Osnovi Auto Dijagnostike PDF

50 003 960-18
08/08
info@ms-motor-service.com
www.ms-motor-service.com
Hamburger Strasse 15
41540 Dormagen, Germany
Phone +49 (0) 2133 - 267 100
Fax
+49 (0) 2133 - 267 111
Wilhelm-Maybach-Strasse 1418
74196 Neuenstadt, Germany
Phone +49 (0) 7139 - 9376 3333
Fax
+49 (0) 7139 - 9376 2864
MS Motor Service
International GmbH
PIERBURG
Komponente PIERBURG
OBD
Kontrola emisije izduvnih gasova
Saveti i Informacije
Servisni
Kontrola emisije i OBD

IMPRESUM / SADRAJ
1
UVOD .......................................................................................................................................... 4
1.1
1.2
1.3
2.5.2
2.5.3
2.5.4
2.6
2.7
2.8
2.9
2.10
2.11
2.12
2. izdanje 08.08
Part-No. 50 003 960-18
Autori:
Dieter Bohn
Heinrich Burgartz
Dustin Smith
Dizajn i produkcija:
Wolfgang Wolski
Hela Werbung GmbH, Heilbronn, Germany
Ovaj dokument, delimino ili u celini, ne sme se tampati,
umnoavati niti prevoditi bez naeg prethodnog pismenog
odobrenja i bez poziva na izvor materijala.
Zadravamo prava izmena celokupnog sadraja, ukljuujui
slike i dijagrame.
Razvoj autodijagnostikih sistema (OBD, OBD II i EOBD) ....................... 6

Zahtevi koje OBD sistem mora zadovoljiti ................................................... 7
Zakonski propisi .................................................................................................... 8
OBD, EOBD, EU, EURO? ........................................................................................ 8
EURO III zakonska osnova za EOBD............................................................. 8
EOBD.......................................................................................................................... 9
Obim i vrste dijagnostike ................................................................................... 9
Nadzor..................................................................................................................... 10
Sistemi iji rad
je neprekidno pod nadzorom ........................................................................ 10
Sistemi iji rad
je povremeno pod nadzorom ........................................................................ 10
Ciklus vonje ......................................................................................................... 10
Sluajevi kada je dijagnostika funkcija iskljuena ................................ 10
Kd spremnosti (Readiness code)................................................................. 11
Koncepcija dijagnostike vozila ....................................................................... 12
Lampica indikator greke (MIL) .................................................................. 13
Dijagnostiki prikljuak .................................................................................... 15
Oitavanje podataka iz memorije greaka
proces dijagnosticiranja ................................................................................... 16
Naini rada dijagnostikog ureaja.............................................................. 17
Kodovi greaka..................................................................................................... 18
SISTEMI I DIJAGNOSTIKA OPTE INSTRUKCIJE ...................................................... 20

3.1
3.2
3.3
3.4
Predgovor ................................................................................................................ 4
Piktogrami i simboli ............................................................................................. 5
Opte napomene .................................................................................................. 5
AUTODIJAGNOSTIKI SISTEM (OBD) ............................................................................ 6

2.1
2.2
2.3
2.3.1
2.3.2
2.3.3
2.4
2.5
2.5.1
PIERBURG
Potrebno poznavanje sistema ........................................................................ 20

Bezbednosne napomene ................................................................................. 21
Ostale mogunosti za dijagnosticiranje ..................................................... 21
PIERBURG i OBD................................................................................................... 22
SISTEMI I DIJAGNOSTIKA SA PROIZVODIMA PIERBURG ................................... 23

4.1
4.1.1
4.1.2
4.1.3
4.2
4.2.1
4.2.2
4.2.3
4.3
4.3.1
4.3.2
4.3.3
4.4
4.4.1
4.4.2
Sistem za gorivo .................................................................................................. 23

Nadzor rada sistema .......................................................................................... 24
Mogui kodovi greaka..................................................................................... 25
Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 25
Sistem ventilacije rezervoara (AKF sistem) ................................................ 27
Dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo ......................... 30
Sistem dodatnog vazduha............................................................................... 33
Mogui kodovi greaka (sa dijagnostikim instrukcijama) .................. 35
Izdava:
MS Motor Service International GmbH
2 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD
MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL
PIERBURG
SADRAJ
4.4.3
4.5
4.5.1
4.5.2
4.5.3
4.6
4.6.1
4.6.2
4.6.3
OSTALI SISTEMI I NJIHOVA DIJAGNOSTIKA ................................................................ 54

5.1
5.1.1
5.1.2
5.1.3
5.2
5.2.1
5.2.2
5.2.3
5.3
5.3.1
5.3.2
5.3.3
Katalizator .............................................................................................................. 54
Lambda sonde ..................................................................................................... 56
Izostanak sagorevanja (detekcija neravnomernog rada) ..................... 61
Nadzor rada ........................................................................................................... 63
DODATAK ................................................................................................................................ 66
6.1
6.1.1
6.1.2
6.1.3
6.2
6.3
6.4
6.5
6.6
6.7

Recirkulacija izduvnih gasova (EGR)............................................................. 40
Mogui kodovi greaka (sa dijagnostikim instrukcijama) .................. 43
Napajanje vazduhom ........................................................................................ 47
Teorijske osnove .................................................................................................. 66

Formiranje izduvnih gasova ............................................................................ 66
Osnovne tetne materije u izduvnim gasovima ...................................... 67
Dozvoljene vrednosti emisije ......................................................................... 68
Skraenice.............................................................................................................. 69
Renik ...................................................................................................................... 70
Izvori i literatura................................................................................................... 71
Servisne informacije i tehnike broure ..................................................... 71
Program obuke .................................................................................................... 71
Katalozi, Motor Service CD, TecDoc CD ....................................................... 71
KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 3

UVOD
1 Uvod
PIERBURG
Ova broura sadri jednostavne informacije u vezi sa veoma sloenom materijom, autodijagnostikom motornih
vozila. Poznatija kao OBD (On-Board
Diagnosis), autodijagnostika je postala
internacionalni termin. Zadatak OBD je
praenje rada motora i kontrola emisije
izduvnih gasova. U ovoj publikaciji
su obraene OBD II i evropska verzija,
EOBD.
Broura je namenjena strunjacima iz

oblasti motornih vozila sa ciljem da
im pomogne u svakodnevnom poslu,
naroito u dijagnostici greaka na
vozilima sa OBD sistemom.
Pored informacija o strukturi i nainu
rada tog sistema, date su i analize
moguih greaka i zavisnosti izmeu
kodova greaka i uzroka neispravnosti.
Osim toga, tu su i praktini saveti za
dijagnosticiranje i otklanjanje greaka
kod komponenti sistema za kontrolu
emisije tetnih gasova.
U sluaju neispravnosti ili prilikom redovne servisne kontrole, kodovi greaka i ostali relevantni podaci se mogu
pozvati iz memorije u kojoj su smeteni.
Memorisane greke se takoe pozivaju
prilikom redovne kontrole sastava izduvnih gasova. Na taj nain se blagovremeno mogu uoiti neispravnosti koje
bi mogle otetiti motor ili imati negativne posledice po okolinu, pre nego to
izazovu vea oteenja.
Nae iskustvo za Vas

PIERBURG aktivno radi na razvoju i proizvodnji komponenti koje su u bliskoj
vezi sa kontrolom emisije izduvnih
gasova.
Kako OBD obuhvata nadzor rada svih
komponenti koje utiu na sastav izduvnih gasova, u pogledu problema koji
se mogu javiti u praksi sakupljeno je
bogato iskustvo.
Ova broura je nastala iz nae elje da
podelimo to iskustvo sa Vama. Iz tog
razloga je kod opisa sistema i dijagnostikih instrukcija fokus na Pierburgovim proizvodima.
Poto se tek od 2003. godine EOBD primenjuje i na putnikim i lakim teretnim
vozilima sa dizel motorom, naglasak je
na benzinskim motorima.
1.1 Predgovor
Zakon za ivotnu sredinu
Sa porastom broja motornih vozila i intenziviranjem saobraaja pojaao se
i uticaj izduvnih gasova na ivotnu sredinu. Zapadno industrijsko drutvo je
od 1968. godine poelo sa ograniavanjem emisije tetnih gasova motornih
vozila. U tom zakonskom procesu vodeu ulogu su imale Sjedinjene Amerike
Drave.
Zakonske granice emisije tetnih materija su se neprestano pootravale. Da
bi se ti zahtevi mogli zadovoljiti u svakodnevnim uslovima, postao je neophodan dijagnostiki sistem za nadgledanje
rada komponenti i sistema u celini
odgovornih za sastav izduvnih gasova.
Iz tih razloga su sva novija vozila opremljena OBD sistemima koji detektuju,
memoriu i prikazuju greke.
OBD = reenje svih problema?

OBD zapravo detektuje neispravnost
nekog dela ili njegovo nepravilno funkcionisanje, ali ne otkriva uvek i pravi
uzrok nastanka greke.
Zbog toga je preporuljivo konsultovati
se sa strunjakom koji je upoznat sa
konkretnim sistemom.
PIERBURG
UVOD
1.2 Piktogrami i simboli

U brouri se koriste sledei piktogrami
i simboli:
Ukazuje na situaciju u kojoj moe

doi do telesnih povreda ili do
oteenja delova vozila.
[...]
1.3 Opte napomene
Odnosi se na izvore
i literaturu
(pogledati poglavlje 6.4)
Sve ilustracije i crtei u ovoj publikaciji predstavljaju opte informacije.

Pojedini detalji ne moraju uvek odgovarati konkretnoj konstrukciji.
Zadravamo prava tehnikih izmena
u daljem razvoju bez obaveze za
izmenom ove publikacije.
Ukazuje na korisne predloge,

objanjenja i dodatne informacije o rukovanju.
Upuuje na neko drugo mesto
u tekstu.
Napomena:
Ova broura je namenjena tehnikom
osoblju.
Pod tehnikim osobljem se smatraju
osobe koje su na bazi njihovog strunog iskustva, obuke i obrazovanja
adekvatno upoznate sa
bezbednosnim pravilima, i
pravilima i merama za spreavanje
povreda na radu (regulative i standardi mogu biti razliite od zemlje do
zemlje).

AUTODIJAGNOSTIKI SISTEM
PIERBURG
2 Autodijagnostiki sistem (OBD)

2.1 Razvoj autodijagnostikih sistema (OBD, OBD II i EOBD)
Sa stalnim pootravanjem dozvoljenih
vrednosti emisije izduvnih gasova od
sedamdesetih godina prolog veka, poveao se i broj mehanikih i elektrinih
komponenti na motorima.
Neispravnosti tih novih komponenti
su bile poele da servisima predstavljaju problem prilikom dijagnosticiranja.
U cilju prevazilaenja takvih problema,
krajem sedamdesetih su se javili prvi,
mada veoma jednostavni, dijagnostiki
sistemi integrisani sa vozilom.
Njihovu pojavu je omoguio razvoj sloenijih elektronskih upravljakih jedinica. Istovremeno, poveavao se i broj
novih ili unapreenih senzora i aktuatora,
time i vie elektrinih sistema u vozilu
i njihovih prikljuaka.
Posledica takvog razvoja bilo je nesigurno dijagnosticiranje greke u sluaju
otkaza ili neispravnosti.
Da bi se situacija popravila, od 1984.
godine se sve vei broj vozila oprema
poboljanim sistemom detekcije greaka, sa memorijom kodova greaka
i autodijagnostikim sistemom.
U pogledu primene takvih autodijagnostikih sistema postojali su razliiti
pristupi. To je za rezultat dalo velik broj
razliitih varijanti sistema, interfejsa,
adaptera, skenera i kodova greaka.
Zbog toga je u mnogo sluajeva dijagnostika greaka bila mogua samo
u opremljenijim ovlaenim servisima.
Vodea uloga Kalifornije

Navedeni problem je najpre uoen
u SAD, gde je od 1984. godine doneta
odgovarajua zakonska regulativa.
Tim zakonskim odredbama su autodijagnostiki sistemi bili propisani u Kaliforniji od 1988. godine, a od 1989. i u
ostatku Sjedinjenih Amerikih Drava.
U pitanju je bio jednostavan autodijagnostiki sistem (OBD).
Od takvog sistema se trailo da registruje, memorie i prikazuje greke na
komponentama od uticaja na emisiju
izduvnih gasova. U prvoj verziji se mogao pratiti samo rad komponenti koje
su bile u direktnoj vezi sa upravljakom
jedinicom. Greke su bile prijavljivane
putem lampice indikatora greke.
Oitavanje je vreno tumaenjem kodova dobijenih treptanjem lampice.
OBD II
OBD II je od 1. januara 1996. godine u
Sjedinjenim Amerikim Dravama postao obavezan za putnika i laka teretna
vozila. U upotrebu je uao dijagnostiki
sistem koji poseduje mnogo vie funkcija. Pored komponenti za regulisanje
emisije izduvnih gasova, sada su nadzirane i neke druge funkcije i sistemi.
Otkazi i odstupanja su smetani u trajnu
memoriju. Osim toga, u cilju pomoi
pri dijagnosticiranju, bili su memorisani
i radni uslovi pri kojima je dolo do
neke greke.
Ipak, glavni doprinos je bio uspostavljanje standarda za interfejs, protokole

prenosa podataka, dijagnostike ureaje (skenere), dijagnostike prikljuke
i kodove greaka. Tako je postalo mogue oitati memoriju kodova greaka pomou konvencionalnih OBD ureaja.
Takoe je doneta odluka da proizvoai
vozila moraju omoguiti da ovlaena
lica imaju pristup servisnim podacima.
Standard EURO III
U Evropi se istovremeno sa EURO III
standardom za emisiju izduvnih gasova,
od 1. januara 2000. pojavila evropska
verzija OBD sistema. EOBD se odnosi na
putnika i laka teretna vozila sa benzinskim motorom.
Od 2003. godine EOBD je obuhvatio
putnika i laka teretna vozila sa dizel
motorom.
U osnovi, EOBD odgovara amerikom
OBD II. Ipak, ublaen je po nekoliko
osnova.
Ne trai se test zaptivenosti sistema
za napajanje gorivom.
Za recirkulaciju izduvnih gasova,
sistem za dodatni vazduh i sistem
ventilacije rezervoara za gorivo se trai samo ispravnost rada i elektrina
povezanost pojedinanih elemenata.
Test efikasnosti tih komponenti nije
potreban kod EOBD.
Meutim, postoje proizvoai ija vozila zadovoljavaju OBD II standarde irom
sveta.
PIERBURG
2.2 Zahtevi koje OBD mora zadovoljiti

OBD sistemi moraju izvriti sledee
zadatke:
Nadzor
svih komponenti od
uticaja na sastav izduvnih gasova i funkcionisanje pogona vozila.
Otkrivanje
odstupanja
i greaka.
Memorisanje greaka i informacija
o stanju.
Prikazivanje greaka.
Izlaz
kodova greaka
i informacija o stanju.
Ciljevi OBD sistema

Stalni nadzor svih komponenti i sistema od uticaja na sastav izduvnih
gasova
Trenutno otkrivanje i prijavljivanje
bitnih greaka zbog kojih bi se emisija
pogorala
Postizanje male emisije tetnih gasova
svakog vozila tokom celog njegovog
radnog veka
Prate se sledei parametri
Jaina struje na prikljuku sa masom,
veza sa pozitivnim polom i prekidi
Ulazni i izlazni signali sa senzora
i aktuatora
Verodostojnost signala
U zavisnosti od OBD standarda

obavlja se
jednostavan test funkcionisanja
(otvoreno/zatvoreno da/ne
ukljueno/iskljueno), ili
test uinka, gde se vrednosti
(rezultat rada) mere i porede sa
nominalnim vrednostima.
Metode nadziranja modula ili

komponente nisu definisane
zakonskim odredbama.
Nadzor se moe vriti na razne naine,
u zavisnosti od proizvoaa.
Vano je koje se komponente ili moduli
nadziru.
Reagovanje na pojavu greke, a time
i dejstvo, razlikuje se u zavisnosti od
sistema i vaeeg OBD standarda.
Ono to je vano, jesu mogue posledice greaka:

Odstupanja od nominalne vrednosti
Greke koje znaajno poveavaju
emisiju tetnih materija
Greke koje mogu izazvati oteenje
motora ili katalizatora
Senzori
Merni opseg
Kratak spoj
Prekid
Verodostojnost
Opseg funkcija se kree od beznaajnih

korekcija, preko primene rezervnih
vrednosti, aktiviranja lampice indikatora greke (MIL) i smanjenja performansi, do rada u pomonom reimu za
sluaj neispravnosti (reim limp home).
Upravljaka jedinica
Kratak spoj
Raunar
Zadavanje rezervnih
vrednosti
Program limp-home
Sl. 1
Aktuatori
Autokontrola
Prekid
Beleenje statistikih
i sporadinih greaka
koje se mogu upotrebiti
za dijagnosticiranje
Autodijagnostika elektronskih sistema (OBD)
PIERBURG
2.3 Zakonski propisi

2.3.1 OBD, EOBD, EU, EURO?
EURO I, EURO II i EURO III standardi za
emisiju izduvnih gasova (EU I, EU II
i EU III) predstavljaju zakonske propise
za kontrolu emisije izduvnih gasova
u Evropskoj uniji.
Nemaki propisi za emisiju izduvnih
gasova (npr. D3 i D4) uvedeni su zbog
poreskih olakica.
Uvoenje EOBD nije u direktnoj vezi

sa standardima za emisiju u Evropskoj uniji!
Zbog toga se pojedini rokovi za uvoenje moraju razmatrati nezavisno jedni
od drugih.
Kalifornija
U literaturi i u svakodnevnom razgovoru esto postoje zabune oko upotrebe

razliitih izraza, kao to su OBD, EOBD,
EU i EURO.
Sledi objanjenje razlika izmeu odreenih normi vezanih za sastav izduvnih
gasova i zakona u vezi OBD.
SAD
OBD
OBD I i OBD II se odnose na amerike

propise u vezi autodijagnostikih
sistema u vozilima.
EOBD je evropska verzija amerikog
OBD II.
OBD II
OBD 1
Putnika vozila/
laka teretna vozila
Teretna vozila
EU
norme
Putnika vozila/
laka teretna vozila
Euro I
Euro II
Euro III
Euro IV
D3
Nemake
norme
D4
EOBD
Sl. 2
Putnika vozila/laka
teretna vozila (benzin)
Putnika vozila/laka
teretna vozila (dizel)
Direktiva 98/96/EC
Hronoloki pregled standarda i zakonskih propisa (izvod)
2.3.2 EURO III zakonska osnova za EOBD

Zakonska osnova za EOBD je direktiva
Evropskog parlamenta 98/69/EC.
Ta direktiva se odnosi na ogranienja i
zahteve propisane EURO III normama.
Osnovni sadraj EURO III norme je:
Stroiji postupak homologacionih
ispitivanja vozila
Znaajno nie dozvoljene granice
emisije tetnih materija
Poveana izdrljivost (funkcionalna
stabilnost) svih sistema i komponenti
od uticaja na emisiju
Pootreni standardi za kvalitet goriva
i poboljan kvalitet goriva
Praenje usklaenosti sa zadatim

ogranienjima proverom vozila
tokom rada (praenje rada u eksploataciji)
Zakonski definisani postupci u sluaju
fabrikih greaka
Odredbe o postupcima prilikom
pojave neispravnosti
Pristup svim informacijama potrebnim za isporuku rezervnih delova
ili delova za naknadnu ugradnju. Izuzetak: zatita intelektualne svojine
(npr. podaci u upravljakim jedinicama)
Odreivanje specifikacija koje obezbeuju kompatibilnost svih delova sa
OBD
Zatien pristup upravljakim jedinicama tako da je spreeno neovlaeno

reprogramiranje, tj. ip-tjuning (zatita
protiv manipulacija)
Predlozi za stvaranje standardnog
elektronskog formata informacija potrebnih za otklanjanje neispravnosti
Uvoenje OBD sistema
Dalji razvoj OBD sistema u integrisani
merni sistem (OBM On-Board
measuring system)
Proirenje OBD sistema na ostale
sisteme u motornom vozilu
PIERBURG
2.3.3 EOBD
Standard za emisiju izduvnih gasova
EURO III predvia uvoenje autodijagnostikog sistema EOBD.
EOBD je obavezan:
od 1. januara 2000. za sva nova
sertifikovana putnika i laka teretna
vozila sa benzinskim motorom
registrovana putnika i laka teretna
vozila sa benzinskim motorom
sertifikovana putnika i laka teretna
vozila sa dizel motorom
registrovana putnika i laka teretna
vozila sa dizel motorom
Sertifikovan ovde znai da

proizvoa mora dokazati usklaenost sa standardima i zakonskim
normama na osnovu rezultata sertifikacionih ispitivanja prototipa pre nego
to se novo vozilo prvi put pojavi na
tritu.
Uvoenje EOBD je imalo sledee posledice na proizvodnju vozila:

Standardizovan sistem autodijagnostike sa memorijom kodova greaka u
svakom novom registrovanom vozilu
Slobodan pristup preko standardizovanog interfejsa (dijagnostikog
prikljuka i protokola)
Dijagnostiki ureaj (skener) koji
odgovara svim vozilima sa OBD
Unificirani kodovi greaka
Pristup svim podacima potrebnim za
odravanje, dijagnostiku i opravku
OBD II, mada je ublaen po nekoliko

stavki. Postoje proizvoai ija vozila
zadovoljavaju OBD II standarde irom

sveta.
2.4 Obim i vrste dijagnostike

Obim dijagnosticiranja koji obuhvata
EOBD u osnovi odgovara amerikom
Komponenta
Vrsta dijagnostike
Katalizator
Funkcionisanje
Detekcija starenja i kontaminacije
Funkcionisanje
Povezanost i spojevi elektrinih komponenti
Detekcija inertnosti (starenja)
Funkcionisanje
Detekcija izostanka paljenja i sagorevanja
Korekcija mape radne karakteristike motora (kratkorona i dugorona adaptacija)
Lambda sonda (ispred i iza katalizatora)
Sistem za paljenje (neravnomernost rada)

Napajanje gorivom/formiranje smee
Oduka i ventilacija rezervoara za gorivo
Funkcionisanje
Zaptivenost
Rezervoar za gorivo
Provera zaptivenosti 1)
Sistem dodatnog vazduha

Funkcionisanje
Uinak 2)
Funkcionisanje
Uinak 2)
(veza sa masom, veza sa pozitivnim polom, prekidi)
Verodostojnost signala (komponenti odgovornih za sastav izduvnih gasova)
Recirkulacija izduvnih gasova
Ostali elementi odgovorni za sastav izduvnih

gasova, kao to su:
senzor masenog protoka vazduha
(protokomer)
senzor temperature motora
senzor temperature usisanog vazduha
senzor pritiska u usisnoj cevi
senzor apsolutnog pritiska
aktuatori
Upravljaka jedinica motora
1)
2)
Automatski nadzor rada
Ne trai se za EOBD ako je ep rezervoara osiguran od gubljenja.

Ne trai se za EOBD.
PIERBURG
2.5 Nadzor
EOBD nadgleda sve komponente
i sisteme odgovorne za sastav izduvnih
gasova.
Rad odreenih komponenti se nadzire

neprekidno.
Nadzor rada drugih komponenti i sistema se vri povremeno (ciklini nadzor).
2.5.1 Sistemi iji rad je neprekidno pod nadzorom

Nadzor sledeih parametara se vri
neprekidno:
Neravnomeran rad (izostanak
paljenja ili sagorevanja)
Sistem za gorivo (prilagoavanje
smee, vremena ubrizgavanja)
Elektrina kola svih komponenti

odgovornih za sastav izduvnih gasova
Karakteristike signala lambda sonde
Rad sistema koji su neprekidno pod

nadzorom prati se bez obzira na temperaturu i odmah nakon pokretanja
motora.
Greke u radu odmah dovode do aktiviranja lampice indikatora greke.
2.5.2 Sistemi iji rad je povremeno pod nadzorom

Sistemi i komponente iji rad zavisi
od odreenih radnih uslova kontroliu
se tek kada se postigne i premai neki
zadati reim rada, odreeni broj obrtaja,
optereenje ili temperatura motora.
U komponente iji se rad povremeno

nadzire spadaju:
Katalizator/grejanje katalizatora
Lambda sonda/grejanje lambda
sonde
Ventilacija rezervoara za gorivo/filter
od aktivnog uglja
Recirkulacija izduvnih gasova (EGR)
2.5.3 Ciklus vonje

Da bi se mogla izvriti dijagnostika nekog sistema, u cilju tanih rezultata
nadzor funkcionisanja se mora obaviti
pod odreenim uslovima (ciklus
vonje).
Na primer, ako se vozilo koristi samo na

kratkim relacijama u gradskom saobraaju, provera svih sistema moe due
potrajati.
Taj ciklus vonje nije isto to i

Novi evropski ciklus vonje
(New European Driving Cycle, Neuen
Europischen Fahrzyklus NEFZ), koji
se zahteva kod sertifikacionog ispitivanja vozila.
2.5.4 Sluajevi kada je dijagnostika funkcija iskljuena

Pod odreenim uslovima bi moglo doi
do pogrene dijagnoze. Da bi se spreili
takvi sluajevi, dijagnostike funkcije
mogu biti automatski iskljuene, na primer pod sledeim okolnostima:
Nivo goriva je ispod 20 % ukupne zapremine rezervoara (samo kod OBD II).
Velika nadmorska visina
(preko 2500 m).
Temperatura okoline nia od 7 C.
Nizak napon akumulatora.
Rad nekog pomonog ureaja
(npr. hidrauliki pogon vitla).
Detekcija neravnomernog rada moe

biti iskljuena od strane upravljake
jedinice motora u sluaju kretanja po
neravnom putu, da to ne bi bilo interpretirano kao izostanak paljenja.
PIERBURG
2.6 Kd spremnosti (Readiness code)

Kd spremnosti je namenjen za proveru
prisutnosti komponenti ili sistema, i
okonanja dijagnostike.
Ovaj kod je uveden da bi se otkrile

manipulacije. Na primer, njime se moe
otkriti da li je memorija greaka izbrisana iskljuivanjem akumulatora.
Podrano
Podrano
Podeeno
Podeeno
Nije izvren test svih sistema
Sl. 3
Kd spremnosti u sluaju da
spremnost nije zadovoljena (primer)
Raspored numerikog niza zavisi

od tipa dijagnostikog ureaja.
Veina ureaja nudi pomo u vidu
informacija o tome ta se prikazuje na
displeju.
Jedan od ta dva niza brojeva ukazuje

na to da li su odreene komponente ili
funkcije na vozilu proverene.
O Komponenta nije prisutna/nije
obuhvaena testom
1 Komponenta je prisutna/obuhvaena je testom
Izvren je test svih sistema
Sl. 4
U zavisnosti od primenjenog dijagnostikog ureaja, kd spremnosti je

uglavnom izraen sa dva niza brojeva
od po dvanaest cifara.
Kd spremnosti posle uspeno

izvrene provere (primer)
Drugi niz brojeva ukazuje na status

procesa dijagnostike.
O Dijagnostika izvrena
1 Dijagnostika nije izvrena ili
je prekinuta
Prikaz e biti:
Pozicija *)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
Oblast nadzora
slobodan
ostale komponente
sistem za gorivo
izostanak sagorevanja
sistem recirkulacije izduvnih gasova (EGR)
grejanje lambda sonde
lambda sonde
klima ureaj
sistem dodatnog vazduha
sistem ventilacije rezervoara
grejanje katalizatora
katalizator
*) sleva na desno
Kako, na primer, nemaju sva vozila

sistem dodatnog vazduha ili sistem recirkulacije izduvnih gasova, opseg
testiranja koda spremnosti zavisi od
vozila.
Kd spremnosti se oitava kada se vri
provera sastava izduvnih gasova.
On daje informacije o tome da li je nakon
poslednjeg brisanja memorije greaka
ili zamene upravljake jedinice bilo nekih
dijagnostikih rezultata kod svih tih
sistema.
Kd spremnosti ne daje podatke

o tome da li postoje greke u
sistemu. On ukazuje samo na to da li je
proces dijagnostike pravilno zavren
(vrednost je 0) ili nije izvren (vrednost
je 1).
Na primer, ako se vozilo koristi samo na

kratkim relacijama u gradskom saobraaju, provera svih sistema moe due
potrajati.
Da bi se kod spremnosti izbrisao, tj. da
sve vrednosti budu 0, mora se sprovesti
taj ciklus vonje.
Granini uslovi ciklusa vonje razlikuju
se od proizvoaa do proizvoaa.
Dakle, da bi se mogla izvriti dijagnostika nekog sistema, moraju vladati tano

odreeni uslovi (ciklus vonje).
PIERBURG
2.7 Koncepcija dijagnostike vozila

OBD sistem zapravo ne kontrolie sam
kvalitet izduvnih gasova, nego se njegov
rad zasniva na proveri ispravnosti funkcionisanja komponenata koje utiu na
sastav izduvnih gasova.
Na slici 5 je prikazan princip rada autodijagnostike funkcije.
Greka u vezi
izduvnih gasova
Detekcija
putem OBD
Aktiviranje
lampice (MIL)
Memorisanje greke
Opravka
Izlazni signal
o greci
U vozilu (on board)

Dijagnosticiranje
neispravne komponente
Sl. 5
Oitavanje pomou
dijagnostikog ureaja
Van vozila (off board)
Koncepcija OBD sistema u vozilu
Upravljaka jedinica motora je proirena funkcijama koje obuhvataju

OBD.
U zavisnosti od komponente, dijagnostika se vri stalno ili ciklino.
Status izvrene dijagnostike se predstavlja preko koda spremnosti (pogledati poglavlje 2.6).
Greke koje utiu na emisiju izduvnih
gasova se registruju i memoriu
kao greke koje jo nisu prihvaene
(odbaene greke).
Ako se ista greka javi u narednom

ciklusu vonje pod istim uslovima ili
se ponavlja tokom nekog vremenskog perioda, bie oznaena kao potvrena greka i memorisana u OBD.
Lampica indikator greke e se
aktivirati.
Pored tih greaka, bie memorisani
i ostali podaci o radnim uslovima
i uslovima okoline koji su vladali kada
su se te greke pojavile (tzv. freeze
frames).
Ako se tokom nadzora sistema ustanove odstupanja koja e izazvati

prekoraenje dozvoljene vrednosti
emisije izduvnih gasova, ili zbog
kojih moe doi do oteenja katalizatora, aktivirae se lampica indikator greke.
Memorisani podaci se mogu oitavati
pomou dijagnostikog ureaja
(skenera), povezanog preko dijagnostikog prikljuka (interfejsa).
Memorisani podaci mogu biti, na primer, kodovi greaka, uslovi koji su
vladali u trenutku pojave neispravnosti (freeze frames), ostali podaci o
neispravnostima i podaci o vozilu.
PIERBURG
2.8 Lampica indikator greke (MIL)

Lampica indikator greke (Malfunction indicator lamp MIL) ukazuje na
pojavu greaka koje utiu na emisiju
izduvnih gasova.
Lampicu aktivira upravljaka jedinica.

Postoje tri reima rada lampice:
ISKLJUENA, UKLJUENA i TREPTANJE.
Zahtevi koje lampica treba da zadovolji

propisani su zakonom:
Greke se mogu prikazivati samo

vizuelno, ili eventualno i vizuelno
i akustino.
Aktivirana lampica prikazuje simbol
motora prema standardu ISO 2575.
Lampica mora biti u vidnom polju

vozaa (na instrument tabli).
Lampica se aktivira kada se ukljui paljenje (zbog zatite od manipulacija).
Lampica se aktivira u skladu sa tano

definisanim uslovima:
Lampica indikator greke e neprestano svetleti

Kad se ukljui paljenje
(provera rada lampice).
Ako se uoi greka prilikom autokontrole upravljake jedinice.
U sluaju da se jave greke koje utiu
na sastav izduvnih gasova, tako da se
premai 150 % doputene vrednosti
sastava izduvnih gasova u dva uzastopna ciklusa vonje.
Lampica indikator greke e treptati (1/s) ako se jave greke, kao to

je izostanak paljenja, koje mogu voditi
ka iskljuenju cilindra ili izazvati oteenje katalizatora.
Sl. 6
Lampica indikator greke (MIL)
Lampica indikator greke e se

iskljuiti ako se greke koje utiu
na sastav izduvnih gasova vie ne
jave u tri uzastopna ciklusa vonje.
Nastavak na 14. strani.
PIERBURG
Aktiviranje lampice indikatora greke tokom ciklusa vonje (primer)
ON
3.
da
da
OFF
ne
ne
OFF
da
da
ON
4.
da
da
OFF
da
ne
OFF
da
ne
OFF
da
da
OFF
da
da
ON
...
5.
da
da
OFF
da
da
ON
da
ne
ON
da
ne
ON
da
ne
OFF
...
6.
da
da
OFF
da
da
ON
da
ne
ON
da
ne
ON
da
ne
OFF
...
Provera
Status lampice?
da
43. ciklus
Kd greke je odreen?
da
Status lampice?
Kd greke je odreen?
OFF
Provera
da
Status lampice?
da
Provera
2.
Status lampice?
OFF
Provera
da
Status lampice?
Kd greke je odreen?
...
da
Provera
Kd greke je odreen?
5. ciklus
1.
Sl. 7
Kd greke je odreen?
4. ciklus
Status lampice?
3. ciklus
Kd greke je odreen?
2. ciklus
Provera
1. ciklus
...
...
...
da
Kd
izbrisan
OFF
Aktiviranje lampice indikatora greke tokom ciklusa vonje
Objanjenje
1. Ako se tokom ciklusa vonje detektuje greka koja utie na sastav izduvnih gasova (ovde u prvom ciklusu), greka e biti memorisana kao
odbaena (mod 7 poglavlje 2.11),
ali se lampica indikator greke
nee aktivirati. Izuzetak je izostanak
paljenja zbog kojeg dolazi do iskljuenja cilindra. Sve dok je takva
greka prisutna i cilindar je iskljuen,
lampica e treptati.
2. Ako se tokom narednog ciklusa vonje ponovo detektuje greka koja
utie na sastav izduvnih gasova,
greka e se smatrati potvrenom
(debounced, mod 3 poglavlje
2.11). Lampica e se ukljuiti po zavretku provere sistema3).
3)
3. Ako drugi ciklus vonje ne traje dovoljno da se zavri provera svih

komponenti, trei ciklus vonje e se
smatrati kao sledei ciklus. Ako se
i tada utvrdi ta greka, lampica e se
aktivirati.
4. U sluaju sporadinih greaka, lampica e se aktivirati samo ako se ista
greka detektuje u dva uzastopna
ciklusa vonje.
5. Lampica e se iskljuiti ako se greke
koje utiu na sastav izduvnih gasova
vie ne jave u tri uzastopna ciklusa
vonje.
6. Podatak o jednostavnoj greki e

biti izbrisan iz memorije ako se ta
greka vie ne pojavi u 40 narednih
uzastopnih ciklusa vonje.
Greka e takoe biti izbrisana ako
se uslovi vonje budu razlikovali,
a greka se ne ponovi u 80 narednih
uzastopnih ciklusa.
Provera svih komponenti i funkcija od uticaja na sastav izduvnih gasova.
PIERBURG
2.9 Dijagnostiki prikljuak

Dijagnostiki prikljuak na vozilu je
interfejs izmeu OBD sistema i radionikog dijagnostikog ureaja (skenera).
Prikljuak i podaci su standardizovani

prema ISO 9144 2 ili prema SAE 1962,
to znai da su raspored kontakata
i protokol isti za sve proizvoae.
Time je po prvi put omogueno da se

kodovi greaka iz memorije greaka
vozila razliitih proizvoaa oitaju pomou dijagnostikog ureaja koji je
kompatibilan sa OBD.
Raspored kontakata
Dijagnostika utinica ima 16 kontakata
pinova. Sedam kontakata ( slika 8,
oznaeno crvenim) EOBD koristi za proveru komponenata od znaaja za
sastav izduvnih gasova.
Ostali se mogu koristiti za druge svrhe,
prema potrebama proizvoaa.
Pinovi 7 + 15
Pinovi 2 + 10
Pin 4
Pin 5
Pin 16
Sl. 8
Prenos podataka prema ISO 9144 2

Prenos podataka prema SAE J 1850
Masa vozila
Masa signala
Pozitivan pol (prikljuak 30 ili 15)
Dijagnostika utinica sa oznakama kontakata pinova
Lokacija prikljuka
Dijagnostiki prikljuak je postavljen
unutar vozila na mestu koje je pristupano, ali i zatieno od sluajnog
oteenja.
Opel Astra
VW Passat
Citron Berlingo/Peugeot Partner
Audi A6
Sl. 9
Primeri lokacija dijagnostikog prikljuka
PIERBURG
2.10 Oitavanje podataka iz memorije greaka proces dijagnosticiranja
Prikljuenje dijagnostikog
ureaja na dijagnostiki
prikljuak na vozilu
Automatska detekcija vrste

prenosa podataka od strane
upravljake jedinice
Uspostavljanje komunikacije
Prikljuenje izvriti samo kada je paljenje iskljueno
Ukljuiti paljenje
Nakon uspenog uspostavljanja komunikacije, bie

prikazani oznaka i adresa identifikovanog sistema
Pogledati poglavlje 2.11

Izbor naina ispitivanja
Prijem traenih podataka
PIERBURG
2.11 Naini rada dijagnostikog ureaja

Dijagnostiki ureaj kompatibilan
sa OBD u skladu sa ISO 15 031-5 ima
najmanje 9 funkcija (modova rada).
Prema novim OBD

odredbama, izraz mode
je zamenjen sa service.
Oitavanje trenutne (stvarne) vrednosti

Primer: broj obrtaja, signal sa lambda sonde, kd spremnosti
Mod 1
Mod 2
Mod 3
Mod 4
Oitavanje parametara radnih uslova pri kojima se javila greka

(freeze frame)
Primer: broj obrtaja, temperatura rashladne tenosti, optereenje motora
Oitavanje greaka u vezi izduvnih gasova, koje su izazvale aktiviranje

lampice indikatora greke
Primer: P0101 izostanak sagorevanja
Prikazuju se samo potvrene greke (debounced), tj. greke koje nisu odbaene
(videti poglavlja 2.7 i 2.8)
Brisanje memorije kodova greaka svih sistema
Briu se kodovi greaka, vrednosti uslova pri kojima se javila greka
(freeze frames) i kodovi spremnosti
Panja: Ovo je dozvoljeno samo ako slede opravka i novi ciklus vonje
Prikaz vrednosti sa lambda sonde (trenutni napon)

Panja: Motor mora biti zagrejan na radnu temperaturu
Mod 5
Mod 6
Mod 7
Mod 8
Prikaz izmerenih vrednosti na sistemima koji se povremeno nadziru

Primer: sistem dodatnog vazduha; ovde postoje razlike izmeu razliitih
proizvoaa vozila
Oitavanje sporadinih greaka

Oitavaju se greke koje nisu izazvale aktiviranje lampice indikatora greke
Prikazuju se samo greke koje su bile odbaene, tj. nisu potvrene
(pogledati poglavlja 2.7 i 2.8)
Test sistema i komponenti

Prikaz podataka o tome da li je test izvren
(test komponenti, kd spremnosti)
Prikaz informacija o vozilu

Na primer: ifra motora ili broj asije
Mod 9
PIERBURG
2.12 Kodovi greaka

Pod kodovima greaka se podrazumevaju greke koje su sauvane u memoriji.
Prilikom oitavanja memorije greaka,
ti kodovi se prikazuju na ekranu dijagnostikog ureaja.
Kodovi greaka imaju pet cifara.
Postoje dve vrste kodova greaka:

Standardizovani kodovi greaka
u skladu sa SAE J 2012 / ISO 9141-2,
prepoznaju se po cifri 0 na drugoj
poziciji.
Kodovi greaka pojedinih proiz
voaa, oznaeni su cifrom 1 na
drugoj poziciji.
Primer:
Kod greke: P 0 4 0 0
Na koji sistem se greka odnosi?

P = pogon vozila
B = karoserija
C = asija
U = mrea (data bus sistem)
Koja komponenta ima

greku?
Pogledati tabelu kodova greaka
Ovde:
Greka u radu recirkulacije izduvnih gasova
Koja grupa greaka je prikazana?

0 = kd koji ne zavisi od proizvoaa
1 = kd specifian za proizvoaa
(nije propisan)
Sl. 10
U kojoj oblasti je greka?

1/2
3
4
5
6
7/8
=
=
=
=
=
=
napajanje gorivom i vazduhom

sistem za paljenje/izostanak sagorevanja
sistem za preiavanje izduvnih gasova
sistem za kontrolu brzine i praznog hoda
upravljaka jedinica i izlazni signali
menja
Struktura koda greke
Zahvaljujui standardizaciji, sada se po

prvi put otkako postoji memorija greaka za registrovane greke koriste uniformni kodovi.
Razliiti kodovi greaka pojedinih
proizvoaa sada su zamenjeni P0
kodom.
Proizvoa
16706
BMW
67
Citron/Peugeot
41
Ford
227
Mercedes-Benz
045
Opel
19
Toyota
Volkswagen
Volvo
Sl. 11
Kd proizvoaa
Audi
(E)OBD
P0320
6
00514
214
Kd greke P0, jedan za sve
PIERBURG
P01/2xx
P0117
P0171
P0213
P0234
P03xx
P0301
P0325
P0350
(napajanje gorivom i vazduhom)

S ENZOR TEMPERATURE RASHLADNE TENOSTI
R EGULACIJA SMEE (1. RED CILINDARA)
BRIZGALJKA ZA HLADAN START 1
PREHRANJIVANJE MOTORA
P0411
P0444
VENTILACIJA REZERVOARA
P0473
S ENZOR PRITISKA IZDUVNIH GASOVA
NEISPRAVNOST
NEPRAVILAN PROTOK
O TVORENO ELEKTRINO KOLO
PREVISOK SIGNAL
P05xx
(kontrola brzine i praznog hoda)

KONTROLA PRAZNOG HODA
PREKIDA POLOAJA LEPTIRA
B ROJ OBRTAJA NII OD ZADATOG

NEISPRAVNOST
P0400
P0506
P0510
P0642
(upravljaka jedinica i njeni izlazni signali)

UPRAVLJAKA JEDINICA
NEISPRAVNA KONTROLA DETONACIJE
P07/8xx
(menja)
P06xx
Sl. 12
Za standardne P0 kodove
pogledati poglavlje 6.4; [9].
(sistem za paljenje ili izostanak sagorevanja)

1. CILINDAR
I ZOSTANAK PALJENJA
S ENZOR DETONACIJE 1
N EISPRAVNOST
I NDUKCIONI KALEM , PRIM ./ SEK . KOLO
NEISPRAVNOST
(ostali sistemi za kontrolu emisije)
R ECIRKULACIJA IZDUVNIH GASOVA
SISTEM DODATNOG VAZDUHA
P04xx
PRENIZAK SIGNAL
S UVIE SIROMANA SMEA
N EISPRAVNOST
PREVISOK PRITISAK
Izvod iz liste P0 kodova greaka
Na osnovu koda greke se moe odrediti koja komponenta je u vezi sa nekom neispravnosti i koja je vrsta greke.
Postoje dve razliite vrste greaka:
Greke koje su rezultat nepravilnog
funkcionisanja
Na primer:
Neispravnost
Nedovoljna ili prekomerna koliina
Preniska ili previsoka vrednost
Nezaptivenost
Nedovoljan uinak
Granice siromane ili bogate smee
Greke koje se javljaju pri nadzoru

rada komponenti
Na taj nain se nadzire rad svih senzora
i aktuatora koji utiu na sastav izduvnih
gasova.
Primeri senzora:
Senzor masenog protoka vazduha
(protokomer)
Senzori pritiska
Senzor broja obrtaja
Senzor faze
Senzori temperature
Dava poloaja (potenciometar)
Primeri aktuatora:
Aktuatori leptira
Elektrini preklopni ventil
Ventil EGR
Elektropneumatski pretvara
Obratite panju da se tekst koji

opisuje kd greke moe razlikovati u zavisnosti od proizvoaa dijagnostikog ureaja.
Prilikom praenja rada komponenti

postoji razlika izmeu elektrinih
greaka i greaka u radnom opsegu
(odstupanja od zadate vrednosti):
Primeri elektrinih greaka:
Kratak spoj sa masom
Kratak spoj sa pozitivnim polom
Prekid/odsustvo signala
Primeri greaka radnog opsega:
Signal/napon
Vrednost signala nije verodostojna
Vrednost je van radnog opsega
Previsoka ili preniska vrednost
Suvie velika ili suvie mala vrednost
Prekoraena gornja/donja granina
vrednost
Primer: Objanjenje koda greke P0191 prikazanog na razliitim ureajima
P0191
S ENZOR PRITISKA U VODU ZA GORIVO

S ENZOR PRITISKA GORIVA
E LEKTRINO KOLO SENZORA PRITISKA GORIVA
PROBLEM SA MERNIM OPSEGOM/ SA SNAGOM

G REKA U MERNOM OPSEGU ILI U RADU
PROBLEM SA MERNIM OPSEGOM ILI SA RADOM
P0191
S ENZOR PRITISKA GORIVA G247
S IGNAL NIJE VERODOSTOJAN
P0191
P0191
VODA ZA GORIVO
PIERBURG
SISTEMI I DIJAGNOSTIKA
3 Sistemi i dijagnostika opte instrukcije

U ovom poglavlju je dat pregled pojedinih sistema i nain njihove autodijagnostike.
Dijagnostike instrukcije na kraju opisa
nekog sistema treba da poslue kao
pomo u odreivanju uzroka greke na
tom sistemu.
Te smernice predstavljaju praktine savete za dijagnostiku neispravnosti i za

korektivne mere kod komponenti koje
utiu na sastav izduvnih gasova. Mnoge
instrukcije su rezultat upita klijenata
i tehnikih konsultacija sa naim
Servisnim odeljenjem.
Iako se od 2003. godine EOBD

odnosi i na putnika i laka teretna vozila sa dizel motorom, naglasak
je ipak na vozilima sa benzinskim
motorom.
Zbog toga je ova broura fokusirana

na proizvode PIERBURG.
3.1 Potrebno poznavanje sistema

(E)OBD je sistem koji uoava, pamti
i prikazuje greke.
Na taj nain je mogue spreiti teka
oteenja motora i tako izbei negativan uticaj na okolinu.
Dijagnostiki sistem zaista moe uoiti
neispravnu komponentu ili nepravilno
funkcionisanje, ali uglavnom ne i uzrok
oteenja niti komponentu koja je uzrok
neispravnosti.
Kada postoji neka neispravnost, njeno
dijagnosticiranje je jednostavnije ako
se oitaju kodovi greaka i podaci vezani za tu greku. Meutim, nije uvek
sluaj da je pravi uzrok neispravnosti
komponenta na koju je dijagnostiki
ureaj ukazao kao na neispravnu.
Stvarni uzrok greke se esto moe
nalaziti u vie komponenti.
U takvim sluajevima je potrebno konsultovati se sa strunom osobom koja

dobro poznaje taj sistem.
Kada se uoi greka, najpre je potrebno
oitati kd greke pomou dijagnostikog ureaja i ispitati komponentu na
koju ureaj ukazuje kao na neispravnu.
Oitani kodovi greaka pruaju

vane informacije o potencijalno
neispravnim modulima ili komponentama.
Meutim, oni esto uopte ne ukazuju
na jednostavne uzroke kao to su prelomljena ili probuena creva vakuuma,
zaglavljeni ili neispravni ventili i sl.
U zavisnosti od proizvoaa vozila i
dijagnostikog ureaja, mogue je izvriti dijagnostiku aktuatora neke komponente.
Preporuuje se da se prvo oita memorija greaka, a zatim da se izvri dijagnostika aktuatora u skladu sa preporukama proizvoaa dijagnostikog
ureaja.
Aktuator se aktivira u takvim intervalima
da je njegov rad mogue pratiti sluhom
ili dodirom.
Ako postoji odziv koji se moe uti

ili osetiti, elektrina veza je u redu.
Meutim, tako se ne moe utvrditi
nezaptivenost ili zaprljanost.
Elektrine greke u provodnicima ili u samoj komponenti se

u veini sluajeva pamte kao greke.
Mehanike neispravnosti kao to su
nezaptivenost ili zaglavljivanje ventila
i slino, mogu se otkriti konvencionalnim ureajima za ispitivanje.
Pri utvrivanju neispravnosti treba
posebnu panju obratiti na
Nezaptivenost creva
Loe kontakte na elektrinim
prikljucima
Otpore u radu aktuatora
Nakon ispitivanja i eventualnih zamena
delova, memoriju greaka treba
izbrisati.
PIERBURG
3.2 Bezbednosne napomene

Ova broura je napravljena iskljuivo za
strunjake iz oblasti motornih vozila.
Obavezno se pridravajte svih odgovarajuih uslova i bezbednosnih mera,

posebno kada su prisutni gorivo i njegova isparenja.
Elektrini prikljuci se ne smeju razdvajati ili spajati kada je paljenje ukljueno.
Skokovi napona koji se tada javljaju
mogu otetiti elektronske komponente.
Merenje elektrinog otpora komponenti se sme raditi tek posle elektrinog

razdvajanja, jer moe doi do oteenja
unutranjih elektrinih kola. Sigurnosni
ureaji se ne smeju iskljuivati niti premoavati.
Pridravajte se preporuka proizvoaa
vozila.
3.3 Ostale mogunosti za dijagnosticiranje

Pored instrukcija za dijagnosticiranje
koje se daju u nastavku, postoji mnotvo drugih izvora informacija koje
e Vam pomoi u dijagnostici neispravnosti.
Izbor literature je dat u poglavlju 6.4,
Izvori i literatura.
MS Motor Service International ima

blisku saradnju sa firmom Autodata
Limited.
Autodata Limited je evropski lider u
snabdevanju trita informacijama
o odravanju, opravkama i dijagnosticiranju motornih vozila. Objavljeni
podaci i informacije potiu od proizvoaa vozila i delova, sakupljeni su
od strane firme Autodata i objedinjeni
sa njihovim podacima o ispitivanju
vozila.
Autodata objavljuje te podatke na
CD-ima i u tematskim prirunicima.
Izmeu naeg elektronskog medija

i Autodata CD-2 postoji direktna veza.
Na taj nain ste, sa odgovarajuom
licencom, u mogunosti da pristupite
dijagnostikim podacima direktno
od firme Autodata.
Vie informacija moete nai na

www.autodata.de
PIERBURG
3.4 PIERBURG i OBD

Kao firma specijalizovana na polju pripreme smee, napajanja gorivom,
napajanja vazduhom, vakuumskim
sistemima i sistemima za kontrolu
emisije, PIERBURG je intenzivno ukljuen u razvoj i proizvodnju savremenih

komponenti.
U proseku, svako evropsko putniko

vozilo ima 3,2 Pierburgove komponente.
Veinu tih komponenti, direktno ili
indirektno, nadzire OBD sistem.
Gorivo u tenom stanju
Gorivo u gasovitom stanju
Vazduh
Potpritisak
Meoviti pritisak
Izduvni gasovi
Direktno/indirektno nadzirano
6
8
9
24
10
19
11
29
23
28
12
18
27
22
17
8
16
13
26
21
25
Sl. 13
20
15
ematski prikaz proizvoda PIERBURG, koji su od uticaja na sastav izduvnih gasova (benzinski i dizel motor)
Proizvodi PIERBURG
1 Modul za napajanje gorivom
2 Pumpa u rezervoaru/pumpa niskog
pritiska
3 Pumpa postavljena na vod za gorivo
(in-line pumpa)
4 Filter za gorivo
5 Ublaiva pulsacija
6 Nepovratni ventil za gorivo
7 Nepovratni ventil
8 Elektrini preklopni ventil (EUV)
9 Regulator pritiska
10 Elektropneumatski pretvara pritiska (EPW) za upravljanje turbokompresorom promenljive geometrije
11 Elektropneumatski pretvara pritiska za aktiviranje ventila EGR
4)
14
12 Ventil EGR
13 Elektrini pretvara pritiska (EDW)
14 Ventil za dodatni vazduh (ARV)
15 Leptir u izduvu
17 Vakuum pumpa
18 Kuite leptira (sa prekidaem leptira,
aktuatorom praznog hoda itd.)
19 Usisna grana (sa elektromotornim
aktuatorom EAM-i)
21 Elektrina pumpa dodatnog vazduha (SLP)
22 Kombinovani ventil
23 Protokomer (LMS)
24 Ventil filtera od aktivnog uglja/ventil
za regeneraciju
26 Ventil za ispiranje filtera od aktivnog
uglja
28 Ventil za regulaciju pritiska u rezervoaru

Pumpa za vodu (nije prikazana)
Komponente drugih proizvoaa
16 Lambda sonda ispred katalizatora
20 Katalizator
25 Filter za vazduh4)
27 Filter od aktivnog uglja (AKF)
29 Rezervoar za gorivo
Turbokompresor (nije prikazan)
Sistemi i komponente e biti detaljnije
objanjeni u nastavku.
Filteri za vazduh su u programu proizvoda MS Motor Service International (vie informacija poglavlje 6.4).
PIERBURG
4 Sistemi i dijagnostika sa proizvodima PIERBURG

4.1 Sistem za gorivo
Da bi vozila ili maine pogonjene motorom sa unutranjim sagorevanjem
mogle da rade, potrebno im je gorivo.
Komponente koje se koriste u tu svrhu

spadaju u sistem za gorivo.
Pumpa
u rezervoaru
Gorivo u tenom stanju

In-line pumpa
Vazduh
Filter za gorivo
Modul za
gorivo
Ublaiva pulsacija
Nepovratni ventil za gorivo
Ventil za regeneraciju
Usisna
grana
Regulator
pritiska
Ventil za regulaciju pritiska

u rezervoaru
Filter od aktivnog uglja
Kuite leptira
Ventil posude filtera od aktivnog uglja
Sl. 14
ema sistema za gorivo
Sistem ventilacije rezervoara za

gorivo (AKF sistem) i sistem za
dijagnostiku nezaptivenosti rezervoara
bie posebno obraeni u narednim
poglavljima
(pogledati poglavlja 4.2 i 4.3).
Sl. 15
Razliite izvedbe pumpi za gorivo i modula za napajanje gorivom

PIERBURG
4.1.1 Nadzor rada sistema

Kada se u sistemu za napajanje gorivom jave vea odstupanja, moe doi
do pojave slinih neispravnosti kao
u sluaju izostanka paljenja ili neravnomernog rada (pogledati poglavlje
5.3.3):
Pad snage, trzanje
Izostanak paljenja sve dok se ne aktivira detekcija neravnomernog rada
Razreivanje ulja
Neispravnost rada ili greka na nekoj
komponenti koja utie na sastav smee
i odatle na sastav izduvnih gasova,
prati se putem lambda sonde.
Kada se uoi greka, upravljaka jedinica e korigovati vremena ubrizgavanja.

To je kratkorono podeavanje koje se
preraunava za svaku radnu taku.
Automatsko podeavanje smee omoguava nezavisno precizno podeavanje koliine goriva.
Kratkorono podeavanje
Pri promenama vrednosti koeficijenta
vika vazduha (npr. osiromaenje
smee), odmah se vri korekcija smee
(u tom sluaju ka bogatijoj), tako
da odnos vazduha i goriva ponovo
postigne traenu vrednost.
Osiromaenje
Mapa radne karakteristike, time i njena

srednja vrednost, pomeraju se na takav
nain da se u potpunosti zadri opseg
kratkorone regulacije koeficijenta vika vazduha , kako ka siromanijoj tako
i ka bogatijoj smei.
Meutim, pomeranje mape radne karakteristike je mogue samo u odreenim granicama (u okviru granica
podeavanja). Ako se granica podeavanja prekorai, bie registrovana
greka i lampica indikator greke e
se aktivirati.
Obogaenje
Kratkorono podeavanje
Osiromaenje
Dugorono podeavanje
Ako su iste korekcije neophodne za dui
vremenski period, upravljaka jedinica
e radnoj memoriji zadati trajnu korigovanu vrednost. Dugorono podeavanje
se naziva i adaptivno predupravljanje.
Primeri takvog podeavanja su promene
izazvane promenama protoka vazduha
u usisnom sistemu ili promenama gustine vazduha prilikom izraenijih promena nadmorske visine tokom vonje.
Obogaenje
Dugorono podeavanje
Sl. 16
Automatsko podeavanje sistema za napajanje gorivom (podeavanje sastava smee)
PIERBURG
4.1.2 Mogui kodovi greaka

P0170
P0171
P0172
N EISPRAVNOST
S UVIE BOGATA SMEA

S ENZOR SISTEMA ZA DOZIRANJE GORIVA
S UVIE BOGATA SMEA

N EISPRAVNOST
PROBLEM SA MERNIM OPSEGOM/ SNAGOM

PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
UBRIZGAVANJE U 1. CILINDRU
PROBLEM SA URAVNOTEENJEM RADA


1. CILINDAR

I ZOSTANAK PALJENJA
12. CILINDAR
I ZOSTANAK PALJENJA
JEDAN CILINDAR ( NEODREEN)
I ZOSTANAK PALJENJA
N EDOSTATAK GORIVA
I ZOSTANAK PALJENJA
Vie informacija:
poglavlje 6.4.
...

P0175
P0176
P0177
...
P0178
P0179
...
P0263
P0266
...
P0296
P0301
...
P0312
P0313
P0314
4.1.3 Dijagnostike instrukcije
Obratite panju na opte instrukcije date u poglavlju 3.
Komponenta
Mogui uzroci/greke
Mogue korekcije
Sistem za gorivo/sistem za formiranje smee

Gorivo
Neodgovarajui kvalitet goriva, nedostatak

goriva
Neistoa u gorivu ili meanje sa drugim
materijama, kao to je dizel gorivo u benzinu
Izvriti vizuelni pregled, proveriti miris

Oistiti sistem za gorivo
Zameniti gorivo
Zameniti filter za gorivo i po potrebi ventile brizgaljki
Pumpe za gorivo
Nedovoljan protok pumpe niskog pritiska

Nizak pritisak goriva
Izmeriti pritisak i protok goriva iz pumpe niskog pritiska

Zameniti neispravnu pumpu
Regulator pritiska
Neispravan regulator pritiska, previsok ili

prenizak pritisak goriva zbog toga varira
koliina ubrizganog goriva
Proveriti pritisak goriva i rad regulatora

Zameniti neispravan regulator pritiska
Proveriti sistem za napajanje gorivom
Filter za gorivo
Zaguen filter za gorivo; nedovoljan protok
Proveriti protok goriva iza filtera

Zameniti filter za gorivo
Vodovi za gorivo
Presavijena creva za gorivo

napojni vod nedovoljna koliina goriva
povratni vod previsok pritisak goriva
Vizuelno pregledati u sluaju nedovoljnog protoka

i odstupanja pritiska
Ispraviti creva i po potrebi ih zameniti
Nastavak na 26. strani
PIERBURG
Komponenta
Mogui uzroci/greke
Mogue korekcije
Sistem za gorivo/sistem za formiranje smee [nastavak sa 25. strane]

Ventili brizgaljki
Neispravnost
Nepravilna vremena ubrizgavanja
Nepravilan pravac ubrizgavanja
Ventili brizgaljki ne zaptivaju
Odgovarajuim instrumentom izmeriti sadraj ugljovodonika

u usisnoj grani kada motor ne radi
Proveriti vremena ubrizgavanja, signal na brizgaljkama i zaptivenost
Oistiti ili po potrebi zameniti ventile brizgaljki
Sistem filtera od aktivnog

uglja (AKF sistem)
Sistem je nezaptiven ili ne radi

Zaglavljen ventil
Prepunjen rezervoar za gorivo
Pogledati poglavlje 4.2.3

Sistem dodatnog vazduha Oteenje pumpe dodatnog vazduha,
vodova ili ventila za dodatni vazduh to
prouzrokuje ulaenje vazduha u izduvni
sistem
Pogledati poglavlja 4.4.2 i 4.4.3
Upravljanje motorom
Senzor masenog protoka
vazduha (protokomer)
Pogrean signal
Zaprljan ili oteen senzor
Proveriti dijagnostikim ureajem (merenje naponskog signala)

Zameniti neispravan protokomer
Senzor pritiska vazduha
Pogrean signal
Sporadina greka (posebno na velikim
nadmorskim visinama)
Proveriti dijagnostikim ureajem:

Kontrola provodnika i elektrinih prikljuaka
Zameniti neispravan senzor, po potrebi
Senzor pritiska vazduha
Pogrean signal
Sporadina greka
Proveriti dijagnostikim ureajem:

Kontrola provodnika i elektrinih prikljuaka
Zameniti neispravan senzor, po potrebi
Kuite leptira i njegove

komponente
Ulaenje vazduha u usisnu cev

Pogrean signal sa davaa poloaja leptira
Prekida krajnjeg poloaja ne daje signal
ili daje pogrean signal
Proveriti zaptivenost, zameniti oteene zaptivke po potrebi

Proveriti zatvaranje i krajnje poloaje leptira, po potrebi podesiti
ili zameniti kuite leptira
Proveriti signal sa potenciomera, po potrebi zameniti kuite leptira
Proveriti pohabanost, po potrebi zameniti kuite leptira
Usisna grana
Ulaenje vazduha u usisnu granu

Ulaenje vazduha iza senzora masenog
protoka vazduha
Ulaenje vazduha u usis
Proveriti zaptivenost, zameniti oteene zaptivke po potrebi

Proveriti zatvaranje leptira, po potrebi podesiti, ili zameniti pohabane elemente ili varijabilnu usisnu granu
Proveriti pohabanost, po potrebi zameniti varijabilnu usisnu granu
Napajanje vazduhom
Savremene upravljake jedinice

motora imaju adaptivne memorijske module, tj. neki podaci radne
karakteristike se moraju nauiti.
Ako se iskljui napajanje upravljake jedinice motora, moe se desiti da e
upravljaka jedinica morati ponovo da
ui te podatke.
Podaci radne karakteristike e najpre

biti snimljeni tokom vonje, a zatim e
biti memorisani. To moe trajati nekoliko minuta! Zbog toga treba obaviti
probnu vonju i tek tada ponovo izvriti
proveru rada.
PIERBURG
4.2 Sistem ventilacije rezervoara (AKF sistem)

Iznad povrine goriva u rezervoaru nastaju isparenja goriva. Sistem ventilacije
rezervoara spreava da isparenja goriva
koja sadre ugljovodonike (HC) izlaze
u okolinu. Zbog toga se ta isparenja sakupljaju u posudi filtera od aktivnog
uglja.
Drugi naziv za sistem ventilacije

rezervoara je sistem sa filterom
od aktivnog uglja (AKF sistem).
Poto je kapacitet posude filtera od aktivnog uglja ogranien, ona se mora

redovno prazniti (regenerisati), a kondenzati se moraju sagoreti. To se radi
tako to se spoljanji vazduh usisava u
posudu filtera pomou potpritiska
u usisu. Doziranje vri ventil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja. Kod
sistema sa natpritiskom u rezervoaru za
gorivo, postoji i ventil za regulaciju
pritiska u rezervoaru.

Vazduh
Pumpa za gorivo
filtera od aktivnog uglja
Usisna grana
Ventil za regulaciju
pritiska u rezervoaru
Kuite leptira
Posuda filtera od
aktivnog uglja
Sl. 17
ema sistema ventilacije rezervoara
Da bi se filter od aktivnog uglja regenerisao, to jest da bi se iz njega izbacili

nakupljeni ugljovodonici, upravljaka
jedinica motora pri odreenim uslovima rada otvara ventil za regeneraciju
filtera od aktivnog uglja. Nakupljeni
ugljovodonici se iz filtera odvode u usisnu granu i odatle u prostor za sagorevanje.
Ventil za regeneraciju filtera od

aktivnog uglja (AKF ventil) se
zove i ventil za ispiranje posude filtera,
regeneracioni ventil ili ventil oduke
rezervoara.
PIERBURG

Najrasprostranjeniji metod nadzora rada sistema se zasniva na tome da se
najpre se proverava kolika je vrednost
lambda kada je ventil za regeneraciju
filtera od aktivnog uglja zatvoren.
Zatim se ventil za regeneraciju otvori.
Ako je u filteru od aktivnog uglja
vezano mnogo ugljovodonika, smea
e jedan kratak period biti veoma
bogata. Lambda regulacija vri korekcije u pravcu siromane smee.
Ako u filteru od aktivnog uglja nema
vezanih ugljovodonika ili ih je malo,
kada se otvori ventil za regeneraciju
filtera sa aktivnim ugljem, strujae samo vazduh ili vazduh sa malim sadrajem goriva. Smea e se osiromaiti
i lambda regulacija e izvriti korekciju u pravcu bogate smee.
Ako u ta dva sluaja za neko kratko

vreme ne doe do navedenih podeavanja, prijavljuje se greka.
Lambda regulacija nee reagovati ako
pri otvaranju ventila za regeneraciju
sluajno nastane smea sa = 1.
Tada e aktuator praznog hoda spreiti
poveanje broja obrtaja motora.
Takoe, pri ispravnom radu se mora
za odreeno vreme postii dijagnostiki
prag. Zato e se smatrati da postoji
greka ako se podeavanje smee ne
obavi za odreeno vreme.
Drugi metod je dijagnostika modulacijom. Kod tog metoda upravljaka jedinica motora u kratkom vremenskom
intervalu otvori i zatvori ventil za regeneraciju filtera sa aktivnim ugljem.
Tada nastaje promena pritiska u usisnoj
grani koju registruje senzor pritiska.
Izmerene vrednosti se porede sa zadatim i ako postoje odstupanja, prijavljuje
se greka.
Uslovi pri kojima se nadzire rad
Rad sistema se nadzire
pri radu na praznom hodu,
kada motor dostigne radnu
temperaturu.

N EISPRAVNOST
S UVIE BOGATA SMEA
P0175
S UVIE BOGATA SMEA
P0440
S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA

S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTILACIJA REZERVOARA
S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE
S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE/ SOLENOID
S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA
DAVA NIVOA GORIVA
N EISPRAVNOST
N EPRAVILAN PROTOK KROZ ODUKU
N EZAPTIVENOST ( MALA)
N EISPRAVNO UPRAVLJAKO KOLO
O TVORENO UPRAVLJAKO KOLO
K RATAK SPOJ U UPRAVLJAKOM KOLU
N EISPRAVNOST
N EISPRAVNOST
M ERNI OPSEG/ PERFORMANSE
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
S PORADINA GREKA
N EZAPTIVENOST ( VELIKA )
N EZAPTIVENOST ( VEOMA MALA)
N EZAPTIVENOST ( OTVOREN EP ILI NEMA EPA)
N EISPRAVNOST
DAVA NIVOA GORIVA

S ENZOR PROTOKA U SISTEMU ZA ISPIRANJE FILTERA
S PORADINA GREKA
N EISPRAVNOST
S PORADINA GREKA
P0170
P0171
P0172
...
P0441
P0442
P0443
P0444
P0445
P0446
P0447
P0448
P0449
P0450
P0451
P0452
P0453
P0454
P0455
P0456
P0457
P0460
...
P0464
P0465
...
P0469
PIERBURG

Pored elektrinih greaka koje se u svakom sluaju registruju i prikazuju preko
kodova greaka, postoje i druge greke
koje mogu izazvati neispravnosti.
U takvim sluajevima uzrok ne mora biti
uvek otkriven dijagnostikom.
Ova tabela treba da poslui kao pomo

u iznalaenju uzroka takvih greaka.
Obratite panju na opte

instrukcije date u poglavlju 3.
Komponenta
Mogui uzroci/greke
Mogue korekcije
Filter od aktivnog uglja
Loa ventilacija rezervoara za gorivo

(zaguenje, neistoe)
Filter od aktivnog uglja preplavljen gorivom
zbog prepunjavanja rezervoara
Ispuna filtera od aktivnog uglja neaktivna
(granulat se raspao)
Izvriti vizuelni pregled

Oistiti ili zameniti neispravne komponente
Proveriti stanje ventila filtera od aktivnog uglja i proveriti da li ima
naslaga (praina, neistoa) u vodovima. To moe biti znak
raspadanja granulata
Problem sa praznim hodom

Regulacija praznog hoda je dostigla
granine vrednosti
Zaglavljen ventil
Delimino zaglavljen/otvoren ventil
Izraen miris benzina, posebno na viim
temperaturama
Proveriti rad nepovratnog ventila runom vakuum pumpom

Izvriti autodijagnostiku ili dijagnostiku aktuatora
Proveriti elektrini otpor ventila
Oistiti ili, ako je potrebno, zameniti neispravan ventil
Vodovi
(ka ventilu za regeneraciju filtera od aktivnog
uglja ili do usisne grane)
Loa ventilacija rezervoara za gorivo

(zaguenje, neistoe)
Zagueni, prekinuti ili odvojeni vodovi
Vodovi zagueni kondenzatom
Oistiti ili zameniti neispravne komponente

Proveriti vodove
PIERBURG
4.3 Dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo

Ako postoji nezaptivenost u sistemu za
gorivo ili nedostaje ep rezervoara,
u okolinu se zbog isparavanja goriva
emituju tetni ugljovodonici (HC).
Sistem za dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo ima zadatak

da nadzire zaptivenost sistema za
gorivo.

Vazduh
Pumpa za gorivo
Senzor pritiska
u rezervoaru
Dijagnostika pumpa
Usisna grana
Ventil za regulaciju
pritiska u rezervoaru
Posuda filtera od
aktivnog uglja
Kuite leptira
Ventil filtera od aktivnog uglja
Sl. 18
Dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo
Za dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo, pored komponenti

za ventilaciju rezervoara (pogledati
poglavlje 4.2), neophodni su i ventil
za ispiranje posude filtera od aktivnog
uglja i, u zavisnosti od postupka ispitivanja, senzor pritiska u rezervoaru ili
dijagnostika pumpa.

aktivnog uglja (AKF ventil) se
naziva i ventil za regeneraciju ili ventil
filtera od aktivnog uglja.
Sl. 19
Razliiti ventili sistema filtera od aktivnog uglja

(AKF sistem)
PIERBURG
Za ispitivanje se koriste dva razliita

postupka.
Samo OBD II (SAD) zahteva primenu oba opisana metoda ispitivanja zaptivenosti rezervoara za gorivo.
Za EOBD (Evropa) su dovoljni ep rezervoara koji je vezan da se ne bi izgubio
i nadzor elektrinih komponenti sistema.
Ispitivanje potpritiskom
Ventil za ispiranje posude sa filterom
od aktivnog uglja je zatvoren. Ventil za
regeneraciju filtera od aktivnog uglja
je otvoren. Tako nastaje potpritisak u
usisnoj grani.
Ako za odreeno vreme ne nastane
potpritisak, bie prijavljena greka koja
ukazuje na nezaptivenost (vea nezaptivenost, do 1 mm).
Ispitivanje natpritiskom
Ventil za ispiranje posude sa filterom
od aktivnog uglja i ventil za regeneraciju
filtera od aktivnog uglja su zatvoreni.
Dijagnostika pumpa, koja je neophodna kod ovog metoda, stvara odreeni
pritisak. Kada se dostigne taj pritisak,
pumpa se automatski iskljuuje. Ako
pritisak padne ispod neke vrednosti,
pumpa se ponovo ukljuuje. U zavisnosti od veliine nezaptivenosti, to e se

aktivnog uglja (AKF ventil) se naziva i ventil za regeneraciju, ventil filtera od aktivnog uglja ili ventil ventilacije
rezervoara.
Ako se za odreeni period vremena

postigne propisani potpritisak, ventil za
regeneraciju filtera e se zatvoriti. Ako
razlika pritisaka u zatvorenom sistemu
padne bre nego to je predvieno, bie
prijavljena greka koja ukazuje na malu
nezaptivenost (do 0,5 mm).
javljati u kraim ili duim intervalima.

Ako postoji velika nezaptivenost, nee
nastati potreban pritisak. U zavisnosti
od naina ispitivanja, nezaptivenost se
ocenjuje preko potronje energije
ili preko vremena rada dijagnostike
pumpe.
PIERBURG
P0440
P0441
P0442
P0443
P0444
P0445
P0446
P0447
P0448
P0449
P0450
P0451
P0452
P0453
P0454
P0455
P0456
P0457
P0460
N EISPRAVNOST
N EPRAVILAN PROTOK KROZ ODUKU
N EZAPTIVENOST ( MALA)
N EISPRAVNOST
N EISPRAVNOST
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
S PORADINA GREKA
N EZAPTIVENOST ( VELIKA )
N EZAPTIVENOST ( VEOMA MALA)
N EZAPTIVENOST ( OTVOREN EP ILI NEMA EPA)
N EISPRAVNOST
DAVA NIVOA GORIVA

S PORADINA GREKA
N EISPRAVNOST
S PORADINA GREKA
...

S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE/ SOLENOID
DAVA NIVOA GORIVA
P0464
P0465
...
P0469

Pored elektrinih greaka koje se u svakom sluaju registruju i prikazuju preko
kodova greaka, postoje i druge greke
koje prouzrokuju neispravnosti. U sluaju takvih greaka, uzrok ne mora biti
uvek otkriven dijagnostikom.
U nastavku su date instrukcije koje treba da poslue kao pomo u iznalaenju
uzroka takvih greaka.
Ako OBD otkrije nezaptivenost:

Proveriti ceo sistem rezervoara za gorivo i zaptivenost svih spojeva izmeu
pojedinih delova rezervoara (kod sedlastih rezervoara) i spojeva sa filterom
od aktivnog uglja.
Posebno proveriti zaptivanje i ispravnost ventila za ispiranje.
Druge mogue neispravnosti su zaglavljivanje ili zaprljanost ventila za
regeneraciju i ventila za ispiranje posude filtera od aktivnog uglja.
Ako zaprljanost ventila potie od filtera od aktivnog uglja, on se mora zameniti. Ako se ventil stalno zaglavljuje,
ceo sistem je potrebno oistiti.
Greka moe biti prijavljena

i zbog otputenog ili izgubljenog
epa rezervoara!
PIERBURG
4.4 Sistem dodatnog vazduha

Radi pouzdanog starta hladnog motora
neophodna je smea sa vikom goriva
(bogata smea).
Zbog bogatije smee je tokom hladnog
starta u izduvnim gasovima prisutna
vea koliina nesagorelih ugljovodonika
(HC) i ugljen-monoksida (CO).
Uduvavanjem (dodatnog) vazduha bogatog kiseonikom u izduvni kolektor

dobija se naknadna oksidacija (katalitiko naknadno sagorevanje) zagaujuih materija. Iako se sistem dodatnog
vazduha ukljuuje u trajanju od najvie
90 sekundi posle hladnog starta,
time se u velikoj meri smanjuje koliina

HC i CO u izduvnim gasovima. Istovremeno se i vreme zagrevanja katalizatora
znaajno skrauje, zbog toplote razvijene naknadnom oksidacijom.
Nepovratni ventil
Potpritisak
Vazduh
Kuite leptira
Elektrini preklopni ventil (EUV)

Protokomer
Ventil za dodatni
vazduh (ARV)
Pumpa dodatnog
vazduha (SLP)
Sl. 20
ematski prikaz sistema dodatnog vazduha (novija verzija)
Dodatni vazduh obezbeuje elektrini

ventilator (SLP) koji uduvava vazduh
u izduvni kolektor.
Odgovarajue cevi povezuju deo sa
istim vazduhom (iza filtera za vazduh)
i izduvni kolektor.
Ventil za dodatni vazduh (ARV) se aktivira pneumatskim putem. Integrisani
nepovratni ventil spreava da izduvni
gasovi i skokovi pritiska dospeju u sistem dodatnog vazduha i njegovu pumpu i izazovu oteenje.
Ventilom za dodatni vazduh upravlja

elektrini preklopni ventil (EUV),
u zavisnosti od vremena proteklog od
hladnog starta.
Novije verzije ventila se otvaraju

pritiskom dodatnog vazduha.
U takvom sistemu nema potrebe za
elektrinim preklopnim ventilom.
Ventil za dodatni vazduh je otvoren samo

u periodu nakon hladnog starta dok se uduvava
dodatni vazduh.
Sl. 21
Ventil za dodatni vazduh (ARV)
PIERBURG
Na slici 22 su prikazane dve ranije varijante, kod kojih su se esto koristili

ventil za dodatni vazduh odvojen od
nepovratnog ventila,
ventil za dodatni vazduh zajedno sa

nepovratnim ventilom, u vidu kombinovanog ventila.
Potpritisak
Vazduh
Nepovratni ventil
Kombinovani
ventil
Ventil
za dodatni
vazduh
Pumpa dodatnog vazduha
Sl. 22
ematski prikaz sistema dodatnog vazduha (starije verzije)
Kombinovani ventil se sastoji od

ventila za dodatni vazduh sa
ugraenim nepovratnim ventilom.
Sl. 23
Kombinovani ventil
Ventil za za dodatni vazduh je ventil sa membranom koji se aktivira

potpritiskom. Postavlja se izmeu
pumpe dodatnog vazduha i nepovratnog ventila. On odvaja sistem
dodatnog vazduha od izduvnog
kolektora. Otvara se da pri ubacivanju dodatnog vazduha samo u
prvom periodu neposredno nakon
hladnog starta. Aktivira ga elektrini preklopni ventil.
Sl. 24
Starija izvedba ventila za dodatni vazduh
PIERBURG

OBD sistem nadzire rad sistema dodatnog vazduha i njegove elektrine komponente.
Ispravnost rada se nadzire pomou
lambda sonde, praenjem koliine
dodatnog vazduha u odreenim reimima rada. Ako se prekorae zadate
vrednosti, bie konstatovana greka.
Na elektrinim komponentama sistema se prati da li je dolo do kratkog
spoja sa masom ili napajanjem, i da li
postoji prekid u provodnicima.
Kod EOBD se na sistemu dodatnog vazduha nadzire samo elektrina veza
pumpe dodatnog vazduha, ali ne i rad
sistema.
Za proveru rada sistema koriste se dva

razliita postupka.
Neposredno nakon hladnog starta
Elektrina pumpa dodatnog vazduha
e odmah nakon hladnog starta biti
ukljuena u trajanju od oko 90 sekundi.
Koliina uduvanog dodatnog vazduha
se ne kontrolie.
Ako je lambda sonda spremna za rad
i ako alje upotrebljiv signal, on e biti
uporeen sa zadatim vrednostima.
Na radnoj temperaturi
Ovaj nain nadzora se deava u toku rada na praznom hodu kada je motor
dostigao radnu temperaturu. Da bi se
izvrila provera, ukljuuje se pumpa
dodatnog vazduha. To prouzrokuje registrovanje siromane smee putem
lambda sonde. Signal sa sonde se zatim
poredi sa zadatim vrednostima
u upravljakoj jedinici.
4.4.2 Mogui kodovi greaka (sa dijagnostikim instrukcijama)
Greke na sistemu dodatnog vazduha

se oznaavaju kodovima
P0410 P0419.
Kod greke
P0410
Mogui uzroci/greke
Mogue korekcije
Pumpa dodatnog vazduha ne radi.
Ako su prikazani kodovi greke P0418/0419,

radi provere pumpe, treba joj dovesti spoljanje
napajanje.
Ako pumpa proradi, proveriti sve releje,
provodnike i elektrine prikljuke.
Ako ne proradi, pumpa se mora zameniti.
U sluaju oteenja pumpe zbog kondenzata
(uoljivog na potisnoj strani pumpe), treba
proveriti da li postoji nezaptivenost ventila za
dodatni vazduh sa strane dodatnog vazduha.
Takoe treba proveriti i rad elektrinog
preklopnog ventila.
Ako postoje neistoe u ventilu dodatnog
vazduha sa strane dodatnog vazduha, ventil
se mora zameniti.
Proveriti da li je pumpa dodatnog vazduha
otkazala zbog vode (moe se primetiti preko
tragova vode u pumpi).
Proveriti zaptivenost usisnih cevi.
Lambda sonda nije registrovala dodatni

vazduh (nema signala da je smea
osiromaena)
PIERBURG
Kod greke
P0411
Mogui uzroci/greke
Mogue korekcije
Sistem dodatnog vazduha nedovoljna koliina
Nisu postignute zadate vrednosti
Detektovana nedovoljna koliina dodatnog

vazduha (nedovoljno osiromaenje smee).
Pumpa dodatnog vazduha radi, ali vazduh ne
stie u izduvni kolektor.
Proveriti runom vakuum pumpom rad ventila

za dodatni vazduh.
Ako se ventil ne otvara pod dejstvom vakuuma,
treba ga zameniti.
Ako se ventil otvara pod dejstvom vakuuma,
proveriti elektrini preklopni ventil i vakuumski
vod.
Proveriti napajanje elektrinog preklopnog
ventila.
Ako se elektrini preklopni ventil ne aktivira
kada mu se dovede napajanje, treba ga
zameniti.
Proveriti prohodnost elektrinog preklopnog
ventila i po potrebi ga zameniti.
Proveriti nepovratni ventil i prohodnost vodova
za dodatni vazduh.
Da bi se to proverilo, treba iskljuiti vodove sa
izduvnog kolektora, ukljuiti pumpu dodatnog
vazduha i proveriti da li vazduh izlazi.
ili
Skinuti nepovratni ventil i proveriti prohodnost
produvavanjem vazduha kroz njega. Ne sme
biti primetnog otpora strujanju vazduha.
P0412
Greka u elektrinom kolu preklopnog ventila A sistema dodatnog vazduha (EUV 1)
P0415
Greka u elektrinom kolu preklopnog ventila B sistema dodatnog vazduha (EUV 2)
Nepravilno aktiviranje
P0413
Elektrini preklopni ventil (EUV) se ne aktivira.

Elektrini preklopni ventil nema napajanje
Elektrina greka
Proveriti provodnike, prikljuke i elektrini

preklopni ventil
Prekid u elektrinom kolu preklopnog ventila A sistema dodatnog vazduha (EUV 1)
P0416 Prekid u elektrinom kolu preklopnog ventila B sistema dodatnog vazduha (EUV 2)
Elektrini preklopni ventil (EUV) se
ne aktivira
preklopni ventil
Elektrina greka
P0414
Kratak spoj u elektrinom kolu preklopnog ventila A sistema dodatnog vazduha (EUV 1)
P0417 Kratak spoj u elektrinom kolu preklopnog ventila B sistema dodatnog vazduha (EUV 2)
Elektrini preklopni ventil (EUV) se
Elektrini preklopni ventil (EUV) se ne aktivira.
ne aktivira
preklopni ventil
Elektrina greka
Kratak spoj
P0418
Neispravnost releja elektrinog kola A sistema dodatnog vazduha
P0419 Neispravnost releja elektrinog kola B sistema dodatnog vazduha

Pumpa dodatnog vazduha ne radi
Relej A ili B pumpe dodatnog vazduha se
ne aktivira
Elektrina greka
Kratak spoj
Proveriti releje, provodnike, elektrine prikljuke

i pumpu dodatnog vazduha
PIERBURG
Ostali kodovi greaka koji su u vezi sa sistemom dodatnog vazduha
P0100
P0101
P0102
P0103
P0104
P0105
PROTOKOMER
PROTOKOMER
PROTOKOMER
PROTOKOMER
PROTOKOMER
S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG
NEISPRAVNOST
PROBLEM SA OPSEGOM/ PERFORMANSAMA
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
S PORADINA GREKA
NEISPRAVNOST
Nepovratni ventili (RV) se ugrauju izmeu ventila za dodatni

vazduh i izduvnog kolektora, radi
spreavanja oteenja sistema
za dodatni vazduh zbog skokova
pritiska. Ovi ventili se otvaraju
dejstvom pritiska u sistemu dodatnog vazduha.
PRITISKA U USISNOJ GRANI

P0106

P0107

PRENIZAK SIGNAL
P0108

PREVISOK SIGNAL
P0109

S PORADINA GREKA
P0110
S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA

NEISPRAVNOST
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
S PORADINA GREKA
P0111
P0112
P0113
P0114
Sl. 25
Nepovratni ventil
(starija verzija)
Pumpe za dodatni vazduh su brzohodi jednostepeni ili dvostepeni ventilatori.

Ako se vazduh ne usisava iz usisne cevi motora
nego direktno iz motorskog prostora, pumpa ima
ugraen filter za vazduh.
Sl. 26
Pumpa za dodatni vazduh
Elektrini preklopni ventili (EUV) su ventili koncepcije 2/3. Koriste se za vakuumske ventile, ventile
EGR, ventile dodatnog vazduha i mnoge druge
primene.
Vie informacija o elektrinim preklopnim ventilima moete nai u servisnim informacijama
SI 0050, 0051 i 0052.
Sl. 27
Elektrini preklopni ventil (EUV)
PIERBURG

Otkaz neke komponente u sistemu
dodatnog vazduha esto prouzrokuje
oteenja nekoliko drugih komponenti.
Jedna od estih neispravnosti je otkaz
pumpe dodatnog vazduha. Skoro uvek
je uzrok oteenja prisustvo kondenzata izduvnih gasova u pumpi.
Prilikom opravke se uglavnom ne uoi
pravi uzrok i samo se izvri zamena
oteene pumpe dodatnog vazduha.
Uzrok oteenja nije uklonjen i moe
doi do ponovnog otkaza pumpe dodatnog vazduha.
Iz tog razloga se u sluaju nekog oteenja moraju prekontrolisati sve relevantne komponente. Na primer, OBD
sistem e zaglavljen nepovratni ventil
svrstati u otkaz pumpe dodatnog vazduha, ak i kada ona ispravno funkcionie.
ta vie, oteenja u sistemu dodatnog
vazduha mogu izazvati neispravnosti
koje se prilikom dijagnostike greaka
pripisuju komponentama drugih sistema.
Sl. 28
Kondenzat u pumpi dodatnog

vazduha
Sl. 29

korodirani elektrini prikljuci
Sl. 30
Ventil za dodatni vazduh oteenja

membrane i tanjiria ventila zbog
kondenzata
Sl. 31
Naslage u nepovratnom ventilu
Neispravnost
Mogui uzroci/greke
Mogue korekcije
Glasno zvidanje posle

hladnog starta
Buna pumpa dodatnog
vazduha
Pumpa uzastopno
otkazuje
Korodiran leaj zbog dejstva kondenzata.

Vodovi i izolacija uniteni dejstvom
kondenzata.
Nepravilno (elektrino) povezan elektrini
preklopni ventil.
Ako je pumpa buna, treba je zameniti i utvrditi uzrok otkaza, na

nain opisan za kodove greke P0410 i P0411.
Proveriti ventil za dodatni vazduh i elektrini preklopni ventil.
Ako postoji vie elektrinih preklopnih ventila na vozilu, proveriti da
nisu pogreno spojeni.
Buan izduv ili miris

izduvnih gasova u
motorskom prostoru
Nezaptivenost izduvnog sistema ili sistema

dodatnog vazduha, izmeu izduvnog
kolektora i ventila za dodatni vazduh ili
nepovratnog ventila.
Ostaviti pumpu da radi dok je jo na vozilu (sa spoljanjim napajanjem).

Utvrditi nezaptivena mesta (pomou spreja za detekciju curenja).
Zameniti neispravne vodove ili zaptivae.
Panja:
Ako je vod izmeu pumpe dodatnog vazduha i izduvnog kolektora
izgoreo, postupiti kao u sluaju kodova greaka P0410 i P0411.
Oteenja pumpe dodatnog

vazduha su skoro uvek posledica
neispravnosti neke periferne komponente.
PIERBURG
Najei uzroci oteenja:

- Nepovoljna lokacija elektrinog
preklopnog ventila (EUV)
Elektrini preklopni ventili se esto
nalaze na mestima gde ih moe
zapljusnuti voda. Kada je taj ventil iskljuen, kroz oduku u njega moe
prodreti voda i izazvati koroziju. Ventil
za dodatni vazduh vie nee moi
da funkcionie i ostae otvoren. Izduvni gasovi prodiru u sistem dodatnog
vazduha, kondenzuju se i izazivaju dalja oteenja. Takoe, u mnogim sluajevima voda moe ui u deo ventila
gde vlada potpritisak i prouzro kovati
oteenja. Praenjem rada elektrinih
komponenti, EOBD ne moe detektovati ovakve neispravnosti kao greke.
- Pumpa dodatnog vazduha se nalazi u oblasti gde je moe zapljusnuti
voda
Riziku od oteenja su posebno izloene pumpe koje ne uzimaju vazduh
iz usisne grane nego iz motorskog
prostora, te pumpa moe usisati vodu.
- Ventil za dodatni vazduh se ne
aktivira
Vakuumski vod izmeu elektrinog
preklopnog ventila i ventila za dodatni vazduh je odvojen, probuen ili
prekinut.
- Ventil za dodatni vazduh je neispravan, ne aktivira se ili ne zaptiva

Nezaptivenost dovodi do toga da izduvni gasovi ulaze u sistem dodatnog
vazduha i kondenzuju se. U svakom
sluaju pumpa dodatnog vazduha
i ventil za dodatni vazduh bivaju oteeni agresivnim, ekstremno kiselim
kondenzatima.
- Mehanika oteenja
Mehanika oteenja pumpe dodatnog vazduha, cevi i provodnika mogu
biti posledica udesa ili oteenja
tokom opravke.
- Garairana vozila
Vozila sa duim periodima neaktivnosti su posebno izloena koroziji. U
takvim sluajevima voda i kondenzati
mogu izazvati oteenja za kratko
vreme. Kod vozila koja se stalno koriste, dodatni vazduh redovno prolazi
kroz sistem, pa se oteenja javljaju
kasnije.
- Zaglavljen nepovratni ventil

(u starijim sistemima sa posebnim
nepovratnim ventilom)
Ako uljne pare (karterski gasovi) dospeju iz usisne cevi u nepovratni ventil,
ventil se moe tako zaglaviti da ostane zatvoren dok pumpa dodatnog
vazduha radi.
- Elektrine neispravnosti
Elektrine neispravnosti mogu nastati
usled kratkog spoja ili prekida.
- Nezaptivenost usisne cevi pumpe

dodatnog vazduha
Voda koja prska takoe moe prodreti
izmeu filtera za vazduh i pumpe
dodatnog vazduha, prouzrokovati koroziju, a zatim i otkaz pumpe. Zato
je potrebno posebno obratiti panju
na pravilnu ugradnju cevi i eventualna oteenja. Na starijim cevima treba
proveriti da li postoje pukotine, a
treba proveriti i zaptivae. Voda ne
dovodi do oteenja tako brzo kao
kondenzati.
Vie informacija o dijagnostici

greaka i principu funkcionisanja
moe se nai u servisnim informacijama SI 0012, 0024, 0049, 0050 i 0059.
Sl. 32
Jednostavna provera nepovratnog

ventila
Provera zaptivenosti nepovratnog ventila je

veoma jednostavna:
Odvojite crevo koje vodi od nepovratnog ventila ka pumpi dodatnog vazduha.
Ako postoje naslage na toj strani ventila (provera
prstom, kao na slici), nepovratni ventil ne
zaptiva i mora se zameniti. U takvom sluaju je
pumpa dodatnog vazduha moda ve oteena. Proverite pumpu dodatnog vazduha i zamenite je ako je potrebno.
PIERBURG
4.5 Recirkulacija izduvnih gasova (EGR)

Meanje izduvnih gasova sa usisanim
vazduhom smanjuje sadraj kiseonika
u smei goriva i vazduha. Na taj nain
se sniava temperatura sagorevanja.
U zavisnosti od uslova rada, sadraj oksida azota (NOx) u izduvnim gasovima
se smanjuje i do 50 %.
U dizel motorima se sadraj estica
smanjuje za oko 10 %, kao i nivo buke.
Kod benzinskih motora je evidentna

i manja potronja goriva. Zbog toga se
kontrolisanim dodavanjem izduvnih
gasova moe uticati na ponaanje
sastava izduvnih gasova u skladu sa
uslovima optereenja. Recirkulacija
izduvnih gasova je i efikasan nain za
redukciju emisije oksida azota.
Iz tih razloga OBD II nadzire rad ovog
sistema.
Kod EOBD se ne vri nadzor rada

komponenti, kao i u sluaju sistema za dodatni vazduh.
Izduvni gasovi
Potpritisak
Vazduh
Protokomer (LMS)
Elektropneumatski
pretvara
pritiska (EPW)
Elektrini pretvara pritiska (EDW)

Ventil EGR
Sl. 33
ema recirkulacije izduvnih gasova kod benzinskog motora (sa pneumatskim ventilom EGR)
Pneumatski ventili su se koristili sve do

1998. godine. U novijim izvedbama se
skoro iskljuivo koriste elektrini ventili
EGR (EEGR).
Prednosti pneumatskih ventila:
manja teina
velika sila aktiviranja
jednostavna konstrukcija
Prednosti elektrinih ventila:

nema potrebe za dodatnim komponentama
brz odziv jer se direktno aktiviraju
pogodni su za nadzor
ukljuuje se bez potpritiska
Na slici 33 su prikazane dve varijante sistema za recirkulaciju izduvnih gasova

sa pneumatskim ventilom EGR. On se
aktivira elektropneumatskim (EPW) ili
elektrinim pretvaraem pritiska
(EDW).
Vodovi za izduvne gasove spajaju izduvni kolektor sa ventilom EGR, i spajaju

ventil sa usisnom granom. U mnogim
konstrukcijama je ventil EGR direktno
postavljen na izduvnu granu ili na usisnu cev.
PIERBURG
Za aktiviranje ventila EGR se koristi potpritisak u usisnoj cevi. Kada se ventil

otvori, odreena koliina izduvnih gasova se vraa u usisnu cev i odatle u
prostor za sagorevanje.
Neki ventili EGR su opremljeni potenciometrima za davanje poloaja. Podatak o njegovom poloaju omoguava
korekcije otvaranja kao i neprekidan
nadzor. Neki ventili EGR imaju integrisani dava temperature. Kako visoka
temperatura kod elektrinih ventila
EGR moe izazvati njihov otkaz, takvi
ventili se u nekim sluajevima povezuju
sa sistemom za hlaenje motora. Senzor masenog protoka vazduha (LMS)
neprekidno meri koliko vazduha ulazi
u motor. Kod dizel motora se signal
sa tog senzora koristi za upravljanje recirkulacijom izduvnih gasova.

Recirkulacija izduvnih gasova se ukljuuje samo u odreenim radnim uslovima:

Kod dizel motora do oko 3000 o/min
i pri srednjim optereenjima.
Kod benzinskih motora iznad obrtaja
praznog hoda do gornjih vrednosti
deliminog optereenja.
Na punom optereenju se ne vri
recirkulacija izduvnih gasova, dakle
EGR nema uticaja na maksimalne
performanse.
Upravljaka jedinica pomou pneumatskih ili elektrinih ventila aktivira recirkulaciju izduvnih gasova, u zavisnosti od
temperature, koliine vazduha (optereenja motora) i broja obrtaja motora.
Poloaj ventila EGR se registruje preko
odgovarajueg davaa (obino je to
potenciometar).
U jednostavnijim ili starijim sistemima
se pneumatski ventil aktivira potpritiskom, preko elektrinog preklopnog
ventila (EUV). U tako jednostavnom
sistemu ventil EGR ima samo poloaje
otvoreno i zatvoreno.
U novijim izvedbama se aktiviranje
vri preko elektropneumatskog pretvaraa (EPW) koji moe kontinualno
da podeava ventil EGR. Na taj nain
ga je mogue brzo i veoma tano podesiti u skladu sa odgovarajuim
radnim uslovima.
Pre uvoenja elektropneumatskog
pretvaraa, korieni su elektrini pretvarai pritiska (EDW).
Elektrinim ventilima EGR upravlja
direktno upravljaka jedinica.
Ventili EGR za dizel motore imaju velik

protoni presek zbog veeg protoka
gasova. U njima se esto nalazi i regulacioni leptir.
Sl. 34
Ventili EGR za dizel motore
Ventili EGR u benzinskim motorima

imaju znatno manje protone preseke.
Sl. 35
Ventili EGR za benzinske motore
PIERBURG

OBD II (SAD) nadzire rad i uinak sistema recirkulacije izduvnih gasova.
Za EOBD je dovoljno da se nadziru
elektrine komponente i rad sistema.
Kod EOBD se ne trai testiranje uinka
sistema, ali mnogi proizvoai evropskih vozila isporuuju vozila koja
zadovoljavaju OBD II standard.
Elektrini pretvara pritiska se sastoji

od elektrinog preklopnog ventila
(EUV) sa ogranienjem pritiska. Rad
mu je slian elektropneumatskom
pretvarau (EPW). Vie informacija o
elektrinom pretvarau pritiska se
moe nai u SI 0027.
Sl. 36
Elektrini pretvara pritiska (EDW)
Za nadzor rada sistema recirkulacije

izduvnih gasova mogu se koristiti razliite metode:
- Merenje pritiska u usisnoj grani

Tokom faze usporavanja ventil EGR se
na kratko otvori i senzor pritiska u
usisnoj grani registruje poveanje pritiska.
Zaptivenost ventila EGR se proverava
njegovim kratkotrajnim zatvaranjem
i proverom odgovarajueg smanjenja
pritiska, pri radu na deliminim optereenjima.
- Merenje temperature u usisnoj
grani
Tokom faze usporavanja ventil EGR se
na kratko otvori i senzor temperature
usisanog vazduha registruje poveanje temperature zbog ulaska toplih
izduvnih gasova.
- Registrovanje signala sa
potenciometra ventila EGR
Elektrini ventili EGR (EEGR) i neki
mehaniki ventili EGR imaju potenciometar koji prati poloaj ventila.
Postoje izvedbe sa dodatnim praenjem pritiska ili temperature u usisnoj
grani.
- Provera verodostojnosti
(posebno kod dizel motora)
Postoji jo jedan nain nadzora rada
sistema, posebno kod dizel motora,
kod kojeg se, u zavisnosti od broja
obrtaja motora, registruje maseni
protok vazduha sa i bez recirkulacije
izduvnih gasova.
- Merenje temperature na hladnijoj

strani ventila EGR
Kada se ventil recirkulacije izduvnih
gasova otvori, izduvni gasovi ine
da temperatura na hladnijoj strani
ventila poraste, to senzor treba da
registruje. Pored toga, registruje se
i signal sa potenciometra.
- Praenje masenog protoka

vazduha (posebno kod dizel
motora)
Pri recirkulaciji izduvnih gasova se
maseni protok vazduha smanjuje
za koliinu recirkulisanih izduvnih gasova. To smanjenje registruje senzor
masenog protoka. Uporedo se prati
i signal sa potenciometra.
- Praenje neravnomernosti rada
motora
Tokom rada na praznom hodu ventil
EGR se malo otvori, izduvni gasovi se
meaju sa sveom smeom i prazan
hod postaje neravnomeran. Registrovana neravnomernost rada se koristi
za dijagnosticiranje.
Pomou elektropneumatskog pretvaraa (EPW) je mogue kontinualno

podeavati pneumatske aktuatore. Njihovo dejstvo je slino onom koje ima
dimer u elektrinoj instalaciji. Koriste
se za upravljanje pneumatskim ventilima EGR, leptirima kod dizel motora
i za podeavanje lopatica turbokompresora promenljive geometrije.
Sl. 37
Elektropneumatski pretvara (EPW)
PIERBURG
4.5.2 Mogui kodovi greaka (sa dijagnostikim instrukcijama)

Greke u sistemu recirkulacije izduvnih
gasova oznaene su kodovima greaka
P0400 P0409.
Kod greke
P0400
Mogui uzroci/greke
Sistem recirkulacije izduvnih gasova neodgovarajui protok
Nema recirkulacije izduvnih gasova ili nije Ventil EGR se ne otvara

registrovana
Nije postignut oekivani uinak
Motor se prebacio u pomoni reim rada
za sluaj neispravnosti (limp home)
Loe ponaanje u vonji
Neravnomeran prazan hod
P0401
Proveriti rad pneumatskog ventila EGR pomou

rune vakuum pumpe.
Ako se ventil EGR ne otvara pod dejstvom
potpritiska, proveriti da li je ventil EGR
zaglavljen ili zapeen ugljeninim naslagama.
Ako ne dri potpritisak, ventil treba zameniti.
Ako se ventil ne aktivira, proveriti creva
vakuuma.
Ako je ventil zapeen, treba zameniti ventil
EGR i proveriti sistem za ubrizgavanje goriva
i izdvaja uljnih para u oduci motora.
Proveriti da li na ventilu EGR ima vidljivih
oteenja ili promene boje.
U tom sluaju je moda povratni pritisak
izduvnih gasova previsok ili je aktiviranje ventila
nepravilno. Proveriti protonost izduvnog
sistema, ventil za regulisanje pritiska prehranjivanja i rad elektrinih aktuatora.
Proveriti elektrine prikljuke ventila EGR
(spojeve, provodnike, prikljuke i elektrine
aktuatore) i elektropneumatski pretvara,
elektrini pretvara pritiska ili elektrini
preklopni ventil.
Zameniti neispravne delove.
Sistem recirkulacije izduvnih gasova nedovoljan protok
Mala koliina recirkulisanih gasova
P0402
Mogue korekcije
Ventil EGR se ne otvara dovoljno

Smanjen presek otvora zbog neistoa
(ugljeninih naslaga)
Suvie kratko vreme otvaranja ventila EGR
Neispravan ili zaprljan senzor masenog protoka
vazduha
Proveriti elektrino napajanje

Proveriti vakuumske vodove
Skinuti ventil i proveriti njegovo stanje
Ako se ventil EGR zapekao, treba ga zameniti
i proveriti sistem za ubrizgavanje i izdvaja
uljnih para u oduci motora
Proveriti napajanje i senzore elektrinih ventila
EGR
Proveriti senzor masenog protoka vazduha
i po potrebi ga zameniti
Sistem recirkulacije izduvnih gasova prevelik protok
Prevelika koliina recirkulisanih gasova
Otvaranje ventila EGR odstupa od zadatih

Proveriti senzore i napajanje
vrednosti
Skinuti ventil i proveriti njegovo stanje
Ventil se ne zatvara potpuno
Ako se ventil EGR zapekao, treba ga zameniti
Neispravan ili zaprljan senzor masenog protoka
i proveriti sistem za ubrizgavanje i izdvaja
vazduha
uljnih para u oduci motora
Proveriti senzor masenog protoka vazduha
i po potrebi ga zameniti
PIERBURG
Kod greke
P0403
Mogue korekcije
Sistem recirkulacije izduvnih gasova neispravnost u sistemu upravljanja
Signali sistema EGR pogreni ili nisu

verodostojni
P0404
Mogui uzroci/greke
Pohaban ili zaprljan potenciometar ventila EGR

Neispravan senzor temperature
Proveriti signale i uporediti sa zadatim

vrednostima
Sistem recirkulacije izduvnih gasova merni opseg/performanse
Recirkulacija izduvnih gasova van zadatih

vrednosti
verodostojni
Pohabani ili zaprljani:

potenciometar ventila EGR
senzor pritiska
senzor temperature
elektrini prikljuci i provodnici

vrednostima
Proveriti elektrine prikljuke i provodnike
P0405
Sistem recirkulacije izduvnih gasova prenizak signal sa senzora A upravljakog kola
P0406
Sistem recirkulacije izduvnih gasova previsok signal sa senzora A upravljakog kola
P0407
Sistem recirkulacije izduvnih gasova prenizak signal sa senzora B upravljakog kola
P0408
Sistem recirkulacije izduvnih gasova previsok signal sa senzora B upravljakog kola

verodostojni
Pohabani ili zaprljani:

potenciometar ventila EGR
senzor pritiska
senzor temperature
elektrini prikljuci i provodnici
Kada postoje neispravnosti u sistemu EGR ili oteenja njegovih

komponenti, moraju se uvek proveriti i
okolne komponente.
Naslage mogu biti prouzrokovane neispravnostima u sistemu za ubrizgavanje ili prevelikom koliinom ulja u usisanom vazduhu. OBD takve greke
registruje samo delimino i ponekad ih
netano klasifikuje.

vrednostima
Proveriti elektrine prikljuke i provodnike
Vie informacija o ventilima EGR i

o nainima njihove provere mogu se nai u servisnim informacijama
SI 0002/A, 0017/A, 0038, 0039/A, 0043
i 0047.
SI 0038 i 0039/A sadre detaljne tabele
za otkrivanje i korigovanje greaka.
PIERBURG
Ostali kodovi greaka koji su u vezi sa recirkulacijom izduvnih gasova
P0100
P0101
P0102
P0103
P0104
P0105
P0106
P0107
P0108
P0109
P0110
P0111
P0112
P0113
P0114
PROTOKOMER
PROTOKOMER
PROTOKOMER
PROTOKOMER
PROTOKOMER
Greke na senzorima utiu na rad sistema za recirkulaciju izduvnih gasova.

Mogu rezultirati smanjenjem snage ili
aktiviranjem pomonog reima rada
motora za sluaj neispravnosti (limp
home).
NEISPRAVNOST
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
S PORADINA GREKA
NEISPRAVNOST


PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
S PORADINA GREKA
NEISPRAVNOST
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
S PORADINA GREKA
U vezi ostalih kodova greaka

specifinim za pojedine proizvoae pogledati poglavlje 6.4.

Ventil EGR
Najei uzroci neispravnosti su naslage na tanjiriu ventila ili na ventilskom
seditu.
Posledice e biti:
Zaglavljivanje ventila i nemogunost
otvaranja.
Smanjeno otvaranje zbog naslaga.
Nepotpuno zatvaranje ventila.
Neuobiajeno obilne naslage mogu biti
posledica greaka u sistemu za ubrizgavanje ili mogu nastati zbog prevelikog
sadraja ulja u usisanom vazduhu.
Kod dizel motora, naslage takoe nastaju zbog ai.
Neki od uzroka zauljenog usisa

ili prisustva ulja u usisanom vazduhu su:
Neispravnost u sistemu oduke korita
motora (npr. izdvaja ulja, ventil
oduke).
Poveano produvavanje gasova zbog
pohabanih klipno-cilindarskih sklopova.
Neispravan turbokompresor (tj. pohabani leajevi, zaguen povratni uljni
vod).
Produenje servisnog intervala (neredovna zamena ulja i filtera).
Primena ulja neodgovarajueg kvaliteta za datu primenu.
Uestale vonje na kratkim relacijama

(posebno u hladnom periodu, kada
emulzija ulja i vode prodire u sistem
oduke motora).
Previsok nivo ulja u motoru.
Pohabane zaptivke stabla ventila ili
ventilske voice omoguavaju prodor
ulja u usisne kanale.
PIERBURG
Ostale neispravnosti ventila EGR:

Pogrean signal sa potenciometra
ili njegov otkaz.
Ako je povratni pritisak u izduvnom
sistemu previsok (zbog delimino zaguene izduvne cevi), pri veim optereenjima dizel motora ventil EGR se
moe sam otvoriti. Zbog toga e izgoreti membrana i ventil e biti uniten.
Prepoznatljiv znak ove neispravnosti
je poplavelo kuite ventila.
Sl. 38
Ventil EGR (dizel motor) sa obilnim naslagama i nov ventil EGR
Elektromagnetni ventili
(EUV, EDW, EPW)
Najei uzroci neispravnosti su:
voda ili neistoa, ili
nezaptivena creva.
Ovi otkazi se ne mogu uvek otkriti
dijagnostikom komponenti.
Visoka spoljanja temperatura moe
izazvati pojavu sporadinih greaka.
Ree se javljaju otkazi izazvani nepravilnim spajanjem creva.
Funkcionisanje pneumatskog
ventila EGR se moe jednostavno proveriti pomou rune
vakuum pumpe.
Vie detalja se moe nai u sledeim servisnim informacijama:

Za elektrini preklopni ventil
(EUV): SI 0050, SI 0051
Za elektropneumatski pretvara (EPW):
SI 0027
Za elektrini pretvara pritiska (EDW):
SI 0065, 0076.

(LMS)
Pogledati poglavlje 4.6.3.
PIERBURG
4.6 Napajanje vazduhom

Za formiranje smee i njeno sagorevanje neophodan je vazduh. Vazduh
u motor ulazi kroz usisni sistem.
U usisnom sistemu se nalaze senzor
masenog protoka vazduha (protokomer), kuite leptira, usisna grana
i leptir u usisnom kanalu (ventil za zatvaranje usisnog kanala).
Filter za vazduh
Kuite leptira
Varijabilna usisna grana
Protokomer
Aktuator praznog hoda

Upravljaka jedinica
Sl. 39
ema sistema za napajanje vazduhom
Senzor masenog protoka vazduha protokomer (LMS)

(LMS) neprekidno meri masu vazduha
koju motor usisava. Signal sa protokomera se koristi za izraunavanje koliine
ubrizganog goriva, a kod dizel motora
i za kontrolu recirkulacije izduvnih
gasova.
Sl. 40
Razliite izvedbe senzora masenog protoka vazduha
Vie informacija o senzoru masenog protoka vazduha moe

se nai u servisnoj informaciji
SI 0017/A.
PIERBURG
Kuite leptira
Koliina usisanog vazduha se kontrolie
pomou leptira i punjenje cilindara e
zavisiti od priguenja u usisu. Ranije su
leptiri korieni uglavnom samo u usisnom sistemu benzinskih motora. Danas
se sve vie primenjuju i u dizel motorima, zajedno sa sistemima za kontrolu
emisije izduvnih gasova.
U novijim dizel motorima razlika pritisaka izmeu izduvnog i usisnog sistema
nije dovoljna da bi se recirkulisale vee
koliine gasova (do 60 %). Zbog toga se
u usisnoj grani koriste regulacioni leptiri kojima se poveava potpritisak radi
poboljanja regulacije koliine recirkulisanih izduvnih gasova5). Leptiri za regulaciju se uglavnom ugrauju u kuite
ventila EGR.
Sl. 41
5)
6)
Dok su se negde do 1995. za regulaciju

praznog hoda koristili posebni aktuatori, u savremenijim reenjima je aktuator
praznog hoda integrisan sa kuitem
leptira (LLFR). 6)
U zavisnosti od radnih uslova, aktuator
praznog hoda preko bajpasa leptira
regulie koliinu vazduha potrebnu za
zagrevanje i za odravanje broja obrtaja na praznom hodu. Aktuatorom direktno upravlja upravljaka jedinica
motora.
Usisna grana sa regulacionim leptirima

i elektromotornim aktuatorom EAM-i
U najnovijim izvedbama se regulacija

praznog hoda i obogaenje smee pri
startu vri podeavanjem leptira. Zato
se leptirom upravlja putem elektromotora, proces je bri i time se omoguuju
mali protok vazduha za prazan hod
i upravljanje leptirom bez mehanike
veze sa pedalom gasa (elektronska komanda gasa, e-gas, tzv. Drive by wire).
Sl. 42
Razliite izvedbe kuita leptira
Sl. 43
Razliite izvedbe usisnih grana
Da bi se postiglo optimalno i to bre

sagorevanje smee goriva i vazduha,
vazduh se vrtloi pomou dva odvojena usisna kanala po cilindru.
Svaki od tih kanala takoe ima podesiv
leptir kojim, preko sistema poluga,
upravlja inteligentni elektromotorni
aktuator EAM-i.
U praksi se mogu sresti razliiti nazivi za regulacioni leptir kod dizel motora.
Pogledati servisne informacije SI 0060 i SI 0061. U praksi se za aktuator praznog hoda mogu sresti razliiti nazivi, kao to je regulator praznog hoda i slino.
PIERBURG
Varijabilna usisna grana

U benzinskim motorima usisna grana
predstavlja celinu sa kuitem leptira.
Umesto usisne grane konstantne duine, takoe se sve vie koriste i usisne
grane promenljive geometrije (varijabilne usisne grane).
Kod varijabilne usisne grane je mogue
menjati radnu duinu usisnog kanala.
Na taj nain se poveava obrtni moment
i poboljava ekonominost motora.
pritiska (EPW) za upravljanje
turbokompresorom
Obrtni moment koji motor moe da
stvori zavisi od koliine sveeg punjenja
u cilindrima. Turbokompresori koriste
energiju izduvnih gasova za poboljanje
punjenja cilindara. Kod turbokompresora promenljive geometrije se potreban
natpritisak punjenja menja podeavanjem usmerivakih lopatica u turbini.

Osim toga, motori sa direktnim ubrizgavanjem esto imaju dodatne ventile

izmeu usisne grane i usisnih kanala u
glavi motora (leptiri u usisnim kanalima). Tim leptirima se takoe moe uticati na punjenje cilindara (protok i
pravac).
Za promenu, tj. variranje duine usisa

koriste se pneumatski (vakuumski) ili
elektromotorni aktuatori (EAM).
Pneumatskim aktuatorima upravljaju
pneumatski ventili, a elektrine direktno kontrolie upravljaka jedinica
motora.
Podeavanje usmerivakih lopatica mora biti precizno. Upravljaka jedinica

motora kontrolie rad elektropneumatskog pretvaraa pritiska, u skladu sa
odgovarajuom mapom radne karakteristike. U zavisnosti od trenutnog
signala, podeava se komandni pritisak
u vakuumskoj jedinici koja upravlja
opaticama u turbini.

Proverava se povezanost elektrinih
komponenti i kontrolie se da li je dolo
do kratkog spoja ili kontakta sa masom.
Kod aktuatora se prati njegova pozicija
(krajnji poloaj, otvoren/zatvoren).
Poloaj se registruje beskontaktno ili

pomou potenciometra. Negde se
registruje i vreme podeavanja (npr. kod
leptira u usisnim kanalima).
PIERBURG

Greke u komponentama sistema
za napajanje vazduhom se prijavljuju
preko sledeih kodova greaka.
Senzor masenog protoka vazduha:

P0100
P0101
P0102
P0103
P0104
P0110
P0111
P0112
P0113
P0114
PROTOKOMER
PROTOKOMER
PROTOKOMER
PROTOKOMER
PROTOKOMER
NEISPRAVNOST
PROBLEM SA RADNIM OPSEGOM/ PERFORMANSAMA
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
SPORADINA GREKA
NEISPRAVNOST
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
SPORADINA GREKA
Usisna grana:
P0105
P0106
P0107
P0108
P0109
S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI

N EISPRAVNOST
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
S PORADINA GREKA
Kuite leptira:
P0124
DAVA /PREKIDA POLOAJA LEPTIRA A

N EISPRAVNOST
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
S PORADINA GREKA
P0220
DAVA /PREKIDA POLOAJA LEPTIRA B
N EISPRAVNOST
P0229
DAVA /PREKIDA POLOAJA LEPTIRA C
S PORADINA GREKA
P0510
PREKIDA POLOAJA LEPTIRA
N EISPRAVNOST
P0638
AKTUATOR LEPTIRA (1. RED CILINDARA)

AKTUATOR LEPTIRA (2. RED CILINDARA)

P0120
P0121
P0122
P0123
...
P0639
Aktuator praznog hoda:

P0505
P0506
P0507
P0508
P0509
S ISTEM ZA KONTROLU PRAZNOG HODA

N EISPRAVNOST
B ROJ OBRTAJA NII OD ZADATOG
B ROJ OBRTAJA VII OD ZADATOG
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
PIERBURG
Elektropneumatski pretvara:
P0033
P0034
P0035
P0234
P0235
P0243
P0244
P0245
P0246
P0247
NEISPRAVNOST ELEKTRINOG KOLA

PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
PREVISOK PRITISAK
N IJE DOSTIGNUTA GRANINA VREDNOST
NEISPRAVNOST ELEKTRINOG KOLA
PROBLEM SA MERNIM OPSEGOM/ PERFORMANSAMA
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
NEISPRAVNOST
R ASTERETNI VENTIL TURBOKOMPRESORA B
PREVISOK SIGNAL
...
R EGULACIJA PRITISKA TURBOKOMPRESORA

R ASTERETNI VENTIL TURBOKOMPRESORA A
R ASTERETNI VENTIL TURBOKOMPRESORA B
P0250
Neispravnosti su obino izazvane naslagama i zapeklim elementima.
Habanje se po pravilu moe uoiti tek

nakon velikog broja kilometara.
Filteri za vazduh se nalaze

u ponudi MS Motor Service
International
(vie informacija poglavlje 6.4).

protokomer (LMS)
Najei uzrok otkaza protokomera je
zaprljanje. To se posebno odnosi na novije verzije protokomera sa detekcijom
povratnog toka. Ako ima ulja u vazduhu,
na takvom senzoru se moe formirati
film ulja. Rezultat e biti pogrean signal,
sa posledicama u vidu detonacije i pada snage.
Kada usis nije zaptiven, sa vazduhom

moe ui neistoa, pa estice koje se
kreu velikom brzinom udaraju u senzor masenog protoka i oteuju ga.
Uzroci zaprljanja i oteenja senzora
masenog protoka vazduha mogu
biti i greke pri servisiranju, zbog unoenja neistoe pri zameni filtera
ili ugradnje pogrenog filtera.
Kod motora sa turbokompresorom

je senzor posebno optereen, zbog
velikog protoka i brzine vazduha.
Kuite leptira
Najee neispravnosti kuita leptira:
Naslage neistoe na leptiru mogu
biti toliko velike da kontrola praznog
hoda vie nije mogua.
Zaprljanje aktuatora praznog hoda
moe dovesti do zaglavljivanja ili
smanjenja preseka do te mere da se
motor gui i gasi.
Navedene neispravnosti su esto

prouzrokovane velikom koliinom ulja u usisu.
Uzroci prevelike koliine ulja u usisu
mogu biti:
Neispravnost oduke kartera (npr.
izdvajaa ulja, ventila oduke).
Poveano produvavanje zbog pohabanih klipova i cilindara.
Neispravnost turbokompresora (npr.
pohabani leajevi, zapuen povratni
vod za ulje).
Vie detalja o senzoru masenog

protoka vazduha moe se nai
u servisnoj informaciji SI 0017/A.
Prekoraenje intervala odravanja

(neredovna zamena ulja i filtera).
Upotreba nedovoljno kvalitetnog
ulja za datu primenu.
Uestale vonje na kratkim relacijama
(posebno u hladnom periodu, kada
emulzija ulja i vode prodire u sistem
oduke motora).
Previsok nivo ulja u motoru
Pohabane zaptivke stabla ventila
ili ventilske voice, omoguavaju
prodor ulja u usisne kanale.

Drugi uzroci neispravnosti, posebno

u sluajevima vozila koja su prela velik
broj kilometara su:
Pohabanost ili naslage na potenciometru (sporadine neispravnosti).
Habanje leptira.
Otkaz aktuatora leptira (motor ima
neravnomeran prazan hod).
Neispravan mikroprekida na kuitu
leptira (dodatni deo).
Vie detalja se moe nai u sledeim servisnim informacijama:
Usisna grana
Greke na usisnoj grani su:
Polomljena ili napukla usisna grana.
Oteenja usisne grane su uglavnom
posledice tekih oteenja zbog
nepravilnog rada oko motora ili zbog
snanih udarnih optereenja.
Aktuator ne radi ili daje pogrean
signal.
Pneumatski aktuatori:
Proveriti da li postoji potpritisak, da
li se elektrini preklopni ventil aktivira
i da li je ispravan.
Elektrini aktuatori:
Proveriti elektrino napajanje i signal
sa potenciometra.
U oba sluaja takoe treba proveriti
da li postoje naslage u usisnoj grani
koje bi mogle izazvati zaglavljivanje.
PIERBURG
Ako na potenciometru ili mikroprekidau postoje znaci habanja,

kuite leptira treba zameniti.
Zbog nemogunosti da se izvri podeavanje, popravka u servisu nije
mogua.
Nakon ugradnje novog kuita leptira,
upravljaka jedinica treba da naui
nove podatke
Savremene upravljake jedinice motora

imaju adaptivne memorijske module,
tj. neki podaci radne karakteristike se
moraju nauiti.
Podaci radne karakteristike e najpre
biti snimljeni tokom vonje, a zatim
e biti memorisani. To moe potrajati
nekoliko minuta!
Zbog toga je potrebno izvriti probnu
vonju i tek onda ponovo izvriti proveru rada.
Za aktuator praznog hoda

SI 0060, SI 0061
Za kuita leptira
SI 0069, SI 0072, SI 0073
Za kuita leptira e-gasa

SI 0074
Za leptire u dizel motoru
SI 0075
Usisna grana stvara buku.

U tom sluaju se usisna grana mora
izgraditi radi detaljnije dijagnostike.
Mogui uzroci su strana tela, kao to
su delovi koji su dospeli u usisnu granu, smaknuti zaptivai (koji se u nekim uslovima ne mogu uoiti) i creva
koja nedostaju ili su oteena.
Prilikom demontae usisne grane

obratite panju da neki deo ne
upadne u motor i izazove oteenje!
Savremene (zalepljene) usisne grane se
ne mogu rastaviti.
PIERBURG
Leptiri u usisnoj grani

Najei uzrok otkaza leptira u usisnoj
grani je zaglavljivanje zbog naslaga,
posebno u sluaju dizel motora.
Sl. 44
Otkaz leptira u usisnoj grani zbog debelih naslaga
Jedan od dijagnostikih parametara je

vreme podeavanja. Ako se leptir zaglavi, nee moi da bude podeen kako
treba ili e vreme njegovog podeavanja biti prekoraeno. Na osnovu dijagnostike bi aktuator, obino EAM-i,
bio proglaen kao neispravan. Ova greka se ne moe ispraviti zamenom
aktuatora.
pritiska (EPW)
Najei uzroci otkaza su:
voda ili neistoa,
nezaptiveni spojevi creva.
Te greke se ne mogu uvek otkriti
putem dijagnostike.
Visoka spoljanja temperatura moe

izazvati sporadinu neispravnost.
Greke se ponekad deavaju zbog
nepravilno spojenih creva.
Vie detalja o leptirima u usisnoj

grani i EAM-i moe se nai u servisnoj informaciji SI 0071.
Vie detalja se moe nai

u servisnim informacijama
SI 0065 i SI 0076.
PIERBURG
5 Ostali sistemi i njihova dijagnostika

5.1 Katalizator
Katalizatori su hemijske supstance
koje utiu na hemijsku reakciju, a da pri
tome same ostanu nepromenjene.
U vozilima se katalizator koristi za preiavanje izduvnih gasova:
Oksidi azota (NOx) se pretvaraju u
ugljen-dioksid (CO2) i azot (N2).
Ugljen-monoksid (CO) oksidacijom
prelazi u ugljen-dioksid (CO2).
Ugljovodonici (HC) oksidacijom prelaze u ugljen-dioksid (CO2) i vodu (H2O).
Zbog toga je katalizator jedna od najvanijih komponenti u smislu kontrole

emisije izduvnih gasova.
Sadanja tehnologija podrazumeva primenu regulisanih katalizatora.
U tom sistemu se motor napaja kontrolisanom smeom goriva i vazduha
iji sastav varira oko vrednosti lambda
() = 1.
Sastav smee regulie upravljaka jedinica motora.
Lambda sonda postavljena ispred katalizatora meri zaostali kiseonik u izduvnim gasovima.
Odgovarajui naponski signal slui kao

kontrolna vrednost za upravljaku jedinicu motora.
Katalizator svoju punu radnu sposobnost postie u rasponu temperatura od
350 do 750 C.
Gorivo koje sadri olovo i temperature
preko 1000 C mogu unititi katalizator.
Zbog toga to katalizator ima velik uticaj na kontrolu emisije tetnih gasova,
OBD sistem nadzire njegov rad.
(monitor) lambda sonda, iza katalizatora.

Signal sa upravljake lambda sonde
znatno osciluje zbog promena u sadraju zaostalog kiseonika u izduvnim
gasovima, to je posledica lambda regulacije (bogata smea/siromana
smea).
Ispravan katalizator akumulira velike

koliine kiseonika. Zbog toga e izmereni sadraj kiseonika iza katalizatora
veoma malo varirati, pa e i naponski
signal druge lambda sonde biti relativno konstantan, bez velikih oscilacija.

Kod katalizatora se prate efikasnost rada i njegovo starenje. Da bi se pratilo
stanje katalizatora, druga lambda sonda, koja se nalazi iza katalizatora, meri
sadraj zaostalog kiseonika u izduvnim
gasovima. Naponski signal sa prve
lambda sonde (upravljaka sonda) se poredi sa signalom koji daje sekundarna
Upravljaka sonda
Monitor sonda
Upravljaka sonda
Ispravan katalizator
Monitor sonda
Neispravan katalizator
U = napon/t = vreme
Sl. 45
Kontrola efikasnosti katalizatora
Procena stanja:
Male oscilacije naponskog signala sonde iza katalizatora = katalizator je ispravan.
Velike oscilacije naponskog signala

sonde iza katalizatora = katalizator
je neispravan.
Kod neispravnog katalizatora su signali

sa obe sonde gotovo identini.
PIERBURG
Potrebni radni uslovi

Brzina kretanja vozila je izmeu
5 i 80 km/h.
Motor je dostigao radnu temperaturu.
Katalizator je dostigao radnu temperaturu (od 350 do 650 C).
Broj obrtaja motora i poloaj gasa

su konstantni.
Katalizator se smatra neispravnim ako
se premai 150 % granine vrednosti
sadraja tetnih materija u izduvnim
gasovima.
P0420
P0421
P0422
P0423
P0424
P0425
P0426
P0427
P0428
P0429
P0430
N EDOVOLJNA EFIKASNOST
N EDOVOLJNA TEMPERATURA
NEISPRAVNOST
M ERNI OPSEG / PERFORMANSE
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
N EISPRAVNOST
G REJANJE KATALIZATORA (2. RED CILINDARA)
N EISPRAVNOST
Za vie informacija, pogledati

poglavlje 6.4.
...
K ATALIZATOR (1. RED CILINDARA)

Z AGREVANJE KATALIZATORA (1. RED CILINDARA)
G LAVNI KATALIZATOR (1. RED CILINDARA)
G REJANI KATALIZATOR (1. RED CILINDARA))
G REJANI KATALIZATOR (1. RED CILINDARA)
S ENZOR TEMPERATURE KATALIZATORA (1. RED CILINDARA)
Z AGREVANJE KATALIZATORA (1. RED CILINDARA)
K ATALIZATOR (2. RED CILINDARA)
P0439
Greka
Uzroci
Nezadovoljavajui rad izazvan naslagama

na radnoj povrini katalizatora.
Kontaminacija katalizatora gorivom u kojem ima olova, tj. dolo je do zaguenja radne
povrine
Talog ulja na radnoj povrini
Prevremeno starenje zbog previsoke temperature
U tim sluajevima e efikasnost katalizatora biti naruena.
Pad snage motora (izazvan poveanim

povratnim pritiskom izduvnih gasova).
Detektovan je neravnomeran rad
(izazvan poveanim povratnim pritiskom
izduvnih gasova).
Monolit je polomljen zbog prevelikog mehanikog pritiska

(to se moe uti ako se katalizator pomeri ili protrese)
Monolit se u celini ili delimino otopio zbog veoma visokih temperatura
Monolit je uniten vodenim udarom
U ovim sluajevima katalizator moe biti toliko oteen da mu je slobodna povrina postala
nedovoljna, dolazi do poveanja povratnog pritiska izduvnih gasova i do znaajnog smanjenja
snage. Kod dijagnosticiranja greke treba proveriti da li se povratni pritisak izduvnih gasova
poveao. Da bi se to uradilo, treba skinuti prednju sondu i izmeriti pritisak pomou preciznog
manometra. Povratni pritisak izduvnih gasova je obino oko 0,2 bara.
PIERBURG
5.2 Lambda sonde

Lambda sonda meri sadraj kiseonika u
izduvnim gasovima. Ona je deo regulacionog sistema koji treba da obezbedi
odgovarajui sastav smee goriva i vazduha.
Odnos vazduha i goriva pri kojem se

u katalizatoru postie maksimalna prerada tetnih materija je stehiometrijski
odnos, = 1 (14,7 kg vazduha za sagorevanje 1 kg goriva, to je oko 9500 litara
vazduha za jednu litru goriva).
Mehanike greke
Elektrine greke
Upravljaka jedinica
osiromauje smeu
Promena signala
sonde
Starenje
Nain vonje
Poremeaji
Smanjenje koliine
ubrizganog goriva
Upravljaka jedinica motora uzima

u obzir promene u sastavu izduvnih
gasova i to je obino prvi znak da
postoji neka neispravnost.
Previe O2 u
izduvnim gasovima
Siromana smea
Nizak napon na
sondi
Visok napon na
sondi
Promena signala
sonde
Nedovoljno O2 u
izduvnim gasovima
Bogata smea
Bogata smea
Upravljaka jedinica
obogauje
smeu
Poveanje koliine
ubrizganog goriva
=1
Siromana smea
U = napon/ =koef. vika vazduha
Sl. 46
Upravljaki ciklus uskopojasne lamda sonde (sonda sa odskonim odzivom)
Upravljaka jedinica motora koristi

signal sa lambda sonde za regulaciju
vremena ubrizgavanja. Za upravljanje
je potrebna samo jedna sonda ispred
katalizatora (upravljaka sonda). Kod
OBD II postoji i dodatna sonda iza katalizatora (sekundarna ili monitor sonda).
Ona slui da vri proveru rada katalizatora i po konstrukciji moe biti identina upravljakoj sondi.
Sluajno pogreno prikljuenje kablova

izmeu te dve sonde je obino spreeno razliitim oblicima i bojama prikljuaka.
Lambda sonda poinje da funkcionie
na temperaturi od 350 C. Radna temperatura je oko 600 C, a ne sme prei
temperaturu od 850 C, jer na temperaturama preko 930 C dolazi do njenog
oteenja.
PIERBURG
Lambda sonde se dele na irokopojasne i uskopojasne sonde.
Bogata
Siromana
=1
Uskopojasna sonda
Bogata
Siromana
=1
irokopojasna sonda
U = napon/ I = struja/ = koef. vika vazduha
Sl. 47
Uskopojasne sonde
(sonde sa odskonim odzivom)
Izlazni signal sa lambda sonde zavisi od
odnosa goriva i vazduha.
U sluaju uskopojasne sonde, naponski
signal se naglo menja na = 1. Zbog
toga je signal upotrebljiv samo u granicama = 1 0,03. Kada je u motoru
smea siromana, tako da je > 1,03,
obrada signala nije mogua. Zato se
ovakva sonda moe koristiti samo za
regulaciju u dve take. Upravljaka
sonda je iste konstrukcije kao i monitor
sonda.
Bogata smea ( < 1) stvara napon na
sondi od oko 800 mV. U cilju regulacije,
vremena ubrizgavanja se skrauju.
Siromana smea ( > 1) stvara napon
na sondi od oko 20 mV. U cilju regulacije, vremena ubrizgavanja se produavaju.
irokopojasna lambda sonda

Nasuprot uskopojasnoj sondi, irokopojasna lambda sonda vri kontinualno
merenje u irokom opsegu koeficijenta
vika vazduha, od siromane do bogate
smee i nema nagle promene na = 1.
Na ovaj nain je upravljanje mogue
i kod bogate i kod siromane smee, u
opsegu vrednosti koeficijenta vika
vazduha od 0,7 do 3,0. irokopojasne
sonde se mogu koristiti u sistemima
sa direktnim ubrizgavanjem i buduim
konceptima motora koji rade sa siromanom smeom (Lean concepts).
Karakteristike uskopojasne i irokopojasne sonde
Postoje razliite izvedbe uskopojasne

sonde.
Titanijumska sonda (sonda od titanijum-dioksida) reaguje na promene u
sastavu smee promenom elektrinog otpora. Ona radi na viem naponu, do 5 volti. Sa ovom sondom je
mogue registrovati kritinu temperaturu izduvnih gasova.
Sonda bez el. potencijala je posebnim provodnikom povezana sa masom
upravljake jedinice. Napon regulacionog opsega se poveava po 700 mV,
tako da je regulacioni napon izmeu
700 i 1700 mV (u odnosu na masu vozila). Ta tehnika promena je bila
neophodna zbog autodijagnostike
i EOBD sistema.
Elektrode ove sonde se u struji izduvnih

gasova snabdevaju sa dovoljno kiseonika pomou minijaturne pumpe, da bi
se izmeu obe elektrode stalno odravao napon od 450 mV. Jaina struje kojom se napaja pumpa se u upravljakoj
jedinici pretvara u vrednost lambda.
Lambda sonda bez potencijala

ima prikljuak sa 4 pina.
Napomena: Nisu sve lambda
sonde sa 4 pina sonde bez potencijala!
Konvencionalne lambda sonde

su valjkastog oblika.
Primena novijih verzija uskopojasnih i irokopojasnih sondi pljosnatog
oblika je sve rasprostranjenija. Pljosnate
sonde su naprednija izvedba grejane
lambda sonde. Grejanje omoguava da
sonda bude funkcionalna ubrzo posle
hladnog starta. Na taj nain i regulacija
sastava smee moe poeti ranije.
PIERBURG

Radni uslovi za nadzor rada lambda
sonde:
Upravljaka sonda (uskopojasna)

Starenje i kontaminacija imaju uticaja
na rad lambda sonde. Naruavanje stanja sonde se moe manifestovati u vidu
poveanja vremena reakcije (trajanje
perioda) ili u vidu pomeranja mernog
opsega.
Regulacija koeficijenta vika vazduha

je u svom radnom opsegu.
Brzina kretanja vozila je izmeu
5 i 80 km/h.
Motor je dostigao radnu temperaturu.
Katalizator je dostigao radnu temperaturu (od 350 do 650 C).

Broj obrtaja motora i poloaj gasa
su konstantni.
Nadzor se vri im su radni uslovi
konstantni due od 20 sekundi.
I jedan i drugi poremeaj dovode do

toga da raspon lambda regulacije bude
ui, to e uticati na pogoranje obrade
izduvnih gasova u katalizatoru.
Procena rada se zasniva na praenju
signala sa sonde postavljene iza
katalizatora.
Upravljaka sonda
Monitor sonda
Ispravna upravljaka
sonda
Upravljaka
sonda
Monitor sonda
Neispravna upravljaka
sonda
U = napon / t = vreme
Sl. 48
Provera frekvencije regulacije (inertnost upravljake uskopojasne sonde)
PIERBURG
Upravljaka sonda (irokopojasna)

Kako signal sa irokopojasne sonde
ne reaguje naglo na = 1, neophodna
je modulacija sastava smee goriva
i vazduha.
Promena izmeu siromane i bogate

smee se izaziva na vetaki nain.
Pri tome se prati vreme reakcije na nastalu promenu sastava smee.
Trenutne vrednosti se porede sa zadatim vrednostima.
Upravljaka sonda
Monitor sonda
Upravljaka sonda
Monitor sonda
Ispravna upravljaka sonda
Neispravna upravljaka sonda

U = napon / t = vreme
Sl. 49
Vreme reakcije upravljake sonde (irokopojasna sonda)
Sekundarna (monitor) sonda

Nadzor se zasniva na proveri da li se
vrednosti regulacije koeficijenta vika
vazduha kreu u okviru zadatih vrednosti.
Na primer, ako se odnos vazduha i goriva u toku rada promeni ka siromanoj
smei, monitor sonda e putem smanjenja napona javiti upravljakoj jedinici
Upravljaka sonda
Ako napon na monitor sondi ostaje

nizak uprkos injenici da je smea
bogatija, ona e nastaviti da se obogauje sve dok se ne prekorai opseg
regulacije, to e biti registrovano kao
greka.
Ovakav nain regulacije se odvija u
toku dueg perioda.
poveanje sadraja kiseonika u izduvnim gasovima.

Lambda regulacija e zato obogatiti
smeu. Napon na monitor sondi
e se poveati i upravljaka jedinica
e opet teiti da osiromai smeu.
Monitor sonda
Upravljaka sonda
Monitor sonda
Ispravna monitor sonda
Neispravna monitor sonda

m = kontrolna vrednost / U = napon / t = vreme
Sl. 50
Dijagnostika granica kontrole monitor sonde
Druga mogunost dijagnosticiranja je

praenje ponaanja regulacije prilikom
ubrzavanja i usporavanja.
U tom sluaju se za ocenu stanja sonde

u obzir uzimaju uticaji obogaenja
smee prilikom ubrzavanja i osiromaenja smee prilikom usporavanja (koenja motorom).
PIERBURG

G REJA LAMBDA SONDE (1. RED CILINDARA, 2. SONDA)
N EISPRAVNOST
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
N EISPRAVNOST
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
P0064
PREVISOK SIGNAL
P0130
LAMBDA SONDA (1. RED CILINDARA, 1. SONDA)

N EISPRAVNOST
PRENIZAK NAPON
PREVISOK NAPON
S PORA REAKCIJA
N IJE REGISTROVANA AKTIVNOST
N EISPRAVNO ZAGREVANJE
LAMBDA SONDA (2. RED CILINDARA, 3. SONDA )
NEISPRAVNO ZAGREVANJE
P0036
P0037
P0038
P0042
P0043
P0044
Vie informacija
poglavlje 6.4; [7] [3].
...
P0131
P0132
P0133
P0134
P0135
...
P0167
Radi dijagnostike greaka, proverite

naponski signal,
vezu sa masom,
greja (ako postoji).
Zatim treba oitati memoriju kodova

greaka i uporediti stvarne vrednosti sa
zadatim vrednostima. Ako zadate vrednosti nisu na raposlaganju, posluie
oitavanje vrednosti sa slinog vozila
kod kojeg nisu detektovane greke.
Greka
Uzroci
Poveana potronja goriva

Trzanje pri koenju motorom
Prazan hod varira
Lambda sonda je zaprljana ili na njoj postoje naslage zbog loeg sagorevanja ili goriva koje
sadri olovo
Lambda sonda reaguje suvie inertno, tj. lambda regulacija tei ka bogatijoj smei
Lambda sonda je oteena previsokim temperaturama izduvnih gasova, zbog nepravilnog
formiranja smee ili zbog greaka u paljenju
Elektrini kontakt sa masom nije dobar
PIERBURG
5.3 Izostanak sagorevanja (detekcija neravnomernog rada)

Smanjene performanse ili neravnomeran rad potiu od neispravnosti u radu
motora. Takve neispravnosti su prouzrokovane grekama u sistemu za paljenje i sistemu za napajanje gorivom, ali
mogu biti prouzrokovane i mehanikim
oteenjima u motoru.
Posledice poremeaja sagorevanja i
izostanka paljenja su:
Pad snage motora
Naruavanje kvaliteta izduvnih
gasova
Prodor nesagorelog goriva u izduvni
sistem i pregrevanje i oteenje
katalizatora
Naruavanje i potpuno spiranje uljnog filma u cilindru zbog nesagorelog goriva.
Nastaje meovito trenje, poveano
habanje, te dolazi do oteenja klipova, klipnih prstenova i cilindara.
Nadzor rada
Detekcija prekida u radu se zasniva na
registrovanju neravnomernosti rada
motora putem praenja broja obrtaja
kolenastog vratila.
Pomou ozubljenog prstena na kolenastom vratilu i na osnovu poloaja bregastog vratila mogue je detektovati u
kojem cilindru postoji izostanak paljenja. Ozubljenje je podeljeno u sektore,
a ta podela odgovara broju radnih taktova po jednom obrtaju kolenastog
vratila.
Kod etvorocilindrinog motora postoje
dva sektora, kod estocilindrinog tri,
a kod osmocilindrinog etiri sektora.
Iz tih razloga se tokom rada motora

neprekidno kontrolie da li je dolo do
neravnomernog rada ili do izostanka
paljenja.
Na osnovu broja obrtaja motora i trenutka paljenja smee, za svaki sektor se

belei vreme ciklusa.
Ako nema izostanka paljenja, vreme
e biti isto za svaki sektor.
Ako se izostanak paljenja pojavi u nekom cilindru, brzina u odgovarajuem
sektoru e se smanjiti, a vreme ciklusa
poveati.
Kompenzacija malih greaka i tolerancija ozubljenog prstena vri se adaptacijom senzora tokom faze koenja
motorom. Uoene i potvrene greke
se memoriu i zatim prijavljuju aktiviranjem lampice indikatora greke.
Normalan rad motora: S1 = S2 = S3
S1
S2
S3
sektor
S3
sektor
S1
sektor
S2
S1
S2
S3
Izostanak paljenja u sektoru: S2>S1 i S3
Sl. 51
Detekcija izostanka paljenja u sektoru S2 (estocilindrini motor)
PIERBURG
Nee se pri svakom izostanku paljenja

odmah aktivirati lampica indikator
greke. Procena mogunosti da doe
do nekog oteenja se vri na osnovu

brojanja uzastopnih izostanaka paljenja.
Izostanak paljenja koje e otetiti katalizator

Lampica indikatora greke e poeti da
U tom sluaju se sabiraju sve pojave
trepe. Vozilo se moe odvesti do najizostanka paljenja koje su se pojavile
blieg servisa, sa ogranienom snagom.
tokom 200 obrtaja kolenastog vratila.
Pridravajte se fabrikog uputstva

u vezi vonje pod tim uslovima.
Izostanak paljenja koji e dovesti do toga da sastav izduvnih gasova pree 150 % dozvoljene granice
Lampica e se aktivirati (svetlee nepreOvo je sluaj koji se javlja kod intenzikidno) samo ako se greka registruje
teta izostanka paljenja od 2 %. Ovde se
ponovo i u narednom ciklusu vonje.
sabiraju sve pojave izostanka paljenja
Time e greka biti potvrena.
koje su se pojavile tokom 1000 obrtaja
kolenastog vratila.
Granina vrednost
Normalna neravnomernost
rada
Izostanak paljenja
Brojanje izostanaka paljenja
0
Fig. 52
Brojanje izostanaka paljenja
Kod jedne varijante dijagnosticiranja, stvarna brzinska karakteristika se poredi sa memorisanom karakteristikom motora.
Iznenadna promena tih karakteristika

i prekoraenje vrednosti vezanih za
sastav izduvnih gasova se registruje i
prijavljuje kao izostanak paljenja.
PIERBURG
5.3.1 Nadzor rada

Nadzor rada se odvija neprekidno. Da
bi se spreilo da neki spoljanji uticaji
budu protumaeni kao izostanak sagorevanja, u obzir se uzimaju i brzina
vozila i ubrzanja karoserije. Na taj nain
se registruju promene u broju obrtaja
kolenastog vratila koje dolaze od strane
transmisije i one se ne uzimaju kao
greka.
Iz tog razloga upravljaka jedinica motora moe izostaviti praenje izostanka

paljenja u sledeim uslovima:
Kretanje ispod ili iznad odreene
granine brzine (zaustavljanje motora,
ogranienje brzine, usporavanje)
Nagli skokovi broja obrtaja (promena
stepena prenosa)
Period nakon starta motora
(do 5 sekundi)
Period nakon ukljuenja klima ureaja

(do 5 sekundi)
Optereenje je ispod donje granice
(otpor kretanja)
Detekcija kretanja po loem putu
(rupe na putu, proklizavanje tokova)
Spoljanja intervencija na paljenju
pojedinih cilindara (kontrola detonacije)

P0300
P0301
I ZOSTANAK PALJENJA
I ZOSTANAK PALJENJA
12. CILINDAR
I ZOSTANAK PALJENJA
J EDAN CILINDAR ( NEODREEN)
PALJENJE/ RAZVODNIK , ULAZNO KOLO SENZORA BROJA OBRTAJA MOTORA
G REKA U KOLU SENZORA DETONACIJE
S ENZOR DETONACIJE 1 (1. RED CILINDARA ILI POSTOJI SAMO JEDAN SENZOR )
I ZOSTANAK PALJENJA
N EDOSTATAK GORIVA
I ZOSTANAK PALJENJA
N EISPRAVNOST
N EMA SIGNALA
S PORADINA GREKA
S ENZOR DETONACIJE 2 (2. RED CILINDARA)

DAVA POZICIJE KOLENASTOG VRATILA A
DAVA POZICIJE BREGASTOG VRATILA A (1. RED CILINDARA)
S PORADINA GREKA
N EISPRAVNOST
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
S PORADINA GREKA
N EISPRAVNOST
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
S PORADINA GREKA

I NDUKCIONI KALEM, PRIMARNO /SEKUNDARNO KOLO
I NDUKCIONI KALEM A, PRIMARNO / SEKUNDARNO KOLO
S PORADINA GREKA
N EISPRAVNOST
N EISPRAVNOST
I NDUKCIONI KALEM L, PRIMARNO /SEKUNDARNO KOLO

DAVA POZICIJE BREGASTOG VRATILA B (1. RED CILINDARA)
DAVA POZICIJE BREGASTOG VRATILA B (1. RED CILINDARA)
H RONOMETAR VISOKE REZOLUCIJE A
N EISPRAVNOST
N EISPRAVNOST
S PORADINA GREKA
N EISPRAVNOST
PREVIE IMPULSA
N EDOVOLJNO IMPULSA
I SPREKIDANI IMPULSI
N EMA IMPULSA
H RONOMETAR VISOKE REZOLUCIJE B

DAVA POZICIJE KOLENASTOG VRATILA B
N EMA IMPULSA
N EISPRAVNOST
DAVA POZICIJE BREGASTOG VRATILA B
S PORADINA GREKA
J EDAN ILI VIE CILINDARA

1. CILINDAR
P0312
P0313
P0314
P0320
P0321
P0322
P0323
P0324
P0325
P0326
P0327
P0328
P0329
N EISPRAVNOST
PRENIZAK SIGNAL
PREVISOK SIGNAL
S PORADINA GREKA
P0334
P0335
P0336
P0337
P0338
P0339
P0340
P0341
P0342
P0343
P0344
P0349
P0350
P0351
P0362
P0365
P0369
P0370
P0371
P0372
P0373
P0374
P0379
P0385
P0394
PIERBURG

Uzroci izostanka paljenja mogu biti
razliiti.
Komponenta
Zbog toga, kod utvrivanja uzroka prvo

treba treba oitati memoriju greaka.
Mogui uzroci/greke
Mogue korekcije
Sistem za napajanje/sistem za formiranje smee

Gorivo
Neodgovarajui kvalitet goriva, nedostatak

goriva
Neistoa u gorivu ili meanje sa drugim
materijama, kao to je dizel gorivo u benzinu
Izvriti vizuelni pregled, proveriti miris

Oistiti sistem za gorivo
Zameniti gorivo
Zameniti filter za gorivo i po potrebi ventile brizgaljki
Pumpe za gorivo
Nedovoljan protok pumpe (pumpa niskog

pritiska i glavna pumpa)
Nizak pritisak goriva
Izmeriti pritisak i protok goriva iz pumpe niskog pritiska

Zameniti neispravnu pumpu
Regulator pritiska
Neispravan regulator pritiska, previsok ili

prenizak pritisak goriva zbog toga varira
koliina ubrizganog goriva
Proveriti pritisak i rad regulatora

Zameniti neispravan regulator pritiska
Proveriti sistem za napajanje gorivom
Filter za gorivo
Zaguen filter za gorivo; nedovoljan protok
Proveriti protok goriva iza filtera

Zameniti filter za gorivo
Vodovi za gorivo
Prelomljena creva za gorivo

u napojnom vodu - nedovoljan protok
u povratnom vodu - previsok pritisak goriva
Ako je napajanje nedovoljno i ako pritisak varira, izvriti vizuelni

pregled
Ispraviti creva i po potrebi ih zameniti
Ventili brizgaljki
Neispravnost
Pogrena vremena ubrizgavanja
Nepravilan pravac ubrizgavanja
Nezaptivenost, curenje ventila brizgaljki
Odgovarajuim instrumentom izmeriti sadraj ugljovodonika

(HC) u usisnoj grani kada motor ne radi
Proveriti vremena ubrizgavanja, signal na brizgaljkama i zaptivenost
Oistiti ili po potrebi zameniti ventile brizgaljki

Sistem dodatnog vazduha Oteenje pumpe, vodova ili ventila za
dodatni vazduh, to omoguava ulaenje
vazduha u izduv
Pogledati poglavlja 4.4.2 i 4.4.3.
Upravljanje motorom
Senzori
broja obrtaja
bregastog vratila
Nedovoljan signal ili pogreno rastojanje,

senzor nije privren ili je zaprljan
Ispitati dijagnostikim ureajem

Oistiti i pravilno podesiti senzor ako je potrebno
Zameniti neispravan senzor
Ozubljeni prsten
Prsten nije privren ili je oteen
Privrstiti ga, ili ako je oteen, zameniti ga

Proveriti poloaj ozubljenog prstena i senzora na kolenastom/
bregastom vratilu i faze razvoda. Odrediti GMT 1. cilindra
Katalizator
Zaguenje
Previsok pritisak u izduvnom sistemu
(nagomilavanje izduvnih gasova)
Ispitati dijagnostikim ureajem (proveriti napon)

Izmeriti povratni pritisak u izduvnom sistemu
Zameniti katalizator ako je neispravan
Lambda sonda
Starenje, kratak spoj; pogrean signal

Ispraviti greke u provodnicima ili u spoju sa masom
Zameniti sondu ako je neispravna
Senzori temperature
Povremeno pogrean signal

Proveriti provodnike i kontakte
Zameniti senzor ako je neispravan
Upravljaka jedinica
motora
Interna greka

Proveriti status podataka, reprogramirati ih u ovlaenom servisu
PIERBURG
Komponenta
Mogui uzroci/greke
Mogue korekcije
Klipovi, klipni prstenovi
Oteenja, habanje
Usisni/izduvni ventili
Oteeni, ne zatvaraju se
Pogreno podeeni
Razvod nije u fazi
Izmeriti kompresiju
Proveriti gubljenje pritiska iz prostora za sagorevanje
Zameniti neispravne delove
Izmeriti kompresiju
Proveriti gubljenje pritiska iz prostora za sagorevanje
Proveriti podeenost ventila
Proveriti fazu razvoda
Izvriti pravilno podeavanje
Motor
Sistem za paljenje
Sveice
Greka u paljenju zbog

pogrenih sveica
nepravilnog razmaka elektroda
pregorevanja
zauljenih sveica, ugljeninih naslaga
pukotine u izolatoru
oksidacije na kontaktima
Ispitati primarno i sekundarno kolo dijagnostikim ureajem,

mototesterom ili osciloskopom
Izvriti vizuelni pregled i merenje otpora
Otkloniti neispravnosti
Komponente
sekundarnog kola
Greka u paljenju zbog

vlage
korozije
greaka na kontaktima i izolaciji

Indukcioni kalemovi,
sveice i provodnici
Neispravno elektrino napajanje

Kratak spoj pozitivnog pola i mase
Greke u kontaktima
Oteena izolacija
Pohabani ili prekinuti provodnici

Posle radova na motoru kao to

je, npr. skidanje i ugradnja zamajca, moe se desiti da e upravljaka
jedinica motora morati da naui nove
podatke. Savremene upravljake jedinice motora imaju adaptivne memorijske
module, tj. neki podaci radne karakteristike se moraju nauiti.
Podaci mape radne karakteristike e
najpre biti snimljeni tokom vonje,
a zatim e biti memorisani. To moe trajati nekoliko minuta.
Iz tog razloga je neophodno izvriti

probnu vonju i tek onda ponovo proveriti ispravnost rada. Ako se ne uradi
na taj nain, greka zbog neravnomernog rada e ponovo biti registrovana,
iako su sve funkcije ispravne.
PIERBURG
DODATAK
6 Dodatak
6.1 Teorijske osnove
6.1.1 Formiranje izduvnih gasova
Izduvni gasovi nastaju tokom procesa
sagorevanja u motoru. Jedan deo tih
gasova su tetne, zagaujue materije.
O2 Kiseonik
N2 Azot
H2O Voda
HC
S
Sl. 53
N2
O2
H2O
CO2
CO
NOx
SO2
HC
PM
Azot
Kiseonik
Voda
Ugljen-dioksid
Ugljen-monoksid
Oksidi azota
Sumpor-dioksid
Ugljovodonici
estice ai
Ugljovodonici
Sumporne neistoe
Formiranje izduvnih gasova
Sastav izduvnih gasova benzinskih

motora se razlikuje od sastava izduvnih
gasova dizel motora.
pribl. 11
pribl. 14
pribl. 14
pribl. 10
0,14
0,14
0,06
0,03
CO2
0,32
HC
pribl. 71
Benzin
H2O
Pm
HC
0,03
CO
Sl. 54
0,18
NOx
pribl. 1
O2
CO2
H2O
0,72
N2
pribl. 12
N2
pribl. 67
0,02
NOx
CO
SO2
Dizel
Sastav izduvnih gasova benzinskog i dizel motora
PIERBURG
DODATAK
6.1.2 Osnovne tetne materije u izduvnim gasovima

Ugljen-monoksid (CO)
Ugljen-monoksid nastaje kada gorivo
koje sadri ugljenik ne sagori u potpunosti, to se posebno deava nakon
starta motora ili pri radu na praznom
hodu. Ugljen-monoksid je bezbojan
gas bez mirisa, ali je izuzetno otrovan
i moe biti smrtonosan i u najmanjim
koliinama jer, ako se udie, spreava
distribuciju kiseonika u krvi.
U prisustvu kiseonika brzo oksidie
u CO2.
Sumpor-dioksid (SO2)
Sumpor-dioksid je hemijsko jedinjenje
sumpora i kiseonika. To je bezbojan gas
prodornog mirisa koji doprinosi oboljenjima disajnih organa. Sumpor-dioksid
je glavni uzronik kiselih kia, poto sa
vlagom gradi sumpornu kiselinu, koja
erodira objekte od prirodnog kamena.
U izduvnim gasovima se nalazi mala
koliina sumpor-dioksida, koja moe
biti jo manja ako se smanji koliina
sumpora u gorivu.
Oksidi azota (NOx)

Oksidi azota su jedinjenja azota (N2)
i kiseonika (O2). Pojavljuju se u razliitim
oblicima, na primer NO, NO2 ili N2O.
Nastaju pod visokim pritiscima i na visokim temperaturama, kada postoji viak
kiseonika prilikom procesa sagorevanja.
Mere koje se primenjuju da bi se smanjila potronja goriva i dobilo efikasnije
sagorevanje, esto dovode do poveanja sadraja oksida azota u izduvnim
gasovima.
Oksidi azota su veoma otrovni ako se
udiu. Takoe iritiraju oi i sluzokou
i izazivaju oboljenja plua. Oksidi azota
su odgovorni za kisele kie i, u vezi sa
tim, za izumiranje uma.
Osim toga, oksidi azota su odgovorni
za nastanak atmosferskog ozona, koji
je otrovan ako se udie.
Ugljovodonici (HC)
Ugljovodonici su nesagorele komponente goriva, kao to je benzen koji
se nalazi u izduvnim gasovima posle
nepotpunog sagorevanja.
Pojavljuju se u raznim oblicima i imaju
razliite uticaje na organizam. Ugljovodonici mogu biti i kancerogeni.
estice ai (PM)
estice ai (PM particulate matter)
nastaju od mikroskopski sitnih estica
ugljenika oko kojih se u gorivima i mazivima akumuliraju ugljovodonici. estice ai su kancerogene.
Ove estice se pojavljuju najvie u izduvnim gasovima dizel motorima.
a se pojavljuje i u benzinskim motorima, ali je koliina od 20 do 200 puta
manja nego to je kod vozila sa dizel
motorom.
Ugljen-dioksid (CO2)
Ugljen-dioksid je bezbojan nezapaljiv
gas koji nastaje vezivanjem ugljenika iz
goriva sa kiseonikom iz vazduha.
To je neeljena komponenta zbog toga
to utie na slabljenje zemljinog zatitnog omotaa protiv ultraljubiastog
(UV) zraenja i doprinosi klimatskim
promenama (efekat staklene bate).
Kada se rastvori u vodi nastaje ugljenina kiselina, kao to je to u mineralnoj
vodi. Ugljen-dioksid nije direktno otrovan, nego se njegova toksinost zasniva
na tome da istiskuje kiseonik potreban
za disanje, posebno u zatvorenim prostorima.
PIERBURG
DODATAK
6.1.3 Dozvoljene vrednosti emisije

Granice tetnih sastojaka u izduvnim
gasovima putnikih vozila su ustanovljene 1970. godine. Od 1. januara 1971.
godine te granice moraju biti zadovoljene tokom testiranja prototipova svih
novih vozila.
Sastav izduvnih gasova se ispituje u

skladu sa novim evropskim ciklusom
vonje (tzv. evropski test). U evropskom
testu se simulacija gradske vonje izvodi u etiri ciklusa. U SAD i u nekim
drugim zemljama ispitivanja su jo zahtevnija. Kako se ova tema dalje razvija
i broj vozila se poveava, granice nastavljaju da se sniavaju, a kriterijumi ispitivanja pootravaju.
CO
HC
NOX
100
100
100
Nivo emisije [%]
85
68
64
60
55
48
55
48
48
44
34
39
26
32
18
12
1970
1971
1975
1977
1979
1984
1988
9
1992
18
43
12
6
5,5
1996
8,8
7,5
1998
8
3,5
6
4
1,7
2,5
NOX
HC
CO
2000
Godina stupanja na snagu
Sl. 55
Dozvoljene vrednosti emisije izduvnih gasova od 1970. godine
PIERBURG
DODATAK
6.2 Skraenice
U ovom poglavlju su data objanjenja
izraza i skraenica koji se mogu sresti
u ovoj publikaciji.
AKF
Filter od aktivnog uglja (Aktivkohlefilter)
ARV
Ventil za dodatni vazduh (Abschaltbares Rckschlagventil)
CARB
Kalifornijska agencija za ouvanje vazduha (California Air Resources Board)
CO
Ugljen-monoksid
CO2
Ugljen-dioksid
DLC
Dijagnostiki prikljuak (Data (diagnostic) link connector)
DTC
Dijagnostiki kd greke (Diagnostic Trouble Code)
EAM-i Elektrini aktuator sa integrisanom inteligencijom

EAV
Elektrini ventil (Elektro-Abschaltventil)
EDW
Elektrini pretvara pritiska (Elektrischer Druckwandler)
EGR
Recirkulacija izduvnih gasova (Exhaust gas recirculation)
EOBD Evropski sistem autodijagnostike (European On-Board Diagnosis)

EPW
Elektropneumatski pretvara pritiska (Elektro-pneumatischer Druckwandler)
EU
Evropska unija
EUV
Elektrini preklopni ventil (Elektro-Umschaltventil)
H2O
Voda
HC
Ugljovodonici
LMS
Senzor masenog protoka vazduha, protokomer (Luftmassensensor)
LS
Lambda sonda
MAF
Maseni protok vazduha (Mass air flow)
MIL
Lampica indikator greke (Malfunction indicator lamp)
N2
Azot
NEFZ
Novi evropski ciklus vonje (Neuer Europischer Fahrzyklus)
NN
Nivo mora (Normal Null)
NOX
Oksidi azota
O2
Kiseonik
OBD
Autodijagnostiki sistem (On-Board Diagnosis)
OBD II Autodijagnostiki sistem u SAD
PI
Informacije o proizvodima PIERBURG
ppm
Milioniti deo
SI
Servisne informacije PIERBURG
SL-
Dodatni vazduh (Sekundrluft-)
SLP
Pumpa dodatnog vazduha (Sekundrluftpumpe)
SLS
Sistem dodatnog vazduha (Sekundrluftsystem)
SLV
Ventil za dodatni vazduh (Sekundrluftventil)
ULEV
Vozila sa veoma malom emisijom (Ultra low emission vehicles)
FC
Kd greke (Fehlercode)
LNFZ
Lako teretno vozilo (Leichte Nutzfahrzeuge)
SMT
Gornja (spoljanja) mrtva taka
DMT
Donja (unutranja) mrtva taka
PIERBURG
DODATAK
6.3 Renik
Aktuator
Izvrni element, aktivator.
Produvavanje
(Blow-By)
Koliina gasova iz prostora za sagorevanje koja proe pored klipnih prstenova i dospe
u kuite motora. to je slabije zaptivanje klipnih prstenova, vei je protok gasova.
Preko oduke kartera se ti tetni gasovi vraaju nazad u prostor za sagorevanje.
CAN
Controller Area Network: standardizovana serijska mrea za meusobnu vezu

upravljakih jedinica u vozilu
CARB
California Air Resources Board: Kalifornijska agencija za ouvanje vazduha
Potvrena greka
(Debounced)
Greka koja se pod istim uslovima ponovo pojavi u narednim ciklusima vonje ili
u nekom periodu vremena, oznaava se kao potvrena i OBD e je registrovati kao
greku i memorisati.
Freeze Frame
Radni uslovi i uslovi okoline koji su vladali kada se greka pojavila.
Lambda;
Koeficijent vika vazduha; bezdimenziona veliina kojom se opisuje sadraj vazduha

u smei goriva i vazduha.
= stvarna koliina vazduha / potrebna koliina vazduha
Limp home
Pomoni reim rada motora u sluaju neispravnosti.
Sekundarna
lambda sonda
Monitor sonda
Razliiti nazivi za lambda sondu koja je postavljena iza katalizatora.
Upravljaka sonda
Lambda sonda postavljena ispred katalizatora.
NEFZ
Novi evropski ciklus vonje koji slui za odreivanje emisije izduvnih gasova motornih
vozila. Obavezan je za homologaciono ispitivanje novih vozila. Ispitivanje poinje odmah
po startu motora.
Izostavljanjem faze zagrevanja motora, koja je nekada bila uobiajena, pootren je
postupak ispitivanja jer sve komponente izduvnih gasova koje se javljaju prilikom rada
hladnog motora ulaze u rezultate testa.
Ovaj ciklus se razlikuje od obinog ciklusa vonje.
Kd spremnosti
(Readiness code)
Kd sa 12 cifara koji pokazuje da li je izvrena autodijagnostika sistema vozila.
SAE
Society of Automobile Engineers: Udruenje automobilskih inenjera, objavljuje

sugestije i smernice iz oblasti primene zakonskih regulativa.
Dijagnostiki
ureaj; skener
Ureaj pomou kojeg se mogu oitati podaci sa (E)OBD.
Senzori
Davai odreenih vrednosti, kao to su senzor masenog protoka vazduha, davai pritiska, davai broja obrtaja, senzori temperature, davai poloaja (potenciometri).
Stehiometrijski
odnos
Stehiometrijski odnos goriva i vazduha predstavlja idealan odnos neophodan

za potpuno sagorevanje u motoru.
Ciklus vonje
Radni uslovi potrebni za izvoenje testa komponenti i sistema koji se ciklino

(povremeno) nadziru.
Razlikuje se od Novog evropskog ciklusa vonje (Neuen Europischen Fahrzyklus NEFZ).
PIERBURG
DODATAK
6.4 Izvori i literatura

[1]
AU Abgasuntersuchung (Exhaust gas inspection)

Handbuch fr den Prfungslehrgang
(Manual for test course)
Akademie des Deutschen Kraftfahrzeuggewerbes GmbH
(TAK), Fourth Edition, 2003
[2]
Euro-On-Board-Diagnose fr Dieselmotoren
(Euro On-Board Diagnosis for Diesel Engines)
Volkswagen Selbststudienprogramm 315
(Self-study programme 315)
[3]
Euro-On-Board-Diagnose fr Ottomotoren
(Euro On-Board Diagnosis for Petrol Engines)
Selbststudienprogramm 231 (Self-study programme 231)
VW 040.2810.50.00 05/00
[4]
On-Board-Diagnose (On-Board Diagnosis)

Testen Prfen Messen (Testing Checking Measuring)
ATR-Akademie
995.99.82 (Matthies) 295.05.17 (WM)
691.84.88 (Stahlgruber)
[5]
On-Board-Diagnose II im New Beetle (USA)

(On-Board Diagnosis II in the New Beetle)
Volkswagen
Selbststudienprogramm 175 (Self-study programme 175)
VW 940.2809.93.00 03/99
[6]
Fehlerdiagnose an OBD-Fahrzeugen
(Error Diagnosis in OBD Vehicles)
MS Motor Service International Course
[7]
Alles ber Lambda-Sonden (All about Lambda Probes)

BERU AG
Technische Information Nr. 03 (Technical information no. 03)
[8]
Richtlinie 98/69/EG des Europischen Parlamentes

(Directive 98/69/EC of the European Parliament)
Amtsblatt der Europischen Gemeinschaft
(Official Journal of the European Community)
ISSN 0376-9453
[9]
Auto Data (Auto Data)

Fehlercode-Diagnose (Fault code diagnosis)
[10]
Diagnosehandbuch Lambdasonden
(Diagnostic Manual for Lambda Probes)
ATR-Akademie
995.50.06 (Matthies), 295.01.29 (WM)
691.95.97 (Stahlgruber)
[11]
Service Handbuch (Service Manual)

Europische On-Board Diagnosis (E-OBD)
(European On-Board Diagnosis E-OBD)
BMW 1999 de 01 90 0 007 750
[12]
Technisches Service Training (Technical service training)

Benzin-Motorregelungssysteme (Petrol engine control systems)
Curriculum Training TC3043027S
Europische On-Board Diagnose EOBD
(European On-Board Diagnosis EOBD)
Ford CG 7856/S de 12/1999
[13]
Technische Filterbroschre (Technical Filter Brochure)

MS Motor Service International 50 003 596-01
6.5 Servisne informacije

i tehnike broure
6.6 Program
obuke
6.7 Katalozi, Motor Service CD,

TecDoc CD
Preko Informacija o proizvodima,

Servisnih informacija, broura Servisni
saveti i informacije kao i postera
i plakata, uvek ete biti u toku sa tehnikim aktuelnostima.
Godinje oko 4500 mehaniara i tehniara proe nae kurseve obuke i seminare, koji se odravaju ili na licu mesta
ili u naem centru za obuku u
Dormagenu (Nemaka).
Pomou naih sveobuhvatnih kataloga,

tampanih ili na CD-u, uvek ete
nai pravi deo za odgovarajue vozilo.
Vie informacija moete dobiti preko lokalnih Motor Service distributera

ili na www.ms-motor-service.com.

Osnovi Auto Dijagnostike PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osnovi Auto Dijagnostike PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

50 003 960-18

Kontrola emisije izduvnih gasova

Kontrola emisije i OBD

Razvoj autodijagnostikih sistema (OBD, OBD II i EOBD) ....................... 6

SISTEMI I DIJAGNOSTIKA OPTE INSTRUKCIJE ...................................................... 20

AUTODIJAGNOSTIKI SISTEM (OBD) ............................................................................ 6

Potrebno poznavanje sistema ........................................................................ 20

SISTEMI I DIJAGNOSTIKA SA PROIZVODIMA PIERBURG ................................... 23

Sistem za gorivo .................................................................................................. 23

2 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

Kontrola emisije i OBD

OSTALI SISTEMI I NJIHOVA DIJAGNOSTIKA ................................................................ 54

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 38

Teorijske osnove .................................................................................................. 66

KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 3

Kontrola emisije i OBD

Broura je namenjena strunjacima iz

Nae iskustvo za Vas

4 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD

OBD = reenje svih problema?

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

Kontrola emisije i OBD

1.2 Piktogrami i simboli

Ukazuje na situaciju u kojoj moe

1.3 Opte napomene

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

Sve ilustracije i crtei u ovoj publikaciji predstavljaju opte informacije.

Ukazuje na korisne predloge,

KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 5

Kontrola emisije i OBD

2 Autodijagnostiki sistem (OBD)

6 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD

Vodea uloga Kalifornije

Ipak, glavni doprinos je bio uspostavljanje standarda za interfejs, protokole

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

Kontrola emisije i OBD

2.2 Zahtevi koje OBD mora zadovoljiti

Ciljevi OBD sistema

U zavisnosti od OBD standarda

Metode nadziranja modula ili

Ono to je vano, jesu mogue posledice greaka:

Opseg funkcija se kree od beznaajnih

Autodijagnostika elektronskih sistema (OBD)

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 7

Kontrola emisije i OBD

2.3 Zakonski propisi

Uvoenje EOBD nije u direktnoj vezi

U literaturi i u svakodnevnom razgovoru esto postoje zabune oko upotrebe

OBD I i OBD II se odnose na amerike

Hronoloki pregled standarda i zakonskih propisa (izvod)

2.3.2 EURO III zakonska osnova za EOBD

8 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD

Praenje usklaenosti sa zadatim

Zatien pristup upravljakim jedinicama tako da je spreeno neovlaeno

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

Kontrola emisije i OBD

Sertifikovan ovde znai da

Uvoenje EOBD je imalo sledee posledice na proizvodnju vozila:

OBD II, mada je ublaen po nekoliko

zadovoljavaju OBD II standarde irom