Klasifikacija tehnika harmonicnih tokova snaga (poglavlje 7)

Razliciti pristupi su predlozeni i implementirani da bi se resio problem harmonicnih

tokova snaga (HPF) [5-29]. U ovom delu, sledeci kriterijumi ce biti primenjeni da se
klasifikuju neki od tih algoritama:
- Tehnika modeliranja koja se koristi da se simuliraju ees i nelinearna opterecenja
(vremenski domen, harmonicni domen).
- Stanje sistema (jednofazni, trofazni, uravnotezeni, neuravnotezeni).
- Pristup resenju ( spregnuto, odvojeno).
Tehnike modeliranja ukljucuju pristupe: vremenski domen, harmonicni domen i
hibridni vremenski/harmonicni domen. Pristupi u vremenskom domenu zasnivaju se
na tranzijentnoj analizi i imaju veliku fleksibilnost i visoku tacnost; medjutim, oni
obicno zahtevaju puno vremena za racunjanje (posebno za velike ees koji sadrze
mnogo nelinearnih opterecenja sa jakim harmonicnim spojevima). Pristupi u
harmonicnom domenu racunaju frekvencijski odziv ees i zahtevaju krace vreme
racunanja; medjutim, uglavnom je tesko da se dobiju tacni frekvencijski modeli za
nelinearna opterecenja [13]. Hibridne tehnike modeliranja koriste kombinaciju
pristupa frekvencijskog domena ( da bi se ogranicilo vreme racunanja) i
vremenskog domena ( da se poveca tacnost) da se simulira ees i nelinearna
opterecenja, respektivno [9, 14]. Stoga, sveobuhvatni hibridni modeli se koriste da
se za postizanje prednosti tacnosti analize u vremenskom domenu i jednostavnosti
pristupa frekvencijskog domena.Dovoljno j da s koriste jednofazni harmonicni
modeli za jednofazne i uravnotezene trofazne sisteme.
Neuravnotezene harmonijske uslove obicno namece konfiguracija sistema,
poremecaji i (ne)linearna opterecenja. Resenja neuravnotezenih harmonicnih tokova
snaga su relativno slozena i zahtevaju duza vremena racunanja i znacajan
memorijski prostor. Pristupi resenju mogu se klasifikovati u spregnute (zajednicke) i
odvojene metode [12]. Vecina nelinearnih opterecenja i komponenti ees namecu
sprezanje izmedju (vremnskih i/ili prostornih) harmonika i poziva za tacno (precizno)
spregnute pristupe resenja. Ako harmonicne sprege nisu previse jake, pristup
odvajanjem moze da se impementira tamo gde se koriste separativni modeli pri
razlicitim frekvencijama harmonika i primenjuje se superpozicija da se izracuna
konacno resenje. Na osnovu gore navedenih ktiterijuma, HPF algoritmi se mogu
klasifikovati kao sto sledi:

Newton-based coupled harmonic power flow as outlined in Section 7.4

[5, 6].
Decoupled harmonic power flow [16, 17, 19].
Fast harmonic power flow [17].
Modified fast decoupled power flow [20].
Fuzzy harmonic power flow [13].

Probabilistic harmonic power flow [12, 22].

Modular harmonic power flow [9, 11, 14, 23].

Tabela 7.3 predstavlja poredjenje algoritama za harmonicne tokove snaga. Ostatak

ovog poglavlja ukratko opisuje postupak resenja ovih algoritama.
Odvojeni harmonicni tokovi snaga

The Newton-based harmonic power flow iz dela 7.4 je veoma tacan zato sto
su harmonijske sprege ukljucene na svim frekvencijama. medjutim, moze se
naici na problem konvergencije za velike ees sa mnogo nelinearnih
opterecenja. Za takve primene, pristup odvajanjem je pogodniji. Na osnovnoj
frekvenciji, konvencionalni algoritam tokova snaga (deo 7.4) se koristi za
modeliranje sistema. Na visim frekvencijama, harmonicne sprege se
zanemaruju ( da bi se pojednostavila procedura, da bi se smanjilo vreme
racunanja i da bi se ogranicili zahtevi za memorijskim prostorom) i
poremeceni ees se modelira preko harmonicne matrice admitansi. Opsti
model linearnog opterecenja se sastoji od paralelne veze otpotnosti i
reaktanse [7, 8]
i nelinearnog modela i modlira se sa odvojenim
harmonicnim strujnim izvorima. Intenziteti i fazni uglovi harmonicnih strujnih
izvora zavise od prirode nelinearnih opterecenja i mogu se izracunati
koriscenjem analitickih modela ili se mogu proceniti na osnovu izmerenih
nesinusoidalnih talasnih oblika struje. Ovaj jednostavan pristup modeliranja
nelinearnog opterecenja je veoma praktican za vecinu industrijskih
opterecenja. h-ti harmonic admitanse opterecenja na sabirnici i (y(h)),
admitansa otocnog kondenzatora na sabirnici i (yc(h)), i admitansa fidera
izmedju sabirnica i i i+1 (h) ( Y(i,j) su [7, 8, 16, 18, 19]

gde su Pi i Qi osnovne aktivne i reaktivne snage opterecenja na sabirnici i,

yc(1) je osnovna frekvencija admitanse kondenzatorske baterije prikljucene
na sabirnicu i, i eksponent h oznacava red harmonika. Nelinearna
opterecenja se modeliraju kao odvojeni strujni izvori koji injektiraju
harmonicne struje u sistem. Osnovna i h-te harmonicne struje nelinearnih
opterecena instalirane na sabirnici m sa aktivnom snagom Pm i osnovnom
reaktivnom snagom Qm su 98, 16, 19]

gde je C(h) odnos h-te harmonicne struje i svoje osnovne vrednosti.

Konvencionalni (osnovni) Njutn-Rapsonov algoritam (Deo 7.3) se koristi za
resavanje sistema na osnovnoj frekvenciji a harmonicni naponi se

izracunavaju racunanjem sledecih jednacina odvajanja tokova opterecenja

(izvedene iz jednacina cvorova) [16, 17, 19]

Brzi harmonicni tokovi snaga

Ovaj metod koristi ekvivalent transformacije injektiranja struje (ili injektirane
struje) i tehnike napred/nazad da resi problem harmonicnih tokova snage
[17]/ Za saabirnicu i, kompleksna snaga Si je

gde je n ukupan broj sabirnica. Ekvivalent injektiranja struje (I) u k-toj iteraciji
je

gde je V/k napon na sabirnici i u k-yoj iteraciji. Za osnovni tok snaga,

ekvivalent injektiranja struje treba da se iterativno transformise (npr, jedn. 7132 se koristila na kraju svake iteracije da se izracuna ekvivalent injektiranja
struje (I iz azuriranog napona (v/k), aktivnih (Pi) i reaktivnih (Qi) snaga).
Medjutim, ova transformacija nije potrebna za harmonicne struje posto se
one dobijaju u odgovarajucem obliku na osnovu harmonicne analize (sto
predstavlja nelinearna oterecenja sa harmonicnim strujni izvorima). Slika
7.18 prikazuje deo bocnog distributivnvnog sitema i pripadajuce harmonicne
struje. Relacije koje povezuju struje grana i harmonicne struje su

gde su B i I grana i injektirane (harmonicne) struje, respektivno. Moze se

videtida se odnos izmedju struja grana i harmonicnih (injektiranih) struja
radijalnog fidera mogz izracunati sumirajuci injektirajuce struje sa prijemne
sabirnice prema otpremnoj sabirnici fidera. Opsti oblik harmonicnih struja
moze se izraziti kao

S druge strane, odnos (veza) izmedju struja grana i napona na sabirnicama

se moze prikazati kao

gde je Z (h) ekvivalentna impedansa dela voda pri h-toj harmonicnoj

frekvenciji. Da se primetiti za radijalni distributivni sistem da ako su
izracunate struje grana, onda se lako odredjuju naponi na sabirnicama prema

Naponi na sabirnicama se mogu dobiti izracunavanjem napona sa otprmne

sabirnnice prema prijemnoj sabirnici fidera. Komponente ees su prilagodjene
za svaki red harmonika.

Modifikovani brzi odvojeni (odvajajuci) harmonicni tokovi snaga

Ovaj metod prosiruje i generalizuje konvencionalni brzo odvajajuci (osnovni)
algoritam tokova snaga tako da se podesi sa harmonicnim izvorima [20]The
reduced and decoupled features of the fast decoupled algorithm is
explored for the harmonic power flow application. Matematicki
nelinearni model se integrise u postojeci brzo odvajajuci program tokova
snaga. Ovaj metod dozvoljava separativno modeliranje nelinearnih
ipterecenja a potom i njihovu integraciju u glavni algoritam bez znacajnog
porasta vremena proracuna. h-ti harmonic vektora injektiranog vektora struje
se definise kao

gde je y(h) h-ti haronik matrice admitanse. Injektirane struja na bilo kojoj
sabirnici p je data sa

Ova jednacna omoguje promenu intenzitea napona i faznog ugla za svaki

harmonic kao rezultat injektiranih struja. Problem se onda resave njutnRapsonovom metodom. Struja injektirana od strane nelinearnog opterecenja
se pretpostavlja da je konstantna tokom iteracije i koristi se za modifikovanje
resenja intenziteteta napona i uglova bez ponovnog invertovanja matrice
Jakobijana. na karju svake iteracije, parametri uredjaja su prilagodjeni da
odrazavaju nove intenzitete napona i faznoh uglova. Harmonicne struje i
injektirane snage se onda ponovo ocenjuju i process se ponavlja dok se ne
postigne konvergencija.

Ukljucivanje modela opterecenja u program harmonicnih tokova opterecenej

[Opsta tehnika modeliranja opterecenja koja koristi stvarne prikupljene
(snimljene) podatke i njena upotrebu u programu harmonicnih tokova
opterecenja] Kao sto je ranije spomenuto, razvijeni program za harmonicne
tokove opterecenja zasniva se na metodi matrice admitanse sabirnice [12].
matrica admitans esabirnice Y bus se formira na svakoj grekvenciji od
interesa i jednacina mreze (20), koja povezuje injektirani vector struje is a
vektorom napona na sabirnici V, resave se u svakom slucaju:
Ibus()=Ybus()Vbus()

(20)

Razvijeni softver se stoga zasniva na slicnim principa onima u ref.12, ali sa

ukljucenim modelom opterecenja. Dijagram tipicnog programa toka
opterecenja koji se zasniva na metodi matrice admitanse sabirnice je
prikazan na sl.6. Druge mrezne komponente kao sto su generator, vodovi i
transformatori su modelirani u razvijenom softveru kao u ref. 16.

2.4. Arhitektura harmonicne analize [Harmonicne interakcije visestruko

distribuirabih energetskih resursa u distributivnoj mrezi]
U svrhu harmonijske analize u ees, prostiranje harmonicnih struja u kolima
treba se izracunati. Analiza tokova snaga na osnovnoj frekvenciji predstavlja
osnovu za harmonicne proracune (proracune harmonika). Studija tokoa
snaga obezbedjuje rad kola u stacionarnom rezimu u normalnim radnim
uslovima. pored osnovnih tokova snaga, tokovi snaga na visim frekvencijama
(PFHF) se sprovodi da bi se odredile emisije harmonicnih struja i napona u
modifikovanom kolu na visim frekvencijama od osnovne frekvencije. To znaci
da su svi provodnici, transformatori, kondenzatorske baterije i impedans
eopterecenja prilagodjene sa vidim redom osnovne frekvencije. Osim toga,
Tevenenova impedansa postrojenja se modifikuje u skladu sa visim
frekvencijama. Zatim, harmonicni izvori injektiraju harmonivnu struju da bi se
izracunalo harmonicno rasprostiranje na specificnoj frekvenciji. Koraci
harmonijske analize su sledeci. Da bi se predstavile harmonicne struje u jed.
(1), primenjuju se harmonicni strujni izvori, ukljucujuci intenzite i fazni ugao.
Ovi strujni izvori injektiraju harmonicne struje na mesto gde se nalazi
harmonijski izvor. Oni nadogradjuju (nadodaju) harmonicne struje na vrhu
osnonog strujnog talasnog oblika. Stepen izoblicenja napona zavisi od
karakteristika harmonicnog strujnog izvora i rasprostiranja struje unutar
distributivne mreze. Hrmonicni tok struje je pod uticajem induktivnih i

kapacitivnih impedansi, transformatora i konfoguracije provodnika. Glavni

koraci algoritma koji su ovde korisceni za analizu harmonika su sledeci:
Korak1: Inicijalizacija parametara distributivnog kola
Korak1: Pokreni tokove snage za osnovnu frekvenciju
Korak3: Modifikuj kolo za proracun sledeceg viseg reda harmonika
Korak4: Pokreni tokove snage
Korak5: Sacuvaj rezultate tokova snage
korak6: Proveri da li je specificirani najveci red harmonika postignut. Ako nije,
idi na Korak3. Ako jeste, prekini.
korak7: Izracunaj indekse harmonika
Za proracun tokova snaga, Distributed Engineering Workstation software
package je koriscen, Sl.2 prikazuje algoritam za analizu harmonika.

6. Rezultati simulacije [Poboljsani algoritam za resavanje harmonicnih tokova

opterecenja u radijalnoj distribitivnoj mrezi]

Predlozeni metod je testiran na sistemu sa 33 sabirnice [33] prikazanom na sl. 7. U

ovom primeru, bazne vrednosti su 2300kVA i 12.66kV. Ovaj slucaj sadrzi trofazni
diodni mostni ispravljac u cvoru 17 cija je aktivna potrosnja 150 kW. Ovaj ispravljac
se sastoji od harmonicnih komponenti na osnovu kojih se harmonici mogu modelirati
kao konstanto strujno opterecenje. This value of the harmonic components based on

Equation 2, are a multiple of the fundamental current. Zatim, na osnovu jednacina tokova
snaga, u prvoj fazi, osnovni napon svake sabirnice i strujni ekvivalent svakom opterecenju se
izracunavaju. U sledeceoj fazi, za svaki harmonic osnovne struje, iznos opterecenja svakog
harmonika s eizracunava. Zatim, na osnovu algoritma tokova opterecenja (prikazan na sl.5),
harmonicni napon na svakoj sabirnici se odredjuje. Ovaj process s ezavrsava za sve harmonike
respektivno.