Metalne Konstrukcije I PDF

Doc.
dr Sran ivkovi
METALNE KONSTRUKCIJE I
autorizovana skripta
2016.
Doc.drSranivkovi:MetalnekonstrukcijeI
SADRAJ
1. MODELIRANJEELINIHKONSTRUKCIJA PREMAEC3..
1.1 UVOD.
1.2 METODEGLOBALNEANALIZE..
1.3 MODELIRANJEVEZA...
1.4 IMPERFEKCIJE..
1.5 KLASEPOPRENIHPRESEKAIGLOBALNAANALIZAKONSTRUKCIJA.
3
3
7
10
15
2. STABILNOSTLINIJSKIHELEMENATA...
17
2.1 UVOD....
2.2 OPTARAZMATRANJA..
2.3 PRORAUNNOSIVOSTIELEMENATANAIZVIJANJEPREMAEC3....
2.3.1 Vitkostzafleksionoizvijanje...
2.3.2 Vitkostzatorzionoizvijanje..
2.3.3 Vitkostzatorzionofleksionoizvijanje..
2.4 IZVIJANJENEUNIFORMNIHELEMENATA..
17
17
19
21
24
24
25
3. NEUNIFORMNIELEMENTIPREMAEC3......
26
3.1 DUINAIZVIJANJA...
3.2 ELEMENTISAKONSTANTNIMMOMENTOMINERCIJEI
KONSTANTNOMNORMALNOMSILOM....
3.3 DUINEIZVIJANJANEUNIFORMNIHELEMENATA..
3.3.1 Elementikonstantnogpoprenogpresekasakontinualno
promenljivomnormalnomsilom............
3.3.2 Elementikonstantnogpoprenogpresekasaskokovito
promenljivomnormalnomsilom..
3.3.3 Elementisapromenljivimmomentominercijei
konstantnomnormalnomsilom
3.3.4 Elementisastepenastopromenljivomnormalnomsilom
imomentominercije.
3.4 DUINEIZVIJANJAELEMENATAREETKASTIHNOSAA.
3.5 DUINEIZVIJANJASTUBOVAKODOKVIRNIHNOSAA
3.5.1 Bonopomerljiviokvirninosai.
26
4. AKSIJALNOZATEGNUTIELEMENTI SPECIJALNISLUAJEVI....
4.1 ZATEGNUTIUGAONICISPOJENIZAVRTNJEVIMAPREKOJEDNOGKRAKAIDRUGI
NESIMETRINIZATEGNUTIELEMENTI......
4.2 PRORAUNNOSIVOSTINACEPANJEBLOKA..
5. PRITISNUTIELEMENTIKONSTANTNOGVIEDELNOGPRESEKA..
5.1 OPTARAZMATRANJA.....
5.2 NOSIVOSTPRITISNUTIHELEMENATAVIEDELNOGPRESEKAPREMAEC3..
5.2.1 Nosivostviedelnogelementanaizvijanjeokomaterijalneose.
5.2.2 Nosivostviedelnogelementanaizvijanjeokonematerijalneose..
5.2.3 Nosivostsamostalnogelementausrediniraspona.
5.2.4 Nosivostsamostalnogelementaukrajnjempolju
5.2.5 Nosivostveznihelemenata
6. SPOJEVIUELINIMKONSTRUKCIJAMA...
6.1 UVOD...
2016.
26
27
28
29
30
32
33
35
36
38
38
40
42
42
43
44
44
47
48
49
52
52
6.2 VRSTESPOJEVA..
6.3 PRORAUNSPOJEVA..
6.3.1Proraunskimomentnosivostivezagredastubinastavaka.
6.4 PARCIJALNIKOEFICIJENTISIGURNOSTIZAVEZE....
6.5 SPOJEVISAZAVRTNJEVIMA
6.5.1 Kategorijespojevasazavrtnjevima.
6.5.2 Zavrtnjevinapregnutinasmicanjestablailina
pritisakpoomotaurupe...........................................
6.5.3 Visokovrednizavrtnjevisasilompritezanja..
6.5.4 Dugeveze....
6.5.5 Poloajrupazazavrtnjeveizakivke
6.6 ZAVARENISPOJEVI
6.6.1 Proraunskanosivostugaonihavova..
6.6.2 Proraunskanosivostsueonihavova...
53
55
56
58
58
61
62
65
67
68
70
73
77
7. REETKASTINOSAIODUPLJIHPROFILA.
78
7.1OPTE..
7.2STATIKISISTEMIIOBLICIREETKASTIHNOSAA
7.3OSNOVNAPRAVILAZAKONSTRUISANJEREETKASTIHNOSAA..
7.4PRORAUNELEMENATAREETKASTIHNOSAA..
7.5DUINEIZVIJANJAELEMENATAREETKASTIHNOSAA
7.6DIREKTNOZAVARENEVEZEELEMENATAREETKASTIHNOSAA..
7.6.1Optekarakteristike
7.6.2NeophodniuslovizaprimenuupljihprofilapremaEC3
7.6.3Graninastanjaveza..
7.6.4Osnovniobliciloma...
7.6.5Odreivanjeproraunskenosivostiveze.
7.6.6Parametrikojimaseopisujenosivostveze.
7.6.7avovi......
7.7VEZEUPLJIHPROFILAPRAVOUGAONOG/KVADRATNOGPOPRENOGPRESEKA
7.8ZAVARENEVEZEIZMEUUPLJIHPROFILAPRAVOUGAONOGPOPRENOG
PRESEKAIZLOENEDEJSTVUAKSIJALNIHSILA..
7.9PRORAUNSKEJEDNAINENOSIVOSTIAKSIJALNOOPTEREENIHVEZAODRHS
PROFILAPREMASRPSEN199318
78
79
81
82
82
83
83
86
87
89
91
91
94
96
97
98
8. ZATITAELINIHKONSTRUKCIJAODKOROZIJE.....
104
8.1 UVOD...
8.2 VRSTEKOROZIJE.
8.3 TETNODEJSTVOKOROZIJE..
8.4 FAKTORIODUTICAJANAIZBORSISTEMAZATITEODKOROZIJE
8.5 ZATITAODKOROZIJE
8.6 OBLIKOVANJEELINIHKONSTRUKCIJAOTPORNIHNAKOROZIJU..
8.7 PRIPREMAPOVRINAELINIHKONSTRUKCIJAZAZATITUODKOROZIJE
8.8 PREMAZNASREDSTVA..
8.9 METALNEPREVLAKE
8.9.1 Toplocinkovanje..
8.9.2 Metalizacija..
8.9.3 Kombinovaneprevlakeiliduplekssistemi.
LITERATURA....
104
105
106
106
107
108
110
111
112
112
113
113
114
2016.
1. MODELIRANJEELINIHKONSTRUKCIJAPREMAEC3
1.1 UVOD
Nakon sprovedene analize optereenja odreivanje svih oekivanih dejstava,

sprovodiseproraunuticaja:
silaupresecimaN,V,M;
pomeranjau,v,;
napona,.
Da bi se u konstrukciji odredili uticaji usled dejstava (direktnih i indirektnih)

neophodno je da se stvarna konstrukcija aproksimira pogodnim proraunskim modelom
pomou koga se najrealnije opisuje njeno stvarno ponaanje. Ovo pre svega podrazumeva
izbor statikog sistema (geometrija konstrukcije, uslovi oslanjanja, popreni preseci, veze
izmeuelemenata)aliiizbormetodeglobalneanalizekojaedatizadovoljavajuutanost
(Slika1.1).
Slika1.1Proraunskimodelkonstrukcije

1.2 METODEGLOBALNEANALIZE
elikkojiseupotrebljavaugraevinarstvujeizrazitoelastoplastianmaterijal(Slika
1.2). Nakon poetnog linearnoelastinog ponaanja, po dostizanju granice razvlaenja fy
dolazi do plastifikacije (plato plastinosti) i ojaanja materijala. Veza izmeu napona i
dilatacijanijevielinearnatojeposebnovanokadaseanalizirajugraninastanjanosivosti.
Ovajfenomennazivasematerijalnanelinearnost.
Evrokodom SRPS EN 199311:2012 i Nacionalnim prilogom SRPS EN 19931

1/NA:2013 Projektovanje elinih konstrukcija, Opta pravila i pravila za zgrade
predvienesusledeemetodezaglobalnuanalizuelinihkonstrukcija:
metodeplastineglobalneanalizei
metodeelastineglobalneanalize.
Metode plastine globalne analize uzimaju u obzir preraspodelu uticaja usled

formiranja plastinih zglobova i materijalnu nelinearnost. Postoje vie metoda plastine
globalneanalize:
2016.
krutoplastinaglobalnaanaliza;
elastoplastinaglobalnaanaliza(Slika1.3);
nelinearnaplastinaglobalnaanaliza.
Za primenu bilo koje plastine globalne analize neophodno je ispuniti odreene

zahteve u pogledu: duktilnosti materijala, kapaciteta rotacije poprenih preseka i bonog
pridravanjanamestuplastinihzglobova.
Slika1.2Stvarnidijagramzaelik
Slika1.3Idealizovanidijagramzaelik
Bilinearnidijagram

Elastina globalna analiza zanemaruje materijalnu nelinearnost i zasniva se na

linearnoj,idealnoelastinojveziizmeunaponaidilatacijezasvenivoenaprezanja.
Zarazlikuodplastine,elastinaglobalnaanalizamoedaseprimenjujebezuslovno,usvim
sluajevima. U veini sluajeva, ovaj tradicionalni nain globalne analize daje rezultate
zadovoljavajuetanosti,pajenjegovaprimenauinenjerskojpraksiidaljedominantna.

Za razliku od materijalne nelinearnosti mnogo ee je neophodno da se pri analizi

konstrukcije uzme u obzir geometrijska nelinearnost, odnosno uticaj deformisane
geometrijekonstrukcije.Uovomsluajurazlikujemodvatipaglobalneanalize:
2016.
globalna analiza prvog reda kod koje se moe zanemariti uticaj deformisane
geometrije(usloviravnoteeseformirajunanedeformisanojgeometrijikonstrukcije)
i
globalna analiza drugog reda koja uzima u obzir uticaj deformisane geometrije
(usloviravnoteeseformirajunadeformisanojgeometrijikonstrukcije).
Trebanaglasitidaseglobalnaanalizadrugogredamoekoristitiusvimsluajevima,dok
se primena globalne analize prvog reda ograniava na konstrukcije koje nisu osetljive na
uticajedeformisanegeometrije,odnosnokodkojihseuticajidrugogredamoguzanemariti.
Dakle,globalnaanalizadrugogredaseprimenjujeuvekkada,usleddeformisanegeometrije
konstrukcije, dolazi do znaajnog poveanja uticaja ili bitne promene ponaanja. U
suprotnom, kada poveanje sila i momenta u presecima, ili druge promene u ponaanju
konstrukcijeizazvanedeformacijamamogudasezanemare,zaproraunkonstrukcijamoe
sekoristitiglobalnaanalizaprvogreda.
Uticaji deformisane geometrije, prema SRPS EN 199311, mogu da se zanemare1
kadajeispunjensledeiuslov:
10zaelastinuanalizu;
15zaplastinuanalizu;
gdesu:
koeficijentkojimseuveavaproraunskooptereenjedabisedostiglaelastina
globalnanestabilnostkonstrukcije;
proraunskooptereenjekojedelujenakonstrukciju;
elastinokritinooptereenjekojedovodidoizvijanjausledbonepomerljivosti
zaglobalnimodelizvijanja,zasnovanonapoetnojkrutosti.
Pri odreivanju koeficijenta uveanja moe se smatrati da su elementi konstrukcije
optereenisamoaksijalnimsilamaNEdkojesuodreeneglobalnomanalizomprvogreda.
Za plastinu globalnu analizu zahtevaju se vee vrednosti koeficijenta kako bi se
obuhvatila nelinearna svojstva pri graninom stanju nosivosti koja znaajno utiu na
ponaanjekonstrukcije.
elinekonstrukcijeuzgradarstvu,kaotosuportalniokvirninosaisablagimnagibom
krovova (do 26o) i okvirni nosai sa gredama i stubovima u ravni, mogu da se provere na
izdvojenimelementimasaduinamaizvijanjaodreenezabonopomerljiveokvirnenosae
poteorijiprvogreda,kadasuprethodnikriterijumizadovoljenizasvakisprat.Usuprotnom,
neophodnojesprovestiglobalnuanalizupoteorijiIIredaukljuujuiglobalneimperfekcije.
Kontrola nosivosti vri se na izdvojenim elementima (stubovi, rigle) sa duinama izvijanja,
koje se konzervativno mogu usvojiti da su jednake sistemnim duinama elemenata, ili
alternativnoprimenomizrazazabononepomerljiveokvirnenosae.
Kod ovakvih konstrukcija, pod uslovom da aksijalni pritisak u gredama ili riglama nije
znaajan(videtiSRPSEN1993115.2.1(4)B), moedaseodredikorienjempriblinog
izraza(videtiSliku1.3a):

1 to se moe utvrditi i komparacijom vrednosti unutranjih sila i momenata sraunatih po teoriji II i teoriji I
reda,zapojedinesluajeveoptereenja.
2016.
gdesu:
proraunska vrednost horizontalnih reakcija na dnu razmatranog sprata usled
horizontalnogoptereenjaifiktivnihekvivalentnihhorizontalnihsilakojimasezamenjuje
uticajgeometrijskihimperfekcija;
ukupno vertikalno optereenje koje deluje na konstrukciju na dnu razmatranog

sprata;
, horizontalno pomeranje vrha u odnosu na dno stuba, odnosno relativno

horizontalno pomeranje sprata, usled horizontalnih dejstava, ukljuujui i fiktivne
ekvivalentnehorizontalnesile;
visinasprata.
Slika1.3aZnaenjeveliinazaodreivanje
Elastine i plastine metode globalne analize (Slika 1.4) mogu da budu prvog i drugog
reda,ito:
globalnaelastinaanalizaprvogreda;
globalnaelastinaanalizadrugogreda;
globalnaelastoplastinaanalizaprvogreda;
globalnaelastoplastinaanalizadrugogredaidr.
Slika1.4dijagramizarazliitemetodeglobalneanalize
2016.
1.3 MODELIRANJEVEZA
Vezeurealnimelinimkonstrukcijamanemogusesvrstatiniuidealnozglobneniu
idealnokrute,veudeformabilnepolukruteveze(Slika1.5).Stogajeveomavanodase
veze izmeu elemenata pravilno modeliraju, jer one mogu bitno da utiu na preraspodelu
silaimomenataupoprenimpresecimaelemenatakonstrukcije(Slika1.4a)kaoinanjene
ukupnedeformacije.
Slika1.4aDijagramimomenatasavijanjaokvirnognosaasa:
a)Polukrutimvezama;b)idealnokrutimvezama
Slika1.5KriveMzakarakteristinetipoveveza
Da bi se definisalo kada treba uzeti u obzir uticaje ponaanja veza na globalnu

analizu,Evrokod3razlikujesledeatritipamodelaveza:
prosteveze,kojeneprenosemomentesavijanja;
2016.
kontinualneveze,kojeprenosemomentesavijanja,alisemoepretpostaviti
danjihovoponaanjeneutienaglobalnuanalizu;
polukontinualneveze,ijeponaanjetrebadaseuzmeuobzirpriglobalnoj
analizi.
Dakle, samo kod polukontinualnih veza treba da se uzmu u obzir karakteristike veze pri
globalnojanalizi.
PonaanjejednemomentnevezemoedaseopienaosnovunjeneproraunskeM
karakteristike(Slika1.6)kojadefiniezavisnostizmeumomentasavijanjairelativnerotacije
na mestu veze . Na osnovu ove karakteristike mogu da se odrede tri najznaajnije
karakteristikeveze:
momentnosivostivezeMj,Rd;
rotacionakrutostvezeSj;
kapacitetrotacijeCd.

()Veza
(b)Model
1GranicazaSj
(c)ProraunskaMkarakteristikaveze
Slika4.6ProraunskaMkarakteristikavezegredastub
Karakteristike veze mogu da se odrede numerikim putem prema stanadardu SRPS

EN 199318:2012 i nacionalnim prilogom SRPS EN 199318/NA:2013 Proraun veza. Pri
tometrebaimatinaumukojakarakteristikavezejerelevantnazaizabranumetoduglobalne
analize.
Glavni kriterijum za elastinu globalnu analizu je rotaciona krutost, a za plastinu
momentnosivostiikapacitetrotacije.ZbogtogasuuEvrokodu3definisanedveklasifikacije
veza:
premakrutostiuzavisnostiodrotacionekrutostivezeSji
premanosivostiuzavisnostiodmomentanosivostivezeMj,Rd.
Premakrutosti,vezeuelinimkonstrukcijamasedelena:
zglobne (pinned joints), koje ne mogu da prenose znaajan moment savijanja, a
omoguavajuslobodnurotacijunamestuveze;
krute(rigidjoints),ijarotacionakrutostjedovoljnovelikadasemogumodeliratikao
kontinualneveze;
2016.
polukrute veze (semirigid joints), koje prenose momenat savijanja, a po svojoj

rotacionoj krutosti su izmeu zglobnih i krutih veza, pa se njihova realna rotaciona
krutostmorauzetiprilikomglobalneanalize.
Prema kriterijumu nosivosti, koji je posebno znaajan kada se primenjuje neka od

plastinihglobalnihanaliza,vezemogudaseklasifikujukao:
zglobne, koje ne mogu da dostignu znaajan moment nosivosti ( ,
0,25
;
potpuno nosive (fullstrenght joints), iji moment nosivosti je vei ili jednak od
momentanosivostielementakojisespaja( ,
;
delimino nosive (partialstrenght joints), iji moment nosivosti je vei od
proraunske vrednosti momenta na mestu veze ( ,
,ali je manji od
,
momentanosivostielementakojisespaja( ,
.
Moe se uoiti da krute i polukrute veze, kao i potpuno i delimino nosive spadaju u
vezekojeprenosemomentesavijanjakojesezajednikimogunazvatimomentneveze.Pri
tome treba naglasiti da jedna momentna veza moe da bude razliito klasifikovana prema
krutostiinosivosti(naprimer:polukrutapotpunonosiva,ilikrutadeliminonosivaveza).
PremaEvrokodu3kriterijumizaklasifikacijuvezapremakrutosti(Slika4.6a),mogudase
formuliunasledeinain:
1. Zona1:kruteveze
=8zaokvirnenosaekodkojihsistemzaukruenjeredukujehorizontalna
pomeranjazaminimum80%;
=25zaostaleokvirnenosae,kodkojihjenasvakomspratu
0,1;
2. Zona2:polukruteveze
0,5
poredtoga,zasveokvirnenosaekodkojihje
klasifikujukaopolukrute;
0,1,vezetrebadase
3. Zona3:zglobneveze
,
0,5
gdesu:
srednjavrednostkrutosti svihgredanavrhusprata;
srednjavrednostkrutosti svihstubovaposmatranogsprata;
momentinercijegrede;
momentinercijestuba;
2016.
10
raspongrede(odteitadoteitastubova);
spratnavisinastuba.
Slika4.6aKlasifikacijavezapremakrutosti
1.4 IMPERFEKCIJE
eline konstrukcije i konstrukcijski elementi uvek imaju odreena odstupanja od

idealne, projektovane geometrije. Ova odstupanja geometrijske imperfekcije ili
nesavrenosti su mala i moraju da budu u okviru propisanih proizvodnih tolerancija i
tolerancija izvoenja koja su definisana SRPS EN 10902:2012 Izvoenje elinih i
aluminijumskih konstrukcija. Pored toga usled postupaka proizvodnje, kao to su vrue
valjanje ili zavarivanje,u poprenim presecima javljaju se zaostali naponi koji predstavljaju
strukturne(materijalne)imperfekcije.
PremaEvrokodu3uticajstrukturnihigeometrijskihimperfekcijatrebauzetiuobzir
pomou ekvivalentnih geometrijskih imperfekcija. Generalno razlikuju se dva tipa
imperfekcija:
lokalneimperfekcije,kojesekoristezaanalizupojedinanihelemenatai
globalne imperfekcije, koje se odnose na konstrukciju kao celinu, to jest na
okvirnenosae,spregoveisistemezaukruenje.
Kod okvirnih nosaa koji su osetljivi na bono pomerljiv model izvijanja, uticaje
imperfekcija treba uzeti u obzir pri globalnoj analizi pomou ekvivalentnih geometrijskih
imperfekcijauobliku:
poetnihimperfekcijazakoenjai
pojedinanihimperfekcijazakrivljenjaelemenata,
nasledeenaine:
poetneglobalneimperfekcijezakoenja(Slika1.7):
gdesu:
poetni ugao zakoenja stubova odnosno poetno odstupanje od

projektovanogvertikalnogpoloaja;
2016.
11
koeficijentkojimseredukujepoetniugaozakoenja zastuboveokvirnihsistema
savisinom
4 ,kojiseodreujupremaizrazu
ali
1,0;
ukupnavisinakonstrukcijeumetrima,slika1.7;
koeficijentredukcijezabrojstubovauredu,(slika1.7),kojimseuzimauobzir
uticajuea optereenihstubovaokvirnogsistemanapoetniugaozakoenja
. U broj ne ukljuuju se neoptereeni stubovi i stubovi sa malim podunim
silama,tj.
0,5 1
broj stubova u redu koji ukljuuje samo stubove koji nose vertikalno
optereenje NEd ne manje od 50% prosene vrednosti optereenja stubova u
vertikalnojravnikojaserazmatra.
Slika1.7Ekvivalentneimperfekcijezakoenja
lokalne imperfekcije zakrivljenja odnosno odstupanje ose elemenata od

idealnopravelinije(Slika1.8);
Za fleksiono izvijanje elemenata usvajaju se u obliku parabole sa strelom e0.

Vrednosti ovih imperfekcija zavise od primenjene metode analize (elastine ili plastine) i
merodavnekriveizvijanja.
Uciljujednostavnijegmodeliranjakonstrukcija,uticajglobalnihilokalnihimperfekcija
mogudasezamenesistemomekvivalentnihhorizontalnihsilakaotojeprikazanonaSlici
1.8. Na ovaj nain se umesto proraunskog modela sa deformisanom poetnom
geometrijomusledimperfekcija,koristimodelsaidealnom,projektovanomgeometrijom,ali
optereen fiktivnim sistemom uravnoteenih horizontalnih sila koje izazivaju deformaciju
ekvivalentnupoetnimimperfekcijama.
Globalneimperfekcijezakoenjaseaproksimirajuekvivalentnimhorizontalnimsilama
koje deluju u nivoima meuspratnih konstrukcija, kao i u nivou krova, a srazmerne su
2016.
12
intenzitetuaksijalnihsilapritiskazaposmatraninivoipoetnojimperfekcijizakoenja.Ove
ekvivalentne sile odreuju se posebno za svaku kombinaciju optereenja i treba da se
razmatraju za sve relevantne pravce (istovremeno se moe razmatrati samo po jedan
pravac).
Lokalne imperfekcije zakrivljenja mogu da se zamene sistemom uravnoteenog
optereenja koga ine jednako podeljeno optereenje q koje deluje du posmatranog
elementa i reaktivnih koncentrisanih sila R koja deluju na krajevima elementa. Intenzitet
optereenja q odreuje se iz uslova da je moment savijanja, koji je jednak proizvodu
aksijalne sile i strele imperfekcije zakrivljenja, jednak momentu savijanja usled fiktivnog,
/8,videtiSliku1.8.
ekvivalentnogpoprenogoptereenjaq,odnosno
Kadasesprovodiglobalnaanalizazaodreivanjesilaimomenatakojesekoristeza
proveru nosivosti pojedinanih elemenata na izvijanje, prema procedurama datim u
Evrokodu 3 koje indirektno uzimaju u obzir uticaj imperfekcija zakrivljenja (na primer
centrino ili ekscentrino pritisnuti elementi), lokalne imperfekcije zakrivljenja mogu da se
zanemare.
Meutim,zaokvirnenosaekojisuosetljivinauticajedrugogreda,poredglobalnih
imperfekcijazakoenjailokalneimperfekcijezakrivljenjatrebauzetiuobzir.Uovomsluaju
vresesamokontrolenosivostinajoptereenijihpoprenihpreseka,odnosnonijepotrebna
proveranosivostipojedinanihelemenata.

Globalneimperfekcijezakoenja

Lokalneimperfekcijezakrivljenja
Slika1.8Ekvivalentnehorizontalnesile
2016.
13
IMPERFEKCIJEZAANALIZUSPREGOVA
Spregovikojispreavajuilismanjujubonopomeranjeelemenata,postavljajuse,po
pravilu,univoupritisnutogpojasanosaa.
Pri analizi spregova od kojih se zahteva da obezbede bonu stabilnost greda ili
pritisnutih elemenata, uticaji imperfekcija treba da budu uzeti u obzir preko ekvivalentnih
geometrijskih imperfekcija elemenata koji se pridravaju, u vidu poetne geometrijske
imperfekcijezakrivljenja(bowimperfection):
gdeje rasponsprega,akoeficijent
500
:
0,5 1
gdeje brojelemenatakojisepridravaju.
Uciljupojednostavljenja,uticajipoetnihimperfekcijazakrivljenjaelemenatakojisu
pridranispregom,mogudasezameneekvivalentnimstabilizujuimoptereenjem(Slika1.9
i1.10),ijiseintenzitetmoeodrediti:
gdeje:
deformacija sprega u ravni sprega usled optereenja i spoljanjeg optereenja

(najeesamousleddejstvavetranaspreg)sraunatogpoterojiprvogreda;
2000;
uciljupojednostavljenja,konzervativnomoeseusvojitidaje
ukolikoseprimenjujeteorijadrugogredatadaje
0.
Kada se spreg koristi za stabilizaciju pritisnutih elemenata (pritisnuta noica grede,

pritisnuti pojas reetkastih nosaa) sa konstantnom visinom (greda ili reetkastih nosaa),
silapritiska
, moedaseodredikao:
,odnosno
maksimalni moment u gredi/nosau (najee samo usled dejstva vetra), a

gde je
visinagrede/nosaa,smatrajuipritomedajesila
konstantnadurasponasprega ,to
jeusluajusilepromenljivogintenzitetanastranisigurnosti.
2016.
14
Slika1.9Ekvivalentnostabilizujueoptereenje
pojediniciduinesprega
Slika1.10Ekvivalentnostabilizujueoptereenje
(uovomsluajubrojelemenatakojisepridravajuje
2016.
3)
15
1.5 KLASEPOPRENIHPRESEKAIGLOBALNAANALIZAKONSTRUKCIJA
Osnovna koncepcija prorauna elinih konstrukcija prema Evrokodu 3, je podela

poprenihpresekanaklase.Priproverigraninihstanjanosivostineophodnojedaseodrede
klasepoprenihpresekasvihelemenatakonstrukcije.
Osnovni kriterijum za klasifikaciju poprenih preseka je njihova kompaktnost, koja
zavisiodvitkosti(odnosirina/debljina)delovapoprenogpreseka(noica,rebro),kaoiod
naina naprezanja i vrste elika. Klasifikacija poprenih preseka se sprovodi na osnovu
njihove osetljivosti na izboavanje usled dejstva normalnih napona pritiska i posedujueg
kapacitetarotacije.
Znaajodreivanjaklasepoprenogpresekamoeseuvideti,akoseimauvidudaod
klasepoprenogpresekazavisi:
izborglobalneanalizekonstrukcije(elastinailiplastina);
proraunnosivostipoprenogpresekai
proraunnosivostielemenatakaoceline.
Evrokod3definieetiriklasepoprenihpreseka:
klasa1:kompaktni(masivni)poprenipresecikojimogudarazvijumomentpune
plastinosti Mpl i koji poseduju znaajan kapacitet rotacije, koji je dovoljan za
primenuplastineglobalneanalizekonstrukcije;
klasa2:poprenipreseciukojimamoebitidostignutmomentpuneplastinosti
Mpl, ali koji poseduje ogranien kapacitet rotacije koji nije dovoljan za plastinu
globalnuanalizu;
klasa 3: popreni preseci u kojima moe biti dostignut samo elastian moment
nosivostiMel,granicarazvlaenjasedostiesamounajudaljenijemvlaknu,dokje
daljaplastifikacijapoprenogpresekaonemoguenazbogpojaveizboavanja;
klasa 4:poprenipresecisavitkimdelovimakodkojihse,usledizboavanja,ne
moe dostii pun moment elastine nosivosti, odnosno kod kojih izboavanje
pritisnutih delova preseka nastaje pre dostizanja granice razvlaenja u
najudaljenijim vlaknima. Njihova nosivost se odreuje primenom koncepta
efektivneirine.
Dabiseprimenilaplastinaglobalnaanalizapoprenipreseciuzonamapotencijalnih
plastinih zglobova moraju da budu klase 1 kako bi se obezbedila neophodna rotacija na
mestimaplastinihzglobovainatajnainomoguilapreraspodelamomentasavijanja.
Uporedni pregled najvanijih karakteristika poprenih preseka prikazani su u Tabeli

1.1.
2016.
16
Tabela1.1Uporedniprikazklasapoprenihpreseka
2016.
17
2. STABILNOSTLINIJSKIHELEMENATANAIZVIJANJE
2.1 UVOD
Pored kontrole nosivosti poprenih preseka neophodno je da se izvre i kontrole

nosivosti (stabilnosti) elemenata (tapa, nosaa) odnosno da se odredi njihova nosivost na
odreenvidizvijanja.
Problemstabilnostielemenataelinihkonstrukcijajeprisutankodsvihelemenataijisu
poprenipresecipotpunoilideliminopritisnuti.Uzavisnostiodnainanaprezanja,razlikuju
sesledeiproblemistabilnostilinijskihelemenata:
izvijanje centrino pritisnutih elemenata jednodelnog ili viedelnog poprenog
preseka;
bonotorzionoizvijanjeelemenataoptereenihnasavijanje;
izvijanje ekscentrino pritisnutih elemenata, odnosno elemenata koji su
istovremeno optereeni aksijalnom silom pritiska i momentom savijanja, sa ili bez
uticajabonogtorzionogizvijanja.
Ovi fenomeni stabilnosti u elinim konstrukcijama su i najee merodavni za

dimenzionisanje.
2.2 OPTARAZMATRANJA
Izvijanje je problem stabilnosti koji se javlja kod centrino pritisnutih elemenata.

Najeekorienipoprenipresecizacentrinopritisnuteelementeprikazanisunaslici2.2.
Usledcentrinesilepritiskadolazidodeformacijeelemenataupravonanjegovupodunu
osuidogubitkastabilnostiipredostizanjagranicerazvlaenjaupoprenompreseku.
U zavisnosti prvenstveno od oblika poprenog preseka elementa (Slika 2.1), izvijanje

moebiti:
fleksiono izvijanje ili izvijanja savijanjem je dominantan vid izvijanja za veinu
uobiajenih poprenih preseka kao to su standardni vrue valjani I ili H profili i
zavarenipreseci,upljiprofilikrunogipravougaonogpresekaizavareninosai;
torziono izvijanje ili izvijanje uvijanjem, koje se javlja kod krstastih centralno
simetrinih otvorenih poprenih preseka, koji imaju veliku krutost na savijanje oko
obeglavnecentralneoseinercijealimalutorzionukrutostpasuosetljivinatorziono
izvijanje;
torzionofleksionoizvijanjejekombinacijaprethodnadvaizvijanjaikarakteristinaje
zamonosimetrineotvorenepoprenepresekekodkojihseteiteicentarsmicanja
nepoklapaju,iposebnojeizraenkodhladnooblikovanihprofila.
Problem fleksionog ili izvijanja savijanjem aksijalno pritisnutog elementa (tapa) u

elastinoj oblasti prvi je obradio Ojler u XVIII veku. Osnovne pretpostavke na kojima se
zasnivaOjlerovateorijalinearnoelastinogizvijanjasu:
materijaljehomogen,izotropanilinearnoelastian;
elementjeidealnoprav,nemageometrijskihimperfekcija;
2016.
18
elementjezglobnooslonjennaobakraja;
elementjeoptereenkoncentrisanimaksijalnimsilamanakrajevima;
poprenipresekjekonstantanijednodelan,i
spreenesutorzionedeformacije.
Slika2.1Fleksiono,torzionoitorzionofleksionoizvijanje
Slika2.2Najeekorienipoprenipreseciaksijalnopritisnutihtapova
Kod elemenata u realnim elinim konstrukcijama nisu ispunjene mnoge od ovih

pretpostavki,kakoupogledusvojstavamaterijalatakoiupogledupoetnegeometrije.Sva
ova odstupanja (nesavrenosti, imperfekcije) znaajno umanjuju nosivost aksijalno
pritisnutogelementanaizvijanje.
Najznaajnijenesavrenosti(imperfekcije)uelinimkonstrukcijamasu:
postojanjesopstvenih(rezidualnihilizaostalih)napona;
promena modula elastinosti i granice razvlaenja du elementa i po visini
poprenogpreseka;
2016.
19
geometrijskeimperfekcijeelemenatai
ekscentrinostdelovanjaoptereenja.
elikjeelastoplastianmaterijaltakodapretpostavkaolinearnojvezinaponaidilatacije
vai samo u domenu elastinog ponaanja. Takoe, pri proizvodnji vruevaljanih profila ili
elemenata u zavarenoj izradi nastaju sopstveni ili zaostali naponi. Realni elementi elinih
konstrukcija nemaju idealnu geometriju, ve su proizvedeni sa izvesnim geometrijskim
imperfekcijama, kao to su imperfekcije zakrivljenja odnosno odstupanja ose elementa od
idealnopravelinijeisl.
2.3 PRORAUNNOSIVOSTIELEMENATANAIZVIJANJEPREMAEC3
Aksijalnopritisnutielementikonstantnogjednodelnogpoprenogpresekatrebadase
proverenaizvijanjenasledeinain:
1,0
gdeje:
proraunskavrednostsilepritiska;
, proraunskanosivostpritisnutogelementanaizvijanje.
Proraunskanosivostpritisnutogelementanaizvijanjeodreujesenasledeinain:
1, 2 3
gdeje:
bezdimenzionalnikoeficijentizvijanja;
povrinapoprenogpreseka,
povrinaefektivnogpoprenogpreseka,
granicarazvlaenja;
parcijalnikoeficijentsigurnosi,
prema Nacionalnom prilogu SRPS EN 199311/NA:2013, za konstrukcije u
1,0.
zgradarstvuusvojenkao:
Bezdimenzionalnikoeficijentizvijanja odreujesenaosnovuizraza(Slika2.3):
1
1,0
savrednoukoeficijentakojitrebadaseodredikorienjemizraza:
1
0,2

1
2
2016.
20
gdeje:
koeficijentimperfekcijezaevropskekriveizvijanja(Tabela2.1);
relativnavitkostelementa.
Tabela2.1Koeficijentiimperfekcijezaevropskekriveizvijanja
Krivaizvijanja
Koeficijentimperfekcije
a 0
0,13
a
0,21
b
0,34
c
0,49
d
0,76
U zavisnosti od klase poprenog preseka relativna vitkost odreuje se prema sledeim

izrazima:
zaklase1,2,i3
zaklasu4
gdeje
kritinasilazarelevantanmodelizvijanja(fleksiono,torziono,fleksionotorziono).
Slika2.3Koeficijentizvijanja irelativnavitkost ufunkcijikrivihizvijanja
2016.
2.3.1 VITKOSTZAFLEKSIONOIZVIJANJE
Kritinu(Ojlerovu)siluzafleksionoizvijanje
21
dobijamopremaizrazu:
,
gde je a duina izvijanja. Uvoenjem duine izvijanja za proraun omoguava da se

uzmu u obzir drugaiji uslovi oslanjanja na krajevima elemenata, ili promene krutosti du
elementa kao i promena dijagrama aksijalnih sila du elementa. Treba napomenuti da
Evrokod3nedajedetaljnauputstvazaodreivanjeduineizvijanja ,smatrajuidanjeno
odreivanjespadaudomenoptihteorijskihznanja.
Kadasekritinasila zafleksionoizvijanjeuvrstiuizrazezarelativnuvitkostdobijaju
semodifikovaniizrazizarelativnuvitkostprifleksionomizvijanju:
zaklase1,2,i3
1
zaklasu4
/
gdeje:
poluprenikinercijezarazmatranuosuokokojeseelementizvija;
vitkostnagranicirazvlaenja,premaizrazu:
235
gdeje
93,9
Izborkriveizvijanja(Tabela1.2),kojomsuobuhvaenesvenesavrenostirealnihelinih
tapova(materijalnetj.strukturne,geometrijskeimperfekcijeidr.),zavisiod:
oblikaitipapoprenogpreseka;
odnosavisina/irinapreseka;
debljinelimova;
oseokokojesevriizvijanjei
kvalitetaosnovnogmaterijala.
Prema Evrokodu 3 uticaji izvijanja mogu da se zanemare kada je mala relativna vitkost
elementa 0,2ilikadaproraunskavrednostaksijalnesilepritiskaimamaluvrednost,tj.
0,04 .
2016.
22
Usluajufleksionogizvijanjaizborodgovarajuekriveizvijanjatrebadaseizvriprema
Tabeli2.2.Zasveostalesluajevekojinisuprikazaniuovojtabelimoedaseusvojikrivac.
Izborkriveizvijanjazahladnooblikovaneprofile(HOP)trebadaseizvriuskladusaSRPSEN
199313:2013.
Kontrolanosivostielementanafleksionoizvijanjetrebadasesprovedezaizvijanjeoko
obe glavne centralne ose inercije poprenog preseka uzimajui u obzir odgovarajue
karakteristikepoprenogpreseka(iyiiz)iduineizvijanja(Lcr,yiLcr,z).
2016.
23
Tabela2.2Izborkriveizvijanja
Izvijanje
okoose
yy
zz
a
b
a0
a0
40mm<tf100mm
yy
zz
b
c
a
a
t f100mm
yy
zz
b
c
a
a
t f>100mm
yy
zz
d
d
c
c
yy
zz
b
c
b
c
yy
zz
c
d
c
d
vruevaljani
bilokoje
a0
hladnooblikovani
bilokoje
uopteno
(izuzevzasluajeve
navedeneispod)
bilokoje
debljinaavova
a>0,5t f
b/t f<30
h/t w<30
bilokoje
U,Tipuni
preseci
Ogranienja
bilokoje
Lpreseci
Poprenipresek
Krivaizvijanja
S235
S275
S460
S355
S420
bilokoje
h/b>1,2
Valjanipreseci
h/b1,2
t f40mm
t f40mm
ZavareniI
preseci
upljiprofili
Zavarenisanduasti
preseci
t f40mm
2016.
24
2.3.2 VITKOSTZATORZIONOIZVIJANJE
Pritisnutielementicentrinosimetrinogotvorenogpoprenogpresekakrstastogoblika,
imajuznaajnekrutostinasavijanjeokoobeglavnecentralneoseineracije,amalutorzionu
krutost, pa su osetljivi na torziono izvijanje. Naime, kod ovakvih poprenih preseka
neophodnojedaseproveriitorzionoizvijanje,kojemoedabudemerodavno,posebnokod
elemenatamaleduine,odnosnovitkosti.
Proraunska nosivost elemenata na torziono izvijanje , prema Evrokodu 3 treba da
seodredinaistinainkaoiusluajufleksionogizvijanja,stimtouizrazzarelativnuvitkost
treba da se uvrsti kritina sila torzionog izvijanja
. Koeficijent
imperfekcije seusvajanaosnovumerodavnekriveizvijanjakojatrebadaseodrediprema
Tabeli1.2zaizvijanjeokoslabijezzose.
Kritinasilatorzionogizvijanjamoesedobitikorienjemizraza:
1
,
,
gdeje:
duina izvijanja elementa za torziono izvijanje, koja je jednaka razmaku taaka

bonogpridravanja;
sektorskimomentinercijebrutopoprenogpreseka;
torzionimomentinercijebrutopoprenogpreseka;
modulsmicanja;
,gdesu:
, polupreniciinercijebrutopoprenogpresekaokooseyyiosezz;
, kordinatecentrasmicanjauodnosunateitebrutopoprenogpreseka.
2.3.3 VITKOSTZATORZIONOFLEKSIONOIZVIJANJE
Kod nesimetrinih i monosimetrinih otvorenih poprenih preseka, kod kojih se teite

ne poklapa sa centrom smicanja, do izvijanja moe da doe usled kombinacije, odnosno
interakcije fleksionog i torzionog izvijanja. Ovakav vid izvijanja naziva se torzionofleksiono
izvijanje i posebno je izraen kod hladnooblikovanih profila. Naime, kritina sila torziono
fleksionog izvijanja , moe da bude znaajno manja i od kritine sile za fleksiono
( , , )itorzionoizvijanje( , ),posebnouoblastimanjihvitkosti.
Kritinasilatorzionofleksionogizvijanjamoedasedobijeizizraza:
,
,
gdeje
2016.
,
,
,
,
25
Ovaj izraz vai samo u sluaju kada je duina izvijanja za torziono izvijanje jednaka duini
izvijanjazafleksionoizvijanjeokojaeoseyy,tj. ,
, .
Zaobostranosimetrine,krstastootvorenepoprenepreseke,kodkojihseteiteicentar
0 ne postoji fenomen interakcije fleksionog i torzionog
smicanja poklapaju
izvijanja,pamerodavnukritinusilutrebaodreditikaominimalnuvrednostkritinihsilaza
fleksionoizvijanjeokoobeglavnecentralneoseinercijeikritinesilezatorzionoizvijanje,to
jest:
min
, ;
, ;
, .
Pojednostavljenpostupakproraunapritisnutogugaonikakaoelementaispune
Evrokod3uAneksuBBusluajuprimeneugaonikaukonstrukcijamazgradazaelemente
ispune u reetkastim nosaima, predvia pojednostavljen postupak kontrole stabilnosti
pritisnutog elementa. Ukoliko pojasni elementi obezbeuju odgovarajue pridravanje
krajeva elemenata ispune napravljenih od jednog ugaonika sa vezama na krajevima koje
obezbeujuodgovarajueukljetenje(zavarenavezailisaminimum2zavrtnjakodvezasa
zavrtnjevima),ekscentricitetimogudasezanemare,aukljetenjanakrajevimamogudase
uzmuuobzir.
U tim sluajevima efektivna relativna vitkost ugaonika , moe da se odredi na sledei
nain:
,
0,35 0,7 zaizvijanjeokoslabijeglavnecentralneoseinercijevv,
gdeje
Usluajukadasezaspojevenakrajevimaelementaispuneodjednogugaonikakoristi
samo jedan zavrtanj, ekscentrinost treba da se uzme u obzir (
0,
, sa
.
duinomizvijanja
2.4 IZVIJANJENEUNIFORMNIHELEMENATA
Svaprethodnarazmatranjaodnosesenaelementekonstantnogjednodelnogpoprenog
preseka optereeni aksijalnim silama pritiska na krajevima (dijagram normanih sila je
konstantan)kojisenazivajuuniformnielementi.Meutimupraksiseestojavljajuelementi
salinearnomiliskokovitompromenompoprenogpresekai/ilisapromenljivimdijagramom
normalnihsila.Ovakvielementinazivajuseneuniformnielementi.
Kod prorauna neuniformnih elemenata, u praksi se esto koristi metoda kod koje se
najpre odredi kritina sila izvijanja Ncr primenom linearno elastine analize elemenata bez
imperfekcija (esto i primenom razliitih softverskih paketa). Potom se na osnovu kritine
sile izvijanja odreuje relativna vitkost , a nosivost elementa se nadalje dobija prema
opisanoj proceduri iz Evrokoda 3 kao za uniformne elemente. Pri tome, kod elemenata sa
promenljivim poprenim presekom posebno treba voditi rauna sa kojom povrinom
poprenog preseka se raunaju neophodne veliine. U sutini, to treba da bude popreni
presekukojemnormalninaponpritiskaimamaksimalnuvrednost.
2016.
26
3. NEUNIFORMNIELEMENTIPREMAEC3
3.1 DUINAIZVIJANJA
Kritina ili Ojlerova sila izvijanja, koja predstavlja najmanju silu pri kojoj dolazi do
fleksionogizvijanjapritisnutogelementa,definisanajeizrazom:
,gdeje
.
Duinaizvijanjakojafigurieuprethodnomizrazunezavisisamooduslovaoslanjanjave
iodrasporedanormalnihsilaipromenemomentainercije(krutosti)duelementa.
Duina izvijanja predstavlja duinu zamenjujueg obostarno zglobno oslonjenog
elementa istog poprenog preseka, koji ima istu kritinu silu izvijanja kao i posmatrani
element. Ona je sa matematikog aspekta jednaka rastojanju izmeu susednih, stvarnih ili
fiktivnihtaakainfleksijeizvijenog(deformisanog)elementa.
Na ovaj nain mogu da se uzmu u obzir drugaiji uslovi oslanjanja na krajevima
elemenata, ili na primer promena krutosti du elemenata, kao i promena dijagrama
aksijalnihsiladuelementa.
3.2 ELEMENTISAKONSTANTNIMMOMENTOMINERCIJEIKONSTANTNOM
NORMALNOMSILOM
Kodovakvihelemenataduinaizvijanjazavisioduslovaoslanjanja.Vrednostikoeficijenta
duineizvijanja ufunkcijiuslovaoslanjanjaprikazanesunaslici3.1i3.2.
Slika3.1Koeficijentiduineizvijanja zaosnovneOjlerovesluajeveizvijanja
2016.
27
Slika3.2Koeficijentiduineizvijanja zarazliiteusloveoslanjanja
3.3 DUINEIZVIJANJANEUNIFORMNIHELEMENATA
Kaotojeveistaknuto,svaprethodnarazmatranjaodnosesenaelementekonstantnog
jednodelnogpoprenogpresekaoptereeniaksijalnimsilamapritiskanakrajevima(dijagram
normanihsilajekonstantan)kojisenazivajuuniformnielementi.Meutimupraksiseesto
javljaju elementi sa linearnom ili skokovitom promenom poprenog preseka i/ili sa
promenljivim dijagramom normalnih sila. Ovakvi elementi nazivaju se neuniformni
elementi.
Kod prorauna neuniformnih elemenata, u praksi se esto koristi metoda kod koje se
najpre odredi kritina sila izvijanja Ncr primenom linearno elastine analize elemenata bez
imperfekcija (esto i primenom razliitih softverskih paketa). Potom se na osnovu kritine
sile izvijanja odreuje relativna vitkost , a nosivost elementa se nadalje dobija prema
opisanoj proceduri iz Evrokoda 3 kao za uniformne elemente. Pri tome, kod elemenata sa
promenljivim poprenim presekom posebno treba voditi rauna sa kojom povrinom
poprenog preseka se raunaju neophodne veliine. U sutini, to treba da bude popreni
presekukojemnormalninaponpritiskaimamaksimalnuvrednost.
2016.
28
3.3.1 Elementi konstantnog poprenog preseka sa kontinualno promenljivom

normalnomsilom
Koeficijenati duine izvijanja kod elemenata sa kontinualno promenljivom

normalnomsilommoguseodreditipremaTabeli3.1,vodeiraunadaizrazivaesamo
ukolikojeispunjensledeisulov:
0,2
1,0.
Tabela3.1Koeficijenatiduineizvijanjakodelemenatasakontinualno
promenljivomnormalnomsilom
2016.
29
3.3.2 Elementi konstantnog poprenog preseka sa skokovito promenljivom

normalnomsilom
U praksi se esto javlja skokovita promena normalne sile du stubova. Proraun

ovakooptereenihelemenatavrisepomouredukovanenormalnesile:
spoljanjanormalnasilapritiskakojadelujeutaki ,
faktorredukcijekojizavisioduslovaoslanjanjaiodnosa (Tabela3.2),
rastojanjeizmeumestadelovanjasileinepokretnogoslonca(Slika3.3),
duinaelementa(visinastuba).
,
Vrednostikoeficijenta moguseoitatisadijagramadatihuTabeli3.2uzavisnostiod
uslovaoslanjanjaelementaiodnosa .
Tabela3.2Koeficijenatiduineizvijanjakodelemenatasaskokovitopromenljivom
normalnomsilom
2016.
30
Sa ovako odreenom silom , dokaz stabilnosti na izvijanje se sprovodi uz

pretpostavkudajenormalnasilakonstantnadutapaidaimavrednsot
.Duina
,
izvijanja se odreuje na osnovu uslova oslanjanja prema standardu za odreivanje duina
izvijanjaelemenatakonstantnogpoprenogpresekasakonstantnomnormalnomsilom(Slika
3.2).
Trebanaglasitidasekontrolanosivosti(otpornosti)poprenogpresekavrisastvarnom
vrednounormalnesilepritiska
, .
Slika3.3a)Elementoptereenaksijalnimsilamautakama
b)Proraunskimodelsaredukovanomnormalnomsilom
3.3.3 Elementisapromenljivimmomentominercijeikonstantnomnormalnomsilom
Proraun stabilnosti elemenata na izvijanje kod kojih se moment inercije menja du

elementa od do
, optereenih koncentrisanim silama na krajevima, sprovodi se
kaozatapkonstantnogpoprenogpresekasa
,alisapoveanomduinomizvijanja
dobijenompomoukoeficijenataduineizvijanja izTabele3.3.
Vrednosti koeficijenta zavise od zakona promene momenta inercije, vrste poprenog
presekaiodnosa .
2016.
31
Tabela3.3Koeficijenatiduineizvijanjakodelemenatasapromenljivimmomentominercije
ikonstantnomnormalnomsilom
2016.
32
3.3.4 Elementisastepenastopromenljivomnormalnomsilomimomentominercije
Elementisastepenastopromenljivomnormalnomsilomimomentominercijejavljajuse
esto u praksi (na primer kod stubova hala sa kranovima). U ovom izlaganju prikazan je
proraunsamodvostepenihelemenata(Slika3.4).
Slika3.4Dvostepenielementsaoptereenjem
Proverastabilnostinaizvijanjesprovodisezasvakielementitoza:
element2sasilom , iduinomizvijanja ,
,aza
element1sasilom ,
.
, iduinomizvijanja ,
Koeficijenti duine izvijanja i zavise od odnosa , i uslova oslanjanja, a

prikazanisuuTabeli3.4.
PrimenaTabele3.4dozvoljenajeakosuispotovanasledeatriuslova:
0,3
i
0,05
0,3.
0,6;
, ,
Gotovo svi realni elementi zadovoljavaju ove uslove pa se njihov proraun moe sprovesti
primenompriblinihkoeficijenata i .
U sluaju elemenata sa sloenijom geometrijom, elementima sa specifinim uslovima

oslanjanja(elastinioslonciiukljetenja)ilielemenatakojinezadovoljavajuogranienjakoja
su propisana, provera stabilnosti takvih elemenata vri se primenom teorije II reda,
primenomodgovarajuihsoftverailikorienjemgotovihizrazaizpostojeeliterature.
2016.
33
Tabela3.4Koeficijenatiduineizvijanjakodelemenatasaskokovitopromenljivom
normalnomsilomimomentominercije
3.4 DUINEIZVIJANJAELEMENATAREETKASTIHNOSAA
Kod reetkastih nosaa izvijanje pritisnutih elemenata moe se javiti u ravni reetke ili
vannje.Duineizvijanjaelemenatauravnireetkeivannjenemorajubitijednake.
Pojasnitapovi
Uravnireetkeduinaizvijanjajednakajenjihovojsistemnojduini(odvora
1.
dovorapojasnogtapa),odnosnokoeficijentduineizvijanjaje
Izvan ravni zavisi od mogunosti pomeranja vorova pritisnutog pojasa izvan
ravnireetkastognosaa.
Ukoliko je pritisnuti pojas bono pridran, odnosno ako je spreeno pomeranje
pojedinihtaakapritisnutogpojasaizvanravnireetkastognosaa,odgovarajua
duina izvijanja jednaka je rastojanju izmeu taaka pridranja (primer na slici
3.5).
2016.
34
Slika3.5Primerizvijanjapritisnutogpojasavanravnireetkastognosaa
0,5
tapoviispune
U ravni reetke predstavlja rastojanje izmeu teita veza na krajevima
tapa.Koeficijentduineizvijanja imavrednostizmeu0,8i1,0.
U uobiajenim konstrukcijama sa trougaonom strukturom prema SRPS EN
199311,AneksBBmoeseusvojiti
0,9.
Vanravnireetkezbogsvojihspecifinostiimasledeevrednosti:
o
1,0akojespreenopomeranjekrajevatapa;
o
0,95kodpritisnutihtapovaispuneijaminimalnaosainercijene
leiuravninosaa(Slika3.6).
Slika3.6Izvijanjeugaonikaokominimalneoseinercije
2016.
35
3.5 DUINEIZVIJANJASTUBOVAKODOKVIRNIHNOSAA
Duineizvijanjastubovakojisuusklopuokvirnihnosaa,porednainaoslanjanjazavisei
istubova
,Slika3.7.
ododnosakrutostigreda
Slika3.7Duineizvijanjastubovakodokvirnihnosaa
KaotojeveistaknutoupoglavljuMetodeglobalneanalize,globalnaanalizapoteoriji
prvog reda primenjuje se na konstrukcije koje nisu osetljive na uticaje deformisane
geometrije, odnosno kada poveanje unutranjih sila i momenta u presecima, ili druge
promene u ponaanju konstrukcije izazvane deformacijama mogu da se zanemare. U tom
sluaju eline konstrukcije u zgradarstvu kao to su portalni okvirni nosai sa blagim
nagibom krovova (do 26o) i okvirni nosai sa gredama i stubovima u ravni, mogu da se
provere na izdvojenim elementima sa duinama izvijanja odreene za bono pomerljive
okvirnenosaepoteorijiprvogreda.
Koeficijentduineizvijanja zabonopomerljiveokvirnenosaekreeseuopseguod1,0
do.
U suprotnom, neophodno je sprovesti globalnu analizu po teoriji II reda ukljuujui i

globalne imperfekcije zakoenja. Kontrola nosivosti vri se na izdvojenim elementima
(stubovima) sa duinama izvijanja koje se konzervativno mogu usvojiti da su jednake
sistemnim duinama elemenata
1,0 ili alternativno, primenom izraza za bono
nepomerljiveokvirnenosae.
Koeficijentduineizvijanja zabononepomerljiveokvirnenosaekreeseuopseguod0,5
do1,0.
2016.
36
3.5.1 Bonopomerljiviokvirninosai2
Koeficijentduineizvijanja ,kodbonopomerljivihokvirnihnosaaodreujeseprema
sledeemizrazu:
,
gdesu:
koeficijent kojim se obuhvata nain prikljuivanja stubova u posmatranom spratu.

1,0;
Kadasusvistuboviposmatranogspratakrutovezanizagredetadaje
koeficijent kojim se obuhvataju razlike u optereenjima i karakteristikama

poprenihpresekastubovaposmatranogsprata;
osnovnikoeficijentduineizvijanja.
Kadasusvistuboviuposmatranomspratuisteduineikrutovezanizagrede,optereeni
istim aksijalnim silama i imaju isti popreni presek, parametri
1,0 , pa je
koeficijentduineizvijanja jednakosnovnomkoeficijentuduineizvijanja .
Osnovnikoeficijentduineizvijanjaodreujesenasledeinain:
1,5 0,70
1,5 1,3
0,22
1,1
gdesu i koeficijentiraspodelekrutosti.
Ako se posmatra stub A B koji predstavlja deo jednog viebrodnog, viespratnog

okvirnog nosaa (Slika 3.8), koeficijenti raspodele krutosti mogu da se odrede korienjem
isledeihizraza:
,
,
gdesu:
,
,
krutoststubaAB;
, , krutostdonjegstuba,kojijesastubomABvezanuvoruA;
, , krutostgornjegstuba,kojijesastubomABvezanuvoruB;
sumakrutostigredakojesukrutovezanesastubomuvoruA;
sumakrutostigredakojesukrutovezanesastubomuvoruB.

2 Kod bono pomerljivih okvirnih nosaa svi uticaji od horizontalnih sila, ukljuujui i uticaje drugog reda i
poetnihekvivalentnihgeometrijskihimperfekcija,predajuseelementimaokvirnogsistema.
2016.
37
Momentiinercijekojifiguriuuizrazimazaodreivanjekrutostistubovaigredaodnose
senasavijanjeuravniokvirnognosaa.Sumekrutostigredatrebadaseodredenasledei
nain:
,
,
,
,
,
,
;
,
gdesusa i obeleeniodgovarajuimomentiinercijeiduinegreda(Slika3.8),aparametar
imasledeevrednosti:
12kadajekrajgredesuprotanposmatranomvorustubazglobnooslonjen,
23kadajesuprotankrajukljeten.
IndeksiLiDodnosesenagredelevoidesnouodnosunaposmatranivorstuba(Slika3.8).
AkojegredazglobnovezanazaposmatranistubutakiAiliBnjenakrutostseneuzima
uobzirpriproraunukoeficijenataraspodelekrutosti i ,tojestutomsluajuje
0.
0,odnosnoakojestubzglobnooslonjen
UkolikojestubukljetenuvoruAtadaje
uposmatranomvoruAtadaje
1,0.
Slika3.8Oznakekodbonopomerljivihokvirnihnosaa
2016.
38
4. AKSIJALNOZATEGNUTIELEMENTISPECIJALNISLUAJEVI
4.1 ZATEGNUTI UGAONICI SPOJENI ZAVRTNJEVIMA PREKO JEDNOG

KRAKAIDRUGINESIMETRINIZATEGNUTIELEMENTI
Kao specijalan sluaj, koji se esto javlja u praksi, su zategnuti elementi izvedeni od
ugaonika(Lprofila)spojenizavrtnjevima(ilizakivcima)prekojednogkraka(Slika4.1).
Slika4.1Zategnutiugaonikspojenprekojednogkraka
Kodovakospojenihugaonikaekscentrinosti(izmeusistemnelinijeiteitapoprenog
preseka L profila odnosno teita veze) mogu da se zanemare, pa se mogu tretirati kao
centrinooptereenielementi,alisaefektivnimnetopresekomijagraninanosivosttreba
daseodredinasledeinain:
Za1zavrtanjuredu:
0,5
2,0
;
,
Za2zavrtnjauredu:
Za3iliviezavrtnjevauredu:
gdesu:
i koeficijenti redukcije koji zavise od rastojanja (videti Tabelu 4.1 i Sliku
4.1a);
neto povrina poprenog preseka ugaonika. Za raznokrake ugaonike koji su

spojeni preko manjeg kraka, treba usvojiti da je
jednako neto povrini
2016.
39
ekvivalentnogjednakokrakogugaonikaijijekrakjednakmanjemkrakuraznokrakog
ugaonika.
Slika4.1aZategnutiugaonikspojenprekojednogkraka
Tabela4.1Koeficijentiredukcije i
Razmak
p1
2zavrtnja
3iliviezavrtnjeva
2,5d0
5,0d0
0,4
0,7
0,5
0,7
Zameuvrednostirastojasnja vrednostikoeficijenta trebadaseodrede

linearnominterpolacijom.
Slika4.1bZategnutiUprofilmoemotretiratikaodvanezavisnaLprofila
spojenaprekojednogkraka, 2
2016.
40
4.2 PRORAUNNOSIVOSTINACEPANJEBLOKA
Kod veza na krajevima zategnutih elemenata koje su ostvarene pomou zavrtnjeva (na
primersaprikljunimilivornimlimom)trebavoditiraunadanedoedolomacepanjem
(kidanjem) bloka, po poligonalnoj liniji loma koja je oiviena zavrtnjevima, na mestu veze
zategnutogelementa(Slika4.2).
OvajproblemjeposebnoizraenkodUprofilakojisuvezaniprekorebra.

1malasilazatezanja
2velikasilasmicanja
3malasilasmicanja
4velikasilazatezanja

Slika4.2Cepanjebloka
Slika4.2aCepanjeblokalomdugrupezavrtnjeva
2016.
Proraunskanosivostnacepanjebloka
, , odreujesenasledeenaine(Slika4.2):
Zacentrinooptereenesimetrinegrupezavrtnjeva:
1
, ,
, ,
3
gdesu:
netopovrinaizloenazatezanju,
netopovrinaizloenasmicanju,a
0,9
graninanosivostnetopreseka;
,
Zaekscentrinooptereenegrupezavrtnjeva:
1
1
, ,
, .
2
3
Slika4.3Cetrinoiekscentrinooptereenegrupezavrtnjeva
2016.
41
42
5. PRITISNUTIELEMENTIKONSTANTNOGVIEDELNOGPRESEKA
5.1 OPTARAZMATRANJA
Elementi konstantnog viedelnog poprenog preseka sastoje se od dva ili vie

samostalnih elemenata, koji su postavljeni na odreenom rastojanju i mestimino su
povezani.Ovisamostalnielementipostavljenisunaizvesnomrastojanjuodteitaukupnog
preseka, pa je na taj nain povean moment inercije za jednu od glavnih centralnih osa
inercije,bezznaajnogpoveanjautrokaelika.Dakle,razmicanjemsamostalnihelemenata
poveava se krutost viedelnog elementa na savijanje, a samim tim i njegova nosivost na
izvijanje. Zbog toga se elementi viedelnog preseka najee koriste u sluaju aksijalnog
pritiska.
Primenom centrino pritisnutih elemenata viedelnog poprenog preseka smanjuje se
utroakelikaalisepoveavacenaradaneophodnogzanjihovuizradu.
Kod viedelnih poprenih preseka razlikujemo dve glavne centralne ose inercije (Slika
5.1):
Nematerijalnaosajeglavnacentralnaosainercijepoprenogpresekakojaneprolazi
nikrozjedansamostalnielement,odnosnonepresecaosnovnimaterijal;
Materijalnaosajeglavnacentralnaosainercijepoprenogpresekakojapresecabar
jedan samostalni element. Viedelni popreni presek moe ali ne mora da ima
materijalnuosu.
Ponaanjepritisnutihviedelnihelemenatajeznatnosloenijeuodnosunajednodelne
elemente. Nosivost na izvijanje oko materijalne ose odreuje se u potpunosti kao kod
jednodelnih elemenata, dok se nosivost na izvijanje oko nematerijalne ose odreuje na
drugaijinain.Naimeusluajuizvijanjaokonematerijalneose,kodjednodelnihelemenata
rebro prima sile smicanja (transverzalne sile), pa se njihov uticaj na deformaciju elementa
moe zanemariti. Kod viedelnih elemenata, zbog nepostojanja dela preseka (rebra) koji
prihvatadeosilesmicanja,deformacijeusledsmicanjanadeformacijuelementasenemogu
zanemariti.
Uzavisnostiodnainanakojiseostvarujevezaizmeusamostalnihelemenata,razlikuju
sedvatipaviedelnihelemenata(Slika5.2):
viedelni elementi ramovskog tipa, kod kojih se za vezne elemente izmeu
samostalnihelemenatakoristeprekeilivezicei
viedelni elementi reetkastog tipa, kod kojih su vezni elementi u vidu reetkaste
ispune.
Slika5.1Materijalneinematerijalneglavnecentralneoseinercije
2016.
43
Slika5.2Tipoviviedelnihelemenata
Slika5.3Tipoviviedelnihelemenatasaosnovnimoznakama
Funkcija veznih elemenata je da obezbede zajedniki rad samostalnih elemenata

poprenogpreseka.Postavljajuseuveknakrajevimaviedelnogelementa,narastojanjima
/3. Po pravilu se postavljaju na ekvidistantnom rastojanju
. Kod viedelnih
elemenatareetkastogtipavezneelementeine:dijagonaleivertikale,akodramovskogtipa
suuvidupreki(vezica)kojezajednosapojasevimaformirajunosaramovskogsistema.
5.2 NOSIVOST PRITISNUTIH ELEMENATA VIEDELNOG PRESEKA PREMA

EVROKODU
Granino stanje nosivosti centrino pritisnutog elemenata konstantnog viedelnog

poprenogpreseka(Slika5.4),moedanastupiuslediscrpljenja:
nosivostiviedelnogelementanaizvijanjeokomaterijalneose(akopostoji);
2016.
44
nosivostiviedelnogelementanaizvijanjeokonematerijalneose;
nosivostisamostalnogelementausredini;
nosivosti samostalnog elementa u krajnjem polju (samo kod tapova ramovskog
tipa);
nosivostiveznihelemenatai/ilinjihoveveze.
Slika5.4Deformacijaramovskogviedelnogelementa
Graninanosivostviedelnihelemenatanaizvijanjemoedaseodredinaistinainkao
kod jednodelnih poprenih preseka u sledeim sluajevima (Slika 5.5; zanemaruje se uticaj
krutostinasmicanje ):
kod elemenata viedelnog poprenog preseka koji se sastoje od dva blisko
postavljena ukrtena ugaonika ako je rastojanje izmeu veznih limova
70
,
gdeje
minimalnipoluprenikinercijesamostalnogelementa,odnosnougaonika
;
u sluaju dva blisko postavljena leima okrenuta L ili U profila ako je rastojanje
izmeuveznihlimova
15
.
Slika5.5Viedelnielementiodunakrsnopostavljenihugaonika
5.2.1 Nosivostviedelnogelementanaizvijanjeokomaterijalneose
Odreujesenaidentiannainkaokodelemenatajednodelnogpoprenogpreseka.
5.2.2 Nosivostviedelnogelementanaizvijanjeokonematerijalneose
Neophodno je da se uzme u obzir uticaj deformacije smicanja, koja se uvodi u
proraun preko krutosti na smicanje ,koja zavisi od tipa viedelnog elementa i oblika
ispune,videtiTabelu5.1.
2016.
45
Tabela5.1Krutostnasmicanje elemenataviedelnogpoprenogpreseka
KRUTOSTNASMICANJEVIEDELNIHELEMENATAREETKASTOGTIPA
Sistem
KRUTOSTNASMICANJEVIEDELNIHELEMENATARAMOVSKOGTIPA
24
2
1
,
,
nbrojravniispune;
h0rastojanjeizmeuteitasamostalnihelemenata;
dduinadijagonale;
A d,A vpovrinepoprenihpresekatapovaispune(dijagonale,vertikale);
Ich,zmomentinercijesamostalnogelementa;
Ibmomentinercijepreke,
12.
Kritina sila izvijanja viedelnog elementa oko nematerijalne ose

odredikorienjemizraza:
1
,
, ,
1
1
gdeseOjlerovakritinasila
momentominercije:
, ,
moe da se
,
,
odreujekaokodjednodelnogelementa,alisaefektivnim
,
Efektivni moment inercije elementa viedelnog preseka

, treba da se odredi na
osnovuizrazadatihuTabeli5.2.Kodelemenataramovskogtipa,priodreivanjuefektivnog
momentainercijefigurieikoeficijentefikasnostikojiseodreujeuzavisnostiodglobalne
vitkostiviedelnogelementa ,usvemupremaTabeli5.2.
2016.
46
Tabela5.2Efektivnimomentinercijeviedelnogpoprenogpreseka
Uslov
150
75
150
75
gdeje:
,
,
Koeficijentefikasnosti
0
75
2
1
,
0,5
Achpovrinasamostalnogelementa;
h0rastojanjeizmeuteinihosasamostalnihelemenata;
Ich,zmomentinercijesamostalnogelementa.
Ramovskitip
0,5
,
Reetkastitip
0,5
Na osnovu poznate kritine sile izvijanja oko nematerijalne ose

vitkostpremaizrazu:
, ,
, ,
,dobija se relativna
saovakoodreenomrelativnomvitkoudaljipostupakproraunasesprovodikaousluaju
fleksionogizvijanjaelementajednodelnogpoprenogpreseka.
Slika5.6Proraunskimodelzaodreivanjenosivostisamostalnogelementa
2016.
47
5.2.3 Nosivostsamostalnogelementausrediniraspona
Nosivost samostalnog elementa proverava se u sredini raspona, odnosno na mestu
gde je maksimalni momenat savijanja II reda. Ova nosivost proverava se i kod elemenata
ramovskogikodreetkastogtipa.
Nosivostsamostalnogelementajezadovoljena,akojeispunjensledeiuslov:
1,
, ,
gdesu:
, proraunskavrednostsilepritiskausamostalnomelementuusredini,odnosno
namestumaksimalnogmomentasavijanja;
, , proraunskanosivostnaizvijanjesamostalnogelementa.
Koddvodelnihelemenataproraunskavrednostsilepritiskausamostalnomelementuu
sredinirasponamoeseodreditinaosnovusledeegizraza:
gdesu:
, proraunskavrednostsilepritiskakojadelujenakrajevimaelementa;
proraunska vrednost momenta savijanja po teoriji II reda, koji uzima u obzir

poetnegeometrijskeimperfekcije;
osovinskorastojanjeizmeusamostalnihelemenata.
Proraunskavrednostmomentasavijanjatrebadaseodredinaosnovusledeegizraza:
gdesu:
500strelapoetnegeometrijskeimperfekcije;
, kritinasilaizvijanjaviedelnogelementaokonematerijalneose.
Proraunskanosivostpojasa , , trebadaseodredikaokodjednodelnihelemenata
zaizvijanjeokominimalneoseinercijesamostalnogelementa,saduinomizvijanjakojase
odreujeuzavisnostiodtipaviedelnogelementaioblikaispune.
Kodviedelnihelemenataramovskogtipaduinaizvijanjasamostalnogelementajednakaje
razmakuizmeusamostalnihelemenata
,dokkodviedelnihelemenatareetkastog
tipaduinaizvijanjazavisiodoblikaispuneitrebadaseodredipremaslici5.7.
2016.
48
Slika5.7Duinaizvijanjapojasa
usluajureetkasteispunenasveetiristrane
5.2.4 Nosivostsamostalnogelementaukrajnjempolju
Kod viedelnih elemenata ramovskog tipa neophodno je da se izvri kontrola

nosivostisamostalnogelementaukrajnjempoljugdesejavljamaksimalnasmiuasilakoja
izazivalokalnosavijanjepojasa.
Maksimalna proraunska vrednost sile smicanja moe se dobiti primenom sledeeg

izraza:
gde je
maksimalna proraunska vrednost momenta savijanja u sredini elementa tj.

,
.
Globalna sila smicanja

izaziva savijanje samostalnih elemenata koje je
maksimalno u krajnjem polju. Pojasevi u krajnjem polju treba da budu sposobni da, pored
aksijalne sile pritiska, prihvate i sile smicanja, kao i lokalne momente savijanja koji nastaju
usledtihsmiuihsila.Naprezanjaukrajnjempoljudvodelnogelementaramovskogtipasu
prikazana na slici 5.8. Prema tome, samostalni element u krajnjem polju treba da se
proraunakaoekscentrinoprititsnutielement,saproraunskimvrednostimadejstavakoja
suprikazananaslici5.8.Trebaistaidazaproraunkoeficijenatainterakcije trebadase
koristi odgovarajui prilog A ili B, u zavisnosti od oblika poprenog preseka elementa,
2016.
49
odnosnopojasa.Naime,zapojaseveodLiUprofilamoradasekoristimetodadatauprilogu
A.Savijanjesamostalnogelementajepopraviluokoslabijezzoseinercije.
Slika5.8Momentiisileukrajnjempoljuramovskogviedelnogelementa
Proraunskevrednostipresenihsilausamostalnomelementu(pojasu):
5.2.5 Nosivostveznihelemenata
Uloga veznih elemenata je da obezbede zajedniki rad samostalnih elemenata.
Postavljajuseuveknakrajevimaviedelnogelementaibarutreinamanjegoveduine.Po
pravilusepostavljajunaekvidistantnomrastojanju(a=const).Naprezanjeveznihelemenata
zavisi od tipa viedelnog elementa i od razmaka samostalnih elemenata (h0) i veznih
elemenata (a). Kod ramovskog tipa preke su optereene savijanjem i smicanjem, a kod
reetkastogtipaaksijalnimnaprezanjem(pritisak/zatezanje).
Treba naglasiti da izrazi za kontrolu nosivosti samostalnih elemenata u sredini i na
krajuviedelnogelementakojisudatiuSRPSEN199311mogudaseprimenjujusamoza
ramovskeelementesistemaprostegrede,kojiseinajeesreuupraksi.
Nosivost veznih elemenata (preki) kod viedelnog elementa ramovskog tipa se
kontrolienaosnovuuticajadobijenihukrajnjempolju(videtisliku5.8).Kontrolanosivosti
2016.
50
treba da se sprovede na osnovu sledei maksimalnih proraunskih vrednosti momenta

savijanjaisilesmicanja:
gde je maksimalna proraunska vrednost sile smicanja u viedelnom elementu. Treba

naglasiti da i veze preki sa pojasevima, koje su obino u zavarenoj izradi, treba da se
kontroliunaosnovuistihuticaja.
Kod viedelnih elemenata koji se sastoje od dva blisko postavljena samostalna

elementa koji se nalaze na rastojanju jednakom debljini vornog lima (Slika 5.9), vezni
elementiseproveravajusamonadejstvosilesmicanja.

Slika5.9Viedelnielementisabliskopostavljenimpojasevima
Kod viedelnih elemenata reetkastog tipa, dijagonalni vezni elementi moraju da

zadovoljesledeiuslov:
,
, ,
1,
gdesu:
, proraunska vrednost sile pritiska u najoptereenijoj dijagonali (u krajnjem

polju),
, , proraunskanosivostdijagonalenaizvijanje.
Iz uslova ravnotee u krajnjem polju viedelnog elementa, gde se javlja maksimalna

smiua sila, moe se odrediti proraunska vrednost sile u najoptereenijoj, krajnjoj
dijagonali,premasledeemizrazu:
2016.
51
gdeje:
maksimalnaproraunskavrednostsilesmicanja;
brojparalelnihravniukojimasenalazireetkastaispuna(najee
2);
sistemnaduinadijagonale;
osovinskorastojanjeizmeusamostalnihelemenata.
Proraunska nosivost dijagonale na izvijanje , , se odreuje kao kod elemenata

konstantnog jednodelnog preseka, a za duinu izvijanja moe da se usvoji sistemna duina
dijagonale
.Izvijanjeseproveravaokominimlaneosepoprenogpresekadijagonale
sa minimalnim momentom inercije, za dijagonale i vertikale se najee usvajaju L ili U
profili.
Vertikale, ako postoje, se po pravilu ne proveravaju posebno, ve se usvajaju istih
dimenzijakaoidijagnale,buduidaseunjimajavljajumanjesileidasumanjeduine.
2016.
52
6. SPOJEVIUELINIMKONSTRUKCIJAMA
6.1 UVOD
StandardomSRPSEN199318iz2012.godineiNacionalnimprilogomSRPSEN19931
8/NAiz2013.godinedefinisanesumetodezaproraunvezaizraeneodelikakvalitetaS
235,S275,S355,S420,S450iS460,kojesuizloenedejstvupretenomirnogstatikog
optereenja.
Okvirnekonstrukcijesastojeseodnosaaistubova,obinoizvedenihodvaljanihprofila
H ili I oblika poprenih preseka, koji su spojeni u celinu pomou veza. Ove veze mogu biti
izvedene izmeu dva nosaa (nastavak), dva stuba (nastavak), nosaa i stuba ili stuba i
temelja,Slika6.1.
1Jednostranavezagredastub
2Dvostranavezagredastub
3Nastavakgrede
4Nastavakstuba
5Stopastuba
Slika6.1Razliititipovivezaokvirnekonstrukcije
Evrokodstandardimauvedenajesledeaterminologija:
Spoj (conntection) je mesto na kome se sustiu dva ili vie elementa. Predstavlja skup
fizikih komponenata koje mehaniki privruju elemente. Za spoj se smatra da je
koncentrisannamestugdeseostvarujeprivrenje.
Spojni element (connected memeber) je svaki element koji je spojen (povezan) sa
oslonakimelementomilidelom.
Veza(joint)jezonaukojojsumeusobnopovezanadvailivieelementa.Vezasesastoji
od spoja i odgovarajue zone meu delovanja izmeu spojenih konstrukcijskih
elemenata. Na primer, veze gredastub sadre smiue polje rebra i jedan spoj (kod
jednostranihveza)ilidvaspoja(koddvostranihveza),videtisliku6.2.
2016.
53
Veza=smiuepoljerebra+spoj
a)Jednostranaveza
Levaveza=smiuepoljerebra+levispoj
Desnaveza=smiuepoljerebra+desnispoj
b)Dvostranaveza
Slika6.2Primerioblikovanjavezagredastub
6.2 VRSTESPOJEVA
Spojevi elinih elemenata mogu se ostvariti zakivcima, zavrtnjevimavijcima (obinog

kvaliteta),visokovrednimzavrtnjevima(VVZ)sailibezsilepritezanja,zavarivanjemitd.
Zavarivanjepredstavljanajekonominijinainzaostvarivanjekvalitetnogijakogspoja.
Iz tog razloga se spojevi izraeni u radionici uglavnom rade kao zavareni. Na gradilitu
prilikommontaezaspajanjeelemenatauglavnomseprimenjujuspojevisazavrtnjevima.Pri
tome se priprema spojeva, odnosno zavarivanje neophodnih ploa za spojeve sa
zavrtnjevimaobavljauradionici.
Prednostiinedostacipojedinihvrstaspojevasu:
ugaoniavovi:
o prednosti:jeftini,nezahtevajupripremu;
o nedostaci:osetljivinazamor,loizgled;
sueoniavovi:
o prednosti:neosetljivinazamor,dobarizgled;
o nedostaci:skupi,zahtevasepriprema;
obinizavrtnjevi:
o prednosti:jeftini,jednostavnamontaa;
o nedostaci:malakrutostnasmicanje,osetljivinazamor;
visokovrednizavrtnjevi:
o prednosti: vea krutost pri smicanju zbog trenja, vea krutost pri zatezanju
zbogprednaprezanja,neosetljivinazamor;
o nedostaci:skupi,sloenaugradnja,zahtevnakontrolakvaliteta.
Laboratorijskim ispitivanjima ustanovljene su velike razlike u pogledu deformabilnosti

razliitih vrsta spojeva, prikazane na Slici 6.3. Ovo je glavni razlog ograniene primene
razliitihvrstaspojnihsredstavauistomspoju.DoputasekombinacijazavarivanjaiVVZiz
razloga to su im deformabilnosti u podruju raunskog optereenja sline. Kod zavarenih
spojeva pomeranja su vrlo mala, praktino u podruju elastinog ponaanja elika. Kod
spojeva sa prednapregnutim VV zavrtnjevima (neupasovanim) sila trenja u tarnim
2016.
54
(dodirnim) povrinama je velika ali na kraju opet moe doi do proklizavanja pa je nakon
togamerodavnosmicanjestablaspojnogsredstvailipritisakpoomotaurupe.Spojevisane
prednapregnutim zavrtnjevima kao i sa obinim zavrtnjevima nemaju angaovano trenje u
tarnim povrinama (vrlo malo) te je za nosivost merodavno smicanje stabla ili pritisak po
omotaurupe.
Slika6.3Zavisnostsileipomeranjaurazliitimspojevima
Veze optereene smicanjem, izloene udaru, vibracijama i/ili povratnom optereenju

treba da se izvedu: zavarivanjem, zavrtnjevima sa ureajima za zakljuavanje,
prednapregnutim zavrtnjevima, injektiranim zavrtnjevima, zakivcima ili drugim tipom
zavrtnjevakojionemoguavajupomeranjaspojenihdelova.
6.3 PRORAUNSPOJEVA
Unutranjesileimomentisavijanjapotrebnizadimenzionisanje,raunajusezaglobalni
statiki sistem i to za odgovarajue granino stanje. Pri proraunu spojeva/veza moe se
koristitilinearnoelastina(Slika6.4)ilielastoplastinaanaliza.
Raunske pretpostavke za proraun baziraju se na realnim pretpostavkama o raspodeli
silaimomentaupresecima,odnosno:
sile i momenti u analizi veze/spoja su u ravnotei sa silama i momentima usled
spoljanjihdejstava;
svakielementuvezijesposobandaprenesesileimomentekojinanjegadeluju;
deformabilnostiveze/spojaielemenatatrebajudabuduusklaenetj.kompatibilne.
2016.
55
Unutranjesileimomentisavijanjakojidelujuuvezi,raspodeljujusenaelementeuvezi
srazmernokrutostimapojedinihelemenata.Dakle,puttokasilauveziizjednogelementau
drugiodvijasesmeromveihkrutosti.
Pri projektovanju i konstruisanju veza posebnu panju treba obratiti na jednostavnost

izradeimontae,odnosnomoraseimatiuvidu:
postojanjedovoljnogprostorazasigurnumontauspoja;
postojanjedovoljnogprostorazamogunostugradnjeipritezanjazavrtnjeva;
postojanjedovoljnogprostorazaizraduvara;
mogunostostvarivanjazahtevatehnologijezavarivanja:
uticajgeometrijskihtolerancijameraprispajanju;
mogunostnaknadnekontrolespojeva;
obradapovrinaelemenatakojisespajaju;
odravanjespojautokukorienjakonstrukcije.
Slika6.4Linearnoelastinaraspodelasilakodspojasazavrtnjevimaizavarenogspoja
2016.
56
6.3.1 PRORAUNSKIMOMENTNOSIVOSTIVEZAGREDASTUBINASTAVAKA
Proraunskimomentsavijanja
kojidelujenavezutrebadazadovoljiuslov:
1,0;
gdeje , proraunskimomentnosivostivezegredastubilinastavkagrede(beamsplice).
Ovjizrazseprimenjujekadanepostojiaksijalnasila
uspojenomelementuiliusluaju
kadajeaksijalnasila
uspojenomelementumanjaod5%proraunskeplastinenosivosti
, njegovogpoprenogpreseka
u spojenom elementu vea od 5% proraunske plastine

Ako je aksijalna sila
nosivosti , njegovog poprenog preseka moe da se koristi sledea konzervativna,
metodaprorauna:
gdeje:
1,0;
proraunskimomentnosivostiveze,pretpostavljajuidanemaaksijalnesile;
, proraunska nosivost veze na aksijalnu silu, pretpostavljajui da ne deluje
moment.
,
Kod spojeva sa eonom ploom konzervativno, moe se usvojiti linearna raspodela sila
zatezanjauzavrtnjevima,sacentrompritiskauteitupritisnutenoice,kaonaslici6.5.
Slika6.5Momentnispojsaeonomploom
2016.
57
Slika6.6Raspodelasilaumontanomnastavkuizvedenpodvezicamaizavrtnjevima
U sluaju montanih nastavaka (Slika 6.6) moe se izvriti raspodela sila i momenta
savijanjaprimenomlinearnoelastineraspodele,zasebnozanoiceizasebnozarebro.
Kakojedijagramnormalnihnaponakonstantan,raspodelaaksijalnesilenanoiceirebrovri
sesrazmernonjihovimpovrinama,tj.:
silaunoici:
silaurebru:
;
2
Momentsavijanjakojidelujenamestuvezedelisenamomentunoicama imomentna
rebru srazmernonjihovimmomentimainercije,premasledeimizrazima:
u kojima je moment inercije obe noice, moment inercije rebra, a moment inercije
itavogpoprenogpreseka.
Momentsavijanjakojiprenosenoice moesezamenitiekvivalentnimspregomsila,iji
jeintenzitetjednak:
pajeukupnasilaugornjoj
silejednaka:
idonjoj
noiciusleddejstvamomentasavijanjaiaksijalne
odnosno
Sobziromnastrukturuizrazazasmiuenapone(formulauravskog),transverzalnasilase
deli na pojedine delove poprenog preseka srazmerno odnosu statikog momenta i
momenta inercije, za posmatrani deo i za itav popreni presek, te se moe usvojiti da
celokupnutransverzalnusiluprihvatarebronosaa,tj.
2016.
58
silaunoicama
0;
silukojuprihvatarebro
6.4 PARCIJALNIKOEFICIJENTISIGURNOSTIZAVEZE
Parcijalni koeficijenti sigurnosti za veze definisani su Nacionalnim prilogom SRPS EN

199318/NAidatisuutabeli6.1.
Tabela6.1Parcijalnikoeficijentisigurnostizaveze
Nosivostelemenataipoprenihpreseka
Nosivostzavrtnjeva
Nosivostzakivka
Nosivostepova
Nosivostavova
Nosivostlimovanapritisakpoomotaurupe
Nosivostnaproklizavanje::
prigraninomstanjunosivosti(KategorijaC)
prigraninomstanjuupotrebljivosti(KategorijaB)
Nosivostinjektiranihzavrtnjevanagnjeenje
Nosivostvezakodreetkastihnosaaodupljihprofila
Nosivostepovaprigraninomstanjuupotrebljivosti
Pritezanjevisokovrednihzavrtnjeva
Nosivostbetona
M0,M1iM2,poglavlje1.2
M2=1,25
M3=1,25
M3,ser=1,10
M4=1,00
M5=1,00
M6,ser=1,00
M7=1,10
c,videtiEN1992
6.5 SPOJEVISAZAVRTNJEVIMA
Vijani ili zakovani spojevi su spojevi sa mehanikim spojnim sredstvima: zakivcima,

zavrtnjevimaiepovima.
Osnovnekarakteristikezavrtnjeva
Zavrtnjevi koji se najee koriste u elinim konstrukcijama u graevinarstvu prikazani
suuTabeli6.2.OblikidimenzijezavrtnjevadefinisanesuSRPSEN208982.
Svi kvaliteti zavrtnjeva mogu se koristiti kod spojeva optereenih na statike sile i
momente na preteno mirna dejstva. Za spojeve koji su optereeni na zamor koriste se
tarni spojevi sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima klase vrstoe 8.8 i 10.9,
obziromdaoniimajuvisokuotpornostnazamoriogranienumogunostdeformacija.
Tabela6.2Osnovnemehanikekarakteristikezavrtnjeva
Klasazavrtnja
fyb(MPa)
fub(MPa)
4.6
240
400
4.8
320
400
5.6
300
500
2016.
5.8
400
500
6.8
480
600
8.8
640
800
10.9
900
1000
59
Uzavisnostiodnainaugradnje,zavrtnjeviobinogkvalitetailiVV,mogubiti:
neupasovani(neobraeni,beztanognaleganja),kodkojihjerupaod0,3do2mm(3
mm)veaodprenikazavrtnja;
upasovani (obraeni, sa tanim naleganjem), kod kojih je rupa do 0,3 mm vea od
prenikastabla.
Zavrtnjevi se definiu pomou nominalnog prenika (

), duine tela zavrtnja,
duine navoja i klase. Kod zategnutih zavrtnjeva u spoju, u proraunima je od znaaja
najmanji(najslabiji)poprenipresekzavrtnjakojisenalazinadelunavoja(loze),Slika6.7.
Slika6.7Poprenipresekzavrtnjanamestunavojaispitnipoprenipresek
Injektiranizavrtnjevi(Slika6.8)suzavrtnjevikodkojihjezazorizmeustablairupe
ispunjen dvokomponentnom smesom smolom (resin). Injektiranje smole se izvodi kroz
mali otvor na glavi zavrtnja. Nakon ovravanja smole spoj je sposoban da prihvati
naprezanje. Primenjuju se kao alternativa za upasovane zavrtnjeve, VVZ i zakivke, i to kod
dinamiki optereenih konstrukcija. Usled ispunjenosti zazora rupe ovrslom smolom, u
spojujeeliminisanobilokakvopomeranjeiproklizavanje.Uznosivostsmoletrebaproveritii
nosivost zavrtnja na smicanje/trenje i pritisak po omotau rupe. Injektirani zavrtnjevi
najeeseizraujuodelikaklasevrstoe8.8i10.9.
Slika6.8Injektiranizavrtanj
Ponaanjezavrtnjevauspoju
Granina nosivost spojeva sa zavrtnjevima odreuje se naosnovu pojednostavljene
raspodeleunutranjihsila,potvreneeksperimentalnimispitivanjima.
2016.
60
Uzavisnostiodnainaprenoenjaoptereenjakrozvezuzavrtnjevimogubiti:
zavrtnjevinapregnutinasmicanjestabla.Ovoznaidajepomeranjespojenihploa
spreeno prvenstveno preko stabla zavrtnjeva (Slika 6.9) smiui spojevi SS i
smiuispojevisatanimnaleganjemSST;
spojeviostvareniprimenomprednapregnutihVVZ.Ovoznaidasuploemeusobno
pritisnute pritiskujuom silom koja se unosi u zavrtnjeve pritezanjem navrtke (Slika
6.10)tarnispojeviTSitarnispojevisatanimnaleganjemTST;
zategnutizavrtnjevi(Slika6.11)zateznispojeviZS.
Slika6.9Naprezanjazavrtnjauvezi,smicanjemstablaipritiskompoomotaurupe
SS(T)spoj
Slika6.10RasporednaponapritiskapodebljinivezeprednapregnutogVVZkod
tarnihspojevaTS(T)spoj
2016.
61
Slika6.11Zateznispojevi(ZS)
6.5.1 Kategorijespojevasazavrtnjevima
Spojevisazavrtnjevimamogusepodelitina:
spojevenapregnuteupravnonastablozavrtnjanasmicanje/trenje:
Kategorija A Spojevi kod kojih se optereenje prenosi smicanjem stabla

zavrtnja ili pritiskom po omotau rupe. Mogu se upotrebiti obini i
visokovrednizavrtnjevibezprethodnognaprezanja.SS(T)spojevi.
Kategorija B Spojevi otporni na proklizavanje pri graninom stanju
upotrebljivosti. Koriste se visoko vredni prednapregnuti zavrtnjevi, klase
vrstoe8.8i10.9.PriGSUnesmedoidoproklizavanjaspoja.TS(T)spojevi.
Kategorija C Spojevi otporni na proklizavanje pri graninom stanju
nosivosti. Primenjuju se visoko vredni zavrtnjevi sa kontrolisanom silom
pritezanja, klase vrstoe 8.8 i 10.9. Pri GSN ne sme doi do proklizavanja
spoja.TS(T)spojevi.
spojevenapregnuteparalelnostabluzavrtnjanazatezanje:
Kategorija D Spojevi sa zavrtnjevima bez prednaprezanja. Mogu se

primeniti obini i VVZ bez prednaprezanja. Ne smeju se upotrebljavati u
spojevima koji su izloeni estim promenama sila zatezanja. Mogu se
primenitiuuobiajenimspojevimazaprijemdejstvavetra.
KategorijaESpojevisavisokovrednimzavrtnjevima.UpotrebljavajuseVVZ
sa kontrolisanom silom prednaprezanja, koja poboljava otpornost spoja na
zamor.
Neophodneproraunskeproverezaovespojeveprikazanesuutabeli6.3.

2016.
62

Tabela6.3Proraunskeproverezakategorijespojevasazavrtnjevima
Kategorija
A
Spojevikodkojihse
optereenjeprenosi
smicanjemstablailipritiskom
poomotaurupe
Kriterijumi
Smiui/tarnispojevi
Fv, Ed Fv, Rd
Fv, Ed Fb, Rd
Fv, Ed, ser Fs, Rd, ser
B
Spojeviotpornina
proklizavanjepriGSU
Fv, Ed Fv, Rd
Fv, Ed Fb, Rd
Napomene
Nezahtevaseprednaprezanje.
Mogudasekoristezavrtnjeviklasa
vrstoa4.6do10.9.
Koristeseprednapregnutizavrtnjevi
klasevrstoe8.8i10.9.
ZanosivostnaproklizavanjepriGSU
videti5.5.3.
Fv, Ed Fs, Rd
C
Spojeviotpornina
proklizavanjepriGSN
D
Neprednapregnutispojevi
Prednapregnutispojevi
Zanosivostnaproklizavanjepri
Fv, Ed Fb, Rd
graninomstanjunosivostivideti
5.5.3.
Fv , Ed Nnet, Rd
ZaNnet,RdvidetiSRPSEN199311,6.2).
Spojevioptereeninazatezanje
Nezahtevaseprednaprezanje.
Ft , Ed Ft , Rd
Mogudasekoristezavrtnjeviklasa
vrstoa4.6do10.9.
Ft , Ed Bp, Rd
ZaBp,Rdvidetitabelu5.4.
Ft , Ed Ft , Rd
Ft , Ed Bp, Rd
ZaBp,Rdvidetitabelu5.4.
ProraunskasilazatezanjaFt,Edtrebadaukljuiisiluusledefektaopruge,videti3.11SRPSEN199318.
6.5.2 Zavrtnjevinapregnutinasmicanjestablailipritisakpoomotaurupe
Zavrtnjevi koji su dominantno optereeni preteno mirnim statikim delovanjem

morajubitilaganozategnuti(pritegnutimatinimkljuem).Pritegnutostsepostieruno
koristei obini matini klju. Stegnutost je dovoljna da se ostvari mala sila trenja izmeu
spojenihdelovaidovoljnajedaprenesemalo optereenjebezproklizavanja.Poveavajui
uneseno optereenje dolazi do prekoraenja ovog trenja i dogaa se trajno proklizavanje
usled zazora tj. razlike prenika zavrtnja i prenika rupe. Proklizavanje se zaustavlja kada
stablo zavrtnja doe u kontakt sa ploom. Sa daljim poveanjem optereenja, dolazi do
elastinog odgovora sve dok se ili stablo zavrtnja ili spojena ploe ne pone plastino
2016.
63
deformisati.Plastinadeformacijamoepoetiistovremenoikodzavrtnjaikodploe.Spoj
moeotkazatinajedanodsledeihnaina:
otkazivanjestablazavrtnjanasmicanje;
otkazivanjepritiskompoomotaurupeosnovnogmaterijala;
cepanje(kidanje)blokaosnovnogmaterijala.
Proraunske nosivosti na smicanje i nosivost na pritisak po omotau rupe date su u
Tabeli6.4.
Proraun nosivosti na cepanje bloka osnovnog materijala dat je u SRPS EN 199318 u
taki 3.10.2, Slika 6.12, (videti poglavlje 4.2). Otpornost na cepanje bloka osnovnog
materijalasebaziranadvamoguamehanizmaloma:
teenjeusledsmicanjaukombinacijisalomomusledzatezanja;
lomusledsmicanjaukombinacijisateenjemusledzatezanja.
Nain otkazivanja zavisi od dimenzija elemenata u spoju i relativnom odnosu vrstoe
osnovnogmaterijalazavrtnjaivrstoespojenihdelova.
Zavrtnjevi su esto izloeni kombinaciji smicanja i zatezanja. U tim sluajevima

potrebnojezadovoljitiinterakcijskiizraz,datuTabeli6.4.

1malasilazatezanja
2velikasilasmicanja
3malasilasmicanja
4velikasilazatezanja

Slika6.12Cepanjeblokaosnovnogmaterijala

2016.
64
Tabela6.4Proraunskanosivostzajedanzavrtanjnasmicanjei/ilizatezanje
Tiploma
Zavrtnjevi
Fv , Rd
Nosivostna
smicanjezajednu
ravansmicanja
Zakivci
v f ub A
M2
Kadaravansmicanjaprolazikrozdeozavrtnjasa
navojem(AjepovrinaispitnogpresekazavrtnjaAs):
zaklasevrstoe4.6,5.6i8.8 v=0,6
zaklasevrstoe4.8,5.8,6.810.9 v=0,5.
Kadaravansmicanjaneprolazikrozdeozavrtnjasa
navojem(AjepovrinabrutopresekazavrtnjaA):
v=0,6
Fb , Rd
k1 b f u d t
M2
Fv , Rd
0,6 fur A0
M2
gdejebmanjeod:d,fub/fuili1,0;
Upravcuprenoenjaoptereenja:
e1
3d0
p 1
Nosivostna
zazavrtnjeveuunutranjimredovima d 1
3d0 4
pritisakpoomotau
zazavrtnjeveukrajnjimredovima
rupe1)2)3)
Upravnonapravacprenoenjasile:
- zazavrtnjeveuivinimredovimak1jemanjavrednostod:
2,8
-
e2
1,7 ili2,5
d0
zazavrtnjeveuunutranjimredovimak1jemanjavrednostod:
p2
1,7 ili2,5
d0
k2 f ub As
1,4
Nosivostna
zatezanje2)
Nosivostna
probijanje
smicanjem
Kombinovano
smicanjeizatezanje
Ft , Rd
M2
Ft , Rd
k2=0,63zazavrtnjevesauputenomglavom,
k2=0,90uostalimsluajevima.
Bp, Rd 0,6 dm t p fu / M2
Fv , Ed
Fv , Rd
2016.
Ft , Ed
1,4Ft , Rd
0,6 f ur A0
M2
Proveranije
potrebna
1,0
65
NosivostnapritisakpoomotaurupeFb,Rdzazavrtnjeve:
u rupama sa velikim zazorom je 0,8 puta nosivost pri pritisku po omotau rupe za zavrtnjeve u
normalnimrupama;
uovalnimrupama,kadajepodunaosarupeupravnanapravacprenoenjasileje0,6putanosivostna
pritisakpoomotaurupezazavrtnjeveunormalnimrupama.
2)
Zazavrtnjevesauputenomglavom:
nosivostnapritisakpoomotaurupeFb,Rdtrebadasezasnivanadebljinilimatkojajejednakadebljini
spojenoglimaminuspolovinadubineuputanja;
pri odreivanju nosivosti pri zatezanju Ft,Rd ugao i dubina uputanja treba da budu u saglasnosti sa
1.2.4 Referentni standardi: Grupa 4, u suprotnom nosivosti na zatezanje Ft,Rd treba da bude
prilagoenanaodgovarajuinain.
3)
Kadaoptereenjekojedelujenazavrtanjnijeparalelnosaivicom,nosivostnapritisakpoomotaurupe
moedaseproveripojedinanozaparalelnuiupravnukomponentuoptereenja.
1)
6.5.3 Visokovrednizavrtnjevisasilomprednaprezanja
Usluajevimauestalopromenljivognaprezanja,VVZsemorajuzategnutinajmanje
sa 70% njihove zateue vrstoe kako bi se ostvario spoj bez proklizavanja. Koristei
prednaprezanje,optereenjesekrozvezuneprenosiprekosmicanjastablazavrtnja,vese
prenosi trenjem izmeu spojenih delova, dodirnih ili tarnih povrina. Postoje tri kategorije
spojevasazavrtnjevimagdesekoristeprednapregnutiVVZ,atosutarnispojevi(kategorije
BiC)ispojevinapregnutinazatezanje(kategorijaE).Njihovaotpornostjefunkcijafaktora
proklizavanja(koeficijenttrenja)tarnepovrineisilepritezanjaFp,C,ostavreneprekoVVZ.
Usled dejstva sile pritezanja Fp,C (pritisak na kontaktne, tarne povrine) i trenja
izmeu kontaktnih povrina, javlja se otpornost na proklizavanje. Proraunska nosivost
prednapregnutogzavrtnjanaproklizavanjeje:
gdeje:
koeficijentkojimseuzimauobzirveliinarupeuodnosunaprenikzavrtnja,dat
uTabeli6.5;
brojtarnihravni;
koeficijenttrenjakojiseodreujeposebnimispitivanjima,iliseusvajaizTabele
6.6.
Silapritezanja , moeseizraunatipremasledeemizrazu:
0,7
.
,
2016.
66
Tabela6.5Vrednostkoeficijentaks
Opis
ks
Zavrtnjeviunormalnimrupama
Zavrtnjeviurupamasaveimzazoromilikratkimovalnimrupamasaosomotvora
upravnimnapravacprenoenjaoptereenja
Zavrtnjeviudugimovalnimrupamasaosomotvoraupravnimnapravac
prenoenjaoptereenja
Zavrtnjeviukratkimovalnimrupamasaosomotvoraparalelnimsapravcem
prenoenjaoptereenja
Zavrtnjeviudugimovalnimrupamasaosomotvoraparalelnimsapravcem
prenoenjaoptereenja
1,00
0,85
0,70
0,76
0,63
Tabela6.6Koeficijenttrenja zaprednapregnutezavrtnjeve
A
B
C
D
Klasepovrinetrenjapovrinskeobrade
(videti1.2.7Referentnistandardi:Grupa7)
visokaklasapovrinskeobrade
viaklasapovrinskeobrade
srednjaklasapovrinskeobrade
niaklasapovrinskeobradenijedoputenazanosee
elementeukonstrukciji
Koeficijenttrenja
0,5
0,4
0,3
0,2
Napomena1:Zahteviupogleduispitivanjaikontroledatisuu1.2.7Referentnistandardi:Grupa7.
Napomena2:Klasifikacijanekedrugaijeobraenepovrinetrebadabudezasnovanana
ispitivanjureprezentativnihuzorakapovrinakojesekoristeukonstrukciji,primenompostupaka
definisanihu1.2.7Referentnistandardi:Grupa7.
Napomena3:Definicijeklasapovrinatrenjasudateu1.2.7Referentnistandardi:Grupa7.
Napomena4:Kodpovrinakojesuzatienepremazimatokomvremenamoedadoedogubitka
prednaprezanja.

Klasekontaktnih,tarnihpovrinauspoju,premaSRPSENISO5817iz2008.godine,su:
Klasa Avisokaklasapovrinskeobrade.Tarnapovrinajepeskarenainakontoga
metaliziranaAlucinkom;
Klasa B via klasa povrinske obrade. Tarna povrina je peskarena i pre same
montaeoienaelinometkom;
KlasaCsrednjaklasapovrinskeobrade.Tarnapovrinajepeskarenaipremontae
nesmejubitividljivitragovikorozije;
Klasa D nia klasa povrinske obrade. Tarna povrina peskarena i pre montae
mogu biti vidljivi manji tragovi korozije. Nije doputena za nosee elemente u
konstrukciji.
2016.
67
Kombinovanodejstvozatezanjaismicanja
Akojespojotporannaproklizavanjeizloenporedsilesmicanja , ili , , koja
tei da izazove proklizavanje, istovremeno i dejstvu sile zatezanja , ili , , ,
proraunskanosivostjednogzavrtnjanaproklizavanjetrebadaseodredinasledeinain:
zaspojevekategorijeB:
0,8 , ,
,
,
, ,
,
zaspojevekategorijeC:
,
0,8
6.5.4 Dugeveze
Koddugakihveza,kadajerastojanjeLjizmeucentarakrajnjihspojnihsredstavauvezi,
mereno u pravcu prenoenja sile (Slika 6.13) vee od 15d, proraunska nosivost spojnog
sredstva na smicanje Fv,Rd sraunata prema tabeli 6.4 treba da se umanji, mnoenjem
koeficijentomredukcijeLfkojijedatnasledeinain:
15
1

1,0
0,75.
200
Slika6.13Dugeveze
2016.
68
6.5.5 Poloajrupazazavrtnjeveizakivke
Minimalniimaksimalnirazmaciizmeuspojnihsredstavakaoikrajnjaiivinarastojanja
zazavrtnjeveizakivkedatisuuTabeli6.7.
Minimalni i maksimalni razmaci za konstrukcije koje su izloene zamoru definisani su
standardimaSRPSEN199319(en)iz2012.iSRPSEN199319/NAiz2013.godine.
Standardniprenicirupa zazavrtnjeveiznose,za:
M12M14:
1
;
2
;
M16M24:
M27:
3
.
Tabela6.7Najmanjiinajveirazmaciizmeuspojnihsredstava,krajnjaiivinarastojanja
Najvea1)2)3)
Rastojanjai
razmaci,
Najmanja
videtisliku8.9
Krajnje
rastojanje
e1
Ivino
rastojanje
e2
Rastojanjekod
ovalnihrupa
e3
Rastojanjekod
ovalnihrupa
e4
KonstrukcijeodelikakojiodgovarajuEN10025,
izuzevelikakojisuuskladusaEN100255
Konstrukcijeod
elikakojisuu
skladusa
EN100255
elicikojisuizloeni
elicikojinisuizloeni
elicikojise
atmosferskimilidrugim atmosferskimilidrugim
koristebezzatite
korozionimuticajima
korozionimuticajima
1,2d0
4t+40mm
Veeod
8tili125mm
1,2d0
4t+40mm
Veeod
8tili125mm
1,5d04)
1,5d04)
Razmakp1
2,2d0
Manjeod
14tili200mm
Manjeod
14tminili175mm
Razmakp1,0
Razmakp1,i
Razmakp25)
2,4d0
Manjeod
14tili200mm
Manjeod
14tili200mm
Manjeod
28tili400mm
Manjeod
14tili200mm
Manjeod
14tili200mm
Manjeod
14tminili175mm
2016.
69
d0jeprenikrupezazavrtanj,zakivakiliep.
1)
Maksimalnevrednostirazmakaizmeuzavrtnjeva,krajnjihiivinihrastojanjasuneograniena,izuzevu
sledeimsluajevima:
zapritisnuteelementeusmisluspreavanjaizboavanjaidabisespreilakorozijaizloenihelemenata
(graninevrednostisudateutabeli);
zazategnuteelementekojisuizloenikoroziji,dabisespreilakorozija(graninevrednostisudateutabeli).
2)
NosivostnaizboavanjepritisnutihlimovaizmeuspojnihsredstavatrebadasesraunapremaSRPSEN1993
11,korienjem0,6p1kaoduineizvijanja.Izboavanjeizmeuspojnihsredstavanemoradaseproveravaako
jep1/tmanjeod9.Ivinorastojanjenetrebadaprekoraizahteveupogleduizbopavanjazapritisnut
konzolnielement,videtiSRPSEN199311.Krajnjerastojanjee1nepodleeovomzahtevu.
3)
tjedebljinanajtanjegspoljanjeglimauspoju.
4)
Dimenzionalnaogranienjazaovalnerupesudatau1.2.7Referentnistandardi:Grupa7.
5)
Zasmaknuteredovespojnihsredstavanajmanjerastojanjelinijazavrtnjevamoedabudep2=1,2d0,pod
uslovomdajenajmanjerastojanjeLizmeudvaspojnasredstvaveeilijednakood2,4d0,videtisliku8.9b.
Smaknutiredovispojnihsredstava
)oznakerastojanjaspojnihsredstava
b)Oznakezasmaknuterazmake
14 i
14 i
200
200
d)Smaknutirazmacikod
zategnutihelemenata
,
,
14 i 200
28 i 400
1spoljanjired2unutranjired
c)Smaknutirazmacikod
pritisnutihelemenata
2016.
70
e)Krajnjaiivinarastojanjakodovalnihrupa
Slika6.14Oznakezakrajnjaiivinarastojanjairazmakespojnihsredstava
6.6 ZAVARENISPOJEVI
Zavarivanjejetehnolokipostupakzaspajanjeistihilislinihmetala.Spajanjeelemenata
se ostvaruje uz pomo visoke temperature koja izaziva topljenje dodatnog i osnovnog
materijala na mestu spoja. Rastopi osnovnog i dodatnog materijala (elektrode ili ice za
zavarivanje) se meusobno meaju i dolazi do njihovog fizikog i hemijskog sjedinjavanja
(Slika6.15).Nakonhlaenjadolazidoovravanjaimesestvaraav,kaofizikikontinuitet
materijala.Naovajnainseostvarujekontinualanspojelemenatakojisezavaruje.
Osnovnitermini
Osnovnimaterijaljematerijalodkogasuizraenielementikojisespajaju.
Dodatni materijal je materijal (najee ica za zavarivanje ili elektroda) koji se pri
zavarivanju topi i, meanjem sa rastopljenim metalom osnovnog materijala u zoni ava,
obrazujerastopkoji,nakonhlaenjaiovravanjaformiraav.
avjematerijalizovanomestospajanja,odnosnomaterijalizmeudelovakojisespajaju
dobijentopljenjemdodatnogiosnovnogmaterijalanamestuspoja.
Zonauticajatoplote(ZUT)jezonauosnovnommaterijaluneposrednouzavukojojje,
usledvisokihtemperaturakojenastajuurastopuprilikomzavarivanja,dolodostrukturnih
promena.
ljeb je prostor predvien za deponovanje dodatnog materijala prilikom zavarivanja.
Njegov oblik zavisi od vrste spoja i debljine elemenata koji se spajaju. Osnovna funkcija
ljeba je da omogui pravilno rastapanje po debljini osnovnog materijala i dobro
ispunjavanjespojarastopom.
Zavarjedeoavadobijentopljenjemdodatnogmaterijalaujednomprolazu.
Zavarljivostjesposobnostmaterijaladamoedasezavari.
Veina zavarenih spojeva izvodi se u radionici. Za veliki broj konstrukcijskih elinih

spojevakoristiseelektrolunozavarivanje(Slika6.25)osimkodzavarivanjamodanikau
spregnutimkonstrukcijama.Kadasekoristiovajpostupakdodatnimaterijal(elektrode)mora
bitikompatibilansaosnovnimmaterijalom,odnosnoistogiliboljegkvalitetaodelikakojise
2016.
71
spajaju.Debljinamaterijalamorabitiminimum4mm(specijalnapravilavaekodzavarivanja
tankozidnihelemenatagdejeminimalnadebljina2,5mm).
avovisemogupodelitinaugaoneavove,sueoneavove,avoveurupama,avoveu
prorezimaiavoveuljebu(Slika6.16).Kodzavarenihkonstrukcija80%avovasuugaoni,a
15%susueoni.Ostalih5%suavoviurupama,uprorezuitakastiavovi.
Raspodelanaponakodzavarenihspojevamoeseodreditikoristeielastinuiliplastinu
analizupoljanaponaideformacija.
Trebaimatiuvidudajevezasigurnaonolikokolikojesiguranzavarenspoj.
Standardom SRPS EN ISO 5817 (en) iz 2008. godine utvreni su minimalni tehniki
zahtevizaizraduikontroluzavarenihspojeva.
Slika6.15Osnovnipojmovikodzavarivanja
2016.
72
Slika6.16Vrstezavarenihspojeva
2016.
73
6.6.1 Proraunskanosivostugaonihavova
Ugaoni avovi su avovi priblino trouglastog poprenog preseka (Slika 6.17). Prilikom
zavarivanja nije potrebna priprema krajeva spojnih elemenata. Stoga su ugaoni avovi
jeftinijiodsueonih.
Prema poloaju delova koji se zavaruju postoje tri tipa spojeva sa ugaonim avovima:
spojsapreklopom,Tspojilikrstastispojiugaonispojevi.
Ugaoni avovi izvedeni u jednom prolazu su ekonomini. U radionici je mogue izvesti
takve avove debljine i do 8 mm, ali ako se zavarivanje vri na gradilitu ova debljina se
smanjujena6mm.
Duinaugaonihavova
Efektivna duina ugaonih avova l jednaka je duini na kojoj je av pune debljine. Ona
moedaseuzmekaoukupnaduinaavaumanjenazadvostrukuefektivnudebljinuavaa.
Minimalnaduinaugaonihavovaiznosimax (30 mm ili 6a).
Kadasuupitanjuvrlodugakiavovikojisuizloenidejstvusilausmeruava,naponiu
sredini ava su manji u odnosu na krajeve ava. Ovaj fenomen je posledica deformacija
spojenih ploa kod veza na preklop. Ovo preoptereenje moe rezultirati otkazivanjem
krajevazavareneveze.Zbogtogajeduinaava,kodspojevanapreklopogranienana150a.
Ukolikosuavoviduiod150aneophodnojenosivostavovaumanjitifaktoromredukcije:
1,2
0,2
1,0.
Efektivnadebljinaugaonihavova
Zaefektivnudebljinuugaonogavaauzimasevisinanajveegtrougla(jednakokrakogili
raznokrakog)kojimoedaseupieuteloava.
Minimalnaefektivnadebljinaugaonogavaje3mm.
Slika6.17Osnovnielementiugaonogava
2016.
74
Evrokod3pruamogunostproraunanosivostiugaonogavaprimenomdvemetode:
a) direktnametoda,
b) pojednostavljenametoda.
Kod direktne metode sile koje se prenose po jedinici duine ava razlau se na
komponentekojesuparalelneiupravnenapodunuosuavaikomponentekojesuupravne
iparalelnenamerodavnuravanava,odnosnoleeunjoj.
Proraunskapovrinaavova trebadaseuzmekao
.
Pretpostavlja se ravnomerna raspodela napona u merodavnom preseku ava, koja
dovodidopojavekomponentalnihnormalnihismiuihnapona,prikazanihnaSlici6.18,sa
sledeimoznakama:
komponentanormalnognaponaupravnanamerodavnuravanava;
komponentanormalnognaponaparalelnogsaosomava;
komponentasmiuegnapona(umerodavnojravniava)upravnognaosuava;
komponenta smiueg napona (u merodavnoj ravni ava) paralelnog sa osom

ava.
Trebanaglasitidasekomponentanormalnognapona nerazmatrapriproveriproraunske
nosivostiavatj. 0.
Slika6.18Komponentenaponaumerodavnojravniava
Nakon viegodinjih istraivanja utvreno je da je teko postii kvalitet zavarenog

spoja ugaonim avovima, jednak kvalitetu osnovnog materija. Takoe, ispitivanje kvaliteta
ugaonih avova u veini sluajeva je oteano, zbog poloaja samih avova. Zbog toga se
ugaoniavovineraunajusesa100%nosivosti,negoimsenosivostkorigujekorelacionim
faktorom kojizavisiodkvalitetaosnovnogmaterijalakojisezavaruje.
Proraunskanosivostugaonogavamoradaispunisledeiuslov:
gdeje:
vrstoanazatezanjeslabijegspojenogdela;
odgovarajuikorelacionifaktorizTabele6.8.
2016.
0,9 /
75
Tabela6.8Korelacionifaktor
zaugaoneavove
StandardIkvalitetelika
EN10025
EN10210
EN10219
S235
S235H
S235H
S235W
S275H
S275
S275H
S275NH/NLH
S275N/NL
S275NH/NLH
S275MH/MLH
S275M/ML
S355
S355H
S355H
S355N/NL
S355NH/NLH
S355NH/NLH
S355M/ML
S355MH/MLH
S355W
S420N/NL
S420MH/MLH
S420M/ML
S460N/NL
S460NH/NLH
S460M/ML
S460NH/NLH
S460MH/MLH
S460Q/QL/QL1
Korelacionifaktor
w
0,80
0,85
0,90
1,00
1,00
Slika6.19Odreivanjekomponentalnihnaponaumerodavnojravniavaza
sluajdejstvasileF
Pojednostavljena metoda za proraun ugaonih avova predstavlja alternativnu

metodu,kodkojejeproraunskanosivostugaonogavazadovoljavajuaakousvakojtaki
duavarezultantasvihsilapojedinciduineava , zadovoljavasledeikriterijum:
,
, ,
gdesu:
, proraunskavrednostrezultantesvihsilauavupojediniciduine;
, proraunskanosivostavapojediniciduine.
2016.
76
Nezavisnoodorjentacijemerodavneravniavauodnosunasilekojedeluju,proraunska
nosivostavapojediniciduine , trebadaseodredikao:
,
,
,
gdeje , proraunskavrstoaavanasmicanje,kojaseodreujenasledeinain:
/3
.
,
Slika6.20Rezultantasvihsilapojedinciduineava
Slika6.21Odreivanjenosivostiugaonogavapremauproenojmetodi
2016.
77
6.6.2 Proraunskanosivostsueonihavova
Sueoniavoviizvodeseunutarpoprenogpresekaploekojasenastavljakodsueonog
ili T spoja, Slika 6.16. Krajevi ploa moraju se obradom pripremiti pre zavarivanja. U
sluajevima kada je ploa tanja od 5 mm priprema krajeva se moe izbei. Pripremnjene
povrine,zakoeniuglovikrajevaploamogubitirazliitoggeometrijskogoblika.
Kodsueonihavovatrebarazlikovati:
sueoneavovesapunimprovarom;
sueoneavovesadeliminimprovarom.
Proraunska nosivost sueonih avova sa punim provarom jednaka je proraunskoj

nosivostislabijegodspojenihdelova.
Proraunska debljina sueonih avova sa punim provarom jednaka je manjoj debljini
osnovnogmaterijalauspoju.
Proraunska nosivost sueonih avova sa deliminim provarom treba da se odredi
primenom metode za ugaone avove sa dubokim provarom (Slika 6.22). Debljina sueonih
avovasadeliminimprovaromnetrebadabudeveaoddebljineprovarakojisedosledno
moeostvariti.

Slika6.22Debljinaugaonogavasadubokimprovarom
Slika6.23Debljinasueonogavasadeliminimprovarom
2016.
78
7. REETKASTINOSAIODUPLJIHPROFILA
7.1 OPTE

Primena upljih profila za nosee eline konstrukcije u graevinarstvu je novijeg

datuma. Za razliku od upljih profila krunog preseka, proizvodnja upljih elinih profila
kvadratnogipravougaonogpoprenogpreseka,zapoinjetekudrugojpolovinidvadesetog
veka (1959. godine u Engleskoj i 1962. godine u Nemakoj), i to preoblikovanjem krunih
beavnihceviuvruemstanju.Otprilikeuistovremesukvadratniipravougaoniupljiprofili
proizvedeniihladnimpostupkom.
Uelinimkonstrukcijamareetkastinosaiodupljihprofilaveomaseestokoristei
to,kakouzgradarstvu,takoiumostogradnji.Uzgradarstvusekoristekao:ronjae,krovni
nosai, podvlake, podni nosai, kranski nosai u industrijskim halama, spregovi itd. Krovni
nosai u reetkastoj izradi primenjuju se u gotovo svim tipovima objekata od industrijskih
hala,prekoobjekatavisokogradnjedosportskihikongresnihdvoranaiizlobenihpaviljona.
Izboromoblikareetkastestrukturemogusedobitinosaiveomaatraktivnogizgleda,tako
da elina konstrukcija postaje sastavni deo enterijera, a da ni na koji nain ne naruava
arhitektonskucelinu.
Reetkasti nosai, ravanski ili prostorni od upljih elinih profila (HSS Hollow
Section Structure) krunog (CHS Circular Hollow Section), kvadratnog ili pravougaonog
(RHS Rectanguar Hollow Section) poprenog preseka, imaju poslednjih godina veliku
primenuusavremenomgraevinskomkonstrukterstvuuodnosunatradicionalnereetkaste
nosae od toplo valjanih profila. U poreenju sa njima, kao osnovne prednosti primene
upljihprofilamoguseistai:
nosivostzbogujednaenihgeometrijskihkarakteristikazaobeglavnecentralne
ose inercije, uplji profili krunog (CHS) i kvadratnog (RHS) poprenog preseka
imaju znatno veu nosivost na dejstvo aksijalne sile pritiska u odnosu na
uobiajene profile otvorenog poprenog preseka. Slino vai i za elemente
izloenekosomsavijanju,torzijiibonotorzionomizvijanju;
ekonominost zbog ravnomernijeg rasporeda mase elika po povrini
poprenog preseka, utede u materijalu se kreu i do 25% u zavisnosti od tipa
konstrukcije,tojeodnaroitogznaajakodelemenatanapregnutihnapritisaki
torziju. Glavni poluprenici inercije znatno su vei nego kod profila otvorenog
poprenogpreseka,tozaistegranineuslovedajemanjevitkostielemenata,pa
samimtimimanjuteinu.Takoe,upljiprofili,pogotovokrunogpreseka(CHS),
zbog uniformne raspodele materijala oko polarnih osa inercije, imaju ak 200
300putaveuvrednosttorzionekrutostiodvaljanihprofilaotvorenogpoprenog
preseka.Kodreetkastihnosaa,uprosekuseoko50%ukupneteinematerijala
utroinapritisnutepojasneelemente,oko30%napojasneelementeoptereene
nazatezanjeioko20%naelementeispune.Imajuiovouvidu,pritisnutepojasne
elementetrebaoptimizovatiizboromtankozidnihupljihprofila.Meutim,treba
znati da je nosivost meusobne veze elemenata reetkastog nosaa direktna
2016.
79
funkcija debljine zida poprenog preseka pojasa, pa je krajnji rezultat zapravo

kompromisizmeuuslovanosivostiistabilnostisamogelementa;
mali aerodinamini koeficijent zbog oblika poprenog preseka upljih profila
(HS),presvegakrunogpoprenogpreseka(CHS),kodreetkastihkonstrukcijana
otvorenomprostoruznaajnosumanjiuticajiusleddejstvavetra,vodeilitalasa,
to ih ini pogodnim za konstrukcije kao to su antenski stubovi, jarboli,
transmisioni mostovi, ofor platforme i sl. Tako je, za isti pravac vetra, kod
valjanihIprofilaaerodinamikikoeficijentjednak2,0dokjekodCHSprofilaetiri
putamanji;
korienje unutranjeg prostora poveanje nosivosti elemenata ili zahtevana
vatrootpornost moe se postii ispunjavanjem unutranjeg prostora profila
betonom. Takoe, u nekim sluajevima mogue je kroz unutranjost profila
postavitiinstalacijei/iliventilacionevodove;
jeftinaantikorozionazatitaobimpoprenogpresekaupljihprofila(HS)jeido
2/3manjiuodnosunaklasinevaljaneprofile,pajesamimtimmanjaipovrina
izloenauticajimaodkorozije(3040%).Osimtoga,zbogodsustvaotrihivicakao
i jednostavnih konstruisanih zavarenih veza konstruktivnih elemenata, bez
primene vornih ili nekih drugih dodatnih limova, manje je zadravanje vlage,
vodeilisnega;
brza i laka montaa reetkaste konstrukcije od upljih profila imaju manju
teinu u odnosu na klasine reetkaste konstrukcije, te su kao takve lake za
transportimontau;
velike mogunosti konstruktivnog i arhitektonskog oblikovanja uplji profili
pruajumogunostioblikovanjareetkastihnosaaraznovrsnegeometrijekojisu
saestetskogstanovita prihvatljivijiodklasinihreetkastihnosaaizraenihod
valjanihilizavarenihprofilaotvorenogpoprenogpreseka.
Unedostatkeprimeneupljihprofilaspadaju:
viajedininacenauodnosunavruevaljaneprofile;
dodatna obrada u sluaju primene direktno zavarenih veza kod nosaa od
upljih profila krunog poprenog preseka (CHS), kao i u sluaju direktno
zavarenih veza sa deliminim preklopom elemenata ispune, neophodna je
posebnaobradakrajevaelemenatatoposkupljujeizraduovakvihnosaa.
7.2 STATIKISISTEMIIOBLICIREETKASTIHNOSAAODUPLJIHPROFILA
Ravanskireetkastinosai
Najeistatikisistemisuprostegredeikontinualninosai.Uzavisnostiodstatikog
sistema,funkcijenosaa,tipakonstrukcijeiintenzitetaoptereenja,reetkastinosaimogu
imatirazliiteoblikeidimenzije.Njihovoblikdefinisanjegeometrijompojasnihelemenata,
2016.
80
odnosno spoljanjom konturom nosaa. Visina reetkastih nosaa odreuje se u funkciji

raspona, optereenja, maksimalno doputenih deformacija i sl. Poveanjem visine nosaa
redukujuseintenzitetisilaupojasevimaapoveavajuduineelemenataispune.Optimalan
odnosrasponaivisinenosaajeizmeu10i15.Najeioblicireetkastihnosaaodupljih
profilasu:
reetkastinosaisaprostomtrougaonomispunom(slika7.1c));
reetkastinosaisaispunomoddijagonalaivertikala(slika7.1a),b),d));
reetkastinosaisaukrtenimdijagonalama(slika7.1f))i
reetkastinosaisaKispunom(slika7.1e)).
Slika7.1Najeiobliciravanskihreetkastihnosaaodupljihprofila
Prostornireetkastinosai
Prostorni reetkasti nosai su nosai kod kojih sistemne linije elemenata ne lee u
jednoj ravni, ve formiraju prostornu strukturu. Sa statikog stanovita prostorni nosai se
mogupodelitinalinijskeipovrinske.Linijskiprostornireetkastinosaiimajujasnoizraen
pravacpruanja,odnosnojednudimenziju(duinu)kojajedominantnauodnosunadruge
dve.Ovakvinosaiimajuvieoddvapojasnaelementa.Najeuprimenuimajutropojasnii
etvoropojasnireetkastinosai.
Tropojasni nosai (slika 7.2 a)) imaju trougaoni popreni presek, odnosno udvojen
gornjiilidonjipojas.Elementiispunesuudvekoseravni,kaoiuravniudvojenihpojaseva.
etvoropojasnireetkastinosai(slika7.2b))suuglavnomkvadratnog,rombinogili
trapezastog poprenog preseka, pa elementi ispune lee u etiri ravni. Veze kod ovakvih
nosaasuKK,TTiXXoblika.
2016.
81
Slika7.2Prostornilinijskireetkastinosai
7.3 OSNOVNAPRAVILAZAKONSTRUISANJEREETKASTIHNOSAAOD
UPLJIHPROFILA
Priprojektovanjureetkastihnosaaodupljihprofila,odnosnoprilikomdefinisanja
geometrijeelemenatareetkastestrukture,trebapotovatisledeapravila:
1. Spoljanjeoptereenjetrebadaseunosiureetkastinosapopraviluuvorovima.Nataj
nainseizbegavalokalnosavijanjepojasnihelemenata,pasusvielementiizloenisamo
dejstvu aksijalnih sila. Meutim, kod nekih tipova reetkastih nosaa, kao to su na
primerronjae,podniikranskinosai,ovopravilonemoedaseispotuje.Optereenje
sekodovihnosaaneunosiposrednoprekovorova,vedirektnosavijanjempojasnih
elemenata, pa su usled lokalnog savijanja pojasni elementi izloeni istovremenom
dejstvu aksijalne sile i momenta savijanja. Stoga, u ovakvim sluajevima, pojasne
elemente preko kojih se unosi optereenje treba dimenzionisati prema pravilima za
ekscentrinopritisnuteodnosnozategnuteelemente.
2. Duinapritisnutihtapovatrebadabudetomanja.Naovajnainsepoveavaotpornost
pritisnutihelemenatanaizvijanje,jerkaotojepoznato,kritinasilaizvijanjajeobrnuto
proporcionalnakvadratuduine.Smanjenjeduinepritisnutogpojasamoedaseostvari
proguavanjem mree reetkastog nosaa odnosno umetanjem vertikala i
obrazovanjemnovihvorova.
3. Uglovi pod kojima se sustiu elementi reetkastih nosaa treba da budu vei od 30. U
suprotnom, dobijaju se dugake i nepristupane veze izmeu elemenata ispune i
pojaseva kao i vei procenat moguih greaka u zavarivanju (teoretski koren sueonog
ava sa punim provarom ne moe se izvesti kada je <30). Kod reetkastih nosaa sa
prostom dijagonalnom ispunom najpovoljnije je da dijagonale sa pojasnim elementima
zaklapajuugaood60.Usluajureetkastihnosaasavertikalamaidijagonalama,ugao
od45predstavljaoptimalnoreenje.
4. Elementi reetkastih nosaa treba da budu pravi izmeu vorova. Zakrivljene elemente
treba izbegavati jer se kod njih zbog odstupanja od zamiljene prave linije koja spaja
susednevorove,javljajulokalnimomentisavijanja.
2016.
82
5. Montane nastavke pojasnih elemenata treba predvideti neposredno uz vorove, na

strani manje napregnutog elementa. Na ovaj nain montani nastavci su osloboeni
eventualnihsekundarnihuticajaodizvijanjaelemenataioptereenisumanjimsilama,pa
se postie uteda na spojnim sredstvima i dodatnim materijalom. Postavljanje
montanog nastavka tano na mestu preseka sistemnih linija elemenata znatno
komplikujeiposkupljujenjegovuizradu.
6. Pojasnielementitrebadabudupraviuokvirujednogmontanogkomada.Naovajnain
se izbegavaju relativno skupi radioniki nastavci. Ukoliko je pak neophodna promena
pravca u okviru jednog montanog segmenta, ona treba da se ostvari u voru kako bi
elementiispuneprihvatiliskretnesile.
7.4 PRORAUNELEMENATAREETKASTIHNOSAAODUPLJIHPROFILA
Priodreivanjuuticajausleddejstavauelementimareetkastihnosaa,ijajeispuna
realizovana dijagonalama i vertikalama, koristi se proraunski model prema teoriji
elastinosti,zasnovannasledeimpretpostavkama:
elementinosaasunasvojimkrajevimaidealnozglobnooslonjeni;
spoljanjeoptereenjedelujeuvorovima;
oseelemenatasupraveicentrisane.
Primenom ovakvog proraunskog modela znatno se pojednostavljuje postupak
prorauna, jer su elementi izloeni samo dejstvu aksiajlnih sila. Sa druge strane, svako
odstupanje od njega, kao to je postojanje ekscentriciteta veze ili postojanje optereenja
koje deluje van vorova nosaa, izazivaju pojavu dodatnih, sekundarnih uticaja, koji se
morajuuzetiuobzirprilikomprorauna.
Ukoliko se optereenje unosi izvan vorova reetkastog nosaa, ono izaziva lokalno
savijanje pojasa du kojeg deluje. Momenti savijanja koji su posledica ovakvog savijanja
izmeuvorovanemogusezanemariti,vetrebadasetretirajukaoprimarniuticaji.Utom
sluaju pojasne elemente treba dimenzionisati na kombinovano dejstvo aksijalne sile i
momentasavijanja.
7.5 DUINEIZVIJANJAELEMENATAREETKASTIHNOSAAODUPLJIHPROFILA
MeunarodnikomitetzaizuavanjeistudijekonstrukcijaodupljihprofilaCIDECT3
na osnovu opsenih istraivanja dao je preporuke za proraun duine izvijanja pojasnih
elemenata i elemenata ispune reetkastih nosaa od upljih profila. Ove preporuke vae
samousluajevimakadasuelementiispunezavarenizapojasnielementduitavogobima.
Kod veza sa preklopom, duina izvijanja elemenata ispune Lcr uzima se da je jednaka
sistemnojduini L .
CIDECTComitInternationalpourleDveloppementetl'EtudedelaConstructionTubulaire.
2016.
83
Pojasnielement:
o izvijanje u ravni nosaa: Lcr 0,9 L , gde je L sistemna duina pojasa
izmeususednihvorova;
o izvijanje izvan ravni nosaa: Lcr 0,9 L , gde je L duina izmeu taaka
bonogpridravanja.
Elementispune:
o izvijanjeuravniiizvanravninosaa: Lcr 0, 75 L ,gdeje L sistemnaduina
elementaispune;
o u optem sluaju moe se primeniti i precizniji proraun pod sledeim
b
uslovom kada je 1 0, 6 4 ) tada je 0,5 Lcr L 0, 75 , odnosno
b0
Lcr L 2,3 4
b12
.
L b0
7.6 DIREKTNOZAVARENEVEZEELEMENATAREETKASTIHNOSAAOD
UPLJIHPROFILA
7.6.1 OPTEKARAKTERISTIKE

Pri projektovanju reetkastih nosaa od upljih profila treba imati u vidu da izbor
konstrukcijskihelemenatapojasevaielemenataispune,nezavisisamooduslovanjihove
nosivostiistabilnostiveiodkompleksnostinjihovemeusobneveze.Unekimsluajevima,
uzavisnosioddimenzijaelemenatanosaa,moguejedasenjihovameusobnavezaostvari
direktnimzavarivanjem,aunekimsluajevimazaistinivooptereenjazahtevaseformiranje
ojaanevezeprimenomdodatnihelinihelemenata.
Uoptemsluaju,vezaelemenatareetkastognosaaodupljihprofilamoebiti:
direktna, neojaana i ojaana, kada su elementi ispune direktno zavareni za pojasni
element;
indirektna, kada su pojasni elementi i elementi ispune meusobno povezani posredno
prekovornoglima,zavrtnjevima,zakivcimailizavarivanjem.
Kodvezeostvarenedirektnimzavarivanjem,krajevielemenatakojisesustiuuvezi
treba da budu pripremljeni na takav nain da oblik njihovog poprenog preseka ne bude
promenjen.Ovakvevezeimajuprimarnupoziciju,uodnosunaostaletehnikespajanja,jerje
konstruktivniintegritetkaoitehnikasigurnostkonstrukcijevea.Koddirektnevezeprenos
sila je direktan sa jednog elementa na drugi, dok je u sluaju indirektne veze, dvostruk:
najpreodjednogelementadovornoglima,azatimodvornoglimadodrugogelementa.
Otudasustatistikigledanomoguegrekeuprojektovanjudvaputaeekodindirektnih
negokoddirektnihveza.Osimtoga,uvoenjemoptereenjaizispuneprekovornoglimau

4 )
Odnosirineelementaispune(b1)ipojasnogelementa(b0).Videtisliku7.3.
2016.
84
pojasnielementdolazidolokalnogsavijanjaflanepoprenogpresekapojasanamestuveze,
emutrebaposvetitiposebnupanju.
Razliiteformereetkastihnosaaodupljihprofilauslovljavajurazliiteoblikeveze
konstruktivnihelemenatakaotosuravanske:X,T,Y,NiKveze,zatimspecijalnekakvesu:
KT,DK,DYveze,iliprostorneXX,TT,KKveze,(tabela7.1).
Konfiguracijavezezavisiodrazmaka( g ),preklopa( g ),ekscentriciteta( e ),

kaoiuglanagibaelementaispune i (slika7.3).
Slika7.3Osnovnekarakteristikeveze
Preklop elementa ispune (slika 7.4) moe biti pun ili delimian. Definie se kao
negativna vrednost razmaka g ( g ), i izraava u procentima. Preklop treba da bude
dovoljno veliki da bi se obezbedila meusobna veza elemenata ispune za prenoenje sile
smicanjasajednognadrugielementispune.
Ekscentricitet veze ( e ), je posledica formiranja razmaka izmeu susednih
elemenataispuneilipaknjihovogpreklopa,uciljupoveanjanosivostivezeilizadovoljenja
proizvodnih uslova (ravno seenje). Ekscentricitet je pozitivan ( e ), (slika 7.4) kada se
sistemne linije elementa ispune seku ispod teine linije pojasa, a u suprotnom, kada se
sistemnelinijeelemenataispunesekuiznadteineosepojasnogelementa,ekscentricitetje
negativan( e ),(slika7.4).
Uglovi i izmeu pojaseva i elemenata ispune kao i izmeu susednih elemenata
ispunemorajubitiveiod30.
Slika7.4Vezasapreklopom
2016.
85
Tabela7.1TipovivezareetkastihnosaaodupljihprofilapremaEC3
DY
DK
KT
KK
TT
XX
2016.
86
7.6.2 NEOPHODNIUSLOVIZAPRIMENUUPLJIHPROFILAPREMAEC3

PremapreporukamaCIDECTiSRPSEN199318priprojektovanjuovakvihvezamoraju
bitiispunjenisledeiusovi:
dimenzijeupljihprofilaispunjavajuzahtevezatoplooblikovaneupljeprofileprema
SRPSEN10210ihladnooblikovaneupljeprofilepremaSRPSEN10219;
nominalnadebljinazidaupljegprofilanetrebadabudemanjaod2,5mm;
nominalnadebljinazidaupljegprofilapojasnogelementanetrebadabudeveaod
25 mm, osim ako nisu preduzete posebne mere kojima se osigurava da e svojstva
materijalabitiodgovarajuapoitavojdebljini;
kodvruevaljanihihladnooblikovanihupljihprofilanominalnagranicarazvlaenja
. Kod proizvoda sa nominalnom
finalnog proizvoda ne treba da prelazi46
granicom razvlaenja veom od 35,5
, statika proraunska nosivost veze
trebadaseredukujekoeficijentom0,9;
morabitiispunjenuslovdapritisnutielementivezeispunjavajuzahtevezaklasu1ili
klasu2zasluajistogsavijanja,kojisudatiuSRPSEN199311(tabela7.2).
Tabela7.2KlasifikacijapoprenihpresekaodRHSprofilapremaSRPSEN199311
RHSpoprenipresek
c f b 3 t
cw h 3 t
Klasa
Pritisak
Savijanje
c t 33
c t 72
c t 38
c t 83
c t 42
c t 124
f y N mm 2
235
fy
2016.
235
275
355
1,00 0,92 0,81
420
460
0,75 0,71
87
7.6.3 GRANINASTANJAVEZA

Proraunskepreporukeijednainekojimaseodreujenosivostvezadefinisanesuna
osnovamateorijegraninihstanja.Potrebnojedokazatidanijednoodmoguihstanjanije
prekoraeno:
graninostanjenosivosti;
graninostanjedeformacijaili
vizuelnapojavaprslina.
Krive nosivost veze deformacija prikazane na slici 7.5, pokazuju da je granina
nosivostvezenapritisak(takaE)znatnomanjauodnosunazatezanje.Takoeseuoavada
kriva u sluaju aksijalnog pritiska ima maksimum (taka E) pri otprilike istom nivou
optereenjaprikojemdolazidoinicijalnepojaveprslinausluajuoptereenjanazatezanje
(taka D). Kako je granina vrednost optereenja na zatezanje u trenutku loma praena
pojavom velikih deformacija, da bi se postigla dodatna sigurnost kod veza sa malim
kapacitetomdeformacija,usvojenajeprimenagraninogoptereenjanapritisakkaoosnova
za proraun veza od upljeg profila optereenih kako na pritisak tako i na zatezanje. Osim
toga, potrebno je ograniiti i maksimalne vrednosti deformacija usled eksploatacionog
optereenja. U proraunskim preporukama veine zemalja, konveksna ili konkavna
deformacija povrine preseka pojasa na mestu veze sa ispunom u iznosu od 1% do 3% od
irine b0 , u sluaju RHS profila, ili prenika d0 , u sluaju CHS profila, usvojena je kao
maksimalnavrednostdeformacijekojasemoetolerisatiutokueksploatacijekonstrukcije.
Slika7.5Krivanosivostvezedeformacijakodpritisnuteizategnutevezeodupljihprofila
(Agranicaelastinosti,Bgranicadeformacije,Cgranicazaostalihdeformacija,
Dpojavaprsline,Egraninooptereenje)
2016.
88
DabisedefinisalagraninanosivostvezaodupljihRHSiliCHSprofila,kodkojihkriva
napondeformacija, odnosno momentrotacija ne pokazuje izraenu vrednost optereenja,
kaoidabiseizbeglaistovremenakontrolanosivostivezeizagraninostanjenosivostiiza
stanjeupotrebljivosti,kaorezultatbrojnihanaliza,definisanjekriterijumlomazasnovanna
graninoj vrednosti deformacije. Zapaeno je da do iscrpljenja nosivosti najveeg broja
razliitihtipovavezadolaziusledlokalneplastifikacijepovrinepresekapojasnogelementa,
ukolikojevezaproraunatatakodadolomaelementaispunenedoeprelomasameveze.
Zbog toga je, kriterijum granine deformacije zasnovan na lokalnoj deformaciji povrine
pojasnogelementa,namestuspojasaelementomispune.UpreporukamaIIW5usvojenaje
graninavrednostdeformacijeuiznosuod3%od b0 ( d0 )kojaodgovaragraninojnosivosti
veze (slika 7.6). Ova vrednost rezultat je eksperimentalnih ispitivanja i zasnovana je na
injenici da granino stanje upotrebljivosti nije merodavno u kontroli nosivosti veze,
odnosnodaneedoidopojaveprslinautokueksploatacijekonstrukcije.
Slika7.6Pojamgraninedeformacijeveze
IIWMeunarodniinstitutzazavarivanje.
2016.
89
7.6.4 OSNOVNIOBLICILOMA

Eksperimentalnaistraivanjaponaanjazavarenihvezareetkastihnosaaodupljih
profila (Wardenier, Stark 1978, Kurobane 1980/81.) pokazala su da, u zavisnosti od oblika
veze, oblika i dimenzija poprenog preseka pojasnog elementa i elementa ispune,
geometrijskih parametara veze ( , , , g , ov , ) , vrste i nivoa optereenja u pojasu i
kvalitetaelinogmaterijala,doiscrpljenjanosivostiveze(tabela7.3)moedoiusled:
a) loma plastifikacijom povrine pojasa ili njegovog itavog poprenog preseka (chord
facefailureorchordplastification)odnosnoplastinilompovrinepojasailiplastini
lompoprenogpresekapojasa;
b) lomabonihzidovapojasaililomarebrapojasa(chordsidewallfailureorchordweb
failre)usledplastifikacije,gnjeenjailinestabilnosti(ulubljenjeililokalnoizboavanje
bonihzidovapojasailirebrapojasa)ispodpritisnutogelementaispune;
c) lomasmicanjempojasa(chordshearfailure);
d) lomausledkidanja(proboja)smicanjem(punchingshearfailure)zidaupljegprofila
pojasa(pojavaprslinekojadovodidoodvajanjaelementaispuneodpojasa);
e) lomaelementaispune(bracefailure)saredukovanomefektivnomirinom(prslineu
avovimailiuelementimaispune);
f) lomalokalnimizboavanjem(localbucklingfailure)elementaispuneiliupljegprofila
pojasnogelementanamestuveze.
Na ovim oblicima loma zasnovane su proraunske nosivosti veza meusobno
spojenihupljihprofilaimeusobnospojenihupljihiotvorenihprofila.
2016.
90
Tabela 7.3 Oblici loma kod veza izmeu elemenata ispune i pojaseva od upljih profila
pravougaonogikvadratnogpoprenogpreseka(RHS)
Oblikloma
(a)
Aksijalnooptereenje
Lomplastifikacijompovrine
pojasailinjegovogitavog
poprenogpreseka
(b)
Lombonihzidovapojasausled
plastifikacije,gnjeenjaili
nestabilnostiispodpritisnutog
elementaispune
(c)
Lomsmicanjempojasa
(d)
(e)
(f)
Lomusledkidanja/proboja
smicanjemzidaupljegprofila
pojasa(pojavaprslinekojadovodi
doodvajanjaelementaispuneod
pojasa)
Lomelementaispunesa
redukovanomefektivnomirinom
(prslineuavovivmailiu
elementimaispune)
Lomizboavanjemelementa
ispuneiliupljegprofilapojasnog
elementanamestuveze
2016.
91
7.6.5 ODREIVANJEPRORAUNSKENOSIVOSTIVEZE

Proraunnosivostizavarenihvezaizmeuelemenataodupljihprofilazasnivasena
poluempirijskim metodama koje predstavljaju kombinaciju teorijskih, numerikih i
eksperimentalnih analiza. To znai da su vrednosti parametara nosivosti veza odreene
primenom pojednostavljenih analitikih modela, a da je konaan oblik proraunskih
jednainadefinisanstatistikimprocenamarezultataeksperimentalnihispitivanja.
Primenom probablistike metode, vri se analiza ponaanja veze, odnosno njeno

dimenzionisanje prema graninim stanjima nosivosti i graninim stanjima upotrebljivosti.
Treba istai, da su proraunske jednaine nosivosti veze koje figuriu u savremenim
propisima, definisane u odnosu na granino stanje nosivosti uz zadovoljenje odreenih
opsega vaenja u pogledu geometrijskih parametara i konfiguracije veze, ime se u stvari
indirektnozadovoljavajuuslovigraninihdeformacija.
U metodi graninih stanja, od svih parametara koji utiu na proraun, samo su

svojstva materijala i optereenja obraeni u statistikom smislu. Oni se u proraun uvode
prekokarakteristinevrednosti,kojazapravoodreujeveliinukojasaodreenimstepenom
verovatnoe nee biti prekoraena ili podcenjena, u nekoj najnepovoljnijoj situaciji. Dokaz
graninog stanja nosivosti na nivou unutranjih sila ili momenata, moe se simboliki
formulisatinasledeinain:
S d Rd
gdesu:
S d proraunskavrednostunutranjeaksijalnesileilimomentauelementuispune,
Rd proraunskanosivostveze.
PremaSRPSEN1993,parcijalnikoeficijentsigurnostizavezekodreetkastihnosaa
odupljihprofilaiznosi
1,0.
7.6.6 PARAMETRIKOJIMASEOPISUJENOSIVOSTVEZE

Osnovna jednaina granine nosivosti veze od upljih profila izraava se u vidu
maksimalnenosivostinadejstvoaksijalnesilei/ilimomentasavijanjauelementimaispunei
funkcijajesledeihparametara,(slika7.7):
1) kompaktnostpoprenogpresekapojasnogelementa(odnosirine b0 iliprenikapojasa
d0 idvostrukedebljinezidanjegovogpoprenogpreseka t 0 ) :
b0
d
ili 0 ;
2 t0
2 t0
2) odnosspoljanjegprenikaelementaispune d1 ilispoljanjeirineelementaispune b1
ipojasnogelementa b0 :
o zaT,YiXveze :
2016.
92
d1
d
b
ili 1 ili 1 ;
d0
b0
b0
o zaKiNveze :
4
o zaKTveze :
6
3) odnosdebljinezidovapoprenogpresekaelementaispune t1 ipojasa t0 , :
t1
;
t0
4) razmak g ilipreklop
100%;
5) odnosspoljanjevisineelementaispune h1 ispoljanjegprenikapojasnogelementa
d0 ilispoljanjeirinepojasnogelementa b0 , :
h1
h
ili 1 ;
d0
b0
6) ugaonagibaelementaispuneuodnosunapojasnielement i ;
7) funkcijamaksimalnognormalnognaponaupojasnomelementunamestuveze:
N0
M0
;
n
A0 f y 0 W0 f y 0
8) funkcija napona u pojasnom elementu koji iskljuuje napone usled komponenata

aksijalnihsilauelementimaispunenamestuveze,akojesuparalelnesaosompojasa:
N0 p
M0
;
np
A0 f y 0 W0 f y 0
Ukojimasu:
A0 povrinapoprenogpresekapojasnogelementa;
W0 otpornimomentinercijepoprenogpresekapojasnogelementa;
f y 0 granicarazvlaenjaosnovnogelinogmaterijalapojasnogelementa;
N 0 aksijalnasilaveegintenzitetaupojasunamestuveze;
N0 p aksijalnasilamanjegintenzitetaupojasunamestuveze;
M 0 momentsavijanjaupojasunamestuveze.
2016.
93

)VezasajednimelementomispunetipaTIY
b)VezasarazmakomusluajudvaelementaispunetipaKiN
c)VezanapreklopsadvaelementaispunetipaKiN
Slika7.7Dimenzijeidrugiparametrizavezereetkastihnosaaoduplihprofila
2016.
94
7.6.7 AVOVI

avovikojispajajuelementeispunesapojasevimatrebadabuduprojektovanitako
da imaju dovoljnu nosivost, da uzmu u obzir neuniformnu raspodelu napona i dovoljan
kapacitetdeformacijekaoipreraspodelumomentasavijanja.
Proraunska nosivost avova, po jedinici duine obima elementa ispune, po pravilu

netrebadabudemanjaodproraunskenosivostipoprenogpresekatogelementa.
Meusobna veza elemenata reetkastih nosaa od upljih profila moe se ostvariti
direktnim meusobnom zavarivanjem ugaonim ili sueonim avovima sa punim ili
deliminim provarom. Izbor vrste ava zavisi od ugla nagiba i , kao i od debljine zida
elementa ispune ti , koja je u skladu sa proraunskim preporukama uobiajeno manja ili
jednakadebljinizidapojasa t0 .
Najee se primenjuju ugaoni avovi. Dodatni materijal se deponuje u korito
obrazovanomizmeuivicaelemenatakojisespajajuiukojemseformiraav.Dimenzijakoja
odreuje nosivost ava je debljina ava a . Ona je jednaka visini najveeg jednakokrakog
trougla koji se moe upisati u popreni presek ava (slike 7.8 i 7.9). Minimalna efektivna
debljina ugaonog ava prema EC 3 iznosi 3 mm. Prema preporukama IIW za kvalitet
osnovnogmaterijalaS235iS275moeseusvojiti a / tmin 1, 0 .Ugaoizmeuelemenatakoji
sespajajukreeseurasponuod60120.Ukolikojeugaoveiod120,ugaoniavovisene
smatraju pogodnim za prenoenje sila. Na slici 2.10 prikazani su oblici ugaonih i sueonih
avova kod veza reetkastih nosaa od RHS profila, kod kojih je debljina zida elementa
ispune t 8 mm .
KodreetkastihnosaakodkojihsupojasnielementivaljaniIiliUprofili,aelementi
ispuneupljiRHSiliCHSprofili,vaeistapravila.
Kod veza od RHS profila kod kojih je irina elementa ispune jednaka irini pojasa
(b1 b0 ) ,primenjujusetakozvaniulebljeniavovi.Uovimsluajevima,povrinapoprenog
presekaavazavisioduglazaobljenjapoprenogpresekapojasnogelementa(slika7.10A1,
A2islika7.11).
Usled lokalnog zagrevanja materijala pri zavarivanju dolazi do nejednakih termikih
dilatacijapojedinihdelovaveze.Prizagrevanjudolazidoizduenjaelemenatakojisespajaju,
aprihlaenjudonjihovogskupljanja.Kakosezonekojesuudaljenijeodavabrehladei
dostiuprvobitnukrutost,onespreavajuslobodnoskupljanjedelovauzsamav,pasezbog
toga javljaju i zaostali naponi. Deformacije elemenata, kao i zaostali naponi znaajno
smanjuju statiki i funkcionalni kvalitet veze. Oni se ne mogu eliminisati, ali se njihov
intenzitet moe smanjiti pravilnim izborom redosleda zavarivanja, u cilju stvaranja
deformacija suprotnog smera (pred deformacija) ili spreavanja njihovog slobodnog
formiranja.
Slika7.8Debljinaugaonogava
2016.
95
Slika7.9Debljinaugaonogavasadubokimprovarom
Slika7.10DetaljiavovakodvezaRHSprofila(debljineprofila t 8 mm ).
Ugaonagibaelementaispune 1 nesmebitimanjiod30.
Usluajukadaje 1 60 primenjujesesueoniav(detaljC2)
Slika7.11Debljinaulebljenihavovakodupljihprofila
kvadratnog/pravougaonogpoprenogpreseka
2016.
96
7.7 VEZEUPLJIHPROFILAPRAVOUGAONOGIKVADRATNOGPOPRENOG
PRESEKA(RHS)
Kod reetkastih konstrukcija, uplji RHS profili6pruaju znatno vee mogunosti

konstrukcijskog oblikovanja u odnosu na profile krunog poprenog preseka, uz znatno
jednostavniju i jeftiniju izradu. Ovi profili ne zahtevaju posebnu obradu krajeva, povrine
rezova su ravne, a veze su znatno jednostavnije. Kao osnovni nedostatak pravougaonih
upljihprofilamoesenavestismanjenailavostizavarljivost,odnosnopoveanaopasnost
od krtog loma elika u ugaonim zonama kao posledica hladne deformacije, kod hladno
oblikovanih profila7. Stoga se danas uglavnom primenjuju toplo oblikovani profili8izraeni
odumirenogelika.
Vezesepopraviluoblikujubezvornoglima,dabiseizbeglisekundarniuticajiusled
lokalnogsavijanjaflanepoprenogpreseka.Uvoenjesilaizelementaispuneupojaspreko
otre ivice vornog lima dovodi do znatno veih lokalnih deformacija, jer su pravougaoni,
odnosno kvadratni popreni preseci znatno osetljiviji na dejstvo poprenih sila od krunih
poprenih preseka. Stoga se veze u vrovima najee ostvaruju direktnim zavarivanjem.
Vezemogubitisarazmakom(slika7.12a))ilipreklopom(slika7.12.b)).Usluajevima,kada
jetopotrebno,direktnozavarenavezamoeseojaatidodatnimelinimelementima(slika
7.12c),d),e)).
Postavljanjem vertikalnog ukruenja (slika 7.12 c)) ostvaruje se veza izmeu
elemenataispune,avertikalnekomponentesilauelementimaispuneseuravnoteujupase
pojasni profili rastereuju od lokalnog savijanja. Ojaanje veze moe se postii pomou
dodatne horizontalno postavljene lamele (slika 7.12 d)) ili pomou para obraznih limova
(slika 7.12 e)). Pri izboru osnovnog materijala za dodatne elemente treba voditi rauna o
pojavidvoplatnosti,kojamoeznaajnodaumanjinosivostveze,posebnokodkonstrukcija
izloenihdejstvudinamikogoptereenja.
a)

b)
Termin RHS (Rectangual Hollow Section) u ovom radu podrazumeva i uplje profile kvadratnog poprenog
presekaSHS(SquareHollowSection).
7
HladnooblikovaniprofiliHOP.HOPproizvodesesatanjimzidovimauodnosunatoplooblikovaneprofile.
Poluprenikzakrivljenostinaivicamakvadratnihilipravougaonihprofilajemanjiuodnosunatoplooblikovane
profile.
8
ToplooblikovaniprofiliilivruevaljaniprofiliTOP.
6
2016.
97
c)
e)
Slika7.12Oblikovanjevezakodreetkastihnosaaodupljihprofila
pravougaonogilikvadratnogpoprenogpreseka
d)
7.8 ZAVARENEVEZEIZMEUUPLJIHPROFILAPRAVOUGAONOGI
KVADRATNOGPOPRENOGPRESEKAIZLOENEDEJSTVUAKSIJALNIH
SILA
7.8.1 OPTE
Osnovnioblicidirektnozavarenihvezakodreetkastihnosaasaispunomipojasnim
elementimaodRHSprofilaprikazanisuutabeli7.1.Uovomsluajuelementimanosaakoji
leeuistojravniiaksijalnosuoptereeni,odgovarajusledeitipoviveza:ravanskevezetipa
K,X,N,T,YispecijalneravanskevezetipaDKiKT.
2016.
98
7.9 PRORAUNSKEJEDNAINENOSIVOSTIAKSIJALNOOPTEREENIH
VEZAODRHSPROFILAPREMASRPSEN199318
Ukoliko je veza elemenata ispune izloena samo dejstvu aksijalne sile, proraunska
aksijalna sila Ni , Ed u elementu ispune ne treba da prekorai proraunsku nosivost na
aksijalnusiluzavareneveze Ni ,R d ,odnosno
Ni ,E d Ni ,R d .
Zazavarenevezeizmeuelemenataispuneipojasevaodupljihprofilakvadratnog
poprenogpreseka,kodkojihjegeometrijavezeunutaropsegavaenjadatogutabeli7.4i
kodkojihsutakoezadovoljenidodatniusloviutabeli7.5,proraunskanosivostnaaksijalnu
silumoeseodreditipremaizrazimadatimutabeli7.6.Proraunskanosivostvezeodreena
prema tabeli 7.6 je pojednostavljena izostavljanjem proraunskih kriterijuma koji nisu
merodavni unutar opsega vaenja datog u tabeli 7.4. Ograniavajui opseg vaenja,
dodatnim uslovima prema tabeli 7.5, postignuto je da odreeni vidovi loma kod veza sa
elementima kvadratnog poprenog preseka ne budu merodavni, odnosno da se u tom
sluaju vri kontrola nosivosti veze samo usled loma izazvanog plastifikacijom povrine
pojasa.
Proraunska nosivost veze, na dejstvo aksijalne sile, izmeu elemenata ispune RHS
profilaipojasevaodRHSprofila,kojisuunutaropsegavanostidatogutabeli7.4,moeda
seodredikorienjemizrazadatihutabelama7.7i7.8.
Specijalni tipovi zavarenih veza koji su naznaeni u tabeli 7.9 treba da zadovolje
odgovarajueproraunskekriterijumekojisu,zasvakiodovihtipovavezanavedeniutabeli.
Granina nosivost ovakvih veza moe se odrediti primenjujui iste proraunske procedure
kojevaekodosnovnihtipovaK,Nidr.veza,uzodgovarajuemodifikacije.
Momenti koji nastaju usled ekscentrinosti mogu da se zanemare pri proraunu

zategnutogpojasaielementaispune.
Oni takoe mogu da se zanemare i pri proraunu spojeva ako je ekscentricitet u sledeim
granicama:
0,25 ,
0,55
gde je ekscentricitet, koji je definisan na slici 7.4, a visina pojasa u ravni reetkastog
nosaa.
Meutim, kada je ekscentricitet u datim garnicama momenti koji nastaju usled
ekscentrinosti treba da se uzmu u obzir pri proraunu pritisnutih pojasnih elemenata. U
ovom sluaju momenti koji nastaju usled ekscentrinosti treba da se raspodele izmeu
elemenatapritisnutogpojasasasvakestraneveze,naosnovunjihovihkoeficijentarelativne
krutosti ,gdeje sistemnaduinaelementamerenaizmeuvorova.
Kadajeekscentricitetizvandatihgranica,momentikojinastajuusledekscentrinostitreba
daseuzmuuobzirpriproraunuvezaipritisnutihpojasnihelemenata,usvemupremaSRPS
EN199318t.5.1.5(7).
2016.
99
Tabela 7.4 Opseg vaenja za zavarene veze izmeu elemenata ispune i

pojasnihelemenataodRHSprofila
Parametriveze(i=12,j=preklopljenielementispune)
bi / t i i hi / t i
h0 / b0 b0 / t0
razmakilipreklop
Tipveze
bi / b0
i
i
bi / b j
pritisak zatezanje h / b h / t
i
i
0
0
T,YiXveze
KN
vezesa
razmakom
bi
bi / b0 0,25
35
ti
i
hi
35 i
ti
bi / b0 0,35
Klasa1ili
i
2
0,1 0,01 bo / t o
35
i
Klasa1
ili2
bi
35
0,5 35
ti
i
i
ali
Klasa1
hi
35 2
ili2
ti
g
0,5(1 )
b0
ali 1,5(1 ) 1)
ikaominimum
g t1 t 2
KN
vezesa
preklopom
bi / b0 0,25
Klasa1
ili2
Klasa1
25% ov ov ,lim 2)
i
bi
0,75
bj
g
1,5(1 ) g t1 t 2 ,vezutrebatretiratikaodveodvojeneTYveze.
b0
60% kadajeskrivenipreklopljenideoelementaispunenezavareni ov,lim=80%kadaje
1)
Akoje
2)
ov ,lim
skrivenipreklopljenideoelementaispunezavaren.Usluajukadapreklopprekoraujevrednost
ov ,lim ilijeelementispunepravougaonogpoprenogpresekasahibii/ilihjbj,spojizmeu
elemenataispuneipojasatrebadaseproverinasmicanje.
Tabela7.5Dodatniuslovizakorienjetabele7.6
Tipelementaispune
upljiprofilikvadratnog
poprenogpreseka
Tipveze
T,YiliX
KiliNsarazmakom
2016.
Parametriveze
bi / b0 0,85
b0 / t 0 10
0 ,6
b1 b2
1,3
2b1
b0 / t 0 15
100
Tabela 7.6 Proraunska nosivost zavarenih veza izmeu elemenata od upljih profila
kvadratnogpoprenogpresekanadejstvoaksijalnesilekadasuispunjeniidodatniuslovidati
utabeli7.5
Proraunskanosivost
(i=1ili2,j=preklopljenitap)
Tipveze
T,YiXveza
N1, Rd
KiNvezesarazmakom
0,85
Lomplastifikacijompovrinepojasa
2
0,5
41 / M 5
1 sin1 sin1
kn f y 0 t 0
1,0
8,9 0 ,5 k n f y 0 t 0 b1 b2
/ M 5
sin i
2bo
2
N i , Rd
Lomelementaispune 25% ov 50%

KiNvezesapreklopom*)
Elementiilielementjmogubitizategnutiili
Ni ,Rd f yi ti beff be,ov 2hi ov 4ti / M 5

pritisnuti,alijedantrebadabudezategnut
50
adrugipritisnut.
Lomelementaispune 50% ov 80%
N i , Rd f yi t i beff be , ov 2hi 4t i / M 5
ov 80%
Lomelementaispune
N i , Rd f yi t i bi be , ov 2hi 4t i / M 5
Parametribeff,be,ovikn
beff
be , ov
10 f y 0 t 0
bi ali beff bi
b0 / t 0 f yi t i
10 f yj t j
bi ali be ,ov bi
b j / t j f yi t i
Zan>0(pritisak): kn 1,3
0,4n
ali kn 1,0
Zan0(zatezanje): kn 1,0
*)
Potrebnojekontrolisatisamopreklopnielementispune i.Trebauzetidajeefikasnostpreklopljenogelementa
ispunej(tojestproraunskanosivostvezepodeljenasaproraunskomplastinomnosivouelementaispune)
jednakaefikasnostipreklopnogelementaispune.Videtiktakoetabelu7.8.
2016.
101
Tabela7.7ProraunskenosivostizavarenihT,XiYvezaizmeuelemenataispuneodRHS
profilaipojasevaodRHSprofilapridejstvuaksijalnesile
Tipveze
Proraunskanosivost(i=1)
Lomplastifikacijompovrinepojasa 0,85
N 1, Rd
2
0,5
41 / M 5
1 sin 1 sin 1
kn f y 0t0
Lomizboavanjembonihzidovapojasa1) 1,0 2)
N 1, Rd
f b t 0 2h1
10t 0 / M 5
sin 1 sin 1
Lomelementaispune 0,85
N1, Rd f yi t1 2h1 4t1 2beff / M 5

Lomusledkidanjasmicanjem
0,85 1 1 /
N 1, Rd
f y 0 t 0 2h1
2be , p / M 5
3 sin 1 sin 1
Kod X veza sa < 90 koristiti manju od ove vrednosti i proraunske nosivosti na smicanje
bonihzidovapojasakojajezaKiNvezesarazmakomdatautabeli7.8.
2)
Za0,85 1,0koristitilinearnuinterpolacijuizmeuvrednostizalomplastifikacijompovrine
pojasa kada je =0,85 i merodavne vrednosti za lom bonih zidova pojasa =1,0 (izboavanje
bonihzidovapojasailismicanjepojasa).
1)
Zazatezanje:
fb f y0
beff
10 f y 0 t 0
bi ali beff bi
b0 / t 0 f yi t i
Zapritisak:
f b f y 0 (TiYveze)
be , p
10
bi ali be , p bi
b0 / t 0
f b 0,8 f y 0 sin i (Xveze)

gdejekoeficijentredukcijezafleksiono
izvijanjedobijenpremaEN199311,
uzimajuirelevantnukrivuizvijanjai
relativnuvitkostprema:
h0
1
2
t
sin 1
3,46 0
E
f y0
Zan>0(pritisak):
kn 1,3
0,4n
ali kn 1,0
Zan0(zatezanje):
kn 1,0
2016.
102
Tabela7.8ProraunskenosivostizavarenihKiNvezaizmeuelemenataispuneodRHS
profilaipojasevaodRHSprofilapridejstvuaksijalnesile
Tipveze
KiNvezesarazmakom
Proraunskanosivost(i=1ili2)
N i , Rd
8,9kn f y 0 t 0
sin i
b1 b2 h1 h2
4bo
/ M 5
Lomsmicanjempojasa
N i , Rd
f y 0 Av
3 sin i
/ M5
N0,Rd Ao Av f y0 Av f y0 1 VEd / Vpl,Rd / M5
Lomelementaispune
N i , Rd f yi t i 2hi 4t i bi beff / M 5
2
Lomusledkidanjasmicanjem 1 1 /
N i , Rd
KiNvezesapreklopom
Kaoutabeli7.6.
Av 2ho bo to
Zaelementeispunekvadratnogili
pravougoaongpoprenogpreseka:
1
4g2
1 2
3t o
beff
10 f y 0 t 0
bi ali beff bi
b0 / t 0 f yi t i
be , p
10
bi ali be , p bi
b0 / t 0
Zan>0(pritisak):
gdejegvrednostrazmaka,videtisliku7.3.
Zaelementeispunekrunogpoprenog
preseka:
=0.
f yo t o 2hi
bi be , p / M 5
3 sin i sin i
2016.
kn 1,3
0,4n
ali kn 1,0
Zan0(zatezanje):
kn 1,0
103
Tabela7.9Proraunskikriterijumizaspecijalnetipovezavarenihvezaelemenataispunei
pojasevaodRHSprofila
Tipveze
Proraunskikriterijum
DY Mogu da budu ili sile pritiska ili sile

zatezanja, ali u oba elementa treba da deluju u
istomsmeru.
N1, Ed N1, Rd
gdeN1,RdimavrednostsileN1,RdzaXvezuiz
tabele7.7.
KT Element1jeuvekpritisnut,aelement2je
uvekzategnut.
N1, Ed sin 1 N 3, Ed sin 3 N1, Rd sin 1

N 2,Ed sin 2 N1, Rd sin1
gdeN1,RdimavrednostsileN1,RdzaKvezuiz
b b h h
tabele7.8aliuzzamenu 1 2 1 2 sa
4b0
b1 b2 b3 h1 h2 h3
6b0
DX Svi elementi ispune treba da budu ili

pritisnutiilizategnuti.
N1, Ed sin1 N 2, Ed sin 2 N x ,Rd sin x
gdeNx,RdimavrednostsileNx,RdzaXvezuiz
tabele7.7,igdejeNx,Rdsin xveeod:
N 1, Rd sin 1 i N 2 , Rd sin 2
KK Element1jeuvekpritisnut,aelement2je N i , Ed N i , Rd
uvekzategnut.
gdeNi,RdimavrednostsileNi,RdzaKvezuiz
tabele7.8,poduslovomdajekodvezesa
razmakomupreseku11pojasnogelementa
zadovolenuslov:
N 0 , Ed V0 , Ed
1,0

N pl , 0 , Rd V pl , 0 , Rd
2016.
104
8. ZATITAELINIHKONSTRUKCIJAODKOROZIJE
8.1 UVOD
Korozija je fiziko hemijska interakcija izmeu materijala i okoline, iji rezultat su

promeneusvojstvimamaterijala,kojemogudovestidosmanjenjanosivostiifukcionalnosti
konstrukcije.
Konstrukcijski elici se dobijaju iz ruda koje su termodinamiki stabilne, uz upotrebu
energije(toplote),odnosnoizprirodnihistabilnihjedinjenjauzpomoenergijeproizvodese
istimetalikojisuunestabilnomstanju.Premazakonimatermodinamiketakoproizvedeni
metali tee da se vrate u stabilnoprirodno, prvobitno stanje. Takvo stanje se postie
korozivnim procesima, prilikom kojih se oslobaa energija, a produkt korozije je slian
poetnojrudi.
Korozijaelikapredstavljaelektrohemijskiprocesijijemehanizamuosnoviistikaokod
obine baterije kod koje dva metala, anoda i katoda, u provodljivoj sredini (elektrolitu)
reagujutakodaseanodarazlaeigenerieseelektrinastruja.Prikorozijielikajedandeo
njegove povrine ponaa se kao anoda, a drugi kao katoda. Delovi povrine elika koji su
prekriveniesticamaneistoeponaajusekaoanoda,dokdelovikojisuizloenijikiseoniku
(istijepovrine)ponaajukaokatoda.Sarazvojemprocesakorozijedolazidopomeranjai
promenaovihpovrina,jerpovrineprekrivenerompostajuanodine.
UhemijskojreakcijinaanodidolazidorazlaganjagvoaFenapozitivnonaelektrisane
jonegvoaFe++,priemuseoslobaajuelektroni.Uhemijskojreakcijinakatodidolazido
vezivanja kiseonika O2 i vode H2O sa osloboenim elektronima, to prouzrokuje stvaranje
negativnonaelektrisanihjonahidroksida(OH).Konano,ukombinovanojreakciji,spajanjem
pozitivnih jona gvoa Fe++, i negativnih jona hidroksida (OH), dobija se hidroksid gvoa
Fe(OH)2,kojipotomoksidujeuhidratisanioksidgvoa(2Fe2O3.H2O)poznatijikaora,(ovaj
procesprikazanjeematskinaslici8.1),odnosno:
4Fe+2H2O+3O2=2Fe2O3.H2O.
Slika8.1ematskiprikazelektrohemijskogprocesakorozije
2016.
105
Kaotosemoevideti,dabidolodopojavekorozije,neophodnojejednovremeno
prisustvokakokiseonikatakoivlage.Uodsustvubilokogodovihinilacadokorozijenee
doi,kaotojesluajusuvimsredinama(odsustvovlage).Usluajupodvodnihipodzemnih
konstrukcija,presudanfaktorpredstavljaprisustvokiseonika.Sadrugestrane,uatmosferi,
gdejekiseonikslobodan,kljunifaktorjeprisustvovlage,pastepenkorozijezavisiodduine
trajanjaprisustvavlage.
Korozija se manifestuje smanjenjem debljine elinog elementa, to posle dueg
perioda moe da narui nosivost i stabilnost eline konstrukcije. Taj gubitak zavisi od
sredineukojojsekonstrukcijanalazi.Priblinigodinjigubitakudebljinielinogmaterijala
iznosi:
o do0,004mm/god
upustinji;
o 0,030,05mm/god
uotvorenojnezagaenojsredini;
o 0,040,16mm/god
uindustrijskojsredini;
o 0,060,16mm/god
uprimorju.
8.2 VRSTEKOROZIJE
Zavisnoodsredineukojojsenalazeelinekonstrukcije,korozijamoebiti:
atmosferskakorozija(uslobodnomilizatvorenomprostoru);
korozijauvodi;
korozijauzemlji;
kontaktnakorozija(nastajeudodirusadrugimmaterijalima);
naponskakorozija.
Stepen ugroenosti od atmosferske korozije je relativno nizak u nezagaenim seoskim

sredinama, s obzirom na injenicu da ista voda predstavlja slab elektrolit. Meutim, u
industrijski zagaenim sredinama, gde postoji prisustvo kiselina, ili u primorju, gde je
poveanakoncentracijasoliuvazduhu,vodapostajedobarelektrolitistepenugroenostiod
korozije je znatno vei. Stoga je pri odreivanju sistema zatite od atmosferske korozije
neophodno voditi rauna da li se radi o normalnoj, industrijskoj, ekstremno agresivnoj, ili
primorskojatmosferi.
Usluajuprisustvasamojednogmetala,delovipovrineizloenekorozijiseponaajukao
anoda,igenerisanastrujajeizuzuzetnomala,dokusluajukontaktadvametalauprisustvu
vlage,onamoebitiznatnovea,takodasecelokupnapovrinajednogmetalaponaakao
anoda,acelokupnapovrinadrugogkaokatoda.Tadasekorozijaanodeubrzava,akorozija
katodebivaspreena.Ovajfenomenjepoznatkaokontaktnakorozija.Zbogtogajeveoma
bitnospreitikontaktelikaidrugihmetala,kaotosunerajuielik,bakarialuminijum.S
druge strane ova pojava omoguava zatitu elinih konstrukcija upravo oblaganjem
anodnimmetalima,kaotosucinkialuminijum.
Kodizuzetnonapregnutihelemenatakaotosu,naprimerkabloviiuadi,efektikorozije
suznatnoizraeniji.Ovajfenomennazivasenaponskakorozija.
2016.
106
8.3 TETNODEJSTVOKOROZIJE
Danas korozija elika predstavlja veliki tehniki i privredni problem iz razloga sve
intenzivnije industrijalizacije praene zagaivanjem atmosfere, porastom cene zatite od
korozijze(1020%cenekotanjacelekonstrukcije),stalnimpoveanjemproizvodnjeelikai
njegove primene za izradu konstukcija, kao i usavravanjem mehanikih osobina elinog
materijala,aliitimepoveanomosetljivounakoroziju.
tetnodejstvokorozijeogledasekrozdvarazliitaaspekta:direktneiindirektnetete.
Udirektneteteodkorozijespadagubitakteine,odnosnoumanjenjedebljineelinog
elementa,aliinegativnapromenabitnihmehanikihitehnolokihsvojstavaelika,kaoto
sugranicarazvlaenja,vrstoanazatezanje,izduenje,otpornostnakrtilom.Nakondueg
perioda, to za posledicu moe imati i naruavanje nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti
eline konstrukcije. Naroito nepovoljno dejstvo korozija ima kod savremenih elinih
konstrukcijakojesesvevieprimenjuju,kaotosuprostornekonstrukcije,lakekonstrukcije,
ortotropneploe,tankilimenielementi,kodkojihpostojivisokstepeniskorienjaalitimei
malarezervanosivosti.
Uindirektnetetespadajuprekidproizvodnje,trokovipopravki,ugroenasigurnostljudi
iobjekata,kojemoguiviestrukopremaitidirektnetete.
8.4 FAKTORIODUTICAJANAIZBORSISTEMAZATITEODKOROZIJE
Pri izboru sistema zatite od korozije treba uzeti u obzir: vrstu elika, stanje povrine
konstrukcije, vrstu i nain oblikovanja, vrstu optereenja, poloaj i stepen izloenosti
konstrukcijespoljnimuticajima,spoljnusredinuiklimatskeuslove(temperaturnepromene,
stepenvlanosti,vetroveisl.).Takoetrebavoditiraunaioopasnostiodskupljanjapraine
ineistoa,kaoipristupanostiimogunostipregledaiobnovesistemazatite.
Kod zgrada, elina konstrukcija se u veini sluajeva nalazi u unutranjosti i veoma
kratkotrajnojeizloenadejstvuvlage,pajeimogunostpojavekorozijeneznatna.Usluaju
administrativnihzgrada,kola,bolnicaiostalihzgradazajavnuupotrebu,gdejeunutranja
klima prilagoena boravku ljudi, nema potrebe za globalnom zatitom od korozije.
Generalno, nulti stepen ugroenosti od korozije imaju delovi eline konstrukcije zgrada
kojimaseputemprovetravanjailiklimatizacijeodravajuprojektovaniuslovitemeperaturei
vlanosti, delovi konstrukcije na kojima se kondezuje voda, kao i obloeni delovi sa
mogunoukratkotrajnevisokevlanostikojaseotklanjaprekoobloge.
Laka antikorozivna zatita (na primer 1 osnovni + 1 prekrivni premaz) primenjuje se u
sluajuniskogstepenaugroenosti.Tojesluajkoddelovaelinihkonstrukcijakodkojihse
javljakratkotrajnodostizanjetakeroseuslednepovoljnihtemperaturnihokolnosti,kaoto
su stubovi i nosai u oblasti spoljnih zidova koji su sa jedne strane izloeni temperaturi u
unutranjosti zgrade, a sa druge strane spoljanjoj temperaturi koja se moe znatno
razlikovati. U kategoriju niskog stepena ugroenosti spadaju i delovi konstrukcija u
prostorijama sa poveanom vlanou bez zadovoljavajue parne brane, kao i delovi u
neprovetrenimprostorijamaiprostorijamaizloenimteperaturnimpromenama.
Potrebazalokalnomprimenomjaihsistemazatiteodkorozijejavljasesamoumanjem
broju sluajeva, kod delova konstrukcije u unutranjoj sredini sa visokom relativnom
vlanou,kondezatima,vodenomparomilihemijskimagensima(kuhinje,bazeniisl.).
2016.
107
8.5 ZATITAODKOROZIJE
Postojedvaoblikazatiteelinihkonstrukcijaodkorozije:aktivnaipasivnazatita.
Pod aktivnom zatitom podrazumevaju se mere koje utiu na smanjenje agresivnosti
okolne sredine, kao i izbor elinog materijala i povoljno konstrukcijsko oblikovanje sa
stanovitakorozioneotpornosti.
Pasivna zatita zasniva se na izolovanju elinih povrina od sredine sa korozionim
agensima.Onasepostie:
premaznimsredstvima,
metalnim prevlakama koje se mogu ostvariti postupcima toplog cinkovanja ili
metalizacije,
kombinovanjemzatitnihpremazaimetalnihprevlakaDuplekssistemi.
ematskiprikazmerazazatituodkorozijeprikazanjenaslici8.2.
Slika8.2ematskiprikazmerazazatituodkorozije
2016.
108
8.6 OBLIKOVANJEELINIHKONSTRUKCIJAOTPORNIHNAKOROZIJU
Oblikovanje elinih konstrukcija je jedan vid aktivne zatite elinih konstrukcija od

korozije, o kome treba voditi rauna jo u toku konstruisanja odnosno projektovanja
konstrukcija. Generalno, potrebno je projektovati konstrukcije tako da se u to veoj meri
sprei nagomilavanje raznih neistoa i vlage. Odgovarajuim nagibima krovnih povrina,
postavljanjemotvoraiodvodnihcevi,ugraivanjemparnihbrana,obezbeenjemprirodnog,
a ukoliko je to potrebno i vetakog provetravanja, potrebno je efikasno evakuisati
atmosferskepadavineikondezat.Takoejevanoiobezbeditipristupanostsvimdelovima
konstrukcije, kako bi bilo mogue obavljati periodine preglede i obnavljanje zatite od
korozije.
Na slikama 8.3 do 8.8 prikazana su neka reenja oblikovanja sa ciljem da se povea
njihovaotpornostnakoroziju.
Slika8.3Oblikovanjeelinihkonstruckijaotpornihnakoroziju
2016.
109
Slika8.4Oblikovanjepoprenihukruenjapunihnosaa
Slika8.5Oblikovanjereetkastihnosaa
Slika8.6Poloajotvorenihpresekaukonstrukciji
2016.
110
Slika8.7Oblikzavarenihavovva
Slika8.8Oblikovanjestopestubova
8.7 PRIPREMAPOVRINAELINIHKONSTRUKCIJAZAZATITUOD
KOROZIJE
Da bi se izvela kvalitetna zatita od korozije, neophodno je prethodno pripremiti

povrinu eline konstrukcije. Priprema obuhvata uklanjanje masnoa, neistoa, kovarina
odvaljanjaiarenja,reistranihmaterijasaelinihpovrina.
U okviru pripreme elinih povrina sprovode se tehnoloke operacije odmaivanja,
ienja, otpraivanja iprethodne zatite. Odmaivanje se vri brisanjem istim krpama ili
etkamanatopljenimrastvaraimamasnoe,kaoiuposebnimureajimazaodmaivanje.
Nakonodmaivanjasveelinepovrinemorajuseobrisatisuvim,istimkrpama.
2016.
111
Zaienjeelinihpovrinaprimenjujusesledeipostupci:
ienjemlazomabraziva(peskarenje)jenajeeprimenjivanipostupak.Zasniva
senausmeravanjumlazaabraziva(elinihzrnacailikvarcnogpeska)podpritiskom,
pod odreenim uglom na elinu konstrukciju. Za ovaj postupak koriste se runeili
automatskeprotonepeskare;
ienje plamenom je postupak ienja eline povrine oksiacetilenskim
plamenomipogodnimgorionikom,uzzagrevanjedo150oC;
ienje hemijskim sredstvima vri se potapanjem elinih povrina u rastvore
neorganskih ili organskih kiselina. Mora se primeniti u sluaju zatite od korozije
toplimcinkovanjem;
Mainskoienjejepostupakkojiseobavljauzpomospecijalnogmainskogalata
i ureaja (specijalnih rotacionih elinih etki, brusilica i dr.). moe se primeniti u
sluajujakereilikovarine;
Runo ienje obavlja se pomou eline etke, strugalice i dr. Pogodno je za
ienjemanjepristupanihdelovakojisenemoguistitimainskimputem.
Nakon ienja elinih povrina, mora se izvriti njihovo otpraivanje i to

usisavanjem,ilioduvavanjemprainemlazomkomprimovanogvazduha.
Prethodnazatitaelinihkonstrukcijaizvodisepomouvoprajmera(washprimer),
iprajemra (etch primer), ili sredstava za ispiranje povrina, a predstavlja privremenu
zatituoienepovrineodnanoenjaosnovnogpremazailidrugogsredstvazatiteod
korozije.
8.8 PREMAZNASREDSTVA
Primenazatitnihpremazanajeejeprimenjivaninainzatiteelinihkonstrukcijaod
korozije.Premaznasredstvapredstavljajumaterijekojeposlesuenjanavazduhuostavljaju
suvifilmkaozatitnuprevlaku.Nanoseserunimpostupkom(etkom,pitoljemilivaljkom),
mainskimpostupkom,iliautomatskimpostupkom,zavisnoodoblikaelinekonstrukcijei
njenihdelovakojetrebazatiti.
Zatitinipremazmoebiti:
osnovninanoseseujednomilidvasloja;
pokrivninanoseseudvailitrisloja.
Prvi osnovni premazi na bazi uljanog minijuma nanosi se, po pravilu, etkama
neposredno nakon pripreme eline povrine u radionici i njegova trajnost iznosi oko 6
meseci. Ostali premazi mogu se naneti na gradilitu nakon zavrene montae eline
konstrukcije.
Premaznasredstvasadretrisnovnekomponente:
pigment sastoji se od finih vrstih estica koje daju boju i tvrdou premaznom
sredstvu;
vezivnosredstvonabaziuljailismole,vezujeesticepigmentaitakostvaratvrdi
athezivanfilm;
rastvara smanjuje viskoznost vezivnog sredstva. Savremena premazna sredstva
kaorastvarakoristevodu.
2016.
112
Danas postoji irok spektar premaza na bazi uljanih boja, alkidnih i epoksidnih smola,
vinila,poliestera,poliuretana,bitumena,hlorkauuka,neorganskihsilikataitd.
Svizatitinipremazi,doodreenemere,proputajuvlaguikiseonikiosetljivisunaUV
zrake i dejstvo hemikalija, to ograniava njihovu trajnost, pa treba predvideti periodino
obnavljanje premaza. Generalno govorei, trajnost zatitnih premaza raste sa poveanjem
ukupnedebljine,kojazavisiodagresivnostisredine.Onamoeiznositi5do10godina.
8.9 METALNEPREVLAKE
Zatitaodkorozijemoeseostvaritiioblaganjempovrineelikadrugimmetalom.Zazatitu
elinihkonstrukcijanajviesekoristicinkialuminijum,apostupcizanjihovonanoenjesu
toplo cinkovanje i metalizacija. Dobijena zatita ima po pravilu veu trajnost nego zatitni
premazi,iefikasnajeusluajusredinesajaimkorozionimagensima,kaoikodkonstrukcija
saoteanimuslovimazaobnovuzatite.
8.9.1 Toplocinkovanje
Postupak toplog cinkovanja je naao primenu kod svih vrsta elinih konstrukcija ne
samo u graevinarstvu. Ovaj postupak se primenjuje i kod betonskih konstrukcija u jako
agresivnimsredinamakodkojihsevritoplocinkovanjearamature.
Postupaktoplogcinkovanja(Slika8.9)sastojiseodsledeihoperacija:
Mehanikouklanjanjeneistoa,kaotosukovarina,troskaodzavarivanja,pesakod
peskarenjaidr;
Hemijskoienjeelinekonstrukcijeodmasnihmrlja,boja,uljaidrugihneistoa
potapanjem konstrukcije u razblaeni rastvor hlorovodonine kiseline, ime se
povrinanagrizaiomoguavaboljenanoenjeprevlakeodcinka(Slika8.9a);
Ispiranjeukadisavodom(Slika8.9b);
Potapanjeelinekonstrukcijeukadusarastopomilirastvoromtopitelja(flusa)tzv.
flusovanje(Slika8.9c);
Suenjekonstrukcijezgrejanimvazduhomupei(Slika8.9d);
Potapanjeelinekonstrukcijeukadusarastopljenimcinkom(Slika8.7e),priemuse
elikzagrevadotemperatureod450 oC,uzzadravanje1,5do5minuta.Napovrini
elikaformirajuseslojevileguragvoaicinka,prekokojesenakonizvlaenjaizkade
zacinkovanje,stvaraistslojcinka.
Hlaenjekosntrukcijeukadisavodom(Slika8.9f).
2016.
113
Slika8.9Postupaktoplogcinkovanja
S obzirom na osobenosti ovog naina zatite, potrebno je, ve prilikom projektovanja i

konstruisanjaelinekonstrukcije,obratitipanjunaodgovarajuekarakteristikeelemenata
konstrukcije predvienih za toplo cinkovanje. Veliina delova koji mogu da se cinkaju
uslovljenajeveliinomkadekojesunaraspolaganju.Duinekadekreeseod520m,irina
do 2,0 m i dubina do 2,2 m. Ukoliko su dimenzije elemenata vee od dimenzija kade,
elementseokreeipotapaucinkizdvaputa.
Postupak toplog cinkovanja naroito pogoduje zatiti od korozije lakih konstrukcija i
konstrukcijasavelikimstepenomizloenostipovrina.
8.9.2 Metalizacija
Pod metalizacijom se podrazumeva vrsta zatite eline konstrukcije od korozije

ostvarena prskanjem rastopljenog metala (cinka, aluminijuma ili olova) pitoljem. Athezija
nanetog sloja postie se mehanikim pijanjanjem za povrinu. Prednost ovog postupka je
mogunostzatiteelemenataproizvoljnihdimenzija.
8.9.3 Kombinovaneprevlakeiliduplekssistemi
Kadajepotrebnoobezbeditidugotrajnuzatituodkorozije,naprimerusluajuagresivne
industrijske ili primorske sredine, ili kod konstrukcija na kojima je zbog nepristupanosti
oteano obnavljanje zatite, kao to su stubovi dalekovoda, televizijski, radio,
telekomunikacijski i reflektorski stubovi i jarboli, krovni i fasadni elementi, lake eline
konstrukcije,ogradeipeakestazemostova,svojuprimenunalazekombinovaneprevlake.
Ovakve prevlake, poznatije kao Dupleks sistemi, formiraju se nanoenjem zatitnih
premaza preko metalnih prevlaka, i uz redovnu kontrolu i obavljanje pravovremenih
popravkiiobnovepremaza,moguimatipraktinoneogranienivektrajanja.
2016.
114
LITERATURA
1) Z. Markovi: Granina stanja elinih konstrukcija prema Evrokodu, Akademska

misao,2014;
2) D.Buevac,Z.Markovi,D.uki,D.Toi:Metalnekonstrukcije,Graevinskaknjiga,
2007;
3) TheSteelConstructionInstitute:EuropeanSteelEducationProgramme;
4) B.Androi,D.Dujmovi,I.Deba:Metalnekonstrukcije1,IAProjektiranje,2009;
5) D. Beg: Projektiranje jeklenih konstrukcij v skladu z Evrokodom 3, Kratek povzetek,
UniverzavLjubljani,2010;
6) V.Leko:Eurocode318,Proraunspojeva,Komentarisprimjerima,SlavonskiBrod,
2012;
7) B.Stipani,D.Buevac:elinimostovi,Graevinskaknjiga,1989;
8) M.Prulj:Mostovi,UdruenjeIzgradnja,2014;
9) J.Radi:Uvodumostarstvo,SveuiliteuZagrebuGraevinskifakultet,2009;
10) V. Androi, M. auevi, D. Dujmovi, I. Deba, D. Markulak, B. Pero: elini i
spregnutimostovi,IAProjektiranje,2006;
11) S.ivkovi:Prilogproraunuelinihokvirnihkonstrukcijasadeformabilnimvezama
tapova,Magistarskirad,Graevinskoarhitektonskifakultet,UniverzitetuNiu,Ni
2009;
12) S. ivkovi: Doprinos proraunu direktno zavarenih veza elemenata reetkastih
nosaa od upljih elinih profila pravougaonog i kvadratnog poprenog preseka,
Doktorska disertacija, Graevinskoarhitektonski fakultet, Univerzitet u Niu, Ni
2015;
13) ENstandardi.
2016.

Metalne Konstrukcije I PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Metalne Konstrukcije I PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Doc.

Nakon sprovedene analize optereenja odreivanje svih oekivanih dejstava,

Da bi se u konstrukciji odredili uticaji usled dejstava (direktnih i indirektnih)

Evrokodom SRPS EN 199311:2012 i Nacionalnim prilogom SRPS EN 19931

Metode plastine globalne analize uzimaju u obzir preraspodelu uticaja usled

Za primenu bilo koje plastine globalne analize neophodno je ispuniti odreene

Elastina globalna analiza zanemaruje materijalnu nelinearnost i zasniva se na

Za razliku od materijalne nelinearnosti mnogo ee je neophodno da se pri analizi

ukupno vertikalno optereenje koje deluje na konstrukciju na dnu razmatranog

, horizontalno pomeranje vrha u odnosu na dno stuba, odnosno relativno

Da bi se definisalo kada treba uzeti u obzir uticaje ponaanja veza na globalnu

Karakteristike veze mogu da se odrede numerikim putem prema stanadardu SRPS

polukrute veze (semirigid joints), koje prenose momenat savijanja, a po svojoj

Prema kriterijumu nosivosti, koji je posebno znaajan kada se primenjuje neka od

eline konstrukcije i konstrukcijski elementi uvek imaju odreena odstupanja od

poetni ugao zakoenja stubova odnosno poetno odstupanje od

lokalne imperfekcije zakrivljenja odnosno odstupanje ose elemenata od

Za fleksiono izvijanje elemenata usvajaju se u obliku parabole sa strelom e0.

deformacija sprega u ravni sprega usled optereenja i spoljanjeg optereenja

Kada se spreg koristi za stabilizaciju pritisnutih elemenata (pritisnuta noica grede,

maksimalni moment u gredi/nosau (najee samo usled dejstva vetra), a

Osnovna koncepcija prorauna elinih konstrukcija prema Evrokodu 3, je podela

Uporedni pregled najvanijih karakteristika poprenih preseka prikazani su u Tabeli

Pored kontrole nosivosti poprenih preseka neophodno je da se izvre i kontrole

Ovi fenomeni stabilnosti u elinim konstrukcijama su i najee merodavni za

Izvijanje je problem stabilnosti koji se javlja kod centrino pritisnutih elemenata.

U zavisnosti prvenstveno od oblika poprenog preseka elementa (Slika 2.1), izvijanje

Problem fleksionog ili izvijanja savijanjem aksijalno pritisnutog elementa (tapa) u

Kod elemenata u realnim elinim konstrukcijama nisu ispunjene mnoge od ovih

U zavisnosti od klase poprenog preseka relativna vitkost odreuje se prema sledeim

Slika2.3Koeficijentizvijanja irelativnavitkost ufunkcijikrivihizvijanja

gde je a duina izvijanja. Uvoenjem duine izvijanja za proraun omoguava da se

treba da se uvrsti kritina sila torzionog izvijanja

duina izvijanja elementa za torziono izvijanje, koja je jednaka razmaku taaka

Kod nesimetrinih i monosimetrinih otvorenih poprenih preseka, kod kojih se teite

3.3.1 Elementi konstantnog poprenog preseka sa kontinualno promenljivom

Koeficijenati duine izvijanja kod elemenata sa kontinualno promenljivom

3.3.2 Elementi konstantnog poprenog preseka sa skokovito promenljivom

U praksi se esto javlja skokovita promena normalne sile du stubova. Proraun

Sa ovako odreenom silom , dokaz stabilnosti na izvijanje se sprovodi uz

Proraun stabilnosti elemenata na izvijanje kod kojih se moment inercije menja du

Koeficijenti duine izvijanja i zavise od odnosa , i uslova oslanjanja, a

U sluaju elemenata sa sloenijom geometrijom, elementima sa specifinim uslovima

U suprotnom, neophodno je sprovesti globalnu analizu po teoriji II reda ukljuujui i

koeficijent kojim se obuhvata nain prikljuivanja stubova u posmatranom spratu.

koeficijent kojim se obuhvataju razlike u optereenjima i karakteristikama

Ako se posmatra stub A B koji predstavlja deo jednog viebrodnog, viespratnog

4.1 ZATEGNUTI UGAONICI SPOJENI ZAVRTNJEVIMA PREKO JEDNOG

neto povrina poprenog preseka ugaonika. Za raznokrake ugaonike koji su

Zameuvrednostirastojasnja vrednostikoeficijenta trebadaseodrede

Elementi konstantnog viedelnog poprenog preseka sastoje se od dva ili vie

Funkcija veznih elemenata je da obezbede zajedniki rad samostalnih elemenata

5.2 NOSIVOST PRITISNUTIH ELEMENATA VIEDELNOG PRESEKA PREMA

Granino stanje nosivosti centrino pritisnutog elemenata konstantnog viedelnog

Kritina sila izvijanja viedelnog elementa oko nematerijalne ose

Efektivni moment inercije elementa viedelnog preseka

Na osnovu poznate kritine sile izvijanja oko nematerijalne ose

proraunska vrednost momenta savijanja po teoriji II reda, koji uzima u obzir

Kod viedelnih elemenata ramovskog tipa neophodno je da se izvri kontrola

Maksimalna proraunska vrednost sile smicanja moe se dobiti primenom sledeeg

maksimalna proraunska vrednost momenta savijanja u sredini elementa tj.

Globalna sila smicanja

treba da se sprovede na osnovu sledei maksimalnih proraunskih vrednosti momenta