesovanjima u enika

NASTAVA KAO PROCES

Dijalektika procesa saznanja i nastave
Proces saznanja je predstavlja metodoloku i filozofsku osnovu nastavnog procesa.
Nastavni proces je proces vaspitanja i obrazovanja. Voditi nastavu zna i ovladati nastavnim procesom.
Nastavni proces je odre en ciljem, a zatim strukturiran (ras lanjen) prema odre enim zadacima.
Savremeni proces nastava-u enje se sastoji od slede ih elemenata:

stvaranje motiva u enja

upoznavanje u enika sa novim gradivom
upravljanje procesima osmiljavanja
utvr ivanje znanja u enika
formiranje vetina i navika
povezivanje teorije i prakse i
kontrola i ocena rezultata nastave.

proces
saznanja

Dva elementa imaju sutinski zna aj: upoznavanje u enika sa novim gradivom i postupak uoptavanja i ine
proces saznanja !
Ostali elementi ne bi onemogu ili saznanje, ali bi ga znatno osiromaili.
Protivre nosti nastavnog procesa:

izme u nastave kao procesa pou avanja i procesa u enja

izme u li nog iskustva u enika i nau nih saznanja
izme u neophodnosti i mogu nosti reavanja saznajnih zadataka (moram, a ne mogu)

Stalni tok ukljanjanja i pojave novih protivre nosti dovodi do procesa usvajanja sve ve eg i ireg znanja.
# !

"

Proces saznavanja
Opti tok procesa saznavanja ide: od posmatranja, preko miljenja ka praksi.
Posmatranje, kao ulno saznanje govori o konkretnim stvarima i pojavama, njihovim svojstvima i osobinama.
Osmiljavanjem opaenih ulnih podataka, dolazi do formiranja optih pojmova. Do potpunog saznavanja
dolazi tek kada se apstraktno miljenje, pojmovi i opti sudovi provere u praksi.
Nastavni proces moe da podrazumeva:

induktivno saznavanje - u enik polazi od konkretnog ka optem

deduktivno saznavanje - u enik polazi od opteg ka konkretnom

Proces saznavanja je uglavnom induktivan, od konkretnog ka optem.

Odnos saznavanja u nauci i u nastavi
Sli nosti izme u nau nog i nastavnog procesa:

Sa stanovita u enika, u enje je proces otkrivanja i istraivanja.

Predmet saznanja i istraivanja je stvarnost (prirodna, drutvena, privredna,...)
Najve a sli nost je u primenjenim saznajnim procedurama

Razlike izme u nau nog i nastavnog procesa:

Nau no saznanje je otkrivanje novih saznanja, a u enje je upoznavanje sa ve poznatim saznanjima

Nastavni proces je vaspitanje, a nau no saznanje ne.
Razlike su i u obimu znanja koje se sti e.

Nastava i vaspitanje miljenja

U savremenoj koli tei se samostalnom sticanju znanja, to zahteva inicijativu i samostalan rad u enika.
Manje se naglaava prenoenje informacija i formiranje navika i vetina, a vie se naglaava proces
saznavanja, proces intelektualnog razvoja i razvoja miljenja.
Cilj vaspitanja je intelektualni razvoj i formiranje miljenja da bi se upoznao svet i njegovi zakoni.
Dok je tradicionalni prilaz, trae i veliki broj detalja i injenica, nametao pam enje kao osnovnu
intelektualnu aktivnost, dotle savremeni prilaz podvla i opte, sutinske pojmove i na taj na in zahteva
razumevanje, shvatanje i stvarala ku primenu.
Zahtevi koji imaju za cilj razvijanje miljenja moraju biti neto iznad nivoa razumevanja, ali ne suvie.
Ispitivanja su potvrdila da shvatanje da neki kolski predmeti imaju u razvoju miljenja daleko ve i zna aj od
drugih, nije ta no. kolske predmete treba predavati tako da doprinose razvoju miljenja. Kod nekih
predmeta je to lake (matematika), a kod nekih tee (istorija).
Decu treba nau iti da misle !
Miljenje treba da bude slobodno delovanje intelektualnih funkcija, a ne prinudni intelektualni rad sveden na
verbalno ponavljanje.
Od nastavnika se ne o ekuje da samo uspeno izloi sadraje svojih predmeta, ve i da u enicima omogu i
da dolaze do pojmova i sopstvenih shvatanja i da razvijaju sposobnost primene viih oblika miljenja.
## !

"

Nastava i proces u enja

Nastavu ine pou avanje i u enje, odnosno aktivnosti nastavnika i aktivnost u enika..
Od u enika se o ekuje vlastito angaovanje i intenzivan intelektualni rad (traganje, otkrivanje, stvaralatvo,..)
stvarala
Proces u enja moe se sagledati o obliku dijagrama:

Motivisani pojedinac - u enik (1) se suo ava sa odre enom preprekom (3) koja predstavlja smetnju za
postizanje njegovih ciljeva i zadovoljenje motiva.
Da bi savladao prepreku i uklonio smetnje, u enik daje istraiva ke odgovore (2) sve dok neki od njih,
njih
ispravan, ta an odgovor (4) ne prevazi e prepreku, i ne postigne uspeh (5).
Ta an rezultat ne garantuje da je i proces traenja odgovora bio ispravan.
Insistiranje na procesu traenja odgovora doprinosi razvoju intelektualnih sposobnosti
osti i stvarala kih
potencijala,, dok u enje samog odgovora, makar on bio i ta an, od u enika zahteva samo dobro pam enje !
Da bi se u enjem ostvario cilj, neophodni su slede i koraci (etape):
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Motivacija unutranji ili spoljanji motivi i potrebe

Cilj zadovoljava potrebu i predstavlja orjentaciju za aktivnosti
Spremnost mogu nosti u odnosu na uzrast (razred) i me usobne spremnosti u okviru istog uzrasta
Prepreka postavljaju se izme u motiva i cilja i neophodne radi mobilisanja u enikovih sposobnosti
Odgovor odgovor kao na in savladavanja prepreke od strane u enika
Poja avanje pomo u traenju pravog odgovora, kroz ponavljanje ranijih uspenih odgovora
Generalizacija objedinjavanje uspenog odgovora sa ranijim u enjem i primena u novim situacijama
situacij

Komponente nastavnog procesa

Tradicionalni Didakti ki trougao definie tri komponente nastavnog procesa: u enik - nastavnik - gradivo:

Savremena pedagogija uo ava tri zna ajna nedostatka ovakvog shvatanja:

didakti ki trougao gubi iz vida cilj i uslove nastave;

didakti ki trougao predstavlja stati ki model
model, a nastava
a se karakterie procesualno u;
u
izostavljeni su veoma vani odnosi me u u enicima

Procesualna nastava,, neophodno sadri slede e elemente i posmatra se na relaciji:

cilj > sadraj > metoda > organizacija
#$ !

"

SADRAJ OBRAZOVANJA
Opte karakteristike
U prolosti - pismenost i ra un.
Razvoj nauke i tehnike i industrijsko drutvo, zahteva razumevanje apstraktnih sadraja i problema i definie
strukturu obrazovanja.
Promena sadraja obrazovanja se ogleda u:

porastu obima znanja

pojavi novih znanja
proirenju primene znanja

Industrijsko drutvo diktira upotrebu, umesto sticanja znanja !

Ve u ivotu jedne generacije dolazi do zastarevanja tehni ko-tehnolokih znanja. Zato sadraji savremenog
obrazovanja treba da budu promenljivi sa naglaenom upotrebom, umesto sticanja znanja.
Kompjuteri, tehni ka i druga savremena sredstva komunikacija ine nepotrebnim pam enje detalja.
Jedinstvo opteg, tehni kog i profesionalnog obrazovanja
Pod sadrajem obrazovanja podrazumeva se karakter i obim znanja, umenja i navika.
Najzna ajnije je opte obrazovanje koje podrazumeva obrazovanje svih lanova drutva u istoj meri.
Tehni ko obrazovanje ima opteobrazovni karakter, a nije neposredna priprema u enika za konkretnu
profesiju, ve predstavlja osnovu za profesionalno obrazovanje (specijalizacija).
Tehni ko obrazovanje podrazumeva povezivanje teorije sa praksom kroz formiranje raznih spretnosti,
umenja i navika, u e em u enika proizvodnom radu.
Savremene potrebe uslovljavaju sticanje znanja posle i van kole - permanentno obrazovanje tokom celog
ivota. Karakteristika savremenog ivota je da nije podeljen na period pripreme, formiranja i primene.
Teorije i shvatanja o izboru nastavnih sadraja
Tradicionalne teorije

didakti ki formalizam (formalno obrazovanje) - nastavni sadraj razvija i veba umne sposobnosti
u enika. Nisu bitna znanja i njihov opseg, ve uticaj znanja na razvijanje i pove avanje umnih
sposobnosti, pa se potencira gramatika, retorika, logika, matematika i klasi ni jezici (latinski, gr ki).

didakti ki materijalizam (materijalno obrazovanje) - nastavni sadraj daje upotrebna, prakti na znanja.
Ovakvo shvatanje, vodi empirizmu i negira potrebu izu avanja teorijskih znanja.

didakti ki utilitarizam (utilitaristi ko obrazovanje) - naglaava formiranje korisnih prakti nih vetina,
kao priprema za budu i profesionalni rad. (utility = korist)

U savremenoj didaktici podjednak zna aj imaju i razvijanje intelektualnih sposobnosti, i sticanje teorijskih
znanja i formiranje prakti nih vetina.

#% !

"

Savremene teorije i shvatanja

Savremene teorije izbegavaju jednostran izbor vrste i sadraja obrazovanja:

Teorija egzemplarizama (egzemplarno u enje) - obrazovni sadraji se grupiu oko odabrane teme,
formiraju i ostrva znanja. To je pokuaj da se linearni sistem zameni skokovitim. U predmetima sa
posebno izraenim linearnim sadrajem (matematika, fizika, istorija, ...), ne moe se primeniti.

Problemsko-kompleksna teorija - nastavne sadraje grupie u komplekse problema, obuhva ene

razli itim predmetima. Isti problem se razmatra iz vie predmeta, nasuprot sistemskom izlaganju.

Teorija strukturalizma - podrazumeva strukturiranje nastave i nastavnih sadraja (izlaganje osnovnih

koncepata, vode ih ideja, kao i organizovanje injenica u odre ene oblasti, celine). Neki pedagozi
smatraju da ova teorija vodi ka jednostranoj intelektualisti koj nastavi na visokom nivou apstrakcije.

Funkcionalni materijalizam podrazumeva povezanost saznanja i delatnosti, radi kori enja u praksi.
Izbor nastavnih sadraja zavisi od njihove funkcionalnosti i korisnosti. Sadraji moraju imati i saznajnu
i funkcionalnu vrednost. Ova teorija insistira na svestranom razvoju individualnosti u enika.

Nastavni plan
Iz sistema svih znanja, drutvo kroz koncepciju kolskog sistema, za nastavu izdvaja osnovno i sutinsko.
Sadraj obrazovanja se definie u okviru: nastavnog plana, nastavnih programa i udbenika.
Nastavni plan je kolski dokument i sadri:

broj i naziv nastavnih predmeta,

redosled u enja predmeta prema razredima (godinama),
nedeljne norme nastavnog vremena (u asovima) iskazane za svaki predmet.

U nastavnom planu se predvi aju i drugi oblici vaspitnoobrazovnog rada: dodatna i dopunska nastava,
slobodne aktivnosti, ekskurzije, ...
Struktura nastavnih predmeta u nastavnom planu je relativno stabilna, ali nije stati na i nepromenjiva.
Nastavni plan se utvr uje na osnovu:

ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja

uzrasta u enika i njihovih mogu nosti
savremenih psiholokih i pedagokih saznanja

Izbor nastavnih predmeta zavisi od karaktera i nivoa kole. Najve i broj asova u nastavnom planu daje se
u enju maternjeg i stranog jezika i matematike, a relativno mali likovnom, muzi kom i fizi kom vaspitanju (to
se nadokna uje njihovim vankolskim realizovanjem).
Nastavni program
Nastavni program je dokument nastavnika koji sadri ciljeve obrazovanja, didakti ke zadatke, sadraj datog
predmeta (redosled i obim znanja, umenja i navika kojima u enici treba da ovladaju) i na ine realizovanja
nastavnih sadraja tj. osnovna metodi ka uputstva.
U izradi nastavnih programa u estvuju i vannastavni stru njaci (pedagozi, psiholozi, metodi ari, nau nici,...).
Pri izboru nastavnih sadraja vodi se ra una: o ciljevima i zadacima obrazovanja, o uzrastu u enika, o
povezanosti teorije sa praksom,... da umesto pam enja u enici upotrebljavaju mentalne procese reavanja
problema,...
#& !

"

Nastavno gradivo treba da se logi ki povezuje i dopunjava kako bi se efikasnije usvajalo, to definie tri
osnovna sistema programskih sadraja:

linearni raspored - u enik samo jedanput u i neki logi ki raspore en sadraj gradiva.

koncentri ni raspored - isti sadraji se obra uju (ponavljaju) vie puta, ali svaki put na proirenoj
osnovi, s ve im obimom gradiva i dubljim upoznavanjem sutine u skladu sa uzrastom u enika.

spiralni raspored - oblik izme u linearnog i koncentri nog rasporeda. Vra amo se na isto gradivo ali
uvek na viem logi kom i metodolokom nivou. Procesom sazrevanja u enika demonstriranje se
zamenjuje formalnim dokazivanjem i apstraktnim osmiljavanjem.

DIDAKTI KI PRINCIPI
Didakti ki principi su opta na ela koja odre uju tok nastave u skladu sa ciljevima vaspitanja i
obrazovanja i zakonitostima procesa nastave.
Pravila nastave proizilaze iz principa i slue za objanjavanje principa, i ostvarivanje njihove primene na
konkretne sadraje i pojave u nastavi.
U skladu sa nau no-tehnolokim industrijskim razvojem dolazi do promene ciljeva, zadataka i didakti kih
principa koji nisu kona no i trajno utvr eni.
Osnovni didakti ki principi su:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

princip
princip
princip
princip
princip
princip
princip
princip

nau nosti
prilago enosti
sistemati nosti i postupnosti
povezanosti teorije i prakse;
o iglednosti;
svesne aktivnosti u enika
trajnosti usvajanja
individualizacije.

nastave;
nastave uzrastu u enika;
u nastavi;
u nastavi;
znanja, vetina i navika;

Pretpostavka za realizaciju didakti kih principa je kontinuirano angaovanje i nastavnika i u enika.

1. Princip nau nosti
Princip nau nosti se odnosi na sve ostale principe i sva podru ja i aspekte nastave.
Ovaj princip, obavezuje vaspita e da se koriste nau no proverena znanja i da kod u enika razvijaju interes i poverenje za nauku i
sklonost ka nau nom objanjavanju sveta.
Princip nau nosti ne sme vaspitanika onemogu iti da i na druge na ine tuma i svet i ivot oko sebe.

Teko a u sprovo enju principa nau nosti je to to ubrzan nau no-tehni ki razvoj tzv. eksplozija znanja
prevazilazi mogu nosti nastave, pa poseban zna aj dobija izbor sutinskih nau nih znanja i nastavnih
sadraja.
2. Princip prilago enosti nastave uzrastu u enika
Ovaj princip je zahtev da nastava odgovara psiho-fizi kim sposobnostima, uzrastu i interesovanju u enika.
Prilago enje zna i da nastavu treba postaviti na maksimalan stepen teko a koje se nalaze u zoni najblieg
razvoja mogu nosti pojedinca, vode i ra una da u enici mogu da prevazi u te teko e.

#' !

"

Pravila prilago enosti nastave su:

Pravilo od lakeg ka teem zadatku.

Pravilo od poznatog ka nepoznatom sadraju.

Pravilo od prostog ka sloenom nastavnom procesu u enja, usvajanja znanja. Zna i da treba i i od
onog to se lako u i pa postepeno prelaziti na materijal koji se tee u i.

Pravilo od blie ka daljoj spoznaji, odnosi se na irenje saznajnog vidokruga u enika od bliskih,
prirodnijih pojava, ka apstraktnom. Primena ovog pravila je zna ajna kod u enika najmla ih razreda.

3. Princip sistemati nosti i postepenosti u nastavi

Sistemati nost i postepenost podrazumeva izlaganje gradiva deo po deo i logi kim redosledom, to se
postie logi nim ra lanjivanjem gradiva uz izdvajanje sutine i bitnog.
4. Princip povezanosti teorije i prakse
Teorijska znanja su samo pretpostavka razumevanja prirode i drutva. Reavanje razli itih problema
podrazumeva prakti nu primenu teorijskih znanja, to je i krajnji cilj nastavnog procesa.
Praksa je i izvor saznanja, i kriterijum istine za svaku teoriju.
U nastavi se mora uspostaviti sklad izme u teorije i prakse, i razvijati svest o njihovoj povezanosti.
Praksa zahteva teorijska objanjenja i obrnuto.
Povezivanje teorije i prakse kola treba da vri sistematski, redovno i organizovano (radionice, laboratorije,..)
Praksa moe prethoditi teorijskom prou avanju neke nastavne teme, pratiti ili naknadno potvr ivati teoretska
saznanja.
5. Princip o iglednosti
Smisao o iglednosti je da u enicima omogu i dodir sa stvarno u.
O iglednost se postie na osnovu:

ulnih saznanja

ulnog iskustva
O iglednost se moe oslanjati na teku e ulno saznanje ili na ulno iskustvo koje u enici imaju od ranije.
Dva na ina primene o iglednosti:

Pokazivanje stvarnosti realnih predmeta, pojava i procesa - prirodna o iglednost

Menjanje stvarnosti (uticaj na stvarnost) eksperimenti, transformacije, demonstracije

O iglednost je preduslov za prelaz ka saznavanju opteg, a time i razvoju apstraktnog miljenja.

Nedostatak preterane primene o iglednosti, naro ito na mla em uzrastu, je zadravanje miljenja u enika na
perceptivnom nivou i usporavanje razvoja apstraktnog miljenja.

#( !

"

6. Princip svesne aktivnosti u enika u nastavi

Ovaj princip je osnova u enja, a smisao je neophodnost svesne i aktivne uloge u enika u nastavnom
procesu kao subjekta, a ne pasivnog objekta.
Aktivan odnos se ogleda u:
razumevanju sadraja koji se u i
sposobnosti primene znanja u praksi
stvarala kom karakteru u enikovog rada
u e u u enika u kontroli postignutih rezultata
Postoje tri osnovna prilaza principu aktivnosti u enika:

Tradicionalni pristup aktivnosti u enika - Nastavnik aktivan i glavni, u enici pasivni.

Nastavnik je centralna li nost u procesu nastave i sredite svih aktivnosti. U takvim okolnostima nema
svesnog i aktivnog ovladavanja znanjima od strane u enika.

Progresivisti ki pristup aktivnosti u enika - Nastavnik aktivan i glavni, u enici aktivni.

Insistira se da se aktivnost nastavnika to vie ograni i, da bi se omogu ila inicijativa u enicima.

Savremeni pristup aktivnosti u enika - Nastavnik i u enici aktivni i ravnopravni.

Razlikuje ih uloga u nastavnom procesu: nastavnik pou ava, a u enik i i. Obe aktivnosti imaju svoje
posebnosti koje se me usobno dopunjuju (one ine jedinstvo i nema jedne bez druge).

Aktivan odnos u enika spre ava: formalizam, mehani ko pam enje bez razumevanja, nemogu nost primene nau enog u praksi,...

7. Princip trajnosti usvajanja znanja, vetina i navika

Princip trajnosti podrazumeva vrsto usvajanje znanja, tako da ona postanu stalna duhovna svojina u enika,
primenjiva u praksi.
Trajnost se postie logi kim pam enjem, to podrazumeva razumevanje (utvr ivanje logi kih veza me u
elementima gradiva).
Manje se insistira na velikim kolo inama znanja, a vie na razvijanju primenjivih intelektualnih sposobnosti
kao instrumenta za dalje sticanje znanja.
Najtrajnije se pamti sutina - osnovno, bitno i glavno gradivo.
Ponavljanje je preduslov trajnosti usvojenih znanja i treba da bude intenzivnije u po etku nego u kasnijem
periodu (zakon zaboravljanja).
8. Princip individualizacije nastavnog rada
Princip individualizacije podrazumeva prilago avanje didakti ke aktivnosti nastavnika individualnim
osobinama svakog u enika.
U enici se razlikuju prema svojim intelektualnim mogu nostima, brzini i stilu u enja, motivaciji,
interesovanjima, dostignu ima.
U tradicionalnoj organizaciji nastave nastavnik ima isti prilaz svim u enicima, orijentiu i se na zamiljenog
srednjeg u enika. Najve e tete od ovakvog rada imaju jaki i slabi u enici.
Cilj individualizacije je nau iti u enike u enju i osloboditi individualne potencijalne sposobnosti i izvu i
maximum iz svakog u enika.
Individualizovana nastava ne zna i individualan rad.
#) !

"

NASTAVNE METODE
Pojam i aspekti nastavnih metoda
Metoda zna i na in smiljen i planski (sistemski) postupak u radu
Nastavna metoda je svrsishodan i sistematski na in upravljanja radom u enika u procesu nastave, koja
odre uje aktivnosti u enika i nastavnika u procesu nastave.
Nastavne metode su na ini ostvarivanja planiranih ciljeva i zadataka obrazovanja.
Pre pojave kole - oponaanje i podravanje.
Pojavom kole - verbalne metode. Re , izgovorena, pisana i tampana, postala je glavni nosilac informacija.
Savremena didaktika insistira na nastavnim metodama koje podsti u razvoj saznajnih sposobnosti u enika,
miljenja, interesovanja, motiva za u enje,...
Nastavne metode su sli ne nau no-istraiva kim metodama (proces saznavanja), ali nisu iste.
Klasifikacija nastavnih metoda:

metode zasnovane na posmatranju

(pokazne metode)

metode zasnovane na re ima

- monoloke, dijaloke i rad sa knjigom

(verbalne metode)

metode zasnovane na prakti nim aktivnostima

-laboratorijske vebe i prakti na nastava

(prakti ne metode)

Metode zasnovane na posmatranju pokazne metode

Posmatranje (didakti ka aktivnost u enika) je plansko, usmereno i kontinuirano ulno opaanje predmeta, pojava
i procesa koje inicira razli ite misaone procese, pa je povezano i sa miljenjem.
U nastavnom radu postoje dva oblika posmatranja:

Kvalitativno posmatranje - upoznavanje osobina primenom posebnih pribora i aparata (npr.mikroskopom)

Kvantitativna posmatranja - merenje kori enjem razli itih pribora i instrumenata (npr. termometrom).
Rezultati kvantitativnog posmatranja se iskazuju vredno u i jedinicom mere (radi pore enja).

Posmatranje zahteva briljivu pripremu: izbor predmeta, na ina i cilja posmatranja.

Pokazivanje (didakti ka aktivnost nastavnika)
Pokazivanje (demonstracija) se sastoji u izlaganju predmeta posmatranja i objanjavanju njegovih svojstava.
Pokazivanje realnih predmeta, pojava i procesa se moe zameniti odgovaraju im nastavnim sredstvima:

dvodimenzionalna pokazna sredstva (slike, crtei, grafikoni, ...)

trodimenzionalna pokazna sredstva (modeli, makete,...)

Sve ve u primenu imaju film, televizija i ra unar, kao dinami na, vizuelna i audio-vizuelna sredstva.
Prednosti metoda zasnovanih na posmatranju su: angauju misaone procese, jednostavan i zanimljiv na in,
ulna saznanja omogu avaju druga saznanja,...
Metode zasnovane na posmatranju treba da budu dopunjene drugim metodama i postupcima.
#* !

"

Metode zasnovane na re ima verbalne metode

Govor je najpristupa niji i najrasprostranjeniji instrument u nastavi.
Re i omogu uju saznavanje, bez dovo enja u enika u neposredan dodir sa stvarno u.
Verbalne metode dopunjuju ili se dopunjuju drugim metodama: pokazivanjem, prakti nim vebanjem,...
Nedovoljnost i nedostatak ove metode je to moe dovesti do formalizma i verbalizma.
Verbalne metode se dele na:

monoloke metode
dijaloke metode
rad sa knjigom

(opisivanje, pri anje, predavanje)

(razgovor)
(metoda itanja ili tekst metoda)

Monoloke metode (monolog)

Monoloka metoda je verbalno izlaganja u kome nastavnik izlae nastavno gradivo u enicima (monolog).
Izraena je aktivnost nastavnika i pasivan poloaj u enika.
U enici prihvataju izlaganje samo ako nastavnik uspe da podstakne i usmeri njihovu panju i samodelatnost.
Didakti ke prednosti ove metode su to se gradivo izlae sistemati no, pregledno, logi ki povezano, za
relativno kratko vreme efikasno sa aspekta nastavnika !
Vrste monolokih metoda:

opisivanje
pri anje (pripovedanje) i
predavanje

Opisivanje
Opisivanje je najjednostavniji na in usmenog upoznavanja u enika sa svojstvima i osobinama predmeta
opisivanja. esto je povezano sa pokazivanjem.
Opisivanje u nastavi moe biti:

slikovito opisivanje delova na prostornom principu

analiti ko opis svojstva na logi kom principu

Pri anje (pripovedanje)

Ova metoda podrazumeva da se nastavna tema pri anjem oblikuje kao tok doga aja - pripovedanje.
Pri anje na neki na in zamenjuje posmatranje stvari i pojava iz realnog ivota i preteno se primenjuje u
mla im razredima osnovne kole.
Pri anje se dopunjava drugim nastavnim metodama i postupcima: pokazivanjem, objanjavanjem,
diskusijom, itanjem, postavljanjem pitanja,... ime se inicira aktivnost i miljenje kod u enika.
U enici ne mogu dugo i paljivo da sluaju, zbog ega pri anje mora biti jasno i saeto (kratko i jasno).

$+ !

"

Predavanje
Predavanje je kontinuirano raspravljanje i tuma enje, sa elementima opisivanja i pri anja.
Slui za opisivanje sloenih sistema i procesa apstraktnog karaktera, pa vie odgovara starijim u enicima.
Karaktrerie ga sistemati nost i vrsta logi ka struktura gradiva, due vremensko izlaganje, intenzivno
angaovanje panje i pam enje, veliku intelektualnu aktivnost i psihi ki napor slualaca.
Uspeno predavanje mora da ispuni slede e uslove:

sadraj predavanja prilago en saznajnim mogu nostima u enika;

predavanje sadri sutinske delove problema;
predvideti povremene pauze da se olaka zapam ivanje
tokom izlaganja beleiti glavne ideje na tabli.
predavanje treba povezati sa drugim metodama i postupcima

Dijaloka metoda (razgovor)

Dijaloka metoda spada u verbalne metode zajedni kog rada nastavnika i u enika. Zasniva se na pitanjima i
odgovorima u razgovoru nastavnika sa u enicima. Nastavnik pokre e i vodi, upravlja razgovorom, a u enici
prihvataju i uklju uju se u njegov tok.
Dijaloka metoda razlikuje se od obi nog razgovora svojom usmereno u ka ostvarivanju nastavnog cilja.
Razgovorom nastavnik podsti e misaone aktivnosti u enika i na osnovu njihovih odgovora, proverava
celishodnost svojih postavljenih pitanja.
Dijalokom metodom se ostvaruje kolektivni proces miljenja - u enici se aktivno uklju uju u razgovor tako
to sami postavljaju pitanja i na njih odgovaraju.
Vrste dijalokih metoda:

Heuristu ki razgovor
Katiheti ki razgovor
Popularno predavanje
Diskusija

Heuristu ki razgovor (genetski razgovor)

Heuristi kim razgovorom nastavnik vetim pitanjima usmerava u enike da sami trae reenja postavljenog
problema na osnovu prethodnih znanja.
Heuristi ki razgovor osposobljava u enike za samostalano u enje i podsti e ih na ve u aktivnost.
Katiheti ki razgovor
katihetika - izlaganje veronauke pomo u pitanja i odgovora
Ovaj metod podrazumeva reprodukovanje nau enog kao odgovor na postavljeno pitanje i preteno je
usmeren na treniranje pam enja.
Katihetski razgovor se koristi pri proveravanju i ocenjivanju doslovnih znanja (geografija, istorija, jezici, ...).

$ !

"

Popularno predavanje
Popularno predavanje - nastavnik postavlja u enicima usmerena pitanja na koja oni odgovaraju i polako,
korak po korak, od nedovoljnih znanja sami napreduju ka sve ve im, irim i potpunijim odgovorima .
Nedostatak popularnog predavanja je to pitanja postavlja nastavnik koji zna odgovore, a ne oni koji trae
odgovore - u enici.
Ova metoda ima primenu u mla im razredima, naj e e kao uvodno pripremanje u enika za rad, gde
nastavnik saznaje ta u enici ve znaju iz domena teme koju namerava da obradi.
Diskusija
Diskusuja podrazumeva razmenu miljenja o odre enoj temi ili problemu.
Potrebno je da u enici ve raspolau zna ajnim znanjima iz podru ja koje se obra uje, pa se primenjuje u
najstarijim razredima osnovne i u srednjoj koli.
Za uspeno vo enje diskusije neophodna je fleksibilnost, demokrati nost, tolerantnost, kultura verbalnog
komuniciranja, spretnost u vo enju diskusije,... i u enika, a posebno nastavnika.
Od nastavnika se zahteva da vodi i usmerava diskusiju, tako da se ona ne pretvori u askanje.
Pitanja koja nastavnik postavlja mogu da imaju trojaku funkciju:

proveravanje znanja
objanjavanje informacija
podsticanje u enika

(ta, kako, gde, kada, ...),

(daj mi neki primer, pokuaj da preformulie, ...) i
(sumnjam da se to moglo dogoditi, ta bi da si u tom poloaju?, ...).

Zahtevi za kori enje dijaloke metode

Zahtevi za nastavnika za uspeno vo enje razgovora se dele u dve grupe:

zahtevi koji se odnose na pitanja nastavnika

zahtevi koji se odnose na odgovore u enika

(Kakva pitanja postavljati ?)

(Kakve odgovore traiti ?)

Pitanja nastavnika treba da budu:

jasna, odre ena i precizna - razumljiva u enicima,

odmerena (ni suvie iroka, ni suvie uska),
problemskog karaktera, da podstaknu misaone aktivnosti u enika,
ne smeju biti ni sugestivna ni alternativna,
postaviti manji broj pitanja
ako u enik nema odgovor, spretno postaviti dopunska pitanja - potpitanja

Zahtevi koji se odnose na odgovore u enika:

od u enika traiti jasne, ta ne i argumentovane odgovore,

ne dozvoliti odgovaranje u horu
na teka pitanja, zahtevati odgovore od najboljih u enika

$# !

"

Rad sa knjigom (metoda itanja, tekst-metoda)

Rad sa knjigom je sticanje znanja putem tampane re i (iz udbenika) i omogu ava samostalni rad
(samoobrazovanje).
Da bi se u enici uspeno koristili knjigom, moraju da vladaju vetinom te nog itanja i beleenja pro itanog,
zbog ega je ova metoda efikasnija kod starijih u enika.
Udbenici su sistematizovano pisani za prose ne u enike, nekima mogu biti teki, a nekima laki.
Metoda se primenjuje skoro u svim nastavnim predmetima, kao dopuna drugim metodama.

Metode zasnovane na prakti nom aktivnostima u enika prakti ne metode

Metode zasnovane na prakti nim aktivnostima u enika menjaju poloaj u enika u procesu nastave,
naglaavaju i aktivnost i samostalnost u enika. Zasnivaju se na samostalnom radu, vebanju,
eksperimentima, ogledima, rukovanju razli itim priborom i instrumentima,...(uspostavljaju sklad izme u
teorije i prakse)
Prakti ne metode su dinami nije i blie ivotu, pa ine nastavu zanimljivijom, raznovrsnijom i privla nijom, pa
se primenjuju kao dopuna drugim metodama.
Vrste prakti nih metoda:

Laboratorijske vebe (laboratorijska metoda)

Prakti na nastava
(metoda prakti nih aktivnosti)

Laboratorijska metoda (laboratorijske vebe)

Ovom metodom se u enici osposobljavaju da samostalno vre eksperimente.
Zadatak nastavnika je da pripremi eksperiment:

obezbe enje potrebne opreme, ure aja, aparata i materijala

davanje neophodnih uputstava i napomena u enicima
provera ispravnosti eksperimenta (izvo enjem pre asa)

Ova metoda se iroko primenjuje u nastavi biologije, fizike, hemije,..., pre svega u starijim razredima.
U toku laboratorijskih vebi neophodno je da u enici vode beleke, registruju rezultate, prave skice, tabele,
grafikone,... koje nastavnik treba da pregleda (tzv. praktikumi)
Metoda prakti nih aktivnosti (prakti na nastava)
Cilj ove metode je sticanje znanja i vetina na osnovu prakti nih aktivnosti.
Preteno se koristi za ponavljanje i uoptavanje, posle teorijskog izu avanja odre enih nastavnih celina.
Izvodi se u kolskim radionicama ili u vankolskim (proizvodnim, kulturnim i drutvenim) ustanovama.

$$ !

"

Izbor nastavnih metoda

Kriterijumi za izbor nastavnih metoda:

opti cilj obrazovanja - kakvog u enika elimo da formiramo

karakter nastavnog predmeta
didakti ki cilj asa pri zapam ivanju novog gradiva, (pokazivanja, izlaganja, opisivanja, ...)
pri produbljivanju, razradi gradiva (diskusija, rad sa knjigom, ...)
uzrast u enika
kod mla ih u enika: metode pokazivanja, pri anja, prakti nih radova, ...,
kod starijih u enika: diskusija, laboratorijski rad, rad sa knjigom,...
veli ina odeljenja - u manjim odeljenjima: diskusija, individualni i individualizovani rad,...
u ve im odeljenjima (preko 25 u enika) efikasnije dranje lekcija (predavanje)
afinitet nastavnika - neki nastavnici su spretniji u verbalnim metodama, drugi u razgovoru i diskusiji,
tre i u kori enju prakti nih metoda, ...

Programirana nastava i u enje

Sutina programirane nastave:

Skiner

Svaki korak u u enju treba da bude to manji. Na taj se na in broj ponavljanja prethodnog znanja moe
pove ati do maksimuma, dok e se mogu i izvor greaka svesti na minimum.
Presudna je struktura, odnosno razlaganje, podela nastavnih tema na niz podtema i uih pitanja.
Sutina (toka i strukture) programa je da:
1. u enik se upoznaje sa kratkim sutinskim sadrajem dela nastavnog gradiva
2. od u enika se zahteva da odgovori na postavljena pitanja (ili da rei odgovaraju i problem)
3. neposredno posle toga u enik prima informaciju o ta nosti odgovora
Svaki korak nastavne materije je uslovljen prethodnim i na njega se logi ki nadovezuje, a svi skupa
funkcionalno uobli avaju nastavnu i logi ku celinu.
Programirani udbenik se, od obi nog razlikuje po tehni kim reenjima. Obi no ima dva tipa stranica:

informacione sa prostorom za davanje odgovora i

stranice sa ta nim odgovorima.

Danas se programirana nastava izvodi i pomo u ra unara.

Prednosti i nedovoljnosti programirane nastave
Prednosti:

individualizacija i odre ivanje sopstvenog tempa u enja.

aktivan i samostalan rad u enika, prua pouzdanje i pove ava motivaciju

Slabosti (nedovoljnost):

podsticanje verbalnog na ina u enja,

nije efikasna u svim nastavnim disciplinama i za sve u enike.
vo eno u enje - ograni ava u enika.
nema interakcijskih odnosa nastavnika i u enika.

Programirana nastava nije ispunila o ekivanja univerzalizacije i revolucionisanja nastave.

$% !

"

Komunikacije u nastavnim metodama

Obrazovni proces je oblik saradnje i komunikacije izme u nastavnika i u enika.
U nastavi postoje etiri komunikacione strukture:
1. jednosmerna vertikalna komunikacija, od nastavnika ka
u enicima (omogu ava veliki broj u enika)
2. dvosmerna vertikalna komunikacija, izme u nastavnika
i pojedinih u enika;
3. dvosmerna verikalna komunikacija,izme u nastavnika i
u enika i horizontalna, izme u pojedinih parova u enika;
4. opta dvosmerna komunikacija, svak sa svakim. (male
nastavne grupe: od 10 do 12 u enika)

Broj komunikacionih kontakata zavisi od rasporeda u u ionici. Preporu uje se raspored u obliku potkovice.

Postoje tri oblika komunikacionih odnosa nastavnika prema u enicima:

autoritativni - nastavnik je sredite svih aktivnosti, u enici pasivni.

demokratski - nastavnik aktivan i dovodi u enike na nivo aktivnog rada i saradnje, nastavnik sebe
smatra samo jednim od lanova kolektiva.

ravnoduni - nastavnik je pasivan i nezainteresovan za u enike (vie je posmatra nego to je

aktivni inilac).

ORGANIZACIONI OBLICI NASTAVE

Razredno- asovni sistem
Razredni sistem - u enici grupisani u razrede prema uzrastu (i stepenu znanja)
asovni - sadraj svakog predmeta podeljen na teme, koje se realizuju u nizu podjednako raspore enih i
ograni enih vremenskih perioda - asova.
U razredno- asovnoj organizaciji nastave, nastavnik se smatra nezamenjivim u prenoenju znanja.
Pedagoko-didakti ke prednosti: sistemati nost, organizaciona jasnost,...
Pedagoko-didakti ki nedostaci: jednak prilaz svim u enicima i orijentacija ka srednjem u eniku,
zapostavlja individualnost i kreativnost,...

$& !

"

Nastavni as
Nastavni as je glavni element razredno- asovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave.
as je celovit, logi ki zaokruen, vremenski ograni en deo nastavnog procesa, sa stalnim sastavom u enika,
tokom kojeg se, zajedni kim radom nastavnika i u enika, ispunjavaju odre eni didakti ki zadaci.
Tipovi nastavnih asova
Tip asa je odre en didakti kom funkcijom. Nema istih tipova, sa jednom didakti kom funkcijom.
Didakti ki tipovi asa:
1.
2.
3.
4.
5.

asovi za uvo enje u novu oblast

asovi za prenoenje novih znanja
asovi za u vr ivanje znanja
asovi za razvijanje i usavravanje vetina i umenosti
asovi za kontrolu znanja i umenja

uvod
obrada
utvr ivanje i sistematizacija
vebe
provera

Struktura nastavnog asa

Pod strukturom asa podrazumeva se opis i me usobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata.
Strukturu asa ine (strukturni) elementi:

cilj asa
sadraj asa
nastavna metoda
uzrast u enika
radni zadaci

- sutina
- zavisi od cilja, teine i sloenosti gradiva
- koja e biti primenjena;
- podrazumeva njihove radne sposobnosti;
- posebno pismeni i doma i zadaci

Priprema nastavnika za as

Opta priprema (upoznavanje) obuhvata:

prethodno upoznavanje u enika i razreda
upoznavanje sadraja predmeta nastavne discipline
upoznavanje sredstava za rad (udbenika, opreme,...)

Priprema za pojedina ne nastavne asove:

analiza cilja
priprema sadraja
didakti ko-metodi ke pripreme
pripreme vaspitnih mera i postupaka
priprema vremenske strukture asa

$' !

"

Oragizacija nastavnog rada na asu organizacioni oblici asa

Osnovni organizacioni oblici asa:
1. Frontalni rad (razredna nastava) je zajedni ki rad svih u enika pod neposrednim rukovodstvom
nastavnika. Ovo je najracionalniji oblik rada u pogledu vremena i truda nastavnika. Slabost je
protivre nost izme u frontalnog prenoenja gradiva i individualnog karaktera usvajanja znanja.
2. Individualni rad je organizacioni oblik u kome svaki u enik radi na odre enom zadatku sam, bez
razmene informacija sa svojim drugovima. Ovaj na in u najve oj meri uvaava mogu nosti i tempo
rada svakog pojedinca. Slabost je neekonomi nost.
3. Grupni rad je rad i u enje u grupi (3 -6 u enika). Razred se deli na grupe radi zajedni kog reavanja
postavljenih zadataka, pri emu se od svakog pojedinca trai odre en nivo samostalnosti. Osnovni
metod grupnog rada je diskusija tokom koje sposobniji u enici pomau svoje slabije drugove.

Grupe mogu biti:

Monolitne radne grupe - sve grupe obra uju istu temu
Diferencirane grupe - obavljaju posebne zadatke koji se rezimiraju u celinu, putem izvetaja i
zajedni kih diskusija
Partnerski rad - zajedni ki rad dva u enika, rad u parovima.
Timska nastava - vie nastavnika vodi nastavu u jednom odeljenju pri obradi multidisciplinarnih tema

Drugi oblici organizacije nastavnog rada

Dopunjavaju reavanje zadataka i ostvarenje ciljeva nastavnog asa i oboga uju nastavni proces:
doma i rad
ekskurzije
Doma i rad u enika
Doma i rad je povezan sa radom na asu, tako da nastavni as i doma i rad ine didakti ko jedinstvo.
Cilj doma ih zadataka: ponavljanje, utvr ivanje, usvajanje nastavnih sadraja, proirivanje i produbljivanje
znanja, priprema za usvajanje novog gradiva, uvebavanje i formiranje umenja i navika.
Didakti ke funkcije doma ih zadataka: razvijanje samostalanosti i razvijanje radnih navika
Doma i zadaci mogu biti: usmeni (u enje iz udbenika, ...), pismeni (pismeni radovi, ...) ili prakti ni
(posmatranja, eksperimenti, merenja, ...).
Pri davanju doma ih zadataka treba voditi ra una o raznovrsnosti, na inu izrade, sadraju i obimu zadataka,
a nakon izrade doma ih zadataka obavezno vriti proveravanje.
Ekskurzije
Ekskurzija omogu ava posmatranje i prou avanje predmeta, pojava i procesa u prirodnim uslovima.
Posmatranje treba upotpuniti demonstracijom, predavanjem, razgovorom, ...
Prema mestu u nastavnom procesu, ekskurzije mogu biti: uvodne, teku e i zaklju ne.
Dobra organizacija ekskurzije podrazumeva prethodno pripremanje nastavnika i u enika, kao i zaklju ni rad
posle obavljene ekskurzije.

$( !

"

Ponavljanje i vebanje u nastavi

Ponavljanje
Ponavljanje - u enje s ciljem utvr ivanaja, produbljavanja i sistematizovanja obra enog nastavnog gradiva.
Vrste ponavljanja:
na po etku kolske godine (ponavljanje, obnavljanje, ranije u enog gradiva);
teku e ponavljanje (na po etku asa, na kraju asa, izvan asova);
ponavljanje posle ve ih nastavnih celina i
zavrno ponavljanje (na kraju polugodita, a naro ito na kraju kolske godine).
Vebanje
Vebanje - sticanje vetina, navika i prakti nih umenja.
Vebanja mogu biti:

usmena (konverzacija na stranom jeziku)

pismena (vebanje matematike, fizike,...)
grafi ka (izrada crtea, ema, tabela, grafi kih radova...),
laboratorijska (neophodna naro ito u prirodnim naukama)
tehni ka (pravljenje modela, predmeta, sprave, ...), ...

Pretpostavka za uspenost vebanja: raznovrsna i da su vremenski pravilno raspodeljena.

PROVERVANJE I OCENJIVANJE ZNANJA

Sutina i zna aj procenjivanja
Procenjivanje (proveravanje+ocenjivanje) - sredstvo kojim se utvr uje i prikazuje uspeh u enika, sagledavaju
njihove mogu nosti i vrednosti, ali tako e i da se procene postupci i metode u obrazovnom radu i u enju.
Sutinsko uloga procenjivanja je postizanje to bolje oganizacije i realizacije u enja.
Procenjivanje treba da prati proces u enja, a rezultati procene da odre uju dalji tok u enja: proveravaju
njegovu opravdanost i pravilnost, zahtevaju i njegovo produenje ili dopune i ispravke.
Procenjivanje je proces koji se sastoji od:

pore enje sadanjeg i prolog stanja;

pore enje sadanjeg stanja sa predvi enim planom (eljeni efekat)
ukazivanje na na ine usavravanja procesa (optimizacija), radi ostvarenja eljenog efekta

Karakteristike dobre procene su:

-

da subjekti treba da budu informisani o rezultatima koje su postigli;

procenjivanje treba da je u toku, a ne posle obavljenog u enja;
nije dovoljna konstatacija postignutog, ve i ono to bi u enik mogao posti i cilj je motivacija;
procenu ne vriti na osnovu u enikovog ponavljanja materije koja se u i, ve na otkrivanju
koliko je u enik shvatio, koliko je i kako razumeo, ...
Procenjivanje povezati sa procesom miljenja, a ne pam enja
$) !

"

Vrste proveravanja
Prethodno proveravanje - na po etku kolske godine ili pre prelaska na novu oblast. Cilj mu je da utvrdi
postoje e znanje kojim u enici raspolau, a koje je uslov za slede i korak u nastavnom radu.
Teku e proveravanje - redovno i svakodnevno, na asu. Omogu uje nastavniku uvid o aktivnosti i
uspenosti u enika, ali i da proverava svoju uspenost i efikasnost
Tematsko proveravanje, kao oblik teku eg proveravanja, primenjuje se posle pojedinih nastavnih tema, sa
zadatkom provere razumevanja obra ene teme.
Zavrno proveravanje - krajem klasifikacionih perioda, ili krajem kolske godine sa zadatkom da se proveri
nivo i kvalitet usvojenih znanja i pokau ukupni rezultati nastave.
Ispiti, kao oblik zavrnog proveravanja, svakog u enika i kole u celini. Dele se na: prijemne, kvalifikacione,
diferencijalne, godinje i zavrne,..., a mogu biti: usmeni, pismeni, prakti ni ili kombinovani.
Metode proveravanja i ocenjivanja
su na ini pomo u kojih se utvr uje stepen usvojenosti nastavnih sadraja i mogu biti:
Usmeno proveravanje se primenjuje individualno, putem razgovora sa jednim u enikom. Zahteva veliku
spretnost i dosta vremena, i izaziva pasivnost ostalih u enika - neekonomi no.
Pismeno proveravanje se primenjuje u vidu kolskih, doma ih, kontrolnih i drugih pismenih zadataka.
Pismeno proveravanje je ekonomi no. Omogu ava da se ostvari jedinstvo zahteva i temeljna i detaljna
analiza pismenih radova. Ovoj metodi nedostaje neposredni, ivi kontakt nastavnika sa u enicima.
Prakti no proveravanje je proveravanje znanja, umenja i navika u praksi (vetina), posredstvom prakti nih
radova u laboratorijama, kolskim radionicama, poligonima, ...
Testovi su instrumenti specijalonog tipa, identi ni za sve u enike i u istovetnim uslovima i pruaju
obavetenje o kolskom uspehu. Rezultati testa moraju biti uporedivo iskazani.
Testovi mogu biti:
formalni (standardizovani - propisani)
neformalni (nestandardizovani)
Formalni testovi su podvrgnuti temeljnoj prethodnoj proveri i analizi. Prednost neformalnih testova je to su
usmereni ka specifi nom toku u procesu u enja grupe u enika.Testovi omogu uju veliku utedu vremena.

$* !

"

Ocene i ocenjivanje
Ocena je odraz dostignu a u enika i predstavljaju odnos izme u onoga to se eli i onoga to je u enik
postigao.
Postoje dve vrste ocenjivanja:

numeri ko kvantitativno ocenjivanje pomo u brojki (skala od 5 do 1)

opisno - analiti ko-verbalno kvalitativno ocenjivanje (skala od tri stepena: programski zadaci
savladani: A - u potpunosti, B - u zadovoljavaju em stepenu i C - nepotpuno savladani).

Prednost opisnog ocenjivanja je preciznije diferenciranje dostignu a u enika i individualizovan pristup. Njime
se osim nivoa uspeha prikazuje i na in i smer (napredovanje ili nazadovanje) postizanja uspeha,..
Nastavnici nisu pripremljeni za opisno ocenjivanje, obi no daju stereotipne opisne ocene.
Slabosti ocenjivanja
Ocenjivanje je sloen i teak posao, a rezultati su esto subjektivni i relativni.
Postoje tri osnovna izvora teko a koji ocenjivanje ine nesigurnim i nepouzdanim:

izvor teko a koje dolaze od nastavnika,

teko e u izboru predmeta ispitivanja,
izvor teko a koje dolaze od samih u enika.

Teko e u ocenjivanju koje su vezane za nastavnika:

nastavnici se razlikuju u svojim procenama - subjektivnost
oni stvaraju li nu sliku dobrog odnosno slabog u enika,
orijentiu se prema nivou uspeha odre enog odeljenja,
li ne simpatije ili antipatije nastavnika prema u enicima,
uticaj prethodnih rezultata u procenjivanju nastavnika (halo-efekat), ...
Usavravanje metoda i postupaka ocenjivanja
Numeri ke kvantitativne ocene se dopunjavaju opisnim kvalitativnim, verbalnim ocenjivanjem.
Ocenjivanje prema Gausovoj krivoj (7%, 24%, 38%, 24%, 7%) predstavlja upore ivanje ste enog znanja sa
optim individualnim sposobnostima u enika, to nije dobro.
Poboljanje metoda ocenjivanja se vri:

Vo enjem dnevnika napredovanja u enika

Pored uspeha, ocenjivati i zalaganje, odnos prema radu, odgovornost,...
Otvoreni list - pristupa an u enicima, roditeljima, razredu, koli,...
Samoocenjivanje, doprinosi uklanjanju u eni kog minimalizma
Rang lista u odeljenju
Usaglaeni kriterijumi me u nastavnicima, kroz stru ne aktive, odeljenska ve a,...
Prevazi i traumu negativne ocene, uvek dati ansu za popravak

%+ !

"