bestselr

ehandro Hodorovski
Mistini kabare

ALEHANDRO HODOROVSKI

MISTINI
KABARE
Sa panskog prevela:
Ivana Adamovi

Naslov originala:
Alejandro Jodorowsky
Cabaret mistico
Copyright 2006 Alejandro Jodorowsky
Copyright 2008 za srpsko izdanje Solaris

SADRAJ
Predgovor...........................................................7
1. Ko seje projekcije anje bolesti.................... 15
2. Telo, dua i d u h ........................................... 27
Lino Ja (Telo).............................................. 29
Vie Ja (Dua).............................................. 32
Sutinsko J a ..................................................34
Unutranji B og............................................. 34
3. Zubi p s a ........ ...........................................40
4. Ponovo teletina!...........................................44
5. Model koji ne treba oponaati..................... 48
6. as vonje................................................... 54
7. Ciklusi koji se ponavljaju.............................58
8. Pravedna cena.............................................. 61
9. Primorati nekoga da prim i...........................65
10. Nema zasluga.............................................69
11. Devijacije linosti................ ......................72
12. Ako ti udare amar............................... 78
13. Anatomija para...........................................83
1. Telesni konflikti: borba za ivot. . . . . . . 87
2. ulni konflikti: borba za seksualni
identitet....................................................... 89
3. Emocionalni konflikti: borba za
zadovoljenjem......................................... .90
4. Intelektualni konflikti: borba za mo . . . 93

14. Ukrcati s e ............................................. 100

15. Dobre vesti............................................103
16. Nivoi Svesti.......................................... 108
17. udo......................................................120
18. Kineske kuglice, i sfere...................... 131
19. Tradicija.......................................... t .. 134
20. Ples ialjivaca....................................... 143
21. Znati sluati...........................................151
22. ale za decu.............................................161
23. ale za odrasle........................................ 174
24. Biti ono to je s i............................ ..
180
25. Priblinosti........................................... 190
26. Magija u mistima....................................201
1. Svet nije onakav kakav mislimo
da jeste................................................ 203
2. Svi sistemi su proizvoljni.................... 205
3. Sve je povezano...................................205
4. Sve je mogue..................................... 206
5. Sada je trenutak m oi....................... 208
6. Sve je ivo i moe da nam odgovori. . . 209
7. Uvek postoji drugi nain da se neto
uradi...................................................... 211
27. Pripitomiti slona......................................213
28. Nivoi ivota (Poglavlje za mutante). . . 232
1. Istrajnost..............................................234
2. Odustajanje......................................... 236
3. Transformacija....................................... 241
4. Transmutacija......................................247
5. Oboavanje..........................................252
6.sVratiti s e .............................................. 257
29. Kadost starenja..................................... 263

Predgovor

JV ad a sam se osetio umornim od stvaranja dela koja su

bila samo odraz mojih ega, napustio sam umetnost na dve
godine. Zaboravivi sam sebe, pustio sam da mi na lea
padne sav bol ovoga sveta. Umotani u svoja trudoljubivo
izazvana deavanja, ne bivajui nego izgledajui, graani
su, kao i ja, izgubili radost ivljenja. Umrtvljeni drogama,
kafom, duvanom, alkoholom, eerom, prekomernom upotrebom mesa, razoarani politikom, religijom, naukom, ekonomijom, patriotskim ratovima, kulturom, familijom, tunim ivotinjama sa maskama zadovoljstva, koje su izgubile
svrhu, etali smo ulicama planete znajui da je malo-pomalo trujemo. Bolest naeg drutva je bila duboka. Jedna stara
kineska pria me je izvukia iz ponora:
Velika planina je svojom senkom zaklanjala malo selo.
Zbog nedostatka suneve svetlosti, deca su rasla rahitina. Jednog dana, seljani ugledae najstarijeg u selu, kako
je poao izvan sela, sa keramikom kaiicom u ruci.
- Kuda e? - upitae ga. On odgovori:
- Idem u planinu.
- Zato?

Da je pomerim.
Sa im?
Sa ovom kaiicom.
Ti si lud! Nikad nee uspeti!
Nisam lud: znam da neu uspeti, ali neko mora da
pone.

Poruka koju nosi ova pria pokrenula me je na akciju.

Rekoh sebi: Ne mogu promeniti svet, ali mogu poeti da
ga menjam. I ne ekajui mnogo, postigao sam da mi jedan
prijatelj, karate ampion, pozajmi svoj dodo (svetu salu za
treniranje) jedanput nedeljno. Poeo sam da drim besplatne konferencije sredom. Zbog izvesne doze humora, definisao sam ih kao lina sluba za zdravlje javnosti. Reio sam
da se bavim, tokom tih sat i po vremena, kolektivnom terapijom, primenjujui rezultate mojih pozorinih istraivanja.
Glumac (u ovom sluaju - ja) nije smeo da bude ovek koji
bi pokuavao da igra odreenog lika, nego osoba (koju su
u takvog lika pretvorili njena porodica, drutvo i kultura)
koja pokuava da se pronae... Uklonio sam dekor, tekst
nauen napamet, promenu svetla, maske, muziku pratnju,
ak sam ograniio i scenario. Nikada nisam imao binu vie
od dva metra iroku i metar dugaku. Malo-pomalo se napravila publika, koja se, herojski, izuvala i sedela na podu
sat i po vremena. Pre nego to bih poeo da priam, zamolio bih da se uhvate za mali prst i formiraju lanac, zatim da
izdahnu etiri puta oseajui da se oslobaaju svih napetosti u svom telu, nude za ispunjenje elja, uzburkanih emocija i neumornog hora misli. Na kraju bih zamolio da isprue ruke sa dlanovima okrenutim meni i da me blagoslove i
daju mi mo da im prenesem neto korisno, neto to isceljuje... Veran odluci, nikada ne prestajui, odravao sam
ova askanja, u punoj dodo sali, vie od dvadeset godina.
8

Svaka konferencija je bila sie onoga to sam nauio

na mojim asovima tokom nedelje, uz tumaenje simbola
jedne karte tarota, i uz (pratei pravilo Sve to daje, sebi
daje, sve to ne da, sebi oduzima) opis mog intimnog
rada na stizanju do sebe i, na kraju, kao lag na torti, uz
objanjavanje nekog svetog spisa i njegovo primenjivanje u
svakodnevnom ivotu. Voen glavnim savetima iz Bhagavad Gite (Misli na delo a ne na njegov plod, Poistoveti
se sa svojim Sutinskim Ja i Uvek uradi ono to treba da
bude uraeno, kao sveto rtvovanje, oslobaajui se svake
vezanosti"), analizirao sam heksagrame Ji inga, pesme Tao
te Kinga, neke Upaniade, Rodoslov i Jevanelja, sufi, budistike, alhemijske tekstove, koane, haiku, basne, bajke, anti-aristotelovsku semantiku, psihoanalitike teorije, itd. Jedanput, prouavajui misli filozofa Ludviga Vitgentajna,
pronaao sam jednu, koja mi se uinila od kljunog znaaja:
Znanje i smeh se proimaju. Tada sam odluio da ukljuim aleu moje konferencije koje sam nazvao Mistini Kabare, zajedno sa tumaenjem svetih spisa i inicijatorskih
pria.
Jedan simbol ne podrazumeva preciznu poruku, on
deluje kao ogledalo koje reflektuje nivo Svesti tragaa. U
hrianstvu krst nije samo jednoznani simbol, ima ih bezbroj: za jedne to je predmet muenja, za druge, krst predstavlja prostor i vreme, drvo ivota, jedan znak vie, itd.
Sveti spisi mogu da budu protumaeni na mnogo naina; to
dobro znaju kabalisti, koji izvlae iz Biblije hirovita otkrovenja. Nekoliko generacija psihoanalitiara je pronalazilo
pouke u snovima i u bajkama. Dakle, rekoh sebi da nema,
u sutini, svetih spisa; ono sveto dodaje italac. Istina nije
u knjizi, nego u duhu onoga koji, oslanjajui se na simbol,
otkriva u dubinama svog bia tu sutinsku misteriju koja je
9

istinski Uitelj. Ako je tako, zato ne bismo traili mudrost

u knjievnoj umetnosti najnioj od svih? U ali. Zato ne
bismo posmatrali te priice kao inicijatorske tekstove? Anonimne su, imaju za cilj da proizvedu isceliteljski smeh, uranjaju svoje korene u nesvesno, donose kritiki duh i prirodnu filozofiju... Poeo sam ovom:
Stcmarka doe u bolnicu da poseti svoju kuepaziteljku
koja se upravo porodila.
- Ako mi dozvolite - kae zauena stanarka postavila
bih vamjedno indiskretno pitan/e: niste udati, je l tako?
- Nisam - odgovori kuepaziteljka.
- A k o je onda sreni otac deteta?
- O tome - odgovori kuepaziteljka - nita ne znam, stvarno. Dobro znate da sam, kada perem stepenice, i suvie
zauzeta da bi se pri svakojprilici okretala.
Uporedio sam ovu alu sa jednom priom o mudrom
giupaku Muli Nasrudinu, koju su mnogi sufi uitelji smatrali inicijatorskom:
Mula Nasrudin, sedei u senci, posmatra put sa svojom enom, koja mu je okrenuta leima, gledajui na suprotnu stranu. Odjedanput, ona ree muu:
- Kakoje lepol Mnogo ptica i divni oblaci, Kakav divan
pejza!
- Grei, kao i obino. Pejzaje alostan: sa moje strane
nema ni oblaka, ni ptica! - guna Nasrudin.
ovek nije uinio ni najmanji napor da se okrene i pogleda u pravcu u kom gleda njegova ena, ograniava se
samo na svoj svet. Na isti nain, kuepaziteljka ne obraa
ni najmanju panju na ono to se deava iza njenih lea.
10

Oboje se brinu samo o svom ogranienom vidnom polju i

ne dotie ih ono to se deava u njihovoj okolini. Meutim, snose posledice.
U kojoj je dimenziji ovog sveta kuepaziteljka, koja
pere stepenice i zatrudni jer se ne okree? U kojoj smo mi
dimenziji? Da li smo sposobni da vidimo stvarnost sa razliitih taaka gledita ili se zarobljavamo u jednu verujui
da druge ni ne postoje? U ovom drutvu u kom smo izgubili
duboko znaenje religiozne tradicije i u kom Bog predstavlja infantilni objekat koji nam urezuju u prvim godinama
ivota, moemo li opisati to boanstvo o kom esto priamo?
ta nam ono predstavlja? Opisujui Boga, ja samo opisujem
sopstvenu stvamost. Ako Bog igde postoji, onda je to ovde.
Ako pakao postoji, takoe je ovde. Sve to se ne nalazi ovde,
nigde ne postoji. Sve to jeste, jeste u ovom trenutku. Dakle,
ako je u ovom trenutku sve prisutno, treba da osetim ta je
taj trenutak za mene, sa svojim vremenom, svojim prostofom i svojim moguim tvorcem! Ako Bog ne postoji, treba
da ga izmislim. Ako nisam sposoban za to, na kom principu se zasniva moja stvarnost? Koja energija je pokree i
kpje posledice izvlaim iz toga?
Bude nam elju da pitamo kuepaziteljku iz ale: Ko je
beba koju nosi u stomaku? Na ovaj ili onaj nain, desie
ti se da zatrudni i da nosi produkt iju potpunu stvarnost
ne moe da spozna, desie se da se ne okrene, da ne shvata ta drugi misli. Ne moe da zamisli nita, ni milione
miliona godina unazad, ni milione miliona godina unapred,
ni beskrajno prostranstvo materije, ni bezgraninu Svest
koja u njoj ivi. Gde sebe smeta? A da nazove tvoje dete
Unutranji Bog?
Prvi korak koji moramo uiniti da bismo proirili na
pogled van horizonta jeste da izmislimo Unutranjeg Boga;
Boga koji je drugaiji od bilo kog drugog koji se nalazi na

nebu, nepojmljivog, nedostinog, kog je Miel Onfre opisao u svom Traktatu o ateologijr.
Ogranieni smrtnici, koji pate od svojih obaveza, Ijudi,
opsednuti potpunou, izmiljaju silu koja poseduje njima
tano suprotne kvalitete: sa svojim manama izokrenutim,
kao prsti rukavice, stvaraju kvalitete pred kojim padaju
na kolena a potom se klanjaju. Da li sam smrtnik? Bog je
besmrtan. Da li sam dovren? Bogje beskrajan. Da li sam
ogranien? Bog je neogranien. Ne znam sve? Bog je sveznajui. Ne mogu sve? Bogje svemoan. Nemam mo vladanja prostorom? Bogje sveprisutan. Stvoren sam? Bog nije
stvoren. Slab sam? Bog je netmitiv. Na zemlji sam? Bog
je na nebu. Nesavren sam?lSdg je savren. Nisam nita?
Bogje sve. I tako daije.
Zamislimo sada da se Bog ne nalazi u infantilnom raju,
nego u centru (u dubini) naeg nesvesnog. Na koji nain?
Kao tvorac i unititelj svake od naih elija. Kao onaj koji
transformie naa unutranja iskustva u uzvienu svest.
Kao onaj koji poseduje klju svakog naeg neznanja, kao
onaj ko nam se prestavlja kao tajni spasilac. Sigurni balzam za nae bolno srce. Uzvieni lek za svakli bolest. Onaj
koji nas ui da volimo sva bia, bez razlike...
Ovo intimno bie treba da nam slui kaamoei. Kako
iz dana u dan izmifjamo nau stvarnost, takoe moemo
da izmislimo nae boanstvo:
Ja sam besmrtan, jednostavno zato to je smrt samo
jedan koncept. Nita ne nestaje, sve se samo menja. Ako prihvatim 'moje neprestane preobraaje, ulazim u venost. Ja
sam beskrajan jer se moje telo, kao jignra na vrhu pramca
broda, ne zavrava na majoj koi: prosttre se bez granica.
12

Znam sve, jer, nisam samo moj um, nego sam i moje nesvesno, sainjeno od tamne energije koja odrava svetove,
nisam samo deset modanih elija koje svakodnevno koristim, nego sam milion neurona koji sainjavaju moj mozak. Svemoan sam kada prestanem da se zatvaram kao
individua i kada se poistovetim sa itavim oveanstvom.
Sveprisutan sam kada, zajedno sa ostalim biima, inim
deo jedinstva: ono to se deava, iako se deava na najudaljenijem mestu, deava se meni. Nisam stvoren, jer, pre
nego to sam postao organizam, bio sam vatrena materija,
antimaterija, energija, praznina. Moje meso se sastoji iz
paria zvezda koje su stare milionima godina. Na nebu
fettn, je r je moja zemlja brod, koji plovi univerzumom koji
'iipet,. protiizi kroz druge nebrojene dimenzije. Savren sam,
je r sam ukrotio moja etiri ega, postigavi da se ujedine
sa savrenstvom kosmosa. Ja sam sve, jer sam istovremeno i sam j idrugi.
Ovaj prvi pokuaj da se nae mudrost u alama, bio je
vrfo dobro primljen, to me je podstaklo da nastavim. Posvetio sam se prouavanju humoristikih pria koje sam pro^iiazio po aerodromima, deijim asopisima, nastupima koiara na televiziji, u bilo kakvom susretu sa prijateljima
ih na postovnom sastanku. Bilo je dovoljno da pitam svog
sagovornika: Zna neku alu? da bi ga video kako, smejni se, pria niske i genijalne priice, u kojima se, vie od
jedanput, pojavljivala svetlucava zvezda svetog.
Ispriae jednom tragau za istinom da postoji cvee
koje sija kao sunce. On krene da ga uzaludno trai. To cvee
,se pretvori u njegovu opsesiju. Godinama putuje planetom,
tragajui za svetleim cveem i ne pronalazei nijedan. Razoaran, ubeen da ono i ne postoji, sedne na ivicu puta,

oluivi da ne jede dok ne umre od gladi. Posle nekoliko

dana, vidi seljaka kako prolazi nosei u rukama ogroman
buket cvea koje je sijalo kao sunce. hnenaen ga upita:
- Kai mi, dobri ovee, kako si uspeo pronai sve to
cvee, kada ga ja, preavi itavu planetu, nisam nigde
video?
- Lako - odgovori starac - ujutru sam, odmah po buenju, posmatrao sunce. Potom sam, na sve strane, video
ovo cvee.
Ako izmislimo Unutranjeg Boga, sve to padne na naa
lea, sve to ujemo, vidimo, iskusimo, moe da se pretvori u simbol ili predmet mudrosti. Ono to potcenjujemo, ne
mora nuno da bude vredno potcenjivanja.
Ujednom manastiru, stari svetenik, pravi svetac, ne
uspeva da sakrije svoju tugu.
- Zato si tako tuan oe? - upita ga mladi monah.
- Zato to poinjem da sumnjam u inteligenciju moje brae, u vezi sa velikim Bojim istinama. Ve trei put im
pokazujem komad tkanine na kom sam nacrtao malu
crvenu taku, molei ih da mi kau ta vide. Svi su mi
odgovorili malu crvenu taku a niko nije rekao komad tkanine.

14

1. Ko seje projekcije anje bolesti

dan kada je Isus Hrist punio trideset godina, apostott, elei da ga daruju, rekoe mu:
- Uitelju, ti kao i mi, ima telo polom obdareno. Meutim, nikada nisi vodio Ijubav. Zar ti ne izgleda nuno
okuati to iskustvo?
- Naravno voljeni uenici. Ali, s kim?
- Nista lakse, Uitelju. Platiemo Mariji Magdaleni i ona
ete poduiti.
Tako i uinie. Magdalena, nasmejana, pusti Isusa u
svoju skrmnu kolibu. Kada se vrata zatvorie, apostoli posedae naspram nje, pripremivi se da ekaju najmanje dva
sata izlazak zadovoljenog Uitelja. Ali nije proao minut
kada se vrata nasilno otvorie. Ugledae Magdalenu svu
nakostreenu, kako vritei tri ka pustinji. Pojavi se iznenaeni Isus.
- ta se dogodilo Uitelju?
- Ne znam... ne razumem njenu udnu reakciju.
- Ispriaj nam, molimo te...
- Dobro... Uao sam... Ona mi se nasmeila i ja sam se
njoj nasmeio... Ona me je zagrlila i ja sam nju zagrlio... Ona me je poljubila i ja sam nju poljubio... Ona
me je pomilovala i ja sam nju pomilovao... Ona me je

skinula i ja sam nju skinuo. Kad ugledah ranu meu

njenim nogama i izleih je!
Ova ala je osnovana na bolesnoj koncepciji koju muko
drutvo ima o eni, posmatrajui je kao kastriranog mukarca. U Meksiku, neki ljudi vaginu nazivaju rana od sekire
a u ileu rascep. U ovoj prii Isus se ponaa kao dobronamerni neznalica. Naalost, mnogi terapeuti, doktori, iscelitelji, tarotolozi ine isto... Veruju da je svet onakav, kakav
oni misle da jeste, ne shvatajui da ova stvarnost jeste, samo
kao simbol: tacnije, o njoj svako sebi gradi sliku koja odgovara njegovom genetskom, porodinom, drutvenom i kulturnom nasleu. U moru projekcija i introjekcija individtp
trpi, u isto vreme kao i ostali, sudbinu generalno deformisanu strukturom svoje linosti; kada kaemo linost u stvari
kaemo poremeaj.
U psiholoko porodinoj klimi, u koju je dete uronjeno od roenja, meaju se lude ideje sa pomaenim oseajima, frustrirane elje i delovanja voena davnanjim koncepcijama koja ne odgovaraju trenutnim promenama. Detetu se usauje u glavu kako treba da bude onakvo kakvo
roditelji i ostali rodaci cene da treba da bude. Ako se ne povinuje tim normama, smatraju ga izdajnikom ili bolesniin.
U otrovnoj tiini mu se ponavlja: Loe je ne liiti na nas,
Loe je ostvariti ono to mi nismo uspeii, Loe je poeleti ono, to se mi nismo usudili poeleti, Loe je roditi
se, jer si se pretvorio u teret, Loe je to se ne rtvuje za
nas, jer se mi rtvujemo za tebe. Da rezimiramo: Loe je
to ti eli da bude ti. Zbog toga to nam utuve u glavu
da smo krivi to smo takvi kakvi smo, uronjeni smo u bolnu neurozu neuspeha.
Treba se uvati terapeuta koji koriste svoje pacijente
kako bi sebi potvrdili da je njihova sopstvena boiest zdravlje.
16

(Sigmund Frojd je, uprkos tome to se razboleo oa ra^a v,

:lice, nastavio da pui petnaest, dvadeset cigareta dnevno.)
illi onih koji misle da je ono u ta veruju istina.
Jedan ovek, jedva izaavi iz kue, oseti kako se gui
'i lice mu se preplavi crvenim flekama. Posavetuje se sa
doktorom, koji mu utVrdi ir i odsee mu deo eluca. Ali to
mu nije pomoglo da se oporavi: i dalje se nije oseao dobro. Jedan specijalista, zakljuivi da se radi o problemu
sa disajnim organima, izvadi mu desno pluno krilo. Drugi specijalista, verujui da se radi o raku jetre, zameni mu
istu. Na nesreu njegova bolest ne prolazi: kako ujutru
izae iz svog stana, poinje da se osipa i da se gui.
Na kraju mujedan znameniti profesor ree:
- Gospodine, otkriu vam istinu: jako je ozbiljno. Ostaju vam samo tri meseca ivota...
Sirotan rei da iskoristi vreme koje mu je preostalo.
Proda sve to je imao, kupi sportski automobil i odlui da
se obue po poslednjoj modi. Poto je pribavio desetak
odela, ue u prodctvnicu koulja i zatrai odprodavca svilene koulje, broj 40, u svim bojama.
- Mislim da je va broj 42 - ree mu prodavac.
- Vidite, poznajem svoje telo. Moja veliina je 40.
- Hoete li mi dozvoliti da proverim?
- Nema potrebe. Oduvek sam oblaio koulje broj 40.
Insistiram: dajte mi desetak koulja broj 40.
- U redu, sa zadovoljstvom gospodine. Ali vas upozoravam: pet minutapoto zakopate kragnu koulje, lice e
vam se osuti crvenim flekama i poeete da se guite.
Takoe se treba uvati terapeuta koji se, voeni svojim
beumnim egom, naprasno pretvaraju u proroke ili gurue:

ovek kofije patio od hemoroida ode da se posavetuje sa daktoram. Ovaj mu kae:

- Dau vamjed m stcai k k koji e vcm ublaiti bol: tokom
tr i dcma, svaka etiri sata, stavljajte na anus oblog sa
talogom turske kafe. Videete kakoje efikasno.
ovektako i uradi. Posle tridana se vrati na pregleL
Doktor tnu ree da se skine, da klekm na sto i da podigne
stranjicu to vie. Potom pone da mu promatra anus.
Pet minuta kasnije, pacijent, neto zabrinut, upita:
- Doktore.je l vidite neto?
- Vidim... Sastanak sa jednom plavuom. Neoekivani
dobitak Znaajna promena na poslu. Nesrea na bieiklu...
Vidovnjak ita budunost, ali je nesposoban da zalei
bolest. Uspeva jedino da ukloni simptome. Da bi se izleio,
bolesnik mora da shvati da je u veini sluajeva porekj
njegove patnje psiholoke prirode. Ta bolest mu daje neku
vrstu identiteta, pripadanja onome zbog ega se razboleo:
obino, nekom lanu porodice. Bolest je jedina nit koja ga ji
vezuje za bia koja voli, ali ga nisu voleli na nain na koji,!
mu je bilo potrebno da bude voljen. Ako priznamo da nas !
nikada nisu voleli, poinjemo da se leimo. Ali to ne elimo da saznamo, jer bi bol bio tako velik, da iako bismo se
izleili, umrli bismo. Zelimo da nam daju aspirine, da nam
samo uklone fiziki bol, da nas smire, da se brinu o nama
due vreme. Na kraju, eiimo da nas doktor pomazi.
Covek dolazi plaui u ordinaciju jednog psihologa.
- ta vam je?
- Svako vee sanjam da neki oveuljak u crvenojjakni
i sacrvenim eirom dolazi da me poseti i predlae mi:

H oemo da pikimo zajedno? Ija uriniram u krevet!

Ne mogu vie!
- Va sluaj nije ozbiljan - prokomentarie psiholog -.
Dau vam jedno reenje koje e vas brzo osloboditi
problema. Sledei put kada se oveuljakpojavi, odgovorite mu: Ve sam to obavio! i nee se vratiti da vas
uznemirava.
-T o je sve?
- Da. Ponavljajte itav dan ve sam to obavio kako biste usmerili um na taj odgovor.
ovekje ponavljao reenicu itav dan, u metrou, u kancelariji, u restoranu, itd., i takoe kada je legao, uvee, pre
spavanja.
SledeegjtUra, ponovo je doao kod terapeuta.
- ta se desilo? Uinili ste ono to sam vam rekao? - upita specijalista.
- Da, nebrojeno puta! - odgovori pacijentjecajui.
- Hajde, ispriajte mi mirno ta se dogodilo.
- Zaspao sam i u snu mi se pojavio oveuljak sa crvenom
jaknom i eirom, kao i obino, i pitao me je: Hoemo
da pikimo zajedno? Ija sam mu odgovorio: Ve sam
to obavio!
- 1? - upita terapeut?
- 1 oveuljak me upitao: Hoemo da kakimo zajedno?
Ukoliko imamo problem sa uzdravanjem, krivac za to
nije oveuljak u crvenom. Naa nesposobnost da se suzdrimo jeste ispoljavanje problema koji je u nama, ali sa
kojim ne elimo da se suoimo. Umesto toga se obraamo
bilo kakvom iscelitelju ne bi li nam dao reenje. Traimo
nekog ko bi nam rekao kako da unitimo taj simptom. Ne
elimo da znamo ta nam se deava. Jedino to elimo je
da nam se to ne deava.
19

Ako nam ne ide u braku, ne pitamo se zato nam ne

ide. Samo traimo da nam se ena vrati, da stvari ponovo
budu kao pre. Ne elimo da menjamo. Ne elimo da uloimo napor u introspekciju, ne eiimo da evoluiramo. Nikakvu promenu koja bi poljuljala koncepciju koju imamo o
nama samima i ovom svetu!
Kada prihvatimo da pratimo metode gurua, boiest koju
uspemo da potisnemo na jednom mestu, ispliva na drugom.
Zapravo nismo sutinski poboijali nae stanje. Ne reava se
problem menjajui simptom, nego radei na sebi samima.
Mula Nasrudin je stigao u selo gde ga niko ne poznaje, pravei se da je mudrac.
- Dragi prijatelji, imate li neki problem?
- Da, imamo: jedna krava je zaglavila glavu u glineni
sud i ne moemo da jo j pomognemo da je izvue.
- Donesite mi peeno jagnje - ree Nasrudin. - Gladan
sam, te u, jedui, nai reenje.
Kadaje zccvrio sa prodiranjem ivotinje, sveano podrigne i ree:
- Reenje je jednostavno: odsecite glavu kravi.
Seljaci, impresionirani ovim ovekom tako sigurnim u
svoje znanje, odseku glavu govedu. Kasnije se vrate Nasrudinu:
- Odsekli smo glavu naem preivaru, ali je jo uvek ne
moemo izvui iz suda.
- Nita lake, dragi prijatelji, uzmite eki i razbijte taj
sud.
Svi estitae Nasrudinu, mislei: Mnogo je pojeo i popio, akje i novac traio, skupo je kotao: mora biti veliki
mudrac.
Sluao sam na radiju jednog komiara koji ree neto
to je, iako nepravedno, zvualo istinito: Hirurgija je grana
20

medicine koja, tamo gde ne moe da izlei, see. Izvesni

lekari koji veruju da moraju da se brinu samo o telu svojih
pacijenata, zanemarujui samim tim njihovu psiholoku
kompleksnost, nastoje da eliminiu simptome nepokuavajui da provere zbog ega su ovi nastali. Izvaditi tumor znai olakati bolesniku, ali ne i duhovno ga izleiti.
Fizika bolest moe biti upozorenje pacijentu od Strane nesvesnog, kako bi se suoio sa odreenim psiholokim
problemom. Ako se, u ovakvoj situaciji konflikta, intelektualni, emocionalni i ulni ego ne uspeju suoiti sa istinom,
mozak e stvoriti bolest pokuavajui da u telu pronae reenje problema. Ali, ne smemo da se zabunimo: bolest nije
reenje problema, no samo pokuaj reenja, pozivajui nas
da se obraunamo sa konfliktom koji se tajno odrao.
Ne zavisei samo od tela, nego takoe od naih sopstvenih intelektualnih, emocionalnih i seksualnih trauma, nijedna bolest nije slina. Moj grip nije tvoj grip, nije njegov
grip... Svaka osoba, pred istim virusom, reaguje na drugaiji nain. Bolest se ne moe izdvojiti od psiholokog terena
nakom je nastala.
Putnik pita Mulu Nasrudina:
- Koliko je daleko sledee selo?
Nasrudin ne odgovara. Putnik, uvreen, nastavi put.
Kada je preao dvesta metara, Nasrudin mu povie:
- Sledee selo je na tri sata hoda!
- Izato mi ne rekoste kad sam vas pitao?
- Zato to sam morao da saznam kojom brzinom hodate!
Uitelji nam pomau da naemo put, ali ga samo mi
moemo prei. Beskrajna energija koja postoii u naoi unutranjosti, sredinja svetlost u meandrima nesvesnog, jeste
jedino to nas moe izleiti.
21

Mogli biste sebi rei da izleenje proiziiazi iz (ne zalazei u porodine, drutvene i kultume stege) priznavanja
i ostvarivanja onoga to osoba jeste... Ali ne iz ostvarivanja onoga to jedandoktor jeste:
Vrlo privlana ena dolazi na konsultaciju kodpsihologa:
~ Skroz se skinite - ree jo j lekar.
Ona svue sve sa sebe.
- A sada?
- Lezite na kau.
ena tako umi. Tada se psiholog baci na kau i prodre u nju. Kada postigne svoje zadovoljstvo, povue se i s
miromjoj ree:
%
- Gospoice, ja sam svoj problem reio. Sada da ujem
kojijeva.
U propagandnoj knjizi Kako izleiti samoubistvo, psihologa ije ime iz samilosti ne elim da navedem, pojavljuje se ova elokventna afirmacija: Treba pustiti osobu da se
izlei sama. Pri emu mi, kao psiholozi, ne treba da interveniemo." Odlino! Tako e pacijentu trebati petnaest,
dvadeset, trideset ili vie godina da ozdravi! Sledea ala
ilustruje dobrobit ove tehnike:
22

Kae pacijent:
Nije mi dobro.
Terapeut odgovara:
Nije vam dobro.
Mislim da u se ubiti.
Vi mislite da ete se ubiti.
Ustajem sa.kaua i otvaramprozor.
Vi ustajete sa kaua i otvarate prozor.
Bacam se kroz prozor.

- Vi se bacate kroz prozor.

- Tup!
.
- Uiniliste tup!
Sigmund Frojd nije bio umetnik, nego genijalni doktor koji je na poetku svojih ogleda sa histerinim enama
poinio fundamentalnu greku, greku koju za svoje osamdeset i dve godine ivota nikada nije ispravio: verovao je
da se njegova terapija ostvarivala putem rei, ne shvatajui
da se izraavanje ljudskog bia ne moe svesti na njegov
govorni jezik. Poeo je da radi sa bekim doktorom Josefom Brerom, dobrim hipnotizerom, ali kada je pokuao da
iskoristi njegove metode, doiveo je krah. Ne shvatajui da
mu je nedostajalo talenta za tu vrstu terapije, verovao je da
njegove bolesnice nisu bile sklone hipnozi. Pokuavajui da
ih natera da padnu u trans, takorei, onesposobljavajui ih
da se kreu, odluio je da im dri ruku na elu, postiui
tako, po njegovom miljenju, dobre rezultate. Verovao je da
je, dovodei pacijenta do trenutka priseanja njegove traume i izraavanja iste reima, uspevao da ga izlei. Leei
simptome, zavravam sa problemima. Nikada nije shvatio
isceliteljsku vanost injenice da oinski arhetip, on, ue u
dodir sa telom koje pati. Kako mu hipnoza nije uspela, Frojd
pie u svojim klinikim istorijatima:
U tom aru, desilo mi se da pribegnem procesu stavIjanja ruku na elo osobe. Sprovodei ovaj pritisak, budio
bih u njoj seanje, pojavljivala bi se bolna senzacija, skoro
uvek tako intenzivna, da se osoba grila i rukama hvatala
za isto mesto (...). Tokom ovog bolnogposla, esto se deavalo da mi pacijentkinja nita ne prozbori, do trenutka poto
bih jo j treiput stavio ruke na elo napar sekundi... Znam
da sam, prirodno, mogao zameniti ovaj pritisak nekim drugim znakom, ali sam ga izabrao kao najpodesnijeg.
23

Frojd nije sumnjao u vanost koju ima dodirivanje pacijenta. Nije mu se nikada desilo da ukljui itavo svoje bie
u taj kontakt. Ograniio ga je na par sekundi, vreme neophodno da njegova bolesnica progovori: eleo je da dobije
rei. Prezirao je tefo, davao je ivot sarno glavi: efeo je da se
osoba, pod njegovim uticajem, koncentrie na svoju tajnu
patnju i da je dovede u svet razuma. Mislk) je da je Ijudsko
bie ivottnja koja pria. Na isti nain na koji bi mu pristonio ruke na elo, mogao je da ih prisloni na lea, na grui,
na bilo koji deo tela koje pati, bia koje je upoznalo fiziki
kontakt samo kao seksualnu ponudu, kao kaznu ili kao prikazivanje mol
Problem psihoanalitikog leenja obitava u injenici da
psihoterapeut sebi ne doputa da dodirne pacijenta. Moda
bi se mogao umanjiti problem bolesnika kada bi poeleo
da bude dete koje bi taj odrasli to pokuava da ga l'zlei,
pomazio. Ali jeini fiziki kontakt izmeu psihoanalitiara
i njegovog klijenta jeste novac. Jedino maenje koje se deava jeste preko novca. Zbog toga se akt plaanja smatra
toliko vanim.
ovek poseuje psihoterapeuta prvi put. Ovaj mu odmah ree:
- Gospodine, konsultacija kota sto evra i imate pravo
da mi postavite samo dva pitanja.
- Ali... ne mislite daje to vrto skupo?
- Moda. Koje je vase drugo pitanje?
Mnogo dece pati od psiholokih bolesti koje e vui do
svoje zrelosti, jer njihovi roditelji nisu znali da ih maze sa
dunom nenou. I, ako to nisu uradili, to je zato to ni
bni nisu osetili pravu nenost o strane njihovih roditelja.

24

Za jednog terapeuta, ta znai dobro dodirnuti? Pomaziti bez nagJosti, bez skrivene seksualne elje, bez pokazivanja moi uz beskrajnu privrenost, ljubazna panja i dobrota oca-majke. Terapeut mora da dodirne smetajui se u
svoje Sutinsko Ja, dalje od svoje linosti, kao prenosnik,
pun istih energija.
...na bolesne e staviti svoje ruke i izleie.
C
Sveto Jevanelje po Marku, 16, 18
...apostoli su stavljajui ruke predavali Sveti Duh.
Dela svetih apostola, 8, 18
U Jevaneljima, Isus Hrist ui svoje apostole tehnici
stavljanja ruku. Da on nije dodimuo Petra, nikada ne bi bilo
Crkve, zbog nedostatka prenoenja. Bez telesnog kontakta
nema predaje.
Vekovima su se dodiru dodeljivale mrane namere. Otac
i majka mogu imati strah od svojih homoseksualnih ili incestoidni)) impulsa i maziti decu sa Ijubavlju pomeanom
sa odbacivanjem, jer sumnjaju u sebe, ili, zato to, nipodatavajui sami sebe, nipodatayaju decu. Ako nai roditelji
nisu priznali boanstvenost naeg tela, ne moemo sami
sebe voleti.
Da bi mogli lepo dodirnuti drugo bie, budei u njemu
njegovo Sutinsko Ja (koje Jevanelja nazivaju Sveti Duh),
treba
da usmerimo na nae ruke telesnu, ulnu,9emocionalI
nu i mentalnu snagu. Da osetimo u njima beskrajni prostor,
veno vreme, neizmernu ljubav koja je koren materije, velianstvenu radost ivota. Kada dodirujemo drugog moemo_m.i| sve ovo preneti. Dodirnuti znai bitlpokraj nekog.
Dola je da me vidi Marsela, mlada Meksikanka prelepe koe i bujnih oblina. Iako je znala da ne zakazujem
25

'

privatne konsultacije i da sve moje inove psihomagije izvodim u javnosti, proganjala me je dok nije uspeia da me
vidi nasamo. Pitao sam je:
- Da. elim da vodim Ijubav sa vama. Toje mojproblem.
Nisam smeo da zauzmem odbojni stav. Ova enaje dola idaleka da bi mi tako neto refda. Sm irenojoj odgovorih:
- Sluaj me dobro, zagrliu te da bi se priljubila uz mene
sa svom svojom seksualnom energijom. Nemojje suzdravati.
Tada se Marselctstisnula uz mene, kao daje pokuavala
da mi se itava uree u telo. Primio sam je bezpostavljanja
granica, u stanju praznine, bez ikakve elje d a je posedujem. to mi je vie davala, vie sam je prihvatao. Kada se
osetila tako prihvaena, smirila se. Neno jo j rekoh:
- Sada upi svoju seksualnu energiju, nemojje upuivati
meninego svom srcu. Koncentrii se na svoje otkucaje.
Pusti da ti se pomeaju sa krvlju. Koliko ima godina?
Odgovorila mije detinjim glasom:
- Pet godina.
- Devojice moja, odmori se u mojim rukamd.
Istog momenta, njena seksualna energija se pretvon u
ono to zaista jeste: detinje traenje nenosti od odsutnog
oca. Jecala je naslonjena na moje grudi lijui suze koje je
godinama zadravala.
Prisloniti ruke znai ui u kontakt sa telom, duom i
duhom onoga kome smo potrebni.

26

2. Telo, dua i duh

S a vrha svog zamka, kralj ugleda viteza kako dolazi. Jaui, vrlo zadovoljatt, nosio je zmaja u rukama. Kralj mu
povie: Glupane, tvoja misya je bila da ubije zmaja i da
ga donese princezi!
ta predstavljaju, prema psihoanalizi, zmaj i princeza?
Ona, devica i preista, simbol due, dela najvie svetog koji
nosimo u nama. Zmaj je mrani deo, na nepoznati ponor,
nesvesno koje nam stvara strah. Sveti Georgije ubada svoje koplje u zver na isti nain na koji racionalni um, elei
da se realizuje, uranja u mranu no nesvesnog kako bi
spasao zvezdu koju krije u svom sreditu.
Mi smo u isto vreme i vitez i princeza i zmaj i kralj.
Kralj (naa volja) nam kae: Dosta je bilo! Mora da radi
iiia sebi! Pobedi zmaja! Potom Vitez (na intelekt) kree u
pohod, zapoinje introspekciju, vadi svoje koplje, svoju
t mo koncentracije i suoava se sa Zmajem (energijom predaka) uranjajui u njega kako bi prepoznao, bez odbijanja i
sa dareljivou, ljudoderske, narcistike, incestoidnerfei<)ksualHe> sadoma^histK&ej ostale sline nagone.
Ubiti Zmaja ne znai ukloniti ga nego preobratiti ove
nagone usmeravajui ih ka svetlu, veri, ljubavi prema ivo27

tu, duhovnoj realizaciji. Ako Vitez spase Prince?u um pobeuje unutranji dijalog i postie tiinu. Ostavljajui po strani zajedljivost, ui da oprosti i da voli ne traei nita za
uzvrat, postiui spokojstvo. U svom seksualnom sreditu
uspeva da oslobodi elju za svojim predmetom kako bi apsorbovao iznutra tu energiju i dostigao stalno kreativno
zadovoljstvo, dok u njegovom telu i njegovim delima vlada
i zahvalnost Stvaraocu... Ako, u suprotnom, uniti svoju Animu i oslobodi svog maja, Kralj je progutan i zamak je
sruen. Vitez e lutati ruevinama grada nosei zver u rukama, hranei je lanim predstavama, lanim oseajima,
lanim delima: stvarima koje se ine, ali nisu.
Poznati filozof ruskog porekla Gurijev tvrdi da je svrha
ljudskog bia da stvori sebi duu. Raa se sa njenom semenkom koju treba da neguje i uini da poraste. Ako to ne uradi, on je samo mrtav duh u ivom telu. Ovaj okultista vidj
gradove naseljene mesearima: bez razvijene due, niko
, nije probuen.
Meutim, meu psihoanalitiarima i duhovnim piscima, manjak meusobne saglasnosti oko znaenja rei duh
i dua stvorio je veliku konfuziju. Obino ih koriste kaO
sinonime. Nisu se zapitali zato sveti Pavle govori u Poslanki Jevrejimaf, 4,12: ,,...re Boja je iva i jaka, i see otrije
od bilo kog maa sa dve otrice; i probada dok ne podeli uu
i duh... ak smatraju da je dua entitet odvojen od tela, na
izvestan nain materijalan, zato to, pridodajui mu teinu,
tvrde da, kada umremo, i dua se oslobodi od tela, i ono gubi
nekih dvadeset grama. Dua nije entitet, u smislu da ima
oblik (budistika filozofija kae da gde ima oblika, ima i
razloga za bol i patnju), nego je sredite svesti, stanje.
. Takoe priaju o trojstvu Telo-Dua-Duh a ne definiu jasno ta je to to tako nazivaju. Krajem devetnaestog
28

veka, Ruskinja koja se bavila okultnim, Helena Petrovna Blaj vacki je, u svom Teozofskom reniku, pokuala da definie
'Duu; Duh i leto:
Duaje karika izmeu boanskog Duha u oveku i nje- I
i gove inferiorne linosti. Evolucijom se razvijaju Ego, indih vidua, iJa.
*
Duh je jedno sa Univerzalnim Apsolutom, uvek nepoznatim. Ne treba da se brka sa Dtiom.
Telo je sredstvo za manifestaciju Due na ovom egzistencijalnom planu, a Dua je sredstvo za, na malo viem
; planu, manifestaciju Duha, i sve troje ine trojstvo u sini tezi ivota koji ih proima.
Kada pominjemo Telo, Duu i Duh ne priamo o tri
razliite stvari nego o raznim kategorijama Ja. Naviknuti
smo da tvrdimo j a sam ja ne znajui jasno od ega smo
sastavljeni. Ja, koje nas razlikuje od drugih, moe biti samo
ograniena, zbunjujua, iskrivljena ideja o onome to zaista
jesmo. Moramo da nauimo da razlikujemo lino Ja (TeloX
vie Ja (Duu) i Sutinsko Ja (Duh) Unutranjeg Boga.

Lino Ja (Telo)
Na organizam pokreu etiri energije: telesna, sa svojim potrebama; ulna, sa svojim eljama; emocionalna, sa
t svojim oseanjima; intelektualna, sa svojim idejama. Svaka
od ovih energija stvara delimino Ja i njegov lini jezik.
| Kada razvijemo jedan od ovih jezika, na utrb drugog, pati| mo od (uvek bolnog) krivljenja linosti. Zbog mana obrazo| vanja koje primamo, nismo nauili da imamo jedinstveni
! cilj: treba nam neto, elimo drugo, volimo tree, a misli'i mo da ostvarimo etvrto. Mi smo kao koija bez koijaa
29

koja pokulava da ukroti etiri konja od kojih svaki vue

na svoju stranu. Zaustavimo se, ili stvorimo realnost u kojoj smo nesreni. Tako se pretvaramo u intelektualce, ivei samo u umu i putajui neobuhvatljivu stvarnost da
ue ii rigidni mentalni kalup; ili u emotivce doputajui
da nas bure srca potope; ili u seksualno optereene praveci od zadovoljavanja genitalija pravi kult; ili u optereeite
telom, Verujui da su sport, novac i problemi sa teinom i
zdravljem jedine prihvatljive brige. Lino Ja se sastoji od
ova etiri ega. Kada nisu dobro uravnoteeni, i jedan dominira nad ostalima, potisnuti centri ne prestaju da dosauju delanjima onoga koji dominira. Ako se vratimo primeru koije bez koijaa, jedan od etiri konja, onaj koji je
najjai od svih, vue kola svojim putem po cenu velikog
napora, jer mora da vue ostala tri. U alhemiji nailazimo
na moto Solve et coagula. Rastvori se i zgruaj se. U tom
neuravnoteenom jedinstvu, svaki od etiri ega mora da
naui da se spozna, ograniavajui svoje delovanje u odnosu na ostale. ,To je period rastvaranja i uenja.
Telesni Ego, teei ka besmrtnosti, ne eli da ostari,
da se razboli, da umre, da osiromai, eli da bude neranjiv.
Pre svega mora da naui da prihvati smrt, pretvarajui je u
najlepi trenutak njegovog postojanja, jer taj kraj dolazi
kada se njegov ivotni potencijal potroi na prirodan nain. Potom, mora da naui da shvati starost kao dostizanje
mudrosti (lepota cveta koji se razvija jednaka je lepoti cveta
koji se sui), pretvarajui svaku od svojih bolesti u Uitelja.
ulni Ego, pored toga to trai zadovoljstvo u posedovanju svega, eli da stvara. Mora da naui da smanji svoje
ambicije, znajui da u ovoj stalnoj nestalnosti nismo gospodari niega, da nam je sve pozajmljeno. Ovladavajui
svojom posesivnou, treba da razvije kapacitet da prima.
Nijedan pravi umetnik ne stvara svoja dela, prima ih. Re

kabala na hebrejskom znai primljeno. Zbog toga je svako sveto delo anonimno, kao Tarot, Sunani kalendar Aste| ka, hram Borobudur na ostrvu Java, egipatske piramide,
Upaniade, itd.
. ,s
Emocionalni Ego eli da voli; ali to brka sa eljom da
bude jedini voljen. Mora da naui da prestane da trai, da
naui da bude zahvalan, da prenese ono to primi pretvarajui se U kanal. Jedna arapska poslovica kae: Ako uzme
pesak i stegne pesnicu. sve to ima ie aka peska. Ali ako
otvori aku, sav pesak pustinje mpe da proe kroz nju.
Intelektualni centar eli da bude gospodar, da odreuje, da objanjava. Mora da naui da uti, da bude sposoban
da se odvoji od nezaustavljive reke rei kako bi pronaao u
tiini svoju istinsku sutinu: prazninu.
Uenik ree Uitelju razgovora:
- Oboavani Uitelju, moete li me nauiti da dobro
priam?
- Da, nauiu te. Sedi i sluaj...
Uenik sedne naspram Uitelja. Prolazi vreme. Starac
ne govori. Uenik koji je oekivao da e uti mudre rei,
( postaje nestrpljiv.
- Uitelju, ekam. Hou da nauim da priam, a vi mi
nita he govorite.
- Upravo te uim da slua tiinu, koja je sutina razgovora.
Kada rei vie nisu nae, nego govore kroz nas, kada
je naa radost eho iskonske snage, kada Ijubav koju pruamo pripada okeanu kosmike Ijubavi, kada nam nae misli
ne pripadaju, nego ih stvara celokupnost, kada smo u stanju konstantnog primanja, naa etiri ega su se zgruala.
j etiri konja idu u istom pravcu, vukui koiju u kojoj se
I
l'

31

pojavio koija. Zatvoreno, zbunjeno i egoistino Ja se sada

pretvorilo u vrata koja se otvaraju prema Vioj Svesti.

Vie Ja (Du$a)
Ovo Ja moe razumeti svaki od etiri jezika i postii
da se meusobno poveu. Pod obavezno, sporazum prolazi
kroz ovaj vid Svesti. Bez njega j, meavina ideja sa oseanjima, eljama ili potrebama slina sastanku gluvonemih
koji ne znaju da priaju ni rukama. Intelekt slabi seksualnost, hladi emocije, nipodatava telo. Seksualnost pretvara
intelekt u agresivno oruje; emociju u posesivnost, materiju
u zavoenje. Emotivnost uranja materijalni, intelektualni i
seksualni ivot u infantilni svet. Materijalnost transformie
seksualnost u prostituciju; intelekt u unititelja; srce u mainu za raunanje.
Stari Grci, koji su verovali u Duu kao u ivo bie, opisivali su je kao sainjenu iz dva dela koja su nazivali Pneuma i Psiha. Psiha se vezivala za ivotinjski deo ljudskog
bia, dok se Pneuma vezivala za Duh. Oni u kojima je dominirala Pneuma, pneumatska bia, imali su sigurno spatsenje. Ali su psihici, naprotiv, bili osueni na uzastopne
reinkarnacije. Trea kategorija ljudskih bia, hilici, sa Psihom vie animalnom od ljudske, bila je unitena.
Oni koji ive kao svinje, umree kao psi.
G. I. Gurijev
Kada etiri ega Linog Ja izgrade Vezivnu Svest - koja
|> prestaje da komada sliku o sebi na oprene elemente, zgruSavajui ih u Vie Ja - poinju da deluju s istim ciljem: pribliiti se univerzalnosti. Ovo se jedino moe uiniti na is^i
nain kao to drvo, da bi pustilo svoje grane ka nebu, uranja
32

svoje korene u zemlju. Vie Ja, proizvod Linog Ja - koje

je ispravilo svoje skretanje, prestalo da se bori protiv sebe
samog, spasilo svoje telo od autodestrukcije, nauilo da ne
upravlja nego da bude voeno - hrani se sreom koju su nje- k
' gova etiri Ja pronala u tiini (mozgu), saoseanju (srcu),
j zadovoljstvu (polu) i zahvalnosti (telu). Na ovaj nain uspej va da se okrene duhovnom primanju. Moe se uporediti sa
kapi koja se vraa okeanu: dimenziji Kolektivne Svesti, vef ite i beskrajne koja ima misiju da slui celokupnosti: to je
l Sutinsko Ja, androgene prirode. Ovu dimenziju Svesti moe
, dostii samo onaj ko je razvio svoje Vie Ja. Lino Ja, bez
ove kvintesencije, ne moe da pojmi tako neto.
abu koja je ivela u okeanu, iznenada izbaci talas i

i prebaci u bunar. Na dnu bunara, ona srete krastau, tu roenu, koja nikada iz njega nije izala. Druga pita prvu:
- Odakle dolazi?
- Dolazim iz okeana.
- Kakav je taj okean?
i - Ogroman.
Krastaa skoi pet centimetara.
- Je V ovako velik?
- Ne! Mnogo vei!
Ona skoi dvadeset centimetara.
- Ovoliko velik?
- Jo vei!
Krastaa skoi do polovine bunara.
- Ovoliko?
-N e !
Krastaa pree itavo dno bunara.
- Ovoliko?
- Ne. Mnogo vei.
Potom krastaa, uzviknuvi besno: L aljivice!- ujede
abu.
33

Sutinsko Ja
U Sutinskom Ja rastapaju se dualistiki koncepti muko/ensko, mladost/starost, ogranieno/beskrajno, prolazno/
veno, lepota/runoa, pakao/raj, dobro/zlo, rtd. Kao isto
ispoljavanje Kosmike Svesti, Sutinsko Ja je jedno sa Ko
smikim Ja.
Sa svojim mranim izgledom, nesvesno, sainj no od
celokupne prolosti univerzuma, stavlja se na raspolaganje
Sutinskog Ja, kao velikoduni saveznik, nudei svoja blaga.
(Kada se Lino Ja odupre prihvatanju pomenutih darovft,
ovi se transformiSu u mune opsesije, pretvarajui saveznika u neprijatelja). Svojim blistavim izgledom, nadsvesno,
prenosei darove koje nudi budunost, ispravne misli, suptijna oseanja, uzviene elje, svete potrebe, vodi Sutinsko
Ja ka vrhovnoj realizaciji: spoznavanju Unutranjeg Boga.

Unutranji Bog
Na izvor ivota, estica ili zraenje energije koja podupire svu kreaiju i koju okultisti smetaju u srce ovekia.
Ne znate li da ste hram Boji, i da Duh Boji prebim
u vama?
Prva poslanica Korinanima, 3,16
Nepojmljivo sredite koje prebiva u utrobi naeg bia,
poreklo svake nae elije, gospodar moi da nam da ivot
ili smrt, ta god da smo, izraz je njegove volje. Za iniciranog, stii do Unutranjeg Boga jednako je idealu onih koji
trae Izvor mladosti, udesne vode koje e onome ko u nju
34

zaroni pokloniti venu mladost, to jest, oslobodie ga vremena -m it koji se moe uporediti sa hrianskim vaskrsenjem. Kod verovanja u reinkamaciju nema preobraaja, ista
dua prelazi iz jednog tela u drugo. Vaskrsenje moe b iti,
uporeeno sa alhemijskim preobraajem, pri kom olovo postaje zlato. Priroda alhemijskih ogleda se moe rezimirati u
jednoj reenici: Produhovljenje materije i materijalizacija
duha. Vrfiovno ostvarenje alhemije, Veliko Delo, donelo bi,
kao rezultat, oivaljavanje estice boje svetlosti zarobljene u materiji. Ovaj posao kretanja od nieg ka viem i od
vieg ka niem, opisan je, u starom egipatskom spisu, Smaragdna tabla, koju pripisuju Hermesu Trismegistu:
Popni se od zemlje ka nebu i potom opet sii na zemlju
i prim i snagu viih i niih stvari.
U Prvoj knjizi Mojsijevoj, 28, 12-13, itamo:
I sanjao sam: behu tu stepenice koje se oslanjae o
zemlju, a vrh im je dodirivao nebo; i behu Boji aneli koji
su se njimapeli i silazili. I bee Jehova na njihovom vrhu...
Moemo zamisliti da Unutranji Bog (nevidljiv, nematerijalan, besmrtan) - kao i nae disanje - udie i izdie. Ono
to je Hermes zvao zemlja odgovara Linom Ja. Kada etiri ega ne uspeju da se poveu, ovek je podeljen, jo jae,
ako je postigao vanost i misli da se realizovao (kao milioner, zavodnik, poznati umetnik, savremeni filozof itd.), uvek
e, u njegovoj unutranjoj. samoi, vladati patnja i muka.
Smatrae se nepotpunim. Misteriozna namera nevidljivog
lovca e ga iskuavati da ide jo dalje. Ako onaj, koji je pozvan, pogrei, izlivae svoje nezadovoljstvo u sve veem
umnoavanju onoga to ve ima, sve do sopstvenog samounitenja. Milioner nikada nee smiriti svoju e za novcem, niti zavodnik svoje elje za osvajanjem oboavateljki,
35

niti umetnik svoju tenju za nagradama i aplauzima, niti

filozof svoj ar za pribliavanjem istini koja mu bez prestanka izmie. ak ni monah koji umrtvi svoje telo, zanemarujui svoju ulnost i srce, nee stii do tog cilja koji se
naziva prosvetljenje. Unutranji Bog nas zove bez prestanfca.
Moemo biti hilici, ne osetiti ga i, usred unutranje borbe,
stvoriti sebi razoarenja, pakosti, mrnje, bolesti, poroke,
pretvoriti se u branioce negativnih kieja.
Ako odjednom izgubimo voljeno bie, ili ugledamo sdbe
> upletene u veliku nesreu, ili se zarazimo opasnim virus<wn
ili doivimo krah, ili nas oni kojima verujemo iznevere,
mogli bismo upasti u tako uasnu krizu, koja bi, umesto da
nas uniti, izazvala u nama, uz oajniku elju da preivimo, ujedinjenje naa etiri ega. Tada se pojavljuje Vie Ja.
Na poetku u obliku psihika, zabrinutog kao koija koji
je upravo ukrotio svoje divlje konje. Trebae mu dosta vremena, ponekad nekoliko godina, da odvoji od ega ideje urezane od strane blinjih, profesora, politiara, svetenika i
tolikih drugih usmerivaa svesti, koji se, ponekad, bez foe
namere, mada potpuno pogreni, pretvore u proizvoae
nesretnih i potroakih stada. Mora, takoe, otkloniti tejor
koji seju ekonomski sistemi kako bi odrali oveanstvo u
infantilnom stanju kojim lake vladaju: strah od gubitka
novca, zdravlja ili mira, strah od neuspeha ili od trijumfa, od
ostavljanja ili voljenja, umiranja ili ivljenja, ponienoti,
strah da te drugi ne osvoje i, iznad svega, strah od samoe.
Potom mora da naui da jede, ali ne primoran infantilnim
nostalgijama, niti egzistencijalnim mukama, nego, da bi oslobodio telo od otrova, kojim mu truje krv industrija svih ovih
vrsta tetnih supstanci koje proizvode zavisnost. Mora da
odstrani ono to mu nije nuno, ne zaboravljajui poVrna
1prijateljstva koja mu prodiru energiju 1 vreme. Kada se pobeujui nezadovoljstvo, stid, griu savesti, psihiki bol

ili oseaj sopstvene nedostojnosti - dogodi zgruavanje njegova etiri ega, Vie Ja e moi da odgovori na poziv Su; tinskog Ja. Razum, ne utapajui se u ludilu, prevazilazi granicu koja ga odvaja od nesvesnog i ui da primi darove
; koji se kliu izmeu rei, ispoijavajui slike, vodei ka konstruktivnim inovima, ubrizgavajui energiju, usvajajui na
5 taj nain nunu hrabrost da bi se nastavik) putem koji ide
| izmeu prolosti i budunosti, izmeu tame i svetlosti, izmeu nesvesnog i nadsvesnog. Zavrilo se ono to se u alhemiji zove suvi put, strastveni period potrage, i poeo je
; vlani put, onaj na kom, pretvoreni u kanal, primamo Koi smiku Svest. Ako je ranije naa tajna ambicija bila da budemo bolji od svih, ampioni ili ak heroji koji bi uspeli
i izvojevati nemogue pobede predajui se rtvovanju ivota ili onoga to najvie volimo, sada moemo da se pretvof rimo u svete stvaraoce.
Da li ti voli ivot ili ivot voli tebe? Movara nije svesna kada stvori lotosov cvet. Kada bi ona sebi rekla: Sada
u da se pripremim da proizvedem lotosov cvet, nikada nita ne bi stvorila. Idalje bi bila samo movara neprijatnog
mirisa. Ali iznenada, u toj gustoj i mranoj masi, ivotna
sila stvori beli cvet... Nikada nismo spremni da stvaramo.
Stvaranje se deava kroz nas, jer se povinuje stvarima irim
od line volje.
Ejo Takata
Vie Ja upravlja Linim Ja i otkriva mu da se sve njegove trainsformacije nisu deavale samo da bi pobegao o
bola nego da bi uo poziv s visine, to jest, Sutinskog Unu. tranjeg Ja. Sutinsko Ja, skupljajui energiju Linog Ja i
; Vieg Ja, uranja u izvor ivota: Unutranjeg Boga.

36
37

Uenik kae svom Uitelju:

- Vi nas uite da imamo Boga u sebi. Ali, ako je Bog
tako irok, tako nezamislivo ogroman, kako moe da
postoji unutar nas?
- Idi do Gcmga idonesi mi litar vode.
Uenik ode do Ganga po litar voe i donese ga svom
duhovnom uitelju i kae mu:
- Izvolite litar vode iz Ganga, Uitelju!
- Vara se! To nije litar vode iz Ganga!
- Ne laem vas, kunem se! Izvadih ga iz svete reke!
- Kako moe da kae da je to litar vode koji dolazi iz
Ganga? Da li vidi u njemu kornjae kako plivaju? Da
li vidi ribe? Da li vidi Ijude kako se kupaju? Vidi li
splavove koji nose leeve? Svetenike koji se peru? Ni
ti, ni ja ih ne vidimo! Dakle, ovo nije voda iz Ganga!
Idi i prospi je tamo odakle si je uzeo!
Uenik ode i malo kanije se vrati praznih ruku.
- Uinih to, Uitelju! Prosuh litar vode u Gang!
- Vidi? Sada kadaje taj litar vode u Gangu, ima kornjae, ribe, amce, leeve, Ijude koji se kupaju, svetenike
ijo toliko drugih stvari. Sada je to voda Ganga.
Kada je Unutranji Bog dobio mo nad Duhom i Duom, individua mu vie ne pripada, ona se nalazi na usluzi
namera koje je prevazilaze, ona je prenosno sredstvo Vie
Volje. Zavrilo se penjanje, potraga za osvetljemm sreditem.
Sada dolazi silazak, povratak, prenos boanskog blaga, nematerijalizovanog dragulja, beskrajnog uitka preko Sutinskog Ja; na kraju: radost ivljenja koja svetlou puni Vie
Ja. Ono pretvara etiri Ega Linog Ja u kamen mudrosti.
Telesni ego upoznaje trans, gubi svoje granice i stapa svoj
organizam sa univerzumom; ulni ego spoznaje ekstazu,
zadovoljstvo ivljenja, kreativnu euforiju; Emocionalni ego
38

spoznaje prosvetljenje: prestaje da bude u sukobu sa miljenjem, spoljanje i unutranje se sjedinjuju. Sve etvtoo ujedinjeni, preduzimaju marljivi posao da podignu Svest Sveta.
y
Turista Severnoamerikanac ugleda dete. Meksikanca
kako prosi na vratima jedrie crkve. Ruga mu se:
; - Dau ti dolar, ako mi kae gde je Bog.
|
Dete mu odgovori:
- Dau ti dva, ako mi kae gde nije Bog.

3. Zubi psa

S ta n o vn ik jednog grada dobije veliku nagradu na lutriji.

Kada mu pred novinarima predaju multimilionerski
ek, jedan od njih ga pita:
- Zadovoljni ste, zar ne?
- Delimino... Loe sam sree. Kupio sam dva listia za
loto, ali na drugom nisam nita dobio!
Prezirati ili voleti ivot je stvar izbora. Dogaaji u sadanjosti su uzroci buduih efekata koji e, prema onome
ko ih preivljava, biti smatrani pozitivnim ili kobnim. Psihoanaliza pria o traumama kao da su, ti proli nasrtaji, uzrok
sadanjih problema pacijenata. Meutim, polazei od traumatine injenice - na primer, ene koja je silovana - rtva
moe oseati da joj je ivot zauvek uniten ili se ponovo izgraditi sa vie snage nego ikad. Jedna osoba pretrpi ekonomski krah, nikada se ne oporavi i zavri tako to se ubije. Druga, u istim okolnostima, ispliva sa obnovljenom snagom i,
menjajui svoj put, zapone novi posao koji joj omogui da
ivi bolje nego ranije... Zato se jedni utope u negativnom,
a drugi ne?

40

ali se ovek to nema sree i to mora da odradi nebrojene sate ne bi li zaradio neto za jelo... Bogovi, umorni
od njegovih albi, odlue da mu pomognu. Ovaj nesrenik, na svom putii kaposlu, svako jutro prelazi most preko
Istone reke. Ostaviemo mu tamo koveg pun zlatnika. U
zoru, ovek ustaje, neraspoloen, kao i obino. Stigavi na
' mesto koje su bogovi predvideli, guna: N ervira me prelaenje ovog mosta svaki dan, kakva nepodnoljiva gadost!
Da ga ne bih gledao, prei u ga zatvorenih oiju!
I tako uini.
Trauma ne prouzrokuje problem: samo deluje kao okida. Serija genetskih, porodinih, socijalnih, kutturnih okol\ nosti kreira u individui teren u ijim dubinama moe leati
eksplozivni otpad ili, naprotiv, seme. Mudar duh e se osposobiti da reaguje pred ma kakvim udarom govorei: Sve
je zarad dobrog. Boleivi duh e rei: Sve je zarad loeg.
Graanin koji je dobio na lutriji pripada ovoj drugoj kategoriji. U sledeoj prii - koju, zbog svoje krajnje vulgarnosti, savetujem da ne treba itati preosetljivim osobama osoba susree ovo metaforiko blago koje nam bogovi ostavljaju na mostu.
Da bi proslavio deset godina braka, par stie ujutru u
hotel, kraj jezera, kako bi proveo nedelju dana drugog medenog meseca. Mu odmah, sa svojom opremom za pecanje, ode na jezero. Vrati se kasno, nosei korpu punu ribe.
Isto se ovo ponovi est narednih dana. Kada mu ode da
plati raun, radrtik u hotelu mu ree:
- Vrlo sam iznenaen gospodine. Obino parovi na medenom mesecu skoro ne izlaze iz sobe, posveeni voenju Ijubavi itav dan. Ne razumem zato ste vi veinu
vremena proveli pecajui.

- Pre svega moram da vam kaem da ne mogu da vodim

Ijubav sa mojom enom, ima grozni vaginalni herpes.
~Ali gospodine, postoji i oralni nain...
- Nemogue, usta sujoj puna treva.
- Na kraju, analniput...
- Ni to ne mogu, ima hemoroide...
- Sad razumem, gospodine, vaa ena je uas...
- Ne budUe sigumi:ja sam zadovoljan. Kada obavljaduu
nudu, izlui izmet prepun sjajnih crva koji mi slue
za pecanje.
Ovu sposobnost da se nae fleto lepo ili korisno u
onom to je odvratno, istiui maii pozitivni detalj u velikom sveoptem negativnom, nalazimo i u apokrifnom jevanelju:

meu grmljem, kako bi stigao do princeze i dao joj polju[ bac koji bi je probudio, na Duh mora da uroni u lavirinte
seanja kako bi unitio unutranjeg sudiju - sumu svih po; rodinih i drutvenih predubeenja - i hrabro, prepoznajui nagone smrti i krivljenja linosti, odbacio ih govorei:
\ Ovo nisam ja, dok ne bi stigao do osvetljenog sredita mra< nog nesvesnog. Okupani tom svetbu, shvatamo da je istruleli pas aneoski saveznik. Konano vidimo svet onakvim
j kakav je: raj koji ljudi oskudne svesti naruavaju svojom
* ivotinjskom nasilnou. Vidimo same sebe, pretvorene u
; jedinstvo u kom se Telo, Dua i Duh dopunjuju u potpunoj
srei.

etajui se sa Uiteljem, dvanaest apostola vide na

putu buavi le psa. Uenici, se zapuivi nos, udalje od
njega Naprotiv, Isus Hrist klekne pored onoga to je ostalo odpsa i ree smeei se:
- Ima predivne zube.
Takav stav ne treba primenjivati iskljuivo da bi se izvukli biseri iz prljavih okova sveta, nego takoe iz naeg
Duha. Zbog manjka ideala, rezultat depresije koju nam stvara naa sopstvena Ijudska vrsta (u svakom trenutku moemo
prisustvovati, na nekom mestu na planeti, ubijanju civila
od strane vojnika ubica ili videti milione ljudi koji umiru
od gtadi), obrazujemo nau decu a ne uimo ih da osveste
; svoje unutranje blago. U njihovim duhovima kljukamo sudiju punog prezira: nisu nizata, ne vrede nita, ne mogu
j htta... Naa dua je princeza koja spava zarobljena u nepri' stpanoj umi. I tako, kao to princ srtpljivo otvara put,
42

43

4. Ponovo teletina!

P o povratku kui, jedno vee, ovek se iznenadi to ju je

zatekao praznu, naputenu od strane svoje ene. Iznertada,
ugleda na komodi kovertu upuenu njemu. Grozniavo je
otvori i proita sledeu poruku: Fernando, dosta mi teje.
Odlazim sa tvojim prijateljem Pedrom. Za veeru e nai
hladnu teletinu ufriideru.
Oh ne! - uzdahne nesrenik-Nije mogue...! Ne mogu
da veeram hladnu teletinu ponovo!
Ova ala podsea na jednu Ezopovu basnu:
Komarac se smesti na uho vola i ree mu:
- Doao sam da ivim ovde.
Vo nastavi da radi i vodi isti ivot ne primetivi prisustvo novog podstanara. Jednog dana, komarac mu kategorikim tonom objavi:
- Dosta mi te je! Odlazim!
Ravnoduan, ne primeujui odlazak, vo nastavi sa radom kao i obino.
Neke se osobe, potopljene u maglama svojih ega, pretvore u drugog, ne videi ga onakvim kakav zaista jeste,

na ekranu svojih projekcija. Mu iz ale ne shvata da se

stvarnost promenila, nastavlja da gleda na svoju suprugu
kao na robinju ognjita koja ne ispunjava dobro svoj posao.
U sluaju komarca iz basne, on veruje da je on sam od kapitalne vanosti, ne shvatajui da je istina da nekom moemo
biti potrebni, ali nikada rmni. Generacije odlaze i dolaze,
ali zemlja uvek ostaje, kae se u Knjizi proroka Jezekilja,
1, 4. U datom trenutku - esto zahvaljujui meditaciji Lino Ja izranja iz autizma i uspeva da slua, da vidi drugoga, drugo, oieno od svojih neurotinih projekcija. Tada
prestaju tumaenja, nita vie ne pretvara u simbol psihotine muke, stvari su onakve kakve su. U zen budizmu se
kae, za onog ko se provetli, planina postaje ponovo planina a, reka, jo jednom, reka.
ARo prestanemo da se poistoveujemo sa komarcem i
usvojimo, preispitujui se, ponaanje vola - koji mirno radi
- inei ono najbolje to uiniti moemo, ne pitajui se kuda
idemo, i napredujui centimetar po centimetar, kako bi uglaali na dijamant i stigli do onog to jesmo, a ne onog to
drugi ele da budemo, vrlo brzo emo doiveti napad invazije komaraca. To su misli koje dolaze kako bi uznemirile
mir meditacije: Bzzzz...bzzz...bzz... veeras u ii ubioskop
sa ljubavnikom... bzz...bzzz...bzzzz... izbori, svetska politika... bzz...bzzzz...bzzzz... moja porodica, novac, bolesti...
bzz...bzzzz...bzz... katastrofe.... Uprkos njima, nastaviemo
da meditiramo. Kada uvide da na njih ne obraamo nikakvu
panju, brige se, kao i komarci, umore i odu. Po odlasku,
nastavljamo kao ranije.
Ovaj ravnoduni stav pred ivotnim nedaama zahteva
beskrajnu panju, neodvojivu od ljubavi prema delu. Usavravanje nas samih zasluuje svu nau nenost. U porodicama u kojima nam se obraaju na nain kao to je: Ko
si ti da bi tako neto izjavio? Za koga sebe smatra? Misli
45

da si iznad mene?, uimo da edno traimo apiauz i tuu

ijubav, nesposobni da volimo sami sebe. Naterali su nas da
pobrkamo potovanje i divljenje prema naem Sutinskom
Ja, sa aJosnim narcizmom. Kau ti: Pria o ljubavi prema
sebi, ali ta daje drugima? Moemo im odgovoriti: Svaki
posaokoji radim da bi se usavrio upuen je drugome i ima
za cilj da stigne do njega... Stii do onoga koji nisam ja,
rtvujui moje Ja.
To je posao koji, u jednoj tibetanskoj prii, obavlja kap
vode koja ne eli da ispari: bori se protiv toplote, protiv
vetra i ostalih prepreka da bi stigia na kraju do izvora okeana, gde se, srena, utapa.
Takva je borba koju vodi razum da bi se ujedinio sa
nesvesnim. Postoje mrane sile, ali takoe i sjajne sile kpje
ulivaju strah jednako kao tama. Moramo da se obaveemo
da emo traiti tu unutranju svetlost jer u poetku, ne elimo to da radimo. Borimo se. Uasava nas gubitak identiteta. Meutim, jna kraju, kao rezultat tvrdoglave i uporne
volje, ustupamo poslednju parcelu Svesti, kao transparentnu
rtvu i sreni se rasprimo u praznini.

: punu kutlau u ruci, doda so u lonac i ponovo proba supu

koju dri u kutlai. Poto ponovo zakljui da jo j nedostaje
' soli, ubacijo soli u lonac i ponovo je proba iz kutlae: m; kakva promena. Tada, odustane od ideje da ubactgejo soli.
Kutlaa je deo nas koji treba da poboljamo. Kaemo:
Nisam srean, ali umesto da poboljavamo vezu sami sa
sobom, nastojimo da poboljamo spoljanje uslove. epavi,
optuujemo kaldrmu.

Duboko u no, sused vidi Mulu Nasrudina kako, na

etiri noge, puzi ispod svetiljke.
- Mula, ta trai?
- Klju od kue!
- Ali tvoja kua je daleko, zato trai kljueve ovde?
- Zato to ovde ima vie svetla! - odgovori Nasrudin.
Poto se ne usuuje da trai svetlo u mraku sopstvenog duha, Mula Nasrudin ide da ga trai tamo gde nije, u
komotnim granicama svog intelekta.
ovek sprema supu. Da bi je probao, napuni kutlau,
uzme gutljaj i shvati da je bljutava i da jo j fa li so. Drei
46

47

Devojica kae majci:

- Miama, molim te, daj mi dva evra za onog sirotana to
vie na ulici...
- Naravno - odgovori mati. - ta vie taj siroti gospodin?
- Vie: Sladoled! Dva ukusa, dva evra!

" 'l.

5. Model koji ne treba oponaati

Svako ivo bie ima, u stvari, razliit ugao posmatranja. Biti slian, ne znai biti isti. Put Svesti zahteva da shvatimo nau sutinsku razliitost. Svi su jednaki i pokorni
samo jednom gospodaru je tiranija. Svi su razliiti saraujui na zajednikom cilju je demokratija.

P o izlasku sa predstave, jedna gospoa zamoli punaku

pevaicu:
- Tako bih volela da imam fotografiju itave vae figure!
- Odmah u vam je dati! - odgovori, polaskanapevaica.
- Da li elite da je stavite u neki album?
- Ne odgovori gospoa. elim da je stavim na vrata
friidera, tako u se naterati da drim dijetu.

Sretnu se dva Afrikanca na seoskom trgu. Jedan kae

drugome:
- Jue sam bio u praumi i sreo sam lava koji mije uinio fssssssssssss...
- Laljive, lavovi ne ine fssssssss. Oni urlaju grooooaaaar!
- E, bio sam mu okrenut leima.

Ovde vidimo susret dve oprene take gledita. Izvfesno je da, u osnovi, svi ivimo u istoj stvarnosti, ali ne i u
istom mentalnom svetu. Svako od nas projektuje spolja
svoje unutranje deformacije. esto, ne znajui ko smo, da
bismo iveli meu ostalima, sebi stavljamo masku koja odgovara onome to oni misle da jesmo. Imamo ograniene
mere linosti, koje primenjujemo kao da su normalne; ono
to lii na to to mislimo da jesmo nam uliva sigurnost,
ono to je drugaije, budi nae nepoverenje i agresivnost.
Nismo svesni da na istom jeziku priamo razliite jezike.
ivimo dajui stvarima i injenicama znaaj esto suprotan onome koji im daju drugi.

ta je dobro, a ta loe? Jedna sufi pria govori kako

mudrac, kada njegov lepi konj razvali vrata tale i pobegne, i kada susedi dou da ga tee, sa blagim osmehom na
licu odgovori: Ko zna zato je to dobro. est meseci kasnije, konj se vrati sa deset divljih konja koji su ga posmatrali
kao vou krda. Kada susedi dou da mu estitaju, mudrac
im kae: Moda nije zarad dobrog. Mudraev sin poeli
da ukroti jednog od konja. A ovaj ga, divlji, pri prvom pokuaju baci na zemiju. Mladi polomi nogu i osta epav zauvek. Mudrac ree susedima koji su doli da ga tee: Ko
zna zato je to dobro. Izbije rat i svi momci iz sela budu
primorani da odu u vojsku, osim mudraevog sina, koji je
epao... I tako, od dobrog ka loem, od loeg ka dobrom,

48

49

uspostavlja se lanac, u kom se ni uzroci, ni posledice ne

mogtf definisati kao pozitivni ili negativni. Pogled, koji vidi
samo sadanjost, je ogranien. Mudrac posmatra stvari iz
vremena venosti.

- Kai mi, obojica sa arom meditiramo, jednako sati,

zato tebi priiaze zeevi, a meni ne?
- Odgovorje prost - odgovori prvi - zato to ja nejedem
zeeve, a ti ih jede.

Voza automobila, Ijut to je morao da zakoi u prazno,

da bi izbegao sudar sa automobilom ispred sebe, povie:
- Ne vredi ni da seupitam da li je to ena za volanom!
Na njegovo veliko iznenaenje, ovekje. Zatim povie:
- Sigurno vas je vaa majka nauila da vozite!

Pitaju Ramakrinu: >

-A k o bacite kamen u beskrajno, dokle e stii?
Mistik odgovori:
- U moju ruku.

Moe se rei da je voza enomrzac. Za njega su uvek

ene te koje loe voze... Ali, produbljujui malo smisao ale,
moemo zakljuiti da pokuavamo da uskladimo stvamost
sa naim miijenjima. Tokom dana, tumaimo sve to nam
se deava tako da se ne menjamo ni u emu: krivica nikad
nije naa, uvek su drugi krivi. Lino Ja sve pretvara u sopstvenu korist. Neprestano izobliavamo stvarnost kako bismo pronali izgovore koji nas opravdavaju.
Razmiljanje komarca: Ne razumem kakvo zadovoljtvo
pronalaze Ijudi u tome to sami sebe amaraju nou.
Zatvoreni u sebe, ne shvatamo da smo sami uzrok svojih problema. Ponaamo se kao paraziti u svetu, stalno traei i nikada ne dajui, sa stavom zadovoljnog cinika, dok
nas, iznenada, svet ne odbaci, nai planovi se raspre i optuimo lou sreu za sve te neuspehe. Ne moe se iveti
prodirui tue plodove, nikada ne posadivi nita.
Dva monaha meditiraju na poljani. Oko jednog se okup i mnogo zeeva. Drugom se nijedan ne priblii. Drugi pita
prvog:
50

1y

Voza kamiona se zaustavi na granici. Carinikgapita:

- Imate li neto da prijavite?
- Apsolutno nita!
Carinik otvori kamion ipovie:
- A ovo? - ugledavi slona, zarobljenog izmeu dva pareta hleba uvezana uetom.
- Kuda ide ovaj svet, ako ovek ne moe u svoj sendvi
da stavi ta eli? ~ odgovori kamiondija, van sebe.

Izvesne osobe umiljaju da imaju pravo da rade ta hoe,

makar se radilo i o slonu u sendviu. Umanjuju ono to je
u tim stvarima loe, mislei da to nikoga ne vrea i da nije
za prekor.
ovek kae dobrom prijatelju:
- Zato me je ostavila ena posle dvanaest godina zajednikog ivota? Zato je odvela decu? Zato je prestala
dam e voli? Ovo stanje je nepodnoljivo.
Dobar prijatelj mu odgovori:
- M sli da ona nije ujednako nepodnoljivom stanju kao
ti? Koliko je bolno kada mora da kae, nekom sa kim
si proveo mladost: Ne volim te vie! Vodim decu sa
sobom! Onaje takoe u ogromnom problemu.
51

Da li je zajsta tako nevin ovaj ovek u datoj situaciji?

U sutini, da bi reio problem, mora da se postavi u ulogu
svoje ene i razume njen boL ta joj je uinio? Zato ona
reaguje na taj nain? Pre nego to pomisli na sebe, trebalo
bi da se zapita u emu je zaista njen problem. Ne treba da
postavlja pitanja sebi sa ciljem da sve rei, nego da sazna i
zaista razume. S druge strane, bez sumnje, on igra ulogu
nevinog. A, jasno je da je suesnik u drami. U svakom konfliktu, odgovornost dele svi glumci. On je odgovoran za pedeset posto nedostatka enine ljubavi. Kao to je i ona odgovoma za pedeset posto injenice da je on esto odsutan.
Dokaz je to to ga dobar prijatelj savetuje da se svake noi
vrati kui. On prati njegov savet i, ubrzo, ena mu se razboli. Ona ga ne podnosi. alila se na njegovo odsustvo ali,
im je on tu, ona se razboli.
Koliko dugo emo igrati uloge nevinih, pravdajui se
za ono to radimo i prebacujui odgovornost na blinjeg
svog? Umirimo se kada umanjimo stvari. Kaemo da nije
strano. Zato, onda, mislimo da je ono to drugi radi, neto
strano? Vidimo sendvi sa unkom u tuem oku, ali ne i
sendvi sa slonom u sopstvenom... Ono to inimo drugima,
inimo sami sebi.
Predava na konferenciji pokuava da pokae uenicima kako su mukarci, danas, postali veliki egoisti:
- Bajue idem sa prijateljicom u restoran, kad ugledasmo, nasred puta, oveka kako lei bez svesti, jer su ga
udarila kola. Od svih koji su ga gledali, nikom nije palo
na pamet da mu pomogne. I ak, posle jela, kada smo
izali iz restorana, jadniak je leao na istom mestu!

uvrede definiu osobu koja ih izgovara, jer se, u svai, mi

pretvaramo u njegovo ogledalo i, istovremeno, on u nae.
Ako nismo sposobni da cenimo tuu lepotu, znai da
nismo svesni nae, a ako vidimo samo tue mane, znai da
u njima pronalazimo nae.
Tokom krstarenja, putnica, uzbuena zbog sone jagnjee nicle, odlazi kod efa kuhmje da pita za recept.
- Nita lake - kae jo j kuvar - treba izdinstati dvanaest
hiljada glavica crnog luka na vadeset etiri kile putera.
U ivotu postoje razliite take gledita. Verujemo da
stvarnost odgovara naem pogledu, ne sumnjajui da je pogled lian i da ga ne dele i ostali. Kada se kae da je izvesna stvar jeftina ili skupa, pitamo se za koga? Ono to je
skupo za siromanog moe biti jeftino za bogatog.
Budin roak, Davadata, mu je zavideo. Jednom prilikom, videvi da mu se svetac pribliava, on uze luk i odapne strelu na njega. U vazduhu, strela se pretvori u cvet i
padne Budi pred noge.
t
Nevernik baci na Mahomu trulu smokvu. Ovajje, mislei da mu je siromani vernik baca na poklon, pokupi i,
da ga ne bi razoarao, pojede.

On sudi svetu, projektujui u njega to to je on sam.

Bik) bi zanimljivo kad bismo, kada se posvaamo sa nekim,
snimili na magnetofonu sve uvrede koje nam taj kae. Te
52

53

6. as vonje

M Janas je Jakovu lo dan zato to mora da odri prvi as

vonje svom sinu Mojsiju, koji za to nije ba nadaren.
Na jednoj kosini zakau konice vozila.
- Tata! Tata! Kakva nesrea! ta da radim? ta da radim,
moj Boe, ne mogu da zaustavim kola! - vie Mojsije.
- Smiri se, sme, smiri se! - kae mu otac. - Da bi ih zaustavio, pokuaj da udari o neto to nije suvie skupo.
Obe osobe su u opasnosti, ali jedna od njih je u stanju
da sauva smirenost, da ne misii na smrt, nego samo na nain na koji da izae iz situacije najmanje mogue oteena.
Otac usmerava sina, kako bi ovaj sam uinio najmanje
mogue zlo. To znai da, u periodu krize, treba da odrimo potpuno budnu svest, s ciljem da umanjimo tetu...
Uzevi u obzir da sve propada, neke osobe poinju da, kad
god mogu, unitavaju sve. Meutim, do poslednjeg trenutka, uvek postoji mogunost da se uini neto to bi spaslo
situaciju. ampion u karateu bi nam rekao: Kad padne,
jo uvek nisi izgubio. Dok pada, jo uvek moe da izvede udarac koji te moda moe dovesti do pobede.
Sa ovom poslednjom reenicom shvatamo da treba da
se predamo krizi, jer se, u onom najdubljem u njoj, nalazi
54

teenje. Nuno je da uemo tamo, trudei se da sauvamo

najvei mogui mir, mislei da nae nesvesno nije protiv nas,
nego da je na naoj strani. Posedujemo unutranjeg saveznika, koga moramo pustiti da se manifestuje... Violinista,
imajui na raspolaganju violinu, moe odsvirati uzvienu
melodiju; ali, bez instrumenta, nema muzike. Na isti nain,
ak i ako poseduje jednog Stradivarija, ako ne zna da svira,
nee biti muzike. Susret duha sa instrumentom proizvodi
muziku. Sigumo je da ta muzika moe biti visoko duhovna
ili nisko komercijalna.
Usred subotnje molitve, uje se buka neke prepirke u
dnu sinagoge. Rabin se uputi ka galamdijama i zatekne Davida i Abrahama.
- ta treba da znai ovaj skandal?
- Rabine, Abraham uporno tvrdi da crno nije boja! - kae
David.
- Naravno da nije boja! - uzvikne Abraham.
- Rabine - insistira David, - vi nam recite, poto ste mudrac: da li je crno boja ili nije?
- Naravno da je boja. Ism irite se sada...
Rabin se vrati na mesto svoje molitve, ali nekoliko trenutaka kasnije svaa ponovo poe. Rabin jo jedanputprie
ovoj dvojici.
- Zamolio sam vas da se smirite! Da li ste razumeli?
- Ali Rabine, Abraham sada tvrdi da ni belo nije boja!
- Insistiram: nije boja! - povie Abraham.
- Recite nam Rabine, da li je belo boja ili nije?
- Rekao bih da, zapravo, belo jeste boja...
- Aha! Jesi li uo Abrahame? Rabin je rekao da crno jeste boja i da je belo boja takoe! Priznaj, ve jednom,
da sam ti prodao televizor u boji!

Ono to nazivamo Unutranji Bog, mona energija koja

obitava u dubinama naeg bia, jeste veza koja nas povezuje sa Najviom Tajnom. Kada upotrebimo tu energiju za
nae sopstveno dobro, za dobro drugih i za dobro planete,
moemo da je nazovemo Bog. Ako je upotrebimo za samounitavanje, za povreivanje drugih i planete, moemo da
je nazovemo Demon. Unutranji Bog, Unutranji Demon,
sutinska energija je ista, njena svetost ili njeno zlo zavise
od toga kako je koristimo.
Ali ima neto gore od dobre ili loe upotrebe Unutranjeg Boga: to je odbijanje da ga upotrebimo. U ovom sluaju, ivimo beei od entiteta koji smatramo stranim, uronjeni u nae ogranieno Lino Ja, verujui da smo samo
ono to su nas nauili da budemo, to jest, nita. Kada nam
govore o naem unutranjem dragulju, o imenziji koja postoji tamo izvan naeg razuma, mislimo da se radi o iluziji, ne sumnjajui da Lino Ja - koje grekom zovemo Svest
- jeste samo iiuzija i da je na nepojmljivi deo, u stvari,
stvamost.
Jedna japanska zen poslovica kae: Da bi se rodilo
pile, kokoka mora da kljucne jaje spolja, dok pile istovremeno mora da kljuca ljusku iznutra. Unutranji Bog nam
se sve vreme obraa. Treba da nauimo da ga ujemo. Magovi kau: Hteti, smeti, moi, utati. Pod utanjem treba
podrazumevati: Napustiti iluziju zbog koje verujemo da
smo odvbjeni. Stvoriti tiinu , to jest, posluati.

-A li, ludae, zatosi urlao Vatra! Vatra!?

- Da sam vikao Govna! Govna! vi biste dojurili?
Najbolji metod da se pribliite mudrosti jeste da je oponaate. Pred konfliktima, tekim odabirima ili sumnjama,
moemo da se zapitamo: Kako bi se ponaao jedan mudrac
u ovom sluaju? I delovati u skladu sa onim to zamislimo
da bi ovaj uinio.

Na merdevinama, radnikpopravlja oluk na krovufarme.

Iznenada izgubi ravnoteu i pade u septiku jamu. Pone
da urla:
- Vatra! Vatra!
Gazda farme i njegova deca dojure do njega i izvuku
8a iz smrdljivejame. Potom, gazdafarme, iznerviran, upita:
57

7. Ciklusi koji se ponavljaju

fMedan prefrigani ijedan glupaksu u bioskopu.

- Da se kladimo u deset evra da e kauboj koji jae belog konja pasti - ree prefrigani.
- Vai- prihvati glupak.
Pet minuta kasnije, kauboj pade.
- Vrlo dobrol - zakljui glupak - Zaradio si deset evra!
- Ve sam gledao film - ispovedi mu se prefrigani.
- I j a sam, ali nikada ne bih pomislio da e kauboj i ovog
puta pasti.
esto se sreemo sa situacijama kao to je ova. Tipina
osoba izjavljuje: Oenio sam se enom koja me nije volela
i ostavila me je. Pet godina kasnije, isti ovek kae: Oenio
sam se drugom enom. Nije me volela, ostavila me je. Deset
godina kasnije, ista osoba kae: Niko me ne voli, upravo
me je trea ena ostavila. Reklo bi se da on veruje da e
se film koji je snimljen u njegovoj glavi promeniti; dok sve
vreme ne radi nita drugo do ponavlja jedan te isti potez.
Jedan sjajan pisac, slabo poznat, bio je zaljubljen u enu
koja mu nije odgovarala. Nastavio je da pati narednih sedam
godina posle kojih se ona udala za nekog poznatog pisca.
To ga je tofiko deprimiralo da je prestao da pie i poeo da
58

slika. Odmah se zaljubio u drugu enu. Radilo se o nemoguoj ljubavi, kao i prethodni put, poto mu se ona nikada nije
predala i ta situacija je trajala takoe sedam godina, posle
ega se ona udala za poznatog slikara. Osetio se iskompleksiran i ostavio slikanje. Malo kasnije poeo je da ui da svira flautu. Naao je enu. Bio je zaljubljen u nju sedam godina, ali ena ode sa poznatim dirigentom orkestra.
Dvadeset i jedna godina nemogue ljubavi! Zbog ega?
Kada se ovek upusti u toliko godina nemoguih ljubavi,
' mora biti da mrzi ene. Priati o nemoguoj ljubavi jeste
priati o mrnji, samim tim to je ljubav mogua ili je nema.
Razlozi zbog kojih dve osobe ree da budu par, su misteri,ja. Ako se mukarac ne pokori realnim ispoljavanjima nego
neostvarivim snovima, to je zato to, zapravo, ne voli. Kae: >
Vie volim idealnu ljubav, i ostane sa tom iluzijom. To jest:
ostane neraskidivo vezan za svoju majku.
Po prisustvovanju jednoj terapeutskoj seansi gde je morao izraziti svoj bes, brat mog prijatelja, sedam godina mlai od njega, ode direktno u kuu svoje majke, uze puku,
stavi sebi cev u usta i raznese sebi glavu u njenom krevetu...
Moj prijatelj je na kraju shvatio: Majka ga je uvek vie volela nego mene. Smatrala je da je u svemu bolji od mene...
uveni ljudi koji su se enili enama koje sam voleo uvek su
bili sedam godina mlai od mene. Mislim da sam u njima
projektovao problem koji sam imao sa bratom koji mi je
krao majinsku ljubav.
Ne vole sve majke svoju decu. Ima nekih koje, zbog
sloenih motiva, jo od kad ih nose u utrobi.ele a ih se
otarase. Ako se porode, kasnije - da bi pobedile nesvestan
oseaj krivice - transformiu svoj manjak ljubavi u posesivnu brigu. Ali, ako ta ljubav nije prava, dete to sublimirano oseti i, onda, zapone dugi proces autodestrukcije.

59

Zato mi se ubio sm? U mom sopstvenom krevetu! Takvu mije bol naneo...
Upravo se, gospoo, zato ubio: da bi vam naneo bol.
Umorio se od ivljenja traei od vas neto to mu nikad
niste dali. Unitio se u krevetu u kom ste ga rodili s ciljem
da vam pokae kaiko ste ga vi lino unitavali od kad se
rodio. Otkrijte razlog nagonima ka smrti koje ste, od vae
trudnoe, hranili kod deteta. Razumite da ste od njega napravili vaeg miljenika da bi ga spreili da odraste i da se
pretvori u oveka. Jednostavno, vi prezirete muku spermu.
Dete kome se zabrani da sazri osea frustraciju, ali strah
od odraslog ga pretvara u saveznika sve dok se on sam,
pokoravajui se nesvesnim i ubilakim eljama majke, ne
uniti.
Mali, slabani i mravi kauboj izlazi iz bara. Minut kasnije, crven od besa, vraa se viui piskavim glasom:
- Ko je obojio mog konja u zeleno?
Jedan veliki kauboj, impresivnog miinog sklopa, ustade, stavi ruke na drke svojih pitolja i ree:
- Ja sam! Ima neto protiv?
- Ne... sarno sam hteo da vaspitam... kada mislite da ga
preete drugom rukom... da bih mogao da vampomognem.

60

8. Pravedna cena

JL/ve prostodune ene se sreu:

- ta tije? Deluje neraspoloeno.
-D a zn a d a jesam! Imala sam dva Ijubavnika i obojica
su me ostavila. Pedro, zato to sam ga puno kotala.
Pepe, zato to mu nisam davala dovoljno.
Imamo razliite take gledita u pogledu novca. Niko
u depovima ne nosi iste novanice, ni novie. Njihovoj
ekonomskoj vrednosti se dodaje emotivna vrednost. Novac
dobijen be rada, od nasledstva, nije isti kao onaj koji zaradimo u znoju naeg ela. Postoji prljav novac, bolni novac,
laki novac, zaslueni novac, novac emigranata, skorojevia,
krtica, aristokrata, katoliki novac krivice, ponosni protestantski novac, incestoidni novac. to se tie ovog poslednjeg, moemo rei da je infantilan, jer dete poznaje jedino
novac koji mu daju njegovi blinji, to u njemu stvara naviku da trai. Kasnije, nesposoban da dostigne zrelost, nastavlja da trai od efova, od vladinih institucija, da trai stipendije, penzije, televizijske nagrade, itd. U stvarnosti, dok
izvesna osoba u ovom drutvu ne pone da zarauje novac
koristei svoj kreativni talenat, ne moe se nazvati odra61

slom. Svet zavisi od stava koji imamo o njemu: ako elimo

da ga promenimo, nuno je da prvo promenimo sebe.
Mojsije je u kancelariji, brojei zadovoljno novac koji
je zaradio tog dana, kad ue njegov prijatelj Abraham i
ree mu:
- Neophodno mi je da mi odmah pozajmi pet hiljada
evra u novanicama.
- Molim!? Pet hiljada... ali, to je mnogo.
- Ne brini Mojsije... Vratiu ti ih za deset minuta...
- Nemoj me zasmejavati: im ih dobije, zaboravie da
ih vrati...
- Neu izai odavde! Jo u ti vratiti sa kamatom od pet
posto... Zaradie bez rizika dvestapedeset evra za deset minuta!
- Dobro... Ako je tako, pozajmljujem ti ih.
Mojsije preda Abrahamu pet hiljada evra u novanicama. Njegov prijatelj ih stavi u dep i potom ga upita da li
moe da se poslui telefonom. U odvojenom oku kancelarije pria telefonom deset minuta, zatim, sa velikim osmehom preda Mojsiju pet hiljada evra sa dodatnih dvesta
pedeset.
- Nita ne razumem, Abrahame. Objasni mi, molim te,
o emu se radi.
- Nita lake, Mojsije: trebalo je da porazgovaram o jednom vrlo vanom ugovoru i, da bi postigao to to elim, praznih depova bih se oseao veoma slab. Kada
sam ih napunio, imao sam autoritet koji mi je trebao
da nametnem svoje uslove.
Nain na koji percipiramo je od sutinske vanosti. Vrlo
retko nam se sudi prema onome to jesmo, nego radije prema onome kako mi sebe vidimo i oseamo.
62

Dobar dan Abrahame!

Dobar dan Mojsije. Kako si?
Vrlo dobro - odgovori Mojsije. - ta ima novo?
Udruio sam se sa jednim Jevrejem - ispovedi mu se
Abraham.
- Ah, je l ? Na osnovu ega?
-N a osnovu trogodinjeg ugovora. On tdae novac, a
jaiskustvo!
- Ah! - zaudi se Mojsije, zainteresovan. - / ta e se
desiti posle tri godine?
- Pa, ja u imati novac, a on iskustvo - zakljui zadovoljno Abraham.
Znanje ima cenu. Tako je razmiljao doktor i psihoanalitiar ak Lakan... Jednom prilikom, odreena osoba je
elela da je on analizira po svaku cenu, i Lakan prihvati
precizirajui:
- Izai e vas vrlo skupo. Vi utvrdite cenu.
- Ne bih znao to da uradim - izvinio se zainteresovani.
- Onda me pozovite na veeru - predloi maestro.
Otili su u luksuzni restoran i, oito, raun izae veoma visok. U trenutku kada je budui pacijent hteo da plati,
shvati da je upravo utvrdio cenu svake seanse. Uloio bi u
korist svog duha ono to bipotroio da se prehrani.
U prvoj ali, saradnik mora da plati kako bi stekao iskustvo. Ako ne uzmemo Abrahama kao prevaranta, nego kao
dobrog poznavaoca posbvanja, prirodno je da bude nagraen za znanje koje nosi, poto e, za tri godine, njegov uenik imati iskustvo koje e mu dozvoliti da zaradi mnogo
novca.

63

Postoji jo jedna pria o osobi koja je elela da ide na

psihoanalizu kod Lakana:
ovek koji ve prati psihocmalitiki tretman doe kod
Lakana da bi obavio kontrolu njegove analize (ubeen da je
psihoterapeut genije). Analiza sa Lakanom ga izae veoma
skupo, deset puta vie nego sa svojim psihoanalitiarem.
Meutim, posle dve-tri seanse odluuje da nastavi, ttprkos
ceni, i pie svom bivem terapeutu da bi ga obavestio da
prekida sa tretmanom, je r ga ovaj kota previe.
Kada plaamo malo a ne napredujemo, to nas izae
vrlo skupo. Ali kada plaamo mnogo i napredujemo, tako
neto nam izgleda jeftino. Na nama je da odluimo o ceni
onoga to uimo.
Pria o Abrahamu i njegovom saradniku je mudra: iskustvo ima vrednost koju mu damo. Odrasli ulae u svoj
duhovni razvoj.

64

9. Primorati nekoga da primi

JLJve majke Jevrejke priaju:

- Moj sin je sjajan doktor - tvrdi prva. - Apsolutno je
nuno da ode da ga vidi!
- Ali nita mi ne fa li - odgovori druga. - Zato bih ila?
- Toliko je dobar doktor da... - objanjavaprva vrloponosna - ak i ako ti ne fa li nita, neto e ti nai.

Ponekad pokuavamo da pomognemo, ali inei to moemo da povredimo drugog obavezujui ga da primi neto
to nije traio.
Posao leenja zahteva vanrednu delikatnost. To nije
obaveza koja dozvoljava da se uzdigne Lino Ja onoga koji
lei, niti da se uglanca njegova slava i reputacija. Kada elimo da izleimo nekoga, to treba uiniti sa punim potovanjem, diskretno interveniui i nikada ga ne obavezati da
primi nau uslugu. im pokuamo da dokaemo da smo
udo od iscelitelja, prouzrokovaemo veliku predrasudu.
Ne verujmo osobama koje se bave isceliteljstvom sa
ciljem da se samopotvrde! Gurijev je govorio: - Tako su
Ienji da sami sebi pomognu da ele da pomognu drugima.
ele da postanu vredni, da budu moni i vebaju na drugima. Gubimo godine ivota polaui poverenje u jake lino65

sti koje se predstavljaju kao nepogreive. Misle da je ono u

ta veruju realnost. Ponekad, skoro uvek prekasno, shvate
da gree:
Jedan doktorje pozvan do kreveta bolemika. Poto ga
je privatno pregledao pree u sobu pored i ree njegovoj
eni:
- Nemojte se brinuti, gospoo, vaem muu nije nita.
Samo misli da je bolestan.
Nedelju dana kasnije, doktor pria telefonom:
- ta kaete gospoo? Kako vam je mu?
- Isto, izmilja stvari. Sadajednostavno misli daje mrtav.
Stvarnost moe biti razliita od onog u ta verujemo.
esto, osoba koja arko eli da nam da savet, zapravo ga
ne daje nama nego samoj sebi:
,
- Kako je bilo? Da lije imao efekta lek koji sam vam prepisao? - pita doktor svog pacijenta.
- Naravno da da! Mnogo dobro je delovao na mene!
-Zaista?
- Da, zaista!
- E p a kad vi kaete, onda ugaprobati ija: imam isti
problem koji ste imali i vi.
Ovaj lekar prepisuje lekove koje on sam nije probao.
Daje savete kako bi pomogao osobama da ree problem dok,
meutim, on preivljava na linom primeru taj isti problem.
U jednoj inicijatorskoj indijskoj prii, pripisanoj Gandiju,
ponaanje mudraca je vrlo razliito:
Jedna majka poseti izvesnog gurua kako bi ga zamolila da pria sa njenim sinom i da ga navede da prestane
66

da jede eer. Guru shvati molbu i predloi im da dou nedelju dana kasnije. Tako i urade. Tomprilikom guru se obrati
detetu:
- Deko, prestani da jede eer!
Iznenaena kratkom intervencijom, uznemirena majka
pita gurua:
1
- Zbog ovoga smo morali da ekamo nedelju dana? Mogli ste mu rei to isto prvi put kad, smo bili ovde!
- Pustio sam vas da ekate nedelju dana jer sam, tada,
i ja jeoeer.
Kada traimo savet, izbor savetodavca zahteva strogu
panju. Jedna stvar je znanje koje primamo izvlaei ga iz
rei; a druga, znanje koje proizilazi iz sume akcija koje smo
preduzeli da bismo ga usvojili. Iscelitelj ne bi trebalo da preporui zadatak koji on sam nije sposoban da ispuni.
Neke osobe, iz straha ili lenjosti da rade sami na sebi
kako bi spoznali sopstvenu autentinu prirodu, oseajui se
odseeni od svog unutranjeg blaga, grade miljenja, oseanja, elje i tenje, neprestano laui sami sebe. U svim svojim pojavama nastoje da budu ono to nisu. Zbog toga, im
se nau pred istinitom osobom, uznemire se i pokuavaju
svesno ili nesvesno da je povrede. Najbolji nain da to uine je dajui joj prijateljske savete, kojim je guraju u lani
ivot, samim tim, destruktivni.
Uprkos svemu, sa onim to smatramo naim manama
moemo uspeti da se realizujemo.
Jedan seljak se ali kralju na svoje siromatvo i na to
kako nema sredstva kojim bi odneo na pijacu svoje povre.
Kralj mu ponudi poklon:
- ta eli?
- Velianstvo, jedan konj bi mi spasao ivot!
67

Kralj pristane i preda mu ga Seljak se ali:

- Velianstvo, ne mogu da prihvatim ovu ivotinju. Ne
slui mi. Ne zna da ide tmapred, stalno ide unazad.
Kralj mu ree:
- Zadrae ga. Reenje tvog problema je jednostavno.
Stavi sedlo naopake, sedi gledajui mu u rep i nateraj
ga, da unazad, ide kuda eli.
Ono to nazivamo naim manama moe, kasnije, biti
motiv, zbog kog nam se dragi dive. Francuski pisac i umetnik an Kokto ree jednom prilikom svom prijatelju glumcu anu Mareu, koji se alio da ima neprijatan glas: Tvoje
mane e, kasnije, za druge biti tvoji kvaliteti, dok god bude
insistirao.

10. Nema zasluga

S r e to e se Haime i Samuel.
- Kako si? - pita Haime.
- Vrlo dobro - odgovori Samuel.
- Stvarno si dobro?
- Da, naravno! Kua mije oronula Zimi umirem od hiadnoe; leti se davim. S godinama, ena mi je postala
monstrum i moram daje trpim. Bez cvonjka sam. A, zahvaljujui mojim godinama, sve vie patim od bolesti.
Ali, osim toga, stvamo sam dobro.
Nuno je priznati da se izvesne osobe oseaju dobro u
svojoj patnji. Kada bi se njihove muke zavrile, oseali bi
se jezivo loe. Od detinjstva su se navikli da gube i da promauju. Nauili su da je ivot bolna zamka iz koje e se
spasti jedino smru. Ako bi se njihovi problemi reili, izgubili bi svoj identitet i glavnu emocionalnu sponu koja ih vezuje za njihovu porodicu i drutvo. Uplaili bi se da e nestati. Njihove nesree im daju oseaj da su ivi, definiu ih
i ine ih jednakim sa ostalima. Imati na teretu ranu, koja
se nikada ne zatvara, mnogo je bolje nego proveriti ko li ju
je otvorio: teko im je da priznaju da su bili nevoljena, neshvaena deca, na koju se nije mislilo; da je kalup u koji su
69

68

ih uveli i koji ih danas zarobljava, samo mentalne prirode.

Jedan zen tekst kae: Ako si zatvoren u jednoj kocki od
granita, kako e izai? Napravie korak napred i zaplesati!
Jevrejin estoko pati zato to nosi cipele premale za
njega
- Zato ne kupi cipele koje su tvoj broj? Da bi utedeo? - pita ga, iznenaeno, jedan prijatelj.
- Ti si antisemit, ili ta? Moda misli da sam krtica?
Ako nosim manje cipele, to je zbog toga to mi poslovi
idu loe, to ima sve vie rasista, to ena namerava
da me ostavi i to me deca ne potuju dovoljno. Onda,
svako vee, im uem u kuu, skinem cipele i desi mi
se prva prijatna stvar u toku dana.
Neke osobe zapadaju u tetne zavisnosti kao to su droga, alkohol ili kocka, ne bi li umirili svoju muninu. Potom, kada uspeju da stave taku na pomenute zavisnosti,
hvale se i trae aplauz. Ali kakvu zaslugu ima izlazak iz
problema koji su sami sebi napravili? Bodidarma, koji je
uveo zen budizam u Kinu, izjavio je ovo sasvim jasno kada
je bio primljen kod cara. Ovaj mu ree: Dao sam da se prevedu dve hiljade sutri. Izgradio sam mnoge manastire. ta
sam zasluio? odidarma, obuen u krpe, pogleda monog
cara sa ozbiljnou: Nema zasluga! Okrete se i ode na
liticu da meditira.
Ne moemo traiti priznanje za dela koja smatramo da
ga zasluuju. Kada neto uinimo prirodno, nije u pitanju
zasluga. Nije herojsko delo biti zdrav. Kao ni prosvetliti se.
Moda bi trebalo da dobijemo aplauz zato to posedujemo
vadeset prstiju?

70

Veoma ponosan, ovek ree svojim prijateljima:

- Moj pas je vrlo posluan, kada mu kaem: D olazi ili
ne dolazi? , on doe ili ne doe. ~
Ponekad se desi da se prevarimo. Mislimo da vladamo
situacijom ali, u stvari, ona potpuno vlada nama... Nema
zasluge kada se uini neko veliko delo, jer genijalni umetnik, heroj, ampion ili svetac, stigavi do svog cilja, ne postie lini cilj, nego se odaziva pozivu svog Sutinskog Ja,
koje se u isto vreme, povinuje namerama energije koja odrava univerzum, i koju nam prenosi Unutranji Bog.
Ako imamo ikakvu zaslugu, onda to nije zato to smo
autori dela - ono se prima iz dimenzije koja nam je superioma - nego zato to sino bili sposobni da potinimo nae
lino Ja volji Misterije: povinovati se znai pretvoriti se u
kanal. I da bi kanal bio od koristi, moramo ga potpuno isprazniti od upljih misli, egoistinih oseanja, nekontrolisanih elja i suvinih potreba.

11. Devijacije linosti

Z a p o sle n i doe da vidi svog efa.

- Gospodine direktore, smatram da moja plata nije u
skladu sa mojim kapacitetima.
- Razumem napor koji ste uinili da biste bili na visini
iste - uzdahne ef - Nastavite da se trudite: treba nahraniti porodicu.
ivimo nesreni. Uvek traimo jo, ne shvatajui da
je ivot boanstveni poklon... Jasno je da moemo da pogreimo i da se zadovoljimo iluzijom, uzimajui ego nekog
drugog - roditelja, prijatelja, suprunika, glumca, politiara, gurua - kao sopstvenu apsolutnu sutinu. Ako nestane
drugi, umreu. Zaboravljamo da smo jedinstveno bie,
zauvek upisano u taku memorije formirane od preseka
beskrajnog prostora i venog vremena. Prihvatiti ovo znai povratiti sreu, viu energiju, vrstinu odraslog, ogromni potencijal ivota koji nas odrava.
Priali smo o Telu, Dui i Duhu. Ako predstavimo Unutranjeg Boga figurom Sunca, ovo trojstvo bismo predstavili
figurom Meseca. Mesec se, kao apsolutno primanje, ostavljajui sa strane svaku elju za moi, ponizno predaje reflektovanju svetlosti zvezde kralja. Lino Ja i Vie Ja se predaju
72

Sutinskom Ja i povinuju njegovoj volji. Zato to vi niste

vi, vi ste Sveti Duh, kau Jevanelja.
Ako negiramo egzistenciju naeg unutranjeg blaga, ako
odbacimo savrSeni dijamant kao daje nevtdijiv, ako ne nauimo da zahvalimo za hleb na svakog dana, moemo zavriti ivei kao bia emotivno nezrela sa iskrivljenom linou.
Negativne staze koje se udaljavaju od pravog centralnog
puta su brojne. Skrenuti sa onog koji nas vodi ka jedinstvu,
prelazimo vie od jedne pogrene putanje... Imam ovde neke,
koje moemo ispodvlaiti prepoznajui se u njima:
Kaemo da ne znamo, ili da ne moemo, da volimo i
odmah se zalepimo za osobe nesposobne da vole isto kao i
mi i pretvaramo se u zavisnike te bolne veze... Ne moemo
da razaberemo da je Ijubav Ijudska: uzdiemo je na Bocmski nivo, zahtevajui nemogua savrenstva... Ne prihvatamo da nene veze budu dinamine, podlone promenama... Plaemo, je r je svet takav kakav je, a ne onakav
kakvim ga mi elimo, bolje rei: neka se sve zaustavi i
neka se nita i niko ne promeni... Ne znamo ni daprimimo
; ni da damo, ivimo zatvoreni u alopojci nezadovoljstva,
koju je nemogue definisati, i ako se sretnemo sa nekim ko
nas voli, ne znamo kako da odrimo tu vezu, elimo da
bude istog trenutka savrena, ne priznajui da se uravno( teeni par stvara mukotrpnim radom i da oseanja, ukoli*ko nisu ispraena razvijanjem nenog razumevanja potre\ ba drugog, uvenu... rtve smo sopstvenih nagona, ne verujui da ih moemo usmeriti od autodetsrukeije ka boIjem ivotu... Ne elimo da znamo nita dublje o nama, ko
smo, kako fimkcionietno; udimo da nas zabave, ali poivrno; plaimo se svega to moe da nam otkrije nae duboko nezadovoljstvo... Sve vie smo nestabilni, nesposobni
ispunimo bilo kakvu odgovomost... esto, iako nam je
73

zatvoreno srce, iz straha od samoe izmislimo oseanja zaIjubljenosti koja nas kasnije zarobe u vezi koja nas gui...
Nemoni i beskorisni, nemamo ciljeve, nemamo planove,
nemamo volju, radimo stvari koje nam se ne sviaju... Bez
snage da se suoimo sa borbom izleenja, preputamo se
nekontrolisanoj plimi tuge, oseamo elju da umremo i
preivljavamo uz trikove: potisnemo elje, ignoriui ih...
Izmestimo probleme optuujui druge da su ih prouzrokovali; veliamo ih elei da spasemo sve vrste rtava, ne pomaui sami sebi... Identiftkujemo se sa grupama, u njima
guimo svoju linost, bile to sekte sa svojim guruima, religije sa svojim nagradama i kaznama, politike partije sa
svojim nepotenim obeanjima ili infantilne opsesije sportistima ili poznatim umetnicima... Ono to u unutranjosti
potiskujemo, projektujemo u spoljanosti; ono to jesmo, a
ne elimo da budemo, prebacujemo drugima... Maskiramo
negativne misli preuveliavajui preko svake mere one pozitivne: iako znamo da smo nesreni, prikazujemo se kao
zadovoljni; iako nemamo elju za tim, obavezujemo se da
odravamo seksualne odnose ili da dajemo strasne izjave
o neemu... Beimo u ono to verujemo da je na zdrav razum, objanjavamo sve intelektom negirajui sami sebi pristup nesvesnom: Snovi su samo snovi, U sutini to nije
ono to sam eleo/la, Svejedno mi je, nije vredelo truda ',
itd. Sve ee se ponaamo kao deca, traei nekog ko e
nam postaviti granice, ko e nam organizovati tvot... Slabi,
preziremo slabost u drugima i kao vampiri pijemo energiju
onih koji nam pomau... Nuno nam je drutveno priznanje: moramo da se oseamo vani, po svaku cenu; teimo
nagradama, odei koja nam dobro stoji, tome da se nae
ime pretvori u znak uspeha, ali u isto vreme elimo slobodu, elimo da se izolujemo, da se zatvorimo u ogranienu
mentalnu teritoriju... Patimo to ne moemo da dostignemo
74

savrenstvo: operiemo se kako, bismo promenili male telesne mane, verujemo daje sve to uradimo osueno na propast, da nam nikakva koliina novca nije dovoljna, da niko
ne prepoznaje nau pravu vrednost ili da smo nefleksibilni
u odravanju vrednosti... krtost, rigidnost i tvrdoglavost
su nam verne prijateljiqe, nita ne rizikujemo iz straha da
ne ispadnemo smeni ili da nas ne kritikuju, ne stvaramo
sopstveno delo, je r znamo da, na kraju, svakako neemo
biti njime zadovoljni... Oseamo da nas prate, da ele da
nas prevare, da su svi sumnjivi i da nas okruuju nelojalni
Ijudi, da se nae rei koriste protiv nas: nikad neemo zaboraviti, niti oprostiti zlo koje nam ine, poniavaemo ih
i unitavati isto kao to oni ele da ponize i unite nas!...
Nita nas ne zadovoljava, ne podnosimo da imamo intimne
prijatelje, osim ako to nisu nai roditelji, ne izgleda nam neasno lagati, ne zanima nas tua sigurnost, imamo udne
stavove, sujevemi smo ili nam je neobina percepcija, ujemo glasove, sopstveno telo se okree protiv nas... Niko vie
ne zasluuje nau Ijubav, preuveliavamo nae kapacitete,
oekujemo da se prizna da smo superiornija bia, nuno
nam je da trijumfujemo, samo osobe na naem nivou nas
mogu razumeti, preziremo ostale, ali zavidimo im na onome
to postiu; a oni su, sa svoje strane, Ijubomorni na nas...
Potpuno zavisni, ne moemo da odluujemo, ne moemo da
izrazimo nae neslaganje ili kritiku, ne moemo da imamo
planove, jer niko nema poverenja u nae vrline, deava nam
se da obavljamo neprijatne poslove, napustili su nas, nesposobni smo da se brinemo sami o sebi, oajniki traimo partnera sumnjajui da emo ga ikadapronai... Izgubili smo
identitet, ne znamo ta smo, preterano se prepustimo, da se
samopovreujemo, dase ubijemo... Oseamo se sigurni kada
prekrijemo kou tetovaama, ili kada izbuimo meso metalnim ukrasima... Preputamo se poplavi emocija, teko nam

je da kontroliemo napade besa ili nau verbalnu i telesnu

agresivnost, inimo sve to moemo kako bismo bili u centru panje, usvajamo tonalitet glasa, rei i zavodljive pokrete... Egoisti, uzimamo kada osetimo potrebu i ostavljamo
kada se osetimo sitim...
Treba da dodamo ovom nepotpunom meniju one koji
trguju tuim neuspesima. (Veliki procenat trinih reklama
iskoriava muku zbunjenih i nezadovoljnih individua.)

Taman pomislih da sam pobeen, kad videh par testisa.

Znao sam da mije to bila jedinstvena prilika da ga se
oslobodim i kako je paket bio u visini mojih usta, snano sam ga ujeo.
- Oh, kakav borbeni duh! - ree trener - estitam ti: ak
iako nije bilo elegantno bilo je vrlo ejikasno!
- D a~ odgovori Do - neverovatno je ta ovek moe
da uini kada se ujede za sopstvena muda.

Jedan bokserski lmnader kae:

- Ja uvek pobeujem, jer pravim posao na gubicima mojih uenika. Na primer, imamjednog boksera kog nokautiraju toliko esto da sam uredio da nosi ime naeg
sponzora na onovima svojih patika.

Jedan zen uitelj pita: Ko moe da skine ogrlicu divljem

tigru? Odgovor je: Onaj koji mu je stavio! Mi smo tigar,
nai problemi ine mentalnu ogrlicu, moemo pobediti unutranjeg neprijatelja, ako prestanemo da postavljamo sami
sebi ogranienja. Mogue je pretvoriti neprijateljske dogaaje u dobre prilike.

Druga ala prikazuje na ubedljiv nain da je mogue

izbei negativne sile uz krajnji napor da se nae podrka u
onom najdubljem u nama:

Dva lopova kradu u jednoj prodavnici odee i odnesu

sve haljine. Sledeeg dana, vlasnik okai obavetenje u izlog
na kom pie: 7 lopovi se oblae u naoj prodavnici.

Do, stari borac, stalnoje sanjao da pobedi Unititelja,

vrhunskog ampiona, ali se njegov trener svaki put protivio
tome. Unititelj zna jedan tajni zahvat kojim pobeuje sve
svoje protivnike. Ali, Do je insistirao toliko, da su mu na
kraju organizovali me sa anksioznim borcem.
Borba je poela. Unititelj se baci na Doa i dohvati
ga svojim tajnim zahvatom. Trener zatvori oi. u veliku
buku i vikupublike. Otvori oi da vidi katastrofu... i ugleda
Doa kojije uspeo da se oslobodi napadaa, da ga onesvesti i pobedi!
Vrativi se u svlaionicu, trener upita Doa ta je uinio da bi postigao takvo udo. Ovaj mu odgovori:
- Glava mije bila dole, sa pojasom stegnutim u UnititeIjevim rukama, bio sam savijen sam preko sebe, u vor.
76

77

kojima smo u kontaktu uveseljavaju ivot ili poseduju u

svom depu neko pare, iii ak itavo nae uho... Kada ne
eiimo da budemo sekai uiju, niti moralno iseckani na
komade, traimo nain da izbegnemo konflikte:

12. Ako ti udare amar...

D e te ulazi u kuu i, plaui se baci majci u naruje. Ima

malu ogrebotinu na licu.
- Taj prokleti deakje skoio na mene i udario me je l ali se dete jecajui.
- Jadni moj malia, zna kako se zove taj koji te je udario? - pita majka, dirnuta bolom svog deteta.
- Ne, ne poznajem ga.
- Kako emo onda da saznamo ko je to bio?
- Ne znam, ali moda nam ovo pomogne: imam u depu
njegovo uho.
Mnoge se osobe oseaju kao rtve, iako su iupale
uho svom neprijateiju. Kada dou da nam se ale, pitamo
se da li su tolike rtve kao to se nastoje prikazati i proverimo ta imaju u depovima. Tamo naemo, ponekad, ui,
ake, penise, grudi, materice... Toliko stvariL. Nesvesno
kod frustriranih osoba je puno uasnih nagona.
Na psiholokom planu, nije uvek rtva onaj ko nam se
ini da jeste. Prebacuju nam, krive nas, ali kada poeiimo
da dodirnemo sopstveno uho, shvatimo da ga nemamo.
Kada se naemo u situaciji u kojoj bi uloga delat rtva trebalo da bude jasna, pitamo se da li nam osobe sa
78

Jedan ubeeni antisemit eta ulicom i sree Jevrejina.

- Prljava svinja!
-J o s e f Goldenberg, drago mi je - odgovori, Ijubazno,
Jevrejin.
Zamislimo da nam osoba alje pismo prepuno uvreda,
aii da ga na kraju ne primimo i da joj se pismo vrati... Ta
osoba e na kraju primiti sopstveno smee.
Kada nas neko napadne, moemo odgovoriti udarcem,
uvredama, ujedima ili piaem, ali takoe, moemo ga izbei i pustiti da njegove rei ili napadi samo prou pored nas
ne dodirujui nas, kao to toreador uini biku, ne beei nikad od ivotinje koja ga napada. Suoi se s njom i eskivira
je. Nita od kukaviiuka. Ali se ne postavlja ispred nje. Sa
elegancijom, pokae biku svoju crvenu maramu i ovaj proe
pored nje. Izbegli smo agresivnost, nismo je upili.
Aii, zamisiimo da, ne uspevi da ga izbegnemo, dobijemo amar. Treba li okrenuti i drugi obraz, ne branei se,
kako nam savetuju Jevanelja? Da li je to stvarna Isusova
poruka? Takav savet, kao svaki sveti tekst, moe da izrodi
raziiita tumaenja. Ako nam neko od njih ne odgovara,
treba da pronaemo drugo. Pored toga, ako ne elimo da
budemo profesionalna rtva koja, kako bi zaradila sebi u
budunosti raj, trai jo udaraca od tabadija, mogli bismo
rei da smo primljeni amar zasiuiii, ne zbog nedostatka
morala, nego zbog nedostatka panje.

Mladi Japanac eli da postane samuraj. Ode da poseti

velikogprofesoramaevanja.
- Uiteiju, ta je potrebno da bi se ovladalo vetinom
maevanja?
- Potrebna je panja.
-Sam oto?
- Ne. Potrebne su panja i panja.
- Stvarno? Nita vie?
- Panja, panja ijopanje...
Ova panja, osa zen meditacije, sastoji se, pre svega,
u neprestanom posmatranju nas samih. Ne sudei sebi, putajui da se manifestuju nae slabosti i iluzije kako bi pokuali da ih ukrotimo... Panja, plaim se da ne umrem, a
samo onaj koji se ne plai smrti moe da pobedi... Panja,
treba da uklonim ovaj strah prestajui da se poistoveujem
sa mojim Iluzomim Ja... Panja, nita nije stalno... Panja,
moj neprijateij je moj saradnik: zajedno emo od ovog dvoboja stvoriti umetniko delo. Da li e pobediti on ili ja uopte nije vano. Najvanija je naa umetnost.
Nailazimo na istu poruku u legendi o aju: da ne bi zaspao meditirajui, Buda sebi odsee kapke i baci ih na zemlju: na mestu gde padoe, izraste biljka koja tera san... U
srednjem veku, osnovna osobina koja se pripisivala lavu,
bila je ta da lav nikad ne zatvara oi i govorilo se da je veito u zasedi skamenjenog pogleda. Legende koje savetuju
konstantnu panju...
Ako, zbog manjka panje, imamo osetljiv obraz, ili
kratkovido Lino Ja, kada dobijemo amar, trebalo bi da se
zahvalimo to nas je taj napad uinio svesnim jedne slabosti;
onaj koji nas naizgled kanjava, u stvarnosti nam pomae... Neznalica se, kad god mu pokau jednu od njegovih

80

mana, uvredi. Nasuprot tome, mudrac se zahvali, zato to

mu ta kritika omogui da se prevazie.
Oni koji dobiju najvii nivo Svesti i uspeju da probude
Unutranjeg Boga, ne moraju da upaju ui, izbegavaju napade, niti okreu i drugi obraz. Jednostavno ignoriu nasilje:
Jedan divlji ratnik, poto je poubijao svoje neprijateIje na bojnom polju, ulazi u malo selo, sa krvavim maem
van korica. Seljani prestraeni bee, svi osim starog monaha koji meditira sedei ispred vrata hrama.
- Svi tvoji seljani su pobegli na smrt uplaeni - ree mu
ratnik. - Zato ti, starkeljo, ne uini isto? Sa ovim maem mogu da te preseem na dva ne trepnuvi!
- A j a - odgovori mu mirno starac - ne trepnuvi, mogu
da te pustim da me presee na dva.
Besan, ratnikpresee starca na dva i potom ga, besnim
udarcima, itavog isecka. Malo-pomalo se smiri. Osmotri
krvave ostatke. Potom, shvati ogromnu hrabrost starca. Odsee sebi pletenicu, slomi ma i istog trenutka, pred vratima
hrama, sede da meditira.
Malo ko je u istoriji oveanstva doao do ovog nivoa
Svesti. Meutim, postoji vrlo efektan metod, na dohvat ruke
svima, za ivljenje u miru i neulaenje u konflikte. Jasno je
da, da bi se do njega dolo, treba razviti veliko strpljenje.
\
Uenik pita svog uitelja borilakih vetina:
l - Uitelju, moe li me nauiti mudrosti?
- Da, mogu.
Naui me onda odmah.
- Odmah? U redu. Idi na groblje, uvredi mrtve i vrati
se da mi kae ta su ti rekli.
Uenik ode na groblje, uvredi mrtve i vrati se.
81

- Uvredio sfrmrtve?
-Da, Uitelju.
* Ita su ti rekli?
- Nita Uitelju... Nisu odgovorili.
- Onda idi jo jedanput na groblje i pohvali iste te mrtve.
Uenik ode ponovo na groblje, pohvali mrtve i vrati se.
Jesi li pohvalio mrtve?
Da, Uitelju.
I ta ti rekoe?
Nita, Uitelju... Nita.
To je mudrost. Koliko god te hvalili ili te vreali, ne
treba da se obazire, kao ni mrtvi.

13. Anatomija para

P a r zaljubljenih turista se nalazi na breuljku Rajske doline. No je svetla i pod njihovim nogama se prua divan
zaliv, sa svojom tamnom vodom i velikim lukom sainjenim
odsvetala grada.
~ Pogledaj dragi sva ova svetla! - uzvikne mlada ena - ,
tolikojo osoba koje ive, volejedu, spavaju, sanjaju... ,
- Pa... - doda njen pratilac - ja sam mislio da su sve te
svetlee takice, jednostavno svetla.
1

Dve osobe posmatraju istu stvarnost, ali je itaju na

dva razliita naina. Percepcija mukarca je manje poetina od percepcije ene. Ali nije vano to to je svet za njega
banalniji. Vano je da njegova vizija ne bude njena. Umesto da se raspravljaju o temi pretvarajui je u problem neizlaenja u susret, dobro bi bilo da podele svoje vizije uzajamno se obogaujui.
Ljubavna veza nema za cilj zajedniku viziju, nego zajedniku kreaciju. Radi se o mestu gde bi trebalo razmeniti raziiite vizije. Mudraci Talmuda zajedno komentariu
svoja tumaenja Tore. Niko se ne raspravlja, niti protivurei drugom. Jednostavno izlau ono to imaju^da kau esto dajui oprena miljenja - i putaju Boga da odlui.
82

83

etaju filo zof i pesnik. Odjednom filozof, gledajui u

pod, ree:
- Gle! Mrtva ptica!
Na topesnikpovie gledafui u nebo:
- Gde? Gde?
Svi imamo pravo da mislimo ta boemo, ali ne bi trebalo da se suprotstavljamo drugima kako bismo potvrdili
nau viziju kao jedinu merodavnu. Harmonini par jeste
duo koji deli svoje razlike i u kom niko od njih dvoje nije
toliko licemeran da igra utogu po kojoj je slian onom drugom u svakom pogledu.
Ma! Takav je svet! kae mukarac. Oh, dragi tnoj
potpuno si u pravu! saglasi se ena. Iako misli suprotno,
kako bi ivela sa tim tatim ovekom, ona ga oponaSa i
upada u zamku slinog. Ili obrnuto. Oboje su se, pre nego
zbog prave ljubavi, sjedinili zbog nude za zatitom. Napravili su simbiozu.
Bespomona larva pronae praznu koljku i, kako ivi
u neprijateljskoj sredini, zavue se u taj zaklon. koljka
titi iarvu, a larva ini koljku ivom. To nije veza larve sa
larvom, niti koljke sa koljkom. To nije par nego saradnja,
u dobru i u zlu (radije u zlu) izmeu dve usamljenosti.
Brani par kree na odmor. Pet minuta poto je avion
uzleteo, ena vrisne:
- Oh Boe! Ostavila sam ukljuenu peglu...
- Smiri se - kae jo j mu - nee biti poara, ja sam zaboravio da zatvorim esmu na kadi...
ena i ovek, koji nisu razviii svoje Vie Ja ili sutinu
i koji ive trpei stalne svae izmeu svoja etiri ega, sluajno se upoznaju. Jedno drugo privuku. Stvore onO to oni
84

smatraju da jeste jedan par. Na poetku se oboje pretvaraju

da su ono to ovaj drugi eii da budu, kako bi uzajamno jedno drugome udovoljili. Ali doe momenat u kom primete
svoje razliKe i, nesposobni da ih toleriu, izbije katastrofa.
ta se u stvari desilo? Traili su u drugom ono to im samima nedostaje. Na primer: pn pokazuje veliku intelektualnu
pronicljivost i snanu seksualnost, ali je nesposoban da izrazi svoje emocije, osea da mu je srce zatvoreno u elinom
kovegu; pored toga, mui ga kompleks manje vrednosti na
nivou tela i ne zna kako da upravlja svakodnevnim ivotom.
Ona se, nasuprot tome, osea lepom, moe lako da organizuje dnevni ivot i dobro upravlja svojim emocijama. Ali je
frigidna i pati od kompleksa nie vrednosti po pitanju intelekta. Tako se, ujedinjujui svoja realizovana ega (on inte:
lektualni i ulni; ona, materijalni i emocionalni) dopunjuju.
Ali, kada njihovi kompleksi dou u kontakt (kod njega, fizika i emocionalna inferiornost; kod nje, seksualna i inteiektualna inferiornost) ulaze u teke konflikte. Zapoinju
puni nade govorei sebi: Glupa sam, a on je inteligentan.
Biu njegov eho i senka njegovih misli. Ponavljajui ono to
on kae, biu potovana. I JFrigidna je. Odgovara mi, jer je
niko pre mene nije zadovoljio. Izleiu je mojom seksualnom energijom. Na taj nain se formiraju parovi, zarobijeni
u svoja Lina Ja: prazni koji se pripajaju punima i puni koji
se pripajaju praznima. Time ne dobijaju nikad potpuno zadovoljenje. Uvek moraju dopunjavati neto kod drugog i
oekivati da drugi dopuni neto kod njih. Mesto koje su zauzeli nije mesto za dvoje, nego za jednog. Nisam imaia oca:
ti e biti moj otac. Nisam imao majku, ti e biti moja
majka... Ja znam da gledam, biu tvoje oi. Ja znam da ujem, biu tvoje ui... Nema oseaj za snaiaenje u prostoru, ja u te voditi. Neorganizovan si, nauiu te da napravi
; red... Ovoj vrsti parova se pokazuju tri mogunosti:

Mogu nastaviti tako godinama ne menjajui se nikad.

Pitanje je kompromisa: Ja sam ja? Ti si ti? ive u mukama, sakrivajui svoje sumnje, svoja nezadovoljstva, pretvarajui se sami pred sobom, porodicom i svetom da su sasvim
zadovoljni. Dosaivae se, izmiljae bolesti, napravie
osrednju decu osuenu na firustraciju. Nikada se nee zapravo sporazumeti.
Jedan veliki glumac sretne poznatu glumicu. On jo j
pria o sebi. Ona mu pria o sebi. Svako od njih se zaljubi
u sebe i objave u novinama da se venavaju iz Ijubavi.
Ne nastoje da se promene, niti se trude da sakriju svoju
neiagodu. Vade na svetlost svoje besove, svoje depresije,
svoje nepodnoljivo nezadovoljstvo. Vremenom, problemi
se pogoravaju. Stalno im nedostaje potovanja. Optuuju
jedno drugo da mu prouzrokuje pakao, ne poputajui. Svaaju se zbog milimetra prostora, svaaju se ko e se doepati televizije, zbog toga to im ta i ta re predstavlja uvredu,
zbog toga to jedno hre, a drugo ne prestaje da prdi.

oveksa modrim okom i oteklim nosem sree prijatelja.

ta ti je?
Istukli su me zbog asti jedne ene!
Zbog asti jedne ene?
Da, ona je htela da je sauva!

Pristupajui terapiji, oni prvo moraju da se sporazumeju meusobno i, kasnije, da raskinu svoje neurotine veze,
prihvate slobodu drugoga... Traei svesnu ljubav, moraju
da rade malo-pomalo kako bi ujedinili razliite jezike svoja etiri ega i probudili svoje Vie Ja. Da prestanu da budu
spoj dva edna bia kako bi se pretvorili u spoj dva potpuna
bia. Jedno samo bie moe da se smatra potpunim kada
86

pojasni vezu koju njegova dela, elje, oseanja i ideje odravaju sa njegovim Unutranjim Bogom. Postoji jedna kubanska vudu izreka koja kae: Pas ima etiri ape ali moe
da krene samo jednim putem. Svaki par koji ne razvije dobar nivo Svesti zavri sudarajui se. Svaki od njihova etiri
ega proizvodi razfiitu vrstu konflikta, kao da svaka apa
tog psa eli da krene svojim putem. Nikad ne uspeju da
veruju jedno drugom.

Mula Nasrudin ode u posetu prijatelju. Ovaj ga upita:

ta radi sada?
Brinem se o srei moje ene.
Ah, vrlo dobro! I kako se brine?
Naao sam detektiva koji je prati, kad ide da se vidi
sa Ijtibavnikom.

1. Telesni konflikti: borba za ivot

Poto mi roditelji nisu dali dovoljno panje, niti su
me cenili, nisam mogao da formiram svoje Ja. Nemam ni
hrabrosti, ni snage. Ne znam ni ko sam, ni kakav sam. Prazan sam. Ne nalazim smisao ivota. Nita ne mogu da dam
svetu. Nita ne vredim. U ovom stanju, traiemo u drugom sve ono to mislimo da nismo. Manje sam vredan od
govneta, potpuno u se predati tebi, jer nisam dostojan pokuaja da se dokaem sebi. Ti si jedino to postoji u mom
svetu. Moja srea je u tvojim rukama. Neko ovakav je hodajua zamka, prazan odrasli koji, sa neurozama bebe kojoj je potrebna majinska dojka, eka da mu partner kae:
Ti postoji!
Ovo bie koje se osea praznim, nai e drugo, koje
se takoe osea praznim. Ako je prvo pasivno, drugo je
aktivno: Predajem ti se! Ti e biti moje Ja! i Prihvatam!
87

Potvren zahvaljujui tebi, ispuniu moju prazninu oseajui se da sam neko: postau tvoj idol!
Kasnije, odlue da ive zajedno. U poetku jedno oboava, a drugo se preputa oboavanju. Postepeno, uz mnogo
pretvaranja, ponizni sluga manipuiie nadmenim, dok ne
pone potpuno njime da vlada. I, jednog dana, skupivi potrebnu snagu, uniti pijedestal idola kako bi ga naglavake
sruio pod svoja stopala. Jedno je odigralo ulogu deteta; drugo, odraslog: Oboavam te, jer si moje Ja! i Ja sam tvoje
Ja, jer me oboava!
U velikom hotelu, svaki dan zvoni telefon tano oko
dvanaest sati. Uvekse javi isti recepcionar i uje:
- Izvinite, koliko je sati?
- Tano je minut do podne.
Cuvi informaciju, sagovornik sputa slualicu.
Posle est meseci, osoba koja odgovara upita:
- Ali zato me zovete svaki dan?
- Ja sam radnik koji ukljuuje sirenu fabrike preko puta
vaeg hotela. Poto moram daje ukljuim u podne, moram da vas pitam koliko je tano sati.
Recepcionar hotela odgovori:
- A l i ovo je apsurd.no! Mi podeavamo na sat u skladu
sa sirenom vae fabrike!
Svako se meri prema drugome, i niko od njih dvoje
nema tano vreme. U ovoj vrsti parova, onaj koji vlada, sa
mukom shvata da njegovo Ja zavisi od oboavanja drugog.
I onaj koji je potinjen, sa istom vrstom muke, udi da ima
jedno Lino Ja i, odrubivi glavu (metaforiki) svom idolu,
veruje da e pronai svoju mo. Sada sam ja ti, a ti si ja. I
zato, zato to te mrzim, ostavljam te. Nai u nekog drugog koji zasluuje moje oboavanje.
88

2. ulni konflikti: borba za seksualni

identitet
ena osea veliku elju da osvaja muki svet. ovek,
da pokae svoju ensku stranu. Ona e formirati par kako
bi imitirala enstvenost lfoju ne poznaje, zato to je imala
muevnu majku. On e oformiti par kako bi imitirao mukost koju ne poznaje, jer je imao slabog ili odsutnog oca,
ili ak prerano umrlog, to ga je spreilo da ga upije unutar sebe. Odgojile su ga majka, baka, sestra ili tetka.
Na primer, jaka i velika ena - koja prezire muevnost
svoje majke i ne eli da bude kao ona - prikazuje se kao
krhka i slaba enka koja se pomae odeom, frizurama i
infantilnim stavovima. Formira par sa nesigurnim ovekom,
duhovno kastriranim od strane majke, koji se prikazuje kao
snani i posesivni mao. Posle nekog vremena, skinu maske
i ena pone da deluje kao mukarac, a mukarac kao ena.
U poetku su govorili jedno drugom: Hou da te hranim u tvojoj ulozi mukarca i da se prepustim pasivnom feministikom stavu, koji je karakteristika ena. Ili: U naoj
vezi elim da se potvrdim kao mukarac kako vie ne bHT
bio mamino dete.
Kasnije, kada ona pone da dolazi kasno, da radi ta
hoe, da se namee, a on se zatvori u svoju pasivnost, mogu
jedno drugom da kau: Da, neverna sam, jer si ljubomoran. ili Da, ljubomoran sam, jer si neverna.
Povremeno izbijaju konflikti i pozicije se menjaju. Posle.mnogih kriza, kada se utvrdi primirje, mogu rei jedno
drugom, verujui da su reili problem: Ja sam muko, zahvaljujui tebi, eni. Ili: Potvrujem te u tvojoj mukosti,
jer si ti muko zahvaljujui meni.
Ovo ne traje doveka. ena, postepeno postaje frigidna
i ovek svaki put sve tee doivljava erekciju. Oboje gube
89

I elju. Da bi dobro funkcionisali, ona mora da izgubi poto1 vanje prema njemu; ali on, ako mu uskrate potovanje, poI staje nepomirljiv u svojoj impotenciji.
Dva cveta izjavljujujedan drugom Ijubav:
- Oh, volim te! - ree jprvL -K ada bi znao kd iko te volim!
A drugi odgovori, drhtei:
- I j a umirem od elje za tobom... / ta kae n ato da po zovemo pelu?
Potekou moe, naizgled, reiti ulazak tree osobe na
scenu, bilp zajednikog deteta, bilo Ijubavnika. U prvom sluaju, kako se dete rodilo usred dubokih konflikata, ono e
predstavljati sve probleme. Roditelji ostavljaju po strani svoje rasprave i brinu se o onome to se deatva detetu (u stvarnosti, onome to su mu oni napravili). To ih neko vreme
odrava. Meutim... ni na koji nain dete ne moe biti reenje problema odraslih. U sluaju ljubavnika: kada je ovek
taj koji ode, ne treba mu mnogo da se vrati, jer mu nedostaje snaga njegove ene i, u trenutku u kom mu ona rairi
ruke opratajui, on je ubeen da je voljen i da e biti zatien... Ako je ona ta koja ode, zavrie u konfliktnom takmienju sa svojim ljubavnikom i, potom e se vratiti eljna
nenosti svog mua. Isto tako, kada joj on, posluan, plaui
oprosti, bie ubeena da je voljena i da e joj se povinovati...
Oboje su traili potvrdu, ali ako ne razviju svoj nivo
svesti, nastavie da sumnjaju do smrti.

3. Emocionalni konflikti: borba

a zadovoljenjem
Na ovom nivou verujemo da, ako nema sjedinjavanja,
nema ljubavi: elim da budem ti i da ti bude ja. elim da
oboje postanemo jedno bie.
90

Kockica eera, ludo zaljubljena u kaiicu, upita je

poudno:
- Gde bismo mogli da se vidimo?
Na ta kaiica cinino odgovori:
- Unekoj kafi...
Naa majka nam je dovoljno vremena davala svoje grudi. Ostala nam je elja da nas zagrii i da nam pusti da sisamo
njeno mleko do zasienja. Da bismo to postigli, vritimo i ritamo se. Ako nam doe, dobra je. Ako ne uini to, loa je.
Pretvorili smo se u odrasle koji trae da budu materijalno i
emocionalno zadovoljeni. Brinite se o meni. Potedite me
bola i patnje. Pobrinite se za moju udobnost. Pazite na moju
ishranu. U stvamosti se ne venavamo sa enom, nego sa
majkom. A, ako smo ena, elimo to da uradimo sa ocem
ili sa majkom otelotvorenom u mukarcu koji ima stomak:
idealni otac-majka.
Zahtevamo da nas tretiraju sa najveom paljivou i
brigom, jer smo rasli kao frustrirana beba. I ako se od nas
zatrai da budemo mi ti koji preuzimaju ulogu zatitnika,
ne moemo to da uradimo, paralizovani strahom da ne uspemo, kao to nije uspela naa majka.
Ako smo takvi, ubrzo e se pojaviti druga frustrirana
beba koja eli da zataka svoju slabost to udi za majkom,
pravei se odrasla. Dosta mi je vie to me gledaju kao
bespomono dete. Nemam potrebu da sisam. Da bi to dokazao, rtvovau se za tebe, pretvoriu se u tvoju idealnu
majku, Uzmi, dete, dau ti sve to poeli, ali pod uslovom
da ne odraste. Paljivo gledaj: ja te titim i uvam, ali im
: odraste, pau u veliku depresiju, jer u izgubiti funkciju.
; Oseam da postojim samo dok se brinem o tebi. Molim te,
zakljuaj se u kuu sa mnom, nemoj se uputati u prijatelj; stva koja e te udaljiti, nemoj se menjati, lmam toliku po91

trebu za tobom, zato to trai toliko od mene... ili Toliko

traim od tebe, zato to ti toliko trebam...
U stvarnosti, izmeu njih se ne deava nita odraslo.
Radi se o dva deteta koja izigravaju zreii par.
Izbie konflikt kada onaj koji ima ulogu deteta pone
da igra ulogu majke. Ovaj drugi e tada, sruen sa trona,
oslabiti, razbolee se, imae stranu nesreu ili e se unititi. Koliko jedan raste. toliko se drugi smanjuje... Poto
su ove osobe bunar bez dna, njihovim zahtevima nee biti
kraja, niko ih nee ubediti da imaju sve to im je potrebno.
Nikada nee prestati da zahtevaju. I traei svaki put sve
vie, pokazae drugom da nije sposoban da ih zadovolji. Ovi
drugi e se oseati loe, jer e eleti vie nego ita da zadovolje svoje suprunike. Ne uspevi to da ispune, patie. U
sutini, ne trae da budu voljeni nego trae zahvalnost. Ali
onaj ko neprestano trai, poto ne uspeva da se zadovolji,
nikada nee biti zahvalan.
Za nesvesnog smrt ne postoji. Meutim, zavisnost o
majci moe da se nastavi ak i kada nje vie ne bude.
%

Majka i sin su na plai. Dete je pita:

Mama, mogu li da se igram u pesku?
Ne, duo. Neu da isprlja odeu.
Mogu li da se okupam?
Ne. Prehladie se.
Onda, mogu li bar da se igram sa drugom decom?
Ne. Ako ode sa njima, moe se izgubiti.
Mama, kupi mi sladoled.
Ne. Moe te zaboleti grlo.
Dete pone da vriti i majka povie:
Oh Boe! Kakvo neurotino dete imam!

92

4 . Intelektualni konflikti: borba za mo

Filozof upozna vrlo lepu enu. Ona bifascinirana njegovom inteligencijom. On joj, osetivi se poraen njenom
lepotom, ree:
- Od sada, pa nadalje, ti ija emo biti jedno bie.
ena mu odgovori:
- Samo jedno? Ljubavi, koje od nas dvoje?
Pitanje - ko nad kim vlada - zauzima devedeset procenata veze jednog para. Nijedno od njih dvoje, kad su bili
mali, nije imalo priliku da bude ono to jeste, nego su bili
primorani da budu ono to su od njih traili dominantni
roditelji. Rasli su sa ogromnom eljom da pobede drugog. U
tom sluaju par predstavlja polje za bitku. Oni koji pobede
gube interes za vezu i udaljavaju se. U drugaijem sluaju,
poto su se osetili ostavljenim kao deca i nisu jo uvek izleili tu emocionalnu ranu, misle da, ako se predaju zadovoljstvu koje im prua drugi, pae pobeeni, i da, kada
padnu pobeeni, predae se i da, ako se predaju, opet e
biti povreeni i ostavljeni. elela bih da se povinujem, da ti
se, bez ikakvog otpora, prepustim da me vodi, da nareuje, da odluuje, kao to su inili moji roditelji. Ali, ne mogu.
Neu. Ubeena sam da, ako to uradim, prestae da obraa panju na mene. Tako da, u sluaju da povie na mene
ili me udari, insistirau na mojim pravima na nezavisnost.
Ponekad u pretiti samoubistvom kako bi shvatio da me
mora ostaviti slobodnom. Meutim, uprkos svim tvojim
brutalnostima, ne mogu da se odvojim od tebe, ne mogu da
ivim svoj ivot nezavisna. Nalazim se unutar surove igre
u kojoj sam se sama zarobila.
Onaj koji vlada nad potinjenim i uhvaenim kae mu:
Kako u vezi, jedno od dvoje mora da upravlja, tu u ulogu
93

Obino, mukarac, ne stavljajui se ni u jednom trenutku na mesto druge osobe, bez najmanje brige o tome kako
bi se druga osoba mogla oseati, ta bi mogla eleti ili o
onome ko je ona, brinui se samo o sebi i smatrajui sebe
zvezdom, a enu poniznim satelitom, sebi dozvoljava svaku
vrstu nespretnosti, grek? ili nasilja, smatrajui da, kasnije,
jedan ljubazni gest, nena reenica ili poklon mogu uiniti
da sve bude oproteno. Nesposoban je da uvidi svoj egoizam.
I ako se ovo primeni na njegovu unutranjost, na vezu izmeu etiri ega sa Viim Ja, videli bismo jednako alosnu
sliku. Umesto da od njega naui da se ponizno pokloni svom
Sutinskom Ja, svom Linom Ja, on se pretvori u bednog
vou. Verujui da je krv koja tee njegovim venama samo
njegova, a ne itavog oveanstva, prlja je otrovima i drogama. Lae kako bi postigao egoistina seksualna zadovoljstva i slavu. Osea se kao heroj iz filma, jer se izraava
samo uvredljivim i negativnim reenicama. Truje svoj mozak ludim idejama... Samounitavati se takoe znai unitavati svet drugog. Ono to radi sebi, radi i nama. Ono to
sebi negira, negira i nama. Najvea mana oveka je ne podizati svoj nivo Svesti... Kada priamo o Svesti esto verujemo da se to odnosi na gomilanje znanja, tanije, zvukova
zvanih rei. Iako Alfred Korzibski, tvorac antiaristotelovske semantike, ree: Re pas ne ujeda, onoga ko ne zna
da re pas ne ujeda, ona ujede. Takoe je rekao: Mapa
nije teritorija veina graana ivi u mapama, u izmiljenim
svetovima koji svom snagom gutaju realnost. Za neke, ono
to nije re, ne postoji.

preuzeti ja, poto sam itavog ivota morao da sputam glavu. Sa roditeljima nikada nisam mogao da iskaem svoje
miljenje, da zadovoljim svoje interese, da ne posluam.
Sada, kada sam te naao, slabu i kukavicu, iskoristiu pdliku
daseptmaamtanoonakokakosuseponaalijHemameni.
Ali, ta slaba osobaje opsednuta ogromnom eljom da
vlada, da jednog dana pobedi. Naprotiv, ona koja upravlja,
u sutini je nesiguma i iskljuivo dominirajui, sebi pokazuje da ima snagu.
Moan sam i aktivan, jer si ti posluan i pasivan.
Pasivan sam i posluan, jer si ti aktivan i moan.
Nijedno od ovo dvoje ne moe da napreduje ka drugim
nivoima; kada bi to uradili, oseali bi da gube mo. Kada
se potlaeni malo-pomalo osbbodi, vladar, iz straha od odbacivanja, poinje da pravi ustupke:
Pretvorio sam se u tiranina zato to si nepaljiv.
Pretvorio sam se u nepaljivog zato to si tiranin.
Rezultat: neurotina situacija je identina, ali su uloge
promenjene.
Kada veza ne funkcionie, doao je trenutak da se pobolja, da se oboje pogledaju bez maski, da priznaju volju
jednog i volju drugog, da se dogovore. Ako se u vezi samo
jedna strana rtvuje, to nije istinska veza.
U vozu, ovek i asna sestra putuju u istom kupeu.
Tokom vonje, oveku postaje toplo. Skine kravatu. Malo
kasnije, kako mu postaje jo toplije, skine i jaknu. Potom
skine koulju, a zatim ak i pantalone i arape. U jednom
trenutku je potpuno go i vemica se, vie nego zgroena,
ne na rubu nervnog sloma. Tada ovek izvadi cigarete
iz depa pantalona i, pre nego to upalijednu, Ijubazno se
obrati svojoj saputnici:
asna sestro, da li bi vam smetao dim?

Profesor se, posle svojih asova, vrati kui. ena mu

kae:
- Nikad nee pogoditi ta mi se dogodilo ovog poslepodneva. Neko je pozvonio na vrata, otvorila sam i nala

94

95
i

'

se licem u lice sa ovekom koji nije rekao ni re. Uao

je i tiho zatvorio vrata.
-Nemogue...
- Da! Odgurao m ejed o spavae sobe, bez rei i sruio
meje na krevet...
- Nemogue...
- Veruj mi. Kasnije, i dalje nemo, pocepao mi je haljinu,
gaice, otkopao cibzar i silovao meje...
- Nemogue...
- Kunem ti se. Potom je otiao bez rei.
- Ah! - uzdahne mu. - Znai nikada neemo saznati zato je doao...
ena koja prezire mukarce se ne moe ostvariti, jer,
nesvesno, mrzi muki deo sebe i ne moe da ga integrie.
Isto se deava mukarcu koji zbog tajnog prezira prema enama odbacuje sopstvenu enskost, ne uspevajui da se upotpuni. Dostii emo mir samo kada se na unutranji mukarac i naa unutranja ena uravnotee i slobodno prikau.
Kineski pesnik Li Po je napisao jednu lepu ljubavnu
pesmu:
Ptice podiu let, nestaju.
Usamljeni dokoni oblak se raspline.
Neprestano gledajuijedno drugo,
Samo ponizna planina ostaje.
P tice podiu let, nestaju... Pronai bie koje nam odgovara isto je to i sesti i medhirati pred bezgraninim
univerzumom. Nae rei se razioe. Zavri se intelektualni
delirijum. Dirnuti, nemamo ta da kaemo. ta da razumemo. Ostaje nam samo da posmatramo.

96

Usamljeni dokoni oblak se raspline... Kada smirimo

intelekt - stara definicija nas samih, neuravnoteeni amalgam naa etiri ega - Lino Ja, koje smo noktima i zubima
branili, izgubi znaaj, definiciju, ispari kao beskorisna utvara. Pojavi se drugi, u uzvienom sjaju.
N eprestano gledajui jedno drugo... Uzajamno jedni
drugima govorimo: Samo ti postoji. Nema mesta za mene.
Mi smo drugi i drugi je mi. Nema nikakvog odvajanja izmeu nas i sveta. Identifikujemo se sa planinom, koja se,
tako postojana kakva jeste, klanja nebesima: praznini u kojoj su se raspiinule ptice, oblaci...
Kakav brani savet dati paru koji trai taj ideal? Suprunici, kako bi postigli zdrav brak, prvo moraju da obeaju jedno drugom da...
Na intelektualnom planu, dopustiemo jedno drugom
da bude ono to jeste. Venavam se sa tobom, obeavajui
da te ni na koji nain neu primoravati da me imitira, ili
da gleda svet tano onako kako ga ja vidim. Neu se pretvoriti u nekog ko e te muiti svojim prohtevima, oralnim
agresijama, loim raspoloenjem, neprestano se alei onim
Hou da misli ovo ili ono. Uvek emo potovati ono to
jesmo, ne oseajui se krivima, ne doputajui nikom da
pokua da nam nametne ponaanje ili ideale koji nisu nai.
Imaemo pravo da izrazimo sopstvenu viziju sveta, ak i
kad se razlikuje od one ovog drugog. Neemo se ustruavati da vidimo ili ujemo ono to od nas naa radoznalost
zahteva. Imamo pravo da razvijamo nau svest u pravcu u
kom nam odgovara.
Na emotivnom planu, priznaemo da ne volimo svi na
isti nain. Neemo se podvrgnuti muenju elei da se sjedinimo na nain koji nije na. Voleemo se onako kako bu97

demo mogli, ne pokuavajui da budemo ogledalo, ne teei ka izmiljenoj fuziji, ne elei da budemo kompletno
,jedno za drugo. Neemo se zarobiti u iskljuivu vezu, nego
emo upijati u nau nenost, nenost za nau decu, za nae
roake, za nae prijatelje, za one kojima se divimo, za itavo oveanstvo, za sva iva i neiva bia, za ono nepojmljivo to zovemo Bog. Priznaemo da ljubav nije potraga za
jednakostima nego za razlikama koje upotpunjuju. Neemo
biti ni vlasnici ni posed jedno drugom, vezaemo se vorovima koje emo uvek znati kako da odveemo, pomagaemo jedno drugom da sauva u najveim dubinama naeg
bia jedan privatan prostor, uzajamno emo se tititi, ali nikada neemo liitijedno drugog slobode. Hodaemo zSfedno
, blagoslovei svaki od naih koraka, ali, ako nam se putevi
razdvoje, prihvatiemo to elei jedno drugom najbolje u
novom ivotu.
Na seksualnom planu, shvatiemo da je susret naih
tela zadovoljstvo koje treba prouavati i razvijati. Pravi klju
za sreno potomstvo je uitak sa kojim ga zanemo. Imaemo decu iz zadovoljstva, ne iz moranja. To zadovoljstvo e
biti uzajamno i bezgranino. Dopustiemo sebi da izrazimo
sopstvene elje, traei ovakvu ili onakvu nenost, prihvatajui da zadovoljimo seksualne fantazije drugog, ali zadravajui pravo i da ih odbijemo. U tom sluaju, ne je kompromis koji e nam dopustiti da traimo zadovoljstvo sa
onim koji nam to moe pruiti. Uzdizanje i uzdravanje moraju biti iskreni, a ne maske frustracije. Prihvatiemo bez
ljubomore da druga osoba da naem paru ono to mu mi ne
moemo dati.
Deliemo prostor, ali emo dozvoliti jedno drugom da
imamo i linu teritoriju, uz obeanje da je nikada neemo
98

osvajati, potujui nau potrebu za samoom. Takoe emo

imati zajedniki novac, ali emo ljubomorno uvati ekonomsku nezavisnost.
'
Nigde me niko ne poseduje i nigde ne postoji nita to
je moje.
Buda
Zdrava veza se ne gradi na eljama o posedovanju. ena I
ne pripada oveku, niti ovek pripada eni. Oboje se sjedine u ljubavi i zajedno rade na jednom delu, materijalnom
ili duhovnom.

14. Ukrcati se

D v a Jevrejina, Samuel i Mojsije, su izvedena na streljanje. Optueni su za pijunau i zbog toga e biti streljani.
Ali pre no to ih ubiju, oficir koji upravlja trupom se priblii Samuelu:
- eli cigaretu? - upita ga.
- Da, da, naravno, - odgovori Samuel, zadovoljan toje
zaradio jo'koji minut.
Odmah potom oficir se priblii Mojsiju.
- A ta bi ti eleo? - upita.
Kao odgovor, Mojsije mu pljune u lice.
- Stvamo nije najbolji trenutak za provokaciju! - umea
se Samuel. - Zbog tvojih gluposti moemo nastradati!
Neke osobe se neprestano pitaju: Da li treba ili ne treba da menjam posao? Da li treba ili ne treba da se udam?
Da li treba ili ne treba da se razvedem? Da uloim< ili da
ne uloim u ovaj posao?
Za dlaku da se opeku i nita ne urade. Plae se da delaju. Oni su kao aba iz naunog eksperimenta... Stavi se aba
u erpu sa hladnom vodom. Zatim se upali vatra i, postepeno, temperatura vode se poveava. Vodozemac peva i
100

peva, ne shvatajui da voda poinje da kljua. Zauti u trenutku kada je skuvan.

Ima stvari u naem ivotu koje se, neprimetno, unite.
Ukoliko je promena minimalna, ne izlazimo iz situacije u
koju smo stavljeni: poinjemo da toleriemo mala podsmevanja i zavrimo prihvat?jui surove uvrede i poniavanja.
Doemo do take prenja, kljuanja, gubljenja koe, samopotovanja... Znamo da smo ukotvljeni u poslovnoj ili branoj
vezi koja nam ne odgovara, ali tu nastavljamo i tu ostajemo,
vezujui sami sebi oi, kako ne bismo priznali da patimo.
Ili se, ak, naemo jednog dana na domak da doivimo
uzvienu vezu i ne uemo na taj brod. Ostanemo jednim
stopalom na brodu, a drugim na doku, nikada se ne usuujui da se ukrcamo... dok se ne umore od nas. Plaimo se
da ivimo trenutak, i trenutak proe. Onda sebi izgradimo
imaginarni svet, sreu smestimo u budunost, a sebi damo
itavu venost da je dostignemo.
Mu se naljuti kad mu ena ree da nije mogla da upali
kola jutros zbog hladnoe:
- Ma, hajde! Mehaniarje preterao! Naplatio ti je dvesta
evra to to te je prevezao hiljadu petsto metara! Neverovatno!
- Da, upravu si... Ali, zna Ijubavi, nita mu nisam poklonila. Stiskala sam konicu itavim putem!
Koliko puta prilikom zagrejanih razgovora, par sam
sebi predloi poboljavanje veze, ali oboje stiskaju konicu!
Nijedno ne pravi ustupke. Tvrdoglavo danima i danima ne
ustupaju teren. Dok ih, na kraju, ne obori seksualna elja.
: Zatim, u krevetu, misle da su se ponovo pronali i prevazili
razlike, ali prvi put kada ustanu ponovo staju na konicu,
nikako ne ostavljajui problem reenim.
101

Dve prijateljice se sretnu poto se nisu videle godinama

- Da li si uspela da se uda - pita prva - za onog film skog producenta koji ti se ulagivao poslednji put kad
sam te videla?
- Da, da.
- A mercedes koji tije obeaoza svadbu..?
- Poklonio mi ga je. Eno ga, igra se u pesku! Mercedes,
doi da se javi ovoj gospoi!
Izmeu uiniti i ne ufiiniti, uvek treba odabrati uiniti,
ak iako se plaimo da neemo uspeti. Ako se to desi, barem
emo dobiti iskustvo. Ako izaberemo da ne uinimo, ivimo
frustrirani... Ova ena je dobila Mercedes. Ne onakav, kakav je predvidela, ali za nju nije ispalo Ioe: udala se i dobila
je ker... ivot nas stavi na nae mesto. Poinjemo hranei
velike ideale, i potom, stvarnost malo-pomalo sasee nae
ambicije. Nemamo automobil mercedes koji smo oekivali,
ali imamo jednu ivu Mercedes: manju, ne toliko za prikazivanje okolo, ali stvarniju.

15. Dobre vesti

S ta r i peva upropasti karijeru. Stalno ekajui eventualni ugovor, ivi sa enom u jedva nametenom stanu, ali
u kom ne fa li sto sa telefonom za sluaj da ga neko pozove
radi posla... Jednog dana aparat zazvoni:
- Da li sam dobio stan pevaa X?
-D a .
- Ovde agent Z. Peva A je upravo imao srani udar i
nee moi sutra uvee da peva. Nuno je da ga neko
zameni. Imate li spreman repertoar?
- Naravno da da! Imam itav program - odgovori stari
peva oduevljen ovom srenom okolnou.
- Sluajte - doda agent - jo uvek ekamo da se naa
zvezda oporavi. U sluaju da do sutra u podne ne primite telegram o suprotnom, smatrajte ugovor potpisanim.
- Upodne?
- Da, tano u podne! Sada smo se dogovorili - zakljui
agent pre sputanja slualice.
Uzbuen kao nikad, peva stade neumorno ponavljati
itav svoj repertoar. Nije prestajao da se gleda u ogledalu,
potvrujui sebi jo jedanput da mu je odelo dobro ispeglano. Provede besanu no molei se za smrt svog suparnika.
103

U zoru se oseti iscrpljen. Popi litru vode. Ne jede. Proe

deset sati, jedanaest sati... Petnaest do dvanaest... Pet do
dvanaest... etiri... Tri... Mnut... Tano u podne neko mu
pozvoni na vrata. Stari peva otvori vrata sa suzama u
oima. Telegram. Drhtavim rukama ita pod nervoznim
pogledom svoje ene... Proitavi ga, vrisne pobednikim
glasom:
- Ne brini se, hvala Bogu nije nita! Samo... javljaju da
mije upravo umrla majka!
Za ovog starog pevaa, koji misli samo na sebe i pati
od rascepa izmeu emocionalnog sveta i realnosti, smrt
majke predstavlja osiobodenje. Mogue je da mu je ona uzrokovala paniku od neuspeha... Moda ju je u detinjstvu uo
da kae: Kada si se rodio, morala sam da se rtvujem: da
bih se brinula o tebi, napustila sam umetniku karijeru. Ili
ak: elim da jednog dana ostvari ono to ja nisam mogla.
Ali ako uspe, patiu mislei na sopstveni krah, Ili jo:
Nisi dete kakvo sam oekivala, lii na oca, a ne na dedu
sa majine strane.
Ree jedna mati:
- Jednom sam imala tako jezivo teak poroaj da sam
bebi, umesto da dam da sisa, dala nogu.
Kako nije bio voljen onako kako je eleo - moda je
imao majku koja ga nije dojila, koja je bila odsutna, nezadovoljna, koja je patila to je starila, prezirui iz dubine
due svog mua i mukarce - na junak se zatvara u estok egoizam, istovremeno sam sebi zabranjujui uitak
uspeha: ako nije bio voljen, misli, to je zbog toga to to ne
zasluuje... Isto tako, dakle, ne doputa sebi uspeh u umetnikoj karijeri.
104

Imao jedan deko psa koji se zvao Baba i kogje oboavao. Jednog dana, dok je bio u koli, Baba pobegne, potri preko ulice i pregazi ga automobil.
Znajui koliko je deko voleo svog psa, majka se uplai
da e on jako patiti kada sazna za nesreu. Ona odlui,
dakle, da ode po njega u kolu kako bi mu to nenije saoptila vest.
- Znam - ree mu ona dok su hodali - da si ti jedan vrlo
hrabar deko. Hou da pokua neto i da ne zaplae i da ne vie, zato to... u ti rei neto jako tuno:
Baba je umro.
- Je V? - pita deko potpuno hladno. - Kako se to desilo?
- Malopre su gapregazila kola na ulici...
- Deava se, mama. Ne brini...
Deko niti zaplae, niti povika, nego nastavi da se igra
sa svojim jo-joom. Majka koja se plaila najgoreg osta zauena.
im stigoe kui, mali optri sve prostorije viui
Baba! Baba! Potom se vrati do majke i upita je:
- Gde je Baba?
- Ali sine, rekoh ti da je umro.
Na ta deko brizne upla, ciku i viku...
-A li ta je sad ovo? Kad ti rekoh, malo pre, nije te ni
dodimulo, nisi ni zaplakao...
- Nisam dobro shvatio - ree deko u suzama - uinilo
mi se da si rekla da je tata umro.
Kada dete ne voli svog oca i kada pokae da je ravnoduno, nije ono krivo za to, nego je kriv odrasli... Dete je,
sa svojim roditeljima, kao ogledalo. Ako majka uvek gleda
dete sa licem koje nita ne izraava, dete e odrastati sa
dubokim mentalnim problemima. Kada se ena koja nosi
dete u rukama nasmeje, ono e istog trenutka da je opona105

a i nasmejae se. Isto tako, kada ona pokae lice puno

ljubavi, beba e izraziti isto oseanje. To je razmena... Ako
se otac, odsutan ili zatvoren u sebe, ponaa prema detetu
ravnoduno, ako se ne igra sa njim, ako se ne smeje, ako ne
hvali njegove vrednosti i ako ga ne mazi, dete e zavriti
odgovarajui na isti nain, sa istom ravnodunou. Odrasli
koji prisustvuju sahrani svojih roditelja, ne pustivi nijednu suzu i ne oseajui nita, produkti su sledee situacije:
kako nisu bili voljeni, nesposobni su da osete ljubav. Srce
im je zablindirano.
Meutim, ne moemo rei da im je srce prazno. U prirodi sisara se prua ovakva ljubav. Verovatno zato to su
toplokrvni, u periodima velike hladnoe, parovi i njihovi
mladi imaju potrebu da se zatite pripijajui svoja tela jedno
uz drugo kako bi se ugrejali. Kada se ne bi tako zdruivali,
oseali bi strah od smrti. Moda se zbog toga ijubav povezuje sa toplotom, a ravnodunost sa hladnoom... Iako bi
bilo mogue da Ijubav dolazi ve odreena u genima. Nije
da se roditelji i deca ne vole, nego se deava da ne znaju da
izraze i proive na pravi nain tu ljubav. Zbog problema
vezanih za porodino stablo, na primer, ukoliko su propatili zbog odbaenosti ili zbog toga to nisu primili nunu
nenost, izvesne osobe se plae da vole i misle da ne zasluuju ono za im ude, te se uaure, ili pobegnu, ili se kamufliraju, ili napadaju. Tako se ova bolna reakcija ponavlja
iz generacije u generaciju. ovek koji nije primio oinsku
ljubav ne zna da bude otac; isto tako, ena odbaena od
majke ne zna da bude majka...

ta uiniti u ovakvoj situaciji? Kada mislimo da ne posedujemo majinska ili oinska oseanja, moramo verovati
da na intelektualni centar zna ta znai biti dobar otac il i,
dobra majka. Njime voeni, moramo da imitiramo ljubav
govorei samo sebi: Moja deca imaju taj i taj problem ili
treba im to i to. Kada bi jh voleo/la na pravi nain, ta bih
uardio/la? Na taj nain e, od imitacije do imitacije, srce
na kraju oslobodi svojih stega i dopusti da se izlije ljubav
koja je u njemu oduvek postojala, ali suzdrana. Meutim,
ako se ne potrudimo i umesto nenosti dajemo nareenja...
- Tata - kae dete kreatoru svojih dana - hou da mi za
roendan kupi pravu puku.
- To nee biti mogue.
-Zato?
- Zato to se deci ne poklanjaju takve stvari.
- Hou pukul
-N e l
-D a l
- Dosta! - uzvrati otac. - Ko ovde nareuje?
- Ti, naravno - odgovori dete. - Ali kada bih imao
puku...

Otac prekoreva sina:

- Bio si runa beba, zatim si bio lo sin; bie lo mu,
uasan otac i zavrie na elektrinoj stolici.
Na to se, zatitniki, umea mati:
- Moda ga pomiluju.
106

107

koji vezuju odoru, od bele do crne. Ovaj metod je primenljiv na Svest: njen razvoj bi se mogao svesti na nivoe, od
onih sa vie ka onim sa manje granica, dok ne bismo stigli
do uzvienog osloboenja koje nas potpuno ujedinjuje sa
Univerzumom.

16. Nivoi Svesti

D o k to re , imam problem - objanjava mladi lekaru Kadajedem argarepu, iskakim argarepu. Kadajedem kupus, iskakim kupus. Kadajedem parglu, iskakim parglu.
- Vidite - ree mu doktor - ja vidim samo jedno reenje
za va sluaj: pojedite govno!
Jednako, u polju duhovnosti, kao i u onom materijalnom, mi smo ono to jedemo. Stav koji emo imati prema
drugima, zavisie od naina na koji se hranimo. Ako usvojimo vulgarnu seksualnost - koja posmatra drugog samo
kao predmet za masturbaciju - ispuniemo svet vulgarnom
seksualnou. Ako se hranimo zbunjenim, munim ili dekadentnim oseanjima, povlaiemo poteze koji e ispunjavati
svet zbunjenim, munim ili dekadentnim oseanjima. Na
isti nain, ako se hranimo negativnim oseanjima, isprljaemo svet negativnim oseanjima. Mi smo ono to jedemo,
jedemo ono to jesmo mi sami. Ako se hranimo Sveu,
ponudiemo Svest svetu.
Priajui o Svesti odnosimo se na dimenziju ljudskog
bia koja se predstavlja na razliitim nivoima i moe se
uporediti sa karateom. U ovoj borilakoj vetini postoje ranivoi sposobnosti koji su obeleeni bojama pojaseva
m

Dou tri muve u restoran. Prva muva kae:

- Daete mi porciju kake sa crnim lukom.
Druga muva kae:
- Daete mi porciju kake sa belim lukom.
A trea kae:
- Meni ete dati samo porciju kake. Imam Ijubavni sastanak.
Kada priamo o nivoima Svesti, podrazumevamo da
je mogue, korak po korak, osloboditi je granica. Ali, ko
utie na ogranienu Svest? To moe biti samo ta ista Svest
koja se liava spoljnih inetresovanja i sebi namee samu
sebe kao cilj. Do ove svesti o Svesti moe se doi samo
meditacijom. Onaj ko ne trai sebe, veruje da su njegove
granice njegovo pravo Ja. Najmanji pokuaj da se izvue
iz svoje uobiajene teritorije uronjava ga u krizu koja se
ispoljava kroz bes, nervozu, beanje i pretvaranje. Ovo odbacivanje proizilazi iz njegovog straha da ne izgubi identitet i veze koje ga ujedinjuju sa osobama istog nivoa svesti.
Nerazvijeni ovek eli da pripada, da bude prihvaen od
strane grupa i institucija koje oslikavaju njegove sopstvene
granice. U dubini nesvesnog, infantilni duh mu kae: Ako
izdam verovanja mojih roditelja, prestae da me vole i umreu naputen. Muva iz nae prie ne shvata da njen zadah
bazdi, to jest, ima ogranien nivo Svesti. Veruje da se na
pravi nain trudi da ne smrdi otklanjajuci detalje koji nisu
sutinski, aii ostaje ista.
(

109

Mama muva i erka muva ruaju u ustima jedne krave. Malena kae:
- Mama, ja bih da prdnem.
- Suzdrzi se keri mojal Toje vrlo nepristojno raditi za
stolom.
Delirijumima tumaenja nema kraja. Treba da se suzdrimo negativnog pogleda koji su nam porodica i drutvo
preneli da bismo, malo-pomalo, otkrili korisna znaenja. Ako
smo ubeeni da je svet agresivan, na kraju emo shvatiti da
je to generalizovanje subjektivno. Svet nije nasilan, nego u
njemu ima nasilja. Izmeu izraza svet je i u njemu ima
postoji ogroman jaz.
Oni, koji pretvaraju stvarnost u dunglu punu agresivnosti, su ljudska bia na nivou ivotinjske svesti. Njihova
intelektualna i emocionalna ega su u slubi materijalnog i
ulnog ivota. Zadovoljavanja instinkta, zavist za tuim,
nikakva odgovornost, oboavanje novca. To su osobe koje
kradu, pekuliu, siluju, unitavaju prirodnu sredinu, nemaju milosti, pretvaraju jezik u vulgarni argon, rasisti su...
Ulazi belac u baruAlabami i kae konobaru:
- Dajjedan viski gade crnaki!
- Gospodine, ja sam Ijudsko bie. Nije u redu da mi se
tako obraate...
- A kako treba da ti se obratim?
- Uinite mi uslugu da se zamenimo mesta i pokazau
vam.
Belac se smesti iza anka, dok se crnac uputi ka vratima da bi se vratio ka anku govorei:
- Dobar dan, gospodine. Da li biste bili Ijubazni da mi
sipate jedan viski?
A belac odgovori:
- Ne sluimo crnake gadove!
1J0

Malo napredniji su oni koji dostignu nivo deije svesti. To su kompulzivni potroai, kolekcionari nepotrebnih
predmeta, majke osvajai koje se utrkuju sa svojom decom,
odsutni oevi potinjeni prividu i stalnoj igri, dobrovoljno
povrni, neodgovorni, koji stalno trae, ljubomorni na ono
to drugi poseduju (dete prolazi kroz park sa majkom i vidi
drugo dete kako lie sladoled. Pokae prstom i, nervozno,
kae majci: Hou i ja!\ Gospoa, puna nenosti, mu odgovori: Ne brini se, sine, kupiu ti isti takav sladoled. Dete
zatim uzdahne: Ne, mama, neu isti sladoled. Hou taj sladoled!) ne vodei rauna o davanju, ponosni na svoj cinizam
i u isto vreme slabi, nesposobni da pobede prepreku ili porok,
ali, sposobni da izdaju one koje vole bez griesavesti.
U osnovnoj koli, dete jednog radnika Alirca stalno
napadaju vrnjaci. Da bi prestali, njegov otac mu promeni
i kolu i ime.
- Od sada se nee vie zvati Ahmed, zvae se Mauricio i nee nikome govoriti da si Alirac. Razume?
Mesec dcma kasnije, dete se vrati kui sa uasnim
ocenama. Sledeeg jutra doe na as sa modricom na
oku.
- ta ti se desilo Mauricio? - pitaju ga drugari.
- Neto uasno: jue me je, kad sam doao kui, udario
jedan alirski gad...
Takoe se moe doi do nivoa romantine svesti. Osoba veruje da je reenje u ivotu pronai partnera sa kojim
bi mogla, pri emu bi oboje bili osvojeni mitskom ljubavlju, da ivi zauvek u rajskoj zajednici. Ova pretenciozna
vizija ivota (pothranjena filmovima, srceparajuim asopisima ili reklamnim oglasima) vodi u perfekcionizam, u
formiranje brakova koji se zavravaju nasilnim razvodima,
111

u idealizaciju stvarnosti, dok se ne dogodi krah, u negiranje

iskrenosti da bi se koristili zavodljivim laima, u verovanje prevarantima preobuenim u prineve na belom konju,
prostitutkama koje se provlae kao vile ili nenim ljubavnicima koji se pretvaraju u ubice...
Neznanac zavoi enu govoreijo j da je maioniar i
obeavajui da e joj, ako bude spavala s njim, pokazati
jedan sjajan maioniarski trik. Ona, radoznala do bola,
pristane. Posle ina, zatrai od lepotana da jo j isptmi obecmje.
- Dobro - ree jo j on - obuci se i oeljaj se.
Ona tako uradi. Potom jo j ovek otvori vrata i gurne
je napolje iz stana govorei:
- Prvo te povalim, a onda uinim da nestane!
Kada se dostigne odrasla svest, osoba ui da ulae, da
bude odgovorna, da stvara uspena preduzea, da se ne preputa lanim obeanjima. Meutim, u ovoj velikoj borbi,
opsednut moi - ekonomskom, emocionalnom, seksualnom
ili intelektualnom - moe da ispadne egoista, muitelj, moe
da pone da zloupotrebljava nie nivoe; da ivi u mentalnoj izolovanosti, ne uviajui tuu patnju...
Dva Jevrejina se mole pred zidom plaa. Prvi kae:
- Gospode, preklinjem te: pomozi mi da ove godine zaradim deset miliona sa mojom fabrikom odee...
Drugi kae:
- Gospode, molim te: uini da mi daju deset evra da mogu
da jedem...
Prvi izvadi novanik i kae drugom:
- Uzmi tvojih deset evra. I sad uti i ostavi Boga da se
koncentrie na vane molbe!
112

Poinjemo da budemo dostojanstveno ljudsko bie, kada

stignemo na nivo drutveno-planetame svesti. Lino Ja sjedinjeno sa Viim Ja, uspostavlja Ijubavne veze sa biljnim,
mineralnim, ivotinjskim i ijudskim carstvom. Ne elei
za sebe nita to nije i za druge, postaje vlasnik planete i
svih ivih bia. Tie ga se ono to se deava na drugom
kraju planete, svetska glad mu utie na stomak, osea u
pluima zagaenost vazduha, drutvene bolesti ga pretvaraju u terapeuta... Uspeva da shvati: biti ljudsko bie znai
biti oveanstvo... Meutim, na ovom visokom nivou, mogu
da se poine greke.
Veliki vra i svetenik iz jednog plemena probudi u
pola noi svoje vernike i objavi im uasnu vest:
- Pokajte svoje grehe! Sutra nee izai Sunce: Kralj zvezda je umro!
Svi se vrate u svoje straare i ekaju trenutak svitanja
u najgorim mukama. Kad, iznenaeni, vide da se nebo,
malo-pomalo, razvedrava i da sunce, kao i svaki dan, izvire na horizontu... Besni, dotre do kolibe vraa, lupajui
mu na vrata. Niko ne odgovara... Silom provale i zateknu
vidovnjaka na svom krevetu, mrtvog.
Uenik je upijao znanja svog starog uitelja i razvijao, na poseban nain, svoju senzitivnost. Kako je prestao
da dolazi u hcram, gde je obino svaki dan meditirao sa
svojim prijateljima pod vostvom starog mudraca, ovaj
poe njegovoj kui i nae ga u krevetu kako pati.
- Deae, vidim da si duboko nesrean... ta ti se desilo?
- Ah, veliki uitelju... Moja senzitivnostje tako izotrena
da se ujedinila sa planetom. Oseam na svom mesu sve
drame: Ijude koji umiru od gladi, ratove, ubistva, zagaenje, droge, eksploatisanu decu; ne mogu vie. Svaki
113

negativni dogaaj, makar bio u poslednjem oku sveta,

urezuje mi se u meso kao igla...
- Neznalice! Razvio si oseaj da samo hvata negativno! Misli da biti svetac znai samo patiti zbog nesree drugih, ali u istom tremitku se na svetu dogaa
mnotvo boanstvenih stvari... Tvoje telo bi trebalo da
ih oseti kao energetske nenosti... Naa planeta se i
dalje okree oko Sunca, na jednoj polovini je dan, na
drugoj no.
Problem na ovom nivou drutveno-planetame svesti je
ostati ukotvljen u pojam nekog rajskog, ovde i sada, zaboravljajui univerzalnu sudbinu svakog bia:
Seljakse moli saarom ali iznerviran;
~ O, Boe, toliko si uloio nade stvarajui ovaj svet, ali
im si ga zavrio, ti si ga zaboravio, ostavljajui u naim rukama zadatak da ga unapreujemo. Moram da
ti se ispovedim da sam umoran, da su tekoe na koje
nailazim na svakom koraku, iscrpljujue. Pomozi mi,
molim te... Ako mi uini ovo to te molim, odgojiu
najbolju penicu kakva je ikad rasla na ovoj zemlji.
Daj mi plodno tlo, bogato mineralima. Ublai mraz
ove zime, uini da klima bude umerena svih dvanaest
meseci u godini, potedi nas sue i provala oblaka,
neka vetar ne prestane da bude blagi povetarac, neka
nas ne napadaju insekti i ptice, da moja goveda i ja
imamo elino zdravlje i da nikakav zemljotres ne uniti moje useve...
Bog saslua molitvu i kroz velianstvenu pojavu obea
seljaku da e uiniti sve to je zatraio... Prooe meseci...
Semenke se ne otvorie... Seljak shvati da bez prepreka nita ne moe razviti dovoljnu snagu da poraste.
114

Kosmika svest razume prolaznost materije koju nastanjuje uporeenu sa venim vremenom i beskonanim prostorom. Zna da je ona najmanji deli grandiozne boanske
kreacije. Priznaje da, ako je smrt samo pojedinana, ljudska
vrsta ima priliku da uspe da ivi onoliko koliko ivi univerzum. Pred njenim potpunjm razumevanjem celine, svakodnevni problemi gube vanost, ona se sa iskrenom poniznou poklanja kosmosu, prihvata da je dezintegrisanje
tela i uma sveta nunost i, liavajui se ikakvog posedovanja, predaje se praznini, sa istim mirom sa kojim se Hrist
predao raspeu, znajui da je Svest, u jednom ili drugom
obliku, vena.
Ponizni pecaro, napuini, skupljasvoje mree uzvelik napor. Misli da je upecao veliku ribu. Sa uenjem ugleda da je njegov plen u stvari bog: skulptura od crnog kamena, oiju od ada i tako jakog osmeha da deluje kao da
je iv. Potreen, odnese ga u svoju kolibu, smesti ga na improvizovani oltar i poe da mu se moli. Molitva se sastojala
samo iz jedne rei: P riaj m i.J Prolaze dani ipecaro,
vapei da uspostavi komunikaciju sa bogom koji bi ga izvukao iz bede i obezbedio svima sreu za kojom ude, nije
prestajao da mu se moli: P riaj mi, priaj mi, priaj mi...
Posle mnogo vremena, moda i nekoliko godina, ovekje
zaboravio dobra koja je eleo da mu budu usliena ijedino
to je hteo bilo je da mu se bog obrati. Najzad, jednog dana
dok se molio itavu no do zore, promeni molitvu, i umesto
preklinjanja: P riaj mi!, u nadi da e mu biti saoptena
via mudrost, ree: lzgovori, kao ja, bar jednu re!' Skulptura oivi, pogleda pecaroa beskrajnom Ijubavlju i, i dalje
osmehujui se, uzvikne: lzgori! I telo pecaroa iezne
pretvoreno u plamen.

115

U drutvo leptira doe jedna pela i ree:

- I j a sam takoe leptiri
Ovijo j odgovore:
- Nisi, ti si pela!
- Ne, ne i ne! Ja sam pravi leptir!
- Da bisnto ti poverovali mora dokazati da si zaista kao
mi. Vidi, na onom prozoru ima jedna svea koja je
uvek upaljena. Priblii se plamenu i potom nam ispriaj ta si osetila.
Pela stade obletati oko plamena, uzbuena. Zatim se
vrati leptirima uzvikujui:
- Neverovatno! Sutmska svetlost! Najvee udo na svetu!
Ovijo j odgovore:
- Ti si pela! Kada neko od nas ode ka prozoru i priblii se svei da vidi plamen, baci se u nj putajui da ga
spri. Leptiri se ne vraaju kao ti! Odlazi odavde!
Jedino predajui volju unutranjem plamenu, ovek se
pribliava boanskoj svesti... Ista misterija koja odrava
univerzum nalazi se u centru naeg Sutinskog Ja. Ova svemona energija, simbolizovana bakljom koju podie avo
iz arkane broj XV u Tarotu, je ono to nazivamo Unutranjim Bogom, manifestacija Univerzalnog Arhitekte u naoj inkamaciji. Ne moe se spoznati, ali se moe osetiti. Da
bi delovao kao saveznik moramo se usuditi da - u stanju
transa, ekstaze, oprotaja ili prosvetljenja - rtvujemo uporni doivljaj nas samih, ideja, oseanja ili elja, i da se iz negacije u negaciju pribliimo njegovoj definitivnoj afirmaciji,
kako bismo prihvatili da je on svetlosna zvezda ija smo
samo senka... Na ovom nivou svesti, neprestano se slua.
Nae ja - Lino Ja, Vie Ja i i Sutinsko Ja - povinuju se
sredinjem dijamantu.

116

Neke naivne osobe misle da, stii do ovog duhovnog

stanja (koje nazivaju prosvetljenje) znai dobiti zlatan prsten
kako bi ga prikazivali, kao plutajui oreol iznad glave. Zapravo, nivo boanske svesti nije cilj. Kada nae ustajale
ideje poteku, dobijamo prvu eksploziju Svesti, i na poetku
verujemo da e tako biti, stalno. Pogreimo. Jedino stalno
na ovom svetu je nestalnost. Ono to se ne menja se ustoji.
Prihvatiti tok slino je kamenu koji upada usred jezera. Od
njegovog prvog udara u vodu, pojavi se kruni talas koji
pokrene jo jedan, vei. Talasi e nastaviti da se ire dok ne
pokriju povrinu itavog jezera. Isto se deava sa irenjem
Svesti, samo to je duhovno jezero beskrajno. Jednom kada
proces pone, idemo iz prosvetljenja u prosvetljenje, od manjeg iznenaenja ka veem iznenaenju, s tim da srena
zapanjenost pred novim pogledima na stvarnost nikada ne
prestaje. Tamo gde smo traili nepokretni cilj, pronali smo
neprestano deavanje.
Neki uenici magova poine greku mislei da, sa svojim iluzornim zlatnim prstenom koji pluta oko njihovih lobanja, postaju gospodari i da im je Unutranji Bog samo
sluga.
Samuraj bez gospodara, odrpan, mrtav od gladi, ide po
bojnom polju traei neki tit ili ma koji seljani nisu pokupili zaprodaju. Jedino to nae je kostur koji su insekti
i crvi oistili od mesa. Ne znajui zato, moda iz samosaaljenja, zakopa kosti, darujui im pristojan grob.
Zahvalan, duh koji je iveo u tim kostima, opasni ratnik, odlui da, tokom vremena koje mu ostaje pre nego to
ode dalje, titi ovog to ga je sahranio. Smesti se iza njegovih lea i poe s njim, kao ogromna senka.
Kada je samuraj bez gospodara uao u oblinje seoce,
u mesto gde su ga prethodno isterivali tapom ne dajui
117

mu ni Umjir hrane, svi se ukipie, poklonie mu se i dadoe

mu da pije ijede koliko je hteo, za daba. Ohrabren, ovek
malo-pomalo povea svoje prohteve i poe traiti novac,
silovati ene, udarati seljane koji se nisu usuivali da se
brane. On, koji je dotad bio prosjak, za kratko vreme poe
uivati u slatkom obilju pretvarajui se u surovog gospodarasela.
Prooe dve nedelje. Duh bi pozvan na presudu koja
ga eka za onaj svet. I nestade... Samuraj ne primetivi da
je sam, arogantno se proeta po selu, inei svoja zlodela.
Kad stanovnici primete da ga zastraujua senka vie ne
prati, prebie ga na smrt.

Kada se osoba sretne sa emocionalnim problemom kom

ne vidi reenje, upada u duboku krizu, osea se kao progonjena i zatvorena ivotinja. Ako je ono to eli da dobije
nemogue, da bi pobegla iz zamke umesto da se bori protiv
datog stanja, mora podii nivo Svesti. Tada e se pojaviti
vii i iri ciljevi koji e oduzeti problemu aspekt tlaitelja.

Na putu koji vodi od drutveno-planetarne svesti, prolazei kroz kosmiku svest, do boanske svesti, osoba poinje da razvija ula, um i doivljaj same sebe na drugaiji
nain. Otkriva joj se udo svakodnevnog ivota, shvata da
dogaaji zavise od onoga ta se o njima misli, da joj spoljna stvarnost proima duu, da racionalni duh plovi po maginom okeanu gde deluju nerazumljive sluajnosti, da je
sam svoj iscelitelj, da je okruen osetljivom aurom koja se
moe rairiti do neverovatnih razdaljina, da joj je univerzum podario dragocenu ulogu: da bude tvorac Svesti... I
-tada; iako zadatak izgleda nemogu, ta osoba neumorno
radi da bi pomogla svim ivim biima da dostignu isti taj
razvoj.
Obeavam spasenje svim svesnim biima, iako ih je
bezbroj. Obeavam da u ugasiti sve njihove strasti, iako
su neunitive. Obeavam da u ispuniti sve zahteve koliko
god ih ima, koje trai kosmos. Obeavam da u dostii svu
istinu, iako je bezgranina.
Buda
118

119

- Ovoje votka!
ena pade na kolena i povie:
- udo!

17. udo

jD iskutuju tri hrianina povodom uda. Prvi pita:

- Zaista, ta je udo?
- E, ovako - odgovara mu drugi, - udo se desi kada Bog
uini tano ono to na svetenik od njega zatrai.
- Stvamo? - pita trei. - Ja mislim da se udo desi kada
na svetenik uini tano ono to Bog od njega zatrai.
Moemo li priati o udima kada, kako kae drugi hrianin, ono nepojamno to zovemo Bog uini tano ono to
smo zatraili? Prema tome, mogii bismo biti u iskuenju
da, zbog sebinosti, to koristimo za sopstvenu dobrobit kao
razmaeno dete.
Gospoa prelazi carinu po povratku sa svog hodoaa u Lurd. Carinik pronae u njenoj tani providnu bocu
u obliku Device, u kojoj se nalazi takoe providna tenost.
On je upita:
- ta se nalazi u ovoj boci?
- Sveta vodica izsvete peine, gospodine.
Carinik, poto je skinuo ep i uzeo gutljaj, strogo jo j
ree:
120

Da li e udo biti, kako kae trei hrianin, kada uinimo tano ono to Bog od nas zatrai? Mogue je, ali, da li
smo sposobni da ispunimo ono to nam On zapovedi? Ili,
drugim reima, da li na um moe da prihvati ono to intuicija eli? udo je, upravo, negiranje bilo kakvog zakona
razuma. Da bi to postigli, treba da sruimo zid usvojenih
ideja. Meutim, iz elje za rastom, moemo da se prevarimo govorei sebi da su dogaaji neto to u stvari nisu.
Tri ovek ulicama Lurda, blizu svete peine i vie:
- Hodam! Neverovatno, hodam!
Videvi ga kako prolazi, monahinja pade na kolena
viui:
udo! udo!
- Greite asna sestro - ree jo j ovek - Ukrali su mi
automobil!
A, ako je Bog samo jedan koncept vie, ista mentalna
konstrukcija, la koju sami sebi izgradimo, ne uspevajui
da u nju poverujemo? I elei da se desi udo, obeamo,
znajui da nikada neemo moi da ispunimo obeanje?
Jedrenjak na kom putuje Mula Nasrudin, uhvati estoka oluja. Besni okean je na putu da proguta brod. Mula
Nasrudin kleknu na mostu broda, meu svojim sapatnicima
i povie:
- Oh, milosrdni Alahu, ako naredi vetrovima da se smire, zapaliu u tvoju ast sveu veliku kao jarbol ovog
broda!

- Pazi ta pria, Nasrudine - dovikne mu blinji kako

bi ga uo od buke talasa. - moe sam sebe prokleti.
Nikada nee nai tako veliku sveu...
- Umukni nevernie! - odgovori mu Nasrudin. - Ako je
Alah sposoban da smiri ovu uasnu oluju, bie sposoban i da mi poalje sveu!
Zapravo, moe se postii udo kada, ostavljajui po
strani mentalne naoare, razvijemo sposobnost da ga primimo. Za prosvetljeno bie, sve je udo. Ono zna da u najobinijem kamenu ivi beskonana Svest. Zna da ima pogled
koji zavisi od njegovog Linog Ja i drugi koji zavisi od njegovog Sutinskog Ja. Zna da vidi vie od onog to vidi, da
uje vie od onog to uje, da namirie vie od onog to
mirie, da dodirne vie od onoga to dodiruje i da okusi
vie od onog to je okusio...

misli da ivi u svetu koji je ogranien na odgovor njegovih

stvarnih ula, njegove geometrijske koncepcije mogu da
postanu organske... Mogue je spoznati unutranje veze
jednog geometrijskog oblika, kom se ne moe oduzeti ni
jedna linija a da se ne poremeti. Krug bez nekog dela svog
obima prestaje da bude krug. Organski oblik, naprotiv, uva
tajnu svojih unutranjih veza i mogu mu se dodavati i oduzimati delovi ne menjajui ga. List drveta kom nedostaje
pare i dalje ostaje list drveta. Ova misterija koju je nemogue deifrovati je udo koje odrava materiju. Oblici koji
nam se ine odvojeni zapravo su spojeni. Celokupnost materije univerzuma je beskonana. Um pokuava da uspostavi poredak ali je nemogue urediti neto to nema granica.
Mogue je samo organizovati ga. A, da bi se organizovao
svet, ne moe se misliti samo na prividne kosmike zakone: u itavoj organizaciji se mora prihvatiti udo, kao deo
nje same.

Stie porunik do komandanta i kae mu:

- Drue komandante donosim vest da je zatvorenik pobegao!
- Kako je pobegao!? Zar ti nisam rekao da mu straari
pred vratima?
- Da, ali je pobegao kroz prozor.

Mu stie srean kod svoje ene i kae joj:

- Draga! Upravo sam potpisao ugovor da glumim u nekom film u sa konjima!
- estitam! Koga e igrati?
- Biu jedan od konja.

Koliko puta, kada usmerimo panju na deo vizuelne

slike, ne primetimo tolike stvari koje se kasnije pojave u
naim snovima? Ima zvukova, melodija, glasova koji se tajno provuku kroz ono to ujemo. Izvesni mirisi koje nam
se ini da ne osetimo, utiu na to da li nas neka osoba privlai ili odbija, izvesne ideje ili oseanja isputaju prijatan
ili neprijatan miris. Nae ruke, iako toga nismo svesni, razumeju istoriju onoga to dodirnu. ivotinje vrlo dobro znaju
da detektuju otrov u hrani izvanrednog ukusa... Na um

Kada prihvatimo nau pravu prirodu - koja je uvek

odjek kosmosa - i poverujemo joj, udo se deava. Ono bi
moglo da bude definisano kao prihvatanje snaga univerzuma koje se manifestuju u nama. esto se udo naziva sluajnost. Kada nam se desi, kao starici iz sledee prie, sufijanskog porekla, traimo bilo kakvu vrstu objanjenja
kako bi potvrdili sebi da se radi o istom sluaju, bez ikakvog maginog razloga. Ono to izmie naim uobiajenim
konceptima izgleda nam udno, brine nas i plai. Ako pri-

122

123

hvatimo mogunost da se udo dogodi, na stvarni svet

se srui.
Starica dobrih namera naiejednog dana na orla, kako
se, pobeen umorom, odmara na simsu njenog prozora.
K ako udna i runa ptica! - pomisli - Ne lii ni na jednu
pticu koju sam do sada videla. Saali se na udno stvorenje. Uhvati ga, odsee mu perje sa glave, ostrue mu krivi
kljun, dok ga ne ispravi i na kraju mu odsee krila poto
su jo j se inila predugaka. Vrati ga na slobodu govorei:
- Sada izgleda normalno: lii na goluba.
Ako bacimo pogled na okolnosti koje su nas dovele do
uda, shvatimo da smo bili voeni nezamislivom silom. Ovo
se oigledno primeti pri strasnom susretu mukarca i ene
- ili dva oveka ili dve ene - to je skoro uvek udesno.
Mitska tango pevaica Libertad Lamarke, ki radnika, osvojila je slavu u pratnji nasilnog Ijubavnika. Jednog
dana, umorna od njegovih udaraca, bacila se kroz prozor
njihovog stana. Letela je etiri sprata da bi pala na oveka
koji je tuda sluajno prolazio. Otila je sa polomljenim ovekom u bolnicu i ostala kraj njega dok nije povratio svest.
Nastavila je da ga poseuje tokom njegovog oporavka. Venali su se i bili su, koliko je to mogue u ovom rastrzanom
svetu, sreni.
Klju koji otvara zapeaena vrata ljubavi moe biti
bilo ta, ak i kost.
Psihoterapeut Claudio V. stie u Pariz iz San Franciska kako bi odrao kurs kinezoterapije grupi od pedeset
uenika. Izlagao je svoje teorije tokom est briljantnih sati.
Na kraju svog mudrog uvoda izjavi:
- Postoji velika razlika izmeu teorije i prakse. Zapravo, posao na skeletu moe da se zapone kod bilo koje
124

kosti, iako izgleda nevana, naprimer, naprimer od...

- Klaudio zamuca ne znajui koju kost da odabere,
dok mu ne izlete iz usta: - ...od kljune kosti - i odmah
upita: - Ima li neko od vas problem sa kljunom kosti?
Usred opte tiine u se stidljivi glas:
- Ja, gospodine - nikom nije privukla panju ta uenica. Upolumraku, na najudaljenijoj stolici, prisustvovala je asu, skoro nepokretna...
- Doite ovamo gospoice. Skinite koulju i lezite na
sto: malo u vas izmasirati. Ali prvo mi kaite kako se
zovete.
Tananim glasom, zbunjena, kao da je uzurpirala identitet profesora, devojka odgovori:
- Klaudija.
Mala masaa je potrajala tri sata i primorala etrdeset i devet ostalih uenika da saekaju da Klaudio V. izae
iz transa i zvanino zatvori predavanje. Masaa se nastavila dugi niz godina posle toga u Sjedinjenim Dravama,
gde je profesor vodio svoju stidljivu uenicu koja je u meuvremenu postala njegova ena.
ivot, bilo kog organizma, zavisi od sredine u kojoj se
razvija. Ako se odvoji od nje, umire. Isto bi se moglo rei
za ljudsko bie, gledajui ga kao duh koji poseduje telo, a
ne obratno. Definiui se svojim razumom, kako bi doao
do sopstvene celokupnosti ovek mora da podigne mostove do svog Vieg Ja; potom, mora da se produbi do svog
Sutinskog Ja i, odande, da se protegne do Kosmike Svesti. Univerzum je mrea interakcija kojima vlada tajnovito
jedinstvo. Moemo da mislimo da ono to se deava udaljenoj zvezdi odzvanja u naem duhu, na isti nain kao to
ono to se deava u naem duhu moe da utie na zvezde...
Ako smo se rodili, znai da je za to bilo potrebe u univer125

zumu. Iako sasvim misteriozan, svako bie ima cilj. Isto

kao to itava kreacija ima cilj. Univerzum je projekat u
razvoju. Od zakona se trai da budu fiksni, veiti, ali postoji mogunost (ono za ta kaemo izuzetak potvruje
pravilo) promene, razvoja. Tako da, kako - po G. I. Gurijevu - dolazimo na svet sa semenkom duhovnosti koju
treba da razvijemo da bi uspeli da imamo Duu, ono to
religiozni nazivaju Bog a naunici tamna energija takoe se razvija. Materija i boansko se usmeravaju ka istom
projektu... Svaki in je proizvod lanca uroka i posledica,
posledica koje postaju uzroci, kako bi jednog dana stigle
do zavrnog uda: nematerijalizovanog univerzuma iste
Svesti.
Ako prihvatimo ove koncepte kao postulate novog oblika miljenja, moemo stii do pozitivnih promena u naem
svakodnevnom ivotu. Antiteza udu, katastrofa nastaje
iz negacije povezanosti, iz egoistine elje za linom moi
i posedovanjem, iz elje da se bude tvorac i gospodar dogaanja, da se um pretvori u agresivnu tvravu umesto u
otvoreni hram.
U trenutku uspeha (ili poraza) ili vrlo vanog susreta
(ili rastanka), ponekad sami sebi kaemo Kako sam ovo
uspeo? Nikad ne bih poverovao da e se meni ovako neto
desiti. Kako imam (nemam) sree! Ako prekopamo po seanju, pratei trag sitnih dogaaja koji su se ulanavali da
bi nas doveli dovde gde smo, videemo da su bili misterioznom, viom voljom, koja je delovala u naem ivotu kao
to igra aha organizuje serije svojih poteza. Postoji uvodni
momenat u kom nam se prikae izbor: treba da kaemo ili
da ne kaemo neto. Ako odluimo da kaemo, zapoinjemo kretanje koje nas, bez naeg znanja, vodi pojavljivanju
uda. Ako odbijemo avanturu, ako ne ujemo poziv sopstve126

ne intuicije, ako na um negira ostvarenje elje zato to je

smatra apsurdnom, otvaramo put koji nas vodi ka frustraciji, bolesti, katastrofi.
Ako itate ovu knjigu, to je zato to sam se pre nekoliko godina, ubrzo po zavretku naruenog filma Kradljivac
duge, sakrio na ostrvu Formentera. Izabrali su taj film za
otvaranje filmskog festivala u Veneciji. Mene je tog filma bilo
sramota: snimio sam ga iskljuivo iz novanih razloga...
Producent nije delio moje miljenje i eleo je da ga predstavim. Siguran da me niko nee moi pronai, osamio sam
se na jednoj mirnoj plai kada mi se pribliila vrlo elegantna dama, ije se crna haljina, svetlucave minue i visoke
tikle, uopte nisu uklapale u letnji ambijent ostrva, kleknula je pored mene i skoro sa suzama u oima me preklinjala
da prisustvujem festivalu: Dolazim iz Italije da te jiaem,
odgovorna sam za novinare. Gospodin Aleksandar Salkind
(producent) je iznajmio det koji te eka na Ibici, ne moe
rei ne. Negodujui sam prihvatio ponudu. Za dva-tri sata
sam bio usred festivalske histerije. Na moje iznenaenje,
film - u kom su igrali Omar arif, Piter O Tul i Kristofer Li
- bio je dobro primljen. U kafiu bioskopa sam se naao sa
Omarom arifom, koji je bio lan irija. Malo dalje, ignorisanog od strane zvezda i novinara, nazreo sam Hosea Donosoa, autora, izmeu ostalih, novele Opscena nona ptica.
Saznao sam da su neki mladi reiseri, prikazivali film zasnovan na jednoj od njegovih pria. Rekoh Omaru: Donoso je svetski poznat ileanski pisac. alosno je da mu se na
ovom festivalu ne posveti panja koju zasluuje. Probaj da
mu dobavi neku nagradu. Sreom, u filmu je igrao jedan
vrlo kvalitetni glumac kome je bio dodeljen trofej. Ne znam
kojim putem je Donoso saznao za moju intervenciju i poeleo da mi se zahvali. Nali smo se sa zadovoljstvom, jer smo
127

se seali vremena kad smo bili mladi, nekih tridesetak godina unazad, on, pesnik Enrike Lihn i ja smo odluili da
vaskrsnemo u Santjagu praznik prolea. Svaki dan smo,
izmeu jedan i tri sata popodne, izlazili maskirani (Lihn
kao avo, ja kao Pjer i Donoso kao crna nimfomanka) da
bi skakali meu automobilima podstiui graane da slave
kameval. Imali smo uspeha, posle toga se organizovala feta na kojoj je plesalo otprilike hiljadu osoba. Donoso mi
ree: Zahvaljujui nagradi, ileanska vlada je poslala televizijsku ekipu da me intervjuie. Zato ne popria sa mnom
pred kamerama? I tako i uinismo. Odjednom me prijatelj
upita: ,,U mladosti si hteo da bude pisac, ne reiser. Jesi li
napustio knjievnost? ,,Ne - odgovorih - Ima ve dvadeset godina kako uvam u jednoj fioci mog pisaeg stola
tri prie koje se ne usuujem da ponudim nijednom izdavau. To je bilo sve. Nedelju dana kasnije, zvao me je u Pariz,
. iz Santjaga iz ilea, Huan Karlos Saez, dobar izdava: poto
je saznao iz intervjua da imam tri knjige, ponudio mi je da
ih izda. I tako je uinio: dakle, sa ezdeset godina, poela
je moja knjievna karijera. Da sam odbio damu u crnom,
insistirajui da ostanem u Fomenteri, moda bi i dan darias
u fioci leala moja tri prva dela, i naravno, vi ne biste itali
ove redove.
$
Re udo (pria o poreklu te rei na panskom) je
izvedena iz latinske rei mirari, iznenaditi se, zauditi
se, diviti se, kasnije posmatrati i naposletku videti. Sve
ove etape se niu kada se napreduje u prepoznavanjii uda.
Kada se desi nemogue, injenica koja naizgled ponitava
zakone univerzuma, obuzme nas zabrinjavajua iznenaenost ako nismo spremni za to: iz straha od maginog pripisujemo tu injenicu sluaju ili ubedimo sami sebe da nam

se priinilo, ili slaemo sebe pridodajui joj nauno objanjenje za dlaku prihvaeno... Ako smo iskreni, priznaemo
da je ono to se dogodilo udno i da, samim tim to se desilo, pokazuje nam nae ogromno neznanje. U sigurnoj stvarnosti koju smo razumeli, otvaraju se misteriozni prolazi,
neobjanjivi naoj logici... Kada prihvatimo poniznost koja
nam dozvoljava da priznamo da ne poznajemo stvarnu prirodu kosmosa i samim tim, ni nas samih, zadiviemo se
pred udom postojanja. Sve nas jednako dotie, od jedne
stabljike biljke do plesa jedne galaksije... tada dakle, tokom
meditacije, poinjemo da se oslobaamo identifikovanja sa
naim intelektom da bi posmatrali svet, unutranji i spoljanji, iz naeg doivljaja. Uimo da gledamo s ljubavlju. Blagoslovimo sve to naa ula mogu uhvatiti. Sa umom u tiini,
smirenog srca, zadovoljene ulnosti i sa zahvalnim telom,
priznajemo da je glavno udo ivot sam. ivot koji nije na
nego je svaiji. Ako kaemo sami sebi da je udo korisno
ne samo jednoj osobi nego i ostalima, ako prihvatimo konano da ovaj ivot pun ljubavi jeste ivot koji povezuje u
celinu sva bia, postaemo svesni da smo mi sami udo.
Svaki stanovnik je mag koji se ne spoznaje.
Lepa devojka stopira i staje jo j poslovan ovek u jaguaru. Tren kasnije, kae joj:
- Iako e vam zvuati udno gospoice, moram da vam
kaem da zbog posla esto pravim ovu rutu Barselona
- Madrid i ovo je etvrti put da vozim trudnu enu.
- Alija nisam trudna! - ree putnica.
- Tano, ali shvatite da jo nismo stigli do Madrida...
Za one koji veruju da su nesposobni da poboljaju svoju
sudbinu, da je nemogue da se desi fundamentalna promena
u njihovim ivotima, ova ala moe da bude inicijatorska

* Milagro, pa. (Prim. prev.)

128

129

ako se postave na mesto mlade devojke i dodaju poslovnom

oveku kvalitet Boga.
Osoba koja ide da vidi mormonskog proroka Dozefa
Smita, zatrai mu da jo j uini neko udo. Smit ree:
- Vai, uiniu ti to. U ime Hrista, zadovoljiu tvoju elju:
eli da bude gluv ili slep? eli paralizu ili da ti osuim ruku? Biraj.
ovek povie:
- Nipoto ne elim nita od toga to ste mi ponudili!
Smit mu odgovori:
- Onda e ostati bez uda. Da bih te ubedio, ne elim
da povredim druge. Svet ima svetu ravnoteu. Kada
se jedan izlei, drugi izgubi zdravlje. Ne treba traiti
uda. Treba ih prihvatiti kada dou, znajui da je sve
jedno udo.

18. Kineske kuglice, i sfere

D v a psihijatra askaju. Jedan je stariji, alije u punoj formi, za razliku od kolege koji je izmoren. Ovaj poslednji se
udi:
- Ne razumem kako je mogue sluatipolulude bolesnike
itav dan i ostati normalan.
- Ko ih slua? odgovori stariji psihijatar prevrui u
ruci kineske kuglice.
Starac nam je dao lekciju. Svojim smirenim stavom
kao da govori mlaem: Po optem pravilu, ljudi trae jedino prisustvo. U sutini, osoba koja ti pria, pria sama sebi.
Ne trai da je slua, samo da si tu, prisutan, pravei joj drutvo. Dok ti drugi opisuje svoje probleme i ali se na ivot,
ti se izdigni do bezvremenog! U tom stanju, koliko te mogu
uzbuditi stvari koje ti neko pria? Pred venou, uspeh ili
neuspeh nemaju vanost. ivot nudi mnogo iznenaujuih
promena. Zamisli, na primer, da ti iznenada, prvog oktobra
ena izjavi da e te ostaviti u januaru. Zavrti tvoje i sfere ,
ostavi po strani stres, brigu i prihvati. Ostaju ti itav oktobar, novembar i decembar. Raspolae sa tri meseca, kakva
* Energija ili ivotni dah, kin. (Prim. prev.)

130

131

divota, tokom kojih se sve moe desiti: bie koje voli je

poredtebe!
ovek koji ivi na poslednjem spratu jednog nebodera, umoran od gluposti koje ponavlja njegov papagaj, baci
ga kroz prozor. Vrlo miran, papagaj se prepusti padu. Kada
proleti pored sedmog sprata brzinom bolidaformule, ree:
- Za sada je sve u redu.
Ova pria nas podseti na jedan zen koan:
Proganja te lav. Beei od njega upadne u provaliju
ali uspe da se uhvati za drvo jabuke koje raste na njenoj
strmoj kosini. Ne moe da se popne, je r na ivici ponora
te eka divlja ivotinja. Ne moe ni da sie, jer te na dnu
takoe eka jo jedan gladni lav. ta e uraditi?
Odgovor koji daju uitelji je: Uzme jednu jabuku i pojede je sa zadovoljstvom. Ja sam patio od nepodnoljive
munine vezane za smrt. Dok nisam stigao do etrdesetih
nisam mogao da prihvatim da e se moj ivot zaustaviti.
Jednog dana, umoran, zgroen, rekoh sebi: Ova pria nije
za mene. ta ja elim najvie na svetu? ivot... i patim, jer
u izgubiti to to imam. Ako sam sposoban da dam sve da
bih iveo, znai da imam ono to najvie volim. Idem, dakle, da ivim, biu zadovoljan svakom sekundom. Od sada
e, svaki trenutak biti poklon, rado'st, i tako u ga i iveti.
Ignorisau muke. ta e mi? Iako u imati u sebi tamnu
stranu, neu joj ustupiti re. iveu ono to imam da odivim i gotovo. Pobediu ili ne: i sfere; ako se desi ovo ili
ono: i sfere... ivim sekunde koje su mi na raspolaganju
sa zadovoljstvom.
Koliko puta smo pokvarili itave periode ivota pravei
sebi beskoristan problem? Upoznao sam jednu enu koja je
132

bila deset godina starija od svog mua i koja je zbog toga

duboko patila. Nije prestajala da govori sebi: Poto sam
starija deset godina ostavie me. Meutim, momak je bio zaIjubljen u nju. ovek moe da bude zaljubljen u enu koja
je deset godina starija od njega, isto kao to ena moe da
se zaljubi u oveka deset, dvadeset, trideset godina starijeg
od nje. Rekao sam toj prijateljici: Unitava sebi ivot i ivot tvog mladog partnera verujui da e te, moda, jednog
dana ostaviti. ivi tvoj trenutak! Ko zna da li ete sutra
oboje umreti u isto vreme? I ako on umre pre tebe u nekoj
nesrei? Samo postoji jedno vreme: sadanje. Ne znamo ta
nam sprema budunost.
Pretpostavlja se, bioloki, i logiki, starija osoba treba
prva da umre... ali sudbina nije logina. Niko ne zna koliko
e mu trajati ivot. U tom pogledu, svi imamo isto godina!
Jedan hiroviti kralj imao je kao omiljenu ivotinju magarca. Ponudio je bogatstvo onom ko bi ga nauio da pria. Niko meu mudracima u kraljevstvu se nije usudio da
proba to da uradi, smatrajui tako neto nemoguim. Kada
je monarh, pun tuge, poeo da gubi nadu, stari profesor se
obavee da, ako mu kralj unapred da ogormnu sumu novaca, naui magarca da pria u roku od pedeset godina.
Kralj mu kae:
- Dobro, dau ti to to trai. Ali, ako ne uspe, odsei
u ti glavu.
Starac ode sa svojim bogatstvom i magarcem. Njegovi
zabrinuti prijatelji komentariu:
- Upao si u ozbiljan problem. Nikada nee moi da naui magarca da pria.
- Ne brinite - odgovori im profesor - Za pet godina magarac ve moe umreti,ja mogu umreti, kralj moe umreti
ili moda ivotinja, kojim udom, moe progovoriti.
133

19. Tradicija

J ed a n ovek sedi na terasi kafia i posmatra skupinu Ijudi

nedaleko od sebe. Ustaje i ide da vidi ta se deava.
- Oprostite gospodine! Moete li mi objasnite ta gledate?
- Oh, ja siromah! - odgovori radoznali - mislite da ja
znam? Poslednji koji je znao zato je bio ovde otiao
je pre najmanje pola sata!
Gledaoci su tu ne znajui zato. Ova ala nam opisuje
misterioznu Inicijatorsku tradiciju... Izvesne osobe govore
o Istini, ali oni koji su je posedovali nestali su pre nekoliko
vekova. Oni koji danas kau da je prenose osnivaju kole i
predaju znanja koja ne poznaju nazivajui ih tajnom.
Treba da pazimo kome se predajemo. Da li priamo sa
nekim ko je zaista video neto ili sa nekim ko nas ubeuje
da je neko drugi video neto, a ni sam ne zna ta?
Postoji pregrt uitelja zen, an ili kineskog budizma,
tibetanske joge, tantre, transcendentalne meditacije itd. Svaka od ovih kola postavlja sebi za cilj prosvetljenje. Sve se
pozivaju na Budu akjamunija, koji se, u estom veku pre
nae ere, meditirajui pod drvetom u poloaju lotosovog
134

cveta, prosvetlio. Buda znai onaj koji zna. Ali, ta on

zna? To niko ne zna! Da bi to saznali, treba se pretvoriti u
Budu... Vekovima, nebrojeno mnogo uenika seda da meditira, nepokretni kao leevi, pokuavajui da dobiju neto
to ne poznaju, jer ga nisu iskusili. Re prosvetljenje je
tako uplja kao i re transfunfacija. Sledbenici misle:
Ako se Buda akjamuni transfimfirao, i ja u, takoe, ako
budem dovoljno meditirao, jednog dana uspeti da se transfunfiram. Zato u otvoriti kolu i poduiu druge da se
transfiinfiraju!
Jednogdana, ujutru, doe seljak daposeti Mulu Nasrudina. Donese mu na poklon patku. Nasrudin pozva oveka
da pojedu paetinu skuvanu u orbi. Seljak se vratio kui
razdragan... Nekoliko sati kasnije, pojavi se nekolicina momaka.
- Mi smo sinovi seljaka koji tije poklonio patku.
Behu lepo primljeni. Posluena imje orba. Odoe veoma zadovoljni... Neto kasnije pristigoe jo dva nova posetioca.
- Mi smo komije oveka koji ti je doneo patku.
Mula pozva goste da jedu... Uvee je jedna itava familija dola Muli u goste.
- Mi smo komije komija oveka koji vamje doneo patku.
Mula ih smesti u trpezariju i posle kratkog vremena
donese veliki lonac pun kipue vode. Poslui svakog od njih
inijom ove tenosti.
- Ali, ta je ovo gospodine Mula? Alaha nam, nikada nismo videli ovakvu orbu!
- Ovo je orba od orbe od.orbe od paetine, za vas
komije komija oveka koji mi je doneo ovu prokletu
pticu!

135

U datom momentu, postoji jedna istina. Kasnije, neke

osobe pokuaju da je spoznaju, ali dobiju verziju verzije
koja je verzija te istine. I u sutini ne dobiju nita.
Kada je veliki rabirt Izrael Baal em Tob video da se
priprema veliki napad na njegovo selo, osamio se najednom
mestu u umi, upalio lomau, odrecitovao molitvu i desilo
se udo: pretnja je nestala.
Kasnije, kada je njegov lini venik rabin iz Mezeria, trebalo da se pomoli nebu iz slinog razloga, otiao je
na isto mesto u umi i izgovorio:
- uj me Boe: ne znam kako da upalim lomau, ali znctm
da izrecitujem molitvu.
Jo kasnije, rabin Moe Leib iz Sasova, pokuavajui
da spase svoje selo, ree:
- Ne znam kako da upalim lomau, ne znam molitvu, ali
mogu da naem isto mesto u umi. Da li ti je to dovoljno Gospode?
Posle toga, kada je bio red na rabina Izraela iz Rizina
da odstrani pretnju, on sede ufotelju, spusti glavu u ake i
zamoli Svevinjeg:
- Nesposoban sam da upalim lomau, ne znam molitvu,
ne mogu da naem mesto u umi. Sve to znam da uradim je da ti kaem ovo... Pomozi mi!
Kako je vreme prolazilo, rabinovi uenici su zaboravili ovu priu.
Malo-pomalo, dodajui vodu u orbu od paetine, patka nestane i oni koji popiju topiu tenost nemaju nita da
svare.
Vrati se ena sa pijace. Ostavi na kuhinjskom stolu
pola kile ribe. Ode na minut u kupatilo. Kada se vrati, ribe
136

nestade... Ujednom oku kuhinje, ugleda maku kako se

oblizuje predui. Krene da je udari, alije sumnja zaustavi.
Uze maku, stavi je na vagu i zakljui iznenaena, da je
teka tano pola kile.
- Ali, gde nestade maka? - upita se kuvarica.
Ako prihvatimo da maka predstavlja Lino Ja, a riba
Sutinsko Ja, razumeemo da u nekom ko izbegava duhovnu potragu, njegova etiri ega ine fatalnu greku verujui
da je Lino Ja ono koje je vano, meajui ga, kao kuvarica, sa Sutinskim Ja. Ona, merei ga, zakljui da je maka
riba. Mnogi koji se samoprozivaju uiteljima Tradicije, jesu
make koje su progutale svoju ribu.
Jedan gospodin, poto je obiao razne hotele po gradu iako nije pronaao smetaj, zavri u lokalu sumnjive kategorije, smetenom u okolini grada. Gazda ga otprati do
sobe.
- Kako je mogue? Ovi aravi su zapanjujue prljavi!
- Kako udno! - odgovori gazda. - Svi koji su spavali u
njima ovih meseci, nita nisu rekli...
U Marsejskom tarotu, esnaesta arkana se zove La
Maison - Dieu. Maison znai kua, a Dieu Bog. Ne radi
se o Bojoj kui, nego o Kui-Bogu, kui koja je Bog. Prva
muterija koja je dola u ovaj hotel (Kua-Bog), imala je
iste arave (Istinu). Ostavila je trag na njima, miris i tenosti svoga tela. Dala je Istini svoj lini peat. Slatkii imaju
razliito eera, ali je eer isti. Istina je Buda, Mahoma,
Isus... Kasnije, po aravima gaze imitatori koji pripisuju
tragovima Uitelja svoje line delirijume. Veruju da e se,
reavajui apsurdne rebuse ili ostajui nepokretni, na kolenima, ispravljenog kimenog stuba i ukrtenih prstiju, ili
137

ak, ponavljajui bez prestanka nizove rei koje se smatraju

svetim, na kraju transfunfirati.
%
Kakva bi bila priblina slika duhovnog stanja prvog
Bude? Nijedna re nam ne moe preneti neto to se ostvari preko iskustva, to nije koncept nego senzacija, oseaj,
prirodni in kao udesno otvaranje cveta. Nas zanima ono
to je Buda iskusio duhovno, nemo i u tiini. Ono to kau
da je kasnije ispriao su prljavi aravi.
Pita jedan uenik Ramakrinu:
- Uitelju, u svakoj zemlji, u svakom hramu, skuplture
koje predstavljaju Budu su razliite. Da li vam to smeta?
- Ne - odgovori mu Ramakrina. - Ako i jesu razliite,
sve pokazuju isti osmeh. A toje sutina.
'v
Jedanput je, u Benaresu, tokom propovedi pred velikim
skupom, Buda akjamuni uzeo cvet i zavrteo ga meu prstima. Niko nije shvatio ovaj potez, samo se njegov uenik
osmehnuo. Buda mu ree: - Ti si jedini koji je shvatio sutinu mog predavanja.
Uitelj Mumon Ekai (na kineskom Wumen Huikai)
veliki ispija orbe od orbe od orbe od paetine, ovako
tumai ovaj dogaaj izjavljujui da se Mahakasjapa transfunfirao: Dok su se ostali brinuli o znaenju predavanja
koje je Buda upravo odrao, samo Mahakasjapa - iji je duh
sijao, bez prepreka, na raspolaganju, savreno ist - bee
prisutan, u potpunoj uniji sa duhom Uitelja. Kadaje Buda
podigao cvet, pojavio se koren. Mahakasjapa se osmehnuo,
i na zemlji, kao i na nebu, bia se iznenadie.
Da bismo izvukli neto iz ove legende morali bismo da
eliminiemo tumaenja koja objanjavaju osmeh kao potpunu uniju sa duhom Uitelja, kao da je cilj svega postati
138

^jedno sa Budom. Ako je to prosvetljenje, kako bi ga dobio

akjamuni? Jer, kako je bio prvi, nije imao uitelja sa kojim bi sjedinio svoj duh. S druge strane, ako je uenik u
potpunom sjedinjenju sa Budom, ne moe mu se pridruiti
vii duh. Ako su on i Uitelj jedno, niko ne daje, niko ne
prima, nema razmene. Ret da se bia na zemlji i na nebu
ude jeste bajka koja otkriva da se Mumon Ekai transfunfirao, ali ne i prosvetlio.
Stvarno znanje ne moe biti preneto sa oveka na oveka, osoba moe biti jedino odvedena do mesta gde moe
da ga usvoji. I nuno je da shvati istinu ne samo intelektualno, svojim mozgom, nego i intuitivno, srcem; instinktivno, svojim polom; i vitalno, telom.
Preskaui zid ludih ideja, posesivnih oseanja, elja
koje nas zarobljavaju i nauenih potreba, oslobaamo se
prolosti i budunosti koje nisu nae i poinjemo da postajemo mi sami. Da bi stigli do te take, treba da preemo
dugaak put: vetako Ja koje nam od poetka ugrauju
porodica i drutvo - koristi mehanizme odbrane kako se ne
bi setilo traumatinih iskustava, uspevajui da na taj nain
ostavi skrivene misli koje prouzrokuju nervozu. Zadovoljavamo potisnute potrebe predajui se drugoj potrebi isto toliko tuoj kao i prethodna, ali sigurnijoj. Ili ih uzdiemo,
ostvarujui neto to ispadne pogreno, ali to moral dozvoljava. Ili, ak, ugroavamo osobe slabije od nas; ili unitavamo predmete, premetajui tako seksualne impulse kojih se
stidimo. Kao Pni to piju orbu od orbe od orbe od orbe
od paetine, oboavamo idole i poveavamo nae samopotovanje identifikujui se sa divama, ampionima, guruima
ili sektama koje smatramo monim ili svetim... Potiskujemo sopstvene nagone - proizvode iskoriavanja zbog kog
smo propatili u detinjstvu, koji nas mue ako ih priznajemo
139

kao nae - da bi ih projektovali na druge, kao na primer,

neostvarena homoseksualnost: Nisam ja onaj koji eli mukarce, to je nimfomanka od moje ene Maskiramo perverzne elje izraavajui ih besramno u suprotnom obliku:
Kakav uas: trebaio bi kastrirati sve pedofile! uzvikne
majka kojaje seksualno ztostavljala svog sina. Neki konflikt
ili frustracija nas vraa u stanja prethodna naem razvoju.
Ako naa majka mrzi mukarce, da ne bismo izgubili njenu
ljubav odbijamo da odrastemo i nastavljamo da budemo
deca. Reagujemo napadima besa kada nam ukau na nae
mane i line greke. Pretvaramo se, iz straha od odbacivanja,
u laskavce; iskoriavamo prijateljstva traei drutvene beneficije; gomilamo stvari i beskorisne injenice, uspostavIjamo povrne odnose zarad finansijskih ciljeva; proizvodimo bez prestanka apsurdne predmete; podiemo emotivne
barijere kako bismo odrali distancu. ivimo konstantno
poluodvojeni od drugih i od sveta.
Oni to prijaju arave misle da je osmeh Mahakasjape rezultat pobede svega toga, odblesak zadovoljstva zbog
trijumfa nad prolim problemima i buduim mukama. Oseajui se praznim, bez rei, bez emocija, bez elja, i kao to
su im gurui guruovih gurua rekli da, da bi postigli duhovnu
realizaciju, moraju da prestanu da se identifikuju sa telom,
veruju da je osmeh ovog omiljenog uenika samo gest koji
pokazuje da je uao u dezinkamirano stanje transfunfacije.
Nita nisu razumeli!
Kao cvet koji se okree okeanu boanske Svesti, putajui prirodno svoj miris, njiui se pomean sa vremenom,
preobraen u potpunu predaju, bez cilja, bez elje da ikoga
ubedi, uivajui to pripada svekolikoj radosti koja jeste
trenutak univerzuma, Mahakasjapa pokazuje osmeh koji
ne naseljava samo usne, ve njegovo itavo Telo, njegovu itavu Duu, njegov itav Duh. Svaka elija njegovog mesa
140

'

se osmehuje, smee mu se koa, kosa, kosti, utroba, krv mu

se osmehuje... Nauio je da umre, da preda svoju Svest venoj misteriji. Poto je svestan da je prolazan, smatra trenutak jedinstvenom prilikom, osea da je njegovo telo, iako
stvoreno od materije koja predstavlja Sve, jedina stvar koja
ga definie kao individuu, zato se osmehuje. Taj osmeh je
osmeh venosti koja svetli kao svetionik na svetom mesu.
Kada Mahakasjapa slua akjamunija da govori: Imam
oko Darme, duh buenja. Sada ti ga prenosim, osmehuje
se, jer zna da nema nikakvog prenoenja, nikakve obaveze, nikakvog prosvetljenja koje treba da se postigne. On je
telo-hram obuzeto sreom ivljenja, nastanjeno duhom koji
mu je pozajmljen, kristalni pehar koji sadri kap boanstvenog okeana. Zna da e ga uvati do trenutka smrti, kada
e ga u punoj ekstazi predati bez potekoa. Isus ree: Potroeno je. I nagnuvi glavu, (sa osmehom) predao je duh.
(Jovanelje po Jovanu, 19, 30)
Kralj koji je bio jako bolestan pozove sve mudrace iz
svog kraljevstva i zatrai im da rezimiraju svoje znanje i
zapiu ga u jednu knjigu. Proe est meseci. Mudraci donesu kralju knjigu ogromnih razmera i on im ree:
- Moji su dani odbrojani. Nikada neu proitati toliko
strana. Rezimirajte knjigu u jedno poglavlje. Uinite
to brzo.
Posle nedelju dana mudraci se vrate sa deset strana.
Kralju je jo loije. Prozbori:
- Prekasno: ostalo mije energije da proitam samojednu stranu.
Mudraci pohitaju da rezimiraju poglavlje. Kada mu
predaju jednu stranu, kralj koji ve teko vidi, ree:
- Izrecite mi sve vae znanje ujednoj reenici.

141

Mudraci, posle nekoliko trenutaka dubokog razmiljanja, mu kau:

- Rodimo se, patimo, umremo.
Kralj teko uzdahne i promrmlja:
- Dau polovinu mog blaga onome ko mi kae mudriju
reenicu od ove.
Jedan od starih muraca koji su od malena sluili kraIja, ree:
- Ne raamo se, ne umiremo.
Kralj se tuno osmehne. Shvati prazninu ega. Meutim
jo nije zadovoljan. Stenje:
- Dau sve rnoje blago onome koji mi kae neto jo mudrije od ovoga.
Drugi monah, jo stariji od svog kolege se osmehne i
apne mu u uho:
- Rodimo se, ivimo, umremo, udesno!
Kralj shvati. Srean uzdahne po poslednji put.
Da li se moe traiti ono to osoba ne poznaje? Francuski mislilac Paskal je napisao: ,,Ne bi me traio, a me nisi
ve naao.
U vreme ruka, dete prie ocu i upita ga:
- eleo bih da me veeras ne eka.
- Kako da te ne ekam? Zato?
- Zato to sam ve stigao.
Ono to elimo da budemo, ve jesmo.

142

20. Ples laljivaca

Jznenada se vrativi kui, trgovac nae enu u krvetu sa

patuljkom. Dohvativi lovaku puku, baci se na nevernu
enu viui:
- Zaklela si se da me vie nikada nee prevariti!
- Ali dragi, ta tije? Ne vidi da pokuavam da raskinem
sa tom navikom postepeno?
Generalno, teimo da izokrenemo stvarnost da bi se
opravdali. Svaki put kada nam neko ukae na nae greke,
traimo izgovore i pretvaramo se istog trena u advokate
branioce. Dajui lepu sliku o sebi elimo da izbegnemo kaznu ili prebacivanje i da umesto toga dobijemo aplauz ili
pohvale. Kada prevareni mu kae: Zaklela si se da me nee vie nikada prevariti!, ukazuje nam da mu je ena ve
spavala sa drugim ili drugima i da, posle gorkih pridika i
moda i nasilja, po njegovom sudu - naravno pogrenom
- bilo joj je oproteno. Ponovo zgreivi sa patuljkom, to
jest, sa niim ovekom od njenog mua, ali ne i manje seksualno kvalitetnim... ena ima nezadovoljene elje, trai
od drugog da joj da to to joj njen mu ne moe dati. Tako,
umesto da se osea krivom ili se pravda, prihvatajui moralne koncepte svog mua, ena bi trebalo da se potuje i
143

izjavi sa dostojanstvom svoju strast za patuljkom. Seksualni centar samo ako je zadovoljen moe da nas oslobodi
da se duhovno realizujemo. Priamo o istinskoj elji, ne o
elji iskvarenoj patolokim zastranjivanjima. Takoe bismo
mogii primeniti ovu alu na religiju, politiku, nauku ili bilo
koji drugi sistem miljenja. Svi sistemi, zbog ljudske nesposobnosti da spozna celokupnu stvarnost, osnovani su na verovanjima. Istina je ona za koju, zbog vere, odluimo da je
istina... Istina koja nam je korisna samo u jednom odreenom trenutku ivota. Meutim, imamo slobodu da menjamo sistem. Svaka veza proizilazi iz onoga to drugi veruje
da jeste i onoga to mi verujemo da jeste. Faktor koji odrava raznjenu je poverenje. Bez poverenja, nae virtuelne
stvarnosti se raspre.
- Kako ti je divno odelo! - kae ovekprijatelju.
- To mije ena poklonila.
- A j e l ? Povodom?
- Bez konkretnog povoda, onako. I tako me je prijatno
iznenadila! Pre neki dan kada sam se vratio sa posla,
ranije nego inae, ena mije dremala u spavaoj sobi
a odelo je bilo na stolici, pored kreveta.
Ne treba da se stidimo onoga to jesmo i to nismo ono
to drugi ele od nas. U svakom sluaju, u sutini ono to
nismo - iako bismo hteli biti - neemo biti. A ono to jesmo
- iako ne elimo to da budemo - uvek eemo biti. Da bi promenili svet moramo promeniti nae misli. Ovaj trgovac,
shvatajui da voli sliku koja ne postoji, umesto da pokua
da promeni svoju enu trebalo bi da promeni svoju predstavu o njoj.
- Nervira me moj mu! Zamisli: kuna pomonica mi je
trudna!
144

- Misli da je s njim?
- O nje potpuno nesposoban da uini tako neto, ali sam
oajna je r e se hvaliti svuda okolo da jeste.
Ima osoba koje iskoriste svaku priliku da slau sebe.
Umiljaju da su ono to drugi misle da jesu, zarad ega
stvaraju lane slike o sebi. Ako drugi u njih poveruju, oseaju da zaista jesu ono to su sami o sebi izmislili.
Ovu vrstu laljivaca niko nije nauio u detinjstvu da
sami sebe vole. Da bi se dobro oformilo, dete je ovisno samo
o jednom roditeljskom pogledu. Oni moraju da ga vide kao
onakvo kakvo je, a ne kao onakvo kakvo oni ele da bude.
esto roditelji imaju planove za svoju decu koji se ne slau
sa njihovom pravom prirodom.
Majka Jevrejka eta sa svoje dvoje dece. Neko je pita
koliko imajugodina i ona odgovori:
- Doktor ima etiri godine a advokat dve i po.
Individua raste mislei da ono to njeni blinji ele da
bude, jeste ono to u njoj vredi; i da ono to je ona u stvari,
nita ne vredi. ivi oseajui se prazno, beznaajno, kriva
to je iva. Pretvara svoje bie u pojavu pokuavajui da
uini vrednim ono to izmilja. Lae pred drugima i lae
sebe u samoi, ubeena da su ti usvojeni ukrasi njena sopstvena sr. Njen svakodnevni ivot je, kao ivot glumca,
veita predstava. Opija svoje sagovornike priajui im svoje
avanture, uvek lake za poverovati. Da bi oni mogli da progutaju veliku la, ona je obavija stotinama malih istina...
Lukavo predvia deliminu sumnju kod svojih slualaca,
da bi unapred dala odgovore na pitanja koja e se sigurno
postaviti. Ova mitomanija joj dozvoljava da podnese obezvreivanje sebe i da se suoi sa tekom i bolnom stvarnou
za nju.
145

,/

PitaPerica:
- Mama, je l ribe rastu?
-Naravno, sine. Na primer, pogledaj pastrmku kojuje
tvoj tata upecao u nedelju: svaki put kada pria o njoj,
ona poraste pola kile.

La napreduje, zarobljava nas u svoju lanu stvamost.

Pred dilemom smo: ili priznati istinu ili nastaviti lagati da
bi opravdali svoje prve lai. Svet koji e, kao previe naduvan balon, na kraju pui. Mogue je takoe da, svesni da
sami sebe ne volimo, ili da ne volimo na posao ili porodicu, pribegnemo drogama kako bi uutkali sopstvenu svest
i oseali se bolje.
Porunik uhapsi vojnika koji stie u kasamu mrtav pijan.
- Imbecilu, kadne bi pio, mogao bi postati porunik.
- Ne brinem se - ree pijanica. - Kad pijem, ja sam kapetan.
Vie volimo prijatnu la nego bolnu istinu. Mozak obino radi tako to izmeu dva zla uvek bira manje. Ponekad
nam je lake da razvijemo smrtno oboljenje nego da priznamo da nismo voljeni.
Pijan ovek ulazi u kuu sav u mrljama od rua za usne
i raspasan. ena ga pita:
- ta ti se desilo?
Pijanac jo j odgovori:
- Nee mi verovati, tukao sam se sa pajacom!
Kada preivljava branu dramu, laljivac koristi dve
tehnike: proputanje (da je bio u baru) i laganje (da nije bio
sa drugom enom nego sa pajacom). Koliko puta nae se146

anje, da bi sakrilo zlostavljanje iz detinjstva, propusti da

ponovo proivi traumu. U sluaju zlostavljanja, prisile nas
da proivimo neto to ne odgovara naim godinama ili nam
ne dopuste da proivimo neto to odgovara naim godinama, i trauma se uvrei u nau linost primoravajui nas
da verujemo da patnja koju nam prouzrokuje jeste deo nas,
obavezujui nas time da se uhvatimo grevito za nju, da
stalno traimo njene bolne simptome a da se sa njima nikada
ne suoimo. Na kraju ispadamo sauesnici u zlostavljanju:
ono to su nam uinili u detinjstvu, nastavljamo da inimo
sami sebi. Pretvaramo se u sopstvenog delata. Ako su nam
ranije neto uskraivali, sada sami sebi isto to uskraujemo. Ako su nas jue zlostavljali, danas emo se povezivati
sa osobama koje zlostavljaju. Samim tim, ako dete, kom je
potrebno da bude voijeno od strane svojih roditelja da bi
ivelo, roditelji iz nekog razloga ne vole, ne brinu o njemu,
napuste ga ili se razvedu, ono e na kraju govoriti sebi: Ja
sam kriv, ne zasluujem da me vole, toliko sam nepoeljan
da su me bacili u tue ruke, nisam bio sposoban da ih odrim zajedno..., ali nikad nee prihvatiti da je sve bilo tako
zato to ga nisu voleli: dolaenje do ovog zakljuka e mu
izazvati bolesti, ludilo, ili ak, smrt... Ovaj oseaj krivice,
otvoren ili pritajen, proizvee mu duboki oseaj nipodatavanja samog sebe. Prezirui se, stvara izmiijene linosti, la. Iako proivljava suludo zadovoljstvo svaki pufkada
mu poveruju, u dubini svog bia pati to nije ono to izmiljadajeste.
Ujednom seocetu, mudri starac iskuava svoje etvoro unuadi, tri unuka i unuku.
- Svako od vas mora da uzmejednu kokoku i da je ubije
tamo gde ga niko ne vidi. Onome ko to najbolje uini,
pokloniu ovu drvenuflautu koju sam sam napravio.
147

Momci i devojka odu odluni da zadobiju nagradu.

Posle izvesnog vremena, prvi koji se vratio, stavivi mrtvu
kokoku pred noge starca, ponosno izjavi:
- Kako svuda ima Ijudi, otiao sam u umu, popeo sam
se na vrh najviegdrveta i tamo sam je, sakriven u kronji, zaklao.
Stie drugi unuk i takoe, zadovoljan, stavi starcu pred
nogemrtvu kokoku.
- Zagnjurio sam se u reku, da bi jo j pod vodom rasporio utrobu...
Trei momak, takoe pobedniki, preda mrtvu ivotinju.
- Otiao sam na groblje i, sakriven u senci grobnice, odsekao sam jo j glavu.
Naprotiv, unuka se, oaloena, pojavi sa ivom kokokom u rukama. Mudracje upita:
- ta ti se dogodilo gospoice? Moda u selu i okolini
nema mesta bez Ijudi?
- Nije to deko. Traili ste da ubijemo kokoku gde nas niko
ne bi video. Ali, koliko god da su bila pusta mesta na
kojima sam bila, kokoka meje uvek gledala.
Starac unuci, sa velikim osmehom, predade svoju drvenu flautu.
Nemogue je slagati nae Sutinsko Ja. Koliko god
bila iskrivljena naa linost, koliko god bili ubeeni da jesmo ono to drugi ele da budemo, koliko god uspene bile
nae lai, unutranje oko e nam pokazivati istinu. ak i
ako odbijamo da prihvatimo njegovu poruku, oseaemo,
uz nesnosnu patnju, nau izdaju. Ako nas nije sprio unutranji plamen, pretvarajui na ego u plodni pepeo, svi,
neizbeno, laemo.

148

Posle mesec dana odsustva, Mula Nasrudin se vrati iz

prestonice u svoje selo. Srean, ponosno pria:
- Meni, Muli Nasrudinu, obratio se sultan!
Seljani kliku.
- Slava naem Muli, sultan mu se obratio!
Organizuju veliko slavlje u ast tako znamenitog seIjanina.
Usredproslave, deak pride Muli i pita ga:
- A ta ti je rekao sultan?
- Video sam ga kad je izlazio iz palate. Odmah sam potrao, ne davi vremena vojnicima da me zaustave, i
naao sam se naspram sultana, tako blizu njega kao
to sam blizu tebe deko.
- Ah! I onda ti se obratio?
- Da, rekao mije: N estani odavde nesrenie!
Susret sa Sutinskim Ja pozitivno preobraava: problemi koji su nam izgledali ogromni, pred vizijom beskonanog, venosti i svemone boanske Svesti, postaju malecni. Zahvalni, otkrivamo poniznost.
Ispriae jednom oveku da Istina negde postoji. On
pone da je trai po itavom svetu dok, posle mnogo godina, nije stigao u udaljeno selo, smeteno u podnoju planine. Seljaci mu rekoe da na uzdignutom vrhu ivi Istina.
On odlui da se odmah popne na planinu. Planina je stenovita, puna kaktusa. Ranjenih ruku, iscepane odee, skoro mrtav od umora, posle vanredno neprijatnogpentranja,
stie do vrha, na kom je bila peina. Poto je uao u mranu dubinu ugleda, osvetljenu sveom, staricu bez zuba,
prekrivenu borama, jezivo runu. Vetica mu ree, gledaju i ga oima punim krmelja:
- Ja sam Istina!
149

ovek, zgroen, odgovori:

- Izgubio sam toliko vremena traei te! BUo je glupo
popeti se na ovaj neprijateljski vrh sam oda bih video
tvoju runou! Zbogom grozna lstino!
Izae besan iz peine. Ali kako pree nekoliko metara,
otkri da je pejza arobem, da je planina u boanstvenim
bojama, da ima cvea koje nije primetio, ptica, insekata,
leptirova. Kaktusi putaju divne mirise, kamenje sjaji kao
nakit. U dolini, neverovatno plodnoj, selo se izdie usred
zadivljujueg mira. Tada shvati da se njegov duh promenio,
poto vidi lepotu svuda.
Silazei, u punom uzbuenju, uje drhtavi i parajui stariin glas:
- ekaj! Hou neto da te zamolim!
- ta ?
- Kada stigne dole, kai svima da sam mlada i lepa.
Susret sa Istinom moe da nam izgleda neprijatan, jer,
da bismo shvatili ono to treba da shvatimo, moramo potpuno izgubiti iluzije. Meutim, da bismo ih izgubili, znai
da smo morali prvo da ih izgradimo. Prvo traimo iluzornu Istinu. Potom, u sluaju da je ne naemo, preziremo je.
Zatim, prevazilazei nae razoarenje, prihvatimo je takvu
kakva je. Umesto da se izjedamo zbog sopstvenog neznanja, osetimo toplotu sree u kotanoj sri.

150

21. Znati sluati

C o v e k ude ujavni toalet. Pone da obavlja krau nudu,

kada, odjednom, u visini oiju, ugleda kratku reenicu koja
kae: Pogledajjo malo gore!
ovek malo podigne pogled i vidi napisano: Pogledaj
jo malo gore!
Zabaci glavu unazad da bi mogao da proita: Pogledajjo malo vie gore! Na plafon.
ovek, glave potpuno zabaene unazad, ita na plafonu: ldiote,piapo cipelama.
to vie beimo od stvamosti ka mentalnom, duhovnosti, vie se popikimo. Kada ih zaboravimo, nae primarne potrebe se izliju. Kao etiri reke Edena, koje izlaze iz
zajednikog izvora, ljudsko bie pria sa etiri energije
koje isijavaju iz njegovog ivotnog sredita: misli, oseanja,
elje i potrebe. Onaj koji potcenjuje i potiskuje poslednje
tri, i usled iluzije da se prikae ist ivi samo u mentalnom, pretvara se u biljku bez korena, u praznu semenku, u
sejaa privida. Moemo, vraajui se na prethodnu alu,
tumaiti molbu da pogleda svaki put sve vie, kao pogrenu potragu za svetou koja prati spoljanjeg Boga. Zbog
nepoznavanja ili nipodatavanja sebe, sve to smatramo uz151

vienim traimo izvan nas, u visinama, imitirajui oi onih

svetaca iz kiasinog slikarstva koji zaljubljeno gledaju u
nebo kao da tamo, u dalekom nebeskom svodu, ivi, na zlatnom i okienom tronu, bradati veni Otac... Da bi doiveii
pravu duhovnost, razvijajui veru u sebi samima, moramo
nauiti da sluamo Unutranjeg Boga.
U snu, ovek ugleda svetog Petra. Ovaj mu ree:
- Uvek veruj u mene! Kada si u opasnosti, reci mi: Sveti
Petre pomozi mi! i ja u doi da ti pomognem.
Malo kasnije, na ovek putuje brodom koji pone da
tone. Nae se u amcu za spasavanje, veslajui nasred okeana. Ali amac je buan, voda se nemilosrdno penje i ve
mu je do lanaka. On povie:
- Sveti Petre, doi, pomozi mi!
Tek to to izgovori, jedan brod proe pored amca.
ovek, ekajui sveca da sie sa neba da ga spase, ne obrati
panju na veliki brod, koji tako uzburka vodu da se maleni
amac nae jo vie potopljen i ovek u vodi do struka. On
ponovi svoju molbu:
- Sveti Petre, pomozi mi! Rekao sid a e sii da mi pomogne ako te zamolim!
Drugi brodse pojavi. ovek gledajui u nebo, ne obrati
panju. Brod ga isprska i on se nae u vodi do vrata. Mrtav
ostraha, povika:
- Sveti Petre! Nemoj me izneveriti! Doi!
Priblii mu se trei brod i dok na ovek gleda molei-'
vo u nebo, amac mu se potpuno potopi. On se udavi i nae
se ispred svetog Petra. Besan mu ree:
- J e l to lepo? Verovao sam u tebe! Obeao si da e mi
pomoi, i vidi gde sam sada!
- emu ova prebacivanja? Poslao sam ti tri barke da te
spasu i nisi ih ni pogledao!
152

Mogli bismo zamisliti da ove tri baike, simbolino odgovaraju, jedna telu, druga libidnom i trea emocionalnom
centru. ovek, zarobljen u svoj um, poistoveen sa svojim
idejama, predrasudama i razlozima, na ivici je guenja, mui
se, prete mu nebrojene aveti (Ekonomski sistem e pui!
Novi virusi e unititi zdravlje! Hrana je zaraena! Nestae pijae vode na planeti! Bie podmetnuta bomba u metrou! Nikada te nee spasti Bog kog nudi tvoja religija...!).
Glas iz unutranjosti, koji ovek ne slua, mu govori:
Smiri um, oisti ga od trulih ideja, pobedi strah i napreduj iz dana u dan, kao to se toreador suoava stalno sa
novim bikom. Ti sam moe da srui granice koje su ti od
malena urezali u duh. Ovaj svet u kom ele da te primoraju
da ivi, je samo jedna od moguih stvarnosti, ali postoje i
druge. Energija koja pokree svet ne mora biti nafita, nuklearna snaga ili muko nasilje; bogatstvo nema zato da bude
po svaku cenu nagomilano kod manjine stanovnitva na raun gladi veeg dela oveanstva; kua u kojoj ivi ne mora
da bude dizajnirana jednim obinim rapidografom: ni zgrade podignute bez ljubavi arhitekata prodatih neovenoj industriji nemaju zato da budu sagraene, sa lanim prozorima i nezdravim klimatizovanim vazduhom unutra, nalik
arogantnim falusima. Prestani da se plai bolesti, moe
da bude svoj sopstveni iscelitelj. Svet je raj u povoju i mora mu pomoi da da plodove. Da bi ga promenio, poni
da menja sebe... Ali nemoj se udaviti u amcu! Strahujui
od neizvesnog i grevito se hvatajui za sigurno, ne obazirui se na elje koje te nagone da stvara, trai efove, gazde ili bezduna preduzea ne bi li ti dali posao, trai miolovku u kojoj e vegetirati radei neto to ti se ne svia.
Ne razmilja o ostvarenju dobrog dela, nego prosi dobru
platu. Potinjen tom ropstvu, emocionalne konflikte naziva stres, i umesto da se popne na brod, veruje da e te
153

gutanje tableta spasiti... Vie voli, jer si egoista, da teret

padne na lea tvojih potomaka, birajui nejasne politiare da
te vode i troei tetne industrijske proizvode, ne radi svoj
posao, ne napreduje mentalno, ne kuje svoju sudbinu...
Praznoglava ega, tu sam i neprestano vas zovem, a vi me
ne sluate!
Vraa se ovek iz rata bez ruku, bez nogu i bez trupa.
Pretvoren samo u glavu, ivi tako nekoliko godina sa svojom porodicom. Dolazi mu roendan. Rodbina se okupi oko
njega i ponude mu poklon u kartanskoj kutiji. Glava, sa veselom radoznalou, koristei zube, otvori kutiju, pogleda
unutra i sa razoarenjem uzvikne:
- Oh, ne, jo jedan eir!
Zamiljamo da je glava, isti intelekt, sama sebi odsekia noge iz straha od napredovanja i trup iz straha od ivljenja. Ako je tako, ona onda prima poklon koji odgovara
granicama koje je sebi nametnula. Ako potiskujemo nae
mogunosti, ako izbegavamo nae duboko unutranje bie,
ako se titimo unutar predrasuda, ono to emo primiti bie
samo proizvod naih granica. Ako nas druge osobe stalno
napadaju, to je zbog toga to smo uskratili ljubav sami sebi
i od sveta primamo stvari koje odgovaraju ranama koje
nosimo. Iako je tano da su nam te rane prouzrokovali porodica, drutvo, kultura, itd, u jednom trenutku u ivotu
moramo da ih zaieimo i da predamo sami sebi ono to
smo tako dugo sebi uskraivali. Problemi, krize, bolesti,
neuspesi, rane mogu biti motori za akciju, promenu, sazrevanje. Bol je glavni koren nae realizacije.
Ono to mislimo da je ivot, samo je taka gledita, jo
jedan eir. Ne moemo objasniti ta su prijateljstvo, ljubav,
srea. Moramo da prihvatimo - a da o tome ne sudimo -

ono to nam se dopada, elje ili emocije i da vidimo kako

da ih zdravo kanaliemo, dok ne stignemo do tog prijatnog
stanja u kom doputamo da nam dou nai sudovi, a da ne
moramo da se venamo sa njima, koristei ih samo kada su
nam od koristi i putajui ih da odu kada su truli. Nismo
mi ti koji mislimo, nego mentalni centar prima misao od
kolektivnog duha. Nismo mi ti koji sebe primoravamo da
volimo, nego srce odluuje da se otvori; nae elje se raaju
kao manifestacija kosmosa, moemo da ih potisnemo, ali
ne moemo da ih promenimo. U univerzumu, od kog poznajemo samo 1%, koji shvatamo uz pomo mozga od ijih
bezbroj elija svega desetak znamo da koristimo, nita ne
moemo u potpunosti objasniti. Ako bismo nekom prepriali na ivot, to ne bi bio na ivot nego samo deli koji '
smo shvatili od ivota koji mu prepriavamo.
Starac koga smatrae najmudrijim ovekom u plemenu, vodi grupu dece u lov.
-D oite maliani, meu svim ostalima tragovima, ovo
su tragovi grabora! Vano je da ih zapamtite da biste
ih posle prepoznali!
- Ali, deda, kai nam: kako izgleda jedan grabor?
- Ah, e to ne znam! Iz predostronosti uvek sam izbegavao da se pribliim tim monstrumima. Ali im vrlo dobro poznajem tragove.
Susret sa Unutranjim Bogom prouzrokuje u Linom
Ja oseaj munine. Unitavajui granice miljenja, oseanja i stvaranja, plaimo se da ne izgubimo sopstveni identitet. Identitet koji nam je bio nametnut i koji vuemo kao
teku ratnu opremu. Sklanjamo se po raznim zastojima iz
straha od toka, od kretanja koje je sutina ivota. Kada se
u drugaijem stanju percepcije naemo pred Unutranjim
155

Bogora, umesto da mu se predamo, pobegnemo od njega...

U svojoj knjizi Moj ivot, Karl Gustav Jung prepriava
san u kom se postavlja pitanje odnosa izmeu Unutranjeg
Boga i Linog Ja, bez mogunosti za reavanjem.
Naao sam se na izletu, na malenom putu. Prelazio sam
dolinu, sunce je sijah i pred oima mi se pruala prostrana panorama. Kasnije stigoh do jedne kapele pokraj puta.
Vrata su bila otvorena. Uao sam. Na moje veliko uenje,
nije bilo statue Device, niti raspea na oltaru, nego videh
velianstven cvetni aranman. Pred oltarom, na podu je sedeo u pozicifi lotosovog cveta, jogi koji me gledao sa dubokom panjom. Pogledavi ga izbliza video sam da ima moje
lice. Zbunjen i uplaen, probudio sam se s milju: On mene
meditira! On sanja i njegov san sam ja! Kada se probudi,
ja vie neu postojati!

tee po nebu. Svetenik shvati da se sve moli sa njim i po

p rvip u t shvati zato izgovara Oe na... a ne Oe moj... .
Nikada se ne molimo sami. Poto je univerzum beskrajan, svi smo njegov centar. ivimo u drutvu. Nema viih
destinacija. ak ni u manastiru nismo izolovani od sveta.
Drugi su vani. Drutvo je vano. iva bia su vana. Tamna
energija koja odrava univerzum je vana. Sve izgovara sa
nama molitvu Oe-Majko na-a.
Ako prihvatimo da delujemo sa ostalima, naa ivotna
snaga se umnogostruuje i prevazilazimo arhaine granice. Vie ne govorimo ovo je moje delo nego ovo je nae
delo. Svi putujemo istim brodom, a taj brod se zove Trenutak. Delimo isti Prostor, isto Vreme, istu Svest.

Dopalo bi nam se da se Jung, umesto to je pobegao,

predao Unutranjem Bogu sa jednim: Sluam te, ta eli
da mi kae? U stvamosti, tragaa proganja ono to trai.
Ali, kako postii sutinski susret? Nauiti sluati!

Izgubljen na seoskom putu, voza automobila pita seIjaka:

- Kuda vodi ovaj put?
- Pa... - odgovori seljak - jedna strana vodi do mog imanja, a druga vodi skroz pravo.

Svetenik koji shti u crkvi pokraj potoka, pone da se

moli: Oe na, koji jesi na nebesima... , ali gaprekine parajui kreket abe. Ljutit, svetenik otvori vrata i povie:
Uuti! aba poslua. On se vrati, klekne i pone svoju
molitvu izpoetka. Oe na, koji jesi na nebesima... Ovog
puta ga prekine jedan mutranji glas: Ko kae da je tvoja molitva draa Bogu nego molitva abe? Zato misli da
si ti omiljeni? Uznemiren, on se vrati prozoru, otvori ga i
povie: Krekeite, pevajte, kukuriite, mjauite, pitite, ponudite skandal kakav elite! Sve ivotinje poee da prave
buku, takode i biljke, potok, stene, vetar i oblaci se razle-

Savren primer ograniene vizije sveta. Ovom seljaku

jedino je bitan njegov svet! Autoput bi mogao da predstavlja
na razvoj prema Svesti. Pokuavamo da ga dostignemo,
ali smo skrenuli s puta. Pitamo gurua: Kuda vodi ovaj put?
A on nam odgovori: S jedne strane vodi ka meni, a s druge,
nikuda. Ovaj uitelj se nikada nije zapitao: Koji je cilj koji
nisam ja? Nije kroio ni jednom nogom na pravi put. Nego
je, naprotiv, napravio jedan krai, koji vodi samo njemu.
I, koliko puta mi uinimo isto? Mislimo da, poto ivimo u udobnoj rutini, poznajemo put. Postoje osobe koje
ne dele svoje znanje ni sa kim, verujui da im to to u taj-

156

nosti uvaju, daje mo. Ne shvataju da njihov posao mora

da bude od koristi svima, da je put zajedniki. Ako ne napredujemo zajedno, kuda idemo?
U jevanelju, kada se aneo prikazao evici, prvo joj
je rekao: Ne boj se. I u istom tom trenutku, ona shvati da
je ivela obuzeta strahom... ivotinje ive u strahu, stalno
moraju da budu na oprezu, ako ne eie da rizikuju da budu
progutane... Nismo zaista ljudi, dok ne nauimo da ivimo
bez straha. Kada pustimo da se pojavi aneo u nama, Unutranji Bog (to znai, onaj koji veba jogu u Jungovom snu)
nam kae: Ne plai se smrti, ne plai se bolesti, ne plai
se starenja, ne plai se siromatva, ne plai se ludila. Kada
se ne plai, onda si to to jesi i dozvoljava da te oplodi
misterija. Ako me slua, kao to je Devica uinila, tvoje ui
se pretvore u tvoju vaginu. Vagina je provodnik sa membranom koji, kroz zadovoljstvo, prima. Ako nema zadovoljstva,
nema primanja; takorei, nema pravog sluanja.
Ako smo tokom detinjstva imali otrovne roditelje, oni
su nam svojom vikom i agresivnim reima povredili ui.
Zato se plaimo tuih rei. ivimo u odbrambenoj psiholokoj gluvosti.
Ako nas je otac povredio, ne moemo da ujemo nikakvu istinu sa usana mukarca. Ako nas je povredila majka,
rei ene e ostati rasplinute u vazduhu zaborava.
Ako svaki put kada nam priaju, rei ne dolaze od
Unutranjeg Boga, neemo dobro uti. Ako dolaze od Njega, ak iako su uvredljive, uemo ih kao rei olakanja.
Moramo izleiti nae rane i sluati s ljubavlju. ta god nam
govorili, bilo i sa besom, sa estinom i zlom namerom, sa
tim reima nam dolazi boanska nenost.
Dok se eta, monah vidi kako jedan ovek tue drugog. Zaustavi se i povie:
158

- Dostal Ne udaraj ga vie!

Nasilnik se potom baei na monaha i tako ga izbije da
ovaj zavrj u bolnici. Prijatelj kojije iao da ga poseti i da
mu odnese neto za jelo, upita ga:
- Ali, ko ti je to uinio?
Monah odgovori:
- Onaj koji mije ovo uradio je isti onaj koji mi daje ovu
odlinu supu.
Um je kao sud iz kog izviru ideje sa namerom da stvore vrste sisteme koji se na kraju pretvore u ustajale strukture. Odravajui se u okviru svojih granica, postaju otrovne.
Sve to smo nauili i to ostaje u nama i to ponavljamo a
ne razvijamo, postaje otrovno.
Mula Nasrudin jai svog magarca. Odjednom, ivotinja rei da se zaustavi. Nasrudin ga gura, vue, udari ga
tapom; nita ne vredi: magarac, tvrdoglav, nee da se pomeri. Starac koji je tuda prolazio, dobaci:
- Stavi mu papriicu u tur!
Nasrudin tako uradi i magarac se baci u trk kao poludeo. Njegov gazda, stade trati za njim. Videvi da ga ne
moe stii, stavi i sebi papriicu u tur. Odmah poe takvom
brzinom da tri, da prestigne magarca i stigne do svoje
kue vritei eni:
- Zaustavi me! Zaustavi me!
- Ne mogu - odgovori ona - jako si brz.
Onjo j ree:
- Stavi papriicu u tur!
Postoje bolesne ideje, predrasude, koje iz uma u um,
opsedaju svet. Iz dana u dan ljudi stavljaju papriicu u tur
zbog koje jurcaju u pravcu nieg... Ideje moraju biti mekane i pitome, kao oblaci, prilagodljive svakoj novoj situaciji.
159

Kada priamo sa nekotn osobom i njen duh ne tee slobodno kao na, moramo da se prilagodimo njenim granicama, ne borei se protiv nje, nego pleui sa njenim strogim
strukturama. Da bismo mogli da sluamo, treba da utiamo sisteme koji su seuvreili u naem mozgu i da, otvorenog uma, bez protivreenja, zaustavimo kritiku, raspravu.
Kada utiamo emocije, ne osuujemo drugog kao simpatinog ili antipatinog, ne ulazimo u konflikt sa njim (kada
bismo to uradili, umesto da ujemo njega, uli bismo nae
ranjeno dete, nau patnju, nau sirotinju od nenosti), niti
se povinujemo eljama koje su nam probudila izvesna preduzea koja koriste erotiku ne bi li poveala prodaju. Putamo da seksualna energija napusti udnju za uitkom i da
nam se vrati pretvorena u isceliteljsku energiju, na taj nain
da svaka bolesna re koja prodre do naeg slunog kanala,
bude tom energijom izleena. Prestajemo da mislimo kakvu
korist moemo izvui ili koliko moemo zaraditi: kada bi
bilo tako, ne bismo sluali osobu nego na interes.
Nemam ta da izgubim, kada te sluam, moram samo
da te primim, da svarim tvoje rei i da vidim kakav mi nauk
donosi tvoj sistem, ak i kada je razliit od onoga u ta verujem. Podravam te u tvom nesavrenstvu, putam te da
ue u mene, moje ui se pretvaraju u organe za stvaranje,
kao alhemijska pe. Sve to mi kae je semenka koja uranja u moj um, ista magma u kojoj raste lotos koji sakriva
dijamant u svojoj krunici.

22. ale za decu

X J Meksiku, imaju obiaj da priaju ale deci. Ove skromne, povrne i nevine prie mogu da sakrivaju dubok smisao.
- J e l istina daje tvoj tata uzatvoru?
- Da, ali ne znam zato, dobar je: sve to ukrade nosi
mami.
Ono to je dobro za jednog, mora biti dobro i za ostale.
Dva seljaka hodaju ravnicom kada se na njih, iznenada, ustremi veliki bik. Jedan od njih se brzo popne na drvo.
- Silazi sa drveta, kukavice! Doi i pomozi mi oko ovog
bika!
- A ne.jer ako siem, ko e ti aplaudirati?
Biti neiji oboavatelj i aplaudirati mu ne znai imati
stvaralaki dar. Da bi ostvarili neto moramo rizikovati,
suoiti se sa neuspesima i kritikama.
U trenutku kadaju je posluivao, konobar zapne i prospe supu na muteriju...

160

161

Kada osetimo bol, koliki god bio, pre ili kasnije moramo da ga pustimo, ne moemo se zakaiti za njega itav
ivot. Oni to plau godinama za umrlim, nastavljaju da
gaubijaju.

- Nespretnjakoviu! Vidi ta si mi uradio, prosuo si mi

itavu supu na odelo!
- Ne itavu gospodine, imajo u kuhinji.
Dok jedna osoba ne naui da se postavi na mesto druge, njena agresija nee imati granice. Najkorisniji nain da
je pobedimo nije vreajui je (kao to je to uinila muterija) nego predlaui joj naine da razvije svoju Svest.

Poto je pregledao jednog starca, doktor ga obavesti:

- Pa, moram da vam kaem gospodine da ete iveti do
osamdesete.
- Do osamdesete? Ali danas punim osamdeset doktore...
- Znam, zato vam i kaem.

Dete trei stigne pred oca i ree mu:

- Tata! Doi! Baka i ja smo se igrali ko e se vie nagnuti krozprozor /'...
- Ita se desilo?
- Baka je pobedila!

Radujmo se vremenu koje je preminuli proveo sa nama.

Ne alimo vreme koje nee provesti sa nama.

Ima ljudi koji smatraju da je njihovo samounitavanje,

pobeda.

Jedan ovek je stalno jeo banane i nikada ih nije Ijutio. Jednog dana ga upitae:
- Zato ne oljuti bananu?
- Zato to znam kakva je iznutra.

- u j, prijatelju, kako se tvoja sestra mogla udati za

tako runog gospodina, grbavog, epavog i sa jednim
okom?
- Moe glasno da pria poto je i gluv.

Ponekad, tokom terapije, kada se nekom otkrije traumatino poreklo njegovih muka, on umanji vanost tog otkria: Znao sam to i ja. Nita novo mi nisi rekao. Strah
da se suoi sa emocionalnim bolom primorava ga da se sakrije u svom inetelektu.

Niko nije duan da se pravda, moe da ima onoliko

mana koliko hoe. Vanije od onoga ta drugi misle o nekome jeste ta on misli o sebi.
Mladi stie u kancelariju jako tuan i kae:
- Upravo sam video moju devojku sa drugim. Koliko mi
je teko palo!
- Mora da te je ba zabolelo, je l da?
- Jako! Pratio sam ih kroz deset ulica i nauljale su me
cipele!
162

t"
'h

Mu ue u garderobu i povie na svoju enu:

- Gle, ba lepo, prokleta eno! Ja traim moj kai, a ti si
tako zadovoljna nala da se obesi njime.
Najvei egoizam: ne stavljamo se na mesto drugog. Po-,
to nam smeta njegov bol - jer nam otkriva na, smatramo 1
da nas vrea. U paru, manjak zdravog nivoa svesti kod jednog moe da oteti drugog.

Kada roditelji poine greku, mi oponaamo njihove

mane da bi ih tako zadrali u nama. U trenutku kada majka
alkoholiar umre, eika, koja je do tada apstinirala moe
da pone da pije.

Ono to je kazna za jednog, za drugog je nagrada. e|sto nas ono to nazivamo neuspeh primora da napustimo
||ed n u aktivnost koja nam odgovara, zbog druge koja je jo
fvie u skladu sa naom istinom.

Lepa mlada devojka se uputi ka vozau autobusa, pruajui mu korpicu zanovac:

- Gospodine, elite li da saraujete sa Crvenim krstom?
- Ponovo? Ali ve sampregazio dvoje...

oveku sude zbog pljake i zovu jednog od svedoka da

jpGa izjavu:
- Stanite pored svedoka i recite gospodinu sudiji ono to
znate.
- Pa, gospodine sudija, ja znam da vozim, znam pomalo matematike i malo mehaniku.

Mnogo ljudi veruje da sarauje kada ujedine svoje snage da proizvedu neki destruktivni predmet. Raditi zajedno
na pravljenju bombe, ne znai saraivali. O saradnji se moe
razgovarati samo kada krajnje delo pomae u podizanju
Svesti.
Momak kog bije glas da je vrlo hvalisav nae se sa
susedom i kae mu:
- Jue sam uhvatio zmiju od 50 metara!
- Nemoj lagati, nepostoje zmije dugake 50 metara...
- Ne, priam o irini...

Umesto da vidimo druge, neki vide samo sebe. Zaista

I'veruju da su srce stvarnosti. Ponekad sebi pripisuju vrline
Jjcolektiva kao da su njihove sopstvene; drugi gledaju na
Iporoke u svetu kao da su ta nesavrenstva rezultat line
Igreke. Tamo kuda idu ele da budu protagonisti i da preItvore druge u svoju publiku. Na kraju, zavre u najsterilni|jq j samoi.

Zlonameme osobe iako uspevaju da budu u pravu: laui. Kasnije se ubeuju, primenjujui laljivost na sebi,
mislei da govore istinu. Ako ih kritikujete, oseaju se kao
rtve nepravde i ubeuju drugog da je kriv.
Iznerviran, sudija naredi:
- Tiina u sali! Upozoravam vas da e poslednji koji ponovo vikne: D ole sudija! biti izbaen.
- Dole sudija!
- Upozorenje ne vai za optuenog, neznalice.

164

Vlasnik cirkusa, nervozan, uputi se krotitelju:

Ti si jedan bestidnik! Kada si doveo ovog psa, rekao
si mi da zna da ita...
Takoje gospodine: zna da ita.
Laljive! Hou da ga ujem kako ita...
Ne gospodine, rekao sam vam da zna da ita, ali vam
nisam rekao da zna i da govori.

Tajna je neizreciva. Rei su sredstvo, ali ne i cilj. Istina

nije neto to se izgovara, nego to se ivi, dalje od bilo ka(kvog koncepta. Rei dozvoljavaju da se ovek pretvori u mui draca. Ali u trenutku kada postane mudrac, rei se raspre.

165

- Gore ruke! Daj mi sve to ima!

- Uf! Nemam ni cvonjka! Jako sam siromaan.
- I j a sam, nianim na tebe prstom.
Onaj koji vlada i onaj nad kojim se vlada nalaze se u
istoj klimavoj situaciji: nizak nivo Svesti. Oni koji ne prekidaju svoj dugi, unutranji monolog, radei u trenutku
kada se vidi da rade, priajui samo da bi ih sluali, zatvoreni u uzanoj parceli svog uma, gluvi i slepi pred beskrajnim prostranstvom Sutinskog Ja i verujui da su samo
ono to misle da jesu, ive u duhovnoj bedi.
Dvoje dece pria o svojim roditeljima:
- Moj tata zna da broji samo do deset i dalje ne...
- Uf, kakva sramota to zna da broji samo do deset!
- Izarauje mnogo novaca iako broji samo do deset.
- A ime se bavi?
-B okserski sudija.
Preporuljivo je ne suditi nikome i ne raditi nita protiv drugoga, ne znajui detalje unapred.
Gospodin kome je trebao novac da bijeo, prihvati da
se boriprotiv profesionalnog boksera. Kada se popeo u ring,
sudija mu preda sto hiljada evra i kae mu:
- Uzmi, ovde ima sto hiljada evra koje su ti ponudili da
bi se borioprotiv ampiona...
- Jako e me boleti, je l ?
- Dok ne vrati sto hiljada evra!
Kao magarac kome stave ispred nosa argarepu da bi
iao napred, ponekad nam Uitelj ponudi iluziju koja se, neko
vreme kasnije, zahvaljujui naoj Svesti, raspri... Prihva166

tajui da nas posle smrti, ako smo stvorili Sutinsku Svest,

eka drugi oblik ivota, nauiemo da umremo u miru.
- Imam izvanrednog psa: kada hoe, peva kao Frenk Sinatra.
- Zaista?
- Da, loe je to nikad nee.
Vrednost koja se ne oproba na delu je lana. Neke osobe veruju da imaju veliki talenat i ponu da stvaraju savreno delo. Ali se, iz straha da ne budu na visini projekta, paralizuju, sve ostane na nivou namere i na kraju izbegavaju
da ga ostvare. Ali, kada bi promenili koncept savrenstva
onim sjajno mogli bi da izau iz zastoja. Savreno delo
ne priznaje ni najmanju greku, to je za ljudsko bie nemogue. Sebi predloiti neto sjajno, znai uiniti ono to
se mora uiniti na najbolji mogui nain.
Dete se vraa sa ulice s torbom punom karamela, zatvara se u sobu i prodire ih. Mlaa sestra ue i ree mu:
- Sebinjae, sve karamele si pojeo, a na mene nisi ni
pomislio.
- Naravno da sam pomislio na tebe, zato sam ih tako brzo
i pojeo.
Iz straha da ponudimo, kao da se radi o svetom rtvovanju, nae Lino Ja Kosmikoj Svesti, troimo ivot velikom brzinom. Da ne bismo izali iz individualnog zatvora,
trujemo se drogama, alkoholom, duvanom, poslom, seksom,
televizijskim smeem, modom, slavom ili bednim drutvenim ivotom. Na dvanaestoj arkani (Obeeni) Marsejskog
tarota, predstavlja se androgen, obeen za stopalo, izmeu
dva drveta i simbolizuje predaju samog sebe, stanje medi167

tacije u kom prestaje svako traenje. U nekim verzijama, iz

njegovih depova ispadaju zlatnici, jer, prestajui da pri\ svaja svoja etiri ega (kao dete karamele), postaje kanal
kosmikog bogatstva. Ne misli. Miljen je. Ne voli, prenosi
ljubav. Ne eli, povinuje se kosmikim planovima. Neprestano prima dar, zahvaljuje za njega i prenosi ga. Nieg nema
za njega, to nije i za druge. Ali ono to daje, takoe sebi
daje. Ako se ne volimo, ne moemo nikog voleti i umesto
da dajemo, alimo se.
Jednom prilikom, crni luk srete uplakani sos. Uasnut,
kae mu:
- Oh! Nadam se da nije moja krivica!
esto verujemo da smo prouzrokovali neki dogaaj,
uprkos tome to on nema nikakve veze sa nama. Kaemo
sebi: Mojom krivicom se ovo deava ili Zbog mene je
ova osoba propala ili umrla.
Svi dogaaji imaju beskrajne uzroke. Niko, ni najgori
od kriminalaca, nije jedini uzrok neke posledice. inimo
greku pretvarajui kolektivno, ono tue, u neto lino. Nabacujemo sebi na ramena, koliko drutvene slabosti i poroke
- verujui da smo za njih krivi - toliko kolektivne vrline,
mislei da su to nae jedine zasluge. Svaki oseaj veliine
ili malenkosti, je iluzoran. Potpuno svesno bie se ne uporeuje. Izbegavajui da se nametne u drutvu kako bi postigao ugled, elei da razvije svoju Sutinsku Svest, uva
u svojoj tajnoj bati usvojene vrednosti. Odbijajui da ga definiu - ti si ovo ili ono - prihvata da bude poznat samo
po svojim deiima ili potezima.
Napolju skriva svoju uzvienu vanost; ali unutra se
puni supstancom istinitosti. Bez cilja, svi putevi su njegov
168

put. Vraajui se najednostavno, prodire u apstraktno i njegova iva snaga moe naglo da presee ogroman prostor.
Rui zidove, izbegava oblike, tee u svim pravcima, prevazilazi periferiju sveta, ostajui uvek u centru sfere. Izgleda
kao daje od kamena, ali kadapoele da ga dodimu nailaze
na vazduh. Iz veeg u manje postaje nevidljiv, i im stigne,
ovde postaje bezgranino.
A. H: Nije dovoljno rei
Ako bi mi jedna ker rekla: Hvala ti tata, priajui mi
ale nauio si me da se smejem, a sada me naui da mislim,
uinio bih to' ovako:
Doi keri moja, hajdemo u cvearu. Kako se zove
ovaj cvet?
I:
Rua.
Dobro. ta zna o rui?
To je cvet koji moe da bude razliitih boja, koji je pri|jatnog mirisa, ima mnogo latica itd.
Zna li kako se gaji? Koliko dugo ivi? Itd.
Ne, tata...
PrVa stvar: da bi nauila da misli, mala moja, treba
|d a prizna da ne zna sve o tom cvetu. Ono to si rekla o
|njem u je samo u funkciji onoga to zna, iz iskustva koje
p ima. Na primer, postoje osobe koje uz pomo jednog miikroskopa mogu da spoznaju atomsku strukturu tog cveta.
igi znaju kako se oprauju rue, trei raspoznaju razlii|te nijanse njihovog mirisa... Niko ne zna sve. Dakle, prema
IJpnome to zna, taj cvet je rua, sa mnogo latica, prijatnog
lirisa, ali ima jo mnogo stvari koje ne poznaje. Prihvapta tu ideju?
Da, tata, prihvatam je. Prema onome to ja znam, taj
jlpvet je mnogo lep.
169

Ako uporedi ruu sa runijim cveem, ona ispada

lepa, ali ako je uporedi sa lepim cveem od nje, moe i
ona da ispadne runa. Rei emo, zato, da je ona lepa do
izvesne grcmice. Stvari se ne mogu zatvoriti u apsolutne
koncepte. Stvari su lepe ili rune u poreenju sa ostalim
ili prema ukusu onoga ko im sudi... Uzmi tri posude, u
jednu stavi jako hladnu vodu, u drugu mlaku i u treu jako
toplu vodu. Ako stavi jednu ruku u vrlo hladnu vodu a
drugu u mlaku, ova druga e ti izgledati veoma topla. Ako
stavi jednu ruku u veoma toplu vodu, a drugu u mlaku,
ova e ti izgledati vrlo hladna. Svi koncepti koje koristimo
su tu zbog poreenja: ako kaemo malo, povezujemo ga sa
neim to nam izgleda veliko. Veliine zavise od onog ko
ih gleda: patuljak je gigant a mrava. Isto se deava sa
ostalim poreenjima: za starca od devedeset godina, ovek
od sedamdeset je jo uvek mlad... ta ti je najzanimljivije
na ovoj rui: oblik, boja, miris ili neto drugo?
Miris.
Dakle, za tebe, nevidljivi deo ovog cveta je ono to ga
definie. Naprotiv, za mene, najvaniji je njegov oblik...
Moemo da kaemo da ti pridaje veu vanost duhu stvari a ja materijalnom delu. Razume? Sve stvari se definiu
jednim za mene.... Moe da kae: Moj otac je dobar...
za mene. Jedan od mojih aka moe da kae da sam tiranin... za njega. Ako kupimo ovu ruu, za mene, koji nosim
novac u depu, bie jeftina. Za jednu siromanu osobu,
bie skupa... Sada gledaj dobro ovaj buket: od koliko rua
je sainjen?
Dvanaest.
Da li su sve jednake?
Da.
Pogledaj ih dobro: ova ima due trnje, ova druga je
skoro neprimetno svetlije crvene boje... Pomirii ovu...
170

Puf! Kako je neprijatno!

U njenim laticama je ostao zarobljen neki insekt koji
je tu i istrulio... Razume? Cvetovi su jedni drugima nalik,
ali nisu isti. Mnogo e ti pomoi u ivotu saznanje da nijedfta stvar i nijedno bie nisu potpuno isti kao neka druga
stvar ili bie. Misliti da je ono to lii, isto, i da deluje na
isti nain kao i drugi, znai poiniti greku generalizovanja.
Inteligentna osoba se koncentrie da uoi sutinsku razlii'tost svake osobe. Nauie da ne moe biti mudra ako pria o mukarcima, enama, crncima, zlikovcima, slikarstvu, politici, medicini... Ne postoji generalizovanje
slcoje je validno: jedan politiar moe da bude astan, hrabar, oprezan; drugi politiar moe da bude lopov, okrutan,
' laljiv... Budi paljiva, malena, jer, ljudi, koji uvek govore
u ime optih ideja, su bia koja ele da potvrde svoju mo!
Nastavimo! Misli da je ova rua jednaka sebi?
Nisam te razumela... Ta rua je ta rua, nije druga rua.
Grei, devojice. Ta rua je sada takva... Sutra ili prekosutra, e poeti da vene, promenie se. Pre ovog sada je
bila pupoljak. Ti si sada devojica, uskoro e biti odrasla,
a potom, starica. Posle e tvoja materija proi kroz preobraaj, pretvorie se u neto drugo. U ta? Ne znamo. Ako
imamo vere, misliemo, puni sree, da smo nematerijalni.
Bili smo neto pre nego to smo se rodili, biemo neto posle smrti. O svakoj stvari ili biu koje vidi, misli: Danas
je takav, sutra e se promeniti, negativno ili pozitivno...
Ako se ne promeni, ustajae se, kao insekt zarobljen meu
laticama. Da bi dobro razumela ovo, ispriau ti poslednju
alu:
Pono je. Telefon budi doktora.
- Doktore! Doktore! Brzo doite!
- ta vam je? Spavam!
171

- Mojoj eni je jako loe. Mislim da ima napad slepog

creva.
~ Kako se zovete?
- Karlos Mansano, doktore.
~Ah, dobro, poznajem vas... Doi u da vas vidim sutra
u podne. Dajte eni aspirin. Nije nita strano.
- Izvinite to insistiram: napad slepog creva je!
- Dosta sa delirijumima, gospodine Mansano. Pre dve godine sam operisao vau enu i izvadio jo j slepo crevo...
- Da, tako je. Ali, ja sam se razveo i ponovo oenio.
Razume li sada malo bolje? Treba drati um u sadanjosti. Danas je neko neto, sutra taj neko moe biti neto
drugo. Isto se deava sa parovima u vezi. Menjaju se. Izvesni engleski psihoanalitiar je rekao: Par je jedna stalna
kriza. Ja bih zamenio re kriza, reju promena, stalna
promena. Jedan dan pada kia, drugi dan sija sunce. Nita
nije zauvek. Nita nije samo sebi jednako. Mi nismo, mi
bivamo... I da zavrim, jo jednom u te pitati:
Da li je ovaj cvet lep?
Da, ovaj cvet je lep, za mene.
Dobro. Sad mi reci: gde je lep?
Pa... ovde.
Tano, ovde je lep: prodavaica cvea ga je izloila
ubranog i osuenog na brzu smrt. Ne misli li da bi ta rua
bila jo lepa, u nekoj bati, sa svojom stabljikom i svojim
korenom?
Da, tata, bila bi lepa sa svojim korenom.
Dobro, pomogao sam ti da je zamisli kako raste u bati. A sada je zamisli kako raste meu stenama, na sunom
terenu.
Bila bi manje lepa, po meni...

172

Tako je. Vratimo se ubranoj rui: ako je smesti na

osvetljeno mesto, ona je jedna rua, ako je smesti na tamno mesto, ona je drugaija. Vano je znati gde si kada
misli, jer ako si na negativnoj teritoriji, ono to govori nee
biti od velike vrednosti, niko mu nee pridati vanost. Seme
koje seje u plodnoj zemlji postaje neplodno ako ga zaseje
u pesku.
Sada razumem tata, ne treba da sejem u pesku...
Nemoj uriti sa zakljuivanjem: ne radi se o tome da
ne treba sejati, nego da treba sejati, ali na drugaiji nain...
Umesto da ih sahrani, moe da ih raspe po stenovitoj
povrini. Moda e ih neka ptica progutati i, poto nee
moi da ih svari, izbacie ih na plodnom terenu.

- Molim vas -p ita gospodin apotekara, - imate li kondome na ute i crne pruge?
- Pa, ne... Nego, otkud to udno pitanje? ta e vam takvi kondomi?
- Vidite, ja sam sluga jedne bogataice. Ona, ak i kad
me pozove da vodimo Ijubav, ne eli da zaboravim ko
sam jojja.

23. ale za odrasle

- U r a g a - ree poslovni ovek potpuno uniten - imam

sjajnu ideju kako da pritedimo! Naui da kuva i mogli bismo da otpustimo sluavku!
- Ja imam jo bolju ideju! - odgovori supruga. - Naui
da vodi Ijubav i mogli bismo da otpustimo ofera!
Kada ivimo u paru i kritikujemo naeg partnera, zasigurno i on kritikuje nas. U ljubavi, im nas drugi ne zadovoljava, ni mi njega ne zadovoljavamo. Prava ljubav je
ista istina. Nema mesta ni najmanjoj kritici. Ako se ona i
pojavi, onda je obostrana. Nemogue je da budemo princ
ili princeza, a drugi aba krastaa. Verovati u to je zabluda. Par je udruivanje dva sauesnika.
Najbolji nain da znamo da li nas drugi voli jeste da
pitamo sebe da li mi volimo njega. Ima osoba koje ne prestaju da govore: Ne uspevam da ostvarim vezu. Niko me
ne voli. A u stvari govore siedee: Ne volim nikoga. Svi
su egoisti: doi e da me iskoriste, da me moralno iskvare,
da uine da patim. Odgovara mi samoa. I zato ostaju
sami. im budu sposobni da budu sa nekim, sposobni da
ga vole, taj e se zasigurno pojaviti.

Zar ne spreavamo esto, mi sami, onoga koga volimo

bude na naem nivou? Moda su nam nai roditelji doustili da se postavimo na njihov nivo da bismo tako, na
rdnakoj nozi, poboljali komunikaciju? Da li smo imali
'iliku da se borimo protiv naeg roditelja i da ga sruimo
a pod? Da li nam je majka, uinivi greku i udarivi nam
mar, tu greku i priznala i zatraiia da joj amar vratimo?
a li su nam dali na deo nasledstva u pravom trenutku, to
st, onda kada smo mogii da imamo zadovoljstvo da u
jemu uivamo ili smo ga ekali itav ivot i kada nam je
:avetano, vie nismo mogli da ga koristimo?
Postoje parovi u kojima jedan partner spreava drugog
la se menja da ne bi i on sam morao to da uini.
Ako sluga vodi ljubav golog falusa, penje se na vii
ivo. in se pretvara u odnos uzajamnog priznavanja. Narotiv, dok koristi prezervative na ute i crne pruge, ivi u
vezi u kojoj nije priznat. U ovom drutvu kojim upravlja
kljuivo mukarac, koliko ima parova koji doive odnos
j|a ravnoj nozi?
f'

Iznenada, devojka upozori momka sa kojim prvi put

lazi:
; - Majka me je naterala da se zakunem da u odgovoriti
\ kategorikim ne na bilo ta to mi predloi.
- Dobro. Da li bi imala neto protiv kad bih te kresnuo?
-Ne.
175

Mladi je iskoristio majin zahtev da bi dobio ono to

je eleo. To bismo mogli nazvati sveta prevara. Laganje,
kao i istina, moe imati dobar uinak.
Roditelji su eleli da pomognu keri tako to bi jo j
platili studije, pri emunisu hteli da se ona zbog toga osea previe zavisna od njih:
- Moemo priutiti sebi taj troak, je r emo, zahvaljujui tebi, manje platiti pdrez. Tako da nema nikakvog
problema, i injenica da nam to poreski odgovara treba da te oslobodi bilo kakve grie savesti zbog nas!
Devojka je osetila ogromno olakanje. Lukavo, roditelji su joj pomogli da studira ne pokazujui da joj pomau...
Postoje tetne egoistine lai i postoje svete lai koje nam
pomau da pomognemo drugima.
Sultan provodi vee u svom haremu od trista ena. Dok
posmatra jednu plesaicu i slua svoju omiljenu muziku,
apne u uho najblioj Ijubavnici:
- Tvoja kosaje kao mesec u pustinji. Tvoje oi su kao dve
sjajne zvezde. Tvoji kukovi su kao oaza. Tvoje usne su
kao svei izvor koji se preliva po peanim dinama.
Prenesi to onoj pored tebe!
Ovaj sultan veruje da, udvarajui se samo jednoj enki, moe zavesti i ostale. Na taj nain utedi sebi mnogo
posla, ali greka se sastoji iz toga to ne vidi razliku koja
postoji izmeu jedne i druge ene. Ako koristi isti sistem
za sve, zadovoljstvo ne moe da postoji u tom haremu.
Ljudi prave velike greke mislei da ono intimno to
mogu da saopte jednoj osobi, moe da se primeni i na drugu, treu, dvadesetu i vie njih. Poruka koja se prenosi jed176

loj osobi nije ista kao ona koju bi primila druga. Svaka
jsoba slua na poseban nain.
Gurijev, izmeu ostalih, imao je dva velika pesnika
cao uenike: Lika Ditriha i Renea Domala. Ditrihu je nareJio da svaki dan, tokom godinu dana, vodi Ijubav sa drugom
|enom, ali da nijedna ne bude prostitutka. Domalu je traio
|d a to uradi samo jedanput u godini dana. Obojica su se poluili da ispune zadatke koje bismo mogli nazvati psihoImagija. Za jednog je bilo dobro da se bori kako bi suzbio
Isvoje elje, a drugi je morao da se mui da svako vee odfVede u krevet nepoznatu enu... Ono to lino nama uitelj
Ikae ne mora biti od vrednosti i za drugu osobu. Moramo
Ibiti svesni da je svako bie razliito, da iste rei zvue druIgaije u tuim uima.
-Pre tri dana mi je nestala ena - izjavi ovek koji je
uurbano stigao u policiju. - Morate je pronai! Ovo
je njena fotograjija. Traite je!
- Zato? - pita, kao da odgovara, policajac.
Razmislivi malo, ovom oveku je u redu to je nestala ena za njega runa. Policajac je skriveni deo njegove
linosti. Verujemo da mnogo patimo kada nas neko ostavi,
ali u stvari smo mi taj koji je drugog odbacio.
Ili, takoe, moe biti da nisu videli svog suprunika
tokom dvadeset godina zajednikog ivota... Nikada se nisu
sporazumeli na odgovarajui nain. Nikakvo pravo sluanje,
nikakav dubok razgovor. Duhovno, nisu nita zajedno stvorili. Za oboje je, rastanak koji im izgleda kao tragedija, naji bolje to je moglo da im se desi. Zajedno nisu nikuda ili.
Ponekad su izvesni gubici, izvesna odbacivanja, blagoslovene prilike. U sluaju kada volimo nekoga, ako nam kae
da, to jeste jedna prilika, ako nam kae ne, to je takoe
prilika.
177

"f

Ponekad se plaimo da izgubimo deo naeg organizma zbog strane bolesti, ili smrti voljenog bia, da bismo,
na kraju, sreli sebe.
Ako ena pita tarotologa: Da li u pronai mua?\
pravi odgovor je: Tarot ne ita budunost. Ne mogu ti rei
da li e ga pronai, ali ti mogu rei zato ga ne nalazi.
Ako ona insistira: lzgubila sam moju seksualnost, kako
da je povratim?, tarotolog joj moe rei: Priznaje da si
izgubila tvoju seksualnost. Pria o tome kao da je to stvar
koju si posedovala. Kao da si rekla: lzgubila sam tanu.
Tana ti pripada, ali to nisi ti. Seksualnost nije neto to
poseduje individua. Ona funkcionie kada je drugi prisutan (osim ako se radi o masturbaciji, mada i u tom sluaju
postoji zamiljeni objekat i samim tim drugi uestvuje).
Kada onaj koji moe da te zadovolji nije prisutan, ne postoji seksualnost. Dakle, hibemira, moe ostati godinu,
dve, deset, bez elje, ali jednog dana, iznenada, pojavie
se ispred tebe bie zbog kog e poeti da vibrira i u sekundi e te obuzeti elja.
Kada mu nenadano ue u eninu sobu, otelotvori se
privatni detektiv i skaui iz kreveta, ree:
- Gospodine, konano imam dokaz da vas ena vara.

ena od nekih sedamdeset godina, u iscepanoj odei,

\dolazi u policiju i kae:
-D a bih se vratila kui, moram da proem kroz pustu
umu. Danas poslepodne, iznenada naleteh na mladog satira. Trala sam, trala i trala...
- ...i kao to vidim, uspeli ste da ga uhvatite - odgovori
policajac.
Stavimo se namesto mladog satira (Linog Ja). Verui jemo da on misli da tri, uz ogroman napor, za svojom relalizacijom (otelotvorenom u starici, Sutinskom Ja). Ono
I to se zapravo deava je da njegovo Sutinsko Ja, most koji
|g a vodi ka Unutranjem Bogu, jeste on sam koji tri za
Injim i on sam je taj koji bei. Kada mislimo da traimo u
1polju Svesti, mi smo to to traimo. Francuski okultista sa
| poetka dvadesetog veka Metr Filip je rekao: Lov je zabranjen. Pecanje je dozvoljeno.
Srea, kada moemo da prestanemo da traimo da bi| smo poeli da pronalazimo, sjedinjena sa muninom pre* stanka miljenja, zbog manjka panje, suptilno je opisana
| u jednoj sufi prii:

Mnoge mitoloke prie govore o istom: heroj zapoinje potragu da bi na kraju shvatio da je on sam njen cilj.
Mislio je da istrauje, a u sutini, ono to trai je on sam,
u najveoj dubini sebe. Mislio je da juri za istinom, dok je,
zapravo, beao od nje.
Kruimo i kruimo oko izmiljenog cilja; u stvarnosti, Sutinsko Ja nas proganja, a mi beimo. Stii do stvarnosti znai stii do nas samih.

Mula Nasrudin ode na pregled kod doktora:

Doktore, imam uasan problem!
Je li? ta vam je?
Moja ena pria u snu, itavu no. Ne znam ta da radim.
Nita lake: dovedite mi vau enu da je izleim.
A, ne doktore. Ne elim daje izleite. Zelim da izleite
mene. Ona svako vee pria o divnim stvarima, ali ja,
naalost, zaspim. Dajte mi neki lek da ostanem budan
itavu no da mogu da je sluam.

178

179

ljudskog bia. Meutim, mogao bi joj se dati pozitivan smi sao: lav je shvatio pravu prirodu psa i potuje je. Kada se
pas, zato to se poredi sa kraljem, oseti nezadovoljan samim
sobom, ovaj ga postavi pred iskuenje koje e mu otkriti ta
|je on u stvari. Pas e prestati da se potcenjuje i priznae da
|m u se, time to jejedinstven, vraa radost za ivotom. Kralj
;mu je preneo sutinu. Sada, odbijajui da bude lav i prihva[tajui da bude pas, moi e da uiva na svom mestu.

24. Biti ono to jesi

Jakob Grinberg stie na nebo. Svevinji mu odobri jedan mrani oak i Jakob se poali:
- Ovo je sve to u dobiti kao nagradu? Dakle nita mi
ne vredi to sam se itavog ivota trudio da budem
kao prorok Mojsije!
Jehova mu odgovori:
- Bilo bi mi drae da si se trudio da bude Jakob Grinberg.

J e d a n sufi uitelj mi ree, poto mu je uenik (inae lopov kog je eleo da iskupi uei ga stihovima iz Kurana)
pobegao sa poveom koliinom novca: ,,Ja sam kriv, 'i ispria mi priu:
Pojavi se pred lavom, kraljem ume, kue koje se stalno ali:
- Velianstvo, mrzim kada me zovu p as. Toje takoruno
i poniavajue ime. Moete li da mi date neko drugo?
- Cak iako tipromenim ime, ostae isti.
- Stavite me naprobu, velianstvo.
- Dobro, poveriu ti ovo pare crvenog mesa. Sauvaj
ga do jutra i nemoj ga ni pipnuti.
Lav se udalji. Pas, provede sat, dva, pored ukusnog
komada hrane. Usta mu se napunie pljuvakom. Kaproe trei sat on povie:
- Kakva sam neznalica ispao! Kako nisam shvatio da je
re p asdivna!
Izgovorivi to, proguta meso i pobegne.

Uspevati u tome da budemo ono to jesmo, a ne ono

to drugi ele da budemo, nije lako. esto, zbog odsustva
H oca, ve u majinskoj utrobi bivamo zaraeni njenom posesivnom nervozom.
ovek od trideset godina ivi prezatien od strane
| majke. Ona mu pravi hranu, pere mu odeu i pegla mu. ak
1 mu i pere zube.
Jednog dana ovek se ludo zaljubi ujednu enu. PonuI di jo j brak, ali mu ona odgovori:
- Sa tvojom majkom? Nipoto!
- ta je sad ovo? Moja majkaje divna i savrena! - kae
ovek iznenaen tako negativnim stavom.
- Tako je savrena da nikad nee moi da se posveti
meni. Dok onapostoji, ne elim da se udam za tebe! odgovori ena ne kolebajui se.

Na prvi pogled, ova pria nas upozorava da niko, osim

ako to osoba ne uradi sama, ne moe da promeni prirodu
180

181
i

- Nemogue! Ako nee da se uda za mene, ubiu se! preklinje nesretnik bacajuijo j se pred noge.
- Dobro, onda, ako eli da se udam za tebe, mora da
uinijednu stvar: ubi majku i donesi mi njeno srce!
Oajan, ovek prihvati da se povinuje zahtevima, svoje
voljene. Sa suzama u oirna vrati se kui spreman da poini zloin. Kada ga majka u da ulazi, potri prema njemu:
- Sine moj dragi, kako si? Izgleda tuan! Toje sigurno
zbog one ene! ta ti je uradila? Upozorila sam te da
ti nee nita dobro doneti! Doi! Sedi! Napravila sam
lepu supu od piletine! ta ti treba? Kai mi! Uiniu
sve to eli...
Ne sluajuije vie, ovek se odluno baci na nju, ubije
je i iupa jo j srce. Nosei svoj vrednosni zamotuljak u rukama, otvori vrata da bi otiao da ga preda svojoj Ijubljenoj, ali zapne i padne, a srce se skotrlja na zemlju. ovek
se pridigne kako je umeo i, taman da ga pokupi, u srce
kako mu govori:
- Moj dragi siniu. J. Jesi li se povredio?
esto se, zaglibljeni u nereene infantilne odnose, ne
uspevi da ostvarimo slobodu u ivotu kakvu smo eleli,
zapetljamo u emocionalne konflikte zbog kojih se na kraju
oseamo kao krivci, rtve ili nesrenici. Bezuspeno, pokuavamo razumom da kontroliemo ivotne situacije. Ali
da bismo uspeli, kao pas iz prie, da pojedemo ukusno
pare sirovog mesa, ili da ostvarimo nae istinske planove
i ivimo na teritoriji koja nam odgovara, bez zavisnosti
koje bi nas obavezivale, moramo da budemo svesni da postoji sutinska razlika izmeu intelektualnog i emocionalnog centra.
Na izvestan nain emocionalno ponaanje je slino ponaanju drveta. Kada je ivotinja povreena, elije se rege182

neriu i rana zaraste. (Moemo pripadati jednoj politikoj

partiji, potom da se razoaramo i zatim da bez oseaja krivice, branimo stavove druge.) Naprotiv, drvo ne moe da
zalei svoje rane: one ostaju zauvek otvorene, ono moe
samo da ih sakrije ispod zatitnog sioja. Tako pokrivena
rana ostaje nedirnuta i kada istruli, moe da napadne itavo stablo.
ivot drveta se sastoji iz sloja elija koji nije deblji od
lista papira i koji raste ispod kore. To je njegov jedini ivi
deo. Ostatak stabla se sastoji od drvenaste materije, mrtve
strukture koja odrava ovaj fini sloj u kom prebiva ivot.
Kada drvo raste izdvojeno, prima toliko svetlosti da
se prostire u irinu. Suprotno tome, u umi, stisnuto meu
ostalim drveem, ono se uzdie uspravno, uvis traei
svetlo. Ono to u sutini najvie eli, jeste da se iri, da raste ka spolja, da povea svoju povrinu kontakta... Na
emocionalni centar funkcionie po istom principu. Inteiekt
se, pokuavajui da dostigne prazninu, sve vie koncentrie sam na sebe... Srce se iri ka spolja kao da govori: Ne
samo ja. I drugi, takoe. Otvaram se ka njima i, kao drvo
koje svake godine stvara novi ivi sloj ostavljajui prethodni
da se uvrsti, utvrujem svoja oseanja. To me obogauje.
Hodam ka obiiju. Napredujem bez granica dok ne uspem da
volim, ne samo mog partnera ve i moju porodicu i ostale
porodice, prijatelje, itavo oveanstvo - sadanje, prolo i
budue - planetu, kosmos, njegovog mogueg Stvoritelja.
Kada mnremo, nae srce se ispuni krvlju, dok je mozak
izgubi. Um prazan, srce puno. Prave emocije su kao dinovski talasi. Kada doivimo tragediju, mentalna praznina
koja nam se stvori u glavi pomae nam da podnesemo tu
emocionalnu oluju koja nas gui. Ali ako ne stvorimo tu prazninu, emocionalna oluja nas ugui. U tom stanju moemo
da padnemo u depresiju, da se ubijemo ili da poludimo.

Svako drvo poseduje arhitekturu u kojoj grane i korenje jedni drugima odgovaraju. Ako mu se odsee korenje,
grane koje mu odgovaraju e umreti. Ogromna spoljanja
arhitektura odgovara podzemnoj arhitekturi. Ova poslednja ne pokuava da sie u dubine zemlje, poto tamo ne bi
pronaia nikakvu hranu, nego se Siri horizontalno, dok ne
uspe da zadovoiji svoju stvarau potrebu za minerainim soiima. Drvo sisa iz zeffiije ove soli razloene u vodi kako bi
ih dovelo do lia. To lie predstavlja jedinu fabriku koju
biljka poseduje. Ono, uz pomo sunca i karbonskog anhidrida stvara pravu hranu - sokove i sputa ih do korenja. Sve
to se upije iz zemlje i rairi ka gore, odmah se vraa dole.
Uvrstili smo teno, treba sa rastvorimo vrsto; drugim reima, materijalizovali smo duh, vano je produhoviti
materiju.
Elifas Levi, Dogma i rituali visoke magije
U isto vreme, dok isisava snagu iz zemlje, drvo nju hrani svojim liem, svojim suvim granama i nizom peuraka
koje stvara da bi mu pomogle da se kasnije razloi. Postoji
razmena energije, primanje i davanje. Meu ljudskim biima nailazimo na parazite koji samo trae. Sisaju znanje,
smeste ga u svom mozgu i ne dele ga, uvaju ga tamo, ne
pretvaraju ga u oseanja, kao metafiziki izmet. U Japanu,
svaki put kada neko kupi neto, primi maii poklon, zato to
je po narodnoj tradiciji nepristojno uzeti, a ne dati.
Drvo svake godine stvori jedan sioj koji prekriva itavo
stablo. Kada se presee po irini moe se videti, u obliku
koncentrinih prstenova, koje su bile dobre, a koje teke godine, jer se prolost pretvori u strukturu. Ako su dvanaest
meseci bili kini, prsten je debeo. Ako su bili suvi, prsten
je tanak... Ova karakteristika biljke moe da nam pomo184

gne da shvatimo ta trauma predstavlja jednom detetu. Kada

dete doivi neto to nije trebalo da doivi (na primer seksualno zlostavljanje), ili, naprotiv, ne doivi ono to bi trer balo da doivi (sisati majinu dojku, na primer), ono stvara
: u svom nesvesnom jednu vrstu zatitnog sloja. Emocional; no, ostaje blokirano u dobu u kom je doivelo bol. ivot e
f se nastaviti, ali dete e ostati izolovano u dubini svog srca,
\ kao dete koje ne raste... ukoliko ne razbijemo taj odbramI beni sloj da bi oiveli i razumeli ono to smo zatvorili, ne
iu z pomo rei, nego kroz emocije i doivljavanja.
[

Tokom jednog traumatinog poroaja, organizam fetusa je izloen velikoj opasnosti. Svaki deli napora budue bebe je posveen borbi za preivljavanje. Trag te borbq
koji je visokog napona, predstavlja bukvalno elektrinu
oluju koja ostaje urezana u organizntu itavog ivota, kao
stalno prisutna napetost... Taj trag koji ostaje od roenja
je utoliko vanijije r je duboko i sutinski uvreen u mozak
; i nervni sistem i vrlo brzo se nae zatvoren, kao ogradom,
korom koja se razvija, i potonjim iskustvom.
Artur Janov, Tragovi
,

Za jedno drvo, proces se tu ne zavrava. Poto su ga

zasekli, drvo izolovano spoljnjim slojem, poinje da truli.
,Bakterije mogu da napadnu ranu i da razjedaju trule, koja
pada, pretvorena u prainu i hrani zemlju. Zato postoji uplje drvee. uplje drvo opstaje ivo, jer je njegov ivot na
ivinim delovima, ali zbog nedostatka vrste strukture, sla;bi, i moe svakog trenutka da padne. Ako se ovo ne desi,
drvo stvara unutranje korenje koje se hrani trulim delovima. Zanimljiva metafora: ako nosimo u dui duboku tugu,
moemo pustiti emocionaino korenje koje se hrani tim oseanjem. Na taj nain se tuga pretvara u ivotnu energiju...
185

Sposobni smo da ne odbacujemo ranu, prihvatamo je sa njenim bolom sve dok nam, pretvorena u Svest, ne dozvoli da
ublaimo tugu drugih. Kada je drvo ranjeno i ne moe tu
ranu da zalei, onoje okrene ka unutra, usvoji patnju. Ako
usvojimo patnju najdubijim delom naeg bia, ona se pretvara u hranu novog ivota.
Prolost je naa duhovna struktura, a ne na identitet.
Treba da je oboavamo i potujemo, ali da se ne veemo
za nju, i da nastavimo da rastemo ka budunosti, sjedihjavajui se sa svetom.
Kada ga nita ne napada, drvo je vrsto i ivo bie. Mi,
takoe, elimo vrstinu i ivot. Ali vrsto i ivo su dve
razliite stvari. Moemo biti vrsti i mrtvi, moemo biti iv i.
i krhki. esto sreemo parove koji, prikazujui oseanja iz
prolosti kao sadanja, tvrde da odravaju vrstu vezu. Meutim, biti vrst, jedno za drugo, moe da znai biti emocionalno mrtav. Ako nam neko obezbedi vrstinu, da li
nam daje Ijubav? Ako je veza siguma, da li je iva? Iz tog
razloga Ijubavne veze treba snano proiveti u trenutku u
kom se stvaraju.
Kada se slomi jedna grana, a ostane vezana za stablo,
umire tamo gde je prekinuta ali nastavija da ivi tamo gde
je spojena sa stablom. Dok god postoji veza, postoji ivot.
a bi grana umrla mora se potpuno odvojiti od drveta.
U prirodi, ivot jednog organizma zavisi od njegovog
jedinstva sa okolinom. Sve to se odvaja, osueno je na smrt
Kada se zatvorimo u nae Lino Ja, do take odvajanja od \
ostalih, kreemo se ka unitenju. Ako sve pozitivno to do- '
bijemo za nas, ne elimo i drugima, vraa nam se negativno.
Ko koraa dugom stazom bez Ijubavi, koraa prekriven mrtvakim pokrovom ka svojoj sahrani.
Volt Vitmen, Pesma sebi
186

Svaki put kada je drvo povreeno, ili izgubi jedan deo,

nova grana izraste sa strane. Ono to je izgubljeno, izgubljeno je. Ne moe se vaskrsnuti odseeno, ali na njegovom
mestu moe izrasti neto novo. Odgovor drveta na gubitak
neega jeste odmah potom stvaranje novog ivota pored
rane.
Ako shvatimo lekciju o drvetu, smatraemo neuspehe
u ivotu,prosto, kao promenu nae putanje. Sauvaemo u
naem srcu voljene osobe koje su preminule, ali neemo zarobiti sebe u njihovom mrtvakom kovegu... Neka ostanu
u naem seanju, neka nas hrane uspomenom, ali izgradiemo ubrzo novi ivot.
Kada je drvo ranjeno, ono zaepi kanale koji vlae
bolni predeo. Ponekad, ako iskoristi previe energije, moe
uguiti svoj protok i na kraju se osuiti. Kada nam ivot
nanese nesreu, ako utroimo previe energije na uklanjanje patnje, moemo se samounititi. Trebalo 'bi uloiti taj
napor u preivljavanje, u iskuavanje neeg novog, hrabro
podnosei bol. Vreme je na saveznik: malo-pomalo, bol
se smanjuje i ljubav raste.
Sufi uitelj mi je ispriao jo jednu staru priu:
ovek, da bi zaradio vie novca, sipao je vodu u mleko
koje mu je davala njegova jedina krava. Toje inio tokom
dugo vremena. Jednog dana, kadaju je prevozio preko reke,
iznenadni talas ga je prevrnuo. Plauije gledao kako mu
se preivar davi. Kako nikada nije prestao da dodaje vodu
u mleko, ova mu, kao po bojoj kazni, udavi kravu.
Prema ovom primeru, neasna dela se gomilaju u duhu
nepravednika i na kraju ga unite. Ono to radimo drugima, sami sebi radimo. Svaki napad se na kraju okrene pro-'
tiv onoga koji napada. Moglo bi se rei da se destruktivna
187

: dela, neasne elje, zloboa oseanja i negativne rei gomi; laju u memoriji i pretvaraju u otrovno jezero koje zagauje
>telo.
Sa druge strane, ova pria bi se mogla protumaiti u
pozitivnom dufau: mleko su rei, dela, oseanja, elje osobe; a voda koja se dodaje je sveta namera. U ovom sluaju
vlasnik krave je inicirani ovek koji u svom ivotu uvek
prihvata prisustvo nepojmljivog UnutraSnjeg Boga.
Da bismo bili ono to jesmo, pre svega treba da realizujemo svaki od naa etiri ega. Telesni Ego treba da spozna zahvalnost, zahvalnost koja znai biti svestan nestalnosti materije, uda ivota i neizmeme vrednosti koju ima
svaki sekund. ulni Ego mora da shvati zadovoljstvo, zadovoljstvo koje predstavlja uklanjanje parazitskih elja,
kreativnu slobodu i prihvatanje istinskog zadovoljstva.
Emocionalni ego treba da spozna mir, mir koji predstavlja
opte pratanje (za osobu je gledanje, sluanje, mirisanje,
dodirivanje i probanje ukusa - blagoslov) i vezu punu topline sa pozitivnim silama sveta. Intelektualni Ego treba
da spozna tiinu, tiinu koja predstavlja zavretak dijaloga
publika-glumac. Ukratko, etiri osnovne magijske rei:
eleti, usuditi se, moi, utati.
Ko dostigne ove etiri spoznaje ne treba ponosno da
misli da je uspeo da bude ono to on zapravo jeste. Samo
je uspeo da uvrsti svoje Vie Ja, ne shvatajui da je ono,
kada se doivljava odvojeno od celine, iluzorno. Kada smo
samo Vie Ja, nismo ono to zaista jesmo. Da bismo bili
ono to jesmo moramo da zakoraimo u nepoznato, da prihvatimo da je Sutinsko Ja prisutno u svakom naem odabiru, da je nemogue znati ko smo, jer bi to samo ukazalo na
ogledala uma, da prihvatimo nepoznate sile koje nas hrane,
da znamo da u stvari onaj koji nam predlae mogue odluke nije Vie Ja, nego, da e kroz Sutinsko Ja, Unutranji
188

Bog... ELEH iveti celokupnost naeg bia; USUDITI

; SE pokoravati zahtevima nae intuicije; MOI ostvariti ono
| j to sami sebi predloimo jer smo nauili da se ne borimo
Isami protiv sebe; UTATI, u smislu prestati praviti od intelekta tiranina i povinovati se naem nesvesnom, znajui
da nam nije neprijatelj, nego najverniji od svih saveznika.
Biti ono to jesmo podrazumeva znai pripojiti Linom Ja,
bekrajnu senku nesvesnog, uz veiti sjaj Nadsvesnog i uz
mo Unutranjeg Boga.

189

- Ne, to je plavi...
Ona insistira:
- Skoro je Ijubiast! Mada, pogledajte, ovaj uti vam
sjajno stoji! Uzmite ga! Kada je Madno, svejed.no je
da li je demperut ili Ijubiast!

25. Priblinosti

Z e n a nosi veliki paket banana u rukama. Nalazi se u metrou. Na jednoj stanici u vagon ulazi mnogo Ijudi. Poto je
guraju, ona pokuava da zadri banane kako zna. Na kraju,
jedna ruka jo j je gore, a druga dole. Ona dole vrsto dri
jednu bananu. Posle nekoliko stanica u ovoj poziciji, ona
uje glas izvesnog gospodina pored nje kako jo j govori:
,- Gospoo, da li biste mogli da mepustite? Ovde silazim!
Kada sve pone da se rui, nosimo na paket banana
kako znamo i umemo, hvatajui se grevito za lana oseanja. Verujemo da evoluiramo ali, u stvari, se zaglibimo
u romantinim ljubavima i strastima. Sami sebi govorimo
|d a je reenje a na ivot pronaiaenje partnera. Kada ga
I pronaemo, umesto da shvatimo to kao poetak duhovnog
I puta, ostajemo zarobljeni u svakodnevnom ivotu ne shvatajui da je to isto tako neto, to je samo blisko onome to
elimo.
Ulazimo u prodavnicu sa eljom da kupimo Ijubiasti
demper. Prodavaica nam nudijedan govorei:
- Izvolite, Ijubiasti demper!
M ijoj odgovaramo:
190

(
eleli bismo jednu stvar, a odemo sa drugom, sa onom
| jcoja joj je nalik, ali nije ta stvar koju smo hteli. Ovo vidi^mo u naoj stvamosti: da li ivimo tu stvar ili neto to na
: nju lii? Posao koji radimo, sentimentalne i seksualne veze
koje odravamo, porodica koju smo napravili, teritorija na
kojoj ivimo, odea koju nosimo, nametaj, kola, drutvene
J aktivnosti, itd... odgovaraju li stvamo onome to elimo?
K Jedemo li kola koji nam odgovara ili onaj koji na njega lii?
I.'Iako bismo bili na manje od deset milimetara od centra, i
dalje ne bismo bili u centru. Idemo putem koji nam ne odgovara, udaljavajui se od sree.
Lovac je hteo da se predstavi kao poznavalac lavova.
Jednog dana, odveo je prijatelja u pustinju da ga inicira.
Iznenada, iza dine, dva oveka otkriju tragove jednog pri| merka. Strunjak kae svom prijatelju:
- Sada imam jedinstvenu priliku! Ti e pratiti trag sa
leve strane da vidimo kuda lav ide a ja u trag sa desne strane da vidimo odakle dolazi.
1
Lav moe da simbolizuje neto to treba da otkrijemo
1 u onome to doivljavamo. Govorimo sebi u vezi sa sveu:
l Ne oseam se dobro, hou da znam ta mi se deava. Ono
| to mi se deava bi bio lav: posao koji nas deprimira, politiko razoarenje, dete koje se drogira, partner sa kojim nam
|n e ide, bolesna sestra koja krade roditeljsku panju, itd. Ali
f kada ponemo da se pribliavamo srcu problema, bacimo
191

se unazad govorei: lskreno reeno, ne eiim da vidim lava!

Dobro je to drugi reavaju svoje probleme, ali ja ne elim
da pokuavam da reim moje zato to e me to povrediti...
Kako se suoiti sa patnjom? Mozak stalno bira, izmeu
dva bola manji. Priznati da ga roditelji ne vole predstavlja
najveu patnju za dete. Pre nego to e ovo prihvatiti, dete
e radije sebi stvoriti ozbiijnu bolest. Aii patiti od bola koji
je samo blizak pravom ne neava nita. Osoba koja eli da
se izlei mora herojski da sie do dna rane, da prihvati nedostatak ijubavi od strane predmeta njegove elje, i podnosei udarac, otkrivajui ijubav prema sebi, takorei Ijubav
koju Sutinsko Ja prima od kosmosa, da se suoi sa bolom.
Ono to nisam dobio u detinjstvu, neu nikada dobiti. Neu
vie ni da traim. Odustajem od eije. Gradim novi ivot
na osnovama koje nisu samo nemogue moibe.
Dva monaha se mole svaki dan mnogo sati. Jedan kae
drugom:
- lako se obojica molimo sa istim arom, ja sam uvek loe
raspoloen a ti si, naprotiv, stalno srean. Zato?
- Verovatno - odgovori mu prijatelj - zato to se ti moli
da bi traio neto, a ja se molim samo da bi se zahvalio.
iveti u priblinosti znai iveri u lai. U jednoj staroj
arapskoj knjizi koja se zove Knjiga lukavstava je sledea
pria:
Veoma religiozni ovek, kome Kuran brani da lae, sedi
na kamenu poredputa. Pored njega protri njegov prijatelj,
sa kokokom u rukama, dovikne mu, ne zaustavljajui se:
- Ukrao sam je ! Vijaju me uvari! Molim te, nemoj im rei
dasim e video!
I nestade. Vemik, nekoliko minuta pre nego to stigoe
uvari, promeni mesto i sedne sa druge strane puta. Kada
192

I su ovi stigli i pitali ga: Da li ste videli lopova kako prola, zi ovuda?' on odgovori, pokazujui na svoje novo mesto: Otkada sedim ovde, niko nije proao ovuda.
Vemik je zadovoljan, ubeen da nije prekrio pravila
| svete ki\jige.
Ova pria eli da nas upita: koliko lai izgovorimo
i sami sebi, sitnica koje izmislimo da se ne suoimo sa sop|stvenom istinom? Pred kim se pokazujemo takvi kakvi smo?
Mladi doktor, nedavno izaao sa medicinskogfakulteptor, otvori ordinaciju i ekaprve pacijente. Posle nekoliko
mdana najzad mu doe jedan ovek. elei da ga zadivi,
J*mladi doktor odvede svog posetioca u ekonicu; kasnije,
mfstavljajiii otvorena vrata kako bi ga ovaj uo, pozove temefonom bolnicu i obavi vrlo ivahan razgovor sa jednim
mnternistom. Zatim pozove drugi broj, jedne laboratorije
za analizu i popria jo neko vreme sa jednim zaposlenim.
IPotom pozove svog kolegu. Kadaje konanoprekinuo vezu,
ioe do svog pacijenta koji se udobno smestio u ekaonici
$ p ita ga:
- ta je razlog vae posete?
- Oh... ja... vidite... - odgovori ovek - zapravo, ja sam
telefonski tehniar i doao sam da vam instaliram telefonsku liniju.
Da je mladi doktor, umesto to je eleo da se prikae
icao neko ko zapravo nije (profesionalac posveen poslu),
ekao oveku im je ovaj stigao: Divno! Vi ste moj prvi
pacijent! ovaj susret bi se desio u njegovoj istini. Ali je
oktor eleo da ivi u istini drugih Ijudi a ne u svojoj. Zbog
3ga se susret neslavno zavrio... Ako sada pretpostavimo
la smo u isto vreme i doktor i mogui pacijent, to jest, i
^utentino Ja i Nametnuto Ja, u naoj svesti znamo da iz193

govaramo lai. Ali poto su nas nauili da verujemo da je

normalno biti isti kao ostali, poistoveujui se sa samo
jednim jezikom, nameui sebi etikete, zastave, reiigije,
modu, politike ideje ili stereotipno ponaanje, oseamo se
krivim ako smo drugaiji. Sami sebe varamo oseajui da
imamo unutranjeg neprijatelja. Ono autentino u nama nam
izgleda kao boiest, a vrednosti koje priznajemo i oboavamo kod drugih nam izgledaju privianije i bolje nego nae
sopstvene. Potcenjujemo sebe, poredei se sa onima koji
imaju mo ili primaju priznanja. Ono to radimo, ne radimo
iz stvaralakog zadovoljstva, nego da bismo izvukli korist,
' to nam na duge staze uskrauje uivanje u ivotu...
Poto se, svake srede, sala za karate u kojoj sam drao
konferencije punila publikom, mnoge osobe su pokuavale
da je iznajme po veoj ceni da bi je koristile istog dana u
isto sati, mislei da ako zauzmu moje mesto, imae istu koliinu publike. Za maije ili mapue isceliteljke, sve bolesti koje posedujemo su proizvod zavisti. Ako iz ljubomore
elimo tue, ili ponemo da oponaamo nekoga, poinjemo
da se takmiimo; ali, ak i ako postignemo drutveni uspeh,
ponitiemo nae istinsko ja.
Mladi h a k se vraa kui prezadovoljan. Ide sav uurban u susret ocu i pobedniki mu objavi:
- Tata, zna da sam od jutros na povratku iz kole zaradio dva evra?
-J e li? Kako si to uspeo?
- Umesto da idem autobusom, trao sam za njim do poslednje stanice!
- Napravio su glupost sine moj! Da si trao za taksijem,
zaradio bi desetputa vie...

Stvaramo sebi ihizije i verujemo da emo dobiti mnogo pratei ih. Meutim, poto se ne suoavamo sa naim
osnovnim problemima, ne realizujemo se uopte.
U prirodi postoji est glavnih naina preivljavanja,
koje moemo vezati za ponaanje iluzornog Linog Ja u
njegovoj udnji da negira Vie Ja i Sutinsko Ja, pokuavajui da samo upravlja naim ivotom:
Prvi se sastoji iz ogromnog umnoavanja. Neke ribe se
reprodukuju u milionima, tako da, iako legije umiru, uvek
ih ostaje velik broj.
Drugi nain preivljavanja je prilagoavanje bilo kakvim okolnostima. Na primer, posle izvesnog vremena, neki
insekti se prilagode DDT pesticidu, upiju ga, oblizuju se.
Trei se sastoji iz kamitfliranja. ivotinja se maskira
osobinama svoje okoline, prerui se u list drveta, stvori kou
sa belim i crnim mrljama kako bi nestala meu svetlom i
senkama bilja, itd.
etvrti nain je napad. Otrovi, onjaci, trnje, reanje,
kande: skup elemenata stvorenih iskljuivo sa ciljem da
odagnaju elju za napadom.
Peti je beg. Napusti se hrana, teritorija, bilo kakva imatina, sa punim poverenjem u brzinu apa ili krila.
esti se sastoji iz izolovanja, zatvaranja. ivot se maksimalno zarobi sam u sebe. Mogue je nai organizme ak
tt elijskom jedru. Tako su uvijeni i zatieni da uspevaju
da opstanu u toj sredini.
Da bi preivelo, ogranieno Lino Ja, koristi istih ovih
^est principa. Razvija tendenciju da se neumereno umnoava. Izvesne osobe imaju Lino Ja koje neprestano raste,
$retvarajui svaku osobu, bilo slavnu, iz porodice, mrtvu
ili ivu, u sopstveno ogledalo. Jedan hindu guru je primorao <

* MaCiji su iscelitelji koji za leenje koriste biljke, ples i pevanje a Mapue

je pleme domorodaca u ileu. (Prim. prev.)

194

195

hiljade svojih sledbenika a nose oko vrata okaen njegov

portret.
Lino Ja se, takoe, dobro prilagoava svemu. Na primer, u paru, milimetar po milimetar, oba partnera prolaze
kroz sve faze. Prvo uivaju u zavoenju, savreni su jedno
za drugo; neko vreme kasnije povremeno uvrede jedan
drugog, potom se toliko prilagode tome, da ive vreajui
se. Na kraju, stvaraju neugodne porodine situacije ali, poto su se navikli na njih, preputaju im se svaki dan, ne
oseajui ni najmanje uenje.
Ili se kamuflira. Da bi mirno ivela unutar svojih granica, osoba prati modu, pripada politikim partijama veine, bori se da bi bila ista kao i ostali, bei, kao od kuge,
od bilo kakve stvari koja bi je mogla izdvojiti iz stada.
Moe i da napada. Pretvara se u estokog kritiara,
unitavajui svaki pokuaj onoga ko eli da prevazie njegovu siromanu viziju sebe i sveta. Svaka re koju iskoristi je destruktivna, mrzi oveanstvo.
Takoe moe da pobegne. Pred tekim problemom,
koji e od njega zahtevati da promeni navike, predrasude
ili da otvori srce, izabrae da se zatvori u kuu, da spusti
slualicu, da otputuje u drugu oblast, da ne odgovara na
poruke, da izgubi seanje ili uini ono to rade politiari:
na direktno pitanje, odgovoriti izbegavanjem.
Na kraju se zatvori. Posle toliko godina nastavlja potpuno istim putem. Njegove misli, elje, aktivnosti, karakter
ne evoluiraju. Ovaj nain preivljavanja je najgori od svih.
Ponekad provedemo godine ne primetivi nekog ko ini
deo naeg ivota. Tokom tog perioda se promenimo, na
ivot postane drugaiji, emocionalne rane zarastu, lude i
ustajale ideje smene koncepti koji imaju tok, nauimo da
elimo ono to je mogue, predlaui za to sami sebi, kao
196

vodia, uzviene ciljeve. Ono to smo bili pre bilo je samo

seme bia ovako razvijenog danas... Kada se ponovo naemo sa tom osobom koju smo poznavali u prolosti, vidimo
da ima isti stav kao nekad. A najstranije je to to ona arko
eli da nas vidi onakvim kakvi smo bili ranije. Ne oprata
nam to smo se promenili. Za nju svet mora da bude ono
to je bio pre deset ili vie godina. Moe se rei da je to
mrtva osoba u ivom telu.
ena eli da pree most. Daje jedan evro za putarinu.
Radnikjoj kae:
Ovoje neka greka. Prelazak mosta kota dva evra.
- Ne brinite, napobvini u se baciti u vodu...

Izvesne osobe kau: Radei sa cenjenim profesorima,

radei ovo ili ono, uspeo sam da napredujem na tom i tom
polju. ak sam uspeo i da stvorim dom, dobio sam decu...
Meutim nisam srean. Imao sam uspeha u svemu spolja,
ali sam iznutra oajan.
Ove se osobe mogu uporediti sa enom sa mosta. Kada
stignu do pola, hoe da skoe da ne bi platile punu cenu. Napreduju do izvesne take i potom kau sebi: Sve to sam
postigao je spoljanje.
Meutim, spoljanja stvarnost je takoe unutranja.
Koliko se deava u svetu, koliko radimo u njemu, utie na
nae Telo, na nau Duu i na na Duh. Sve to dajemo, sebi
dajemo. Sve to ne damo, sebi oduzimamo.
,
U poetku traimo sreu. Ali srea nije neto to treba
4 a osvojimo. To je situacija, stanje, doivljaj koji nas ispu|njava malo-pomalo, kada ga ne traimo, kao vrednosni plod
pozitivnih iskustava.
Do sredine mosta, osoba je poela da ureuje stvari
koje veruje da su spolja i ako plati cenu, to jest, ako na-

stavi da prelazi most, ivei svoj ivot ne samo u priblinosti, sve toje izgradila u svojoj okolini poinje da se zaustavlja i da joj omoguava unutranju realizaciju. Platiti
cenu znai poruiti granice Linog Ja, presei veze sa
prolou, rei ludim idejama to nisam ja, odsei vampirska oseanja, urezane elje, destruktivna delovanja. Ako
to ne uradimo, sve vreme emo, im stignemo na pola mosta skakati u vodu, verujui da je priblinost jedini mogui
cilj. Hajde! Daemo dva evra i prei emo most. Neemo
ostati na polovini, samounitavajui se. Neemo napustiti
borbu zato to treba uiniti jo jedan napor! Tlo na koje
padamo je isto ono koje nam pomae da ustanemo.
Mladi braini par se smestio u novom stanu. Poto su
hteli da stave tapete u trpezariju, popeli su se da vide komijin stan kojije istih dimenzija.
- Komija, hoemo da polepimo tapete u trpezariji. Ti,
koji si ve to uradio, koliko rolni si morao da kupi?
- Sedam - odgovori Ijubazno komija.
Sa tom informacijom, tek venani kupe rolne najboljeg
kvaliteta, vrlo skupe, iobloe zidove. Kada su polepili etiri rolne, sala je ve bila potpuno prekrivena. Ljuti to su
bespotrebno potroili toliko novca, popnu se kod komije
da trae objanjenje:
- Poslucdi smo tvcg sccvet u vezi sa tapetama, ali ne shvatamo zato su nam ostale tri rolne!
A komija zauen odgovori:
- Ah, i vama isto?
Nismo svi isti. Neije iskustvo nije nae. Reavanje tueg problema je njegovo i moe vrlo lako da ne vai za nas.
Naravno da moemo nauiti neto iz onoga to nam kae
komija. Ali istina koja se sastoji samo iz rei ne donosi nam
198

nuno iskustvo. Nikada ne treba verovati sto posto onome '

to ujemo. Ne zato to osoba eli ili moe da nas prevari, *
nego zato to mi nismo ta osoba.
Trudna ena, tik pred porocg, pita majku ta treba da
radi.
- Keri moja, kau da se ne treba jako napinjati, ali ja
sam napela donji stomak i ispalo je dobro. Uini isto
to sam ija i bie sjajno.
Ker je posluala savet majke, ali joj nije pomogao.
Bilo joj je uasno. Ono to je pomoglo majci nema razloga
da bude jednako odgovarajue i za ker. Vano je shvatiti
da niko, osim nje same, ne zna kako da donese bebu na svet.
U redu je pokuati preneti neko iskustvo: Ja sam uinio
ovako, i bilo mi je ovako. Ali je pogreno tvrditi: Poto je
ovo bilo dobro za mene, uini isto i bie dobro i za tebe.
U mom pozorinom delu Zaratustra, jedan nestrpljivi
uenik (A) ispituje svog uitelja (Z):
A: Rekli su mi da zna da se bori. Naui me.
Z: Dobro. Ovo su etiri osnovna kljua. Jedcm, dva, tri i
etiri.
A: Jedan, dva, tri i etiri. Nauio sam da se borim. Sva
etiri kljua su mojal Ve znam sve to ti zna. A mlai
sam! Boriu se protiv tebe i pobediu te!
Z: Dobro.
A: (napadajui) Jedan, dva, tri, etiri.
Z: (bacajui ga na pod) Ipet!
A: Zamka! Ali rekao si mi da postoje samo etiri kljua,
a znao si jo jedan! Zato me i tome nisi nauio?
Z: Peti pripada meni; ne moe se preneti, zavisi od forme
mog tela i izdrljivosti mog tela. Ako eli da bude
199

dobar borac, pronai poslednji klju, onaj koji e samo

tebi pripadati, onaj kom te niko ne moe nauiti.
Traiti Istinu znai ii iz priblinosti u priblinost. Da
bi stigli u centar, do Unutranjeg Boga, treba pratiti put
autentinosti.

26. Magija u mislima

j t a j e filozofija? Tunel, unutar kog se nalazi cmac.

taje religiozna filozofija? Tunel, unutar kog se nalazi
' duh crnea.
ta je humanistika filozofija? Tunel, unutar kog se trai
duh crnca koji nije tu.
ta je nauna filozofija? Tunel, unutar kog se trai duh
: crnca koji nije tu, ali koji se snano dere: - Pronaao sam ga!
Intelekt moe pitati, ali ne moe odgovoriti; moe ve; rovati ali ne moe stvarati; moe zamisliti ali ne moe spoznati... Onaj ko se zatvori u ogranienja svog uma na kraju
pokuava da pobegne iz svog teia. Postoji nain spajanja sa
svetom koji se ne ostvaruje kroz rei, ve kroz senzacije.
Ali Intelektualni Ego, zarobtjen u zatvor Linog Ja, vara
nas uei nas da oseamo na hiljadu naina koji nisu autentini, urezujui nam stereotipne poteze i pokrete, primoravajui nas da utvrdimo nau kou kao granicu, delei telo na
unutranje i spoljanje, pretvarajui srce u sat koji nam svojim otkucajima ukazuje na prisustvo svetlog preobraaja
koji smatra kobnom kaznom i naziva ga smrt, natapajui
meso muninom, svrstavajui nas u rune, lepe, debele,
mrave, visoke, niske, mlade ili stare: telo uvek ima neega
200

201

suvie ili premalo. Zakianja nam mogunost da doivimo

na$ organizam koristei sve njegove potencijale, smatra seksualne dogaaje kao katastrofu, obavezuje nas da shvatimo
naSe normalne apetite kroz sliku umrljanu stidom koja je ki
ili unuka koncepta greha. Samo nam doputa - kao ono to
sledi njegovim neprestanim kritikama - mrani bes, zavist,
oaj. Opire se tvrdoglavo razvijanju uzvienih oseanja kao
to su univerzalna ljubav, dobrota bez uslovljavanja, sveta
zahvalnost ili ekstaza slobode.
Pijartica ulazi u crkvu pravei ekscese i uzalud pokuava da se uhvati za debeli stub.
Ubrzo pone da urla od straha:
- Upomot ivog su me zazidali!
Ogranieni Intelektualni Ego razvija etiri velika straha:
Pre svega, od prostora. Ne moe da tolerie beskrajno.
Iz straha od bezoblinosti, dizajnira pravolinijsku arhitekturu i utapa se u kockastim prostorijama.
Takoe se plai vremena. Ispunjava svoj ivot zabavom
da bi zaboravio koliko je kratak njegov boravak na zemlji.
Ako je ovo ovde - kocka, sadaje proizvod satova, ini mu
se da je ovladao venou jer je nosi na zglobu, zatvorenu
umaini.
Plai se svesti. Zadovoljava se korienjem deset modanih elija, ne elei da ispituje bezbroj ostalih koje neprestano prave misteriozne spojeve u njegovom mozgu. Ponosno obitava u svom kavezu rei, preputa se apsurdnom
troenju, pretvarajui svoju muku u infantilnost.
Plai se ivota. Prezire promenu i grevito se hvata za
svoje ukruene vrednosti, pokazuje svoju patnju sa uobraenim ponosom, one koji se bore za poetiku, prezirui poHtiku, on naziva ekstravagantnima, opasnim ludacima
202

ili avoljim izdancima; s besom kritikuje te idealiste koji

se, odbijajui revoluciju, bore za mentalnu mutaciju.
Kompulzivni alkoholiarje pozvan na elegantnu veeru. Kada su stigli do deserta, videvi da jedva stoji na nogama, rei da se pretvara daje trezan. U tom trenutku, gazdarica kue mu predstavi svoje mlade keri bliznakinje.
Pijanac, sa savrenom galantnou, pred privlanim devojkama, izjavi:
- Oh, kako si lepa gospoice!
Zatvoriti se u intelektualno polje, kao pustinjak u utvrenje, jeste oblik pijanstva. Osoba, potopljena u reku rei,
u svom unutranjem monologu, gubi stvami dodir sa svetom. Negirajui mnogostrukost kosmosa, nastoji da ga uprosti kroz formule. Ali sve to uproavanje uvruje patnju.
ivot u mentalnoj prevari vodi ka munini...
Meutim, Intelektualni Ego se moe pretvoriti u izvor
sree, ako mu pomognemo da mutira, ubrizgavajui u njegov logiki sistem sedam zakona magije:

1. Svet nije onakav kakav mislimo da jeste

U detinjstvu upijamo identitete naih blinjih, kasnije
naih profesora, prijatelja, poznatih osoba, stvarajui uz njih
ogranieno Ja koje projektujemo svetu, transformiui ga u
skladu sa onim to mislimo da jesmo. Ako smo trpeli zlostavIjanje u detinjstvu, govorimo da je svet nepravedan. Ako
su nas roditelji, zbog narcisoidnosti, mentalno opsedali, na
kraju poverujemo da smo zaposednuti zlim silama... Kada se
naemo pred nekom osobom koja pati zbog pomenutog razloga, ne treba da joj kaemo: To je iluzija, nego: Verujem
ti, zaposednut si: hajde da reimo to. Niko me ne voli! 203

Zaista, niko te ne voti: hajde da vidimo ta treba uraditi da

bi te voleli. Beskoristan sam! - U redu, beskoristan si: hajde da otkrijemo nain nakoji e razviti svoje kapacitete.
Svaka misao privlai svoj dkvivalent u svetu: stvarnost
je, na izvestan nain, nae ogledalo. Kaemo na izvestan
nain zato to je ovaj svet rezultat izveden izmeu onoga
to on jeste i to mi mislimo da jeste.
Dovoljno je detovati u projektovanom svetu'sa ciljem
da otkrijemo njegovu sutinsku prirodu da bi se deavale
sluajnosti koje nam pomau da ostvarimo ono to elimo.
U plesnoj sali, ako ne pozovemo nekog na ples, ostaemo
da sedimo. Stvarnost je ples. Ako elimo da propadnemo,
svet e se pretvoriti u naeg neprijatelja i pomoi e nam
da propadnemo. Ako elimo da postignemo uspeh, svet e
se pretvoriti u naeg saveznika.
U seanju, stvarna iskustva i iskustva iz sna se urezuju na slian nain. Postajui svesni toga, moemo da se bavimo stvarnou kao da je ona san. Ako nemamo posao,
vredi upitati se: Zato sanjam da mi niko ne nudi posao?
isto kao to bismo uinili pred psihoanalitiarem traei
simbolino znaenje slike iz sna. Ali u Zato sam sanjao
da su mi ukrali novanik? ako nam se injenica dogodila
u stvarnosti, nai emo odgovore zato to se porivi lopova
nalaze u nama.
Gospoa sanja da je upravo legla da spava u svojoj
spavaeoj sobi. Ubrzo se naglo otvori prozor ijedan miiavi cm ac ue u sobu. Go je i prikazuje svoj ogromni organ
u punoj erekciji.
- Upomo! povie dama. - Boe moj, ta e mi se desiti?
Cmac jo j neno odgovori:
- Ne znam gospoo. Nisamja taj koii snmn </,. ,..v
204

Stvarnost prvo moemo tumaiti kao san. Potom moemo nastaviti da je sanjamo u smistu koji joj pronaemo.
f I, na kraju, moemo da se ponaamo u njoj, kao to bismo
|to uradili u lucidnom snu: uz odvojenost i svest, pokuavaIjui da uvedemo dela koja pozitivno preobraavaju sve to
jSe deava. Ako promenimo nae misli, promeniemo svet.

2. Svi sistemi su proizvoljni

Nemogue je, u beskrajnom kosmosu, stvoriti misao
Ikoja bi imala iiksnu strukturu. Ali ako ve ne moemo da
Istvorimo red, moemo, uzimajui slobodu da promenimo
isistem, da se dobro organizujemo, ruei destruktivne gra[nice da bi ih zamenili konceptima koje je mogue transforImisati. Onda prelazimo iz ustajalog sveta u teni svet. Istina
|je ona, za koju odluimo da je, zbog njene trenutne svrsisIhodnosti, istina.
Slepac stoji usred ravne pmtinje i ali se da ne moe da
Ikrene napredjer ne nailazi na prepreke koje bi ga vodile.
Da bismo preiveli, moramo sebi postaviti granice, da
[bismo mogli da ih menjamo svaki put kada ispune svoju
lulogu... Ne moemo iveti, a da se ne vezujemo za druge.
[Neurotino vezivanje je ono koje nas je okrenulo protiv
| sopstvene volje i kog ne moemo da se oslobodimo. Zdral vo vezivanje je ono koje smo poeleli, ali kog moemo da
fse oslobodimo kad god hoemo.

3. Sve je povezano
Da bismo se realizovali moramo sauvati u naem duhu
neprikosnovenu teritoriju, koju emo zvati tajna bata. Ako
205

to ne uinimo, opsee nas blinji, prijatelji, neprijatelji,

trgovci, mone osobe, itd. Mi neemo biti mi. Simbiotska
ljubav je iluzija. Unutranja samoa je apsolutno nuna. Treba je braniti da bi izbegli napad vampira i kolonizatora. Ovu
vrstu preivljavanja ne treba brkati sa egoizmom. Onaj ko
neguje svoju tajnu batu zna da potuje tajnu batu drugih.
Meksiki iscelitelj Karlos Said, pre nego to pone da lei
bolesnika, prvo mu stavi debelo ue oko vrata i kae mu:
Bolest koja te mui je tvoja, ne moja. U sutini, bolest izraava elju da dobije linu teritoriju. Tajna bata je duhovne prirode: ko eli da stigne do Sutinskog Ja mora da se
suzdri od ivotinjske elje da poseduje pare zemlje, geografski koren, nacionalnost. Mag pripada celini, ne delu.
Njegova teritorija se ne meri u kilometrima: ona je itav
kosmos; njegova svest je takoe univerzalna svest; iznutra
nema godine, ni ime, ni seksualno opredeljenje, ni atribute.
Slobodan je, jer ne poseduje niti se zaustavlja, ivi u stalnoj
ekspanziji. Meutim, iako je unutranja bata iluzija, zahvaljujui njoj mag moe ploviti sa svojim Sutinskim Ja po
beskrajnim spojevima sna kako bi pozitivno uticao na kolektivno zdravlje.

4. Sve je mogue
Da bi neka stvar mogla da se izvede do kraja, ostali treba
da veruju da smo sposobni da to uradimo. Ako ostali ne veruju, neemo uspeti. Zbog toga, treba da radimo da bi ostali
razumeli da ono to radimo, radimo zarad dobrog... Ako mi
ne verujemo u sebe, kada govorimo da je ono to radimo za
dobrobit, onda laemo. Koliko god dobri glumci bili, poto
pripadamo Sutinskom kolektivnom Ja, niko nam, u sutini
nee verovati. Ako smo autentini, ako ne gajimo sumnju, cilj
koji je izgiedao nemogu, uz pomo ostalih, e se postii.
206

Kako verovati? Enetgija je svuda, ali se pojavljuje samo

| tamo gde usmerimo panju. U osnovnoj koli nas ue da
usmerimo panju na ogranien nain: ue nas da koncentriemo pogled da bismo itali ili dok sluamo, ali nikada
na celokupnost onoga to oseamo ili na nas same. Dok
biramo izvesnu akciju ili predmet posmatranja ili mesto,
moramo isprazniti um od bilo kakve predrasude ili predikcije, oslobaajui ga prolosti i budunosti, kako bismo se
fokusirali iskljuivo na predmet, dok ne prodremo u njegovu duboku prirodu, na neki nain pretvarajui se u posmatranu stvar. Svaka borba, svaki kontakt, u sutini izae
na dobro kada se ovek bori sam sa sobom. Odvojenost ne
postoji. Ako gledamo stolicu i mislimo samo na njenu teinu, bie nam teko da je pomerimo. Ako se koncentriemo
na to koliko joj je visok naslon, nee nam biti nita lake da
i je podignemo. U meri u kojoj razvijemo panju, raste mo.
Zato, moramo postati svesni, volumena koji nas okruuju,
boja, veliina, razdaljina, svetla i senki, prostora koji osta| je meu stvarima, zvukova, mirisa i ukusa, poloaja naih
ruku i stopala kada mislimo, teine naeg tela kao i opteg
doivljaja tela sa koom, miiima, utrobom ili kostima,
odeom koja ga prekriva, naeg disanja i disanja drugih,
rei koje kao reke teku naim umom praene oseanjima i
eljama koje zrae iz ukruene prolosti i iluzorne budunosti koje su nam usadili roditelji. Unutranja i spoljanja
energija se sjedinjavaju u trenutku uzviene panje.
U ogromnoj stepi, sneg poinje da se topi. Priroda se
:ponovo raa. Crv vadi glavu iz zemlje i sa arom gleda drugog koji je upravo izaao pored njega. Osea u svom telu
toplotu prolea i sprema se da se obrui na pripadnika svoiJe vrste kada mu ovaj iznenada dovikne:
- Stoj! Nemoj da se prevari! Ja sam kraj tvog repa!
207

Ako smo obazrivi prema linosti naeg sagovornika,

usmeravamo se na ono to on zapravo jeste, ne na ono to
misli da jeste ili na ono to se ini da jeste. Ako jo produbimo priu i poveemo se sa njegovim izvorom ivota, sa
njegovim Unutranjim Bogom, u sreditu ovog duha koji
nam je izgledao kao strani sreemo se sami sa sobom i
moi emo da komuniciramo iz due sa duom.

5. Sada je trenutak moi

Vreme u kom moemo ostvariti neto je sada. Ni jue,
ni sutra. Ovde je naa celokupna prolost, ovde smo itavi
mi, itava naa mo je ovde. Materija je energija, a energija je ljubav. Ljubav koja ima za cilj univerzalnu kreaciju.
Da bismo probudili ovu ljubav u nama, moramo ukloniti
svaki hir o posedovanju. Daje nam se da bismo davali. Ako
shvatimo da je trenutak koji ivimo plamiak Ijubavi, ako
predamo nae otkucaje srca svetu, ako prihvatimo stvamost
na isti nain kao to fetus prihvata svoju majku, imaemo
mo da donesemo bilo kakvu odluku. Ako, na primer, kaemo svim svojim biem: Upravo sada prestajem da puim!
to se i deava. Ako kaemo sebi u trenutku napada besa:
Dosta je! Ovo nisam ja, vraam se svom Sutinskom Ja!,
smirimo se istog trenutka. Ako kaemo: Dau sve od sebe
svetu!, moi emo poeti da ga poboljavamo. Riba koja
pliva u reci naizgled nema nikakvu mo, ali pripada monom toku. Njena sudbina je sudbina bujice. Kada riba ovo
shvati, naputa svako opiranje i pusti da je tok vue ka okeanu. Mo se sastoji u tome da ono to treba da ostvarimo,
ostvarimo SADA.

6. Sve je ivo i moe da nam odgovori

Ono to izgleda neivo, u stvarnosti ivi u sporijem
vremenu. Planine nisu nepokretne. Pomeraju se po kori
zemlje kao ogromni talasi. Mag vodi rauna o predmetima
koji ga okruuju, brine se o njima sa jednakom nenou
Jkao to se brine o detetu. Ako smo grubi ili destruktivni
prema stvarima, one e nas, na kraju, povrediti. Ako njima
rukujemo sa potovanjem, pretvorie se u nae saveznike.
Jo od zaboravljenih vremena, svetenici su shvatali da odea koju nose treba da odgovara Sutinskom Ja, ne radi izgleda, nego radi uzdizanja Due i Duha. Kae se: odelo ne
ini oveka da bi se ukazalo na laljive osobe koje se oblae
ha odreen nain da bi time prikazale kvalitete koje nemaju.
Nasuprot tome, ako je osoba iskrena i oblai garderobu koja
ibdgovara njenom stvarnom idealu, moe se rei da odelo
ini oveka. Postoje predmeti koji deluju u nesvesnom kao
Vampiri, zbog svog beskorisnog karaktera, zbog toga to su
elementi tatog razmetanja zato to su pripadali negativnim
osobama ili inili deo nemilih dogaaja. Neke osobe gube
energiju time to spavaju u krevetu u kom su im umrli roditelji, ili nosei prsten tetke koja se ubila... Postoje, naprotiv,
predmeti puni pozitivne energije koji, svojom materijom,
oblikom ili istorijom, bude kod vlasnika korisne sile. Mogli
bismo ih nazvati predmetima moi. Ali mag nikada ne
zaboravlja da sva mo proizilazi iz nae unutranjosti. Kao
to treba da se odreknemo beskorisnih predmeta da nam ne
progutaju prostor, vreme ili nae bie, takoe treba da se
odreknemo ludih ideja (Par je za itav ivot, Treba biti isti
;i ponaati se kao drugi, Svet je zatvor i ivot je patnja,
Nita nema smisla, Ti si moj/moja, Ako nisam takav, bar
u irgiedati tako, itd.) esto na intelekt upija rei koje deI* N a panskom: odelo ne ini monaba. (Prim. prev.)

209
208

luju kao kletve. Kad smo mali, roditelji nam kau: Ako ne
uradi ono to ti kaemo postae prosjak, kurva i sl. Ili
ak: Nema sluha, Nikada nee odrasti, Ti si imbecil.,
Kad to uradi, razbolee se itd. Nae nesvesno tumai
ova predvianja kao nareenja i, na licemeran nain, primorava nas da im se povinujemo. Morali bismo ui u trag
kletvama koje nosimo u seanju, znajui da imamo mo
da ih ponitimo jednim blagoslovom. Ako su nam rekli:
Nikada nee imati uspeha u ivotu, moramo odgovoriti:
Blagoslovim moj kreativni talenat, razviu sve moje mogunosti i pobediu, Znam kuda elim da idem i u ta u
se pretvoriti, Biu ovek sa sveu jer elim da je razvijem
dalje od smrti. ivot odgovara kada ga volimo. Kritika je
korisna samo kada je prati priznavanje vrednosti. Umesto
da tvrdimo: Ovo je dobro, ali je tue, treba da kaemo
Ovo je tue ali je dobro ili ak Ovo je tue, ali je dobro
za svet u kom uestvujem.
Poveavamo mo svega onoga emu pridajemo mo.
Jedna stara hindu pria nam kae sledee:
Ispriae jednom oveku dapostoji drvo sa udesnom
moi da ostvaruje sve elje koje se zamisle pod njegovom
senkom. Taj ovek, posle niza godina istinske potrage, pronae drvo. Sede ispod njega i pomisli na ukusnu veeru.
Odmah mu se pojave brojna i predivna jela. Kada se umori
odjela, on zamisli Iepe ene. Pojave mu se potom prelepe
devojke koje mu dopustie da zadovolji svoje elje. Sit ulnih zadovoljstava, zatrai bogatstvo. Pojavie se kovezi
puni nakita i zlatnih novia. ovekpoe da drhti, plaei
se da ne dou da mu opljakaju blago. Potom se pojavi
banda krvnika koji mu odseku glavu i odnesu sve to je
nctkupio.

210

Nosimo u sebi pakao i raj. Drvo (svet) e nam dati ono

to u njega projektujemo. Koristei nae moi na pozitivan
nain, ne samo za sopstvenu dobrobit nego takoe i za dobro drugih, pobeujui strah, nauiemo da saoseamo sa
agresivnim i ogranienim osobama.
elite li da vam se na glavi nagomila vreli ugalj onoga koji vas jepovredio? Oprostite mu i uinite mu dobro...!
Moda e se rei da je takvo pratanje licemerno, pritajena
osveta. Meutim, suveren se nikada nee podii, jer ima
pravo i obavezu da kazni. Ako je mudar, kanjavae loe
dobrim i suprotstavljae nasilju nenost. Ovladae ludilom
da bi ga izleio, primoravajui bolesnika da se sretne sa
umiljenim zadovoljstvima obrnutim redom od onoga u kom
se izgubio. Tako e, na primer, izleiti ambicioznogprimoravajui ga da eli nebesku slavu, mistini lek; istinskom
Ijubavlju e izleiti razvratnika, prirodni lek; obezbedie
ast i uspeh hvalisavcu; pokazae pohlepnima ta znai raditi bez interesa, uei ih da izvuku korist samo iz iskrenog
uestvovanja u dobrotvornim organizacijama i sl.
Elijas Levi, Dogma i ritual visoke magije

7. Uvek postoji drugi nain da se neto uradi

Svaki put kada mag neto uini, on zamisli i druge naine na koje to moe da se uradi. Tako bogati svoju kreativnost.
Gospoa od devedeset godina je slomila nogu. Poto
ju je stavio u gips, doktorjo j kae:
-A k o elite da ozdravite, moraete da ostanete u sobi
dva meseca.
211

- Ohl - ree gospoa. - Znai, neu rnoi da se penjem

i da silazim stepenicama u kui?
- Oigledno da neete... to je ista ludost.
Dva meseca kasnije, doktor se vrati kako bijo j skinuo

gips- Kakva sreal - pm ie dama. - Sada u ve moi da

se penjem i silazim stepenicama?
- Kad god poelite, ali pod uslovom da to radite jako
paljivo.
- Sjajno, doktore! Umaralo me je da izlazim kroz prozor
i silazim niz oluk!

27. Pripitomiti slona

r'

staroj Kini, Ego (takorei, Lino Ja podeljeno na etiri deJa koja se takmie, a nijedan nije dostigao jedinstvo sa
Viim Ja), su nazivali namirisani slon. Takvog ogromnog
debelokoca, mogli su ukrotiti samo veliki vladari ili prosvetljeni monasi. Ostatak je posedovao smrdljivog slona.
Namirisani slon je progresivan, smrdljivi slon je regresivan. Ovaj poslednji se potcenjuje, pati od svih vrsta bolesti, ne moe da se koncentrie, ne prestaje da kritikuje sam
; sebe, prezire se. Ovu mrnju projektuje i na druge. Ponekad,
; sakrivajui svoj smrad pretvara se da je odrastao, pravi se
sve moniji, sve poznatiji, ima sve vie zaposlenih, viSe
novaca, vie drutvenog uspeha, sve vie truje svet svojim
industrijama, izgleda da se sve bolje osea... ali, iznutra,
ne podnosi svoj smrad.
Kolektivno Ja, pratei tradiciju staru milionima godina, izmislilo je ale o slonovima. Dau ovde tri:
Lako je optuiti nekog da je laov, ali kako u to biti
siguran? Na primer, ako mi pokaete potansko sandue
uveravajui me da je prazno, ija ga odluno otvorim i unutra naem slona, recite mi: ko je lagao, vi ilija?
212

213

Pleme divljaka je zarobilo poznatog istrc&ivaa i vezalo ga lancima kako bi mu slon smrskao glavu. SruSili su
ga i pribili ga za zemlju. Priblii se veliki beli slon i podie
svojv debelu nogu iznad istraivaa. Ba u tom trenutku,
pogled debelokoca se sudari sa ovekovim pogledom. Istraiva se suzdrii da ne vrisne od sree.
Setio se: Pre deset godina, u podnoju Kilimandara,
spasao sam jednog belog slona, pogoenog strelom. Zver
mi se pribliila, skoro u agoniji. Izvukao sam jo j strelu, nekoliko dana dezinfikovao ranu i na kraju sam jo j spasao
ivot. Kakva sjajna sluajnost srestije sada! Slonovi imaju
udesnu memoriju: ova dobra ivotinja e mi, zahvalna,
spasti ivot. Boe moj, kakav iznenadni spas!' Tada beli
slon podigne nogu, spustije i smrska mu glavu. To nije bio
isti beli slon.
Direktor cirkusa, za vreme jedne predstave koju su davali u nekom gradiu, ponudi ogromnunagradu prvom gledaocu koji bi bio sposoban da natera njegovog slona da
rie. Niko nije verovao da e uspeti, osim jednog patuljka
kojije siao na scenu i uobraeno izjavio:
- Ja znam kako to da izvedem!
Zatvorie ga samog sa slonom iposle nekoliko minuta
ue jezivo zavijanje. Patuljak po/cupi svoj novac i ode ne
ostavljajui traga. Neko vreme kasnije, cirkus se vrati u mali
grad i ovog puta direktor ponudi deset puta veu nagradu
za jo vei poduhvat: naterati slona da progovori predpublikom! Naravno, niko se nije usudio da prihvati izazov.
Zatim, sie na scenu patuljak, sve ih pogleda prekim pogledom i zatrai od slona da klekne. Onda se priblii ivotinji
i apne jo j neto u uho. Slon povie prestraen:
- Ne, molim vas! Nikad vie!

214

Publika, uzbuena, tape patuljku, svi osim direktora

cirkusa, koji mu prie zapanjen:
- Kako si uspeo? ta si mu rekao?
- Pa... - odgovori mimo patuljak - samo sam ga pitao:
- eli li da ti uradim isto ono to sam ti uradio proli
put?
Na izvestan nain, u prvoj ali, onaj koji tvrdi da je pronaao slona u sanduetu govori istinu. Veliki broj gurua,
pod, naizgled, svetom i poniznom eljom za duhovnom razmenom, skriva monumentalni ego. Mnogi preduzetnici,
politiari i poznata lica, uprkos tome to se izjanjavaju, reklamiraju kao branioci sluajeva koji tite nezbrinute, gaje
kunog slona u svom sanduetu.
U drugoj ali, mogli bismo argumentovati da je beli
slon zapravo isti onaj iz prolosti, ali sada kada mu ne treba
nita od istraivaa, pokazuje svoju pravu linost. Takav
je Smrdljivi Ego: dok trai, zavistan je, poniava se, zahvalan je, ali u sutini prezire onoga koji mu daje jer se osea
ponien. Kada doeka trenutak moi, zloupotrebi je, prida
sebi vanost, ceni svoju nezahvalnost nazivajui je pronicljivou, smatrajui da uvreda koju su mu naneli da bi mu
dali ono to danas naziva milostinjom, mora biti naplaena. Osobama koje nisu razvile svoje Vie Ja, niti svoje Sutinsko Ja se ne moe verovati. U njihovoj unutranjosti se
za prevlast bori bezbroj meavina ega. Onoga koji pobedi,
vrlo uskoro drugi ego srui sa prestola. Tako se dananji
beli slon, sutra moe ponaati na potpuno drugaiji nain.
Nema kontinuiteta u njegovim delanjima.
U treoj ali prisustvujemo pravom pripitomljavanju:
patuljak uz pomo straha dominira nad slonom... Mali ovek, ako elimo da damo duboko tumaenje priice, predstavlja volju Vieg Ja, u slubi Sutinskog Ja, delujui sa
215

autoritetom na Lino Ja. Pre nekoliko godina, kada sam u

Indiji snimao filtn Tusk, o ivotu jednog slona u ropstvu,
prisustvovao sam boinoj sceni. Jedan debelokoac je unitio, sluajno ili iz besa, dekor. Njegov krotitelj, malen i vrk>
mrav ovek, sa tako uasnim autoritetom da mi se smuilo,
koristei svoj bi od ice, poe udarati ivotinju do krvi.
Zver se, tako velika, umesto da ga smrska, obeshrabrila, zavijala je, upikila se, ukakila se kao dete. Hteo sam da ga
spreim da ga i dalje kanjava, ali nadleni u ekipi me je
zadrao: ,,Ne meaj se. Ovaj ovek zna ta radi. Zaustavie se kada bude siguran da je slon razumeo. Da nije tako,
slon idui put ne bi unitio dekor, nego bi poeo da ubija
ljude U tom trenutku sam osetio moje Lino Ja kao neukroenog slona i shvatio sam koliko sam popustljiv bio:
tolerisao sam mu njegova protivureenja, neumerene ambicije, mnotvo strahova. Znao sam da, od sada pa nadalje,
da bi postigao savreno jedinstvo mojih poteza, moram da
se ponaam kao taj ukrotitelj, odbijajui sa strogom voljom
sve ono to bi me udaljilo od moje sutinske istine.
Proveo sam nekoliko meseci radei u rezervatu krda
sloflova. Posmatrajui nain na koji su ih krotitelji vaspitavali, nauio sam mnogo korisnih stvari za edukaciju mojih
regresivnih ega.
Na prvom mestu, da bi imali siona, moramo ga zarobiti. Isto se deava sa Linim Ja: da bismo radili na njemu,
moramo se odluiti da ga uhvatimo, jer se ono ponaa kao
divlja ivotinja, brani se, lae, bori se da se ne promeni i,
ako pokuaju da ga ukrote, misli da gubi identitet i izbegava bilo kakvo nastojanje da se transformie... Da bi drali
slona zarobljenog, hindusi iskopaju veliku rupu u zemlji,
napune je liem i postave enke pored zamke. Iz elje za
seksom i hranom, divlji slon upadne u rupu.

Na arkani XX (Sud) u Tarotu, vidimo centralnu linost

kako se pojavljuje iz jame. Da bi stigla do Svesti, prvo je
morala da se utopi u dubinama zemlje. Ula je u svoju sutinsku prirodu... Ako elimo da napredujemo, prvo moramo da ubedimo na Intelektualni Ego: Dosta sa mentalnim
iluzijama! Doi! Zaroni u svoje telo, oseti svoju materiju!
Za to su bolesti odlina pomo. Na primer, neki uveni
f filmski reiseri nisu videli na jedno oko. Dok su imali dva
oka, bilo im je teko da se koncentriu. Neprestano im je
mnotvo stvari odvlailo pogled. Kada su izgubili oko, mogli su da se koncentriu samo na jednu stvar kao nikada
ranije, jer vie nisu imali iste mogunosti... Divlji slon poseduje mnogo enki, prodere itavo drvo za jedan dan,
ali kada upadne u rupu, lien je i hrane i drutva.
Da bi poeli da krotimo naa ega moramo da se zatvorimo da meditiramo, da ispraznimo um, srce, ulnost i da
promenimo fizike navike. To jest: seksualna apstinencija,
menjanje broja sati za spavanje (ako smo pre spavali mnogo,
sada spavati malo i obrnuto), uzimanje druge vrste hrane
(ako smo jeli meso, postati vegetarijanac, ili ako smo bili
vegetarijanci, poeti jesti meso), isprazniti mesto u kom i; vimo od nepotrebnih predmeta, prestati itati, gledati televiziju, sluati muziku i radio programe, priati telefonom,
, koristiti drogu. Kao slon koji je pao u zamku, izolovati se
meu praznim zidovima. Ne treba da govorimo sebi: Radiu ovo toliko sati ili toliko dana. Slon mora ostati u rupi
onoliko vremena koliko je potrebno.
Kada se slon iscrpi, izvuku ga iz zamke, veu mu levu
zadnju nogu debelim uetom za snano drvo i isto mu uine i sa prednjom desnom nogom: tako, vezan po dijagonali
flzmeu dva drveta, slon se nae razvuen. Hodanje, etnje,
potrage se zaustavljaju. Vie ne moe da bira. Ovakva situacija, poto mu probudi bes, razvije mu i novu snagu. On
217

pomerajedino ono to moe dapomeri, svoju surlu, okreui je kao elisu. Ako mu postave granu na dohvat, umesto da
je prodere, on je baci daleko sa zadivljujuom silinom. Ako
bi ga odvezali, bio bi sposoban da poubija stotine osoba.
Izvesne osobe izgledaju veoma ljubazne, ali u dubini
nose more neiskazanog besa. To je bes koji nose od detinj!stva, proizvod zlostavljanja, strogih zabrana, odsustva i manjka panje i nenosti. Ponekad je pritajeni bes toliko jak da
se oni koji od njega pate, ugoje, drugi smraju, nekada im
se iskrivi kima, pate od konih bolesti, gube zube: sve su
to ugrizi, krici, udarci pesnicom koje se nisu usudili da
urade... Da bismo pripitomili Lino Ja, moramo sebi dopustiti, kao slonu vezanom nogama za drvee, da izrazimo
na bes. Jedno od tih stabala je porodica sa majine strane;
drugo, porodica sa oeve strane. Bes koji nosimo iznutra
poinje jo dok smo fetus u utrobi neurotine majke i postaje naglaen kada uemo u kontakt sa dva porodina stabla
koja su se sjedinila kada smo se rodili. Taj bes se protee
preko nae roene brae, sestara, roditelja, strieva, tetki,
deda, pradeda; na drutvo i istoriju; ak i dalje odatle: na
celokupnost univerzuma; do Boga, surovog monstruma,
osvetoljubivog i ubice. Kada dete pati, ono nakuplja kosmiki
bes... Moramo da se zaustavimo pred nekim zidom i da ponemo da viemo, plaemo, da ga nasilno izudaramo, da izvreamo onoga ko nam padne na pamet, da se oslobodimo
te potitenosti. To e nam pomoi da shvatimo da smo u srcu
drali zatvorenog slona poludelog od besa. Neki, koji nisu
uspeli da ukrote svoja ega, pregaze kolima prolaznika sa
izgovorom da su vozili u pijanom stanju, ili ak, iako su
profesori filozofije, zadave svoju enu ili se ubiju skaui
kroz prozor. Mnogi veruju da su dobro poto se oseaju zadovoljni. Ali ako ih dotakne i najmanja muka, njima ovla-

218

d# ludi slon,., Nakupljeni bes se, malo-pomalo, pretvara u

mriyu i samounitavanje.
Zavezani slon izraava svoj bes upravo zato to ga konopci spreavaju da dcla, Kada ponemo da krotimo Lino
Ja, uimo da prihvatamo nasilna i negativna oseenja bez
ikakvog stida, da bismo kasn|je raogli da ih izrozimo. Ono
to jeste, jeste. Na primer, mogli bismo iskopati rupu u zemlji, pasti niice i u iyu isprazniti, urlajui, sve nae uvrede
i albe. Kasnije, ponovo zatrpati rupu, ostavljajui na t^j
nain, metaforiki, na bes sahranjen,
Kada slon jedanput izrazi svoj bes, ne jedui i ne spavajui, on se rastui. Izgleda kao da je odluio da umre.
| Vifie ga nita ne vezuje za svet, izgubio je svoju dosadanju
motivaciju. Ranije je mogao da se, bez problema, eta po
itavoj praumi uz potpunu slobodu. Sada je svestan da ga
je ta ista sloboda dovela do gubitka. U stvari, sudbina slobodnih slonova u Indiji je takva da uglavnom stradaju zbog
lovaca na slonovau, Mogu da opstanu samo u ropstvu...
Ni mi, ljudi, nismo slobodni. Ne moemo da budemo divlji.
Moramo da se predamo drutvenom i kultumom ropstvu.
Nismo prestali da sami sebi zadajemo, kao razlog za ivot,
sopstveni jad... Znajui da je nemogua, rtvujemo se za
tu idealizovanu slobodu, zbog nje podnosimo ivot, zbog
nje patimo. Verujemo da je ta bolna tegoba na identitet.
Nosimo u sanduetu smrdljivog slona skrivenog pod svim
vrstama mirisa. Ali kada iskaemo na bes, kada nam kaemo: Dosta, to nisam ja!, kada prestanemo da pijemo,
puimo, drogiramo se ili da idemo iz jedne u drugu seksualnu avanturu, slomi nas tuga pregolema. Padamo u ono
to nazivamo depresija. Nedostaje nam jad, prezir, agresija prema nama samima. elimo da se borimo protiv neega, drutveni kavez nam izgleda kao sloboda i unutranja
sloboda nam izgleda kao zamka.
219

Vezan za drvee, slon odbija da jede i pije. Niko ne

pokuava da ga primora da se hrani. To je dramatino ekanje. ivotinja mora da odabere: ili e da se prepusti i da
umre ili e da odlui da ivi prihvatajui gospodara. Ako
odabere ovo drugo, smiri se i pitomo dopusti da joj se prvi
ovek priblii, onaj koji e joj itavog ivota biti krotitelj.
Odmah stiu jo dvojica: kuvar koji priprema hranu i pomonik koji ga kupa svaki dan. Debelokoac, nametljiva
masa, moe da se uporedi sa elementom Zemlja. to se tie
njegovih troje gospodara-slugu: jedan radi sa Vatrom, poto priprema erpe kuvanih itarica; drugi radi sa Vodom
(slon mora dnevno da popije 300 litara vode, a ako mu se
ne dozvoli kupanje, umre od tuge); i trei, krotitelj koji mu
obrazuje um, predstavlja Vazduh. To su etiri elementa Alhemije. Ovom telu koje je prihvatilo pripitomljavanje, prila
su tri saveznika kako bi mu ponudila novu hranu, novu Svest
i novi oblik ljubavi.
Mi, na isti nain, da bismo izali iz line zamke, moramo da se predamo jednoj vrsti agonije: ivim vezan za
beskorisne veze koje prodiru moje vreme i moju energiju
i koje me upropatavaju, umanjuju, unitavaju. Radim ono
to mi se ne svia, sahranio sam moje snove. Moram da
preseem vorove, da se suoim sa svojim strahom od samoe, da izgubim sve to zamenjuje moje sutinsko bie,
da slobodno diem, da se ne primoravam da elim onoga
koga ne elim. Prihvatiu moje telo kao mudrog saveznika,
ponovo u nauiti da oseam, jeu zdravu hranu, odrei
u se negativnih misli, izbaciu iz svog uma Nemilosrdnog sudiju, prestau da budem sam svoj najvei neprijatelj,
pretvoriu srce u kanal koji prima i prenosi univerzalnu ljubav, boriu se protiv elja za posedovanjem, bivajui jedno
i sve u isto vreme, usmeriti se na mog Unutranjeg Boga
kao na Uitelja.
220

Kada slon prihvati svoja tri gospodara-sluge i kada sarauje sa krdom debelokoaca radnika, postavi mu se na zadnju desnu nogu lanac u obliku narukvice. Za njega, ovaj
prsten se pretvara u simbol koji govori da je zatvorenik. Dok
ga nosi, nikada nee pokuati da pobegne. Ali ako mu se
iz nekog razloga taj prsten skine ili ga izgubi, odmah e
pobei ka umi. Toleriui narukvicu, slon daje zakletvu
na vernost. Prihvata disciplinu.
Tako i mi, kada zaponemo Veliko Delo, iako prou
godine, ostajemo verni naem poslu. Prva faza discipline
je naputanje agresije, odbacujui ideje pod uticajem ponosa i skepticizma, ne ranjavajui ni telo, ni oseanja, ni kreativnost ni duh drugih ljudi. Sa dobrom voljom prema ostalima i prema sebi samima, izbei emo okrutna nametanja,
mirei strogost sa nenou, posveujui se onome to je
dobro za svet. Sreni, zadovoljiemo se onim to je zaista
nae i onim to zaista jesmo. Bie nam vrednija od hiljade
velikih lai jedna jako mala istina. Prestaemo da govorimo
o neuspehu i rei emo: Ovaj pokuaj je propao, nastaviemo da pokuavamo. Nema problema, postoje samo tekoe. Nita mi se nee desiti ako sam slab, upravljau svojim
ivotom.
Kada slon prihvati narukvicu na nozi, njegovo divlje
zavijanje se pretvori u novi jezik koji se sastoji samo iz dve
rei: Mot! (Napred!) i Hara! (Stoj!). Slon se pretvara u odlinog radnika. Kada mu narede da ide napred ili da krene
nazad, on to i uradi, prenosei sve vrste tereta. Pretvorio
se u bie korisno za zajednicu.
Mi moemo da nauimo da kaemo Da! i da kaemo
Ne! Sposobni smo da pobedimo inerciju i da naredimo sami
sebi da idemo napred prema naoj realizaciji ili da odbijemo ono to mislimo da nam teti: ivim pokuavajui da
zavedem: HaraL. Treba da prestanem da budem povran:
221

Mot...! U velikom sam iskuenju zbog neega to me na

kraju moe povrediti: Hara!... Hara, to nisam ja! Mot, to
samja!
Hrana koju mu nudi kuvar je pripremljena sa velikim
portvovanjem, mislei na energetske potrebe slona. Mi,
osim to se navikavamo na zdravu hranu, moramo da hranimo i naa ula, nau kreativnost, na emocionalni svet.
Na taj nain, prestajemo da budemo osobe koje se hvataju
za prvu stvar - bilo to prijateljstvo, ljubav ili posao - koja
ih izazove. Zbog straha od gubljenja, bez poverenja u same
sebe, u manjku discipline ove osobe ne razvijaju sposobnost izbora i prihvataju, na primer, zagaenu ili tetnu hranu. Ti ljudi su, u sutini, slepa deca, nesposobna da se vide
i samim tim da vkie druge. Ako pronau partnera, ta veza
ide iz krize u krizu, pretvarajui se na kraju u stalni rat,..
Ukroene slonice pomau novom mujaku da se integrie
u krdo. Moramo da se intimno povezujemo samo sa osobama koje su dostigle na nivo svesti. Onima koji se jo
uvek nisu podvrgli samodisciplini moemo ponuditi pomo, ali ne moemo ostvariti prijateljski ili seksualni kontakt. Terapeuti koji ponu da se drue sa svojim pacijentima ili da spavaju sa njima prave alosnu greku. Slonice
pomau novom lanu krda, ali se ne upare odmah sa njim.
Divljem debelokocu nije dozvoljeno da se ponaa kao mujak pre nego to je potpuno pripitomljen. Moe da materijalizuje svoje elje tek kada se zavri pripitomljavanje. Tada
mu se ustupa enka. Zadovoljan, beskrajno srean, slon se,
u zoru, uputi na posao. Napreduje upajui lanac od sedam
metara koji mu je zakaen za narukvicu. Sa krotiteljem na
glavi, pretvorio se u graditelja.
To se i nama sada deava: ustajemo radosni da bismo
nastavili sa poslom. Raditi na onome to nam se dopada
izgleda nam kao zabava. Razvijamo pozitivnu kreativnost
222

sa dubokim zadovoljstvom. Naprotiv, troiti vreme na destruktivne zabave priinjava nam muku. Radei disciplinovano, izlazimo iz podruja smrada i ulazimo u polje ugodnog mirisa.
Tri gospodara-sluge nikada ne ostavijaju slona samog.
Bude se sa njim, rade sa njim, hrane ga, kupaju ga, spavaju pokraj njega... Na intelekt - ispranjen od beskorisnih
koncepata, - naa emocija - osloboena svih gria savesti
- i na libido - oien od elja koje nisu autentine - preplavljuju nam telo energijom, tokom iste i prozirne reke.
Slon podnosi svoje grube zadatke, jer ima par sati odmora kada ga vode na reku, potope ga u vodu i ekaju mu
telo, koje, nasuprot onome to bi se moglo pomisliti, ima
vrlo osetljivu kou. Njegovo najvee zadovoljstvo, pored posedovanja enki, jeste kada ga ekaju njegova tri gospodara-sluge. Uivajui, brka se u vodi, nudei itavo svoje telo.
Kasnije se vraa na posao, prepun sree.
Kada poemo putem inicijacije, moramo takoe dati
sebi vremena da zadovoljimo svoje Lino Ja: jesti ono to
nam odgovara, gledati priglupe ali zabavne filmove, prisustvovati fudbalskoj utakmici, boks-uieu, otii na koncert,
u diskoteku, itati erotske asopise, stripove... i na kraju,
igrati se. Postoje osobe koje sprovode takvu strogost same
nad sobom, da unitavaju svoj duhovni posao na duge staze. Njihova neuroza na kraju ispadne vea od neuroze onih
koji se brkaju u osrednjosti. Treba da vodimo rauna o naem Linom Ja kao o detetu, to znai, ne moemo ga terati da ui itav dan, treba mu davati odmora. Neophodan
je karneval s vremena na vreme. Posle nekoliko trenutaka
haotine slobode koje nam je pruio, moemo da se predamo elinoj disciplini...
Slon ve izgleda potpuno pripitomljen... Radi najvie
mogue ali, uskoro, kroz malenu rupu koju ima ispod svake
223

slepoonice poinje da curi neka masna, gusta supstanca

jakog mirisa. To je mous. Ovo pokazuje da je ivotinja u

aru. Gospodari ga ostavljaju na miru ne primoravajui ga
da radi, jer ako bi to uinili on ih ne bi posluao i ako bi
insistirali, mogao bi ih ubiti, ar, sveta elja u slubi razmnoavanja, he priznaje gospddare.
Postoje kreativni ili terapeutski trenuci u kojima moramo pustiti prirodu da e izrazi kroz nas. Njeno delovanje
je bre od mentalnog ili emocionalnog, ono je kao zrak koji
se probija. U transu, mi se predajemo onome to nas doziva, bez sumnje. I najslabiji uanj bi nam poremetio ar i
autentinost. Uspeli smo da dostignemo sigurnost.
Pitaju Ramakrinu:
Verujete li vi u Boga?
Uitelj odgovori:
-N e.
Iznenaeni, ovi to ga upitae poviu:
- Kakoje mogue da jedan tako veliki mistik kao to ste
vi kae da ne veruje u Boga?
- Ne verujem u Boga. Poznajem ga.
-

Rada se slon odmara ne poloi surlu na tlo, nego je ubaci u usta. Takoe, pre nego to neto pojede, snano duva u
hranu. Tako se titi da mu neki od insekata, na primer mrav,
ne ue u surlu i ne stigne do mozga, od ega bi mogao da
poludi. Sa prirodnom mudrou, on uklanja svaku moguu
opasnost pre nego to se desi. Poznaje predostronost.
Mogue opasnosti koje predviamo u ugovoru koji potpisujemo, kad tad e nam se dogoditi. Gde god postoji slaba
taka, ono to je okruuje, koliko god jako bilo, na kraju se
stapa sa njom. Nikada se jedna drutvena grupa ne odreuje po najmudrijem, nego po najnespretnijem. Roland Topor
224

jednom ree: Gram kavijara u kili izmeta nita ne menja.

Gram izmeta u kili kavijara sve uniti.
Kada delamo ili se povezujemo, treba da postupamo kao
sion. Pre nego to se obaveemo, moramo ukloniti mrave,
to jest, uspostaviti jasne ugovore, nikada zauvek, ve na
odreeni rok koji dozvoljava produavanje diskutujui o
rokovima u svetlu promena koje donosi vreme. Moramo biti
na oprezu: jezik moe da se tumai sa razliitih taki gledita.
alje ovek sledeu poruku u meksikanski hotel: - Rezerviite mi za taj i taj dan jedan apartman, sa pogledom
na more, sa dva perjana jastuka, velikim krevetom, punim
mini-barom, itd, itd...
Nekoliko dana kasnije stie u Meksiko. U njegovom
apartmanu, sa pogledom na more, pronalazi pun mini-bar,
dva perjanajastuka i, u velikom krevetu, tri gole prostitutke.
Zove telefonom recepciju:
- ta ovo treba da znai? Ja nisam neto ovakvo traio!
- Ali gospodine, aono vae itd, itd, itd...
Ako termini nisu jasni, onog dana kada se sretnemo
sa advokatom braniocem snosiemo posledice. Ta bia ih
tako nameste, da uvek budu u pravu. ak i ako naprave
greku, uinie sve mogue da nam dokau da smo mi ti
koji su napravili greku, a ne oni. Nikada ne priznaju bol
koji nanose.
Mladi otac ulazi u sobu svoje porodilje. Snano zagrli
svoju enu. Potom se nagne nad kolevkom i primeti daje
beba potpuno cma.
Uasnut se izmakne i ena mu ree, pre nego toje stigao da izusti bilo ta:
225

- Vidi ta se desilo zbog tvoje opsesije da vodi ljubav

u mraku?
Prebaciti krivicu na rugoga je stav kome fiesto pribegavaju oni koji nita ne fiine a bi ukrotili svoja ega. Svaki
dan trae krivca za ono Sto se deava, ne shvatajui da su oni
glavni saufiesnici, da ne kaem, i jedini uzrok problema.
- Kako je pukla ova guma? - pita mehaniar.
- Oh, na najgluplji mogui nainl Pregazio sam bocu
viskija.
- Zar je mogue da niste videli bocu?
- Nisam. ovekju je nosio u depu.
Lau sami sebe. Povreuju ljude koji ih okruuju i
odbijaju da td priznaju. Ne snose odgovornost za ono to
sami uine, opravdavajui to sa zadovoljstvom. Izazivaju
tete i posle ih ublaavaju hiljadama izvinjenja. Preputaju
belom svetu decu, koja e itavog ivota traiti ko im je
otac i dozvoljavaju sebi argumente: - Nevin sam! Zaeo
sam to dete, ali sam nestao jo dok je bilo malo. Nemogue je da e me se setiti. Kako ga mogu povrediti, ako me
ne poznaje?
Kada prestanemo da prebacujemo krivicu na druge,
sreemo se sami sa sobom. Priznati da smo odgovorni za
ono to nam se deava je veliki korak napred. Meutim,
advokati branioci su nesposobni da prihvate svoje greke
tako brzo kako to ini ovaj zen monah:
Vrlo vana osoba dolazi neoekivano u manastir. Vreme ruka je. Trai od kuvara da improvizuje neto. Ovaj
ode u vrt, nabere salate, rotkvica, nekoliko argarepa i, sa
onim to je naao nadohvat ruke, ode u kuhinju i hitro pri226

premi ukusnu salatu. Posetilac poe da jede i, odjednom,

pronae u svom tanjiru glavu belouke. Pozove kuvara i,
pokazujui muje, sav zgroen, ree:
-S ta jeo vo ?
......
Kuvar, brzim potezom, uze glae&feffi&te, stavije u
usta, proguta je, i, uz naklon, se udaliL~
u
Istinski inicirani, kada poini greku, ume da je prihvati. Nauio je da proguta belouku.
Slon, sa svojim nogama mekanim poput jastuka, koraa ne pravei buku. Iako je put trnovit, on uvek ide napred,
ne gubei ravnoteu, nikada se ne naginje ni na jednu ni
na drugu stranu. Poto su joj i koa i noge tako osetljive i
toliko je teka, ova ivotinja je primorana da pazi na svoje
korake. Nikada ne nasloni taban na kamen koji moe zaobii, niti na trn. Ima punu svest o svojim pokretima.
Neke osobe su bolesno nespretne... Zapinju vrlo esto,
uzmu pare hleba kako bi ga umoili u puter i on im se u
rukama raspadne, preputaju se padanju sa stolica kao da
su mrtva tela. Takoe, kada nas pozdravljaju, izmue nam
ruku ili tako glasno priaju telefonom na javnim mestima,
kao da su sami. Ako putuju metroom, ne suzdre se da nas
lupe laktom ili ako nose ranac na leima, udaraju ostale putnike, ne gledajui. Ili nasilno rukuju svakodnevnim predmetima... Sen no Rikju, najvei majstor aja u istoriji Japana,
saeo je u nekoliko malih pesama sutinu svete ceremonije
(serviranja oljice aja), gde pridaje kljunu vanost nainu
na koji se prima i komunicira sa osetljivou i sveu:
Oseti da rukovodi laganim
Kao da je teko i tekim
Kao da je lagano.
227

Kada ostavlja predmet

Uini to saistom nenou
Sa kojom se oprata od svoje voljene.
Ne gledaj ugalj iz pei
Oima nego srcem.
Potuj ugalj
Ikasnije
Potuj njegov pepeo.
Kada se razvije zahvaljujui poslu, i postane najjai
od svih, na sion zasluuje da predvodi krdo. Pretvori se u
poglavara grupe. Kada idu napred, on je ispred svih. Po zakonu, ostali mujaci moraju da idu iza. Ako bi jedan od njih,
u pokuaju buntovnitva, doao ispred njega, on bi mu, sa
svojim autoritetom glavnog, zabio kljove u kimeni stub i
ubio bi ga... Ako bi se jo koji mujak, otvoreno usudio da
stane ispred njega, ovaj bi ga uklortio bez milosti. Nee dozvoliti da ga manje potuju, niti da se prema njemu ponaaju kao prema ravnom sebi. Ali, ako se iz bilo kog razloga
enka postavi ispred njega, on e je neno gurnuti ka krdu
koje ga prati - izmeu dva pola ne postoji nadmetanje...
esto se meu braom pojavi takmiarski duh. Ako
roditelji vie vole jednog od njih, onaj kog zanemaruju,
kako nije u centru panje, eznue da zauzme mesto drugog i da ivi njegov ivot. Ono to ima nikad ga nee zadovoljiti. Ne poznaje svoju pravu prirodu. Ne zna ko je. Stalno
mu treba drutvo. Plai se da ostane sam sa sobom jer se
osea praznim.
Prolaznik se razbesneo poto su ga kola isprskala blatom. Tri po trotoaru i, na prvom semaforu, na crvenom,
stigne vozaa i ree mu:
228

- Gospodine, vi ste jedan prostak! Da ste dobra osoba

kao to Bog zapoveda, stali biste da se izvinite, priznali biste tetu koju ste mi napravili, poveli biste me
kolima vaoj kui ponudili au vina da se povratim.
Na kraju, ne biste me pustili da odem, dok ne bih prihvatio bar dvesta evra, koje biste mi ponudili zbog tete
i nelagode.
- Vi sanjate! Da li ste ikada videli da se neki vozaprema vama tako poneo?
- Prema meni ne! Alijue, prema mojoj sestri, da!
Trebalo bi da znamo da smo, iako nismo od roditelja
dobili ono to je trebalo da dobijemo, dostigli visok nivo
svesti zahvaljujui nekom od ova tri razloga: jer smo itali,
uili, meditirali i ponovo itali, po hiljaditi put..., jer smo
se misteriozno odjedanput prosvetlili, bez napora, kao da
smo dobili boanstveni poklon..., ili, jer je jedna saoseajna osoba reila da nam pomogne... U prvom sluaju, u vezi
sa uenjem, dugujemo na napredak prethodnim generacijama koje su imale kao misiju da nam ostave na papiru
svoje tehnike i teorije... U drugom, moramo da shvatimo
da nismo jedini koji su imali sreu da prime dar, da ima i
drugih koji su se probudili na, ak, dubljem nivou... U treem, onaj ko nam pokazuje kako da postignemo da budemo ono to jesmo je na Uitelj za itav ivot... Ako nismo
sposobni da se zahvalimo onome ko nam je pomogao da
ga pronaemo, nae blago niemu ne vredi, i ima mnogo
duhovnih pisaca koji opisuju spoznaju i iskustva drugih,
a da ih nikada ne imenuju. Namirisani slonovi nas pitaju:
zato pokuava da zauzme mesto koje jo uvek ne zasluuje, ako ti trenutno priinjava zadovoljstvo da prati
vieg vou? Kada se primakne cilju, tada e drugi tebe
pratiti. Ali ako eli da te prate, kao to mene prate, onda
229

ne eli da bude ono to si ti, nego eli da bude ono to

sam ja, a to je alosno: ivee pretvarajui se da zna ono
to si samo proitao ili su ti drugi rekli, a to nikada nisi
doiveo.
Kada proe vreme, veliki slon, shvativi da je slab usled
starosti, dozvoljava da ispred njega stane najjai mladi slon
iz krda. U potpunom miru, desi se prosta predaja moi, bez
borbe, bez prethodnog nadmetanja. enke i slonovi koji su
slabiji prate na prirodan nain novog vou. Stari slon hoda
polako zaostajui iza grupe, dok ponosno ne umre, ne doputajui da ga iko vidi.
Verovatno dolazimo iz porodica u kojima oevi, moda nesvesno, oseaju Ijubomoru u odnosu na svoje keri ili
sinove. Njima je jo u detinjstvu u psihu ratoborno urezano: Da bismo te voleli, mora biti najbolji. Ali, ako postigne ono, to mi nismo uspeli da postignemo, izgubie nas:
prestaemo da te volimo, ili emo umreti.
Poznati ileanski slikar, na izlobi svog sina, pljunuo
je na slike. Sin je doiveo uspeh, ali se ubrzo potom ubio...
U pubertetu, devojka je poela da se oblai tako da izgleda
privlanije. Majkaju je imitirala. Kada ju je devojka predstavila svom momku, gospoa je uinila sve da ga, zavede,
dok nije uspela da ga pretvori u ljubavnika...
Moramo da budemo svesni da smo se rodili u drutvu
koje je potroakog i takmiarskog duha, to nas nagoni
da ivimo poredei se. Inicirani prihvata Uitelja, ne poredei se sa njim, ne takmiei se s njim. Umesto da eli da
ga ubije, otvara svoje srce i upija ga. Ko predstavlja tog
Uitelja? Ramakrina je rekao: Ako ubacimo pare olova
u erpu u kojoj se nalazi iva, ono e se brzo razloiti. Na
isti nain, uzviena dua gubi svoju ogranienu egzistenci-

ju u Braminom okeanu. Brama nije samo Spoljanji Bog,

on je i Unutranji Bog.
Bila jednom jedna lutka od soli koja je htela da izmeri
dubinu okeana. Dolaje do obale ogromnog vodenog prostranstva i stala da ga posmatra. Do tog trenutka, ona je i
dalje bila ista lutka od soli, uvajui sopstvenu superiomost.
Ali, im je kroila nogom u okean, poela je da nestaje. Bila
'e izgubljena. Uskoro se vie nije mogla razabrati. Sve estice soli od kojih je bila sainjena su se rastopile u moru.
So od koje je sazdana dolazila je iz istog tog okeana: sada
se vratila da bi se sa njim ponovo sjedinila.

28. Nivoi ivota

(Poglavlje za mntante)
\J p r o lo m ivotu, Buda je bio zec. U to vreme, lovac koji
se izgubio u planirti, skoro mrtav od gladipoto nije uspeo
nita da ulovi, zaloi vatru i stavi u lonac vodu da vri, pokuavajui da zamisli da je u njoj ukusna supa. Zec je osetio
takvu alost zbog lovca, da, da bi mu umirio glad, skoi i
potopi se u kljualu vodu.
Nekoliko godina kasnije, zec se rodio kao lovac. Dok
je pripremao zamke, ugleda goluba koji mu se pribliavao
beei od sokola.
- Spasi me! -preklinjao je golub.
Pun samilosti, sakrio ga je u svoje bisage. Soko, videvi ovo, prie lovcu alei se:
- Ti si nepravedan ovek! Ukrao si mi plen. Umreu od
gladi.
Lovac, saoseajui i sa grabljivicom, otkide od svog
miiapare mesa, koje je bilo jednako masi goluba, iponudi mu ga. Grabljivica mu nezadovoljno ree:
- Nije u pitanju koliina mesa. Uskratio si mi zadovoljstvo da oduzmem ivot svom plenu. Ako eli da mi to
nadoknadi, daj mi tvoj ivot.
Lovac prihvati rtvu. Rodio se kao Buda.

Ova legenda nam pokazuje bie, koje polazei sa nivoa ivotinje, kroz razne preobraaje stie do Uzviene
Svesti. U stvarnom ivotu, ovo se esto deava. Obino se
Ijudi ne menjaju, ubeeni da su onakvi kakvi misle da jesu
i da je sve onakvo, kakvo misle da jeste. Ne izlazei iz
svog ogranienog nivoa svesti, ne menjajui se, prelazei
iz jedne uloge u drugu. Komunisti od jue su dananji kapitalisti ili taoisti; jueranji vernici postaju ateisti; ateisti,
vernici; oni koji su voleli, sad mrze; oni koji su mrzeli,
sada vole... da bi stigli do Uzviene Svesti, to jest duhovnog zdravlja, nuno je proi kroz sutinske promene. Zena
koja se bavila hindu misticizmom Ma Ananda Moji pria
sledeu priu iz perspektive jednog upa:
Kada sam bio zemlja, Ijudi su me gazili, akje bio jedan to je vrio nudu po meni. Sve sam trpeo. Jednog dana,
i doaoje neki ovekda me raskomada tapom. I to sam podneo. Odmah je uzeo tap i nemilosrdno me izmlatio. Poto
me je natopio hladnom vodom, otiao je. Mislio sam da me
\je ostavio na miru. Ali, ovek se vratio. Pokupio m e j e i n a
toku meje primorao da se okreem i okreem, dok od mene
nije napravio up. Odmah meje stavio na vetrometinu. Trpeo
sam ogromnu hladnou i toplotu. Kasnije me je stavio u rernu i strahovito me je ispekao. Potom me je prodao. I sada
iam ovde, do vrhapim svete vode Ganga...
Ako sve istrpi, kao to je to uinila zemlja, bie poJstovan. Boanski ivot e u tebi biti probuen.
Dozvolite mi da kao glavne likove ove prie - koju je
'etica opisala na, pomalo, mazohistiki nain - ne iskoriwtim up, nego pauka i muvu.

233

iJbtrgoost
Muva provodi svoj ivot nastojei da izbegne pauka.
Pauk provodi svoj ivot nastojei dauhvati muvu.
Nita se ne menja. Liijera, podeljeno na etiri neuravnoteena ega, provodj^ivot pokuavajui da ne uje zov
Unutranjeg Boga, kj>je mu prenose Lino i Vie Ja. I ako
ga ljubav izazove^no pobegne. I ako ga radost ivljenja pozove, ono polje^ne. Misli da je lovac, ali, u sutini je plen.
Sve ono p o u njemu obitava ga trai, ali se sjedinjavanje
ne de^a. Umesto da se sjedini, umnoava se. Princ poljubi uspavanu lepoticu, probudi je, venaju se, veruju da su
sreni, naprave mnogo dece, umnogostrue svoj novac,
svoja kola, kupe kuu kraj mora, putuju, idu sa prijema na
prijem, sa pijanke na pijanku, od ljubavnika do ljubavnika,
od projekta do projekta... ali se ne menjaju. Nita nije stvarno, sve je obeanje.
Oni koji se uporno dre istog, kopiraju jedni druge.
Oni koji poseduju mo, grevito se dre svojih mesta, produavajui svoj mandat do poslednjeg daha. Iako su ostareli,
oblae se kao dvadesetogodinjaci. Pokuavaju da ouvaju,
po cenu operacija, umetaka i perika, sliku svoje nekadanje
zavodljivosti. Bave se istovetnom aktivnou, potom nekom
drugom koja joj je slina, zatim sledeom... Neprekidno
ponavljanje, umnoavanje istog. Patnja i strah od gubitka.
Pisci koji su dobili Nobelovu nagradu, tvrdoglavo ostaju
na istom nivou, ne obnavijajui svoje ideje. Semjuel Beket,
na primer. U njegovom pozorinom delu ekajui Godoa
osoba koja se toliko iekuje nikada ne dolazi. Malo kasnije, u drugom tragikominom delu, ena, zakopana u pesak,
dri monolog na plai. Malo-pomalo se utapa. ak ni na
234

kraju, kada je vidimo potopljenu do grla, ona ne izlazi. Kasnije, u drugom delu, njegovi glumci se pojavljuju zatvoreni u upovima, iz kojih im vire samo glave. Iz predstave u
predstavu, likovi sve vie osiromauju, zatoeni u svojim
delirijumima, svet je gomila smea, bez i najmanje mogunosti za promenu. Naravno da ovaj dramaturg dobro pie,
ali njegova poruka ostaje na bednom nivou. I zbog toga,
pod zastavom intelekta, mnogi autori doputaju sebi da kau
stvari sline sledeim: Svet nema smisla, nita ne moe
da se promeni. Ljudsko bie je apsurdni proizvod sluaja.
Nada je trula, optimizam je glupost. Ne postoji nikakva
mogunost izleenja. Sve e se loe zavriti. Tekstovi, crtei, muzika puni munine, novine prepune vesti punih munine... koje kod Ijudi izazivaju itav ivot pun munine.
Ako ih takav ivot ne odvede u umnoavanje ili deljenje i
gubljenje, uronie ih u okotavanje: pretvorie se u prave
Ijudske komjae. Uaureni u svojim kuama, u svojim aktivnostima, sa, uvek istim, prijateljima ili sa istim i ogranienim stilom slikanja, pria - bilo istorijskih, akcionih ili erotskih - muzike, arhitekture... Sardine u svojim konzervama
i dalje lee iste kao i uvek, uzimajui tablete za smirenje.
Ima ih koji nisu ni sposobni da uvrste u svoj jezik neku
novu re.
Parje prekinuo da razgovara. Jednog dana, ovek preda eni papir na kom je napisao: Moram da idem na avion.
Probudi me u est ujutru. I ode da legne.
Probudi se idueg dana u podne. Pronae na grudima papiri na kom je pisalo: Probudi se!
Oseaju ogromnu mrnju prema onima koji ne ive
kao oni. Ne prihvataju da neko pree granice njihovog pogleda. Zele da potisnu, unite svaku misao, oseaj, elju ili
235

in koji nije jednak njihovom. Nee realizovati Uzvienu

Svest. Tvrdoglavo e istrajati u onome to veruju da jesu.
Branie se od bilo koga ko se nametne da ih naui neemu
novom. Nadmetae se, negirae.
Stie ena kui i mu izjavi:
- Kako ti je neverovatno lepa kosa! Izgleda kao perika!
- Ijeste perika!
- Stvarno!? Izgleda kao prava kosa!
Mi smo kao raunar. Svako od nas u mozgu ima neku
vrstu diskete; da bi mogli da uradimo neto razliito, moramo je promeniti. Ali teko je, ako ne i nemogue, videti
ta su nam ubacili na njoj. Zbog toga ponekad traimo od
nekog spolja da nam kae da je na sistem ponaanja mehaniki. Opasna stvar, jer, ako instruktor nije pravi svetac,
moe da izvue nau disketu, ali u isto vreme moe da nam
nametne svoju, pretvarajui nas u njegove fanatine sledbenike. Mi smo ti koji, razvijajui fantastinu voiju da odbijemo i uklonimo parazite (ovo nisam ja, ni ovo, ni ovo...),
moramo da izvadimo staru disketu. Kako?

2. Odustajanje
Muva shvata da mesoderski porivi pauka postoje, u
stvari, zbog sutinske potrebe za energijom i, gubei strah,
prihvata da se rtvuje.
Pauk, uei da se stavi u kou muve, odluuje da odustcme od lova, iako e zbog toga umreti od gladi.
U datom momentu, pretvoreni u istrajne osobe bez ieg
to je autentino, ne podnosei vie dosadu, niti muninu,
shvatamo da moemo postati ono to jesmo, jedino, ako se

suzdrimo. Zbog toga se pretvaramo u posmatrae onoga

to smo verovali da jesmo. Shvatimo koliinu energije koju
bezrazlono troimo na razne vrste izmiljenih obaveza,
radei ono to nam se ne dopada, sa satnicama koje nas liavaju slobode, sa efovima koje preziremo ili potcenjujemo, saraujui na proizvodnji ili prodaji lekova i hrane koji
nam ugroavaju zdravlje, rtvujui se za porodicu koju nipoto nismo smeli stvoriti... Tada, poinjemo da oseamo
da parazitske elje vladaju nama, verujui da e nas usreiti posedovanje te i te osobe, tog i tog predmeta, te i te koliine novca. Idemo sa zabave na zabavu, iz poroka u porok,
nikad ne uspevajui da se zadovoljimo, mueni griom savesti, nedostinim idealima, glupim nadama. Neto u dubini
nam govori da se varamo verujui da smo voljeni; uivamo
u naem ogromnom egoizmu, vidimo uskoro i tui egoizam,
oseamo se naputenim, bezvrednim, optereeni brojnim
strahovima, posebno onim koji nam govore da emo odjednom sve izgubiti. Sa nelagodom, posmatramo defile ludih
ideja koje nam ispunjavaju um.
Umoran sam od definisanja sebe kroz posao. Ja sam
vie od obine etikete, od diplome. Umoran sam od pogleda
koji me koe i guraju u situacije koje nisu moje. Umoran sam
od troenja energije na zaraivanje mnogo novaca. Zato, moram smanjiti moje aktivnosti, da bih stigao do mojih istinskih potreba, inei tano ono to moram i elim da radim,
i nita vie. Nikada vie se neu uauriti u kancelariji, u
braku ili u kui koji se mogu pretvoriti u zatvor.
Ovaj nivo ivota moe da se uporedi sa larvom od koje
nastaje leptir. Izolujemo se, zatvorimo se sami u sebe. Borei se protiv kukaviluka, suoavamo se sa naom patnjom,
otkopavajui je iz nesvesnog i, umesto da pobegnemo od
nje, trudimo se da prestanemo da elimo nemogue, ono

236
237

to nam nikada nisu da!i. Uimo da budemo sami sebi i

majka i otac, napredujemo do najdubljeg u nama, dok ne
osetimo nepoznati vitalni centar i prihvatimo da se kupamo u njegovom izvoru Ijubavi: shvatamo da nismo voleli
I jzato to nismo znali da volimo sebe. Borimo se da se saj krijemo od bilo kakve navike, bilo kakvog maninog po| navljanja. Seemo niti koje nas vezuju za prolost i prestajemo da se projektujemo u budunost: lagano prihvatamo
to to u stvari jesmo u sadanjem trenutku.
Ovako to predstavlja jedan zen koan:
Uenikkae Uitelju:
- Ja sam glupa osoba. Plutam, davim se, plutam, davim
se, plutam, davim se... Kada u se osloboditi ovog bolnogsveta? Plutati, daviti se, plutati... Tako je teko
iveti!
Uitelj nita ne odgovori. Uenik se zagleda u njega,
saeka i potom mu kae:
- Uitelju! A moda ja i nisam ovde, ispred vas, pitajui
vas neto?
- Gde si? Pluta, ili se davi?
Ako bi uenik, prestajui da misli o tome da li pluta ili
se davi, ili preivljava sa tekoom, ili mu nije dobro, zaista
poeo da komunicira sa uiteljem, ne bi imao problema. Ti
problemi su iluzorni: niti pluta, niti se davi, on je dijamant
naspram drugog dijamanta, on je Buda naspram drugog
Bude, savrenstvo naspram savrenstva. Razlika izmeu
njih je u tome to je Uitelj svestan da je ijudsko bie udesno delo, a ueaik nije. Uenik, umesto da se identifikuje sa
svojim Sutinskim Ja, utapa se u granicama svog Linog
Ja. Veruje da se realizacija nalazi u budunosti. Izmilja
238

veliku muninu koja mu ne doputa da ue u sadanjost...

Zbog toga mu Uitelj ne odgovara. Ako uenik kae da se
naizmenino davi i pluta, on nije u stvarnosti nego je u svom
mentalnom svetu. Za razliku od toga, Uitelj jeste u stvarnosti, u sadanjosti. I tu nema niega, zbog ega bi se davili
ili plutali. Ni okeana, ni vode, ni munine. Samo mir.
Pretvoren u larvu, izolovan od samog sebe, traga za
Istinom kae: Moj Unutranji Boe, proveo sam veliki deo
ivota, a da te nisam video, a da nisam eleo da te spoznam,
da te zadovoljim, muei te svojim pobijanjem. Umesto da
razvijem lisnato drvo, zarobio sam tvoje seme. Sada elim
da te pronaem. Odrei u se maski i preruavanja i prihvatiu da budem ono to jesam. Neu vie neprestano praviti
planove samo da bi uklanjao prepreke. Sve to u biti, potencijalno ve jesam. A to to jesam, si ti, moja Sutina. Vodi
me, od tebe sam sazdan, verujem u tebe, ti si moja srea.
I tada, traga, ruei intelektualne zidove, zamilja ta
bi mu Unutranji Bog rekao: Najzad si prestao da govori
u ime jednog od tvojih ega i odluio si da zamisli da postojim! Povrh toga, dozvolio si sebi da mi prepusti re, da
uje ono to mislim iako misliti nije delanje svojstveno
meni, poto mi ne treba mozak, a jo manje telo. Ali prihvatimo da je re moj trenutni oblik manifestovanja i pogledajmo iz moje venosti i beskrajnosti ta je ono to ti naziva
stvarnou.
Pre svega moram da ti kaem da ne oekuje od mene
nikakvo oseanje, nikakvu elju, nikakvu potrebu, to su
reakcije koje se daju na nivou koji nije u skladu sa mnom.
Nemoj traiti u meni neistou: ja sam ono to jesam u
svoj manifestaciji mog bia, ne moe mi biti sueno u terminima prostora i vremena. Da bih priao sa tobom, moram da se prilagodim tvojim granicama (samo izgovorena
239

Aha, razumem... Tako si dobar, da si se zadrao pola

sata pom auijoj da pronae novi.
Ne ba. Nisam se mrdnuo pola sata. ekao sam da se
umori i ode.jerje novi bio ispod moje noge.

re ve postaje la) i moram da ti dam dovoljno energije da

bi otvorio kapuljau u kojoj si se zarobio, predan preobraaju, koji znai izai iz slike samog sebe i staviti se na moje
mesto, to jest, prihvatiti govoriti u ime vie moi. Naui da,
u tekim situacijama, zauzme moje mesto. Nisi ti taj koji
ponizno kae: od tebe sam sazdan, verujem u tebe, ti si
moja srea. Sluaj ogromnu Ijubav sa kojom ti se predajem,
jer sam od tebe sazdan. Oseti bezgraninu veru sa kojom
podravam tvoju realizaciju, jer verujem u tebe. Tvoja realizacija je moja srea. Prihvatiti me, ne znai nestati, nego
upiti te u stvaralako jedinstvo. Ako pokua da me definie, pada u zamku razuma. Nepojmljiv, nisam ni Telo, ni
Dua, ni Duh. Nisam sluh, ni ukus, ni miris, ni vid, ni dodir.
Nisam voda, ni zemlja, ni vatra, ni vazduh. Nisam ivotni
dah, nitf ijedan deo tvog organizma. Ne oseam odbojnost,
ni privlanost, ni pohlepnost, ni zbunjenost. Ne oseam ponos, ni zavist. Nemam obaveze, interesovanja, potrebu da
se oslobodim. Za mene ne postoje dobra dela, ni grehovi,
ni zadovoljstvo, ni patnja. Ne postoje ni molitve, ni sveta
mesta, ni sveti spisi, ni rituali. Nisam uivanje, niti predmet ni prenosnik uivanja. Ne poznajem smrt, ni sumnju,
ni diskriminaciju. Bez oca i majke, nikada se nisam rodio.
Nemam prijatelje, niti roake, niti uitelje, niti uenike. Nemam ni odrednicu, ni oblik. Sveprisutan, ne poznajem ni
osloboenje ni ropstvo. Ja sam ista Srea.
A
Majka je vrlo zabrinuta zato to jo j se sin Abrah^n
nije vratio iz kole. Kasni ve pola sata. Najzad se pojavi.
Majka mu ree:
- Zato kasni pola sata? Da ti nije rabin malo due
drao as hebrejskog?
- Ne, nije zato... Na ulici sam se zadrao sa jednom gospoom koja je izgubila novi.
240

Taj novi moe predstavljatijedinstvo. Dete (nae Vie

Ja) stavlja nogu (svoju panju) oa novi (jedinstvo) i ne
pomera se (meditira). Deava se ta se deava, tu smo (u sadanjosti), ekajui da gospoa (prepreka za eju) nestane.
Koaceatnemo se sami na sebe, ne poputajui, ne gubei
dah. Kada se ono to mi nismo raspri, anjemo nae unutraSnje bogatstvo.

3. Transformacija
Muva, koja se, svojevoljno, prepustila padanju u mreu, kadaje proguta pauk, predaje svoje elije i svoju duu.
Pauk i muva sada ine jedno bie koje nije nijedno, ni drugo, nego oboje u isto vreme.
Uspeni prodavac dijamanata je vlasnik zlatare. Jednog dana ga napadne maskirani lopov i opljaka mu sve
to je imao. Trgovac, potom, proda svoj nametaj i, sa nakupljenim novcem, pone da ivi od kupoprodaje zlata. Ali,
tek to je nagomilao neto bogatstva, lopov se vrati i, po
drugip u t ga uniti.
On proda svoj sat i dva-tri predmeta od vrednosti koja
su mu ostala, kupi malo srebra i poe da ga prodaje. Posao
m uje napredovao, ali ga ponovo opljakae.
Nije mu nita vie ostalo do jedna mala bronzana medalja. Izae na put u potrazi za nekom malom gostionicom,
gde bi mogao da je zameni za tanjir hrane... D okje hodao,

241

u susret mu je dolazio razbojnik na konju. Videvi medalju,

reemu:
- Daj mi tof
-A li... nita ne vredi...
- Daj mije!
- Preklinjem te, toje sve to imam...
- Daj mije, kadti kaem!
-N edam !
Konjanik skoi na njega s konjem i ovek se skotrlja
skoro razbijene lobanje. Otme mu medalju i ode. rtva se
poali, skrhana:
- E sada nemam nita!
Pljujui krv, poe nazad. Sto metara dalje, prolazei
jednu krivinu, vidi da se konj okliznuo, pao i smrvio razbojnika. Pored mrtvaca, trgovac otkrije vree u kojima
pronae svoje dijamante, svoje zJato, srebro i svoju malu
bronzanu medalju.
Bogatstvo, koje je lopov (Unutranji Bog) ukrao trgovcu, u stvamosti predstavlja sve njegove elje: elju za moi,
elju da se pokae, elju za materijalnim bogatstvom, za
drutvenim prihvatanjem, i mnoge druge. Na kraju mu preostaje samo njegovo telo. eli da poseduje neko mesto, koren. Kada i to ustupi i izgjjbi svaku odreenost, uspeva da
povrati svoj pravi um, sVoja prava oseanja, svoje prave
elje, svoje pravo mesto. Najzad je ono to zapravo jeste.
Trgovac koji se vraa u svoje selo da bi se preobrazio. Sada
je sposoban da razume drugog, da bude uz drugog, da stvara sa drugim i a napreduje sa drugim. Izgubivi sve, u sebi
je pronaao energiju ljubavi.
Larva se, poto se zgri od bola, preda onome to je u
njenoj utrobi, ali mu prua otpor. Leptir se bori da bi sebi
m

prokrio put Borei se da izae, ovrsne. Kada ne bi nailazk> na otpor, rodio bi se slab i brzo bi ga istrebili. Ne moe
se rei da je larva umrla. Preobrazila se. Gurui koji insistiraju na tome da njihovi uenici odbace svoja bezvredna ega
su isti ariatani. Individualnost je neophodna za preivljavanje. Rfii da treba da se uniti ego je isto kao kada bismo
rekli da treba unititi jaje iz kog e se roditi ptica. Nema
leptira bez larve. Nema Sutinskog Ja bez Linog Ja. Na
arkani Luda, u Tarotu, vidimo prosvetljenog kog prati ivotirya koja bi mogla biti pas. Pas ga prati, ne ide ispred njega,
ne vodi ga. Razumno polje onoga to misteriozno jesmo, je
kao dete koje, da bismo ukrotili, moramo voleti. Ako, potcenjujui sami sebe, pokuamo da iskljuimo um - stav bez
ljubavi - on e postati na muitelj, ogradie se od poziva
Unutranjeg Boga i poee da nas vodi, kao pas-vodi, ka
samounitenju. Riba koja pliva u reci, deo je renog toka.
Ako iskoi van njega, umre, guei se. Ako stigne do vode
okeana, dobija Svest. More bez flore i faune je beskorisno
vodeno prostranstvo.
Kada, konano, vidimo bedni ivot koji smo sebi stvorili doputajui da nas vodi ono to mislimo da jesmo ogranieno Lino Ja - zapoinjemo bolni posao preobraavanja, koji nije nita drugo do uklanjanje beskorisnog da
bi stigli do onoga to smo uvek bili. Kristal dijamanta e
se pojaviti kada oistimo ugalj koji ga sakriva. etvorostruki ego i njegove neurotine devijacije, ne treba meati
sa individuainou koju nam je dodelila misteriozna kreacija univerzuma. To jedinstveno bie, razliito od svih ostalih bia, jeste sveti kanal kojim prolaze kreativne energije
Svesti. Vie Ja, koje je pozvano da bude provodnik Sutinskog Ja, ne treba uklanjati: to vodi ludilu. Maske, preruavanja ili mentalne tetovae koje nam nameu porodica,
243

rutvo i kultura, koji se stvaraju u psihoiokoj kori koju

improvizovani uitelji nazivaju Ego treba a budu uklonjeni. Ali, ne smemo pomeati ygalj i dijamant. Samo oieno, poStovano i posveeno Vie Ja moe da nam dozrvoli
sjedinjenje sa nepojmljivim kosmikim ivotom.
U ovoj potrazi za autentinim, preobraavajui se,
ostavljajui za nama ono to inicirani zovu stari ovek, to
jest, postajui ono to jesmo, pojavljujui se sa poslom naeg otuivanja, pristupamo novoj stvarnosti sa istoom
nevinog oveka. Rana se zaleila, otpala je krasta, sada je
nova koa osetljiva. Nauili smo da dajemo i samim tim, da
primamo. Dolaze nam rei koje nismo smislili i iznenauju
nas svojom lepotom: dolaze nam razliita, uzviena oseanja; kreativne elje kojima menjamo prostor u kom ivimo
- inei ga urednijim, istijim, lepim - ili nas nagone da
promenimo mesto kako bismo otili na ono koje je vie u
skladu sa nama. Sve to nas okruuje i prati, a nije autentino, i na neki nain nam vampirski sisa energiju, sada odlazi od nas. Moemo da promenimo grad, posao, partnera,
izgled...
Kada se dogodi ovaj unutranji preobraaj, i svet nam
se pojavljuje u svojoj sutinskoj prirodi. Uviamo sa dubokom jasnoom greke svakog sistema, nepravdu, nasilje,
okrutnost, fanatizam, ekonomsku nervozu, politiku farsu,
sistemsku dezinformaciju, sejanje straha.
Moramo da se prilagodimo da bi preiveli. Iako nai
poznanici odbacuju ili ne veruju u nau evoluciju, moramo
da insistiramo, verujemo, napredujemo, prihvatimo strah, ali
odbijemo da budemo kukavice, pronaemo nove saveznike, nove teritorije, i ako se na partner opire promeni, da
se odvojimo od njega. Dau ovde mogui primer oprotajnog pisma:
244

Dragi/a prijatelju/ice,
Ako delujemo da bismo zauzeli mesto drugog ili da ne
bismo ugrozili njegovo mesto, ako zabranjujemo sebi aktivnosti ili teme, zato to ihje jedno od nas dvoje ranije otkrilo (takorei, ako se nadmeemo ili postojimo pred drugima, samo zato to drugi postoji), ako se poredimo jedno
s drugim ravnajui se sa njima, ako radimo neto da bismo
pokazali drugom da mu pripadamo ili ako ne priznajemo
da on utie i uestvuje u naim delovanjima, ako nam ivot
na bilo kom planu zavisi oddrugog, ak i ako se radi samo
0 ishrani, ako se pretvaramo u gospodare ili sluge prostora
u kom zajedno ivimo, ako se u domu neprestano svaamo,
a na ulici se predstavljamo kao stabilan par, ako moramo
daJivim o konstaatno daiui i molei za dozvole. onda...
nismo priiatelii. nego rtve ili delatu ili ak obe stvari u
isto vreme.
Stigao je trenutak da se prilagodimo onome to zaista
jesmo, je r nita jj/tod onoga to danas preivljavamo nije
stvarno, ili skoro nita. Ne razumemo se ni intelektualno,
ni emotivno, ni seksualno, ni materijalno. Izgovor koji sebi
dajemo da bi ostali vezanije postojanje nae voljene dece.
To je prolazno opravdanje, zato to e za nekoliko godina
1 oni shvatiti da nas nita ne vezuje i da su oni bolno ue
koje nas vue. Koristei ih kao nevoljne sauesnike, uspostavili smo lanu porodinu atmosferu. Koristiti decu za
reavanje veze je zlostavljanje. U toj porodici, ni oni, ni ti,
ni ja, nemamo stvarno mesto, ne uspostavljamo vezu kakvu bismo eleli na stvarnom nivou onoga to jesmo... Na
zajedniki ivot nam trenutno oduzima nau pravu prirodu. Svi gubimo i niko ne dobija. ak vie ne mogu ni da
nastavim da se pretvaram u ime porodice, partnera, jer,
ako se dobro pogledam, ja sam osoba, kao to si i ti, ili pokuava biti. Za mene je, u ovom Ujunom trenutku ivota,
245

neophodno da se rastanemo. Moramo prortai nain da

bism oreiili ekmomske probleme, probletn prostora, predmeta koje delimo id a n e ostavimo decu nezbrinutu, to je
jednako vano za oboje, i ne iskljuuje niiju odgovomost.
U ovom trenutku, ivot u mom sopstvenom prostoru i
vremenu, kojima bihja upravtjao i sam ih organizovao, za
mene je od suitinke vanosti. Sve ovo se moe ostvariti u
miru, ako dopustimo da nam se stvamost nametne. To nee
biti rastanak, je r smo se mi ve rastali. Ovo e biti samo
Ijubazna podela. Ako tako gledamo, uvek emojedno drugog smatrati za prijatelja i biemo aneli uvari nae dece.
Sa moje strane, dok god sam iv.

Postoji trenutak u kom je nuno presei neurotine stege, ukloniti titove, ui u novi fvot koji e, naravno, u poetku biti teak, jer ga jo uvek nismo prouili: imamo iskustvo larve, ali ne i leptira. Mogto bi se rei da umreti, znai
isto. Ali, ta mi u stvari znamo o smrti? Pretpostavljamo
da postoji neto posle nje, drugi oblik ivota: onda bi smrt
odgovarala stanju larve. U agoniji, poputamo pred eljom
za posedovanjem, predajemo nae telo, nae seanje, nau
svest i eava se preobraaj. Nae Sutinsko Ja izlazi iz
tela kao leptir i ulazi u imenziju koju ne poznaje. Na poetku se osea izgubljeno, ali odmah nailazi na svetlo.
ovekpoe, sa svim onim to ima, u potragu za Bogom.
Naie na anela koji ga upita:
-K udae?
- Pokuavam da stignem do Boga.
- Ne moe stii do Boga sa svim tim stvarima. Baci ih
ovek se oslobodi svega to je imao, ak i odee, osim
jedne marame koju je nosio oko vrata, da bi mu njom, u
sluaju da umre, pokrili tice.
246

Ponovo se sretne sa anelom i kae mu:

- Sve sam bacio. Sada mogu da naem Boga.
- Nisi sve bacio. Nosi maramu.
Odmah zatim, ovek baci i maramu. Ostane potpuno
go i ree aneht:
- Sada mi pokai put kojim treba da idem ka Bogu.
Aneo mu ree:
- Vie nema potrebe da trai Boga. Sada e On traiti
tebe.

4 . TVansmutacija
Pauk-muva shvata da mu svetlost koja ivi u njemu, ne
pripada. On je samo ponizni sluga i ta sjajna energija je
njegova gospodctrica.

Ko prihvati unutranji preobraaj, pomae Svesti koja

ivi u njemu, da oivi i u drugima.
Zrno peska odlui da se proeta pustmjom Saharom.
Posle kratke etnje, ree sebi zabrinuto: lmam utisak da
me neko prati.

Primajui Svest drugih, na ovom nivou transmutiranja,ja se transformiem se pretvara uja te transformiem.
Transmutirati znai pretvoriti neto u neto drugo. To je
bio ideal starih alhemiara, koji su, diui ga do uzvienog
cilja - Magnum opus (Veliko Delo) - traili Kamen Mudrosti, supstancu kojom bi mogli da pretvaraju teke metale
(olovo, ivu, bakar, itd) u isto zlato. Meutim, Kamen Mudrosti, na mistian nain, simbolizuje transmutaciju ivotinjske prirode oveka u boansku prirodu. ovek pretvoren
u Kamen Mudrosti, razvija duhovne osobine koje prenosi
247

drugima, moe spreiti ili izleiti bolesti ili produiti ivot

izvan granica koje smatramo prirodnim.
Na tom nivou se pitamo: Kome pomaem? Da li sam
stvorio ljudima radna mesta? Da li sam probudio konstruktivne ideje? Da li sam emotivno podrao one koji pate? Da
li sam poeo da menjam svet? Da li se brinem za obrazovanje dece, za poroaj na zdrav nain, za stvaranje morala
koji ne bi bio zasnovan na seksualnim predrasudama ili uzdizanju privatne svojine? Da li sam bio uz umirueg, pomaui mu da izdahne u miru? Da H se borim za zdravlje
svih ivih bia na planeti?
Na nivou transmutacije, od sutinske vanosti je sluiti,
biti pored nekoga i spaavati. Ako je svetu loe, ne vredi
nam da samo stvaramo umetnost koja lei, nego i poslove
koji lee, zgrade koje lee, politiku koja lei, novine koje
lee, filozofiju koja lei, hranu koja lei, igre koje lee.
Ako ima neto da kae, kai to svetu.
Ako ne moe da kae svetu, kai u svojoj zemlji.
Ako ne moe da kae ni u zemlji, kai to u svom gradu.
Ako ne moe da kae ni u svom gradu, kai u svojoj
kui.
Ako ne moe to da kae ni u svojoj kui, kai to sam
sebi.
Sufi poslovica
U ovom Velikom Delu, onaj ko sam sebe stvara, ini to
sa nenou i dostojanstvom. Zna da veina ljudi koje sree
nije na njegovom nivou. Ali, strpljivo, uporno, seje svoje
ideje, svoja oseanja, svoja dela, svoja delovanja, ne doputajui da ga ponese neka negativna struja. Sa bezgraninom
ljubavlju, bez mrnje, bez nasilja, saoseajno, predlae:
Ovo bi trebalo da promenite. Zaustavite se. Uite u sebe.
248

Potraite va unutranji dragulj. Nemojte traiti opravdanja

zato to ste stali. Hrabro!
Prenosimo promenu zato to znamo kako smo do nje
stigli. Jasno nam je da, dok ne shvatimo postojanje drugog
stavljajui se u njegovu kou, svaka veza, porodica ili delo
koje stvaramo vodie samo narcisoidnom zadovoljstvu, a
drugi e postojati samo kao ekrani projekcije naih ega.
Reenica Ne elim za sebe nita to nee biti i za ostale,
postaje na moto.
Na ovom nivou, samo naim prisustvom proizvodimo
pojavljivanje pozitivnih misli, uzvienih emocija, isceliteljskih umetnikih dela, konstruktivnih poteza. Postajemo suprotni Atili koji kuda proe, tu trava ne raste. Donosimo
blagoslovenu energiju: kuda proemo, tu trava raste.
Jedna hindu pria prikazuje nam belog slona koji se
ponaa kao Kamen Mudrosti, transmutirajui bia. U toj
prii su sve osobe dostojanstvene, lepe, plemenite. Nema nieg runog. Antagonizmi se reavaju i ulanavaju na mudar
nain. Delo koje stvara svesni umetnik uinie da svako ko
doe u dodir sa njim evoluira. Rei ove prie su upuene
onome ko ih ita ili slua sa namerom da ga oslobode njegovog kritikog uma, da bi mu prenele svetu sreu:
Pedesetak drvosea ivi u zajednici, sa svojim enama
i decom, u udaljenoj umi. Stigne im u selo divlja slonica,
sa velikim tm om u nozi. Seljani je odmah zbrinue. Izvadie jo j trn i dezinfikovae ranu. Poto su bili siromani,
svaka porodica je dala deo svog ruka da bi je nahranili.
Zivotinja se zaleila. U znak zahvalnosti svojim spasiocima, poela je da radi za njih. Posle nekog vremena, poto
je bila trudna, rodila je malog belog slona. Mladune ju je
pratilo svuda, dok je ona pomagala drvoseama da utovare teka stabla.
249

Proe nekoliko godina Slonica, ve stara, oui da ode.

Zamoli svog sina da ostane u selu kako bi nastavio da plaa
dug. On prihvati. Majka ode na skriveno mesto da umre, a
mlada ivotinja zauze njeno mesto pomaui drvoseama.
Debelokoac je bio veoma lep. Pored toga i vrlo ist.
Svaki put kada je morao da vri ntidu, da ne bi zaprljao
vodu, inio je to na obali reke. Jednog dm a, rekaje toliko
nadola da je ponela izmet do kraljevskog grada. On je
tamo stigao ba u trenutku kada je hiljadu kraljevih slonova izalo na kupanje. Oni se, videvi izmet, povukoe, je r
su poverovali da je to delo nekog vieg bia. uvar krda,
jedan izvanredno osetljiv ovek, primeti da ta materija nije
neista. Pokupi je i rastopi je u vodi u kojoj su se kupali
slonovi. Tako razloen izmet, zamirie kao tamjan i svi slonovi izaoe iz vode namirisani.
uvi ovo, kralj se oduevi i arko poele da misteriozni slon postane njegov. Izae iz palate, u pratnji dvorana
i ratnika, i krene uz reku ne bi li ga pronaao. Stigne do
sela drvosea. Oni se zapitae zato bi kralj lino doao da
kupi drvo. On zatrai da vidi slona. Pokau mu ga. Kralja
obuzme ushienje. Poeleo ga je za sebe iz dubine due.
Isto tako, slona obuzme ushienje kada ugleda kralja, ali
mu, a tugom, ree:
- Vaa visosti, vi ste gospodar kakvog bih eleo da imam.
A li to je nemogue: obavezao sam se. Ne mogu da
ostavim ovako siromano selo. Neophodna im je moja
pomo.
Kralj mu odgovori:
- Platiu svakome od njih po hiljadu zlatnika za tvoju
slobodu.
- Dobro, ali to nije dovoljno. Morae da im da i hranu za nekoliko godina, novu odeu, kolibe iji krovovi
ne bi proputali vodu i da zatiti njihove ene i decu.
250

Kralj, nestrpljiv od elje da povede slona, prihvati i

urui im sve to je slon zatraio. ivotinja poe za njim,
osetivi da je otplatila dug.
Stigavi u kraljevstvo, beli slon se pretvori u kraljevu
igraku, potom u njegovo zvanino prevozno sredstvo, zatim
u njegovog prijatelja i, konano, u srodnu duu. Suveren
mu ustupi polovinu svog kraljevstva. Vladali su zajedno.
Kraljica objavi da je trudna. U tom trenutku, kralj premine. Njegovi ministri odlue da to ne kau slonu, iz straha
da ne umre od bola, i odvedu ga u umu da ivi daleka od
palate.
Vladar susednog kraljevstva, uvi da je ovo kraljevstvo ostalo bez suverena, odlui da ga napadne. Doe sa
vojskom na granicu. Objavi rat. Ministri mu odgovore:
- Jo uvek ne znamo da li e kraljica da rodi deaka ili
devojicu. Ako rodi devojicu, predaemo se, zato to
neemo imati kralja. Ako rodi deaka, prihvatiemo
rat. Saekajte kraljiin poroaj.
Neprijateljski kralj odgovori:
- Prihvaeno. Zadrau trupe do trenutka poroaja.
Kraljica rodi sina. Dakle, kraljevstvo je moralo da
objavi rat. Savetnici odoe do belog slona, nosei mu dete.
Pred novoroenetom, slona obuze ushienje, kao to mu se
desilo kada je video njegovog oca. Savetnici mu priznaju:
- Nismo ti rekli da ti je prijatelj urnro, iz straha da ti ne
slomimo srce. Sada ne moe umreti od tuge, je r je ivot ovog bia u opasnosti. Ili e braniti kraljevstvo i
spasiti dete, ili e gasmrskati nogom i ubiti se.
Slon ode u rat. Bio je tako moan, da je uhvatio neprijateljskog kralja i odveo ga pred ministre. Oni povikae:
- Neka umre!
Slon se umea:

251

Nel Neemo ga ubiti! Pmtiemo ga m slobodu! - i ree

kralju: - Sada zna da ovo kraljevstvo ima vladara.
Prihvati ga i prestani da nas uznemirava. Vrati se na
tvoju teritoriju i tivaj u onome to ima, toje sasvim
dovoljno.
Kralj, videvi da je slobodan, zahvali se i nikada vie
ne napade susede. Dete odraste uz svog prijatelja slona,
postade plemeniti kralj, umre prosvetljeno i ode u raj sa
svojim belim debelakocem.
-

5. Oboavanje
Pauk-muva, koji sada moe da leti, uspinje se do sunca, izvora svoje unutranje svetlosti.
Ulazimo u stanje ushienja, dokle god je za fioveka
mogue, posedujui sami sebe. Zavreno je sa muenjem
tela; ni ideje, ni oseanja, ni elje, ni potrebe vie jedni drugima ne protivree. Gotovo je sa preobraajima, izgubili
smo eiju da potvrujemo sopstvenu superiornost, preplavila nas je strasna ljubav za ivotom. U ovom stanju ushienja, uzvienog odricanja, na um je potpuno uronjen u
Duh, primeujemo boansku energiju u svakoj stvari, u svakom biu, nema odvojenosti izmeu unutranjeg i spoijanjeg, fiitava kreacija sija u svoj svojoj prirodnoj slavi.
Ako pleemo u ovom stanju, onda to radimo bez munine, bez straha od smrti, shvatajui nae meso, ne kao zatvor, negp kao boansku tvorevinu. Ako slikamo, onda to
inimo utopljeni u potpunu Svest, oboavajui ono to jesmo, primajui oblike i boje kao iskru kosmikog uitka.
Umetnik, u stanju medijumskog kontakta, pieputa re
svom Unutranjem Bogu i ne stvara, nego prima. Primljeno delo, koje je sveta umetnost, prevazilazi granice osobe.
252

Preli smo od pomraine nesvesnog, stigavi do svog sredinjeg svetia, do fontane na kojoj izvire ivot koji je ista
srea. Naa odbrambena duhovna tvrava se pretvoriia u
hram, otvoren svetlu Svesti. Oseajui se ovako, shvatamo
da je svet, takoe, hram. Jednako se potuje kameni kao
i katedrala. Svetske krize nam izgfedaju kao sivi oblaci koji
u svojoj utrobi skrivaju blagoslovena teenja. Onima koje
mui injenica da su smrtnici, da je ivot tako kratak i koji
bi dali sve to imaju da bi nastavili da ive, govorimo: Pati
zbog onoga to najvie voli i ve ima: zbog ivota. I, poto
e ga izgubiti (barem tako govori, jer, zapravo, ne zna
ta ima tamo iza), ne uiva u ivotu. Dosta, ostavi budunost po strani i poni da ivi sada! Bilo kakav potez e biti
savren, ako ga uini u stanju oboavanja. Prestani da se
takmii, da zavidi i da kritikuje druge da bi se oseao
superiorniji. Napravi od realizacije i tue radosti, svoju radost. U mitoiogijama svih naroda, aneo nikada nije sam.
Postoje itave grupe anela, pevajui hvalospeve Boanskom Biu. Svaki aneo je drugaiji, meutim, prihvata
uee u kolektivnom ushienju. Naui da odbija da sarauje u destruktivnim deiima, prihvataj samo poslove koji e
biti korisni za tebe i druge. Poni da vidi u svakom biu
tvoje sopstvene vrednosti, povei se sa svettou koja zrai
iz njihovih sredita. Ako tako uini, drugi e poeti da ti
daju onoliko koliko ti njima daje. U horu, u stanju neprestane zahvalnosti, diviete se udu: biti ivi i zajedno.
Jedna inicijatorska pria kpju pronalazimo kako u isiamskoj, tako i u hebrejskoj tradiciji, sakriva pod imenom Uitelj Unutranjeg Boga.

Uenik udara na vrata Uitelja.

- Uitelju, otvorite mi!
-K o je to?
253

-J a !
- Nema ovde mesta za tebe!
Uenik ode i posle nekog vremena se vrati.
- Uitelju, otvorite mi!
- Ko je to?
- Pa ja!
- Odlazi!
Dosta vremena kasnije, uenik se vrati.
- Uitelju, otvorite.J.
- Ko je to?
-T i.
- Ui.
Vie Ja se otvara kao cvet sa bezlinim laticama i poznaje oboavanje postojanja. Re oboavanje dolazi od
latinske rei adorare, izvedene od rei orare, koja znai
moliti se. Moliti se, prvenstveno znai, odati ast Bogu, potom svetim stvarima i svecima, ali u sutini moliti se znai
razgovarati sa boanstvom.
Musliman se neprestano moli i preklinje u mukama:
- Alah, Alah, Alah...
Njegovo kritino stanje traje itavu no. Bolesnik ne
prestaje da ponavlja ime svog Boga. Potom demon doe do
Alaha i kae mu:
- Ne razumem, Visosti. Ovaj ovek se moli i preklinje da
mu doete, a vi nikada ne idete kod njega.
- Grei. Ja sam u njegovoj molitvi. Njegova molitva je
moje prisustvo.
U odreenom trenutku, kada stignemo do vitalnog centra, prestajui da traimo i samo zahvaljujui, Unutranji
Bog postaje eho naih rei i vraa nam ih, iste, ali prepune

254

uzviene energije. Taj nivo je dostiglo vrlo malo ljudskih

bia, jer zahteva godine strpljive istrajnosti. Vei deo porodica, drutva i kutture insistira na stvaranju ivotnih navika
koje nas odravaju u istrajnosti. Pre bilo kakve manifestacije razvoja Svesti, institucije - ukorenjene u tradiciji - istog
trena nastoje da je zakoe. Traga za Istinom osea se kao
riba u vodi koja pliva uzvodno. Zbog toga magija, svojim
trima akcijama (eleti, usuditi se i moi) dodaje etvrtu:
utati. U svom Jevanelju (poglavlje 6.6) sveti Matej kae:
Ali ti, kada se moli, ui u svoju sobu i, zatvorenih vrata,
se pomoli tvom Ocu koji je na skrivenom mestu... Ako
protumaimo sobu kao srce i Oca kao Unutranjeg
Boga, moemo, makar i na trenutak, stvoriti u sebi to stanje oboavanja.
Prvi korak je da zatvorimo vrata. Da se izolujemo. Da
umirimo telo, sedei ili leei, da opustimo svaki mii, od
stopala do glave, da najvie mogue ispraznimo um od rei
(ako nam je jako teko, dovoljno je neprestano ponavljati
samo jednu, koja nam najvie odgovara, po mogunosti na
naem maternjem jeziku) i da se predamo prijatnom miru,
da udiemo, da ostavimo sve elje po strani, da ne mislimo
ni na koga i da, u srazmeri sa bolom, muninom ili patnjom,
damo sebi neku vrstu odmora. Moemo sami sebi rei:
U ovom trenutku nita mi se ne moe dogoditi, ne treba mi niko i nita, ostavljam za kasnije svoje strahove i
griu savesti, predstavljam se sam sebi sa jedinim to imam:
ubeenjem da sam iv. Ja, na taj nain, go, prazan, ne poredei se, ne sudei sebi, ne doputajui da me moja prividna linost primora da elim priznanje od drugih pre
nego to ga sam sebi odam, sada u osetiti kucanje srca.
Ono nije moj neprijatelj, ne rauna minute koje mi preostaju od ivota, ne preti mi da e se paralizovati i ubiti me,
to je sredite mog ivota, lupa sa snagom venosti, prenosi
255

beskrajnu ljubav, manifestaciju kosmikog ivota u moje

teio i moj um. Srce je moj Uitelj. Predajem mu se... Moj
Duh, oien od rei, fiista je energija. Oseam je. Putam
da se polagano rastopi u mom srcu. Kucanje postaje svesnije... Moja seksualna snaga, kada se ne uputi ka spoljanjem predmetu, ima lepotu i mo nevinosti. I nju prosipam
u moje srce... Malo-pomalo oseam moje kosti, moje meso,
moju kou, moju utrobu. U mojoj percepciji, telo nije materija nego doivljaj razlifiite skale energije. Jednu po jednu upijam srcem. U njemu sam rastopio misli, oseanja,
elje. itavo moje bie se naiazi u mom srcu, koje je moja
palata, moj hram, doputam da me odrava, okruuje. Ja
sam zlatno dete zatvoreno u beskrajnoj utrobi. Ja sam Svest
koja kuca u ritmu okeanskih dubina... Sa mnom kucaju zemlja, planeta, sunfiev sistem, galaksije, univerzum i energija
koja ga odrava. Pretvaram se u vitalni centar kosmosa. U
mojim otkucajima dolaze da se utope zvezde, nevidljivi
entiteti, iva bia, biljke, minerali, molekuli, atomi. Kucanje
srca neprestano ponavlja: OD-TE-BE-SAM-SAZ-DAN. I
sa njim, itava kreacija (svaki atom, svako zrno peska, svaka stena, svaki list, svaki cvet, svaka ivotinja, svaki ovek, svaka ena) izjavljuje: OD-TE-BE-SAM-SAZ-DAN.
Ovoj molitvi se pridruuju oni koji su nekada bili tu, iegije
mrtvih i legije bia i zvezda koje e se roditi: OD-TE-BE-SAM-SAZ-DAN... VE-RU-JEM-U-TE-BE. Predajem se
tvojim namerama sa potpunim poverenjem. itav kosmos
veruje u tebe. Jedno smo. Nema onoga koji guta, niti progutanog: sve je neprestana razmena ivota. Imam poverenja,
jer bez tebe ne bih postojao, daje mi ono to mi pripada.
Nita ne traim od tebe, zahvaljujem ti se za sve, svaki otkucaj mog srca odzvanja u venosti. I moj glas, i tvoj glas, u
isto vreme, govore: OD TEBE SAM SAZDAN. VERUJEM
U TEBE... TISIMOJA SREA.
256

U trenutku kada shvatimo da je to JA SAM u nama

samima, postigli smo unutranje isceljenje. U datom trenutku, snagom ponavljanja, kada kaemo JA SAM, zapravo govori Unutranji Bog. Duhovna bolest proizilazi iz injenice da ne prestajemo da govorimo JA NISAM. ivimo
kao mrtvi, grubi oblici bez unutranjosti. Kada kaemo JA
SAM, kaemo to u horu sa itavim kosmosom. Vie ne preduzimamo stvari. Stvari se deavaju u nama. Prestajemo
da traimo zato to konstantno nalazimo.
Kada se zatvorimo da se molimo, zato smo sami? Zbog
udesne samoe kosmike zabave. JA SAM spoljanja i
unutranja celokupnost, JA SAM apsolutna pratnja. Bolna
samoa je kada ne znamo da budemo sami sa sobom. Ako
nas sumnja rastuuje, mislimo: Bunar moe da presui,
voda je nepresuna. ak iako smo slepi, beskrajna svetlost
prebiva u nama.
Boe, da bih mogao da te imam, potrebno je da mi doe. Kako moe to da uini?
Da bih ja doao do tebe, nuno je da ti doe do sebe.
Nikolas de Kues

6. Vratiti se
Kao naprvom nivou, pauk eka muvu, ali se sad ne sakriva, nego se pokazuje bez elje da je prodere. Poto je
doao njen poslednji momenat, muva leti pravo u mreu.
Transformacija, transmutacija i oboavanje okupali su
stvarnost sreom. Lov se pretvorio u ples gde neprestano
raanje prati neprestano umiranje. Kada se pribliimo bezlinosti Sutinskog Ja, odjednom se vratimo osobi koja je
ivela u svetu koji opstaje. Izgleda da smo, ponovo, Ijudsko
257

bie sa Linim Ja, utonjeno u svakodnevni ivot Meutim,

postoji velika razlika: sve ponovo postaje isto, ali nema
munine. Zahvalni, prihvatamo da budemo ono to jesmo.
Nita ne oduzimamo, nita ne dodajemo. Moemo da razluimo taje istinsko, a ta lano, i sa neunitivom sigumou,
znamo da se, ono to je varka, ako mu ne prkiamo vanost,
na kraju raspri, kao nona mora. Zlo koje dolazi, osueno
da se, pre ili kasnije, rasprsne, jeste semenka dobrog koje
e doi. ivimo, uprkos udarcima ivota, u stanju veite
sree. Nauili smo da volimo trenutak, znajui da, u ovom
uskomeanom vrtlogu vremena, nebrojene krajnosti raja i
pakla, ono pre i ono posle, Bog i avo, dobro i ioe, lepo i
runo pleu kupajui se u ushienjujedinstva. Sve to smo
nekada radili u senci, sada radimo u svedu istine. Takmienje se zavrilo. Sposobni smo da reflektujemo drugog,
njegova realizacija je naa, njegov talenat nas obogauje,
njegovo zadovoljstvo nas ispunjava prijatnim. Sitne vrline
ljudi nam deluju tako vredne kao dragulji. Nemamo potrebu
da prikazujemo diplome, niti nagrade, ogrlice, ni medalje,
peate, niti fotografije u ast. U neredu sveta, pravimo sklonite od prostog i cilj od jednostavnog.
-

Uitelju, ta je zen?
Svakodnevni ivot.
ta je filozofija?
Kadajedem,jedem. Kada spavam, spavam.

Za kabaliste, hebrejske rei Tohu va vohu (haos) znae jaje reda.

Rim je osvojio Svetu Zemlju. Zatraie od te male teritorije da podje poklon kralju. Stemovnici, u strahu od pritiska, priloe zlatnike, sve dokne napunie pozamaan koveg. Odmah potraie asnog i hrabrog pismonou koji bi
bio sposoban da odnese blago tiraninu. Izabrae najmudri258

jeg oveka u zemlji, starca koji vrsto veruje da je sve to se

deava, Bojom voljom, za dobro. On je imao mladog uenika, koji ga je svuda pratio, i nije prestajao da sumnja.
Obojica se ukrcaju put Rima. Uskoro izbije jeziva oluja.
Kapetan ree putnicima:
- Potopiemo se. Pripremite se da umrete.
Uenik povie:
- Nemogue: na ovom broduje sveti ovek! Bog ne moe
dopustiti da se udavi, je r muje dao sveti zadatak!
Putnici ga zamole da ode po svog Uitelja. Uenik sie
u potpalublje i nae starca kako mimo ita Bibliju. Ovaj ga
upita sa osmehom:
- Zato se toliko plai?
-A li Uitelju... usredsmo uragana.
- Ne brini, sinko. Sve je zarad dobroga.
- U redu... U redu... Ali doite da se pomolite sa nama,
potrebni ste sirotim momarima i putnicima.
- U redu. Izai u...
Mudrac se pope na palubu, oluja se smiri. Jedan putnik prie starcu.
- Hvala to ste nam spasili ivot. Ja sam prvi kraljev ovek. Ako vam bilo ta treba dok ste u Rimu, slobodno
mi se javite.
Iako se more smirilo, starcu je bilo veoma muka. Stigavi u luku, stanje mu se nije poboljalo. Uenik se zabrinu.
Ali starac mu odgovori:
- Ne brini. Sve je zarad dobrog.
Odoe u gostionicu. Ostavivi koveg u podrumu, mudrac, bolestan, lee da spava. Uenik, da bi bio uz UiteIja uini isto.
Gostioniar i njegova ena uu u podrum i otvore koveg. Videvi zlatnike, uzee ih sebi, a u koveg natrpae
zernlju iz dvorita Sledeeg dana, starac se oseti bolje. Rei
259

da odnese blago kralju. Ode sa uenikom u podrum. Kako

podigoe koveg, momakpovie:
- Nije iste teine! Moramo da ga otvorimo, Uitelju!
- U redu.
Otvore koveg i vide da je pun zemlje. Uenik se raesti. Uitelj mureepotpuno miran:
- To su nas vlasnici gostionice opljakali, ali nee priznati. Nikada neemo saznati gde su sakrili blago. Ako
Bogeli da ovako bude, tako e biti. Poto smo stranci, nee nam verovati dasmo izgubili blago. Hajde da
odnesemo kralju kao poklon ovaj koveg pun zemlje.
Ne brini. Sve je zarad dobrog.
Kralj ih Ijubazno primi. Zaveden lepotom kovega, otvori ga i otkrije, zapanjen, ono to je unutra. Razbesni se.
- Kako? Samo ste mi ovo doneli kao poklon? Bestidnici!
Veeras ete spavati u zatvoru. Sutra e vam, u zoru,
odrubiti glavu!
Odvedoe zatvorenike. Dokse uenikalio, mudrac mu
je, kao i ttvek, govorio:
- Ne budi tuan. Ako Bog tako eli, tako e biti. Sve je
zaraddobrog.
Dok su bili u zatvoru, prvi kraljev ovek poseti kralja
i ree mu:
- Roae moj, nemoj uiniti greku. Poznajem tog starca.
Putovali smo zajedno brodom. Onje veliki mag. Samo
jednom molitvom je smirio besni okean. Spasao mi je
ivot. Nemoj mu odrubiti glavu. Saekaj. Moda ta zemlja iz njegove drave ima neku mo!
Kralj odgovori:
- Upravo velika vojska varvara napada zidine grada.
Nemamo dovoljno vojnika da bi ih zaustavili. Sutra
emo, moda, i svi mi biti mrtvi. Iskoristiemo tu zemlju protiv njih. Videemo ta e se desiti.
260

Otvorie se vrata grada, Izae car u pratnji jednog

dvorjanina. Bez oruja. Krenu napred, prema varvarima...
Ovi, eljni da saznaju zato se car usudio da se pokae bez
ikakve odbrane, dopustie da im se priblii. Videe, tada,
kako suveren otvara koveg, uzima aku zemlje i baca je
ka njima. Divlji ratnici, uplaeni ovom monom prainom,
pobegoe u estokom haosu.
Car se vrati u palatu, teglei koveg.
- Ovoje blagodetna zemlja! Posejalaje paniku meu varvarima! Ona dva stranca zaista jesu magovi! Dovedite mi ih!
Kada mudrac i uenik stigoe pred cara, on ih obaspe
draguljima i pusti ih na slobodu.
Dok su ili ka brodu, da bi se vratili u svoju zemlju,
mudrac ree:
- Jesi li video? Sve je bilo zarad dobrog.
Uenik, promrmlja, oseajui se krivim:
- Nije bilo sve zarad dobrog. Ispali smo varalice. Car
nam je dao dragulje, ali mi nismo nita vredno dali
njemu zauzvrat. Samo malo zemlje.
- Bog zna ta radi. Nee ispasti varalica. Videe...
Neko vreme kasnije, saznaju da su gostioniar i njegova ena, uvi da zemlja iz njihovog dvorita ini uda,
otili da vide cara sa punom vreom iste.
- Visosti, u naem dvoritu se nalaze tone over magine
zemlje. One koju su vam doneli u kovegu. Mi smo je
u koveg ubacili umesto zlatnika. Vidite...
I ispraznie zlato pred noge suverena. Videvi to, car
povie, kuljajui od besa:
- Lopovi! Da ste im odmah odrubili glave!
Ova pria dolazi iz hebrejske tradicije. Istu tema obrauje jedna pria iz islama na sledei nain:
261

Odjenom, u malenom selu, umru dve kokoke. Seljani dou da vide mudraca iz sela da im objasni zaio. Ovaj
odgovori:
- Na neki nain, to je dobro.
- Kako? Dobro je to nam umiru kokoke?
- Dobro je, to je sve to vam mogu rei.
Nekoliko sati kasnije, psi padoe na zemlju, ukoeni.
Seljani se vrate da vide mudraca.
- Je li dobro to to su nam se psi skamenili?
- Da, dobro je.
Seljani se vrate domovima, sve vie sumnjajui u istu
svest starca. U sumrak, dok su spremali hranu, ugasie im
se vatre po kuhinjama. Potre da vide mudraca.
- Ako se sve vatre gase, nemoj nam rei da je i to dobro.
Toje prokletstvo!
- Tvrdim vam, dobro je.
- Stara luda, izgubio je glavu! Ne potujemo te vie!
U tom trenutku ue zagiuujuu buku iopota konja.
Banda razbojnika proe tuda. Stadoe u centru sela. Voa
bande osmotri:
- Nema ni kokoi, ni psa, ni dima iz kuhinja. Ovo selo
nije ni naseljeno. Hajdemo odavde.
Tako se seljani spasoeod pokolja.

29. Radost starenja

I o lek tiv n o nesvesno, suoavajui se sa strahom od fizike i duhovne dekadencije, stvorilo je ale u kojima, na
suptilan nain, uzdie starce. Imam ovde est ala, pored
njih i jednu hindu i jednu sufi priu, u kojima starija osoba
pokazuje mudrost i delikatnost za primer.
Mladi, aktivni novinar, prepun energije doe u posetu
kod najstarijeg oveka na svetu.
- Gospodine, da li vi, koji ste uspeli da ostanete u ivotu toliki niz godina, imate neki metod?
- Da, imam metod.
- A, koji?
- Neto vrlo jednostavno: nikada nikom ne protivreim.
- Samo to? Nemogue!
- Tako je, nije mogue.
Najstariji ovek na svetu je uvek uspevao u svemu to
bi preduzeo. Jedan mladi novinar ga pita:
- U emu je tajna?
- Tajna mog uspeha je strpljenje sa kojim inim ono to
treba da uinim.

262

263

- Stvarno je u tome tajna? Nemojte mi rei da moete,

na primer, prenositi vodu u situ!
- Da, mogu, pod uslovom da strpljivo saekam da se
vodazaledi.
Najstariji ovek na svetu se jako obogatio. Mladi novinarga upita:
- Kako ste to uspeli?
- Obogatio sam se prodajui golubove pismonoe.
- Koliko ste ih prodali?
- Samo jednog, koji se stalno vraao.
Udovacje u domu sa itavom porodicom, decom, snajama, unucima. Sinovljev e f doe na kafu. Oni mupripreme veliki kola. Svi su vrlo nervozni, samo je starac miran.
Ceremonijalno, ene donesoe kola. Iseku ga, ali zaborave da daju pare starcu. Dok ostalijedu, starac odjednom
podie tanjir i ponizno ree:
- Oprostite, treba li nekom ist tanjir?
Pozvae starca da veera u kuijedne vrlo krte dame.
Ona ga poslui oljom aja i tostom premazanim tankim
slojem meda. Videvi to, starac jo j ree:
- Oh, gospoo, tako ste velikoduni! Imate samo jednu
pelu a meni ste dali sav njen med!
Starac doe po unuka u osnovnu koJu. Jedna majka
izae iz iste, govorei svom detetu:
- Dete nevaspitano! Idi da opere ruke! Uasno je kada
su ti tako prJjave!
Deda kae svom unuku:
- Sinko, idi operi ruke: Jepoje kada su ti iste.

264

Hindu pria. Tradicija ovog kraljevstva zahtevala je

da porodice odvode starce u jednu visoku planinu, gde bi
umirali od htadnoe. Kraljev savetnik koji je jako voleo
svog oca, kada je stigao ovaj okrutni trenutak, sakrije ga
u podrum kue. VJadar doe da ga poseti i savetnik mu
ponudi raskonu veeru. Malo potom se pojavi demon koji
ree Jcralju:
- Ako mi ne odgovori na tri pitanja odveu te sa sobom u pakao. Ovo je prvo: Kako bi ti izmerio slona?
Kralj ne znae ta da odgovori poto nije postojaia
tako veJika vaga koja bi izmeriJa tog debeiokoca. Savetnik sie u podrum i zamoli oca za odgovor. Vrati se i apne kraJju:
- Vrloje lako izmeriti sJona, visosti. Stavite ivotinju na
brod. Zbog svoje teine, brod e uroniti u vodu. ObeJeite kredom, na stranama broda, nivo vode. Potom
ga iskrcajte i napunite brod kamenjem dok ne uroni u
vodu do Jinije nivoa vode koji ste obeJeili. Zatim izmerite teinu kamenja.
KraJj se oduevi odgovorom i ponovi ga demonu. Ovaj
mu postavi drugo pitanje:
-A k o ima dve zmije, ka/co e znati koja je mujak, a
kojaje enka?
Starac ponovo smisli odgovor:
. - Baci ih na mekani tepih. Ona koja se bude mnogo pomerala je mujak, a ona koja ostane mirna je enka.
Itree pitanje je biJo:
- Ima dve kobiJe. Jedna je mati, drugajo j je ker, kako
znati koja je koja, ako su identine?
Starac ih posavetuje:
- Treba staviti ispred njih gomilu slame. Majka e ustupiti slamu detetu.

265

Demon se raspri. Kralj se, oduevljen, zahvali svom

savetniku na dbrim odgovorima koje ntu je dao. Ovaj mu
prizna:
- Nisam ih ja smislio, nego moj stari otac. Sakrio sam
ga u podrumu.
Kralj odgovori:
- Od ada ukidam zakon koji nareuje da se starci ubijaju, je r su oni tako mudri.
Sufi pria. Izgubi radnik posao i osiromai, a sa njim
i itava njegova porodica. Jednogdana, na ulici, sretne nekog starca. Ovaj mu kae:
- Ja sam svetac. Ako me smesti kod tebe u kuu, ni tebi,
ni tvojima, nikada nee nedostajati hrane.
Radnik mu poveruje i povede ga kui. Starac, uz negodovanje i ene i dece, stade da prodire njihove zalihe.
Jednogjutra, vrlo rano, ena kae muu:
- Svanuo je novi dan, a mi nemamo nita za jelo. Izbaci
tog starog parazita.
Radnikprobudi starca i kae mu:
- Sveti laove: petao peva, svanuoje novi dan, ti si ovde,
a mi nemamo nita za jelo...
Starac odgovori osmehujui se:
- Grei, jo uvek ima petla.
U prvoj ali, starac nas ui da doemo do sutine, ne
troei energiju na beskorisne borbe i rasprave. On kae
istinu onome ko zna da je uje. Tiina je najbolji odgovor za
gluve ui. Veliki uitelj rituala aja Sen no Rikju, kog smo
ve citirali, ree u jednoj od svojih pesama:
Neukje onaj ko sudi, a nije uio.
oveka koji to zaista eli,
2$

sa dubokim saoseanjem
u poduiti, ne skrivajui nita, tajnama aja.
U drugoj ali, starac navodi miadia da shvati da su
glavni uslovi svake realizacije strpljenje i istrajnost. Meutim, preutao je vrlinu koju ne vidi onaj to ga ispituje: da
bi insistirao i istrajao, treba razviti vrsto poverenje u sebe
i u vrednost onoga to se preduzima. Ljubav prema delu,
zamenjuje ljubav prema nagradama.
U treoj ali, moemo protumaiti veliko bogatstvo
kao visok nivo svesti. Starac nas ui da to postignemo, usmeravajui panju, snagu i veru na jedan jedini cilj. Umesto
da kopamo stotinak plitkih bunara, bolje je da iskopamo
samo jedan i stignemo do skrivene vode.
U etvrtoj ali, starac nas ui da traimo nudei. Najbolji nain da nauimo neto je da ponemo da poduavamo. Ako elimo da se iscelimo, ponimo da isceljujemo
druge. Ako elimo da imamo, ponimo da dajemo.
U petoj ali, starac nas poduava da ne kritikujemo,
potcenjujui drugog, jer emo na taj nain samo pojaati
njegovu odbranu. Najbolje je otkriti mu njegovu sebinost,
predstavljajui je kao velikodunost. Kada se osoba oseti
voljenom, a ne napadnutom, otvorie svoje srce, shvatajui
ar davanja...
U estoj ali, starac nas ui da napredujemo gledajui
pozitivno na sve to nam nudi budunost, umesto da se
udaljavamo od ciija, odbacujui sve negativno iz prolosti.
Prvi stav, pun svetla, priinjava nam zadovoljstvo; drugi,
mraan, priinjava nam muku.
267

U hindu prii, starac nas ui da prenesemo novim generacijama steena znanja. Otac pomae sinu diskretno, nesebino, prihvatajui odbijanje drutva punog predrasuda.
Sin pomae ocu izdravajui ga, prenosei mu svoja znanja,
time to je aktivan u svetu. Ovo nam govori da je starac bio
razuman i prisutan otac; da je znao kako da ne izneveri sinovljevu Ijubav, da je zasluio njegovo poverenje. Umesto
konflikta, postoji davanje i primanje porodinih vrednosti.
U sufi prii, starac nas ui da, ako postoji mogunost
pobede, koliko god neznatna bila, ne moemo rei da je bitka
izgubljena. Moramo da nastavimo da se borimo do kraja.
Moda e radnik pronai u petlovom stomaku veliki dijamant. Deayaju se neoekivane stvari, koliko pozitivne, toliko i negativne. U Teksasu, na primer, jedan dobriina je
izaao na ulicu i ubila ga je zamrznuta krava koja je pala
iz teretnog aviona. Stvarnost se ne pokorava okamenjenim
shemama, u svakom trenutku moemo pronai dijamant u
petlovom stomaku iii nam moe pasti zaleena krava na
glavu.
Kada dostignemo visok nivo svesti, s godinama i odustajanjem od zavoenja, raspetljavamo vorove koji nas vezuju za tek) i, ne odbacujui ga, znajui da je ono hram u
kom ivimo, s postovanjem preslajemo da se sa njim poistoveujemo. Iako smo sami sebe programirali za dug ivot,
znamo da smo ve mnogo blie kraju nego prethodnih godina. Sposobni smo da shvatimo lepotu vremena koje prolazi.
Svaka sekunda ivota nam izgleda kao uzvieni poklon.
Kao oni koji pate od smrtonosne botesti, svesni da raspolau ogranienim vremenom, prestajemo da se vezujemo
za vane planove: zadovoljni smo sa onim to jesmo, a ne
sa onim to emo biti; sa onim to imamo, a ne sa onim to

emo imati. Prestajemo da se drimo suvinog, doputamo

da nam se raspre nade, i kada nestanu nade, nestaje i strah.
Sve je ugaanje: sitna zadovoljstva, suptiine poruke ula,
nenost koja nas kupa kao baizam srca, prijatni susreti sa
drugim ljudima, sposobnost pruanja pomoi drugima. Svaki dan je dobar dan.
Stariti nije ni mentalno posustati ni pretvoriti se u oiupinu. Ako smo se trudili da odrimo zdravlje tela, izbegavajui drogu i tetnu ili prekomernu hranu; ako smo se trudili
da svaki dan malo vebamo, da meditiramo, da kontempliramo, da i dalje uimo nove stvari, da razvijamo prema nestalnosti nenu poniznost, sauvaemo do poslednjeg trenutka miadalaku bistrinu; zahvaljujui aneoskom stanju
koje nam prouzrokuje smanjenje seksualne elje, starost e
biti udesna etapa naeg ivota. Moda i najboija... Osloboeni munine, ambicija, beskorisnih posesivnosti, neostvarivih iiuzija, eije da budemo priznati; sposobni da volimo
ak i one koji nas preziru, da prihvatimo napade i kritiku
sa simpatijom, da umirimo um, da se otvorimo u svim pravcima, da pomognemo drugima da se oslobode patnje, da,
iako prisutniji nego ikad, znamo da ivimo kao da smo ve
nestali, i uivamo u uzvienom zadovoljstvu umetnikog
stvaralatva iz ljubavi prema delu, a ne prema aplauzu, da
radimo na mutaciji drutva, na poboljavanju sveta, i, povrh
svega, na usmeravanju mladih ka buenju Svesti.
Mladi uenik moli starog Uitelja:
- Molim vas, pomozite mi da pobedim granice mog LinogJal
- Hoe li stvarno da ti pomognem? Onda odlazi odavde! Napolje!
-A li, Uitelju! Potrebno mi je to! Zato tako okrutno
viete na mene?

26*
269

Gledaj paljivo...
Kroz malenu rupu u prozorskom oknu, u sobu uleti ptica. Unezverena, leti udarajui o zidove, pokuavajui da
izae. Starac saeka da se ptiica, iznurena, priblii rupi u
prozorskom oknu. Jznenada snano krikne i ptica pobee
kroz rupu.
- Ova ivotinja e uvek misliti da je krik koji sam uinio
agresivan, zao, neprijatan, ruan, surov. Meutim, taj
krik joj je pomogao da izae na slobodu... Ti mi trai
da te oslobodim, a ja znam da si samo ti taj koji sebe
moe osloboditi. Otii e, moda e me prezirati itavog ivota. Meutim, nauio sam te da je prvi korak
kako bi do sebe stigao, prestati biti zavisan... Da bi
bolje razumeo, ispriau ti jednu priu: Mladi nalik
tebi, rei da se naali sa proroitem u Delfima. Uhvati
ptiicu i sakrije je ispod svoje toge. Prie proroitu i
kae: Da li je ptiica, koju krijem ispod toge, iva ili
mrtva? sa namerom da ubije pticu, ako proroite kae:
ivaje , kako bi mupokazao da grei. Proroite odgovori: Dosta! Od tebe zavisi da lije ptica mrtva ili iva!
-

Lino Ja - koje eli da ujedini svoja etiri ega, da bi,

prepustivi se vostvu Vieg Ja, napredovalo ka realizaciji
- mora da se suoi sa etiri ideala, od kojih svaki odgovara jednom centru... Pre svega, u mladosti, kada je njegova
fizika energija na najviem nivou, ono nastoji da bude
ampion. Najbolji od svih! Takmiiti se, pobediti, prevazii granice materijalnog, pobiti rekorde, trijumfovati! ak i
ako to postigne, vremenom e izgubiti snagu, i ako se grevito i narcisoidno uhvati za svoju slavu, napravie od svog
tela mueniki zatvor. Nee mu nedostajati mladi koji bi
mu oteo vlast... Ako ne postane ampion i dalje uporno sebe
naziva frustriranim, izgubie sposobnost da voli sebe, i
270

upravo zbog toga, da voli i ostale, i svet. Poee da seje gorinu... Reenje je prei na sledei nivo: pretvoriti se u heroja. Posvetiti ivot jednom razlogu, jednom idealu koji ne bi
bio samo lian, nego kolektivan; rtvovati se za opte dobro;
nametati, ak i uz rizik da ga ubiju, ideje koje su ispravne;
osetiti prirodni strah koji svako bie osea pred opasnou,
ali nikada se ne prepustiti kukaviluku! Heroj, zbog linog
ponosa, rizikuje da se pretvori u krvnikog ratnika ili da
se preobrazi u muenika iz fanatinih razloga. Ako ga pobedi strah, ivee osramoen, potcenjujui se, svim nezadovoljan, negativan do samounitenja... Njegov jedini izlaz
e biti da razvije um, da se pretvori u genija... Prevazii
drutvene predrasude, iveti ispred svog vremena, uvesti
novine u umetnost, nauku, ekonomiju, politiku; izmisliti
nove tehnike, otkriti oblike miljenja! Ako to postigne, i
drutvo ga prihvati, moe da, zbog tatine, ostane zatvorenik sopstvenog samovrednovanja, prihvatajui sa siepom
popustljivou i svoje najmanje hirove, doputajui sebi, u
izvesnim prilikama, okrutnost, ak i zloin. Ako ga drutvo
ne prihvati, moda e izgubiti razum, postae ogoren, poroan, ubie se. Ako nije sposoban da razvije svoj talenat,
moe da provede ivot pretvarajui se da je genije, kao to
se travestit pretvara da je ena; ili iz zavisti, potinjen bolnoj osrednjosti, moe da preobrazi gaenje prema samom
sebi u ljubomoru na svakog ko se istie, smatrajui ga ludim,
poremeenim, opasnim, dijabolinim. Ako, zbog nedostatka karaktera, prihvati da bude osrednje bie, pretvorie se
u infantilnog kolekcionara, oseajui se kreativnim samo
zato to fanatino oboava. Ako uspe da ne upadne u ove
zamke, prevazilazei iskuenja moi, razoarenja, prepreka, moe sa strpljivou i istrajnou da dostigne najvii nivo
duhovnog, pretvarajui se u sveca. Ova osobina je vreme-

271

nom data onima, koji su je zasluili zahvaljujui asnom i

zdravom ivotu. Svaki realizovani starac jeste svetac.
Ako je za oveka ovo dugaak i teak put, za enu - u
naem mukom drutvu - zadatak postaje ogroman. Ako
su etiri vrha muke realizacije biti ampion (materijalni
centar), heroj (ulni centar), genije (intelektualni centar) i
svetac (duhovni centar), enama se - uz odobrenje religija
- zadatak svodi na etiri ograniene uloge: devica (materijalni centar), kurva (ulni centar), glupaa (intelektualni
centar) i majka (emocionalni centar); to jest, frustrirana gospoa, prezrena grenica, uplja lepota i robinja ognjita.
Pria se da je prvi Buda rekao jednoj monahinji: Nadam
se da e se posle smrti roditi kao mukarac, da bi se mogla
prosvetliti, i sveti Pavle je napisao: Zato to je mukarac...
slika i slava Boga; ali ena je slava mukarca. (Korinanima poslanica prva, 11, 7). U priama o inicijaciji - koje
su stvarale uvek religiozne grupe mukaraca - uitelji su
starci, ali rte i starice. eni u godinama nae drutvo ne Ustupa mo mudrosti i predstavlja je uvek kao runu, veticu,
portvovanu majku ili smenu sladostrasnicu, najzad, kao
monstmma. ena moe i mora - prihvatajui starost kao
sveti dar - da pree put koji vodi ka Iepoj svetosti.
Govorei o civilnoj svetosti (ne religioznoj), ustanovIjavamo sutinsku razliku, jer, religiozni sveci pripadaju
specifinoj zajednici: sledbenici Novog Zaveta su hrianski sveci; sledbenici Kurana, islamski sveci; Tore, pravednici, to jest, hebrejski sveci, a sutri ili slinih spisa postaju
budistiki sveci. Ove knjige utvruju pravila koja treba potovati. Katolici treba da izvravaju deset bojih zapovesti.
Jevreji, esto trinaest mitzvota, koji pokazuju ta treba raditi, a ta ne u toku dana. Nikada neemo uti da katolika
crkva proglaava za sveca nekoga ko govori Hrist nije Bog,
nego njegov prorok. Meutim, u islamu nije tako - svetac
272'

moe i mora da izjavi da je Hrist samo prorok, a nikako

Bog. Kako katolici ne bi prihvatili mislimanskog sveca,
tako muslimani ne bi prihvatili katolikog sveca. Smatrali
bi ih nevernicima.
Navikli smo da nazivamo svecem samo onoga ko ivi
u okrilju religije. Ali postoje ogromne razlike u zavisnosti
od kojih su sveci katolici, sufi, Jevreji, budisti ili taoisti.
Kad god priamo o svetosti, vezana je za instituciju ili tradiciju koja namee odreeni moral. Muslimani i mormoni
se mogu oeniti sa nekoliko ena istovremeno, to je neto
to neki hrianski ili jevrejski svetac ne bi mogao prihvatiti. Niko se ne sablanjava to se jedan rabin eni i ima decu,
meutim, katoliki monah mora obavezno da bude nevin.
Ukratko, svetost je razliita u zavisnosti od tradicije kojom
je inspirisana. Ako podravamo jednu, iskljuujui druge,
mogli bismo sebe smatrati netolerantnim, rasistima. Svetac
koji tvrdoglavo istrajava, zarobljen u jednoj religiji, smatrajui jeretikom onoga koji propoveda drugo verovanje, je
samo jedan fanatik.
Da li postoji civilna svetost, slobodna, van hramova,
svetih knjiga, hirovhih zapovesti, moralnih predrasuda, dogmatskih zabrana i obaveza? Da bismo odgovorili, prvo
moramo da se zapitamo da li je udotvorstvo osobina svetosti. Po legendama, Demon je uhelj u umetnosti krenja
kosmikih zakona i, isto kao i Bog, moe da nas zavede inei uda. Dijabolina osoba je sposobna da nas hipnotie,
zaara, izazove katastrofe u tiaim ivotima... Nije sutinska osobina sveca da ini uda!
Kakve veze ima svetost sa seksualnim prohibicijama?
Da li je injenica da e ena ostariti nedimutog himena ili
da e ovek vie voleti apstinenciju nego snoaj, dokaz vrline? Da li je svetost pretvoriti se u muenika, predati se samobievanju, iveti kao mazohista? Da li je svetost initi
273

dobro iz straha od pakla ili iz nastojanja da dobijemo nagradu od nebesa? Nita od toga!
Civilni svetac, nasuprot onome to su nam nametnuli
vezano za njega, ne eka smrt sa nestrpljenjem. Ne tei oiiom
to je tamo, nego onom to je ovde. Za njega, Bog nije u
sadanjosti, nego je sadanjost. Svaka sekunda je sveta. Po
buenju, injenicu da je iv, shvata kao udesni poklon. Prihvata, sa ogromnim zadovoljstvom, svoje postojanje i postojanje drugih. Izbegava beskorisna unitavanja i ulae svoje
napore u izgradnju bati, bilo materijalnih, bilo duhovnih.
Ne plai se da se preda tom boanskom ludilu, kakva je radost ivljenja. Velikoduno deli mudrost koju mu je donela
njegova dugovenost. Ne veruje da uvanje tajnih znanja,
predstavlja oblik moi. Hleb je najukusniji kada se podeli.
Civilni svetac, znajui da je povezan sa svetim izvorom, potuje pozitivne ideje koje prima i prenosi ih prirodno, bez tenje da ubedi. On ih seje, nikog ne potcenjujui,
ekajui da urode plodom. Ako se to ne desi, on se ne ali,
jer zna da nije jedini, i da e neki drugi civilni svetac jednog dana doi da uini dobro tamo gde on to nije uspeo.
Prihvata svoja uzviena oseanja, jer je prestao da se plai
ludila. Iako ga izvru xuglu, smatraju apsurdnim, on sebi
ne zabranjuje da voli sve Ijude koji su iveli u prolosti. Ne
vidi ih kao pasivnu vojsku preminulih, nego kao ive energije, koje nam donose njihovu nadu - kao to vetar duva u
jedra barke - i guraju nas ka budunosti, u kojoj emo se
pretvoriti u Kosmiku Svest. Takoe se ne suzdrava da
voli one koji e doi. Postavljajui se kao predak hiljada i
hiljada dua, zna da e uinjeno zlo opstajati tokom pet ili
vie generacija, a da e dobra dela opstati hiljadama godina. Stari svetac voli druge, jer ih vidi kao svoju porodicu ukijuujui ivotinje, biljke, minerale. Blagosilja svako bie
ili stvar koji udu u polje njegove percepcije, ne zato to ve-

ruje da na udotvoran nain deli zdravlje, nego zato to eli

svim svojim biem svima da ga da: unutar svog bia, on nije
vie odbrambena tvrava, nego je postao otvoreni hram.
Potuje svaku re, svaki oseaj, svaku elju, svaku potrebu.
Iako vidi da su zastranili, on shvata njihovu svetu sutinu.
Zna da je koren mrnje uvek ljubav. Vrlo jasno uspostavlja
razliku izmeu okrutnosti prividnog sveta - onog za koji
istorija misli da je stvaran - i sveta kakav je on u svom iskonskom potencijaiu. Kroz agresiju, nepravdu, ratne pobude, trai i pronalazi boansku lepotu, onako kako se moe
pronai biser unutar koljke. Iako mu se deavaju, on nikada
ne puta da ga preplave negativni dogaaji. Nije zaludenik,
shvata bolje nego iko optu iskvarenost haiapljivost, ludilo,
dekadenciju, ali ih ne pretvara u definiciju stvarnosti. Sud
od zlata u kom se nalazi smee, zapravo nije smee.
Civilni svetac sve vreme gleda na druge kao na svoje
Uitelje. Svako bie mu donosi lekciju, i svojim vrlinama
mu pokazuje ta treba da radi, a svojim manama ta ne treba. Kada se nae pred zarobljenikom Linog Ja, energetskim vampirom, opsednutim da potini druge svojim hirovima, vidi ga kao korisnog tiranina, jer mu prua priliku
da se bori protiv svojih negativnih reakcija i da ih pobedi.
Nauiti voleti neprijatelja je, iako mu oni nikada ne uzvrate, najbolja veba za njegovo srce.
Civilni svetac ne ivi u vremenu koje ne-mutanti nazivaju normalnim. Prihvatajui da e uskoro uroniti u prazninu, on ga vidi kao deo venosti. U poreenju sa beskrajnim
jedinstvom, lini problemi prestaju da mu zagoravaju ivot.
To su samo trenutne prepreke, premostive potekoe, ne ine
deo njegovog sutinskog bia. Ako ima dugove, nepravedne
ili zasluene, plaa ih kako moe, smireno. Zna da se sve
deava na jednoj iroj skali, od one koju vidi Lino Ja.

275

Civilni svetac, prihvatajui da njegov organizam pripada ivotinjskom carstvu i svestan da se rodio sa polnim
organom, tvrdi da je zdrava elja sveta. Priznaje zadovoljstvo - ne gubei zbog toga svoju istotu - i ako je to upisano
u njegdvu sudbinu, zasnovae porodicu. Zna da su veita
kastriranost i nevinost egoistine neuroze, prouzrccovane pogrenim religioznim obrazovanjem, u ijem je korenu incest.
Civilni svetac se, s obzirom na to da se njegovo Lino
Ja - iskristalisano u Vie Ja, sjedinjeno sa Sutinskim Ja,
u slubi Unutranjeg Boga - ne postavlja izmeu te ogromne Ijubavi koja u njemu ivi i spoljnog sveta, on razume
i prata. Svestan je da ivi u grenom neumoljivom drutvu, prepunom lopova, prevaranata, kriminataca, ludaka,
makroa, koji su sposobni da izdaju svoja ubeenja za novac, odsutnih oeva, nasilnih majki, ljubomome brae,
okrutnih porodica. Ipak oprata, zato to priznaje da se
radi o kolektivnoj nesrei. Nema individualne krivice. Pogledom ukorenjenim u venost, civilni svetac vidi ta se
sve deava zbog velikog istorijskog razvoja vrste koja se
uspinje - u krize, greke i opasnost od istrebljenja - od ivotinjskog ka aneoskom nivou. U sutini, korisna patnja,
siina patnji crva, koji se zavue u svoju auru da bi iz nje
izaao preobraen u leptira... Civilni svetac zna da ovek
nije, ako ne bivstvuje u trenutku. Njegovi potomci e ga,
nekoliko vekova kasnije, sa zahvalnou i nenou, posmatrati kao to on danas posmatra antropoide. Kako onda
da ne oprosti, preko sopstvenih rana, zlo koje su mu uinili. Oprostiti znai razumeti uzroke bola.
Civilni svetac, ne zanemarujui sopstveni ivot, ini
sve to je mogue da bue drugima koristan, nikada im ne
sudei. Umesto da se bori protiv grie savesti i iudila, on
ini ono to je neophodno da bi ih stavio u slubu kreativnosti... Meutim, znajui da je jedno dati, a drugo naterati
276

nekoga da primi, on pomae koliko moe, i ako se drugi

zatvori u svoj bunker, on ne navaljuje. Samo pokuava da
bude uz njega, ne meajui se. Jehova kae: Ako ukori nevernika, a on se ne odrekne svog bezbonitva i svog pogrenog puta, on e umreti zbog svog prokletstva, a ti e
osloboditi svoju duu. (Knjiga proroka Jezekilja, 3,19)
Civilni svetac shvata kao dunost da iskae ono to
misli. Ako ga sluaju, oseae se dobro. Ako ga ne sluaju,
ne uzbuuje se. Iako ne moe da promeni drugog, iako rizikuje svoj ivot, njemu se otkriva da je lek ono to e mu
pripasti na kraju. 1 ukazuje mu na ono to je od sebe napravio. Poeo je da analizira svoju neuravnoteenost, odvojio
je svoja etiri ega, oslobodio ih svojih prljavtina i doveo
ih do najplemenitijeg izraza i ujedinio ih. Saznao je kako
da ukroti svoje Lino Ja, uei ga da se ponizno prikloni
Sutini i ophodi prema drugima sa dobrotom i nenou.
Da bih mogao da volim, moram da prihvatim da ispod tog
sloja nesavrenosti, ti jesi savren. Ako oseam da tvojoj
Sutini moram neto da oduzmem ili dodam, to je zato to
je ne doivljavam kao boansko delo. Ali postoji unutranja
granica gde se kritika rasplinjava. Srea je to si ti ti, bez
potrebe da te ja ili bilo ko drugi menja. Civilni svetac ne
nastoji da menja druge, poto su oni za njega sveti. U jednoj bati, on e se ograniiti na miris cvea, bez potrebe da
im oduzme ili doda Iatice. Zalivae zemlju na kojoj rastu,
i ako vide neki pupoljak kako se otvara, slavie ga kao da
se na nebu rodila nova zvezda.
Civilni svetac zna da se svako odbacivanje, svaka bol,
ako smo razvili svest, pretvara u priliku.
Japanska monahinja, poto je ve pala no, trai sntetaj u selu. Zatvaraju jo j vrata i nemilosrdno je izbacuju.

Mora da se sklotii meu drvee, drhtei od hladnoe. Kada

je vetar oduvao oblake, putajui pun mesec da sija, monahinja vidi da su stabla, stabla trenje. Pod svetlom poee
da cvetaju. Vernica se zahvali za odbacivanje zahvaljujui
kom je prisustvovala udesnom otvaranju cvea.

278

*****

\\EHANDfin
*

.

g r ima

Ova knjigaje ogledalo,

moe bitijednako zanimljiva kao njen italac.

Alehandro Hodorovski je roen 1929. godine u ileu, u porodici

ruskih emigranata. Posle studija 0 Eksperimentalnom pozoritu, sa
godine se pretvorio u internacionalnog putnika. Raskinuvi veze sa porodicom i dravom, zaustavio se u Parizu gde i danas ivi. Reiser, pisac,
pesnik, filozof, psihoterapeut, taratolog i jedan od najcenjenijih scenarista modernog stripa, ovaj multimedijalni umetnik i dalje uveliava svoj
opus koji obuhvata vie od 30 knj iga, 6 kultnih filmova i preko 20 scenarij a
za stripove. Putuje i dri konferencij e u svojoj 79-oj godini.
Od jednog predsednika Cilea, preko Dona Lenona, Pitera Gebrijela,
M erilin Mensona, ileanskog m inistra odbrane, pa ak do ubica najrazliitiji ljudi su bili i dalje dolaze u kafe-knjiaruies Temeraires u Parizu,
kako bi sreli ovog velikana i podelili sa njim svoje najintim nije tajne.
Tvorac Paninog pozorita, Psihomagije i psihogenealogije i poznavalac komparativne religije, kroz smeh koji je neodvojiv od mudrosti,
pokuava dapodigne ljudsku svest na vii nivo.
U Mistinom kabareu se prikazuje struktura susreta koje, veigodinama,
Alehandro Hodorovski odrava sapublikom koja prisusutvuje njegovim konferencijama. Vie od stotinjak ala i inicijatorskihpria mupomau da analizira
Ijudsko bie bez njegove 'maske', sa svim njegovim problemima, strahovima,
nesigumostima i nedostacima. Velik brojprimera i komentara koje autornudi 0
uzrocima koji nas spreavaju da budemo sreni i da se razvijamo ka Punojsvesti,
pomoi e itaocu da uspostavi zdravu vezu sa sobom, sa drugima, sa ivotom i
sa svojom okolinom. Mistini kabareje knjiga neophodna onima koji, zainteresovani za evoluciju i osloboenje sopstvenog bia i svesti, trae svoju
'autentinu istinu kako bije ugradili u svoj ivot kao korisnu sreu i doiveli bez
straha starost ismrt.