Elektrotehniki fakultet

Univerzitet u Beogradu

Realizacija upravljanja motorom

primenom pametnog relea
Diplomski rad

Mentor

Kandidat

Doc. dr Goran Kvaev

Nemanja Babi 2015/0723

septembar 2016.

Sadraj

1.

Uvod ............................................................................................................................ 1

2.

Cilj rada ....................................................................................................................... 4

3.

Hardverska realizacija ................................................................................................. 7

Siemens Logo! 0BA8 (Logo!8) ............................................................................. 7
Postojei sistem i povezivanje ............................................................................... 8

4.

Softverska realizacija ................................................................................................. 11

Softversko okruenje ........................................................................................... 11
Inicijalizacija i komande za pokretanje/zaustavljanje ......................................... 12
Odreivanje vrednosti izlaz ............................................................................... 13
Detekcija kvarova ................................................................................................ 14
Promena reima i navigacija kroz menije ............................................................ 15
Konfiguracija parametara intermitentnog reima ................................................ 16
Poruke i podeavanje boje displeja ...................................................................... 17

5.

Simulacija .................................................................................................................. 19

6.

Zakljuak ................................................................................................................... 26

Literatura ............................................................................................................................ 28
Dodatak I Spisak ulaza, izlaza i promenljivih ................................................................ 30
Dodatak II Spisak blokova i njihovih parametara........................................................... 34

1. Uvod

Programabilni logiki kontroleri su nastali primenom digitalnih raunara u automatizaciji

industrijskih procesa, predstavljajui kompaktnije, robusnije, fleksibilnije i isplativije reenje
od ormara sa relejima, brojaima, tajmerima, regulatorima i slinim analognim
komponentama. Danas su PLC-ovi gotovo sveprisutni u industrijskim procesima, a
vremenom je njihov razvoj, kao i razvoj industrijskih mrea, doveo do mogunosti njihove
primene u automatizaciji izuzetno velikih i kompleksnih sistema, poput toplana, vodovoda,
raznih proizvodnih procesa i sl. Re automatizacija stoga skoro uvek implicira primenu
digitalnog upravljanja na sisteme srednje ili visoke kompleksnosti, gde centralnu ulogu ima
PLC ili vie PLC-ova u raznim topologijama, uz neku vrstu SCADA sistema.
Meutim, iako konvencionalni PLC-ovi sa svim mogunostima koje pruaju predstavljaju
podrazumevano reenje za industrijsku automatizaciju, postoje oblasti primene u kojima ak
ni najjednostavniji od njih nisu pogodni, prvenstveno zbog neekonominosti usled
nekorienja veine mogunosti koje ovi PLC-ovi nude. Na primer, kuna automatizacija,
koja podrazumeva digitalno upravljanje osvetljenjem, klima ureajima, vratima, ne zahteva
kompleksne funkcije koje nude PLC-ovi. Isti sluaj je i sa sistemima za navodnjavanje,
transportnim trakama, liftovima i slinim sistemima, ali i kod nekih velikih distribuiranih
industrijskih procesa na perifernim nivoima upravljanja, gde su zahtevi obino relativno
jednostavni.
Alternativa PLC-ovima u ovim sluajevima su pametni releji, takoe poznati kao logiki
moduli. Oni se mogu posmatrati kao jeftiniji, pojednostavljeni PLC-ovi, bez funkcija koje su
suvine za primene za koje su namenjeni i bez robusnosti potrebne za rad u industrijskom
okruenju. Po pravilu imaju relativno mali broj fizikih ulaza i izlaza (tipino 8 ulaza i 4
izlaza, analognih i/ili digitalnih), skup funkcija skromne veliine (30-50), memoriju manjeg
kapaciteta i jednostavne organizacije, a ukoliko podravaju komunikaciju, ona je gotovo
iskljuivo u vidu Ethernet-a. Malih su dimenzija i eventualno mogu imati displej i tastere.
Njihove mogunosti se mogu proiriti upotrebom eksternih modula, ali ne do te mere da
mogu dostii specifikacije konvencionalnih PLC-ova. Programiraju se u posebnim
softverskim okruenjima, najee pomou funkcionalnih blok dijagrama (FBD).

Slika 1-1 Logiki modul HDL MCLog.431 (levo) i PLC Allen-Bradley MicroLogix 1400 (desno)

U ovom radu e biti prikazana primena jednog takvog ureaja na postojei sistem koji se
sastoji od asinhronog motora, hardverskih komponenti potrebnih za njegovo ukljuivanje i
zatitu, kao i komponenti za interakciju sa korisnikom.
Rad je podeljen u pet poglavlja. Poglavlje Cilj rada detaljno definie zadatak koji je
potrebno izvriti. U poglavlju Hardverska realizacija predstavljen je postojei sistem i
pametni relej koji e biti upotrebljen Siemens Logo! 0BA8. Poglavlje Softverska
realizacija sadri opis softverskog okruenja u kom se ureaj programira i program, tj.
funkcionalne blok dijagrame. U poglavlju Simulacija predstavljeno je funkcionisanje
programa prolaskom kroz scenario koji obuhvata sve programirane funkcije. U poglavlju
Zakljuak diskutuju se rezultati, mogua proirenja i pravci u kojima bi rad mogao da se
nastavi.
Rad sadri i dva dodatka Spisak ulaza, izlaza i promenljivih i Spisak blokova i
njihovih parametara tabele za lake razumevanje programa.

2. Cilj rada

Kao to je spomenuto, u ovom radu je potrebno iskoristiti pametni relej za upravljanje

asinhronim motorom sa pridruenim hardverskim okruenjem. U cilju definisanja zadatka,
bie ukratko navedene komponente tog sistema, ije su karakteristike i nain povezivanja
podrobnije prikazani u poglavlju Hardverska realizacija.
Sistem se moe podeliti u tri celine:
Asinhroni motor sa kontaktorom
Zatitni elementi sigurnosni sklop (svestop peurka), sigurnosni modul,
motorno-zatitni prekida (bimetalna i prekostrujna zatita)
Tasterska kutija 1P3T prekida (AUTO) i dva tastera, jedan sa zelenom
(START), drugi sa crvenom sijalicom (STOP)
Treba napomenuti da je interakcija sa motorom mogua jedino preko kontaktora. To
znai da se motor moe samo ukljuiti ili iskljuiti, pa njegovu radnu taku nije mogue
menjati (izuzev promenom mehanikog optereenja). Meutim, u specifikacijama je
predvien trajni rad sa veliinama jednakim ili manjim od nominalne (radna taka unutar
eksploatacione karakteristike kontinualni reim), ali i intermitentni rad sa veliinama koje
premauju nominalne (radna taka se nalazi van eksploatacione, ali unutar tranzijentne
karakteristike intermitentni reim). Ovaj reim je mogue koristiti kada se od motora
zahteva razvijanje veeg momenta od nominalnog, ali bi trajan rad u tom reimu doveo do
pregrevanja, oteenja motora i ubrzanog starenja izolacije usled prevelikih struja i napona, te
se motor naizmenino ukljuuje i ukljuuje kako bi se njegova temperatura i srednja vrednost
struje drali u neophodnim granicama.
Specifikacije koje je potrebno ispuniti u ovom radu su sledee:
1) Postavljanjem prekidaa u srednji poloaj, iskljuuju se motor i sijalice, i
onemoguuje ukljuivanje motora
2) Postavljanjem prekidaa u desni poloaj omoguava se rad motora
3) Upotrebom kursora i displeja na Logo! modulu kada je rad motora omoguen bira
se reim kontinualni ili intermitentni
4) U kontinualnom reimu, motor se pokree pritiskom tastera START i zaustavlja
pritiskom tastera STOP. Kada je motor ukljuen, svetli samo zelena sijalica, a
kada je iskljuen samo crvena sijalica
5) U intermitentnom reimu, motor se naizmenino ukljuuje i iskljuuje. Reim se
aktivira pritiskom tastera START i deaktivira pritiskom tastera STOP. Dok je
reim aktivan, zelena sijalica treperi a crvena je iskljuena (bez obzira na to da li
je motor ukljuen ili iskljuen), a dok je neaktivan, crvena sijalica svetli a zelena
je iskljuena (motor je tada trajno iskljuen). Takoe je potrebno omoguiti
podeavanje parametara ciklusa trajanje ukljuenja motora tON i trajanje
iskljuenja motora tOFF u inkrementima od 5 sekundi.

6) Neki kvarovi se konstatuju aktiviranjem odgovarajueg signala (sigurnosni sklop,

bimetalna zatita, prekostrujna zatita), a kvar na kontaktoru se konstatuje
izostankom povratnog signala sa kontaktora u roku od 200ms od njegovog
ukljuenja. U sluaju pojave kvara, motor se zaustavlja, tasteri se onemoguuju,
crvena sijalica treperi dok je zelena iskljuena, a displej modula pokazuje vrstu
kvara. Ponovno omoguavanje tastera i pokretanje motora u sluaju kvara je
mogue iskljuivo okretanjem prekidaa u srednji poloaj, otklanjanjem kvara i
vraanjem prekidaa u desni poloaj.
7) U svakom trenutku displej modula prikazuje informacije relevantne za trenutni
status sistema da li je rad omoguen, da li je motor iskljuen ili ukljuen, u kom
se reimu nalazi, a za intermitentni reim parametre ciklusa. Osim toga, u
intermitentnom reimu treba omoguiti meni za konfiguraciju parametara.

3. Hardverska realizacija

Siemens Logo! 0BA8 (Logo!8)

Pametni relej korien u ovom radu je Siemens Logo! 24RCE osme generacije, prikazan
na slici 3-1. U pitanju je ureaj koji se moe napajati sa 24VAC ili 24VDC. Izlazi su relejni,
sa maksimalnim optereenjem od 240V (AC/DC) i 16A. Ureaj sadri displej, est tastera, od
kojih se etiri (kursori) mogu koristiti u programima, Ethernet prikljuak (za programiranje i
komunikaciju sa drugim ureajima) i slot za SD karticu pomou koga se mogu uitavati
programi.
Osim gorenavedenog, Logo!8 sadri integrisani web server, tako da se ureaju moe
pristupiti preko browsera unoenjem njegove IP adrese. Istoj svrsi slui i Logo! aplikacija za
Android i iOS.

Slika 3-1 Logiki modul Siemens LOGO! 0BA8 24RCE

Mogunosti ovog ureaja se mogu proiriti ekspanzionim modulima: Logo! DM8/16 i

AM2 omoguavaju poveanje broja ulaza i izlaza, Logo! Contact je prekidaki modul
namenjen rezistivnim optereenjima i motorima, Logo!TextDisplay je eksterni grafiki
interfejs, a CMR (Communication Module Radio) modul omoguuje komunikaciju putem
SMS poruka, GPS pozicioniranje i vremensku sinhronizaciju.
Iako se Logo! moe koristiti kao samostalni ureaj, on se preko Etherneta moe
povezivati sa drugim Logo! ureajima, S7 ureajima i HMI panelima. Tako se mogu
projektovati ekonomini hijerarhijski sistemi.
7

Postojei sistem i povezivanje

Sistem na koji se povezuje Logo!8 pametni relej je prikazan na slici 3-2.
Motorno-zatitni prekida Schneider Electric GV2ME08 osigurava bezbednost motora i
rukovalaca implementacijom bimetalne i prekostrujne zatite.
Sigurnosni modul Schneider Electric XPSAC je povezan sa sigurnosnim sklopom i
osigurava gaenje motora u sluaju aktivacije svestop funkcije, a omoguuje i detekciju
stanja sigurnosnog sklopa na jednom od kontakata.
Kontaktor Schneider Electric Tesys LC1D omoguava iskljuivanje i ukljuivanje motora
i projektovan je da podnese strujno optereenje koje se tom prilikom javlja uz minimiziranje
elektrinih lukova tokom komutacije u kontaktoru. Njime se upravlja pomou releja od
24VDC.

Slika 3-2 Asinhroni motor (ATB Sever) Sigurnosni sklop (svestop) Tasterska kutija Siemens S7-1200
(ne koristi se u ovom radu) Sigurnosni modul Pomoni kontakti motorno-zatitnog prekidaa Motorno-zatitni
prekida Relej 24V Kontaktor

ema delovanja prikazana je na slici 3-3. Na njoj se mogu videti sigurnosni modul,
sigurnosni sklop, tasteri, sijalice i prekida, motorno-zatitni prekida, relej za ukljuivanje
kontaktora, motor, kao i nain povezivanja svih relevantnih signala sa ulazima Ix i izlazima
Qx Logo!8 ureaja.

Slika 3-3 ema delovanja

4. Softverska realizacija

Softversko okruenje
Ureaj Logo!8 se programira u okruenju Logo!Soft Comfort 8. Ovaj softver omoguava
jednostavno grafiko kreiranje programa i nudi dve paradigme programiranja: funkcionalne
blok dijagrame (FBD) i ladder dijagrame (LAD). Program je dizajniran tako da omoguava
jednostavno konfigurisanje ureaja i kreiranje mrene topologije.
Programiranje se u FBD modu (koji je korien u ovom radu) vri drag-and-drop
operacijama nad blokovima, povezivanjem blokova pomou vidljivih (predstavljenih
linijama) ili odvojenih konekcija (predstavljenih zelenim elementima, videti sliku 4.1) i
podeavanjem parametara blokova, bilo eksplicitnim unoenjem vrednosti putem dijaloga ili,
u sluajevima u kojima je to mogue, korienjem vrednosti drugih blokova.
Logo!Soft Comfort 8 podrava oko 40 funkcija, koje su podeljeni u konstante, osnovne
logike funkcije, specijalne funkcije (tajmeri, brojai, instrukcije za rad sa analognim
vrednostima i dr.), kao i korisniki definisane funkcije (User-Defined Functions UDF) koje
se sastoje iz blokova, imaju odreena ogranienja i mogu se koristiti u programu kao i svaki
drugi blok.
Okruenje omoguava offline simulaciju rada, u kojoj je mogue u potpunosti simulirati
bilo koju kombinaciju ulaza i pratiti propagaciju signala u dijagramu, vrednosti promenljivih
i poruke koje se prikazuju na displeju. Takoe je dostupan i online test reim koji dozvoljava
jedino posmatranje stanja programa, bez forsiranja promenljivih.
Pored toga, okruenje se koristi za otpremanje/dopremanje programa sa logikog modula,
ali i za konektovanje sa modulima radi podeavanja online parametara, dijagnostike,
podeavanja sata, dobavljanja logova itd.

Slika 4-1Programsko okruenje Logo!Soft Comfort 8

11

U nastavku rada bie prikazan program u nekoliko segmenata radi lakeg sagledavanja.
Bie razmotreni najbitniji elementi pojedinih segmenata u kontekstu ispunjavanja
specifikacija ili radi objanjenja tehnikih reenja. Treba napomenuti da prikazani segmenti
ine celinu, da su svi meusobno povezani, te da stoga nije mogue pokretati ih pojedinano.

Inicijalizacija i komande za pokretanje/zaustavljanje

Slika 4-2 Segment programa zaduen za inicijalizaciju i omoguavanje rada motora

Ovaj segment vri sledee funkcije:

Tokom prvog sken ciklusa (flag M8 je aktivan) na displeju prikazuje naziv ovog
rada, a nakon tri sekunde setuje flag M6 koji oznaava da je inicijalizacija
zavrena.
Skladiti stanje na prekidau tasterske kutije u lokalnu promenljivu AUTO (adresa
V0.4) i prilikom pomeranja prekidaa u desni poloaj setuje lokalnu promenljivu
STOP (V0.6).
Prilikom pritiska tastera START, setuje lokalnu promenljivu START (V0.5) i
resetuje promenljivu STOP (V0.6).
Prilikom pritiska tastera STOP, setuje lokalnu promenljivu STOP (V0.6) i resetuje
promenljivu START (V0.5).
Resetuje promenljive START i STOP kada je prekida u srednjem poloaju ili u
sluaju kvara (2/NI8).

12

Odreivanje vrednosti izlaz

Slika 4-3 Segment programa zaduen za kontrolisanje izlaza

Radi razumevanja ovog segmenta, potrebno je sagledati deo programa koji ine blokovi
B044, B045, B046, B047 i B012 u gornjem desnom delu slike. Posmatrajui latch RS
povezan sa izlazom na zelenu sijalicu, vidimo da se on moe setovati u dva sluaja: kada su
promenljive START i AUTO setovane, a promenljiva KVAR (V0.0) ima vrednost nula; i
kada je aktiviran intermitentni reim (ulaz 4/M5 bloka B046) i ispunjeni isti uslovi iz
prethodnog sluaja. Meutim, u ovom drugom sluaju se aktivira i blok B047 (Asynchronous
Pulse Generator) koji naizmenino ukljuuje i iskljuuje ulaz R bloka B012. Poto ulaz R
ima prioritet u odnosu na ulaz S, izlaz bloka B012 je periodina povorka impulsa, pa e
zelena sijalica treptati. Po istom principu se ostvaruje treptanje crvene sijalice prilikom kvara,
kao i ukljuivanje i iskljuivanje kontaktora u intermitentnom reimu.
Funkcije ovog segmenta su:
Iskluivanje sva tri izlaza kada je prekida AUTO u srednjem poloaju.
Ukljuivanje zelene sijalice (Q1) i kontaktora (Q3) u kontinualnom reimu kada
se pritisne taster START u odsustvu kvara i iskljuivanje zelene sijalice i
kontaktora, a ukljuivanje crvene sijalice (Q2) kada je pritisnut taster stop i nema
kvara.
Naizmenino ukljuivanje i iskluivanje kontaktora (podeenom uestanou) i
zelene sijalice (fiksnom uestanou) kada se pritisne taster START u
intermitentnom reimu. Pritiskom na taster STOP u ovom reimu, iskljuuju se
kontaktor i zelena sijalica, a ukljuuje crvena.
U sluaju kvara, iskljuivanje kontaktora i zelene sijalice, naizmenino paljenje i
gaenje crvene sijalice.
13

Detekcija kvarova

Slika 4-4 Segment programa zaduen za detekciju kvara

Rad sa kvarovima je vrlo jednostavan. Svi kvarovi (osim kvara na kontaktoru) se detektuju na
osnovu pojave odgovarajueg signala na ulazu, koji setuje lokalne promenljive vezane za te
kvarove. Detekcija kvara na kontaktoru vri se na sledei nain: kada se ukljui motor,
pokree se blok Stopwatch (B027). Kada se pojavi povratni signal sa kontaktora (I8), ovaj
blok se resetuje. Ukoliko je vreme izmeu ova dva dogaaja vee od 200ms, na izlazu bloka
B028 (Analog Threshold Trigger) javie se visoko stanje, u suprotnom, izlaz ostaje u niskom
stanju.
Svaki kvar aktivira po jedan flag koji ga identifikuje od M1 do M4 a ukoliko se javi
kvar na bilo kojoj komponenti dok je motor ukljuen, setuje se lokalna promenljiva KVAR
(V0.0), koja se koristi u ostalim delovima programa. Resetovanje ovih flagova i promenljive
KVAR moe se izvriti iskljuivo postavljanjem prekidaa AUTO u srednji poloaj.

14

Promena reima i navigacija kroz menije

Slika 4-5 Segment zaduen za promenu reima i navigaciju

kroz menije

Ovaj segment izvrava sledee funkcije:

Kada meni za konfiguraciju intermitentnog reima nije aktivan, pritiskom na
taster na Logo! Ureaju setuje se, a pritiskom na taster resetuje se flag M5,
koji oznaava odabrani reim (0 za kontinualni, 1 za intermitentni)
U intermitentnom reimu, pritiskom na taster ulazi se u meni za konfiguraciju
parametara ovog reima i selektuje tON za podeavanje (aktivan flag M9,
neaktivan M10). U ovom stanju, pritiskom na taster izlazi se iz menija za
konfiguraciju. Ukoliko se pak pritisne jo jednom, za podeavanje se selektuje
promenljiva tOFF (aktivni i M9 i M10). Pritiskom na taster vraa se u
prethodno stanje, tj. ponovo je za podeavanje selektovana promenjiva tON.

15

Konfiguracija parametara intermitentnog reima

Slika 4-6 Segment koda zaduen za obradu signala sa taster tokom konfigurisanja intermitentnog reima

Ovaj segment je relevantan samo kada se korisnik nalazi u meniju za konfiguraciju

intermitentnog reima. Podeavanje parametara je izvreno na sledei nain:
Pritiskom na ili bira se smer brojanja broja (blokovi B081 i B082).
Pritiskom odgovarajueg tastera poveava se ili smanjuje trenutna vrednost
brojaa, u zavisnosti od toga da li je za podeavanje selektovan parameter tON ili
tOFF (tj. da li je flag M10 neaktivan ili aktivan, respektivno).
Dobijene vrednosti mnoe se sa 5 i alju ka bloku B051 (videti deo Odreivanje
vrednosti izlaz) kao parametri TH i TL, ime se definie ciklus u
intermitentnom reimu.
Treba napomenuti da su ove vrednosti retentivne, pa se iskljuivanjem ureaja ne vraaju
na poetnu vrednost (tON = tOFF = 10s), ve zadravaju novu.

16

Poruke i podeavanje boje displeja

Slika 4-7 Segment koji kontrolie displej

Uloga ovog segmenta je vrlo jednostavna. U zavisnosti od stanja u kom se sistem nalazi
(inicijalizacija, kontinualni, intermitentni, konfiguracioni, kvar), prikazuje se odgovarajua
poruka. Primeri poruka bie dati u poglavlju Simulacija, a podeavanja njihovih blokova su
data u Dodatku II.
Logo!8 podrava i promenu boje displeja, za ta su zadueni flagovi M25, M29 i M30. Ta
funkcionalnost je u ovom programu iskoriena tako to displej menja boju u uto tokom
inicijalizacije, u crveno u sluaju kvara, a u svim ostalim sluajevima u belo.

17

5. Simulacija

Tokom simulacije, Logo!Soft Comfort daje pristup svim ulazima korienim u programu
i prikazuje status svih izlaza i digitalnih flagova. Takoe je mogue pristupiti odabranim
lokalnim promenljivama tako to se otvori Data Table. Za vreme trajanja simulacije, u
programu se prikazuje status svih blokova i konekcija, kao i parametara i drugih vrednosti
vezanih za pojedine blokove (proteklo vreme za Stopwatch, Asynchronous Pulse Generator
itd). Takoe je mogue prikazivati poruke koje se ispisuju na displeju, sa ogranienjem da
boje ne odgovaraju u potpunosti bojama koje su zaista i odabrane (umesto ute boje se
prikazuje zelena).

Slika 5-1 Prikaz dela prozora softverskog okruenja tokom simulacije. Promenljive od interesa uokvirene su u donjem
delu prozora.

U nastavku e biti prikazan scenario funkcionisanja sistema sa aspekta korisnika. Bie

pokazano da su ispunjene sve specifikacije, a osim manipulisanja ulazima i prikazivanja
izlaza, bie prikazivane i poruke koje se alju ka displeju ureaja. Poto bi prikazivanje
statusa konekcija i blokova u programu zbog njegove veliine i grafike prirode programa
zauzelo previe mesta, prikaz e biti ogranien na traku za ulaze i izlaze, obeleenu na slici 51. Poto su flagovi unutranji deo programa i njihov status nije vidljiv tokom korienja
fizikog ureaja, opisivanje njihovih stanja e biti izostavljeno. Spisak i opis svih ulaza,
izlaza i flagova dat je u Dodatku I.

19

Statusi i poruka prisutni pri prvom pokretanju predmeta prikazani su na slici 5-2. Na
displeju je prikazan naziv ovog rada, svi ulazi su iskljueni, kao i svi izlazi.

Slika 5-2

Nakon tri sekunde, sa prekidaem u srednjem poloaju, stanje ulaza i izlaza je

nepromenjeno, a poruka na displeju je prikazana na slici 5-3.

Slika 5-3

20

Pomeranjem prekidaa AUTO (I3) u desni poloaj ulazi se u kontinualni reim rada.
Motor je zaustavljen (Q3), zelena sijalica ugaena (Q1), a crvena upaljena (Q2).

Slika 5-4

Pritiskom na taster START (I1), motor bi trebalo da se ukljui. Meutim, ovde emo
pretpostaviti da su konstatovana dva kvara na kontaktoru (I8) i bimetalnoj zatiti. Rezultat
je prikazan na slici 5-5, s tim to crvena sijalica (Q2) nije trajno ukljuena, ve trepe. Displej
oznaava vrste kvarova koji su se dogodili.

Slika 5-5

21

Vraanjem prekidaa u srednji poloaj i otklanjanjem kvarova, a zatim okretanjem

prekidaa u srednji poloaj svi kvarovi se briu, a rezultat je isti kao na slici 5-4. Sada,
pritiskom na taster START (I1), motor se ukljuuje (Q3), crvena sijalica je iskljuena (Q2), a
zelena ukljuena (Q1). Na displeju je takoe pokazano da je motor ukljuen.

Slika 5-6

Zaustavljanjem motora pritiskom tastera STOP ponavlja se stanje sa slike 5-4.

Istovremenim pritiskom ESC i (C4) na Logo! ureaju ulazi se u intermitentni reim, to je
prikazano na slici 5-7.
U ovom reimu displej prikazuje vie informacija: da li je reim aktivan ili neaktivan,
da li je motor ukljuen ili iskljuen, kao i parametre ciklusa reima tON i tOFF.

Slika 5-7

22

Pretpostavimo da nam ne odgovaraju podeeni parametri, ve elimo da se motor

naizmenino ukljuuje na 5 sekundi i iskljuuje na 15 sekundi. Pritiskom ESC + (C2) ulazi
se u konfiguracioni meni, prikazan na slici 5-8.

Slika 5-8

Pritiskom ESC + (C3), parametar tON se smanjuje na vrednost od 5 sekundi. Pritiskom

ESC + (C2), a zatim ESC + (C4), vrednost tOFF je podeena na 15 sekundi, a rezultat na
displeju je prikazan na slici 5-9.

Slika 5-9

Dvostrukim pritiskom ESC + (C1) izlazi se iz konfiguracionog menija i na displeju

dobija prikaz kao na slici 5-10, sa promenjenim parametrima.

Slika 5-10

23

Pritiskom tastera START aktivira se intermitentni reim. Zelena sijalica (Q1)

naizmenino svetli fiksnom uestanou, motor (Q3) se ukljuuje i iskljuuje u skladu sa
podeenim parametrima ciklusa, a crvena sijalica (Q2) je iskljuena. Displej sada pokazuje da
je reim aktivan, kao i stanje motora slika 5-11. Na slici 5-12 je dat prikaz stanja u kojima
se mogu nai izlazi dok je reim aktivan.

Slika 5-11 Naizmenino ukljuivanje i iskljuivanje motora u intermitentnom reimu.

Slika 5-12 Primer vremenske promene izlaza Logo! modula dok je intermitentni reim aktivan.
Tokom prvog dela ciklusa smenjuju se prva dva stanja, a tokom drugog dela ciklusa
poslednja dva stanja.

Pretpostavimo da je intermitentni reim aktivan, a motor trenutno iskljuen. Pritiskom

ESC + (C3), prelazi se u kontinualni reim i motor se smesta ukljuuje, situacija identina
onoj na slici 5-6. Ukoliko bismo sada pritisnuli ESC + (C4), ponovo bismo uli u
intermitentni reim, koji bi sada bio aktivan, pa bi motor zapoeo ciklus: nastavio bi da radi
jo 5 sekundi, zatim se iskljuio na 15 sekundi, itd. Dakle, prelaskom iz jednog u drugi reim
ne menja se status lokalnih promenljivih START (V0.5) i STOP (V0.6). Ukoliko je jedan
reim aktivan (neaktivan), prelazi se u aktivan (neaktivan) reim.

24

6. Zakljuak

U ovom radu je razmatrana primena Logo! 0BA8 24RCE ureaja na primeru

jednostavnog upravljanja asinhronim motorom. Ispunjene su sve specifikacije i kreiran je
korisniki interfejs koji daje potpune informacije o stanju sistema. Simulacijom rada
programa je potvrena doraslost logikog modula ovom tipu zadatka i moe se konstatovati
da su njegove mogunosti u ovom kontekstu gotovo maksimalno iskoriene.
Naravno, mogua su poboljanja u odnosu na projektovano reenje. Pre svega, mogue je
unaprediti program spajanjem pojedinih redundantnih elemenata (npr. lokalne promenljive
START i STOP uvek imaju suprotne vrednosti osim u jednom izuzetnom sluaju koji se
moe lako zaobii, pojedine lokalne promenljive se mogu realizovati i kao flagovi, to bi
doprinelo smanjenju ukupnog broja blokova i itljivosti programa). Dalje, mogue je
unaprediti korisniki interfejs tako da prua vie informacija o stanju sistema u
intermitentnom reimu, npr. u kom trenutku ciklusa se program trenutno izvrava ili koliko je
vremena ostalo do kraja jednog perioda. Mogue je kreiranje dodatnih poruka koje bi davale
informacije o unutranjem stanju programa (flagovima i lokalnim promenljivama). Logo!
podrava i daljinsko upravljanje preko web servera ili smartphone aplikacije koje se moe
podesiti u nekoliko koraka. Konano, mogue je poveati robusnost celokupnog sistema tako
to bi se interakcija sa tasterskom kutijom zamenila upravljanjem START i STOP funkcijama
sa samog ureaja, kao i bezbednost sistema i rukovalaca uvoenjem zabrane startovanja
motora na odreeno vreme nakon konstatovanja izvesnih kvarova.
Proirenja van trenutnog sistema mogua su na dva naina. Sa jedne strane, moe se
dodati CRM modul koji bi obavetavao korisnike o stanju sistema putem SMS poruka i istim
putem primao naredbe, ili TD modul koji bi bio u stanju da prikae vie informacija o radu
sistema na estetski prihvatljiviji nain i proirio mogunost interakcije sa sistemom (dodatna
etiri tastera). Sa druge strane, postojei projekat bi se uz minimalne adaptacije mogao
iskoristiti kao deo hijerarhijskog sistema upravljanja povezivanjem sa nekim od S7 ureaja,
ili sa drugim Logo! ureajima koji bi obavljali srodne zadatke nad nekim drugim hardverom
u okviru jednog veeg nadsistema.
U svakom sluaju, i bez ovih poboljanja i proirenja, nedvosmisleno je pokazano da su
pametni releji adekvatno reenje za small-scale automatizaciju.

26

Literatura

1. Logic Module Logo Control, http://w3.siemens.com/mcms/programmable-logiccontroller/en/logic-module-logo/pages/default.aspx, 20.9.2016.

2. Logo!,
http://support.industry.siemens.com/cs/document/100761780/logo!?dti=0&pnid=1
3617&lc=en-WW, 20.9.2016.
3. Postavka vebe,
http://automatika.etf.rs/images/FAJLOVI_srpski/predmeti/obavezni_kursevi_OS/
OS3URV/laboratorija/15_Lab1_AC_motor.pdf, 20.9.2016.
4. TeSys Circuit Breakers, http://www.scribd.com/document/59724913/GV2ME08Telemecanique-Datasheet-516705, 20.9.2016.
5. TeSys D, http://www.schneider-electric.com/en/product-range/664-tesys-d/,
20.9.2016.
6. PreventaTM Machine Safety Products,
https://stevenengineering.com/Tech_Support/PDFs/45SFPREVENTA.pdf,
20.9.2016.
7. Vukosavi, S. (2010), Elektrine maine, Akademska misao
8. Logo!Soft Comfort Online Help, http://downloads.cdn.re-in.de/13000001399999/001302216-an-01-enSOFTWARE_LOGO__STARTER_KIT_12_24RCE.pdf, 20.9.2016.

28

Dodatak I Spisak ulaza, izlaza i promenljivih

ULAZI
Oznaka

Opis

Tip

I1

Taster START

Taster NO

I3

Prekida AUTO

Prekida 1P3T

I4

Taster STOP

Taster NO

I5

Sigurnosni sklop

Prekida 1P2T

I6

Bimetalna zatita

Prekida 1P2T

I7

Prekostrujna zatita

Prekida 1P2T

I8

Povratni signal sa kontaktora

Prekida 1P2T

IZLAZI
Oznaka Opis
Q1

Zelena sijalica

Q2

Crvena sijalica

Q3

Kontaktor

30

FLAGOVI
Oznaka

Opis

M1

Kvar na sigurnosnom sklopu

M2

Kvar na bimetalnoj zatiti

M3

Kvar na prekostrujnoj zatiti

M4

Kvar na kontaktoru

M5

Reim:

M6

Kraj inicijalizacije

M7

Prekida AUTO

M8

Inicijalizacioni flag

M9

Konfiguracioni meni

M10

Podeavanje

M11

Status START

M12

Status STOP

/Intermitentni

/tOFF

31

LOKALNE PROMENLJIVE
Adresa

Opis

V0.0

Kvar

V0.4

Prekida AUTO

V0.5

Status START

V0.6

Status STOP

V1.0

Kvar na sigurnosnom sklopu

V1.1

Kvar na bimetalnoj zatiti

V1.2

Kvar na prekostrujnoj zatiti

V1.3

Kvar na kontaktoru

32

Dodatak II Spisak blokova i njihovih parametara

Napomena: U spisku su prisutni iskljuivo blokovi kod kojih se bar jedan od parametara
razlikuje od default vrednosti. Kod svih ostalih blokova, parametri nisu menjani. Na kraju je
dat grafiki prikaz podeavanja teksta poruka.
Blok

Parametar

Vrednost

B036 (On-Delay)

On-Delay

3s

NQ8 (Network Output)

VB

Bit

VB

Bit

VB

Bit

B025 (Edge-Triggered Wiping Relay)

Pulse Width (TH)

40s

NI6 (Network Input)

VB

Bit

VB

Bit

NQ1 (Network Output)

NQ6 (Network Output)

NI7 (Network Input)

34

NI8 (Network Input)

NI11 (Network Input)

NI10 (Network Input)

NI15 (Network Input)

NI9 (Network Input)

NI14 (Network Input)

NI12 (Network Input)

VB

Bit

VB

Bit

VB

Bit

VB

Bit

VB

Bit

VB

Bit

VB

Bit

B023 (Asynchronous Pulse Generator) Pulse Width (TH)

500ms

Interpulse Width (TL) 500ms

B047 (Asynchronous Pulse Generator) Pulse Width (TH)

1s

Interpulse Width (TL) 1s

35

NI1 (Network Input)

B027 (Stopwatch)

VB

Bit

Time Base

10ms

B051 (Asynchronous Pulse Generator) Retentivity

On

NQ7 (Network Output)

VB

Bit

VB

Bit

VB

Bit

VB

Bit

VB

Bit

VB

Bit

VB

Bit

NQ9 (Network Output)

NQ10 (Network Output)

NQ11 (Network Output)

NI3 (Network Input)

NI4 (Network Input)

NI5 (Network Input)

36

NI13 (Network Input)

VB

Bit

B028 (Analog Threshold Trigger)

Treshold ON

200ms

NI5 (Network Input)

VB

Bit

VB

Bit

Start Value

Retentivity

On

Start Value

Retentivity

On

B087 (Mathematic Instruction)

V1/Operator

B088 (Mathematic Instruction)

V1/Operator

NQ2 (Network Output)

B081 (Up-Down Counter)

B082 (Up-Down Counter)

37

PORUKE
Blok

Prikaz

B034 (Message Texts)

B040 (Message Texts)

B053 (Message Texts)

38

B055 (Message Texts)

B077 (Message Texts)

B032 (Message Texts)

39