Vesna Polovina: SEMANTIKA I TEKSTLINGVISTIKA. Beograd, 1999, 245 str.

1.0. Knjiga Semantika i tekstlingvistika Vesne Polovine, profesorke lingvistike i lingvistike

teksta na Filolokom fakultetu u Beogradu, predstavlja ne samo njena istraivanja iz semantike i
tekstlingvistike (lingvistike teksta) nego i neku vrstu udbenika, prirunika za semantiku i tekstlingvistiku, koje se kao posebni predmeti predaju na ovom fakultetu. Zato je sadraj knjige, podeljene u dva dela, dat sintetiki i analitiki. Prvi deo pod naslovom Iz istorije semantike i tekstlingvistike je istorijsko-sintetiki i daje pregled i razvojne puteve ovih dveju lingvistikih disciplina u dve posebno naslovljene celine: Kratak pregled istorije semantike i O razvoju tekstlingvistike. Drugi deo sadraja knjige, analitiki koncipiran, pod naslovom Neki aktuelni problemi
semantike i tekstlingvistike, sadri deset radova koji se bave odreenim tekstualno-semantikim
problemima i koji su po teorijsko-metodolokoj zasnovanosti dobri primeri kritikog prihvatanja
i dopunjavanja odreenih teorijskih modela i metoda. Pojedinani problemi i pojave iz oblasti
lingvistike teksta sagledavaju se u knjizi u sklopu irih, kategorijalnih problema. Tako se razmatrane tekstualno-semantike pojave prate, ne samo s obzirom na udeo u njima jedinica i suprasegmentnih elemenata razliitih jezikih nivoa, od fonetskog do makrotekstualnog, nego i s obzirom na osnovne zakonitosti funkcionisanja jedinica jezikog sistema: zakonitosti jezikog kontinuuma na vremenskoj i prostornoj ravni i na ravni hijerarhijskih odnosa (deo - celina, opte - pojedinano, podreeno - nadreeno). Ovakvim dovoenjem u vezu odreenih jezikih pojava V.
Polovina u svojoj knjizi otkriva pravila njihovog umreavanja u misaono-saznajnom - kognitivnom aparatu korisnika jezika, bilo da se ovo umreavanje razmatra u jezikoj produkciji bilo u
jezikoj interpretaciji.
1.1. Neki od radova ve su ranije objavljeni, a u knjizi su dati u neto izmenjenom vidu i
prilagoeni nameni i svrsi same knjige. Tako je redosled radova ureen prema udbenikom karakteru knjige. Na poetku su dati radovi koji se bave osnovnim pojmovima lingvistike teksta, a
zatim dolaze oni u kojima se postavljaju i reavaju odreeni problemi, da bi se u zavrnom radu
doveli u vezu ne samo razmatrani problemi, nego i mnogi drugi iz domena analize makroteksta, i
to sa stanovita produkcije i sa stanovita interpretacije.
2.0. U pregledu razvoja semantike i lingvistike teksta V. Polovina je predstavila one stavove, razmatranja i pojmove, koji su nali uporite u savremenim teorijama. Tako ovaj pregled
ukazuje na tradicionalnu zasnovanost najnovijih pristupa fenomenima semantike i tekstlingvistike i na njihovu povezanost sa drugim lingvistikim i antropolokim teorijama. Put razvoja ovih
dveju disciplina koji se odvijao kroz dezintegraciju opte teorije jezika, kako pokazuje autorka
knjige, obrnut je dananjoj tendenciji njihove integracije preko interdisciplinarnog pristupa jezikim fenomenima. Istorijski razvoj lingvistikih disciplina, kao i same jezike pojave kojim se
ove discipline bave, odraavaju zakonitosti kontinuiteta. Knjiga V. Polovine Semantika i tekstlingvistika predstavlja dva kruga tog kontinuiteta: kontinuitet u razvoju lingvistikih disciplina i
kontinuitet u odnosu jezikih pojava.
2.1. U predstavljanju istorije semantike obuhvaen je period od stare indijske filozofije do
danas. Razvojnu etapu do XIX veka, kada je semantika izdvojena kao posebna disciplina, obele-

ile su indijska filozofska kola sa formalnom logikom i Paninijevom formalnom gramatikom;

antika filozofska kola Platona i Aristotela sa definicijom rei koja je nagovestila Sosirovo poimanje jezikog znaka; srednjevekovno tumaenje znaenja sa psihikog, religioznog i etikog
aspekta i zapadnoevropsko prosvetiteljsko razmatranje odnosa jezika i razuma. Termin semantika
za disciplinu o znaenju prvi je upotrebio M. Breal, francuski lingvista i Sosirov uitelj. U njegovom pristupu znaenju razmatrani su problemi suavanja i irenja smisla, znaenja, tako da on
uvodi termin "polisemija". U ovom periodu do Sosira semantika je ve bila nauka o znaenju.
Problemi znaenja bili su klasifikovani u kategorije: irenje znaenja, suavanje znaenja, generalizacija znaenja, specifikacija znaenja, metaforizacija, radijacija, iradijacija i mnoge druge.
2.2. Na poetku XX veka semantika se razvijala pod uticajem psihologa Junga i Frojda i
razmatran je problem promene smisla. Za strukturalizam u semantici najvanije je postuliranje
ideje o semantikim poljima.
2.3. Razvoj semantike posle Sosira iao je u vie pravaca, koji su u knjizi predstavljeni kao
strukturno-komponentna, generativna i formalna semantika. U okviru svake od njih postojale su
razliite kole ije su glavne postavke sa bazinim pojmovima, terminima, predstavnicima i meusobnim razlikama detaljnije predstavljene u knjizi, a u daljem izlaganju bie istaknute samo
najbitnije njihove karakteristike.
2.3.1. U okviru strukturno-komponentne semantike predstavljene su kopenhaka kola
(Hjemslev), amerika deskriptivna kola (Blumfild), praka lingvistika kola ili ruska formalistika kola (Jakobson, Trubeckoj, Karcevski). Kao rezultat njihovih semantikih istraivanja, koja su
predstavljena u knjizi, pomenuu samo one pojmove koji se i danas upotrebljavaju u novim teorijskim pristupima. To su: semantike komponente (seme), situaciono i jeziko znaenje i funkcija
jezikih jedinica.
2.3.2. U okviru generativne gramatike, iji je tvorac N. omski, razvija se i do danas aktuelna teorija generativne semantike. Njeni osnivai su filozofi D. Kac (J. Katz), Deri Fodor (Jerry Fodor) i P. Postal (P. Postal). Oni su aktuelizovali komponentnu analizu u uveli semantiku
komponentu u opis generativne gramatike. Vani pojmovi ove semantike su: leksika jedinica,
pravila selekcije, sintaksiki oznaiva (marker), semantiki oznaiva, specifikatori, selekciona
ogranienja, semantiki metajezik, dekompozicija leksikih jedinica, univerzalnost semantikih
komponenti i dr.
2.3.3. Semantika koja koristi logiku analizu predstavljena je u knjizi kao formalna semantika (semantika istinosnih uslova, model-teoretska semantika i dr.). Osnovno njeno opredeljivanje, kako je predstavljeno u knjizi V. Polovine, jeste da se prirodni jezici mogu opisivati kao interpretirani formalni sistemi. Predstavnici formalne semantike su filozofi i logiari: G. Frege
(Frege G.), A. Tarski, D. Dejvidson (D. Davidson) i R. Montegju (R. Montague). Oni uvode sledee pojmove: modeli injenica i situacija, model formalno logike strukture, matematiki model
situacije, logiki metajezik, kvantifikacija, ekstenziono i intenziono znaenje, mogui svetovi,
uslovi istinitosti, denotacija reenice kao istinosna vrednost, distinkcija izmeu smisla i referencije i dr. Oni pokazuju da se razlike izmeu dva znaenja mogu precizno izraziti formulama.

2.3.4. Najnoviji tokovi od sedamdesetih godina, kako istie V. Polovina, rezultirali su u

kognitivnoj lingvistici i semantici iji je najznaajniji predstavnik G. Lejkof (G. Lakoff). Za
predstavnike ove teorije karakteristino je da ne izdvajaju jezike nivoe i da istiu sledee pojave
u jeziku: metaforizaciju, osnovne konceptualne okvire, graenje jezikog iskaza, mentalne strukture i mentalne procese.
U okviru kognitivne teorije izdvaja se prototipska teorija, koja se bavi kategorizacijom na
osnovu proimanja tipinog sa netipinim. Osniva ove teorije je E. Ro (E. Rosch), a pojam
prototipa predstavlja se kao psiholoki model univerzalne kategorije. Teorija prototipa danas ima
ogranienu primenjivost, zbog nereenog problema relacija koje se javljaju u vieznanosti na
osnovu raznih smislova i raznih referenata, a primenjiva je u oblasti perceptivne realnosti, prirodnih vrsta i vetakih predmeta.
Znaajne su i sledee teorije: teorija metaforizacije (G. Lejkof i M. Donson) sa pojmovima: konvencionalna i animistika metafora, idealizovani kognitivni modeli, okviri, konceptualna
polja, kognitivni koncept, prostorni fenomeni, mentalne slike, sheme i dr.; kognitivna semantika
A. Vjebicke sa principima i pojmovima: univerzalna ljudska kognicija, upotreba prirodnog jezika u tumaenju znaenja, iznalaenje pojmovnih semantikih primitiva, univerzalna gramatika
semantikog metajezika; teorija stroge formalizacije u semantici B. Potjea (B. Pottier); analitiki
pristup semantikom i jezikom domenu socijalne kognicije R. Dekendofa i sociosemantiki
pristup V. Kasevia.
Danas se, kako istie V. Polovina, pokazuju interesovanja za nove oblasti semantike: ekspresivna semantika, polilektalna semantika, sememotaktika i dr. U ekspanziji su kognitivni pristupi semantici vrlo razliitih, pa ak i suprotnih usmerenja, zasnovanih na tradiciji, na generativnoj teoriji, na kognitivno-funkcionalnoj teoriji, a u najveoj meri su interdisciplinarni i integrativni. Jedni u pristupu tumaenju znaenja daju primat upotrebi prirodnog jezika, drugi geometrijsko-algebarskim prikazivanju semantikih fakata i pojava, trei istiu probleme kulturne i ontoloke komponente u tumaenju znaenja u ljudskoj komunikaciji, naroito u oblasti diskursa, a
neki se opredeljuju za eksperimentalna ispitivanja.
2.4.1. Poetke razvoja tekstlingvistike autorka prati, takoe od stare indijske filozofije do
naih dana. Do izdvajanja lingvistike teksta kao posebne discipline u DD veku, od najznaajnijih razdoblja i usmerenja, koja su podrobnije predstavljena u knjizi V. Polovine, pomenuemo samo neka: indijsko filozofsko-religiozno interesovanja za tekstove i insistiranje na jasnom i saetom stilu; antiko akribino ispitivanje tekstova, normiranje jezike kulture i izdvajanje retorike
kao posebne discipline; izuavanje jezika u srednjem veku u vezi sa uvanjem i prepisivanjem
starih religioznih tekstova; usmerenost na kodifikaciju govora i konverzacije, metodoloka
zasnovanost filolokog ispitivanja, bavljenje stilom u XVIII veku i razvoj istorijske i komparativne filologije u XIX veku na pisanim tekstovima i njihovom objanjavanju.
2.4.2. U XX veku neposrednom izdvajanju tekstualne lingvistike kao posebne discipline
prethodila je pojava ruske formalistike kole, ije je uenje po Evropi i Americi proirio R. Jakobson. Ova kola se odlikovala specifinim lingvistikim izuavanjem stila, kasnije nazvanim
lingvistika stilistika ili lingvostilistika. Tekstlingvistika kao nauna disciplina datira od 40-tih
godina ovog veka, tako da se pojam teksta kao nadreenine celine tih godina javlja i u uenjima

A. Belia. Ve u uenju K. Busta (K. Boost) izdvajaju se vana sredstva za vezivanje reenica:
leksiko ponavljanje, upotreba glagolskih vremena, parni veznici, nabrajanje, upitne rei i dr.
2.4.3. Poslednjih decenija, kako se u knjizi istie, izdvajaju se tri naune discipline u lingvistici teksta: opta teorija teksta, gramatika teksta i stilistika teksta. Danas nain izuavanja teksta,
po oceni V. Polovine, zavisi od pravca u lingvistici.
2.4.4. Generativna lingvistika, po zapaanju V. Polovine, zapostavila je analizu tekstova, jer
je svoja uenja bazirala na reenici, pa se sedamdesetih godina javlja reakcija na takav odnos
prema tekstu i prema gramatici reenice i istie se tekst gramatika (Van Dijk) (Van Dijk), (V.
Dresler) (Nj. Dressler). Naglaava se vanost anaforizacije, upotrebe lana, slaganja vremena,
odnosa tema - rema, propozicije i dr. Izuavanje teksta naroito se razvilo u nauci o stilovima, u
teoriji konverzacije (D. Fert) (J. Firth), u modelima strukture govornog jezika (M. Halidej) (M.
Halliday) i u kontrastivnoj tekstlingvistici.
2.4.5. Danas se, kako istie V. Polovina, tekstlingvistika izuava i u domenu fonetskog nivoa i leksikog nivoa (partikule, socijalni deiktici, markeri i konektori). Izuava se semantika
jedne tekstualne strukture, tipologija tekstova, konstrukcija reference kod strunih diskursa, produktivnost arhetipova mitolokih i etnografskih tema, pragmatiki aspekti upotrebe iskaza, analiza iskazivanih reija, telefonski razgovori i dr.
3.0. U drugom delu knjige V. Polovina svojim istraivanjem, pored ostalog, pokazuje povezanost
tekstlingvistike sa drugim lingvistikim i antropolokim disciplinama i njenu interdisciplinarnost.
3.1. U radu pod naslovom Teorijski status pojmova diskurs i tekst autorka je, na osnovu
analize relevantnih obeleja diskursa i teksta, kao i na osnovu ilustrativnih primera, pokazala da
tekst i diskurs, kao osnovne jedinice tekstualne lingvistike, imaju teorijski status, to tekstualni
lingvistiku ini posebnom disciplinom. Tako je opovrgla shvatanja koja takav status dovode u pitanje.
3.2. U radu Korpus lingvistika i njen znaaj za analizu diskursa i teksta predstavljena je
korpus lingvistika kao disciplina opisa jezika na bazi zbirke tekstova, koja se pojavila polovinom
ovog veka u Americi, a u novije vreme brzo se irila i u evropskoj lingvistici. Na korpusu je raena gramatika i sintaksika anotacija, a danas se istrauju mogunosti za semantiku i diskursnu anotaciju. Utvreni su i parametri za mnoga metodoloka pitanja i postavljeni novi problemi.
Razvoj korpus lingvistike danas, kako nam pokazuje autorka, sa razraenom metodologijom i savrenom tehnikom koja ne zahteva uvek skupu opremu, daje velike mogunosti da se prednosti
ovog naina jezikih istraivanja iskoriste i u sredinama sa skromnijim mogunostima, kakva je i
naa, i da se uz tradicionalne naine istraivanja (intuitivni, anketiranje i dr.) ubrza i omogui sistematsko istraivanje jezika. U naoj sredini, po informaciji iz knjige, oformljen je korpus na
Filozofskom fakultetu u Novom Sadu za potrebe psiholingvistikih istraivanja kojim rukovodi
Svenka Savi, a na Filolokom fakultetu u Beogradu korpus stvaraju sami istraivai, analitiari
bavei se odreenim problemima, pa i onim iz domena lingvistike teksta.

3.3. Rad Metodoloki aspekti stvaranja korpusa razgovornog jezika nadovezuje se na prethodni, pa osim kratkog istorijata o stvaranju korpusa razgovornog jezika, koji zapoinje krajem
prolog veka, razmatrani su i osnovni metodoloki problemi i naini njihovog reavanja u stvaranju korpusa razgovornog jezika sa kojima su se suoavali lingvisti. U ovom radu V. Polovina je
detaljno predstavila metodologiju rada i naine reavanja problema u stvaranju korpusa razgovornog jezika u srpskoj lingvistikoj sredini.
3.4. U radu Diskurs u funkciji kognitivne analize jezikih kategorija, za razliku od prethodnih uglavnom preglednih radova, predstavljeni su rezultati istraivanja naslovljenog problema uz
primenu odreenih teorijskih okvira i metodolokih postupaka, iji su istorijat, problemi i naini
reavanja problema predstavljeni u prethodnim radovima. Kreui se u okvirima kognitivne lingvistike, autorka je pokazala mogunost uspenog povezivanja razliitih teorija i njihovih metoda u analizi diskursa (pisanog i govornog), i to: teorije relevancije, interpretativne teorije, korpus
lingvistike i statistike. Time je opovrgla stavove onih lingvista koji mogunost kombinacije teorija i metoda dovode u pitanje, ili onih koji su skloni da, zbog nedovoljnog poznavanja, dovode u
pitanje valjanost neke od novijih teorija. Rezultati istraivanja Vesne Polovine, sa stanovita savremenih teorija, znaajni su i po tome to za analizu uzima kognitivne glagole (znati, misliti,
razumeti i seati se), glagole percepcije (videti, gledati, sluati) na korpusu razgovornog jezika,
kao i kognitivnu kategoriju pamenja iskazanu u direktnom govoru, citiranom u autobiografijama, onako kako je taj govor zapamtio sam autor. Zakljuke i pravila do kojih je dola na bogatom uzorku srpskog (srpskohrvatskog) jezika uporedila je i proveravala na slinom korpusu ruskog, engleskog i francuskog jezika. Dati su i tabelarni pregledi svih relevantnih rezultata, za
glagole kognicije str. 127, a za glagole percepcije str. 131.
Kognitivnu kategoriju pamenja V. Polovina je ispitivala na autobiografijama Pupina, Milankovia, Tolstoja, Gorkog, Sartra, Morijaka, Tvena i Dankanove, i dola je do odreenih zakljuaka o optim osobinama pamenja i optim osobinama iskaza kojima se ono izraava (134).
Dat je i tabelarni pregled sa podacima o glagolskim oblicima u iskazima u direktnom govoru i
kvantitativan odnosa oblika direktnog govora (str. 133).
3.5. U radu Smisao kontinuiteta i njegova primena u lingvistici predstavljena je teorija kontinuiteta, njen istorijat od antike grke do danas, kao i sam pojam kontinuuma kao jedan od
osnovnih pojmova kognitivne lingvistike. Teorija kontinuiteta datira iz XIX veka, a naroito se
razvila u XX veku u epohi stvaranja dijalektolokih atlasa. Razmatranje jezikih pojava u kontinuumu uneo je u lingvistiku mnogo novih pojmova: jeziki savez, holistiki pristup injenicama
(Trubeckoj i Jakobson), tipologija na osnovu jezikih modela (Gudmit) (Gudschmidt), dijalekatski i geografski kontinuum (P. Ivi). Znaaj ovog pojma autorka pokazuje i time to je on
nezaobilazan u pristupu mnogim jezikom pojavama: u semantikoj teoriji o odnosu dela i celine
(M. Ivi), teoriji gradijencije (M. Halidej) (M. Halliday), problema posesije u jeziku (kod nas S.
Stojanovi), u pristupu prelaznim kategorijama (afiksi i rei npr.) i u oblasti znaenja (A. F. Losev), u shvatanju konceptualizacije i deljenju semantike na eksternu i internu.
3.6. Kontinuum tekstualne celine i dva kljuna naina njegovog realizovanja V. Polovina
pokazuje u radu Kohezija i koherencija. U njemu su predstavljeni razliiti tipovi kohezije: ponavljanje, delimino ponavljanje, paralelizam, parafraza, proforma, elipsa, gramatike kategorije,
anafora, katafora, egzofora, konektori i dr. Pokazano je da je logiko-semantika osnova kohezi-

je zasnovana na binarnosti elemenata, da se ostvaruje leksiko-semantikim sredstvima: punim

reima, proformama, zamenicama, ponavljanjem, sinonimima, antonimima hiperonimima, apelativima, fatikim leksemama, partikulama i dr. U radu je predstavljena i koherencija; zatim odnos
kohezije i koherencije. U osnovi koherencije je kontinuitet smislova u znanju koje se prenosi tekstom, pa su za koherenciju vani kognitivni procesi u povezivanju smislova: stvaranje modela,
shema na osnovu mentalnih procesa ije su jedinice (okviri, scenariji, sheme, planovi) hijerarhijski ureene. Na primerima tekstova V. Polovina razmatra organizaciju koherentne mree koncepata u razumevanju i stvaranju teksta, pri emu istie znaaj stilske vrednosti kohezije i koherencije, to je naroito bitno za umetniki tekst. Princip postojanja osnovne, globalne propozicije u
produkciji, koja ini osnovu koherentnog tkanja, osnovu na kojoj se gradi itava makrostruktura,
pokazan je na primeru stvaranja knjievnog dela, Zone Zamfirove S. Sremca.
Najtipiniji naini kohezije i koherencije predstavljeni su u ostalim radovima V. Polovine.
3.7. Tako u radu Relatorski iskazi za reformulaciju smisla u diskursu autorka je na vie primera iz razliitih diskursa pokazala bitne karakteristike reformulacije kao posebne kohezivne kategorije optenja i kategorije diskursa, koja se javlja u situaciji traenja semantike tanosti, a kojoj se u dosadanjim gramatikim i drugim jezikim pristupima nije poklanjalo dovoljno panje.
3.8. Jo jedan tip kohezije predstavljen je u radu Ponavljanje: semantiko-tekstualna funkcija, u kome je razmatrano ponavljanje kao kohezivni strukturni fenomen, i njegove tekstualne,
funkcionalne i semantike karakteristike. Imajui u vidu rezultate svojih istraivanja na odgovarajuem korpusu i rezultate istraivanja jo nekih lingvista, V. Polovina je predstavila strukturne,
semantike i kognitivne aspekte ponavljanja kao komunikativnog i stilskog sredstva, i to na nivou reenice i na nadreeninom nivou u dijalokim tekstovima i u knjievnom tekstu.
3.9. Kohezivnu ulogu leksiko-semantikih skupova V. Polovina je pokazala u radu Leksiko-semantiki skupovi u tkanju kontinuiteta pesnikog dela (na grai iz Gorskog vijenca), iz koga se moe videti kako se stvaraju meuodnosi leksema i nametnutih izabranih poetskih ograda
deseterca i kako je pomou njih pesnik uspevao da odrava kontinuum tema, ideja, znaenja i zapaanja.
3.10. U radu Semantike granice i mee na nivou makroteksta razmatra se naslovljeni problem u vezi sa koherencijom u nadreeninim delovima makroteksta veim od pasusa, poglavljima i itavim tekstovima knjiga, za razliku od dosadanjih lingvista koji su se ovim problemom
bavili uglavnom u okviru pasusa. Na makroplanu problemi u vezi sa sastavom teksta tiu se odnosa "deo - celina" koji ima svoju psiholoku zasnovanost. V. Polovina je u radu pokazala semantike strukture granica i mea na makrotekstualnom planu i to slojevitom metodom: iznalaenjem kvantitativnih i kvalitativnih kognitivnih osobina teksta i njegovih interpretativnosaznajnih odraza na itaoca. Analizu je vrila na granicama i meama izmeu poglavlja i onih
pododeljaka koji su obeleeni posebnim jezikim i grafikim znacima i to na primeru dela I. Andria, D. Mihailovia i M. Pavia. U zakljuku, V. Polovina sumira rezultate svog istraivanja,
to predstavlja znaajan deo ovog rada.

4.1. Knjiga Semantika i tekstlingvistika V. Polovine, kako se iz pregleda njenog sadraja vidi, obiluje podacima o lingvistikim pravcima i teorijama, o osnivaima i najvanijim predstavnicima tih teorija, o reenim i otvorenim pitanjima iz oblasti semantike i tekstlingvistike, o povezanosti jezikih nivoa i interdisciplinarnosti u njihovom izuavanju. Velika vrednost knjige je i u
njenom metajeziku, koji se odlikuje razuenom terminologijom za imenovanje odreenih jezikih pojava s obzirom na jezike nivoe i na razliite teorijske i metodoloke pristupe. Iako su
mnogi termini uglavnom definisani ili na neki drugi nain objanjeni, a oni koji se tiu tekstlingvistike i detaljnije predstavljeni, itanje knjige znatno bi olakao pojmovnik sa objanjenjima,
tim pre to je knjiga namenjena i studentima. Veliki broj termina u knjizi odraava slojevitost fenomena kojim se bavi lingvistika teksta kao i interdisciplinarnost u pristupu ovakvim fenomenima. Zato, iako se knjiga od strane njenog autora preporuuje kao neka vrsta udbenika za studente, ona ne moe biti lako tivo, bar ne za neko bre savlaivanje. Teina koja je evidentna proistie iz teine predmeta kojim se knjiga bavi. Pretpostavljamo da se to ima u vidu, i da je za lingvistiku teksta kao studijski predmet na fakultetu, predviena neka zavrna faza u studiranju, ili specijalni kurs za studente sa solidnim filolokim i lingvistikim obrazovanjem.
4.2. Knjiga Semantika i tekstlingvistika preporuuje se i lingvistima raznih usmerenja, jer e
svaki od njih u ovoj knjizi nai mnogo toga to je znaajno i za ono ime se lino bavi. Ovako irok dijapazon knjige V. Polovine proistie iz injenice da su u njoj predstavljene neke univerzalne zakonitosti koje se tiu svih jezikih nivoa i da sam predmet izuavanja tekstualne lingvistike
- tekst/diskurs obuhvata sve jezike nivoe. U pitanju su ne samo nivoi koje je tradicionalna lingvistika izdvajala nego i novi, do kojih se dolo u daljim istraivanjima, kojim je svojim radovima u knjizi, kako smo ve istakli, doprinela i Vesna Polovina. Za sadanje stanje u srpskom jeziku i za one koji se njime bave naroito je znaajno predstavljanje korpus lingvistike i njene razraene metodologije, kao i predstavljanje kontinuuma u jeziku. Zakonitosti kontinuuma u jeziku,
kako ih je predstavila V. Polovina u svojoj knjizi, mogle bi se imati u vidu za definisanje statusa
srpskog jezika u odnosu na izdvojene jezike entitete hrvatskog i bonjakog jezika, kao i za odreivanje standardnog jezika na dijastratikom i na dijatopikom planu.

Stana Risti