Sustainable development and

competitiveness through increase of the

energy efficiency by use of solar energy
and smart system
Project ref: 2007CB16IPO006-2011-2-22
The project is co-funded by EU through the
Bulgaria-Serbia IPA Cross-border Programme

Solarna toplotna konverzija, instalacije i

potencijali
AUTOR:Prof.DrStaniaStojiljkovi,
NataaCaki,dipl.ing.arh.

Februar2014

Sadraj
1.

UVOD................................................................................................................................. 5

2.

POTENCIJAL SOLARNE ENERGIJE U PREKOGRANINOM REGIONU ................ 6

3.

TEHNOLOGIJE SOLARNE TOPLOTNE KONVERZIJE............................................. 15

3.1.

Osnovni principi solarne termalne konverzije .......................................................... 15

3.2.

Kratak istorijat upotrebe solarne energije ................................................................. 20

3.3.

Klasifikacija dostupnih tehnologija za solarnu toplotnu konverziju energije ........... 22

3.3.1.

Instlcije s tenim rdnim medijumom .......................................................... 24

3.3.2.

Kompktni solrni bojleri .................................................................................. 24

3.3.3.

Instlcije s vzduhom ko rdnim medijumom .............................................. 24

3.4.

Koncentriui solarni kolektori sa praenjem sunca ................................................. 25

3.5.

Ravni Solarni Prijemnici ........................................................................................... 26

3.6.

Nezastakleni vodeni solarni kolektori ...................................................................... 27

3.7.

Zastakljeni Ravni Solarni Kolektori .......................................................................... 27

3.7.1.
3.8.

Vakuumski vodeni solarni kolektori ......................................................................... 41

3.8.1.
3.9.

4.

Konstrukcija ravnih PSE i sistema za korienje suneve energije ................... 37

Vakuumski vodeni solarni kolektori sa toplotnim cevima ................................ 46

Solarni koncentriui prijemnici - koncentratori ....................................................... 48

3.9.1.

Helistatorski makrokoncentrator ........................................................................ 49

3.9.2.

Koncentratori sa krivim ogledalima................................................................... 54

3.9.3.

Parabolocilindrini koncentrator (PCK) ............................................................ 55

3.9.4.

Koncentratorski sistemi sa ravnomernim (usaglaenim) okretanjem ka Suncu 57

3.9.5.

Izgled i konstrukcija razliitih tipova koncentratora ......................................... 58

TOPLOTNE PUMPE ....................................................................................................... 62

4.1.

RASHLADNI CIKLUSI TOPLOTNIH PUMPI ...................................................... 67

4.1.1.

Teoretski rashladni ciklus .................................................................................. 69

4.1.2.

Koeficijent hlaenja i grejanja ........................................................................... 73

4.2.

4.2.1.

Kompresori ........................................................................................................ 75

4.2.2.

Razmenjivai topote........................................................................................... 82

4.2.3.

Isparivai ............................................................................................................ 85

4.2.4.

Kondenzatori ...................................................................................................... 86

4.2.5.

Automatika......................................................................................................... 87

4.2.6.

Rashladni fluid ................................................................................................... 88

4.3.

Toplotni izvori toplotnih pumpi ................................................................................ 90

4.4.

Prirodni toplotni izvori .............................................................................................. 92

4.4.1.

Vazduh ............................................................................................................... 94

4.4.2.

Voda ................................................................................................................... 96

4.4.3.

Zemlja ................................................................................................................ 98

4.4.4.

Suneva energija .............................................................................................. 102

4.5.

Sorpcioni rashladni ureaji...................................................................................... 102

4.5.1.

Absorpcione toplotne pumpe ........................................................................... 104

4.5.2.

Adsorpcioni sistemi ......................................................................................... 108

4.6.

5.

Komponente toplotnih pumpi.................................................................................... 74

Primena toplotnih pumpi u grejanju i klimatizaciji ................................................. 114

4.6.1.

Javni objekti ..................................................................................................... 115

4.6.2.

Primena toplotnih pumpi u industriji ............................................................... 119

METODLOGIJA ZA ODABIR INTELIGENTNOG SOLARNOG SISTEMA ........... 123

5.1.

Primena solarnih toplotnih kolektora u sistemima sa toplotnom pumpom ............. 123

5.2.

Solarno hlaenje ...................................................................................................... 125

5.3.

Integracija solarnih sistema sa inteligentnim sistemima ......................................... 126

5.4. Odabir solarne instalacije na osnovu potreba korisnika za sanitarnom toplom vodom
i toplotnom energijom za grejanjem i hlaenjem ............................................................... 129
5.5.
6.

Napomene o stagnaciji kod solarnih toplotnih prijemnika...................................... 130

ZAKLJUAK................................................................................................................. 134

U ovom radu prikazani su rezultati o potencijalu za upotrebu solarnih termalnih

instalacija za srpski deo prekograninog regiona Srbija-Bugarska. Obuhvaene su
osnove konverzije solarne energije u toplotnu energiju i objanjeni osnovni principi i
glavne karatkeristike dostupnih solarnih termalnih tehnologija. Posebna panja
posveena je inteligentnim solarnim sistemima i upotrebi tehnologija sa kojima je
mogue integrisati solarne instalacije kako bi se bolje iskoristili solarni potencijali,
poveao udeo upotrebe solarne energije tj. solarna pokrivenost sistema ili poveala
efikasnost sistema. Na kraju, pretstavljen je metod za izbor solarnog sistema i dati su
komentari za projektante za integraciju inteligentnih solarnih sistema. Ovaj tekst, Study
of solar thermal energy installation potentials je pripremljen na srpskom za potrebe
projekta: Sustainable development and competitiveness through increase of the energy
efficiency by use of solar energy and smart system, Project ref: 2007CB16IPO006-20112-22, The project is co-funded by EU through the Bulgaria-Serbia IPA Cross-border
Programme.

1. UVOD
Od pojave parne maine do danas, evidentan je porast potronje energije. Dananja
proizvodnja energije i dalje uglavnom zavisi od fosilnih goriva ije rezerve su ograniene, to
je dovelo do pojava prvih energetskih kriza u XX veku. Ovaj trend se nastavlja i danas i
verovatno e imati svoju kulminaciju u XXI veku. Kako savremeno drutvo ima potrebe za
razliitim vidovima energije, za dalji razvoj i napredak ljudskog drutva neophodan je
tehniki i tehnoloki razvoj. Nove tendencije u razvoju energetike imaju ciljeve poput
racionalnog korienja energije, odrivog razvoja, primene obnovljivih izvora energije,
stabilnosti energetskog sektora i poveanja raspoloivosti energetskih sistema. Na osnovu
analize mnotva dostupnih tehnologija i istraivanja u ovoj oblasti, u budunosti bi mogli da
budu od posebnog znaaja svemirski solarni sistemi za zemaljsku proizvodnju elektrine
energije, solarne tehnologije, gorive elije i nuklearna energija [1]. Ipak, mnoge od ovih
tehnologija su jo uvek u ranim fazama razvoja te je potrebno dosta vremena i istraivanja
kako bi njihov potencijal doao do izraaja na svetskom energetskom tritu. Neke evropske
zemlje, poput Nemake, obustavile su svoje nuklearne programe nakon skoranjih akcidenata
u nuklearnoj elektrani Fokuima u Japanu, zbog katastrofalnih posledica moguih akcidenata
u ovakvim postrojenjima. U skorijoj budunosti, ljudsko drutvo e ipak zavisiti pre svega od
konvencionalnih tehnologija manje energetske efikasnosti, zasnovanih uglavnom na
sagorevanju fosilnih goriva sa poznatim problemima emisija gasova staklene bate. Iz tog
razloga je bitno planiranje i usavravanje postojeih energetskih kapaciteta u skladu sa
poznatim principima odrivog razvoja, racionalne upotrebe primarne energije i poveanja
stabilnosti na energetskom tritu i raspoloivosti postojeih kapaciteta.
Efektivna reenja navedenih problema ogledaju se u paljivom planiranju i analizi
potrebnih vidova i koliina energije na razliitim lokacijama, u pravilnoj integraciji procesa sa
upotrebom mini i mikro proizvodnih kapaciteta putem pametnih mrea (SMART GRID) na
liberalizovanom energetskom tritu. Poetkom 2007. godine, Savet Evrope je obelodanio
svoj cilj dostizanja 20% uea obnovljivih izvora energije u strukturi ukupne proizvodnje
energije 2020. godine. Poslednjih godina u Evropskoj uniji su u primeni razni podsticajni
modeli: dravne subvencije, smanjenja poreza na dodatu vrednost, poreski krediti, netorazmena, zeleno oznaavanje, naknada trokova.

2. POTENCIJAL SOLARNE ENERGIJE U

PREKOGRANINOM REGIONU
Sektor energetike, ne samo u prekograninom regionu Srbije sa Bugarskom (Slika 1),
ve i u svetu, uslovljen je ogranienim rezervama prirodnog gasa i nafte, konstantnim
porastom potronje a samim tim i porastom cena energije. Poveanje emisija CO2 zagreva
atmosveru efektom staklene bate, to dovodi do dalekosenih klimatskih promena. Iz
navedenih razloga neophodno je odgovorno i odrivo ponaanje kada se radi o energiji, to sa
sobom nosi pitanja energetske stabilnosti i sigurnosti drave sa ekonomskog, privrednog i
drutvenog aspekta. Razvijene zemlje Evropske Unije (EU) i pored visokog stadijuma
razvijenosti u poreenju sa Srbijom pa ak i Bugarskom, se suoavaju sa ovim problemima.
Naalost moramo biti potpuno svesni da ak ni stari a ni novi lanovi Evropske Unije (EU),
iako su imali daleko vie vremena, povoljnije trine i politike uslove za implementaciju
evropske regulative u oblasti zajednikog trita, promocije obnovljivih izvora energije i
energetske efikasnosti, poboljanje kompetetivnosti, sigurnosti snabdevanja i nivoa zatite
ivotne sredine (u energetskom sektoru), jo uvek nisu uspeli da u potpunosti primene
evropske zakone u ovom sektoru. Pored toga, usvajaju se evropske regulative koje nalau
ispunjavanje novih, stroih kriterijuma iz svake od navedenih oblasti.

Slika 1. Mapa prekograninog regiona Srbije i Bugarske

Odluka Evropske unije da se do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije povea na
20% ukupne proizvodnje je dobar pokazatelj situacije u kojoj se nalazimo. Struktura potronje
primarne energije u Srbiji data je na slici 2, gde se vidi da 75% potronje primarne energije
ine fosilna goriva- ugalj i nafta. Vaenje uglja i njegovo sagorevanje u naim sadanjim i
buduim termoelektranama je naa velika vrednost, prednost i sigurnost, ali to ne znai da je
rasipanje energije opravdano.

Slika 2. Potronja primarne energije u Srbiji

Srbija, kao veliki potroa elektrine energije, ima ansu da samo racionalnom
potronjom i poveanjem ukupne energetske efikasnosti doe do vika elektrine energije bez
gradnje novih proizvodnih elektroenergetskih kapaciteta.
Iz navedenih razloga se u svetu, pa i kod nas, velika panja posveuje obnovljivim
izvorima enerije [3] . Suneva energija moe imati znaajno mesto u energetici jedne zemlje
jer predstavlja obnovljiv i neiscrpan energetski resurs. Ipak, ako pogledamo procenu
potencijala obnovljivih izvora energije u Srbiji, vidimo da Solarna energija ima udeo od oko
15% (slika 3), to ne predstavlja najvei potencijal. Interesantno je da se energetske
tehnologije bazirane na korienju suneve energije najvie razvijaju u tehnoloki i ekonomski
monijim zemljama. Za to postoji vie razloga od kojih su najvaniji strateki, ekonomski i
ekoloki faktori.
Ogromna uteda primarne energije bi se ostvarila kada bi svako domainstvo imalo
bar jednu jedinicu solarnog kolektora kojim bi se grejala sanitarna potrona voda. Kako se u
Srbiji elektrina energija uglavnom koristi za pripremu sanitarne tople vode, ovo bi
predstavljalo i rastereenje elektro energetskog sistema. U prethodnih dvadesetak godina
solarna termalna konverzija je zauzimala neznatnu ulogu u poreenju sa ostalim obsnovljivim
izvorima energije [4]. Teite je bilo usmereno na razvoj oblasti u kojima se proizvodi
elektrina energija, kao to su vetrogeneratori i fotonaponska konverzija sunevog zraenja.
Razlog naglog preokreta je donoenje planova Evropske unije za primenu obnovljivih izvora
energije do 2020. godine.

VrstaOIE(Mtoe)
0.2

0.2

Hidro19.8%
0.8
0.6

2.3

Sunce14.8%
Biomasa55.6%
Vetar4.9%
Geotermalnaenergija4.9%

Slika 3. Procenjeni potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji

Zbog zapostavljenog razvoja u prethodnom periodu niskotemperaturna primena
suneve energije e u neposrednoj budunosti doiveti ogroman napredak, jer 50% ukupne
potrebne energije za grejanje moe da se podmiri energijom Sunca. To se moe ostvariti samo
velikim naunim i istraivakim radom, proverom i primenom u praksi. Kada se zna da se
preko 40% energije u Evropi i kod nas troi na zagrevanje prostora onda je jasno da u toj
oblasti mogu da se ostvare najvee utede primenom solarne energije. Ministarstvo rudarstva i
energetike Vlade Republike Srbije usvojilo je strategiju razvoja energetike do 2015. godine
kojim je definisala program upotrebe Novih obnovljivih izvora energije kao trei prioritet, pri
emu prva tri prioritetna programa predstavljaju osnovni predustlov ekonomski izvesnom,
energetski efikasnom i ekoloki prihvatljivom razvoju energetike Srbije u narednom periodu
[2]. U strategiji je prikazana i analiza scenarija dinamikog ekonomskog razvoja (DER) i
usporenog ekonomskog razvoja (UER) zemlje, gde se posebno tretira probelem upotrebe
obnovljivih izvora energije (slika 5). Ovde se vidi da je planirani udeo proizvodnje energije iz
OIE zapravo vrlo skroman. Strategija razvoja energetike Republike Srbije predlae intenzivnu
gasifikaciju. Ovim Prioritetom je predvien Program tzv. "gasifikacija", u okviru koga se
predvia, uvoenje gasa u oko 400 000 novih domainstava u Srbiji do 2015. godine sa ciljem
da se u ovom sektoru, po ovoj osnovi, smanje potrebe za elektrinom energijom, za bar 2300
GWh, pri scenariju DER, odnosno 1500 GWh, pri scenariju UER, u kom sluaju bi gas bio
obezbeen bar za 260 000 novih stanova [2].

Slika 4. Upotreba obnovljivih izvora energije u Srbiji

Naroito interesantnu grupu potroaa toplotne energije ine brojni industrijski,

turistiki, sportski, medicinski, vojni i drugi objekti. Poznato je da ovi objekti za grejanje
sanitarne ili tehnoloke vode troe znaajne koliine elektrine energije dobijene
sagorevanjem vrstih, tenih i gasovitih goriva. To se lako moe ostvariti korienjem veoma
jednostavnih sistema za korienje suneve energije [4].
Sunevo zraenje koje dospeva do povrine Zemlje se razlikuje od spektra
izvanzemaljskog solarnog zraenja. Ove promene su uzrokovane promenom rastojanja
izmeu Sunca i Zemlje, atmosferskom rasejanou molekula vazduha, vodene pare i praine u
atmosferi, kao i atmosferskom koncentracijom kiseonika, ozona, vode i ugljen-dioksida.
Analizom podataka sunevog zraenja utvreno je da promena integralnog zraenja
tokom vremena ne odstupa vie od 1,5%. Rasprenost, odnosno koncentracija molekula
vazduha, vodene pare i estica praine i dima u atmosferi utiu na umanjenje propusnosti
sunevog zraenja na povrinu Zemlje. Na promenu vrednosti zraenja koje dospeva do
gornjih slojeva atmosfere utie i promena rastojanja izmeu Zemlje i Sunca tokom godine.
Ova promena se nalazi u granicama odstupanja od 3%.Iz navedenog je evidentna i nauno
utvrena injenica, po kojoj je snaga sunevog zraenja na Zemlji u toku zime ak vea za
5,8% od snage zraenja leti. Ovaj porast snage zraenja zasniva se na injenici da je Sunce, za
severnu poluloptu, blie Zemlji zimi za oko 3% nego leti. Ukupni efekti zraenja energije su
ipak leti vei za odgovarajua podneblja - zbog due putanje Sunca preko neba (dueg
vremena trajanja obdanice). Meutim, promene nastaju i u zavisnosti od meteorolokih uslova
atmosfere, kao i od ugla upada zraka na Zemlju, odnosno na povrinu do koje dospeva.

10

Slika 5. Intenzitet direktnog i difuznog solarnog zraenja

Atmosfersko dejstvo na Sunevu radijaciju ogleda se u promenama koje uzrokuju

refrakciju i disperziju zraenja, ime se u stvari menja smer putanje i vri razdvajanje
susednih talasnih duina. Slabljenje suneve radijacije uzrokuje difuzno i apsorpciono dejstvo
atmosfere. Ukupno Sunevo zraenje koje dospeva do povrine Zemlje naziva se globalnim
zraenjem, a sastoji se iz dve komponente: direktnog i difuznog zraenja. Direktno zraenje
predstavlja komponentu globalnog zraenja koje direktno dospeva na povrinu Zemlje pri
jasnom i vedrom danu. Deo ukupnog zraenja se prilikom prolaska Sunevih zraka kroz
atmosferu rasipa zbog nailaska na estice vode, praine i drugih oblika aerozagaenja. Pravac
direktnog Sunevog zraenja se moe odrediti na svakoj taki Zemljine povrine
geometrijskim korelacijama, dok je pravac difuznog zraenja veoma sloen i zavisi od
atmosfere, a ne od Sunca.Komponenta direktnog zraenja je dominantna u potencijalu
globalnog zraenja za vedre dane, dok se udeo difuznog zraenja kree najee u granicama
od 8 do 22% od ukupnog. Oblanih dana je svo zraenje difuznog karaktera. U zavisnosti od
doba godine i klimatskog podruja difuzno zraenje premauje i 30% od globalnog, te postaje
itekako znaajna komponenta Sunevog energetskog dejstva [5]. Na slici 6, prikazana je
promena dozraene energije sunevog zraenja u jasnom danu na Horizontalnu povrinu u
zavisnosti od geografske irine lokacije.

11

Slika 6. Dozraena energija sunevog zraenja u jasnom danu na Horizontalnu povrinu- za

razliite geografske irine [5]
U zimskom periodu je, u naem podneblju, ukupno energetsko dejstvo sunevog
zraenja manje od letnjeg, ali je jo uvek dovoljno efikasno za korienje. Tako npr. iz
komercijalnih tipova solarnih kolektora, moe se u grejnoj sezoni dobiti - po jednom metru
kvadratnom i jednom danu - energija koja se kree (u zavisnosti od meseca u godini i lokaciji
potroaa) - od 1,2 do 3,0 kWh. To znai da ploasti solarni kolektor (PSE) za 30 dana u
mesecu moe predati nekom potroau toplote od 36 do 90 kWh sa jednog metra kvadratnog
kolektora. PSE ija je povrina deset puta vea, moe obezbediti od 360 do 900 kWh energije
meseno, a kolektor povrine od 30 m2 - od 1.080 do 2.700 kWh meseno - to je sa aspekta
potrebe grejanja ve znaajna koliina toplote. U grejnoj sezoni je mogue dobiti od dejstva
sunevog zraenja oko 360 kWh toplotne energije sa jednog kvadratnog metra PSE, odnosno
oko 11.000 kWh sa povrine od 30 m2. [4]
Poto se temperatura radnog fluida u solarnom kolektoru (pri preporuenim brzinama
strujanja) u zimskom periodu kree najee od 40 do 60 (a maksimalno 80C), jasno je da se
kod sistema centralnog toplovodnog grejanja u periodu najniih temperatura ne mogu se u
dovoljnoj meri koristiti. Meutim, im su spoljni uslovi povoljniji, odnosno, kada je spoljna
temperatura oko 0 C ili vie, mogunost korienja toplote iz ploastih solarnih kolektora je
vea. Tada kotlovska instalacija najee radi sa temperaturama od 60/45 C.
Sunevo zraenje na Zemlji dostie gustinu snage od 970 do 1.030 W/m2 (obino se u
inenjerskim razmatranjima uzima srednja vrednost od 1.000 W/m2) [4], pri emu korisno
dozraena koliina energije na jedinicu slobodno orijentisane povrine, zavisi od njene
orijentacije (treba da je orijentisana prema jugu), od njenog nagiba (poeljno je da sunevi
zraci dospevaju na prijemnu povrinu pod uglom to bliem - normalnom, kako bi ozraenje gustina snage bila to vea), od konstrukcije i energijskih karakteristika prijemnika suneve
energije, doba dana, doba godine, vremena insolacije, atmosferskih uslova, eksploatacionih

12

uslova i dr .U tom smislu, zavisno od insolacionih uslova, tipa i konstrukcije PSE - moe se sa
jednog metra kvadratnog PSE godinje dobiti oko 500 do 1.200 kWh toplotne energije, to je
priblino ekvivalentno toplotnoj energiji koja se dobija iz 50 do 120 litara lo - ulja [4].

Slika 7. Prosean intenzitet globalnog sunevog zraenja na horizontalnu povrinu: za Januar

(levo) i Juli (desno). Izvor: World Bank (2007): Serbia: Analysis of Policies to Increase
Renewable Energy Use- Study Funded by the ESMAP
Prosean broj sunanih dana u prekograninom regionu Srbije je 272 godinje, tj. oko
2300 sunanih sati, to je vie od evropskog proseka. Prosean intenzitet sunevog zraenja na
jugu Srbije je oko 1,7 kWh/m2 dnevno u januaru, tj oko 5,9-6,6 kWh/m2 denvno u Julu (slika
7)., to je u proseku godinje oko 1400 kWh/m2. Kvalitetna procena potencijala Srbije kada su
u pitanju instalacije solarnih kolektora i solarnih sistema jo uvek nisu dostupne. Poznato je da
postoji puno, uglavnom manjih, solarnih instalacij u zemlji, sli sistematizacija instalisanog
potencijala nije dostupna. U pojedinim oblasitma je udeo realno dozraene energije u odnosu
na moguu dozraenu priblino 50%. Naravno, od posebnog je znaaja raspodela zraenja u
toku dana i meseca, i neophodna je upotreba rezervnih sistema za periode poveane
oblanosti. Po nekim procenama, ukupan potencijal aktivnih solarnih tehnologija iznosi oko
50-60% potreba za toplotnom energijom. Uprkos tome, nedovoljan je broj novo izgraenih
solarnih instalacija, a uzrok je najverovatnije loa ekonomska rentabilnost investiranja u
ovakve instalacije za individualno grejanje u odnosu na trenutne cene drugih energenata. U
tabeli 1. date su srednje dnevne sume globalnog Sunevog zraenja za neka mesta u srpskom
delu prekograninog regiona Srbija-Bugarska.

13

Tabela 1. Srednje dnevne sume globalnog Sunevog zraenja u kWh/m2 za neka

mesta u prekograninom regionu
Mesto
Mesec
Uku. god. Sred. god.
J
F M A M J
J
A C O N D
Ni
1,75 2,60 3,45 5,00 6,10 6,35 6,70 6,15 5,35 3,45 1,85 1,50 1531,40 4,20
Kurumlija 2,15 3,00 3,60 5,05 5,85 6,05 6,55 6,10 5,30 3,50 2,00 1,75 1550,50 4,25
Vranje
1,70 2,70 3,65 5,15 6,15 6,40 6,50 6,35 5,25 3,45 1,85 1,50 1543,40 4,23
Negotin
1,35 2,05 3,25 4,85 6,05 6,60 6,95 6,25 4,75 2,90 1,45 1,20 1453,35 3,98
Zajear
1,50 2,25 3,25 4,80 6,05 6,45 6,95 6,30 4,95 2,95 1,50 1,30 1498,05 4,02

Najvei potencijal za korienje solarne energije imaju gradovi u junom delu Srbije Ni, Kurumlija, Vranje.
Poto se relativan odnos Sunca prema mestu na kojem je locirana prijemna povrina
menja tokom dana, meseca i godine, neophodno je kod nepokretnih prijemnika obezbediti,
pravilnom orijentacijom maksimalnu osunanost prijemne povrine, te time i povoljniji
energetski uinak. Meutim, ukoliko smetajne mogunosti prijemnika Suneve energije ne
dozvoljavaju idealnu junu orijentaciju, a na tome se u krajnjoj liniji ne mora insistirati,
mogue je isti postaviti u zakrenutom poloaju (u odnosu na jug) bez velikog smanjenja
energetskog priliva.Korekcioni faktor za smanjeno primljeno zraenje zbog odstupanja
prijemne povrine od juga - za geografske irine mesta od 41 do 47, dat je u tabeli 2. [5]
Poto se i ugao kojeg zaklapa Sunev zrak sa svojom horizontalnom projekcijom menja
tokom dana, meseca i godine - optimalan nagib statine prijemne povrine predstavlja
kompromisno reenje po kojem taj nagib odgovara srednjem uglu za odreeni period
eksploatacije tokom godine. U tabeli 3 data je zavisnost ugla nagiba prijemne povrine prijemnika Suneve energije (u odnosu na horizontalnu ravan) od perioda u godini za dobij
anje maksimalnog energetskog uinka na statinoj prijemnoj povrini u tom, odreenom
periodu [5].

14

Tabela 2 - Koeficijent smanjenja zraenja zbog odstupanja orijentacije prijemne

prijemne povrine od juga - za nekoliko gradova
Geografska irina ()
Odstupanje od juga ()
Koeficijent V (-)
15
0,961
42
30
0,916
45
0,870
15
0,956
43
30
0,911
45
0,865
15
0,951
44
30
0,906
45
0,860
15
0,953
45
30
0,904
45
0,855
15
0,954
46
30
0,902
45
0,850
Tabela 3 - Optimalan nagib statine prijemne povrine za ostvarenje maksimalnog
energetskog uinka Sunevog zraenja u odreenim periodima tokom godine - za 45
geografske irine
Mesec u godini Potreban nagib statine prijemne povrine ()
Za mesec u godini Za godinje doba Za zimsko i letnje Za celu godinu
polugodite
Januar
66
Februar
57
60 do 50
oko 60
Mart
45
April
34
Maj
26
30 do 20
oko 30
Juni
22
40 do 45
Juli
26
Avgust
34
30 do 40
Septembar
45
Oktobar
57
Novembar
66
60 do 70
oko 60
Decembar
70

15

Energija koju sunce tokom godine emituje na 1 m krova kue u Srbiji je jednaka
energiji koja se dobije sagorevanjem 130 litara nafte - a pri tome je potpuno besplatna [5].

Slika 8 - Godinja suma globalnog sunevog zraenja dospela na razliito nagnute

povrine

Kao neminovni preduslov razvoja iskorienosti solarne energije kod nas, namee se
neophodnost da se domae znanje usmeri i finansira u oblasti toplotne konverzije sunevog
zraenja kako bi se postigli odgovarajui rezultati:
smanjenje energetske zavisnosti
poveanje zaposlenosti stanovnitva
smanjivanje porodinih trokova za energente i time doprinos smanjenju
siromatva
smanjenje zagaenja nae okoline.

3. TEHNOLOGIJE SOLARNE TOPLOTNE KONVERZIJE

3.1. Osnovni principi solarne termalne konverzije

16

Energiju sunca je mogue koristiti aktivno ili pasivno. Kod pasivne primene, solarna
radijacija se koristi direktno -bez upotrebe posebnog tehnikog sistema za solarnu konverziju.
Pasivni solarni sistemi, praktino predstavlaju sastavni deo nekog veeg sklopa, koji nije
prioritetno namenjen iskorienju solarne energije. Pasivni solarni sistemi predstavljaju takve
sisteme kod kojih se toplota Sunevog zraenja direktno prenosi na grejni medijum - najee
vazduh, koji je ogranien staklenim zidom objekta (staklenik aplikovan uz objekat). Toplota
se, unutar grejanog objekta, prenosi prolazom kroz zid i prirodnim strujanjem zagrejanog
vazduha (kroz otvore na zidu) u grejanu prostoriju. Svi ostali sistemi, kod kojih je prijemnik
poseban element sistema u kojem radni medijum prinudno struji, predstavljaju aktivne solarne
sisteme. Postoje i hibridna reenja oba pomenuta sistema.
Za aktivnu upotrebu solarne energije koriste se solarni prijemnici. Objekti izloeni
dejstvu Sunca koji primaju deo dozraene energije nazivaju se prijemnicima Suneve
energije. U zavisnosti od karaktera transformacije energije Sunevog zraenja u njima,
odnosno od njenog izlaznog oblika, razlikuju se sledee vrste prijemnika:
Toplotni prijemnici, kod kojih se energija Sunevog zraenja transformie u toplotu.
Transformacija nastaje prilikom nailaska fotona svetlosti na prepreku sa koje se ne reflektuje,
ve biva apsorbovan. Pri tome se kinetika energija fotona svetlosti transformie u toplotnu
energiju estica prepreke - apsorbera.
Fotoelektrini prijemnici, kod kojih se suneva energija transformie u elektrinu.
Konverzija Sunevog zraenja u elektrinu energiju vri se (direktno u jednom fizikom
procesu) u tzv. "solarnoj eliji" izraenoj od poluprovodnikog elementa.
Hemijski prijemnici, kod kojih se energija Sunevog zraenja transformie u hemijski
energetski potencijal. Ova transformacija se odvija posredstvom materije izloene dejstvu
Suneve energije koja uestvuje u hemijskoj reakciji, iji je krajnji ishod materija sa
odreenim energetskim potencijalima (na primer gorivo).
Bio (ili biohemijski) prijemnici, kod kojih se energija Sunevog zraenja transformie
u drugi vid energije, pri emu je intermedijalno sredstvo u kojem se ta konverzija odvija
materija biolokog porekla (biljke).

17

Slika 9. Tok energije kod zastakljenog solarnog prijemnika: A- zraenje na povrinu

kolektora, B- Refleksija sa staklene povrine, C- Absorbcija u staklu prijemnika, D Refleksija sa absorbera, E- Absorber, F- Kondukcija kroz kuite kolektora, G- Radijacija sa
apsorbera, H- konvekcija
Bio - prijemnici Suneve energije egzistiraju u prirodnim (spontanim) uslovima, te se
ne smatraju tehnikim sistemom za prijem zraenja. Takoe se ni sve materije, odnosno
predmeti prirodnog ili vetakog porekla koji su izloeni Sunevoj svetlosti i kod kojih se
zbog manje ili vee apsorpcije odvija transformacija u toplotu - ne mogu smatrati tehnikim
prijemnicima Suneve energije. U izvesnoj meri se to odnosi i na hemijske prijemnike
Sunevog zraenja.
Na dananjem stepenu saznanja i poznavanja problematike korienja energije
Sunevog zraenja, kao i dostignutog nivoa tehnologije, tehnikim sistemima se mogu
smatrati samo prijemnici za toplotnu i elektrinu konverziju Suneve energije. Meutim,
uvaavajui injenicu uske uzrono - posledine povezanosti tehnoloke osnove i
ekonominosti proizvodnje ovih prijemnika, dolazi se do jo preciznije identifikacije
raspoloivog sistema transformacije Suneve energije za razliite potrebe.
Tehnologije za korienje energije sunevog zraenja kod tehnikih sistema baziraju
na dva osnovna principa, i to:

18

1) na korienju toplotnog dejstva sunevog zraenja, pri emu se energija sunevog

zraenja transformie u toplotu na apsorberu prijemnika suneve energije (toplotni
PSE). Kod ovih tipova PSE se ostvaruje proseni stepen efikasnosti transformacije
dozraene suneve energije u korisno odvedenu toplotu - od 35 do 55% i
2) na korienje fotoelektrinog efekta, pri emu se suneva svetlost direktno
transformie u elektrinu energiju u fotonaponskom prijemniku sunevog zraenja
(fotoelektrini PSE). Kod ovih tipova PSE se dozraena energija pretvara u korisno
odvedenu elektrinu energiju sa efikasnou od 10 % do 20 % - zavisno od tipa i
konstrukcije, te eksploatacionih i insolacionih uslova.
Primena suneve energije termalnom konverzijom u praksi se koristi za:
Zagrevanje sanitarne vode u kuama, stanovima, hotelima, hostelima, domovima
uenika i studenata, domovima za stara lica, obdanitima, restoranima i sportskim
objektima
Zagrevanje sanitarne vode za naselja koja imaju distribuciju tople vode iz gradskih
toplana u periodu kada toplane ne rade.

Zagrevanje bazena u kuama i sportskorekreativnim centrima

Zagrevanje vode ili drugih fluida u industrijskim procesima
Zagrevanje staklenika i plastenika u poljoprivrednoj proizvodnji
Suenje poljoprivrednih proizvoda
Destilaciju vode za industrijske potrebe

Zagrevanje prostora kao dopunsko sredstvo u periodima kada ima dovoljno sunanih
dana
Proizvodnju elektrine energije na bazi toplotne konverzije sunevog zraenja (parne
turbine)
U procesima za hlaenje prostora
Solarni kolektori predstavljaju posebnu vrstu razmenjivaa toplote koji vre konverziju
dozraene suneve energije u energiju radnog medijuma. Solarni kolektor apsorbuje
dozraenu solarnu energiju, vri konverziju ove energije u toplotnu i prenosi je random fluidu
(vodi, vazduhu, ulju i sl.) koji struji kroz kolektor. Toplotna energija dobijena na ovaj nain se
koristi direktno za pripremu tople vode ili za hlaenje pomou toplotom pogonjenih
rashladnih ureaja, ili se vri akumulacija ove energije pomou akumulatora toplote.
U 80% sluajeva primene, sistemi za grejanje koji kao primarnu energiju koriste
energiju zraenja Sunca, koriste se za zagrevanje potrone tople vode (PTV) [3]. Razlog za to
je to je potronu vodu potrebno zagrejati do relativno niske temperature (40-60C), kao i to
su potrebe za potronom toplom vodom stalne tokom cele godine, pa ak i neto poveane

19

tokom letnjeg perioda. Niske potrebne temperature potrone tople vode i male razlike u
odnosu na temperaturu spoljanjeg vazduha, obezbeuju visok stepen iskorienja solarne
energije, naroito leti kada ove energije ima najvie.
Solarni sistemi za zagrevanje potrone tople vode mogu biti sa prinudnom cirkulacijom
radnog fluida i sa prirodnom cirkulacijom radnog fluida. Po pravilu, sistem za PTV sa
prinudnom cirku-lacijom sastoji se od:

prijemnika solarne energije (PSE),

rezervoara za toplu vodu, sa predajnikom toplote,
cevovoda,
cirkulacione pumpe,
ekspanzionog suda,
pripadajue armature i

regulaciono-upravljakog sistema.

Na slici 10. prikazana je ema aktivnog sistema za zagrevanje potrone tople vode
pomou energije zraenja Sunca.

Slika 10. Sistem za zagrevanje potrone tople vode pomou energije zraenja Sunca sa
prinudnom cirkulacijom radnog medijuma (fluida)
Za razliku od Solarnih grejnih sistema (SGS) sa prinudnom cirkulacijom, sistemi sa
prirodnom cirkulacijom radnog fluida nemaju cirkulacionu pumpu. Cirkulacija radnog fluida
u ovom sistemima ostvaruje se na osnovu razlike gustina koja nastaje kao posledica razlike
izmeu temperatura zagrejanog i hladnog fluida. Relativno teko regulisanje i upravljanje

20

ovim sistemima glavni su razlozi da se oni po pravilu primenjuju kao unapred sklopljene
kompaktne jedinice sa samo jednim ili dva Prijemnika Solarne Energije (PSE)(slika 10)
SGS za potronu toplu vodu (PTV) je optimalno dimenzionisan ako godinji udeo
iskoriene solarne energije u ukupno potrebnoj energiji za pripremu potrone tople vode kod
manjih sistema iznosi 55-65 %, odnosno kod srednjih 35-45 %. U sluaju veih udela
iskorienja solarne energije sistem bi bio predimenzionisan (naroito leti), a odnos
investicionih trokova i energetskih dobitaka nepovoljan.
U sluaju pravilno dimenzionisanog sistema, koliina toplote koju obezbeuje SGS
dovoljna je da u letnjim mesecima zadovolji ukupne potrebe za zagrevanjem potrone tople
vode. Vano je znati da se pomou SGS energija Sunca moe prikupiti i pretvoriti u toplotnu
samo za vreme sunanih dana, odnosno kada ima Sunca. U sluaju oblanog vremena i kinih
dana SGS nee moi da obezbedi dovoljnu koliinu energije za grejanje. Za velike prekide
dozraivanja solarne energije, koji se obino deavaju tokom zimskih meseci, neophodno je
da svaki SGS za zagrevanje PTV bude opremljen i konvencionalnim sistemom za zagrevanje
vode (elektrina energija, prirodni gas itd.). Da bi se premostili krai noni prekidi i
eventualni dnevni prekidi u snabdevanju solarnom energijom, koji se javljaju i tokom letnjih
meseci, kao nezaobilazan element u svaki SGS ugrauje se i akumulacioni rezervoar za toplu
vodu.
Da bi SGS za zagrevanje PTV mogao pouzdano i kvalitetno da radi, potrebno je
paljivo dimenzionisati svaku njegovu komponentu. Predimenzionisani sistemi, osim to ne
mogu da opravdaju investiciona sredstva, mogu stvoriti i odreene tehnike probleme u radu
sistema. Najee su to problemi vezani za pregrevanje radnog fluida, problem njegovog
preteranog irenja, ugroavanje rada sigurnosnog ventila i trajnosti radnog fluida.

3.2. Kratak istorijat upotrebe solarne energije

Solarna energija koristila se jo od starih Grka [6]. Postoje pisni podci (grki
istorir Plutrh, 46-120. godine posle Hrist) o sluju pljenj brod rimske flote n domku
grke oble (212 godine pre Hrist) od strne Arhimed, koji je poznvjui optiku upotrebio
mnotvo polirnih grkih titov d nprvi konkvno ogledlo i d usmeri koncentrisni
Sunev zrk u rimski brod. Arhimed je posle tog nvodno npiso knjigu o goreim
ogledlim li nem opipljivog trg o tome.
Mnogo vekov ksnije A.Kircher (1601-1680.) relizovo je niz eksperiment d
upli piljevinu s dljine poput Arhimed li nem suvnih pisnih trgov o njegovim
rezulttim.

21

Tokom 18-tog vek u Evropi i n Srednjem Istoku grde se solrne pei sstvljene od
koncentrisnih kolektor (polirni metl, soiv i ogledl), koje su mogle d tope metl
(gvoe, bkr, ...). U istom veku frncuski nunik Lvuzije kombincijom primrnog i
sekundrnog soiv, koristei Suneve zrke dostie temperturuod 1750C.
U devetnestom veku kreu pokuji d se pokrenu prne turbine koristei
koncentrisno Sunevo zrenje za proizvodnju pare niskog pritiska. Prve rzultate u ovoj
oblasti dao je A. Monchot, u periodu 1864-1878. Problemi nstju kd se ispostvi d su
tkvi projekti vrlo neispltivi. Znimljivo je d su ti prvi pokuji rzmtrli sisteme
koncentrisnog Sunevog zrenj, to je zntno komplikovnije od nekoncentrujuih
sistem, pri emu je za refleksiju sunevog zraenja korieno srebro.
1901. A.G. Enes je instalirao koncentriui kolektor prenika 10m, oblika koji podsea
na kiobran, pri emu se u ii voda zagrevala u kotu za proizvodnju pare niskog pritiska, koja
je koriena za dobijanje mehanikog rada za sistem za navodnjavanje na farmi u Kaliforniji.
Godine 1912. Shuman i V.S. Voys zpoinju grdnju njveeg solrnog pumpnog postrojenj
u Medi (Egipt). Projekt je uspetpno relizovn 1913., rdilo se o 1200 m2 prbolinih
cilindr (svki 62 m duine) fokusirnih u prtee psorpcione cevi. Ov solrn min" je
svkog dn u trjnju od 5 sov dvl sngu od 37-45 kW.
Prestl je s rdom 1915., jeftin fosiln goriv su bil sigurno i vei rzlog tome,
od poetk Prvog svetskog rt. Tokom dvdesetog vek koriste se uglvnom dv princip z
koncentrciju Sunevog zrenj, s centrlnim i distribuirnim prijemnicim. Sistemi postiu
od 100 p sve do 1500C. O ovim sistemim e vie biti rei u dljem tekstu.
Idej d se Sunev energij koristi z zgrevnje niskotemperturske vode koj se
koristi u dominstvim, jvlj se 30-ih godin prolog vek (rvni solrni kolektori).
Industrijsk proizvodnj solrnih vodenih grej zpoinje rnih 60-ih godin prolog vek i
u stlnom je usponu. Prvo su rzvijeni jeftini termosifonski sistemi s rezervorom iznd
kolektor. Meutim, sistemi s prinudnom cirkulcijom iko skuplji preuzimju primt, pre
sveg, zbog rhitektonskih i estetskih zhtev.
Godine 1839. Bekerel otkriv fotonponski (FN) efekt u selenijumu. Nove
silicijumske FN elije, proizvedene 1958. imle su efiksnost od 11%, li i cenu od 1000
dolr po instlisnom vtu elektrine snge.
Ksnije (1960.) bivju otkriveni i drugi mterijli s slinim krkteristikm, poput
glijum rsenid. Do krj 2002. u svetu je instlisno oko 2 GWp (GWp - sng) koj se
dobij pri stndrdizovnim, mksimlno povoljnim uslovim Sunevog zrenj) i tj trend
eksponencijlno rste, uz pd cene ovkvog nin proizvodnje elektrine energije.

22

3.3. Klasifikacija dostupnih tehnologija za solarnu toplotnu konverziju

energije

Postoji vie mogunosti za klasifikaciju solarnih sistema. Potrebno je prvo napraviti

razliku izmeu solarnih sistema i prijeminka Solarne energije. Solarni sistemi predstavljaju
zaokruene instalacije za definisani vid korienja solarne energije i razlikuju se pasivni i
aktivni sistemi. U ovom radu vie panje e biti posveeno aktivnim solarnim sistemima.
Posebnu tehnologiju korienja toplotnog dejstva sunevog zraenja, predstavljaju tzv.
"pasivni solarni sistem" kojima se obezbeuje grejanje prostora kua i drugih objekata, pri
emu se prijemnik suneve energije izvodi na principu integracije dela grejanog objekta i
prijemnika suneve energije. Klasian primer pasivnog solarnog sistema predstavla
Trombeov zid. Godine 1960. promovisana je ideja grejanja objekta korienjem masivnog
zastaklenog zida. Od prvobitne konstrukcije Trombeov zid je doiveo niz modifikacija i
pobolanja.
Prijemnici kod kojih se energija Sunevog zraenja direktno transformie u
toplotu su danas tehniki, tehnoloki i ekonomski najjednostavniji i najprimenljiviji za iroku
upotrebu. U ovoj grupi se razlikuju dve osnovne vrste prijemnika - u zavisnosti od
temperaturnog nivoa radnog medijuma koji se u njima moe dostii:
-

niskotemperaturni prijemnici, i
visokotemperaturni prijemnici.

U grupu niskotemperaturnih prijemnika spadaju svi prijemnici kod kojih se radna temperatura
radnog medijuma kree najee do 100C.
Kod visokotemperatumih prijemnika se Sunevi zraci, zahvaeni sa vee povrine,
fokusiraju (koncentriu) na neku manju povrinu, pri emu se, u zavisnosti od konstrukcije,
ostvaruju visoke radne temperature - i do nekoliko hiljada stepeni Celzijusa (komercijalni
tipovi kompaktnih prijemnika ostvaruju temperature od nekoliko stotina stepeni).
Prema radnom medijumu kojim se toplota sa prijemnika odvodi prema potroau,
ovi prijemnici se dele na:
- prijemnike sa tenim rashladnim sredstvom, i
- prijemnike sa vazduhom kao rashladnim sredstvom.

23

Kod prijemnika sa tenim rashladnim sredstvom (nosiocem toplote), radni medijum

moe biti voda ili neka druga tenost (antifriz, ulje i sl.).
Kod prijemnika sa vazduhom kao radnim medijumom toplotu sa apsorbera odnosi
vazduh, te mu je konstrukcija znatno jednostavnija.
Druga podela se moe napraviti prema mogunosti kretanja, na stacionarne
kolektore i kolektore sa sistemom za praanje sunca u jednoj i dve ose. Postoji podela i po
opsegu radnih temperature na nisko srednje i visoko temperaturne kolektore.
Stacionarni kolektori se postavljaju na odreenom mestu i nemaju mogunost praenja
sunca. Postoje tri osnovne vrste ovih kolektora:
-

Ploasti kolektori (FPC flat plate collectors)

Stacionarni paraboliki koncentriui (Stacionary compound parabolic collectors
CPC)
Vakumski (evacuated tube collectors ETC)

Prema optikoj metodi prijema solarne energije, postoje dve osnovne vrste solarnih
kolektora: nekoncentriui i koncentriui. Nekoncentriui solarni kolektor ima istu povrinu
za prijem i apsorpciju solarne energije, dok koncentriui obino imaju sistem za praanje
sunca i konkavnu reflektujuu povrinu za usmeravanje sunevih zraka ka manjoj prijemnoj
povrini, ime se poveava toplotni radijacioni solarni fluks.
U zavisnosti od konstrukcijske koncepcije prijemnika postoji niz podela prema
odreenim karakteristikama konstrukcije - oblika ili upotrebljenog materijala, ali u ovom
kontekstu oni se dele na:
-

elementarne prijemnike, i
integralne prijemnike.

Sistemi sa koncentrisanjem sunevog zraenja baziraju na zahvatanju sunevog

zraenja sa vee povrine odgovarajuim ogledalima (paraboloidnim, hiperboloidnim,
parabolocilindrinim, ravnim - heliostatski sistemi i dr.) i reflektovanjem - uz znaajan stepen
koncentracije (poveanja gustine snage) na odgovarajui apsorber u kojem se stvaraju
temperature od 200 do hiljadu i vie stepeni Celzijusa. Ovakvi sistemi se takoe mogu
koristiti za pripremu tople vode, suenje i dr., ali su prevashodno namenjeni "proizvodnji"
elektrine energije u tzv. " solarnim elektranama" koje imaju termoenergetski sistem slian
sistemu klasinih termoelektrana (jedino to je u ovom sluaju proizvodnja pare obezbeena
dejstvom sunevog zraenja).

24

3.3.1. Instlcije s tenim rdnim medijumom

U prksi njeu primenu imju solrne instlcije koje ko rdni medijum koriste
neku tenost ili vzduh. Ov dv tip instlcije, u sutini funkcioniu n slin nin, jedino
se rzlikuju komponente sistem i rdni medijum u njim.
Kod instlcij s tenim rdnim medijumom, nosilc toplote moe biti vod, vod
pomen s nekim ntifrizom ili tenost n bzi ntifriz koj je rzvijen z primenu u
solrnim instlcijm. U ovkvoj instlciji tenost koj se zgrejl u vodenim
prijemnicim suneve energije se njee dejstvom centrifuglne pumpe potiskuje kroz
cevovod k rzmenjivu toplote. U njemu se greje potron snitrn ili tehnolok vod, pri
emu se rzmenjiv moe izvesti s veom zpreminom, tko d se u njemu vri istovremeno
rzmen i kumulcij toplote u msi vode (kombinovn bojler - rzmenjiv toplote).
Meutim, kod veih instlcij, rzmenjiv toplote i skldite tople vode su obino zsebni,
tko d postoji potreb prinudne cirkulcije zgrejne vode iz rzmenjiv toplote u skldite
toplote - koje se odvij dejstvom cirkulcione pumpe - kroz cevovod tzv. sekundrnog,
odnosno potronog krug instlcije.
3.3.2. Kompktni solrni bojleri
Kompktni solrni bojleri predstvljju iroko primenjivn sistem z grejnje vode
sunevom energijom. To su kompktni ureji koji se sstoje od jednog, ili ee dv solrn
kolektor i termoizolovnog rezervor - bojler u kojem se nlzi vod koj se greje.
Zapremina bojlera se obino kree od 200 do 300 litr. Oprem je smeten i privren n
posebnoj noseoj konstrukciji meusobno je povezn termoizolovnom cevnom
instlcijom koj omoguuje termosifonsko - prirodno strujnje vode kroz instlciju.
U prksi se primenjuju i verzije kod kojih je strujnje vode prinudno -dejstvom
centrifuglne pumpe. Z rzliku od prethodnog tip, ovkvi solrni bojleri morju biti
prikljueni n izvor elektrine energije.
Nek reenj kompktnih solrnih bojler se izruju s dodtnim rezervorom z
vodu ime je omogueno snbdevnje vodom i u situcijm kd ne funkcionie npjnje
vodom iz vodovodne instlcije.
3.3.3. Instlcije s vzduhom ko rdnim medijumom
Kod solrnih instlcij s vzduhom ko rdnim medijumom - nosiocem toplote,
obino se zgrejn vzduh iz vzdunog PSE, dejstvom centrifuglnog ventiltor potiskuje
kroz knlski rzvod - do grejne prostorije. Ako ne postoji mogunost d u toj grejnoj
prostoriji doe do znjnijeg zgenj vzduh, rshlen vzduh se potiskuje ponovo u
solrni kolektor - n dogrevnje. Ovkv sistem instlcije se koristi kod grejnj prostorij

25

ku ili drugih objekt. Nrvno, u sistemu se td obino nlzi filter z odvjnje

mehnikih estic neistoe (prine) iz vzduh. Uvoenje sveeg vzduh iz spoljne
sredine u grejne prostorije se moe ostvriti n klsin nin
3.4. Koncentriui solarni kolektori sa praenjem sunca

Poveanje izlaznih temperatura solarnih kolektora postie se smanjivanjem povrina

na kojima se javljaju gubici toplote. Daleko vie temperature od onih koje se mogu postii
ploastim kolektorima se dobijaju koncentrisanjem solarne radijacije na relativno malim
povrinama kolektora. Ovo se postie upotrebom optikih ureaja izmeu izvora radijacije i
povrine apsorbera. Kod koncentriuih kolektora, vri se koncentracija solarne energije
optikim putem pre nego to doe do procesa prenosa toplote. Koncentracija se moe postii
refleksijom ili prelamanjem solarnog zraenja upotrebom ogledala i soiva. Reflektovani ili
prelomljeni svetlosni zraci se koncentriu u oblasti ie, ime se poveava fluks na eljenoj
povrini. Stepeni kontencratcije, tj. odnos aperture i povrine apsorbera, mogu da variraju za
vie redova veliine, od jedininih vrednosti pa do reda veliine od 10,000. Poveanje ovog
odnosa znai poveanje temperature snabdevanja energije. Pratea posledica ovog poveanja
su i dodatni zahtevi u pogledu preciznosti i kvalitetnog pozicioniranja optikog sistema.
Tabela 4. Pregled solarnih kolektora sa glavnim karakteristikama
Kretanje
Tip
Tip
Stepen
apsorbera
koncentracije
Stacionarni

Jedno osni
praenjem

Dvo osni
praenjem

Ravni
ploasti
(FPC)
Vakumski (ETC)
sa Sloeni paraboliki
(CPC)
Linearni
Fresnel
Reflektor (LFR)
Parabolini (PTC)
Cilindrini (CTC)
sa Parabolini
tanjir
(PDR)
Heliostatsko polje
(HFC)

Ravni

Indikativni
temperaturni
opseg
30-80

Ravni
Cevni
Cevni
Cevni

1
1-5
5-15
10-40

50-200
60-200
80-300
80-250

Cevni
Cevni
Takasti

15-45
10-50
100-1000

80-300
80-300
100-500

Takasti

100-1500

150-2000

26

Usled oiglednog kretanja sunca preko neba, konvencionalni koncentriui kolektori

prate sunevo dnevno kretanje. Postoje dve glavne metode, pomou kojih se vri praenje
kretanja sunca. Prva metoda je metoda azimuta koja podrazumeva praenje po azimutu i
visini, ime je omogueno precizno praenje sunca koncentratora. Paraboloidni solarni
kolektori uglavnom koriste ovakav system. Drugi pristup je jednoosno praenje gde kolektor
prati sunce u jednom pravcu bilo od istoka ka zapadu ili od severa ka istoku. PTC kolektori
obino koriste ovu metodu.
3.5. Ravni Solarni Prijemnici
Ravni, niskotemperaturni prijemnici za termalnu konverziju Sunevog zraenja,
koje danas proizvodi svetska solarna industrija (za potrebe privrede i vanprivrede uopte),
zasnivaju se na koncepciji kojom se obezbeuje njihova univerzalna aplikacija na objekte.
Zbog toga se tehniki izvode kao zasebne celine u iji sklop ulaze neophodni elementi kao to
su: transparent, apsorber, termika izolacija i odgovarajue kuite koje hidroizoluje
unutranjost prijemnika od dejstva spoljne sredine.
Ovakva koncepcija, zbog univerzalnosti primene, zahteva sloeniju tehnologiju
proizvodnje i sloeniju konstrukciju prijemnika, to je u direktnoj vezi sa viom cenom
proizvoda, odnosno njihovom niom ekonominou.
Meutim, integralni prijemnici se direktno aplikuju na juno orijentisanu povrinu objekta
(krovite, fasada) i ne zahtevaju posebno kuite, poto povrina objekta predstavlja zadnju
graninu povrinu prijemnika. Na taj nain deo objekta predstavlja prijemnik Suneve
energije integralnog tipa.
Niskotemperaturni prijemnici Suneve energije zasnivaju se na koncepciji koja
omoguuje njihovu aplikaciju na razliite objekte i na razliite nosee konstrukcije. Zbog toga
se tehniki izvode kao zasebne celine u iji sklop ulaze neophodni elementi kao to su:
transparent, apsorber, termika izolacija i odgovarajue kuite koje hidroizoluje unutranjost
PSE od dejstva spoljne sredine. Na kuitu se nalaze cevi ili kanalski prikljuci za dotok
(rashlaenog) i odvod (zagrejanog) radnog medij uma i - u zavisnosti od tipa konstrukcije i
proizvoaa -prikljuci za nesmetanu aplikaciju prijemnika na odgovarajuu konstrukciju.
Ravni solarni kolektor se sastoji iz tri osnovna dela: upojaa ili apsorbera, toplotne izolacije i
zastaklenja.

27

Slika 11 Nezastakleni vodeni kolektori za zagrevanje bazena

3.6. Nezastakleni vodeni solarni kolektori
Nezastakleni vodeni solarni kolektori su najjednostavnije i najjeftinije konstrukcije
kolektora. Praktino, sastavleni su samo od apsorbera kroz koji struji voda, zagrevajui se.
Najee se izrauju od crne plastike, otporne na starenje pod ultravioletnim zraenjem (slika
11).
Kako je apsorber u direktnom kontaktu sa okolnim vazduhom, bez staklenog
pokrivaa, apsorpcija je maksimalna, ali i emisija takoe, kao i konvektivni gubici. Shodno
tome, nezastakleni vodeni kolektor ima visoku poetnu efikasnost koja brzo opada sa
poveanjem razlike temperature radnog fluida i okoline, kao i smanjenjem insolacije.
Efikasnost im naroito opada pri niim spolnim temperaturama i vetrovitom vremenu. Zato
se ovi kolektori koriste za maksimalne temperature radnog fluida do 30C. Zanimlivo je da
pri visokim nonim temperaturama vazduha, ovi kolektori mogu i dale funkcionisati, ali sada
kao konvektivni grejai.
Veliki rastur taaka koje definiu efikasnost nezastaklenog, gumenog, vodenog
kolektora govori u prilog tome da su toplotni gubici kod ovih kolektora veoma promenjivi i
strogo zavisni od brzine strujanja vetra.
Namena im je, prevashodno, grejanje vode u bazenima, za pranje vozila
(predgrevanje), u uzgajalitima riba.
3.7. Zastakljeni Ravni Solarni Kolektori
Ovaj tip kolektora bi se mogao nazvati klasinim. Sastoji se (slika 12) od steklene
ploe, apsorbera, izolacije i kutije kolektora. Cevni sistem je integrisan (spojen) sa telom
apsorbera na razliite konstruktivne naine.
Princip funkcionisanja je jednostavan. Sunevo zraenje koje pada na kolektor, prolazi
svojim najveim delom kroz staklenu plou i apsorbuje se, najveim delom, na povrini

28

apsorbera. Provoenjem kroz apsorber i konvekcijom u integrisanim cevima (ili kanalima)

voda preuzima toplotnu energiju, na odgovarajuem temperaturskom nivou. Kao to je to
pokazano u odelku 1.5, to je radna temperatura via, vii su i toplotni gubici u okolinu, to se
delimino umanjuje. Dobrom izolacijom koja se nalazi u kutiji kolektora iza apsorberske
ploe. Izolacija ne nalee sa donje strane na plou apsorbera, ve postoji dodatni izolacioni
vazduni sloj izmeu njih. Prirodnom, ili prinudnom, cirkulacijom voda odnosi apsorbovanu
koliinu toplote i odrava radnu temperaturu kolektora, naravno u uslovima stacionarnog
zraenja.
Ravni solarni kolektori (RRS) su najkorienija vrsta kolektora, koja je, takoe,
najprisutnija na tritu. Uobiajene radne temperature kod ovih kolektora idu do 100 C. Kod
naprednih i specijalnih konstrukcija radne temperature mogu ii i do 200 C, ali o tome e biti
vie rei kasnije.
Tabela 5.Karakteristike tipinih ravnih vodenih. solarnih kolektora
Karakteristika
Jednostavni S
Napredni IRS
Spajanje cevi i ploe Korienjem dodatnog materijala Ultrasoninim
apsorbera
(lemlenje)
zavarivanjem
Prevlaka apsorbera
Crna mat boja
Hromna
selektivna
prevlaka
Zastaklenje
Staklo sa niskim sadrajem Re
Staklo
sa
niskim
sadrajem Re
1 Optika efikasnost (-)
0,79
0,80
Optimalni nagib kolektora Geografska irina + 5 do10
Geografska irina + 5 do
10

ema tipinog solarnog kolektora data je na slici 12. Solarna radijacija prolazi kroz
zastakljeni prozirni sloj i dolazi do povrine apsorbera, gde se vri absorpcija najveeg dela
suneve energije i prenosi radnom medijumu koji cirkulie kroz metalne cevi. Apsorber je
ravna ploa od materijala koji dobro absarbuje Suneva zraenje, premazana matcrnom
bojom u kojoj protie transportni medijum i odvodi toplotu dobijenu Sunevim zraenjem.
Toplotna izolacija spreava gubljenje toplote iz kolektora na njegovim bonim stranama, a
naroito sa donje strane. Zastakljenje moe biti jednostruko i dvostruko, a retko trostruko i
ima ulogu obrazovanja u kolektoru ve poznatog efekta staklene bate, kao i zatite od
spoljnih meterorolokih promena. Postoje razliite vrste apsorbera s obzirom na materijal od
kojeg su napravljeni, nain bojenja njegove povrine, efikasnost u predaji toplote
transportnom radnom fluidu i nain ugradnje u solarni sistem.

29

Slika 12. Ravni solarni kolektor

Ravni kolektori se najmsovnije koriste. Obino se koriste za niskotemperaturne
aplikacije sa temperaturama do 80oC.
Apsorber je kod svih tipova PSE zatvoren u odgovarajuem kuitu, tako da se na
odreenom rastojanju sa njegove prednje - prijemne strane nalazi najee jedna ili dve
transparentne pokrivke, a sa njegove zadnje i bonih strana nalazi se termika izolacija.
Zaptivni i spoj ni elementi obezbeuju potrebnu hidrozaptivenost i vrstinu sklopa svih
elemenata koji sainjavaju konstrukciju prijemnika.
Posebnu grupu niskotemperaturnih PSE ine specijalne vrste prijemnika za neku
posebnu namenu kao npr. u poljoprivredi (za grejanje objekata staklenika i plastenika),
skladinih prostora, za predsuenje i suenje poljoprivrednih proizvoda), u industriji (za
suenje industrijskih proizvoda i dr.), u domainstvima i turizmu (za grejanje sanitarne i
bazenske vode) i dr.
Klasino staklo se masovno koristi pri izradi ravnih solarnih kolektora, jer poseduje
visok koeficijent dijatermije (visoku transparentnost) za kratkotalasno Sunevo zraenje. Za
stakla sa malim sadrajem gvoa, koeficijent dijatermije iznosi 0,85-0,90 pri upadnom uglu
zraka od 90.
Staklo ima i svoje loe karakteristike, kao pokrivna povrina ravnih solarnih kolektora.
Staklo ima veliku gustinu, to znatno uveava ukupnu masu kolektora. Skupo je i lomlivo, to
stvara probleme pri eventualnim udarima u plou kolektora. Apsorbujui dugotalasno

30

zraenje, staklo se zagreva i emituje isto delom u okolinu, to poveava toplotne gubitke
solarnog kolektora.
U praksi se koriste i plastini materijali za porkivne povrine . ravnih solarnih
kolektora. Plastini materijali su znatno jeftiniji od stakla, nisu krti i lomlivi, veoma su laki
(deset puta manje gustine od stakla). Meutim, ovi materijali imaju relativno veliku
propustlivost dugotalasnog zraenja, nepostojani su pri dugom izlaganju ultravioletnom
zraenju i visokim temperaturama. Antirefleksno staklo je, takoe, u upotrebi i ono moe u
odreenoj meri poveati njegovu propustlivost (transparentnost).
S obzirom na do sada reeno o funkcionisanju solarnih kolektora i njihovoj
efikasnosti, namee se zakluak da materijal apsorbera solarnog kolektora treba da ima
sledee karakteristike: to je mogue vei koeficijent apsorpcije za kratkotalasno zraenje
(Sunevo zraenje), to je mogue manji koeficijent emisije za dugotalasno zraenje, odlinu
toplotnu provodlivost, malu masu, trajnost, otpornost na koroziju i visoke temperature i malu
cenu.
Jako je teko zadovoliti sve ove zahteve u jednom materijalu, ali se uvek pronalaze
optimalna reenja. Apsorberske ploe se najee dele u dve grupe: neselektivne i selektivne
apsorbere. Neselektivni apsorber ima, praktino, identine vrednosti koeficijenta apsorpcije
kratkotalasnog i emisije dugotalasnog zraenja. Osnovni materijal apsorbera je metal visoke
toplotne provodlivosti, bakar, aluminijum ili nerajui elik (koji ima znaajno manju
toplotnu provodlivost u odnosu na Si i Al). Kao materijal apsorbera ree se koriste plastini
materijali i to samo za niskotemperaturne solarne kolektore. Strana apsorbera izloena
Sunevom zraenju je najee premazana crnom apsorbujuom bojom. Neselektivni
apsorberi odlino apsorbuju Sunevo zraenje, ali i intenzivno zrae kratkotalasno zraenje
to poveava toplotne gubitke solarnog kolektora.
Da bi se ova pojava eliminisala, naroito. u solarnim kolektorima koji rade na visokim
radnim temperaturama, primenjuju se selektivni apsorberi, koji su efikasniji, ali imaju i znatno
viu cenu.
Klasini selektivni apsorber sastoji se od gornjeg vrlo tankog sloja, filma (koji se meri
mikrometrima) materijala koji odlino apsorbuje kratkotalasno zraenje (kz), a minimalno
emituje dugotalasno zraenje (dz). Ovo zraenje povrinski film apsorbera proputa, najee,
do reflektujue metalne povrine apsorbera, koja ima visok koeficijent refleksije. Mogua je i
varijanta sa korienjem neselektivne apsorbujue povrine apsorbera i ogledala postavlenog
iznad apsorbera, koje proputa dugotalasno, a reflektuje kratkotalasno zraenje. U tabeli 6,
date su najee koriene prevlake selektivnih apsorbera i njihove karakteristike. Varijanta sa
korienjem selektivnih boja je jeftinija od metalnih prevlaka nanoenih specijalnim
postupcima.

31

Tabela 6 Vrste i karakteristike selektivnih prevlaka za apsorbere

Prevlaka
Osnova
Absorbcija
Emisija
dt. Maks. radna Postojanost
Sunevog zraenja
zra-enja
temp.
o
(-)
(-)
( C)
CrNI NiSl
Re,
0,85-0,96
0,05-0,15
288
Osrednja
Si,2p/A1
Crni hrom
A1, Si, Re 0,82-0,96
0,04-0,15
427
Vrlodobra
Crni bakar
Si
0,85-0,95
0,10-0,15
316
Bakar oksid
Si, Re, A1 0,87-0,90
0,08-ODb
Anodni
A1
0,90-0,96
0,10-0,23
aluminijum
Metal karbid
Si, Staklo 0,82-0,93
0,02-0,05
Selektivna
Veina
0,93
0,3
boja
Crna boja
Bilo koja 0.95-0.97
0,95-0,97
Varijanta sa korienjem selektivnih boja je jeftinija od metalnih prevlaka nanoenih
specijalnim postupcima.
Poloaj i nain vezivanja cevi ili kanala kojim protie radni fluid sa apsorberskom ploom je
veoma vaan i tehnoloki zahtevan (slika 13).
Primer A prikazuje apsorber i transportne kanale izraene izjedna. Na ovaj nain je
ostvaren odlian kontakt izmeu fluida i zagrejane ploe apsorbera. Primeri B i C prikazuju
apsorbersku plou i cevi (najee se koriste bakarne cevi) spojene sa gornje ili donje strane
ploe. Metode spajanja mogu biti razliite, meko ili tvrdo lemlenje, korienje termikog
cementa, metalnih spojki (radi pojeftinjenja tehnologije izrade). Primer B prikazuje
pravougaone transportne kanale spojene sa apsorberom. Na ovaj nain se postie boli kontakt
fluida i apsorbera u odnosu na prethodna dva primera. Kako apsorberi rade na visokim
temperaturama, za ovaj sistem poelno je primeniti sigurniji nain vezivanja (tvrdi lem,
naprimer).

32

Slika 13. Poloaj i nain vezivanja cevi ili kanala kojim protie radni fluid sa apsorberskom
ploom
Treba napomenuti da kada je radni fluid celom povrinom apsorbera u kontaktu sa njim,
toplotna provodlivost apsorbera nije od znaaja. Takav je sluaj sa apsorberom od
polikarbonata u vidu uple ploe, podelene na niz pravougaonih elija, kroz koje protie
voda.
Materijali kutije ravnog solarnog kolektora treba da poseduju odreenu vrstinu,
trajnost, otpornost na koroziju i ostale vremenske uticaje, malu masu i naravno, prihvatlivu
cenu. Radi se uglavnom, o nerajuem eliku i aluminijumskim legurama, koje imaju
zadovolavajuu vrstinu, a malu masu i dobru otpornost prema koroziji.
Kada se radi o specifinim konstrukcijama ravnog kolektora kao to je vakuumski, i
materijal kutije treba da odgovori na poveane zahteve za njegovim kvalitetom.
Plastini materijali su jeftiniji od aluminijuma ali postoji veliki problem sa njihovom
trajnou i postojanou karakteristika na viim temperaturama i pod raznim meteorolokim
uticajima, naroito ultravioletnim zraenjem.
Energetska efikasnost PSE, odnosno njihova efikasnost da transformisanu energiju
Sunevog zraenja u toplotu na apsorberu predaju radnom medijumu, odnosno sredstvu koje
rashlauje zagrejan apsorber (korisna energija raspoloiva za predaju "potroau") zavisi od
veliine toplotnih gubitaka. Pri tome intenzitet toplotnih gubitaka po jedinici povrine PSE
zavisi od njegovih konstruktivnih karakteristika, nagiba, radnih uslova (temperature apsorbera
na koju utie temperatura i protok radnog fluida) i uslova okoline (temperature okoline, brzine
strujanja vazduha - brzine vetra i dr.).
Ravni nietemperaturni prijemnici Suneve energije sa tenim radnim sredstvom nosiocem toplote, koje danas proizvodi svetska solarna industrija za primenu u procesima
grejanja vode i drugih tenosti, imaju manje - vie slinu konstrukciju i istu toplotnu emu, te

33

se mogu predstaviti - u zavisnosti od broja transparentnih pokrivki - odgovarajuim

reprezentativnim tipovima.
Pod energetskom efikasnou niskotemperaturnog ravnog prijemnika Suneve energije
podrazumeva se njegova sposobnost da odreenu koliinu dozraene Suneve energije
pretvori u korisnu toplotu, koja se iz njega odnosi radnim medij umom - nosiocem toplote
(tenost ili vazduh).
U prijemniku se radnom fluidu podie (za vreme prijema Sunevog zraenja)
temperatura za neku vrednost koja zavisi od projektnih parametara, njegove konstrukcije i
klimatskih uslova. Od vrednosti ovog porasta temperature direktno zavisi i veliina termike
efikasnosti PSE. Sa porastom temperature radnog fluida, odnosno razlike njegove srednje
temperature i temperature okoline (to podrazumeva da PSE radi sa viom temperaturom
apsorbera) rastu i toplotni gubici.
Istraivanja, vezana za toplotne ravne prijemnike suneve energije, usmerena su, pre svega, na
iznalaenje novih, efikasnijih, prikladnijih materijala, konstrukcija, tehnologija i reenja
sistema za ekonomino i dugorono korienje suneve energije, te u funkciji toga na
matematiki egzaktna i/ili fenomenoloka opisivanja i tumaenja njihovog energetskog
bilansa.
Pri tome, odgovarajue jednaine energetske, odnosno termike efikasnosti u vaeoj
literaturi nisu date u funkciji vremena eksploatacije, odnosno vremena izloenosti degradativnim dejstvima (spoljnim i unutranjim uticajima), to ograniava njihovu primenu
samo na nove PSE.
Kod veine tipova PSE koji su odreeno vreme u eksploataciji, primena vaeih jednaina
energetske efikasnosti je neadekvatna, neprecizna, a stoje vreme eksploatacije due - i izrazito
pogrena.
Zbog heterogenosti karaktera spoljnih uticaja na termoenergetsku efikasnost PSE, ovi
uticaji su veoma sloeni za neko odreenije matematiko modelovanje, pa se istraivanja pada
termoenergetske karakteristike i uticaj na to smanjenje odreuje od sluaja do sluaja eksperimentalnim putem.
Degradacionim uticaj ima su podlone sledee komponente ravnih nie temperaturnih
prijemnika suneve energije:
a) transparentna pokrivka;
b) apsorber;
c) termika izolacija.
Transparentna pokrivka PSE je izloena sledeim degradacionim dejstvima:
l. Taloenju praine i drugih estica aerozagaenja na njenu spoljnu povrinu;
2. Deponovanju praine i drugih estica aerozagaenja na njenu unutranju povrinu;

34

3. Deponovanju praine i drugih estica aerozagaenja u povrinskom sloju

transparenta;
4. Deponovanju razliitih komponenata - sastavnih elemenata iz boje apsorbera, boje
drugih delova i termike izolacije na unutranju povrinu transparenta;
5. Hemijskim dejstvima iz atmosfere i iz komponenata PSE;
6. Ultravioletnom dejstvu sunevog zraenja;
7. Dejstvu visokih i niskih temperatura (termika nestabilnost materijala transparenta) i
8. Druga dejstva od manjeg znaaja i pod specifinim uslovima
Apsorber je izloen sledeim degradacionim uticajima:
- taloenju praine i estica aerozagaenja - zbog "efekta disanja" PSE,
- pojavi korozije ili drugih hemijskih procesa usled dejstva vlage,
- promeni apsorpcione karakteristike usled degradacije crnog premaza koja nastaje
starenjem boje - dejstva sunevog zraenja, nedovoljne termo - stabilnosti boje, i dr.,
- formiranja oksidacionog sloja izmeu apsorbera i apsorberske cevi, taloenja
kalcijumkarbonata ili drugih neistoa na unutranju povrinu apsorberske cevi,
slabljenje spoja apsorberske cevi i apsorberske ploe i drugi specifini uzroci.
Termika izolacija je izloena degradacionim dejstvima usled:
- deponovanja vlage,
- termo-hemijske nestabilnosti i
- drugih specifinih uticaja.
Analiza energetskog bilansa i istraivanja vezana za razliite tehnike sisteme za
prijem energije Sunevog zraenja i njenog pretvaranja u toplotu -pokazuju da su mogunosti
termodinamike sprege solarnih sistema sa sistemima za korienje toplote u razliite svrhe dobre. Energetska koncentracija radnog medijuma predstavlja najreprezentativniji pokazatelj
za utvrivanje realnih mogunosti veze dva sistema, odnosno primene i eksploatacije
toplotnog dejstva Sunevog zraenja u razliitim toplotnim procesima.
Podruje primenljivosti solarnih tehnikih sistema u razliitim toplotnim procesima u
velikoj meri zavisi od radnih temperatura koje se u njima mogu ostvariti.
U tabeli 7 dat je pregled razliitih tehnikih sistema za pretvaranje energije Sunevog
zraenja u toplotu, sa naznakama priblinih vrednosti maksimalnih temperatura koje se u
njima mogu ostvariti. Vrednosti navedene u tabeli 4.8 predstavljaju gornje granine
temperature koje se mogu ostvariti kod odgovarajuih prijemnikih sistema, zavisno od
njihove konstrukcije, pri minimalnom odvoenju toplote (najee kod tzv. "praznog hoda").
Pri ovim temperaturnim nivoima, gubici toplote su najintenzivniji kod "praznog hoda" - kada
ne postoji prinudno odvoenje toplote radnim medij umom.
Jedini odvod toplote nastaje toplotnim gubicima.

35

Prijemnici toplotnog dejstva Sunevog zraenja, u tom stanju dostiu energetsku

ravnoteu sa okolinom, pri emu se okolini vraa ista koliina dozraene energije,
proporcionalno srednjoj temperaturi prijemnika (razliku energije u duem vremenskom
periodu kod takvih sluajeva) predstavlja samo toplotni kapacitet prijemnika).
Zbog takvih energetskih posledica ponaanja prijemnika kao toplotnog sistema neophodno je,
radi dostizanja vieg termodinamikog stepena korisnog dejstva, pri transformaciji Suneve
energije u korisno odvedenu toplotu sniziti srednju temperaturu prijemnika na to nii mogui
nivo (blizak temperaturi okoline) koji odgovara "potroau toplote". Ovo snienje
temperaturne razlike u odnosu na temperaturu okoline ostvaruje se, pri konstantnom
intenzitetu Sunevog zraenja, poveanjem protoka rashladnog medij uma.
Na slici 15 je prikazana zavisnost promene dobijene korisne koliine toplote od razlike
srednje temperature vazduha u prijemniku i temperature okoline (za prijemnik sa vazduhom
kao nosiocem toplote).

Slika 14 - Zavisnost promene Qk od T = Tt - Tu za ravan ploasti prijemnik sa vodom kao

rashladnim medijumom pri G = 200, 500 i 800 W/m2, protoku m = 108 kg/ h

36

Tabela 7 - Maksimalne temperature kod razliitih konstrukcija prijemnika Sunevog

Koncentratorski prijemnici
Tip prijemnika
CR
Tmax ( C)
Fokusirajua povrina dobijena translacijom krive
Fresnelovo linijsko soivo
6 do 30
100 do 200
Parabolocilindrino ogledalo i Fresnelovo 15 do 50
200 do 300 300
linijsko ogledalo
Koncentratori sa nepokretnim ogledalima i 20 do 50
(koncentratori sa
pokretnim apsorberom
vakuumom i
selektivnim apsorberom
do 400)
Fokusirajua povrina dobij ena rotacijom krive

Nepokretno ogledalo, pokretan apsorber 50 do 150 100 do 300 do 500 300 do 1000

Fresnelovo soivo
1000
500 do 2000 500 do 2000

Paraboloidni koncentratori
500 do 3000 (3000)

Heliostatski sistem
1000 do 3000
Ravni ploasti prijemnici
200 180 150 140
Sa selektivnim i dvostrukim transparentom
Sa selektivnim apsorberom i jednostrukim
transparentom
Sa neselektivnim apsorberom i dvostrukim
transparentom

Sa
neselektivnim
apsorberom
i
jednostrukim transparentom
Prijemnici od elastinih plastinih materijala

Prijemnik od prozirnog
polietilenskog plastinog mat. sa
posebnim crnim apsorberom o Prijemnik od
crne polietilenske
plastine folije bez posebnog
apsorbera

60 do 80 40 do 60

37

Za razmatranje sprege sistema za prijem energije Sunevog zraenja i sistema za

korienje toplote - od znaaja je utvrivanje zavisnosti promene AT od protoka rashladnog
medijuma.

Slika 15 - Zavisnost promene T od protoka radnog medijuma za ravan ploasti prijemnik sa

tenou kao nosiocem toplote

3.7.1.

Konstrukcija ravnih PSE i sistema za korienje suneve energije

Na slikama 16 do 19, prikazano je nekoliko uobiajenih tipova konstrukcija ravnih

prijemnika Suneve energije sa tenou (slike 16 do 18) elementnog tipa i prijemnika koji se
direktno aplikuju na grejane objekte - integralnog tipa (slika 19)

38

Slika 16 - Delimini preseci nekoliko uobiajenih varijanti konstrukcija ravnih PSE sa

tenim radnim nosiocem toplote

39

Slika 17 - Ravan prijemnik sa lamelnim apsorberom. 1- kuite, 2 - lamele apsorbera, 3 staklo, 4 - termoizolacija, 5 - cev, 6 - gumena zaptivka, 7 - prikljuak za tenost

40

Slika 18 - Varijante kombinovanog sistema za grejanje objekata Sunevom i

konvencionalnom energijom

41

Slika 19 - Instalacija za grejanje prostorija objekata, sanitarne i bazenske vode Sunevom

energijom(varijanta 1), 1-prijemnik, 2-izmenjiva toplote, 3-pumpa, 4-ekspanziona posuda, 5komandni orman,6-regulator, 7-otporni termometar, 8-ventil za odzraivanje, 9-manometar,
11-elektrini greja sa termostatom, 12-zasun, 13-slavina, 14-nepovratni ventil, 15-sigurnosni
ventil, 16-elektromotorni ventil, 17-odzrani sud, 18-vodokazno staklo, 19-sistem podnog
grejanja, 20-odvaja neistoa, 21-akumulator toplote, 22-trokraki ventil, 23-kotao, 24radijatorski ventil, 25-bazen

3.8. Vakuumski vodeni solarni kolektori

Vakumski kolektori se sastoje od cevi koja se greje unutar zaptivene cevi sa
vakumom. Vakumski solarni kolektori pokazuju da se kombinacvijom selektivne povrine i
efektivnog priguivaa konvekcije dobijaju dobre performanse pri viim temperaturama.

42

Vakumski omota smanjuje gubitke konvekcije i kondukcije, tako da ovi kolektori rad na
viim temperaturama (oko 150oC). Mogu da koriste i direktno i difuzno zraenje.
Vakumski kolektori koriste materije sa promenom parno-tene faze ime se postie
bolja efikasnost. Ovi kolektori sadri grejne cevi (visokoefikasni toplotni konduktor), koji
se nalazi unutar zaptivene cevi sa vakumom. Grejna cev je obino od bakra, povezuje se sa
crnim bakarnim rebrom koje ispunjava spoljnu cev (apsorbersku cev). Metalni vrh u vidu
ispupenja je povezan sa zaptivenom cevkom (kondenzatorom). Grejna cev sadri malu
koliinu fluida (npr. Metanola), koji prolazi kroz ciklus isparavanja i kondenzovanja. U ovom
ciklusu tena faza isparava zahvaljujui solarnoj energiji, a dobijena parna faza odlazi do dela
sa toplotnim ponorom, gde se kondenzuje i gde se u toku procesa oslobadja latentna toplota.
Kondenzovani fluid se vraca nazad do solarnog kolektora, a proces se ponavlja. Pri montai
ovih cevi, metalni vrh kondenzatora upada u razmenjivacku granu, kao sto se vidi na slici .
Postoji vie razliitih konstrukcija vakuumskih solarnih kolektora. Zajedniko im je to
da izmeu staklene povrine i apsorbera postoji bezvazduni (vakuumski) sloj, koji je
realizovan radi smanjenja gubitaka solarnog kolektora na viim radnim temperaturama.
Vakuumske vodene kolektore moemo podeliti na:
- vakuumske solarne kolektore sa direktnim tokom i
- vakuumske kolektore sa toplotnim cevima.
to se tie konstrukcije ovih kolektora, moemo ih podeliti na:
-

vakuumske solarne kolektore staklog-metal sa zajednikim ulazom i izlazom radnog

fluida,
vakuumske solarne kolektore staklo-metal sa odvojenim ulazom i izlazom radnog
fluida, vakuumske kolektore staklo-staklo i ravne vakuumske solarne kolektore.

Ovde se mora naglasiti da postoji veliki broj varijacija i kombinovanih konstrukcija vodenih
vakuumskih solarnih kolektora.

43

Slika 20 Vakuumski kolektor (ETS) staklo-staklo sa direktnim tokom

Kod prikazane konstrukcije kolektor se sastoji od kutije sa izolacijom i refleksnim
slojem, ravnog stakla i vakuumskih cevi. Ravno zastaklenje ima smisla ukoliko apsorber nije
strogo selektivan, ve emituje znaajan iznos dugotalasnog zraenja. Refleksni sloj usmerava
na povrinu apsorbera zrake koji ne pogode direktno apsorber, kao i dugotalasno zraenje.
Kod ovog sistema postoji spolna i unutranja staklena cev izmeu kojih je realizovan
vakuum. Na povrinu unutranje cevi je nanesen selektivni apsorpcioni sloj, a sa unutranje
strane bakarni sloj u sklopu apsorbera. Na taj sloj su spojene (bakarne) cevi radnog fluida.
U sluaju sistema staklo-metal, unutar spolne cevi nalazi se rebro metalnog absorbera
fluida. Ulazi i izlazi radnog fluida kao to je reeno prilikom razmatranja pojedinih klasa,
mogu biti zajedniki (obevezno u sluaju toplotne cevi) ili odvojeni.
Bez obzira na konstrukciju vakuumskog solarnog kolektora, njegova izrada zahteva
visoku tehnologiju i kvalitetne materijale. Osnovni problem sa sistemima staklo-metal je
njihov spoj na izlazu-ulazu radnog fluida. Zbog razliitog koeficijenta zapreminskog irenja,
postoji realna opasnost da vremenom, spoj popusti i kolektor izgubi vakuumski sloj. U tom
sluaju njegove karakteristike su jednake ravnom solarnom kolektoru, a esto i loije.
Sistem duple staklene cevi (staklo-staklo) reava problem zaptivanja jer su cevi na kraju
stoplene jedna sa drugom. Zbog unutranjeg sloja stakla, kao dela apsorbera, efikasnost
kolektora sa ovakvim sistemom je neznatno nia od sistema staklo-metal.
Ravan vakuumski kolektor, takoe, ima probleme sa spojem staklo-metal i veoma je
komplikovan za izradu. Zato ga trenutno proizvodi samo jedna firma u svetu.
Pored jasnih prednosti nad klasinim ravnim vodenim solarnim kolektorima, kao to
su znatno via radna temperatura i efikasnost nepovolnim vremenskim uslovima, vakuumski
kolektori pored visoke cene imaju jo neke nedostatke. Naime, zbog visokih radnih

44

temperatura, u zavisnosti od radnih pritisaka fluida, moe doi do kluanja fluida u cevima i
poveanja pritiska.
Izraeni su, uglavnom, od stakla sa delikatnim spojevima i vakuumskim slojem, to ih
ini veoma osetlivim pri transportu, montai, spolnim oteenjima.
Spolna staklena cev vakuumskog kolektora je uvek hladna, za razliku od staklene
ploe klasinog kolektora koja ima znatno viu temperaturu. To znai da se sneg ne topi sa
povrcne vakuumskog solarnog kolektora i moe veoma dugo ometati njegovo normalno
funkcionisanje. Dakle, treba predvideti uklanjanje snega sa povrine ovih kolektora. U tabeli 8
date su karakteristike tipinih ravnih vakuumskih solarnih kolektora (ETS).
Kolektor je realizovan kao ispariva vode u opsegu temperatura od 100 do 150 C.
Ispod ravnog zastaklenja postavlen je apsorber od bakra sa visokoselektivnom prevlakom
koja ima koeficijent emisije na temperaturi od 150 C od samo 0,06. Voda isparava u cevima
u sklopu apsorbera, unutranjeg prenika od 8 mm. Kako je veoma teko postii vakuum u
ravnom solarnom kolektoru, autori su primenili sistem povienog pritiska u meuprostoru
staklo-apsorber od 5000 Pa, ali je primenjeni gas bio kripton. Ovo zbog toga jer je poznato da
inertni gasovi imaju daleko manje konvektivne toplotne gubitke od vazduha na snienim
pritiscima. Na slici 21 prikazani su eksperimentalno odreeni konvektivni gubici sa apsorbera
na kutiju kolektora za razliite pritiske iprimenjene gasove u meuprostoru kolektora.
Tabela 8 Karakteristike tipinih vakuumskih solarnih kolektora
Karakteristika
Prenik staklene cevi (mm)
Deblina stakla (mm)
Duina kolektora mm)
Ploa apsorbera (materijal)
Prevlaka apsorbera
Povrina apsorbera po cevi (m2)
Optika efikasnost (-)
Koeficijent ( W/m2K)
1Optimalni nagib kolektora

ETS
65
1,6
1965
Bakar
Selektivna prevlaka
0,1
0,82
2,19
Geografska irina + 5 do 10

Zanimlivo je da gasovi ksenon i kripton imaju na 5000 Pa konvektivne gubitke koji bi

se postigli sa vazduhom tek na pritiscima ispod 1 Pa. Ova pojava je poznata u teoriji prenosa
toplote i mase.

45

Toplotni gubici gasa konvekcijom (W/K)

Problem prisutnog curenja je reavan tako to je novostvorena meavina kriptona i vazduha i

pri meavini 50%-50% davala vrlo dobre rezultate sa minimalnim konvektivnim gubicima.

.' Pritisak gasa (Pa)

Slika 21 Konvektivni gubici razliitih gasova u meuprostoru absorbera i

kutije kolektora u zavisnosti od pritiska

Finalni rezultati su pokazali bole rezultate ovog prototipa ak i od vakuumskog

solarnog kolektora sa cevima (staklo-metal). Slika 2.19 prikazuje postignute rezultate
efikasnosti kolektora, pri Sunevom zraenju od 1000 W/m2 i razliitim radnim i
temperaturama okoline.
Prikazani primer specifine konstrukcije vakuumskog ravnog solarnog kolektora,
govori o velikom broju moguih kombinacija, visokih tehnologija i konstruktivnih principa,
da bi se dobili vrhunski rezultati u funkcionisanju solarnog kolektora.

46

Slika 22 Efikasnost prototipa ravnog vakuumskog kolektora sa kriptonomu poreenju sa

izabranim konstrukcijamau zavisnosti od razlike temperatura apsorber-okolina, pri Sunevom
zraenju od 1000W/m2
3.8.1. Vakuumski vodeni solarni kolektori sa toplotnim cevima
U definisanoj konstrukciji kolektora spojena je solarna i tehnologija toplotnih cevi.
Toplotne cevi su efikasni prenosnici toplotne snage u aksijalnom pravcu i imaju viestruke
namene (hlaenje elektronskih ureaja, optereenih elemenata, odmrzavanje, naroito
svemirska tehnika). Svaka toplotna cev (potpuno zatvorena zapremina) sastoji se od tela,
radnog fluida i fitila. U jednom delu toplotne cevi radijalno se dovodi toplota, i radni fluid
pod odreenim uslovima (pritisak i temperatura) isparava. Ovo je isparivaka sekcija. Para
radnog fluida struji do drugog kraja toplotne cevi (transportni deo toplotne cevi se naziva
adijabatska sekcija), gde se ona radijalno hladi, a radni fluid se kondenzuje. Taj deo
predstavla kondenzatorsku sekciju toplotne cevi. Kondenzat se vraa u isparivaku sekciju uz
pomo kapilarnih sila koje se javlaju u fitilu, specijalnom poroznom unutranjem omotau
toplotne cevi. Na ovaj nain kondenzat se moe slati u ispariva, bez obzira na poloaj
toplotne cevi (suprotno od gravitacionih sila, na primer). U sluaju da se kondenzat u
isparivaku sekciju vraa samo uz pomo gravitacione sile, poloaj toplotne cevi u odnosu na
smer sile zemline tee je ogranien i tada se radi o najjednostavnijoj konstrukciji toplotne
cevi, termosifonu.
Kada se kae vakuumski solarni kolektor sa toplotnom cevi, misli se pre svega na
termosifon. Princip funkcionisanja solarnog kolektora sa termosifonom prikazan je na slici 23.

47

Slika 23. Vakumski solarni kolektor sa termosifonom

Isparivaka sekcija termosifona se postavla u vakuumsku (evakuisanu) staklenu cev
solarnog kolektora, u jedinstvenoj konstrukciji sa lamelom visoko-selektivnog apsorbera.
Kako je telo termosifona najee izraeno od bakra, spojiti apsorber i cev termosifona nije
posebno zahtevna tehnologija. Meutim, najvei problem kod vakuumskih kolektora je izlazni
spoj spolne staklene cevi, tela apsorbera i izlazne cevi. Potrebno je odrati vakuum u
meuprostoru za ceo ivotni vek solarnog kolektora (20-30 godina). Kondenzatorska sekcija
se smeta sa kondenzatorima ostalih termosifona u zajedniku cev, sabirnik gde se radni fluid
u termosifonu hladi, najee vodom ili glikolom (zbog povienih radnih temperatura). Inae,
radni fluid samog termosifona u ovom sluaju je najee voda ili etanol.
Kao to je ve reeno, vakuumski solarni kolektori sa toplotnim cevima su veoma
efikasni na visokim radnim temperaturama za koje su namenjeni (ili za vrlo nepovolne
vremenske uslove, niske temperature, smanjeni nivo zraenja). Nihove radne temperature su
sline kao vakuumskih kolektora sa direktnim strujanjem (od 70 do 170 C).
Pored generalnih karakteristika vakuumskih solarnih kolektora koje vae i za ovu podgrupu,
kolektori sa termosifonima imaju svojih specifinih prednosti.
Zahvalujui zatvorenoj konstrukciji termosifona, njegov spoj sa evakuisanom
staklenom cevi je "suv" pa se zamena moe vriti pojedinano bez pranjenja celokupnog
kolektora.
Toplotne cevi i termosifoni ne mogu raditi na proizvolnim temperaturama u
isparivau i kondenzatoru. Svaki od ovih ureaja ima svoju radnu oblast, ogranienu
minimalnim i maksimalnim radnim temperaturama i toplotnim fluksevima. Tako, ove
konstrukcije kolektora poseduju i specifine sigurnosne sisteme (u vidu ventila sa oprugama,

48

na primer) koji blokiraju rad termosifona, ukoliko je na primer, dolo do pregorevanja

isparivaa ili plavlenja kondenzatora.
Zbog gravitacionog vraanja kondenzata u ispariva termosifona, minimalni nagib
ovih kolektora iznosi 25. Postoje razliite konstrukcije i kombinacije vakuumskih solarnih
kolektora sa toplotnim cevima.
Utvreno je da optimalan protok rashladne vode u sabirniku kolektora, priblino
odgovara ASHRAE standardu za ispitivanje ravnih vodenih solarnih kolektora (0,02 kg/s)
Dale je pokazano da efikasnost solarnog kolektora znaajno raste sa poveanjem broja
termosifona (u konkretnom sluaju do 12). Dalim poveanjem broja termosifona u
kolektoru.efikasnost pada. Ova pojava je vezana samo za solarne kolektore sa toplotnim
cevima jer za razliku od kolektora sa direktnim protokom, ovde dolazi do dvostruke razmene
toplote, prvo u apsorberu i termosifonu, a zatim u sabirniku.
Navedena pojava moe se objasniti injenicom da postoji odreena razlika
temperatura rashladne vode (konstantnog protoka) i radnog fluida u termosifonu koji se
kondenzuje. Kako su kondenzatori redno postavleni u sabirniku, raspoloiva razlika
temperatura se smanjuje, jer se rashladna vodazagreva. Uodreenom momentu, dale,
poveanje broja kondenzatora u sabirniku nema efekta, jer je temperaturska razlika postala
veoma mala (na mestu dodavanja).
Kontrola i izbegavanje pregrejavanja (isuivanja) ispravaa toplotne cevi u solarnom
kolektoru mokse se realizovati i vrlo specifinom konstrukcijom kolektora u vidu pokretnih
aluzina, sa promenlivim nagibom.

3.9. Solarni koncentriui prijemnici - koncentratori

Prijemnici sa koncentrisanjem Sunevih zraka, u zavisnosti od naina koncentrisanja
svetlosti, dele se na:
- propusne (sabirna optika soiva), i
- reflektivne prijemnike (ogledala).
Prema mogunosti kretanja ("praenja" Sunca) sistemi za koncentrisanje se dele na:
- statine, i
- pokretne (heliostatske).

49

Kod statinih sistema nepokretni su i koncentrator i prijemnik - apsorber, zbog ega se tokom
dana menja upadni ugao zraka na prijemni sistem. Pokretni sistemi za koncentrisanje
Sunevih zraka se dele na:
-

sisteme kod kojih je apsorber pokretan, a koncentrator nepokretan,

sisteme kod kojih se koncentrator i apsorber okreu ka Suncu "pratei" njegovo
"kretanje" na nebu,
sisteme kod kojih je koncentrator pokretan, a prijemnik - apsorber nepokretan.

Propusni koncentratori predstavljaju prijemnike kroz koje svetlost prolazi menjajui

(manje ili vie) pravac kretanja u pravcu jedne take ili linije (ine take ili ine linije) fokusa. U fizici se zovu zajednikim imenom: sabirna optika soiva.
Zbog visoke cene, trajnosti, odravanja istoe i potrebe okretanja za Suncem, optika
soiva ne nalaze iru primenu u praksi. Izuzetak ine Frenelova soiva koja se mogu vie
primenjivati zbog nie proizvodne cene.
Reflektivni koncentratori (ogledala) predstavljaju prijemnike Sunevog zraenja kod
kojih se svetlost reflektuje sa njihove povrine i usmerava u pravcu ie. Koncentriue
povrine prijemnika se mogu generalno podeliti, u zavisnosti od zakrivljenosti reflektivne
povrine, na:
- ravne, i
- krive.
Koncentratori sa ravnim ogledalima imaju vie ravnih ogledala sa kojih se Suneva
svetlost odbija ka ii. Veliina ie je u direktnoj funkciji od veliine elementa ogledala koji
u integraciji sa drugim elementima iste veliine obrazuju koncentrator.
Veliina obrazovanog lika u ii, kod ravnih ogledala, odreena je veliinom same
reflektujue povrine - sve dok se ona ne smanji preko granice dejstva Suneve uglovne
veliine od 0,5. Dalje smanjivanje jedinine povrine ogledala nee uzrokovati i smanjivanje
lika Sunca.
Ugao Sunevog diska iznosi za posmatraa sa Zemlje 0,5 , te se ne moe smatrati takastim
izvorom. Kao posledica toga, Sunevi zraci se razilaze pod istim uglom od 0,5, to odreuje
granicu mogunosti koncentracije.
3.9.1. Helistatorski makrokoncentrator
Veliinu koncentratora ograniava nosea konstrukcija prijemnika - posebno zato to
se radi postizanja energetskih efekata mora vriti njegovo navoenje prema Suncu. Pri tome bi

50

ne manje probleme inila pokretna ia, poto se u njoj primljena energija mora dalje
transportovati bez mogunosti ostvarenja vrste, nepokretne veze.
Stoga se u praksi prilo reenju (kada su u pitanju sistemi velikih snaga) kod kojeg je
koncentrator sastavljen od meusobno odvojenih jedinica ravnih ogledala pokretnih oko dve
ose, koja su locirana na posebnim nosaima na zemljitu i koja reflektuju svetlost ka ii apsorberu.
Na slici 24 prikazan je deo jednog makrosistema za prijem Sunevih zraka, kod kojeg su zraci
koncentrisani u jednu taku i koji stvaraju lik visoke sjajnosti. U praksi se, meutim, ne moe
postii taj nivo sjaja zbog toga to cela podloga nije kontinualno pokrivena ogledalima. Takva
pokrivenost dala bi teoretski maksimalan sjaj, ali praktino bi bila neizvodljiva i veoma skupa.
U praksi mikrokoncentrator daje iu oblika elipsoida.

Slika 24 Makrokoncentrator. a - sa iom visoke sjajnosti b - sa iom u obliku

elipsoida
Paraboloidni makrokoncentrator ima prednost u tome to daje stalni ini elipsoid formiran u
svakoj poziciji Sunca na nebu. Meutim, za to je potrebno da se elementi ogledala pokreu za
Suncem, pa to poskupljuje ceo sistem.
Heliostatski makrokoncentrator, prikazan na slici
24 ima primenu u proizvodnji elektrine energije. Sunevi zraci se odbijaju od velikog broja
ogledala i usmeravaju se ka ii u kojoj je smeten prijemnik gde se usled visokih temperatura
stvara pregrejana para pod pritiskom, koja dalje ekspandira u turbini. Generator elektrine

51

energije, pogonjen parnom turbinom, transformie mehaniki rad u elektrinu energiju, koja
se dalje predaje elektroenergetskom sistemu. Ogledala su kod ovog sistema okretna na svom
nosau, tako da mogu pratiti "kretanje" Sunca tokom dana i godine, uvek usmeravajui
reflektovane zrake ka apsorberu. Svaka pokretna jedinica ogledala zasebno prati Sunce i
usmerava reflektovanu svetlost na nepokretnu iu - poto je poloaj svakog pokretnog
ogledala u sistemu razliit u odnosu na druga. Ovakva pokretna ogledala nazivaju se
zajednikim imenom heliostati.
U Albukerku, Novi Meksiko (SAD), izgraen je makrosolarni koncentrator snage od 5
MW, kod kojeg postoji 200 heliostata sa po 40 m2 ravnih ogledala, to ini koncentrator sa 8
000 m2 ogledala koji reflekletuju Suneve zrake na apsorber grejui ga do temperature od 540
C (primena: proizvodnja elektrine energije).
Na slikama 25 do 28 dat je izgled makrosolarne elektrane, heliostata i eme rada solarnih
elektrana.

Slika 25 - Heliostatski makrokoncentrator

52

Slika 26 - Izgled pilot makrosolarnog postrojenja snage 10 MW (Bersto-u- Kalifornija)

Slika 27 - Elementi makrosolarnog energetskog sistema: 1 - heliostat, 2 - prijemnik ispariva, 3 - turbina sa elektrogeneratorom, 4 - polje heliostatskih ogledala, 5 - toranj sa
prijemnikom, 6 - komandno odeljenje

53

Slika 28 - ema sistema makrosolarne elektrane: 1 - heliostati, 2 - centralni prijemnik, 3 toranj, 4 - turbina, 5 - generator, 6 -kondenzator, 7 - ispariva, 8 - radni medijum, 9 toplotni akumulator

54

3.9.2. Koncentratori sa krivim ogledalima

Prema zakrivljenosti povrine ogledala, odnosno prema formiranju krive povrine ogledala,
matematiki posmatrano krive ogledala se dele na:
- ogledala ija se povrina dobija translacijom krive (krunice, parabole i dr.) uzdu
posmatrane ose (slika 29)
- ogledala ija povrina se dobija rotacijom krive (dela krunice, parabole ili dr.) oko
posmatrane ose (slika 30).

Slika 29 - Ogledala sa cilindrinom (a) i parabolo cilindrinom (b) povrinom

55

Slika 30 - Vrste koncentratora (dobijenih

rotacijom krive)

3.9.3. Parabolocilindrini koncentrator (PCK)

Slika 31 prikazuje parabolocilindrian koncentrator, koji u inoj zoni ima postavljen

apsorber - prijemnik cilindrinog oblika i termiki izolovane povrine koje nisu izloene

56

dejstvu Sunevih zraka. Kroz cilindrian apsorber protie radni fluid koji odvodi toplotu
dovedenu Sunevim zracima.

Slika 31 - ema parabolocilindrinog koncentratora sa cilindrinim apsorberom prijemnikom koji ima toplotnu izolaciju na gornjem delu cilindra

Kod ravnih prijemnika, toplotni gubici sa velikih povrina rastu sa poveanjem

temperature, to umanjuje korisnu energiju. Fokusirajui kolektori, pri konstantnim
vrednostima povrine aperture i jedininim toplotnim gubicima, imaju za posledicu smanjenje
ukupnih gubitaka toplote pri poveanju koncentracionog odnosa. Meutim, gubici energije
nastali refleksijom i zasenenjem povrine ogledala kao i nemogunou korienja difuznog
zraenja umanjuju ukupnu apsorpciju zraenja fokusiranjem u odnosu na ravne kolektore prijemnike.
Reflektivna karakteristika povrine definie se kao deo usredsreenih zraka koji se
odbijaju od povrine (pri jednakim upadnim i izlaznim uglovima) a zavisi od materijala i
hrapavosti te povrine. Visoka sposobnost reflektovanja se obino dobija taloenjem ili
nanoenjem reflektivnog materijala na metalnu ili staklenu osnovu.
Transmitivnost pokrivke apsorbera (propusna svetlosna sposobnost) odreena koeficijentom r
i apsorptivnost apsorbera odreena koeficijentom a imaju znaaja i kod fokusirajuih sistema
(kao i kod ravnih prijemnika). Meutim, u zavisnosti od konstrukcijskih karakteristika
fokusirajueg sistema, oni mogu imati drugaiji uticaj iz sledeih razloga:
fokusirajui sistemi se najee izvode bez prozirnog pokrivaa, te koeficijent
nema uticaj a na energetski bilans,
ako apsorberi imaju uplju formu, tada tei jedinici (pri odgovarajuoj visokoj
sposobnosti zraenja),
koeficijenti T i a zavise od srednjih uglova upada zraka na transparentnu
pokrivku i apsorber. Pri tome, upadni ugao reflektovane svetlosti na apsorber zavisi od

57

mesta na povrini koncentratora sa kojeg se odbio zrak ka prijemniku (apsorberu), kao

i od njegovog oblika. Tana vrednost proizvoda ( T -a) se moe
dobiti integraljenjem fluksa zraenja po celoj povrini koncentratom
(reflektujue povrine), koji je proao kroz transparent i pao na povrinu apsorbera.

3.9.4. Koncentratorski sistemi sa ravnomernim (usaglaenim) okretanjem

ka Suncu
Sistemi za prijem i koncentrisanje Sunevih zraka, kod kojih je ravnomerno okretanje
reflektora i prijemnika (apsorbera) ka Suncu, izrauju se sa reflektorom iju geometriju
definiu krive povrine dobijene translacijom ili rotacijom krive oko jedne ose .
U zavisnosti od zahtevane preciznosti navoenja prema Suncu, ovi sistemi (ogledaloapsorber) se grade sa jednim ili dva stepena slobode kretanja. Jedan stepen slobode kretanja
obezbeuje sistemu okretanje ka Suncu od jutra do veeri, pri konstantnom nagibu prema
horizontu, to onemoguava precizno orijentisanje prijemnika prema Suncu. Dva stepena
slobode kretanja omoguuju okretanje sistema oko dve, meusobno upravne ose, praktino
omoguujui prijemniku usmeravanje ka bilo kojoj taki neba, odnosno precizno "praenje"
Sunca. U praksi se ovo navoenje realizuje na vie naina.
Jedan stepen slobode kretanja se u praksi izvodi kod sistema sa koritastim kristalnim
ogledalima (cilindrina, parabolocilindrina i dr.), dok se kod tzv "inijastih" reflektora
(sferna, paraboloidna i dr.) primenjuju reenja sa dva stepena slobode kretanja.

58

Slika 32 - Parabolocilindrini koncentrator sa pokretnim reflektorom. ematski prikaz sa

naznaenim parametrima ogledala
3.9.5. Izgled i konstrukcija razliitih tipova koncentratora
Na slikama 33 do 35, dat je izgled i konstrukcija nekoliko tipova sistema za
koncentrisanje suneve svetlosti. Na slici 35 data je efikasnost parabolocilindrinih
koncentratora sa slike 36. Slike 37 do 38 prikazuju neke od uobiajenih izgleda i ema
energetskih sistema sa koncentratorskim prijemnicima Suneve energije

Slika 33 - Uobiajen izgled paraboloidnog koncentratora sa apsorberom u inoj zoni i

mehanizmom za zakretanje prema Suncu (dvoosnisistemi)

59

Slika 34 - Parabolocilindrian koncentrator Suneve energije sa horizontalnom osom

zakretanja (ziznom linijom) - (a) koji prati dnevnu promenu visine Sunca i (b) - sa osom
zakretanja pod prijemnim nagibom, koji prati dnevnu putanju Sunca od istoka ka zapadu pri
srednjoj visini Sunca (jednoosni sistemi) Figure

Slika 35 - Jedan od niza specijalnih konstrukcija koncentratora - sloeni parabolini

koncentrator SPK (CPC - Compound Parabolic Concentrator) 1 - apsorber, 2 - reflektor ogledalo, 3 - transparentna pokrivka

60

Slika 36 - Efikasnostparabolocilindrinih koncentratora (a - tip reflektora je: 1 aluminijumski akrilni tanak sloj na Al-osnovi, 2 - tanko posrebljeno staklo, 3 -polirana
anodizovana aluminijumska ploa, b - uporedni prikaz efikasnosti: koncentratora (1 i 2) i
ravnih toplotnih prijemnika Suneve energije sa dvostrukim (3) i jednostrukim staklenim
transparentom (1) - svi apsorberi su neselektivni)
Postrojenje na slici 33 prikazuje sistem namenjen proizvodnji pare u procesnoj
industriji, a postrojenje na slici 37 - sistem namenjen dobijanju tople industrijske vode.
Na slici 38 dat je izgled i funkcionalna ema solarno - toplotno -elektrinog pogonskog
postrojenja sa parabolocilindrinim (jednoosnim) koncentratorima suneve enrgije.
Ovo postrojenje ima izlaznu neto snagu elektrine energije od 500 kW pri snazi
Sunevog zraenja od 920 W/m2. Akumulator toplote - rezervoar za akumulaciju toplote ima
radnu zapreminu od 114 m3 (oko 0,8 MWh), a sredstvo za akumulaciju toplote je ulje tipa San
Therm 55. Radni fluid turbinskog postrojenja je voda, odnosno vodena para.

61

Slika 37 sistem namenjen dobijanju tople industrijske vode

Slika 38 - Izgled i funkcionalna ema sistema sa parabolocilindrinim koncentratorima

(postrojenje je namenjeno proizvodnji procesne industrijske pare): 1- koncetriui kolektor, 2Trokraki ventil, 3- S. kolektorska pumpa, 4- Akumulator-bojler, 5 - kontrolni ventil pare, 6kontrolni ventil vode

62

4. TOPLOTNE PUMPE
U ovom poglavlju bie dat krai pregled principa rada i glavnih karakteristika
toplotnih pumpi, prema [7]
Toplorna pumpa je u svetu ve dugo poznata, ali je koricena u ogranienom obimu,
osim manjih jedinica, u klimatizaciji (sobni klimatizeri). Meutim, nakon energetske krize
sedamdesetih godina prolog veka, toplotna pumpa se sve masovnije koristi, iako je do tada
njena primena bila ograniena njenom cenom. Ona postaje sve znaajnija zahvaljujui
korienju niskotemperatumih izvora toplote, iji je kapacitet praktino neogranien, troei
pri tome relativno male kolime primarne pogonske energije.
U odnosu na klasine ureaje za dobijanje toplotne energije, toplotna pumpa
omoguuje ekonominiji rad, pogotovo ako se za proizvodnju elektrine energije koriste
niskokalorini ugljevi, iji su trokovi transporta visoki u .odnosu na toplotnu mo. Moe se
smatrati da stepen iskorienja energetskih sirovina (ugalj, mazut, gas) u procesu dobijanja
elektrine energije, od ulaza goriva u termocentralu pa preko prenosa, transformacije i
distribucije do potroaa, iznosi oko 20-30%. Meutim, uz pomo toplotne pumpe sa
elektrinim pogonom, koeficijent iskorienja primarne energije (na primer niskokalorinog
uglja) moe biti i trostruko vei, pa je stepen iskoricenja itavog makrosistema, od dobijanja
uglja do toplotne energije, primenom toplotne pumpe vei od 90%.
Potronja toplotne energije temperaturnog nivoa do 100C ini u naoj zemlji oko
treinu ukupno utroene energije, pa je toplotna pumpa, ak i na sadanjem nivou praktinih
reenja, jedan od naina utede energije. Dakle, toplotna pumpa je u svakom pogledu efikasan
ureaj za dobijanje energije, ali se ipak ne nalazi u irokoj upotrebi.
Glavni razlog je visoka cena toplotne pumpe u odnosu na dosadanje ureaje koji troe
neobnovljive izvore energije. Sadanja cena klasinih goriva i njen stalni porast, doveli su do
uvoenja toplotnih pumpi u primenu, zbog manjih pogonskih trokova od onih koje imaju
ureaji sa klasinim pogonom.
Za postojee sisteme za dobijanje toplotne energije potrebna su manja ulaganja, njima
se lake rukuje, inenjersko-tehniarskom kadru su poznatiji, a krajnji korisnik esto ne
raspolae dovoljno obimnim i potpunim informacijama pri odluivanju o izboru novih
reenja. Pri izboru toplotne pumpe stroi smo u procenjivanju njihove ekonominosti, nego
klasinih sistema, gde se ta ekonominost ne ocenjuje uvek. Meutim, pri primeni toplotnih
pumpi, kao uostalom i drugih novih tehnikih reenja, zahtevaju se vrlo detaljne analize. Kada
bismo i klasine sisteme vrednovali po istim kriterijumima, pitanje je da li bi oni uvek biii
bolji od sistema sa obnovljvim izvorima energije.
Poto se ekonomski odnosi u sferi proizvodnje energije ipak menjaju, treba oekivati
primenu toplotnih pumpi u raznim varijantama i kombinacijama, kao, uostalom, i drugih
sistema koji koriste nekonvencionalne izvore energije. Toplotne pumpe, kao izvor toplote
treba porediti sa drugim klasinim reenjima na dva naina. Ako sistemi distribucije i predaje
toplote ne utiu na izvor, onda se poreenje izvora moe vriti nezavisno. Ali ako izvor utie

63

na celokupan sistem, onda se mora uzeti u obzir tehniko reenje sa primenom toplotne
pumpe.
Porastom interesovanja za fizike procese, u 19. veku je povean i interes za
pumpanjem" toplotne energije na vie temperature. Dul (Joule) je demonstrirao principe
promene temperature gasa promenom pritiska, a profesor P. Smit je verovatno bio prvi koji je
upotrebio rashladnu mainu koristei ovaj princip. Tomson (Thomson), koji je kasnije postao
lord Kelvin, prvi je pirimenio toplotnu pumpu. Tomson je 1852. godine izdao knjigu u kojoj
je opisao sistem sa spojenim kompresorom i ekspanderom, u kome se vazduh kretao od
rezervoara i do njega istovremeno delujui kao razrnenjiva toplote. Ovaj otvoreni ciklus
koristio se za hlaenje i za grejanje. U toj knjizi je Tomson predvideo kompresionu parnu
mainu sa zatvorenim ciklusom, kao preteu dananje toplotne pumpe.
Holden (Velika Britanija) je 1891. godine analizirao neke rashladne instalacije i
izradio dijagrame koeficijenata grejanja u odnosu na temperature toplotnog ponora i utvrdio
da se koeficijenti grejanja kreu u granicama od jedne treine do jedne polovine teoretskog
koeficijenta Karnoovog (Carnot) ciklusa. Na osnovu ovih rezultata, Holden je preporuio
primenu rashladnih sistema i za hlaenje i za grejanje i ukazao na ekonominost primene
ovakvog postrojenja za obe potrebe. Holden je sredinom 1920. godine konstruisao
eksperimentalnu toplotnu pumpu koja je dobro sluila za grejanje prostora i tople vode u
kotskoj. Pumpa je koristila spoljni vazduh i vodovodnu vodu kao toplotni izvor,
niskotemperaturni sistem grejanja i kompresor gonjen elektromotorom. Rashladni fluid je bio
amonijak. Tehnike karakteristike ove toplotne purnpe nisu bile tako dobre, kao to su ih
imale tadanje rashladne maine, ali je zato koeficijent grejanja bio vredan panje. Holden je
rezultate ovog istraivanja obradio za temperature toplotnog izvora od 4,4C i temperature
isparavanja od -6,7C.
Prva velika toplotna pumpa je putena u rad verovatno 1930/31. godine u Los
Anelesu (SAD). Bila je vlasnitvo kompanije za elektrodistribuciju i inio ju je rashladni
sistem uinka 1,6 MW za hlaenje komora. etvrtina njenog toplotnog uinka je koriena za
grejanje poslovnog prostora. Ista kompanija je, izmeu 1937. i 1940. postavila jo etiri
toplotne pumpe u etiri objekta. Koeficijent grejanjaja bio od 1,45 do 1,98, mada su
projektanti smatrali da bi trebalo da bude 2,32. Druga slina kompanija je, u istonom delu
SAD, opremila osam objekata toplotnim pumpama od 60 kW do 1,2 MW, u periodu izmeu
1934. i 1940. godine. Posle 1936, toplotne pumpe se sve vie ugrauju.
Godine 1940. Vestinghaus" (Westinghouse") proizvodi prvu agregatiranu toplotnu
pumpu, pogodnu za grejanje i hlaenje prostorija, sa instalisanom snagom od 770 W i
koeficijentom grejanja od 2,37, pri spoljnoj temperaturi vazduha od +5C. Ona je bila pretea
dananjih klimatizera koji se ugrauju u prozore. Spoljni vazduh je bio toplotni izvor, a
otapanje je vreno promenom ciklusa, to je prvi put prime-njeno u masovnoj proizvodnji.
U Evropi je do razvoja toplotnih pumpi dolo oko 1930. igodine, da bi ih ve 1943.
bilo dosta u primeni. Te godine je engleski asopis Electrical Service" tampao specijaini
dodatak posveen mogunostima toplotnih pumpi. Taj tekst je pruio iroj javnosti podatke o

64

vrednostima primene latentne toplote iz procesa kondenzacije, industrijske otpadne toplote,

vazduha i vode, kao toplotnih izvora grejanja. U primeni toplotnih pumpi je prednjaila
vajcarska, jer je zemlji, siromanoj fosilnim gorivima a bogatoj hidroenergijom, odgovarala
primena toplotnih pumpi. Izmeu 1939. i 1940. godine u vajcarskoj je instalisano 35
toplotnih pumpi, preteno proizvedenih u firmama Sulcer" (Suizer") i Eer Vis" (Escher
Wyss").
Vredno je istai da toplotna pumpa, postavijena 1938. u cirikoj venici, u neposrednoj
blizini jezera, i danas radi. Snaga joj je 190 kW,.a radi sa rashladnim fluidom R12 i jezerskom
vodom kao toplotnim izvorom. Godine 1939. izraena je toplotna pumpa snage 1,5 MW
(NH3) za grejanje prostorija, bazena i vode, a toplotni izvori su joj bili jezerska voda, otpadna
voda kao i spoljnji vazduh. Obe ove toplotne pumpe proizvela je dananja firma Sulzer
Escher Wyss".
Za vreme Drugog svetskog rata dolo je do zastoja u proizvodnji i razvoju toplotnih
pumpi za civilne potrebe U SAD je tih godina izraeno oko 10 000 toplotnih pumpi za
dobijanje pitke vode za preko milion Ijudi. U Nemakoj je u to vreme Instalisana toplotna
pumpa za grejanje i odvlaivanje u podmornici, tipa XXI", koju su kasnije kopirali Britanci.
Nemaka podmormca U-570" je imala mali destilacioni ureaj, iji je uinak bio 10 litara na
as, koji je kasnije razvijen za podmornice, od 60 l/as i 25 t/h za brodove sa dizel pogonom.
Posle Drugog svetskog rata, u SAD poinje nagli razvoj opreme za grejanje, hlaenje i
klimatizaciju, pa samim tim i toplotne pumpe. Program istraivanja primene toplotne pumpe
je postavljen jo pre 1945. godine, sa ciljem poveanja potronje elektrine energije i
egaliziranja vrnih optereenja. Glavni zagovornici ove ideje su bile fu-me Southern
California Edison Company" i The American Gas and Elec-tric Company".
Godine 1947. je osnovan Komitet za toplotne pumpe AFiC-EFI, koji su sainjavali
proizvoai elektrine energije (Association of Edison Iliuminationing Companies) i
Edisonov institut (Edison Electric Institute). U tesnoj saradnji sa proizvoaima, Komitet
pomae tehniki razvoj istraivakim projektima. Na bazi tih istraivanja razvijaju se toplotne
pumpe koje kao toplotne izvore koriste podzemne vode i zemlju. Firma Munic Gear Works"
lansira toplotnu pumpu tipa marvair", koja se sastoji iz dva dela: osnovni deo ine
kompresor, ispariva za vodu i vazduni greja, a drugi je sa ventiiatorom za izbacivanje
vazduha i vazdunim fiitrom. Toplota se iz zemlje odvodila preko zatvorenog cirkulacionog
kruga, u kome je bila voda ili rasolina. Nekako u isto vreme firma ,,Drayer Hanson" iz Los
Anelesa je proizvela toplotnu pumpu tipa airtopics", koja je kao toplotni izvor koristila
spoljni vazduh.
Vazduh iz prostora koji se grejao u toplotnoj pumpi je cirkulisao, filtrirao se, hladio ili
grejao i deiimino meao sa sveim prethodno zagrejanim vazduhom. Prelazak sa reima na
reim, tj. sa grejanja na hlaenje i obratno, vrio se trokrakim ventilom. U ovom ureaju su
bili ugraeni po dva kondenzatora i isparivaa, to je bio nepotreban troak.

65

General Engineering and Manufacturing Cornpany" je proizvela za agregate topiotnih

pumpi dva kompresora od po 2 kW-3,5 kW, koji su se odlikovali lakom konstrukcijom.
Ugraivani su u agregate koji umnogome podseaju na dananje konstrukcije. To je bio prvi
znaajniji napor da se proizvedu kompresori specijalno za toplotne pumpe.
U SAD se od 1948. godine razvijaju manje jedinice toplotnih pumpi, pre svega
klimatizeri za individualne korisnike, koji omoguavaju grejanje i hlaenje. Proizvodnja ovih
pumpi, uinka od 10 do 30 kW, poela je vrlo brzo da raste. Broj proizvedenih jedinica se
kretao od 2 000 (1951) do 76 000 komada (1963), da bi 1972. dostigao 300 000 jedinica. U toj
zemiji je 1976. godine proizvedeno 1,6 miliona toplotnih pumpi.
Do 1950. godine toplotne pumpe se uglavnom koriste za grejanje kua (50%), ali i
industrijske svrhe svega 5%. Vodu kao toplotni izvor koristilo je 53%, vazduh 36%, a samo
7% toplotnih pumpi zemlju. (Ovakvo stanjeje bilo u SR Nemakoj 1975. go-dine.) Izmeu
1950. i 1954. toplotne pumpe se uvode na trite. Pojavljuju se mnoga odlina reenja, koja
zadovoljavaju sve stroe-tehnike i ekonomske zahteve. Tako firma General Eiectric"
oktobra 1951. iznosi na trite topiotnu pumpu iji je toplot-ni Izvor vazduh i koja se
automatski prebacuje sa grejanja na hlaenje, prema potrebi. Ureaj je proizvedem kao split"
sistem, ije se jedinice mogu postaviti jedna iznad druge, ili jedna pored druge. Vrna
optereenja se pokrivaju trostepenim elektrimm grejaem. Na tritu je reklamiran kao
ureaj koji se moe kovistiti preko cele godine, jer je zasnovan na konceptu toplotne pumpe
za kiimatizaciju.
Od 1955. do 1968. u SAD je formirano 129 kompanija koje su proizvodile toplotne
pumpe. Njihov poslovni uspeh je bio razliit i zavisio je pre svega od sposobnosti ljudi koji su
prodavali pumpe. U svakom sluaju, u to vreme se plasman toplotnih pumpi udvostruavao iz
godine u godini.
Nagla ekspanzija ovog trita dovela je pojedine fivme u vaskorak izmeu mogunosti plasmana i organizaciono-tehnolokih sposobnosti proizvodnje. Tako, na primer,
nestruna propaganda, pogreno dimenzionisanje ureaja, lo izbor toplotnog izvova itd.,
doveli su do brojnih reklamacija. Pojedine firme nisu mogle da izau na kraj sa sve veim
brojem intevencija, to je dovelo do obustavljanja proizvodnje toplotnih pumpi. Najvei broj
primedbi i intervencija odnosio se na kompresore sa R22. Meutim, prelaskom na rashladni
fluid R502, broj intervencijase znatno smanjio.
U meuvremenu, na Zapadu su projektanti objekata i instalacija shvatili prednost
toplotnih pumpi i poeii sa vie panje razmiljati o njihovoj primeni. Na televiziji se
pojavljuju obrazovne emisije o toplotnim pumpama, namenjene potencijalnim kupcima.
Veliki broj dravnih i strukovnih institucija izdaje standarde i propise koji sve preciznije
odreduju karakteristike ovih ureaja.
I sigumosti u radu toplotnih pumpi poklanja se sve vea panja. SAD su meu prvim
zemljama izdale standard za sigurnost i kvalitet (,,Underwriters Laboratory" i ARl - Air-

66

conditioning and Refrigeration (institute). Vladina organizacija,

Administration, izdala je pravila o konstruisanju toplotnih pumpi.

Federal

Holising

Oko 1950. godine, u Velikoj Bntaniji su izraene topiotne pnmpe koje su kao toplotni
izvor koristiie zemlju, sa akumuiacijom toplote i antrifrizom u cevima; imale su koeficijent
grejanja preko 3 i to pri najnepovoljnijim vremenskim uslovima.
Prva velika toplotna pumpa u Veiikoj Britaniji postavljena je kao eksperimentalna
maina za grejanje bioka optinskih zgrada. itav sistem za grejanje je pusten u rad 1954.
godine, a uklonjen nakon pet godina eksploatacije. Instalisana snaga ove toplotne pumpe je
bila 240 kW, sa renom vodom kao to-plotnim izvorom. Imala je koeficijent grejanja 3
odnosno 4. Neto kasnije, 1951, kada je prva toplotna pumpa prestala da radi, putena je u rad
toplotna pumpa za Festival Hali" u Londonu. Kao toplotni izvor je koristila vodu iz Temze, a
gradski gas kao pogonsku energiju. Ukupna snaga joj je bila 2,3-2,6 MW, sa rashladnim
fluidom R12 i koeficijentom grejanja od 2,5 do 3. Sistem je zagrevao vodu do 82C, pri
temperaturi rene vode neto vioj od 0C. Toplotna pumpa je imala centrifugalne
kompresore, sa dvostepenim rashladnim cikkisom.
Godine 1954. u Velikoj Britaniji je razvijena toplotna pumpa za domainstvo, obezbeujui
toplu vodu hlaenjem skladista za namimice. Dobijena toplotna energija je leti iznosila 1,2
kW, a zimi 0,7 kW. Ovakve male maine su vrio mnogo koriene za proizvodnju sladoleda,
gde je toplota odvedena smrzavanjem koriena za grejanje tople vode.
U vedskoj, Francuskoj i Nemakoj, u periodu od 1960. do 1970. godine, dolazi do
nagle potranje topiotnih pumpi, koje kao toplotni izvor koriste vazduh.
Nakon prve energetske krize, poetkom sedamdesetih godma, primena toplotnih
pumpi postaje sve znaajnija, ak i tamo gde nije postojala potreba za hlaenjem. Nacionaini
komiteti za energetiku, npr. u vedskoj i Velikoj Britaniji, pokazuju veliko interesovanje za
koricenje toplotnih pumpi za dobijanje toplotne energije. Ovaj ureaj postaje jedno od
stratekih reenja za obezbeenje topiotne energije u domainstvima. Otprilike u isto to vreme
dolazi do poveane proizvodnje ovih ureaja koji kao pogonsku energiju koriste teno iii
gasovito gorivo, obezbeujui tako vie temperature vode za grejanje. To je u postojeim
sistemima za grejanje, gde je obino koriena temperatura vode od 90/70C, omoguilo
jednostavan prelazak na korienje topiotne pumpe.
Prva toplotna pumpa domae proizvodnje u Jugoslaviji je verovatno ona u Herceg
Novom, koju je projektovao profesor Sava Vuji, iz Beograda. Pumpaje izraena 1963, sa
Jugostrojevim" kompresorom (po licenci firme ,,J. E. Hall"). Ras-hladmo sredstvo je bilo
metithlovid, a toplotni izvor zemlja. Zagrevala je staklenu batu putem vazduha. lako je dobro
radila, pumpa je brzo zamenjena grejaima na naftu, koja je u to vreme bila jeftmija i
pouzdanija.
Sedamdesete godine moemo smatrati vremenom kada se u Jugoslaviji sve vie razmiljalo o
primeni topiotnih pumpi kao svojevrsnom resenju naina grejanja. U to vreme se radi niz
prototipova i ugrauju modeli stranih proizvoaa.

67

Godine 1979. u splitskoj Luci je ugraena vea domaa toplotna pumpa, koju je
proizveo splitski Tennofriz", za potrebe pomorsko-putnikog tenninala. Koristila je morsku
vodu za toplotni izvor; imala je grejni uinak od 700 kW, sa temperaturom vode za grejanje
od 45C/40C i rashladni uinak od 650 kW (12C/7C). Ova toplotna pumpa i danas radi.
Nakon ove prve toplotne pumpe u tadanjoj Jugoslaviji poinje ugradnja toplotnih
pumpi koricenjem standardmh elemenata rashladnih instalacija. To su Slovenska plaa u
Budvi (1983), Izlake (1985), Fojnice (1985), Medijske Toplice (1988), Zetra u Sarajevu
(Frigostroj") i drugi.
Posiednju decemju XX veka karakteristike najezda toplotnih pumpi za individualnu upotrebu
tzv. split" (razdvojivih) toplotnih pumpi za grejanje i hlaenje. Nakon toga masovno se
primenjuju i vee jedmice i to kako sa elektropogonom kompresora, tako i sa gasmm
motorima.

4.1. RASHLADNI CIKLUSI TOPLOTNIH PUMPI

Da bismo razumeli princip rada toplotne pttmpe, moramo prouiti rashiadne cikluse.
Principijelna razlika izmeu ovih ciklusa vidi se prevashodno u tome to klasian proces
hlaenja ima za cilj postizanje niskih temperatura (pri tome se ne misli na proces hlaenja u
klimatizacionim sistemima), dok toplotna pumpa tei postizanju viih temperatura. U prvom
sluaju cilj je ohliaditi robu ili primeniti rashladni ciklus u nekom tehnolokom procesu sa to
manje utroenog rada, tj. energije. Cilj topiotnih pumpi je, naprotiv, dovesti toplotnti energiju
procesu ili robi sa to manje utroeng rada.
Kod pamih kompresionih rashladnih ureaja promena stanja fluida je kontinualna i u
teoretskom smislu ciklusi se zasnivaju na levokretnom Kamoovom ciklusu.U pitanju je
idealan ciklus (sl. 39) koji prua najveu mogLtu efikasnost u radu izmeu dve konstantne
temperature. Ter-modinamiki gledano, ciklus ine slede-e faze;
- 1-2. izentropska kompresija (S = konst.),
- 2-3. izotermsko hlaenje ili kon-enzacija (tp = konst.),
- 3-4. izentropska ekspanzija (S = konst),
- 4-1. izotermsko zagrevanje ili isparavanje (ti = konst.).

68

Qk
Tp

Ti

Qo

Slika 39. Karnoov ciklus

U povratnom krunorn procesu, u kome uestvuje i objekat koji se zagreva (2-3),
objekat koji se hladi (4-1), razlike temperatura izmeu objekata i radne materije, kojom se
izvodi ciklus, beskonacno su male. Koliina toplote koju radna materija prima iznosi Q0 i
predstavlja povrinu izmeu taaka 1, 4, 5 i 6. Koliina toplo-te koju radna materija preda je
Qk i predstavlja povrmu izmeu tacaka 2, 3, 5 i 6. Energija koju radnoj materiji dovodi
kompresor Qk - Q0 predstavljena je povrinom 1-2-3-4, na slici 39.
Dobro poznavanje parnih rashladnih ciklusa podrazumeva kompleksno poznavanje
svih pojedinih procesa koji ine njegovu celinu, kao i njihovu meusobnu vezu. Meutim,
korienje dijagrama, na kojima se graftki prikazuju kompletni ciklusi, doputa da se
istovremeno u obzir uzmu promene stanja rashiadnog fluida u toku ciklusa i njihov uticaj na
ciklus, bez pamenja svih diferencijalnih numerikih vrednosti koji utiu na tok ciklusa.
Dijagram pritisak-entalpija (ph) i dijagram temperatura-entropija (T-S) esto se koriste u
analizi rashladnih ciklusa, ali je u praksi iru primenu naao dijagram ph prikazan slici 40.

Slika 40. Ph Dijagram

69

Svaka taka na dijagramu ph predstavlja stanje rashladnog fluida defmisanog dvema

veliinama stanja, a sa koga se mogu oitati i ruge termodina-mike osobine.
Kao to je prikazano na slici, dijagram ph je podeijen na tri oblasti koje su odvojene
jedna od druge linijama zasiene tenosti i pare. Oblast na dijagramu sa leve strane linije
zasienja je pothlaena obiast. U svakoj taki ove oblasti rashladni fluid je u tenom stanju na
temperaturi koja je ispod temperature zasienja. Oblast koja se nalazi desno od linije zasiene
pare je pregrejana oblast, tj. oblast pregrejane pare. Deo izmeu linija zasienja je oblast
meavine tenosti i pare i predstavlja promenu stanja rashladnog fluida izmeu tenog i
parnog stanja. Rastojanje izmeu dve take na liniji konstantnog pritiska predstavlja latentnu
toplotu isparavanja odnosno kondenzacije rashladnog fluida na tom pritisku. Linije zasiene
tenosti i zasiene pare nisu paralelne, jer se latentna toplota rashladnog fluida menja sa
promenom pritiska na kome se javja promena faze.
Na dijagramu se promena faze iz tenog u parno stanje odvija progresivno s leva na
desno, dok se prelazak pare u tenost odvija u suprotnom smeru, s desna na levo. U blizini
linije zasiene tenosti, udeo u meavini pare i tenosti je veliki, dok sa pribliavanjem liniji
zasiene pare poveava udeo pare u meavini. Horizontalne linije predstavljaju konstantan
pritisak, a vertikalne linije konstantnu entalpiju.
Linije konstantne temperature, u pothladenoj oblasti, skoro su vertikalne na dija-gramu
i paralelne sa linijama konstantne entalpije. U sredinjem delu (meavina parei tenosti)
promena stanja rashladnog fluida vri se pri konstantnoj temperaturi i pri-tisku, linije
konstantne temperature su paralelne i podudaraju se sa linijama konstantnog pritiska. Na liniji
zasiene pare linije konstantne temperature menjaju pravac, a u obiasti pregrejane pare
opadaju ka apscisi. Linije koje se strmo prostiru preko oblasti pregrejane pare jesu linije
konstantne entropije. Krive koje sa malim nagibom prolaze kroz oblast pregrejane pare jesu
linije konstantne zapremine.
Vrednosti promenljivih veliina rashladnog fluida vanih za rashiadni ciklus di-rektno
se oitavaju na dijagramu ph. Pri pojednostavljenom prikazu dijagrama izo-stavljaju se
osobine rashladnog fluida koje nemaju znaaj u pojedinim takama ci-klusa, npr. u oblasti
tenosti ili oblasti promene faze (sredinji deo) vrednosti entro-pije i zapremine su
izostavljene.
Kako je dijagram ph baziran na I kg mase rashladnog fluida, data zapremina predstavlja
specifinu zapreminu. Entalpija se izraava u kJ/l-cg, a entropija u kJ/kgK. Pritisak (bar) se
oitava na ordinati.
4.1.1. Teoretski rashladni ciklus
Teoretski ciklus hlaenja je ciklus gde se pretpostavija da para rashladnog fluida izlazi iz
isparivaa i ulazi u kompresor kao zasiena na temperaturi i pritisku isparavanja, a da tenost
izlazi iz kondenzatora i ulazi u priguni organ kao zasiena tenost na temperaturi i pritisku
kondenzacije. lako se rashladni ciklus stvarne maine za hlaenje razlikuje od teoretskog

70

ciklusa, njihove uporedne anaiize su i pored toga vane za definisanje parametara rashlanih
ciklusa pri raznim radnim uslovima.
linije konstantne temperature, u pothladenoj oblasti, skoro su vertikalne na dijagramu i
paralelne sa linijama konstantne entalpije. U sredinjem delu (meavina pare i tenosti)
promena stanja rashladnog fluida vri se pri konstantnoj temperaturi i pritisku, linije
konstantne temperature su paralelne i podudaraju se sa linijama konstantnog pritiska. Na liniji
zasiene pare linije konstantne temperature menjaju pravac, a u obiasti pregrejane pare
opadaju ka apscisi.
Linije koje se strmo prostiru preko oblasti pregrejane pare jesu linije konstantne entropije.
Krive koje sa malim nagibom prolaze kroz oblast pregrejane pare jesu linije konstantne
zapremine.
Vrednosti promenljivih veliina rashladnog fluida vanih za rashiadni ciklus direktno se
oitavaju na dijagramu ph. Pri pojednostavljenom prikazu dijagrama izostavljaju se osobine
rashladnog fluida koje nemaju znaaj u pojedinim takama ciklusa, npr. u oblasti tenosti ili
oblasti promene faze (sredinji deo) vrednosti entropije i zapremine su izostavljene.
Kako je dijagram ph baziran na 1 kg mase rashladnog fluida, data zapremina
predstavlja specifinu zapreminu.
Teoretski ciklus hlaenja je ciklus gde se pretpostavija da para rashladnog fluida
izlazi iz isparivaa i ulazi u kompresor kao zasiena na temperaturi i pritisku isparavanja, a da
tenost izlazi iz kondenzatora i ulazi u priguni organ kao zasiena tenost na temperaturi i
pritisku kondenzacije. Iako se rashladni ciklus stvarne maine za hlaenje razlikuje od
teoretskog ciklusa, njihove uporedne anaiize su i pored toga vane za definisanje parametara
rashlanih ciklusa pri raznim radnim uslovima.

Slika 41. Dijagram PH teoretskog rashladnog ciklusa na granisci zasienja (R22)

Teoretski ciklus prikazan je na dijagramu ph na slici 41. Na dijagramu je rashladni

ciklus prikazan takama 1-2-3-4-5, kojima odgovaraju pozicije prikazane na emi (slika 5). U
cilju lakeg praenja procesa, dijagram ph je dat za konkretan rashladni fluid R22.

71

Taka 1 moe da se opie kao stanje blizu iziaza rashladnog fluiuda iz kondenzatora
gde se proces kondenzacije zavrava i gde je rashladni fluid zasiena tenost na temperaturi i
pritisku kondenzacije. Osobine rashladnog fiuida u ovoj taki mogu se oitati iz dijagrama ili
prikazati tabelamo.
U teoretskim ciklusima, sa usisavanjem pare na liniji zasienja, podrazumeva se da
nema promene osobina (stanja) tenog rashiadnog fluida dok on struji kroz teni cevovod od
kondenzatora do prigunog organa . Proces opisan poetnim i krajnjim takama stanja 1-2
javija se prili-kom prolaska tenosti kroz priguni organ, kada se pritisak menja sa pritiska
kondenzacije na pritisak isparavanja.
Prolaskom tenosti kroz otvor prigunog organa temperatura tenosti se menja sa
temperature kondenzacije na temperaturu isparavanja.
Proces 1-2 je priguivanje i predstavlja adijabatski proces pri kome se entalpija radnog fluida
ne menja. Pretpostavka je da u cevima i ventilima nema dobitaka i gubitaka toplote, niti
poveanja rada.
Kako se entaltpija rashladnog fluida u toku procesa 1-2 ne menja, taka 2 se nalazi na
preseku linije konstantne entalpije i linije koja odgovara temperaruri i pritisku isparavanja. Za
iznalaenje take 1 moraju biti poznati pritisak ili temperatuva kondenzacije.
Kao rezultat deliminog isparavanja rashladne tenosti u toku procesa 1-2, rashladni fluid je u
taki 2 meavina tenosti i pare.
4.1.1.1.

Proces isparavnnja

Proces 2-3 je isparavanje rashladnog fluida u isparivau. Taj proces je izotermski i

izobarski, stoga se taka 3 nalazi na izobari, na kojoj i taka 2, koja see liniju zasiene pare.
U taki 3 rashladni fluid je potpuno ispario i predstavlja zasienu paru na temperaturi i
pritisku isparavanja. Osobine rashladnog fluida u taki 3 date su u parnoj tabeli veliina stanja
iii na dijagramu ph,
U toku procesa 2-3, prolaskom rashladnog fluida kroz ispariva i apsorbovanjem toplote iz
hlaenog prostora, njegova entalpija raste. Koliina toplote koju rashladni fluid u isparivau
apsorbuje (efekat hlaenja) jednaka je razlici vrednosti entaipija u taakama 2 i 3. Stoga,
ukoliko su h{, h2, h2, h4, h5 i h6 entalpije rashladnog fluida U takama 1-2-3 i 4-5-6, onda je
efekat hlaenja (kJ/kg):
qi h3 h2

(1)

qi h3 h1

(2)

Ali, kako je h2 jednako hXt ona je:

Na dijagramu ph, razlika entalpija izmeu tacaka 6 i 3 predstavlja ukupnit latentnu toplotu
isparavanja 1 kg rashladnog fluida na pritisku isparavanja. Kako je razlika entatpija u takarna
2-3 koristan efekat hlaenja, razlika entalpija u takama 6-2 je gubitak efekta hlaenja.
4.1.1.2.

Proces kompresije

U teoretskim ciklusima sa usisavanjem na granici zasienja, pretpostavlja se da

rashladni fluid ne menja stanje dok protie kroz usisni cevovod od isparivaa do kom-presora.

72

Proces 3-4 se deava u kompresoru sa poveanjem pritiska pare, kompresijom od pritiska

isparavanja do pritiska kondenzacije. Za teoretske cikhise 3-4 je po pretpostavci izentropski
proces.
Izentropska kompresija je specijalan tip adijabatskog procesa koji se odvija bez trenja.
Ona se ponekad definie kao kompresija "adijabatska bez trenja", ili kompresija "konstantne
entropije".
Kako u toku procesa 3-4 nema promene entropije, taka 4 se na dijagramu ph nalazi
praenjem linije konstantne entropije od take 3 do preseka sa linijom pritiska kondenzacije.
U taki 4, rashladni fluid je pregrejana para. Osobine rashladnog fluida u taki 4 se mogu
oitati sa dijagrama ph. Kako vrednosti t, h i v zahtevaju interpolaciju, one su samo
aproksimirane.
U toku procesa kompresije 3-4 energija (entalpija) pare se poveava za veliinu
jednaku izvrenom mehanikom radu. Rad (toplota) kompresije, po kilogramu ras-hladnog
fluida koii cirkulie qp, izraava se sa:
q p h4 h3
(3)
Kao rezultat apsorbovanja toplote kompresije, topla para koja se potiskuje iz
kompresora je pregrejana, tj. njena temperatura je via od temperature kondenzacije. Procesu
kondenzacije prethodi pothlaivanje pregrejane pare do temperature kondenzacije.
4.1.1.3.

Proces kondenzacije

Obino se proces 4-5 odvija u kondenzatoru i predstavlja hlaenje pare do temperature kondenzacije. Ovaj proces se odvija u gornjem delu kondenzatora i delimino u
cevovodu toplog gasa. U toku procesa 4-5, pritisak pare ostaje konstantan, a taka 5 se nalazi
praenjem linije konstantnog pritiska od take 4 do preseka sa krivom zasienja.
U taki 5 rashladni fluid je zasiena para na temperaturi i pritisku kondenzacije.
koliina osetne toplote (pregrevanje) oduzete od 1 kilograma pare u kondenzatoru, pri
hlaenju sa temperature potisa do temperature kondenzacije, jeste razlika izmeu vredrtosti
entalpija rashladnog fluida u takama 4 i 5 (h4 - h5).
Proces 5-1 je kondenzacija pare u kondenzatoru koja se odvija pri konstantnom
pritisku i temperaturi. Toplota osloboena od kondenzujueg fluida u toku ovog procesa
jednaka je razlici entalpija rashladnog fluida u takama 5 i l (h5 h1).
Poto se oba procesa 4-5 i 5-1 odvijaju u kondenzatoru, ukupna koliina odvedene toplote od
rashladnog fluida i predata sekundamom fluidu, toplotnom ponoru, jeste zbir koliina
osloboene toplote u toku procesa 4-5 i 5-1. Ukupna koliina toplote predata medijumu za
hlaenje u kondenzatoru je razlika izmeu entalpije pregrejane pare u taki 4 i zasiene
tenosti u taki 1. Stoga je:
qk h4 h1
(4)
gde je qk u kJ/kg, osloboena toplota u kondenzatoru rashladnog fluida koji cirkulise.
Na povratku do take 1, rashladni fluid je zavrio ciklus, te ukupno odvedena toplota
od rashladnog fluida mora da bude jednaka toploti koju on prima u toku procesa. U

73

jednosiavnim ciklusima, energija rashladnog fluida se poveava samo od toplote apsorbovane

od hlaenog prostora isparavanjem rashladnog fiuida u isparivau i toplote koja je
ekvivalentna mehanikom radu kompresije u kompresoru . Stoga je:

qk qi q p

(5)

Ako je poznat ukupni rashladni uinak Q, protok rashladnog fluida m odreuje se iz

jednaine:

Q
qi

(6)

Uinak kondenzatora defmie se jednainom:

Qk m Qk

(7)

dok se toplotna energija ekvivalentna radu kompresije rashiadnog kapaciteta Qp do-bija iz

jednaine:

Qp m Qp

(8)

4.1.2. Koeficijent hlaenja i grejanja

U klasicnim rashladnim sistemima, koeficijent hlaenja idealnog Kamoovog ciklusa

defmise se kao:
KHc

Qi
Ti

Q p Qi Tp Ti

(9)

Za sistem toplotnih pumpi, kao to je ve reeno, bitan efekat je dobijanja toplotne

energije, pa se koeficijent grejanja defmie na sledei nain:
Analogno izrazu (9) sledi:

KGc

Qp
Q p Qi

Tp
Tp Ti

gde su:
KG. - Karnoov koeficijent grejanja,
Qp - toplota razmetijena na strani toplotnog ponora,
0; - toplota razmenjena na srrani toplotnog izvora,
Tp - apsolutna temperatura ponora,
Ti - apsolutna temperatura izvora.

(10)

74

U realnim procesima koeficijenti hladenja i grejanja manji su od onih koji vae u

Karnoovom. Teoretski koeficijent hlaenja KH rashladnog ciklusa je odraz efikasnosti ciklusa
i formulie se kao stepen apsorbovane toplote u hlaenom prostoru u odnosu na ekvivalentnu
toplotu koja se dovodi kompresoru:
h h
KH 3 1
(11)
h4 h3
Koeficijent grejanja KG definise se kao stepen apsorbovane toplote u kondenza-toru u
odnosu na ekvivalentnu toplotu koja se dovodi kompresoru, analognokoeficijentu hlaenja.
Koeficijent hlaenja se esto obeleava sa b (domaa literatura), ili sa COP (engleska
literatura - ''coefficient of performance ").
Realni rashladni ciklusi
Realni rashlani ciklusi odstupaju od teoretskih iz razloga odreenih pretpostavki za teoretske
cikluse, koje ne vae za realne cikluse: zanemarivanje pada pritiska u cevovodima, isparivau,
kondenzatoru, efekat pothlaivanja tenosti i pregrevanja usisane pare ili izentropska
kompresija. Na slici 42 prikazan je radnic ciklus realne toplotne pumpe sa rashladnim
medijumom
R
22.

Slika 42. Radni ciklus toplotne pumpe koja radi sa rashladnim medijumom R22

4.2. Komponente toplotnih pumpi

Dugi niz godina su za toplotne pumpe koriene komponente rashladnih ureaja i
postrojenja. U nastojanju da toplotne pumpe budu to ekonominije u eksploataciji, razvijane

75

su njihove specijalne" komponente. Vei broj tih komponenata se po svojim konstrukcionim

karakteristikamajo uvek vrlo malo razlikuje od onih u rashladnoj tehnici. Zbog te male
razlike, tehnologija proizvodnje toplotne pumpe je veoma slina onoj za potrebe rashladnih
elemenata.
U osnovi, po svojim nazivima i funkciji, skoro sve vane komponente toplotnih pumpi
istovetne su sa rashladnim elementima. To su:
- kompresori sa pogonskim motorom,
- razmenjivai toplote,
- sudovi pod pritiskom (separatori, odvajai, skupljai rashladnog fluida),
- automatika,
- armature i cevovodi,
- elektrokomandni uredaji,
- rashladni fiuid.
Nezavisno od toga da li su komponente namenjene toplotnim pumpama ili rashladnim
ureajima, one moraju zadovoljiti odreene opte uslove. esto je u ras-hladnim
postrojenjima pogonski motor kompresora predimenzionisan. U tom sluaju je potronja
energije za pogon kompresora poveana, a time je i koeficijent grejanja smanjen. U manjim
toplotnim pum-pama, koje se proizvode u velikim serijama, snaga elektromotora kompresora
se vrlo precizno utvruje za odreene standardne uslove, ime se dobija optimalan koeficijent
grejanja. Promena reima rada toplotne pumpe menja i koeficijent grejanja.
Uobiajeni pad pritiska u razmenjivaima toplote rashladnih postrojenja na strani
rashladnog fluida je ak deset puta vei od onoga u toplotnim pumpama. Svako poveanje
pada pritiska, u bilo kom delu sistema, izaziva poveane energetske gubitke, a time smanjenje
koeficijenta grejanja.
Pri proraunu povrine razmenjivaa toplote u rashladnoj tehnici, srednja temperaturska razlika izmedu rashladnog fluida i radnog medijuma obino iznosi od 5C do 15C.
Ova temperaturska razlika u isparivau i kondenzatoru u toplotnim pumpama do-vela bi do
smanjenja koeficijenta grejanja. Zbog toga se, posebno u isparivau i kon-denzatoru, mora
teiti postizanju to je mogue manjoj temperaturskoj raziici izmeu rashladnog fluida i
radnog medija, bilo ponora, ili izvora. Ovo smanjenje temperaturske razlike mora biti praeno
jednovremenim postizanjem najmanjeg pada pritiska.
Stepen iskorienja komponenata postrojenja topiotnih pumpi, kao to su ventilatori,
pumpe, grejai, automati i slino, mora biti to vei, kako bi ukupan ekonomski efekat bio to
povoljniji. To se postie pravilnim dimenzionisanjem za tano odreene uslove.
Veliki broj topiotnih pumpi slui istovremeno za grejanje i za hlaenje. Kod takvih pumpi
problem optimalne konstrukcije je jo sloeniji. One po pravilu rade due od toplotnih pumpi
za grejanje, zbog ega moraju imati dui vek trajanja.
4.2.1. Kompresori
Kao elemenat topiotne pumpe, kompresor predstavlja najvaniju komponentu, koja
direktno utie na uinak toplotne pumpe. On znaajno utie na pouzdanost rada pumpe, njen

76

eksploatacioni vek, niske pogonske trokove, manju umnost, jednostavnost odravanja,

sigumost i dr.
Do generalne popravke, kompresor mora raditi najmanje pet godina, a kod manjih
kapaciteta i mnogo due. To znai da kompresor pri normalnoj eksploataciji izdrava vie od
25 000 radnih sati, ili preko 14 sati dnevnog rada. Radne karaktenstike kompresora moraju
odgovarati temperaturskom opsegu isparavanja od -30C do +30C, a u industrijskim
pogonima i preko 40C, dok je temperatura kondenzactje 90C. Zbog promenljivih
optereenja toplotne pumpe, kompresori moraju imati mogunost dobrog regulisanja
kapaciteta. Da bi se to vea koliina toplote predala toplotnom ponoru, toplotni gubici
kompresora se moraju svesti na to je mogue manju meru. Stepeni iskorienja samog
kompresora i njegovog pogonskog motora moraju biti to vei. Istraivanja su pokazala da se
sredstva uloena u kompresor sa veim stepenom iskorienja, vrlo brzo vraaju kroz njegovu
ekonominiju eksploataciju.
Iako su u osnovi svi kompresori bili prvenstveno konstraisani za potrebe hlaenja, a neki od
njih i usavreni za toplotne pumpe, oni ne mogu zadovoijitt sve zahteve primene toplotnih
pumpi.
Kompresori konstruisani samo za toplotne pumpe su jedino i pravo reenje. Elektromotor, kao
pogonski motor kompresora, mora imati, u irokom dijapazonu optereenja, radnu krivu
koeficijenta iskorienja sa malim odstupanjem. To znai da se ovaj koeficijent nee
znaajnije menjati pri promeni optereenja u dijapazonu od 30% do 100%.
Kompresori koji su posebno konstruisani ili prilagoeni za toplotne pumpe, imaju
danas znatno bolja konstrukciona reenja od onih uraenih za potrebe hlaenja ili
klimatizacije. Tako je u poslednje vreme znatno poboljan rad ventila, smanjeni su gubici u
tetnom prostoru, poveana aerodinaminost usisnih i potisnih kanala, ime su smanjeni
padovi pritiska. Ulja za podmazivanje, kao i konstmkcioni matenjalii, izdravaju znatno vie
radne temperature. Sva ova poboljanja su doprinela da se mehaniki, elektrini ili
zapreminski koeficijent kompresora znatno pobolja u odnosu na klasine kompresore,
Naroito je vaan uticaj tetnog prostora, od koga direktno zavisi zapreminski koeftcijent.
Tako se na primer poveanjem tetnog prostora sa 2% na 6% koeficijent grejanja smanjuje za
20%. Meutim, u klipnim kompresonma tetan prostor se ne moe potpuno eliminisati.
Gubici elektricne energije moraju biti to manji, a to se postie radom kompresora i
elektromotora u optimalnim i stabilnim radnim uslovima.
Kontrola uinka nije potpuno resena ak ni u velikim kompresorima. Viecilindrini
kompresori se reguliu iskljuivanjem pojedmih cilindara, to se postie dizanjem ventilskih
ploa sa sedita pomou hidraulike, ili pritiskom gasa pare rashiadnog fluida. Ova vrsta
regulacije topiotnih pumpi dovodi do smanjenja koeficijenta grejanja ak do 20%. Za
regulisanje uinka koriste se motori sa promenljivim brojem obrtaja, obilazne veze i sl.
Meutim, energetski najpovoljnija regulacija se postie ukljuivanjem pojedinih kompresora
sa punim optereenjem kada u sklopu jedne toplotne pumpe postoji vei broj kompresora sa
manjim uinkom.
U toplotnim pumpama se, kao i u rashladnim postrojenjima, najee koriste etiri
vrste kompresora:

77

klipni,
rotacioni,
vijani i
centrifugalni.

Svaka od ovih vrsta kompresora ima specifine mane i prednosti, koje direktno zavise
od radnih parametara i vrste fluida. Sve vrste kompresora se ne proizvode za sve praktino
potrebne uinke.
4.2.1.1.

Klipni kompresori

U eksploataciji je najvie kiipnih kompresora, i to od najmanjih, za domae friidere

(3 iO m3/s), do najveih, u industrijskim postrojenjima. Vrlo su buni, a gabariti i teina su
im, u odnosu na toplotni uinak, veliki. Meutim, i pored svih ovih loih osobina, klipni
kompresori su, kao najmasovniji, ujedno i najjeftiniji, lako se odravaju, a i rezervni delovi su
im jeftiniji. Ovi kompresori mogu da obezbede vrlo veliki stepen sabijanja.
Po svojim konstrukcionim karakteristikama, klipni kompresori se dele na otvorene,
poluhermetike i hermetike kompresore. Otvoreni klipni kompresori su najstarije
konstrukciono resenje kompresora uopte. Pogonski motor se vezuje za kompresor direktno
preko spojnice, iii indirektno preko prenosnika. Pri indirektnoj vezi, mehaniki koeficijent je
manji, to umanjuje i ukupni stepen iskoricenja pogonskog motora. Otvoreni kompresori,
iako jednostavni za odravanje, imaju dosta nedostataka, naroito kada se koriste u sistemima
sa toplotnom ptimpom.
-4

Velika buka koju izazivaju prisiljava korisnika da prostoriju u kojoj su smeteni

posebno zvuno izoluje. Toplotni gubici su im znatni i zbog toga to se ovakvi kompresori ne
rade posebno za toplotne pumpe, nego su obino prilagoeni novoj nameni. Odavanje toplote
okolini je znaajno, kao i odavanje topiote pogonskog motora, bez mogunosti da se ta toplota
vrati sistemu ponovo i korisno upotrebi. A kada se to ipak konstrukciono rei, ta reenja su
veoma skupa i nepouzdana.
Regulisanje otvorenih kompresora, i to veih jedinica, obino se vri preko ventilskih
ploica. Manje jedinice ne mogu se regulisati. Maksimalni radni pritisak u otvorenim
kompresorima iznosi 25 bara, kada im je prenik cilindara 120 mm, a kada su prenici vei,
maksimalni dozvoljeni radni pritisak je 22 bara. Raziika pritisaka izmeu usisa i potisa je oko
18 bara. Ove vrednosti umnogome zavise od uslova i vrste ulja za podmazivanje. S tim u vezi,
treba posebno voditi rauna o kvalitetu ulja za podmazivanje toplotnih ptimpi. DIN 51503
definie kinematsku viskoznost ulja u stacionamim tislovima rada. Opseg rada toplotnih
pumpi sa otvorenim kompresorima zavisi od vrste rashladnog fiuida i konstrukcije samog
kompresora, a reimi rada su prikazani u tabeli br. 9.
Tabela 9. Reimi rada toplotnih pumpi
Rashladni. fluid
Radni reim
R22, NH
55-60C
R134a
75-80C
R114
90-100C

78

Poluhermetiki i hermetiki klipni kompresori konstrukciono vie odgovaraju primeni

u toplotnim pumpama.
Poluhermetiki kompresor sadri kompresor i eiektromotor u jednom razdvojivom
kuitu, tako to su, najee, kompresor i elektromotor povezani zajednikim vratilom.
Ovakvom konstrukcijom se moe koristiti vie toplotne energije od samog kompresora i
elektromotora. Kuite poluhennetikog kompresora je razdvojivo, pa se moe lako odravati
i mogu se menjati dotrajali elovi.
Dananje konstrukcije poluhermetikih kompresora imaju sve prednosti otvorenih
kompresora (manji nivo buke, vei stepen iskorienja toplote i sl). Dimenzije
poluhermetikih kompresora su skoro istovetne sa otvorenim kompresorima.
Hermetiki kompresori u odnosu na poluhennetike imaju zavareno kuite
kompresora, pa se ne mogu popravljati niti im se mogu zamenjivati delovi. Ovi kompresori su
za iste rashladne uinke najjeftiniji i najlaki, imaju najdui vek trajanja. Danas se, pored bele
tehnike, hermetiki kompresori najvie primenjtiju za lokalne klimatizere.
Oni su u toplomim pumpama prvi put primenjeni ba u lokalnim klimatizerima. U poslenje
vreme se ugrauju i u vee klima-ureaje i toplotne pumpe iji je rashladni uinak preko 50
kW.
Hermetiki kompresori omogtiavaju najvei stepen iskorienja toplote kao i
mehaniki i elektrini koeficijent iskorisenja. S obzirom na miran i tihi rad, nezamenljivi su
u manjim jedinicama toplotnih pumpi. U ovakvim kompresorima ulje se ne menja tokom
itavog veka trajanja.

79

Slika 43. Klipni kompresor

4.2.1.2.

Rotacioni kompresori

Rotacioni kompresori su novijeg datuma. Oni se sastoje od klipa koji se obre oko
ekscentrinog vratila, istovremeno se kotrljajui po zidu cilindra. Nemaju usisni ventil, te
praktino nemaju tetan prostor, ni zapreminski gubitak zbog tetnog prostora.
Pri malim razlikama pritisaka kondenzacije i isparavanja, ovi kompresori imaju dobre
koeficijente isporuke. Meutim, pri veim razlikama usisnog i potisnog pritiska, zapreminski
gubici postaju vei, kao posledica proticanja pare rashladnog fluida iz prostora sa viim
pritiskom u prostor sa niim pritiskom. Ovi gubici se mogu smanjiti poveavanjem broja
obrtaja klipa, kao i intenzivnijim podmazvanjem klipa i cilindra. Taj tip kompresora koristi
rashladne fluide koji se slabo rastvaraju u uljima za podmazivanje.
Rotacioni kompresori trae savreniju tehnologiju proizvodnje. Broj proizvoaa je zbog toga
vrlo mali. Kompresori u hermetikoj izvedbi nalaze veiiku primenu u toplotnim pumpama
manjeg uinka. Za vee snage toplotnih pumpi ugrauje se vei broj manjih rotacionih
kompresora. Njihove osnovne prednosti u odnosu na klipne kompresore su sledee:
- U rotacionom kompresoru nema tetne razmene izmeu hladne pare rashladnog fiuida
i zida toplog cilindra.
- Popreni presek ulaza u cilindar nema uticaja na tetan prostor.
- Zbog karakteristinog oblika kompresione komore, potisni ventili rade mnogo mirnije.
- Vek trajanja kao i iskoricenje su im mnogo dui od klasinih klipnih kompresora.
- Relativno mali broj obrtnih delova.
- Pri startovanju se ne pojavljuje pena ulja. Potisna komora ne dozvoijava da ulje odlazi
u instalaciju, odnosno slui kao separator ulja.
- Nije potreban usisni ventil.
Postavljanjem prethladnjaka, svaki viak toplote, nastao zbog gubitaka u kompresoru i
motoru, moe se vratiti grejnom fluidu i ponovo korisno upotrebiti. Gubici u motoru ne utiu
na iskorienje kompresora.
Jednostavnom konstrukcijom usisne komore i nepovratnog ventila, moe se osigurati
prelivni ventil, koji omoguuje lake ukljuivanje, bez posebnih mehanizama, ak i u manjim
jedinicama. Zahvaljujui tome, ne treba ugraivati prevelike motore.
Iz prakse je poznato da se na manje rotacione kompresore, u odnosu na klipne
kompresore istog uinka, moe ugraditi za jednu veliinu manji motor, to znai 20% do 30%
manje elektrinih gubitaka. Ovi kompresori su po veliini manji za oko 30% od klipnih, koji
imaju iste uinke.

80

Slika 44 - Rotacioni kompresor

4.2.1.3.

Vijani kompresori

Vijani kompresori se mogu ubrojiti u rotacione kompresore, zbog rotora koji obiikom
podsea na vijke. Kao i u rotacionim, tako i u vijanim kompresorima nema tetnog prostora,
pa ni zapreminskih gubitaka zbog tetnog prostora. Zapreminski gubici nastaju od pretakanja
pare iz prostora sa viim, u prostor sa niim pritiskom, kroz zazore izmeu rotora.
U vijanim kompresorima ulje se ubrizgava u njegov radni prostor, zbog ega se
neposredno iza njega postavljaju odvajai ulja. Velika koliina ulja koja se ubacuje u toku
rada znatno smanjtije gubitke usled proticanja, pa se zato mogu praviti rotori i statori sa veim
zazorima, to pojeftinjuje njihovu izradu.
Vijani kompresori nisu osetljivi na teni udar", odnosno pri pojavi tenosti u
kompresoru, konstrukciono reenje sa zazorima omoguuje rad bez kvarova.
Vijani kompresori se proizvode kao otvoreni i poluhermetiki. Poluhermetiki se koriste
najee sa freonom kao rashladnim fluidom.
Vijani kompresori imaju dui vek trajanja od klipnih i lake ih je odrava-ti. Zbog
toga to se po svojim uincima nalaze izmeu klipnih i centrifligalnih, njihova upotreba nije
rasprostranjena u toplotnim pumparna, jer tradicija u primeni klipnih i prednosti
centrifugalnih kompresora jo uvek utiu na iru primenu vljanih kompresora.

81

Slika 45 Vijani kompresor

4.2.1.4.

Ccntrifugalni kompresori

Porast pritiska u centrifugalnim kompresorima ne vri se potiskivanjem, ve

ubrzanjem u rotoru. Pri tome su radne karakteristike sasvim drugaije od onih u klipnih
kompresora, tj. kompresora kod kojih se gorast pritiska ostvaraje potiskivanjem. eljeni odnos
pritisaka postie se dimenzijom i brzinom rotora. Odnos potisnog i usisnog pritiska u
klimatizaciji obezbeuje se jednostepenim centrifugalnim kompresorom. Za primenu u
toplotnoj pumpi, gde je potreban vei odnos pritisaka, predvieni su viestepeni cen-trifugalni
kompresori.
esto pokretanje kompresora nije poeljno zbog veeg habanja za vreme kretanja i
zaustavljanja, kao i zbog pogonskog motora. Zbog toga centrifugalni kompresori zahtevaju
kontrolu kapaciteta do minimalnog optereenja.
Jedna od mogunosti regulisanja kapaciteta je priguivanje u usisnoj cevi, koje moe
smanjiti kapacitet do 40%, ili promena ulaznog otvora nasuprot rotoru, kada se kapacitet moe
smanjiti na 10% od nominalnog. U oba sluaja potronja energije opada srazmerno toplotnom
uinku, mada je oekivani odnos pritisaka potisa i usisa manji. Kada su uinci manji, pa
postoji opasnost od nestabilnosti rada kompresora, kontrola se vri preko obilazne veze (bypass), u kome sluaju odreena koliina rashladnog fluida cirkulie mimo sistema. Jedna od
mogunosti regulisanja je promena broja obrtaja rotora, ali se to moe ekonomino ostvariti
primenom parne turbine kao pogonskog motora. Centrifugalni kompresori u toplotnim
pumpama veeg uinka su nezamenijivi, ne samo zbog svog velikog toplotnog uinka i
mogunosti postizanja vrlo visokih temperatura kondenzacije, ve i zbog vrlo mirnog rada,
malih dimenzija, smanjene potronje eiektrine energije, manje buke i drugih prednosti.
Regulisanje centrifugalnih kompresora ostvaruje se bez velikih gubitaka.

82

Slika 46 Centrifugalni kompresor

4.2.2. Razmenjivai topote
Razmenjivai toplote su aparati u kojim se vri razmena toplote odnosno prelaz toplote
rashladnog fluida sa jednog na drugi radni fiuid. Ovaj proces moe da se odvija na tri naina:
provoenjem (kondukcijom), konvekcijom i zraenjem. Pomenuti procesi razmene toplote se,
meutim, bitno razlikuju- razmena toplote konvekcijom i provoenjem uvek vezana za
materiju, dok razmena toplote zraenjem nije. Konvekcija i provoenje kao oblici prenosa
toplote su najee istovremeni.
Razmena toplote provoenjem vri se pri meusobno direktnom kontaktu dva tela
razliitih temperatura. Prilikom konvekcije, u kojoj nema promene agregatnog stanja, razmena
toplote vri se izmeu tenosti ili gasa sa jedne strane, i vrstog tela sa druge strane. Kretanje
tenosti i gasa moe biti prirodno ili prinudno, to direktno utie na intenzitet razmene
toplote.
Pri razmeni toplote podrazumeva se da nema promene agregatnog stanja fiuida koji se
kree i tada je razmenjena koliina toplote jednaka proizvodu masenog protoka, specifine
toplote i raziike temperatura fluida.

Q=Gcp(tul-tiz)

(11)

83

Ukoliko za vreme procesa razmene toplote doiazi do promene agregatnog sta-nja

fluida, govorimo o kondenzaciji ili isparavanju, odnosno o smrzavanju, topljenju jli
sublimaciji.
Pri kondenzaciji ili isparavanju clolazi do direktnog prelaza iz pamog u teno
(kondenzacija) stanje, ili tenog u gasovito (isparavanje) stanje, dok pri smrzavanju ili
topljenju dolazi do direktnog preiaza iz vrstog stanja u teno i obratno. Sublimacija
predstavlja direktan prelaz iz vrstog u gasovito stanje. Koeftcijenti za prenos toplote
konvekcijom definiu se termofizikim karakteristikama fiuida i konstmkcijom razmenjivaa
toplote..

Opti izraz za razmenu toplote je :

Q=kF tlog

(12)

Slika 47. Srednja logaritamska tetnperaturska razlika ( t l o g )

Koeficijent k, pored naina razmene toplote (konvekcije i provoenja), karakterie i

konstrukcija razmenjivaa toplote,
n
1
1

i
k sp i 1 i un

(13)

Pri proraunu i konstrukciji razmenjivaa toplote uticaj zaprljanja povrine razmenjivaa je esto jedan od bitnih faktora pravilnog prorauna njegove povrine. U toku
eksploatacije razmenjivaa topiote, dolazi do prijanja povrine za razmenu to-plote usled
naslaga prljavtine iz radnog fluida, ili do erozije same povrine. Iz tih ra-zloga povrina za
razmenu toplote mora biti dovoijno velika i u funkciji vrste razme-njivaa i kvaliteta fluida.
Zaprljanje razmenjivaa topiote moe biti kao posledica:
- taloenja (sedimentacije),
- kristalizacije,

84

- hemijskih reakcija,
- biolokih mikroorganizama i
- korozije.
Zaprljanje se najesce pojavljuje jednovremeno u nekoliko oblika, to dodatno
oteava procenu veliine zaprljanja. Zaprljanje povrme moe smanjiti koeficijeht prelaza
topiote i do 70%
Veliina razmenjivaa toplote je vana za ocenu ekonominosti toplotne pumpe.
Ostvarena temperaturna razlika izmeu radnog medija toplotnog izvora ili ponora i rashiadnog
fluida, direktno utie na vrednost koeficijenata grejanja. Na ukupnu ekonominost utie
instalisana snaga za pogon ventilatora, pumpi i automatike vezane za razmenjivae toplote.
Poveanje pada pritiska u nekom razmenjivau toplote daje jeftinije konstrukciono reenje,
koje se onda u eksploataciji, zbog poveannja trokova energije za pogon, obezvreuje. Taj
momenat nije uziman u obzir pri dimenzionisanju razmenjivaa toplote u rashladnim
ureajima.
Optimizacija razmenjtvaa toplote podrazumeva analizu odnosa koeficijenta grejanja i
investicionih trokova. Ukupni godinji trokovi odravanja i eksploatacije moraju biti to
manji. Posebno je vano pitanje da li se koeficijent prelaza toplote moe poveati
poboljavanjem konstrukcije razmenjivaa toplote.
Poveavanje koeficijenata prelaza toplote radi poboljsavanja eflkasnosti razme-njivaa
toplote, pa tako i cele toplotne pumpe, mogueje ostvariti konstrukcionim reenjima i izborom
optimainih termodinamikih parametara i rashladnog i radnog fiuida, toplotnog ponora ili
izvora.
Poboljanje konstrukcije svodi se na poveanje lokalnog koeftcijenta prelaza toplote.
Poveavanjem hrapavosti povrina preko kojih se razmenjuje toplota, poveava se
lokalni koeficijent prelaza toplote. Najee se poveanje hrapavosti vri na strani rashladnog
fluida. Poveavanjem hrapavosti i brzine strujanja fluida obezbeuju se vrlo dobri rezultati u
poveanju koeficijenta prelaza toplote.
U sistemima u kojima se kondenzator i ispariva koriste u naizmeninim ulogama, tj.
kondenzator kao ispariva, a ispariva kao kondenzator, mora se voditi raitna o vrednosti
koeficijenta preiaza topiote. Povrina razmenjivaa se odreuje prema nepovoljnijem reimu.
Obino je to reim isparavanja. U sistemima u kojima je leti potrebno hlaenje, a zimi
grejanje, reim rada se menja na strani rashiadnog fluida samo u klimatizaciji sa jedinicama
manjih snaga. Ovakve jedinice se proizvode kao kompaktne-agregatirane, pri emu se prelaz
sa jednog reima na drugi vri promenom toka rashladnog fluida. O razmenjivaima toplote,
koji u toku rada mogu menjati svoju ulogu, takoe se mora voditi racuna u pogledu
konstrukcionih detaija, koji mogu biti od presudnog znaaja za ispravno fimkcionisanje
itavog sistema, cirkulaciju fluida, odvajanje tenosti itd.
U toplotnim pumpama veih snaga ovakav problem ne postoji, jer se promena reima
hlaenja odnosno grejanja obino vri na strani radnog fluida (voda ili vazduh). To
omoguava izradu kondenzatora i isparivaa prema jednoznacno defmisanim radnim
parametrima, koji se u toku rada topiotne pumpe ne menjaju.
Svaki konstrukcioni zahvat u cilju poboijanja koeficijenta prelaza toplote moe, ali i
ne mora, imati ekonomski efekat. Poveani koeficijent preiaza topiote moe direktno uticati
na poveanje pada pritiska, to ima isti efekat kao i vea temperaturna razlika rashladnog i

85

radnog fluida. Pad pritiska u rashladnim instalacijama od 0,1 do 0,3 bar je dozvoljen, to
predstavlja oko 3-4 K temperaturske razlike, ve prema vrsti rashiadnog fluida i temperaturi
isparavanja.
U toplotnim pumpama, gde se posebno vodi rauna o ekonominosti razmenjivaa
toplote, ovaj pad pritiska ne sme biti vei od 0,1 bara.. Porast pada pritiska na strani radnog
fluida (voda, vazduh) ne utie direktno na ekonominost toplotne pumpe, jer se pri tome ne
poveava rad uloen u pogon kompresora. Meutim, vea potronja energije za pogon
ventilatora, pumpi i drugih elemenata moe poremetiti ukupnu ekonominost itavog sistema.
U celini gledano, optimalna veliina razmenjivaa toplote pored prolaza toplote i pada
pritiska, zavisi i od trokova proizvodnje samog razmenjivaca topiote kao i pogonskih
trokova.

4.2.3. Isparivai
Ispariva je deo toplotne pumpe u kome rashladni fluid isparava zahvaljujui toploti
oduzetoj od toplotnog izvora. Ova toplota odreena je toplotom isparavanja .
U zavisnosti od konstrukcije ispadvaa, isparavanje rashladnog fluida moe biti oko
cevi u velikoj zapremini, ili u cevima. Mehanizam isparavanja rashladnog fluida u isparivau
je vrlo sloen proces i nee biti posebno opisivan. Poznavanje tog mehanizma posebno je
vano pri optimizaciji veliine isparivaa u odnosu na toplotni izvor, kada se konstrukcija
isparivaa ne moe posmatrati odvojeno od toplotnog izvora.
Isparivai se dele prema vrsti, odnosno prema agregatnom stanju toplotnog izvora na
isparivae za oduzimanje toplote od vazduha ili drugih gasova, i isparivae za tenost.
Isparivai u kojima rashladni fluid potpuno isparava u zapremini, nazivaju se suvim
isparivaima", a oni u kojima tenost rashladnog fluida ne ispari potpuno nazivaju se
preplavljeni isparivai".
IZLAZ
PARE
RASH. FLUIDA
RASH. FLUID

ULAZ
VODE

ULAZ
TENOG
RASH. FLUIOA

Slika 48. Doboasti ispariva preplavljenog

Na sl. 48 je prikazan osnovni tip doboastog isparivaa za oduzimanje toplote od
tenosti, najee vode. To je ispariva prepiavljenog" tipa, u kome rashladni fluid isparava
oko cevi u velikoj zapremini, a kroz cevi struji fluid toplotnog izvora. U zapremini u kojoj je

86

smeten rashladni fluid, ima ga mnogo vie od koliine koja isparava u jedinici vremena.
Koliina tenosti rashladnog fluida je konstantna i njeno dodavanje je u funkciji toplotnog
optereenja ispanvaa. Para rashladnog fluida se odvodi preko parnog doma, gde je njena
brzina tolika da se kapljice tenosti odvajaju i vraaju u zapreminu isparivaa. Kada se
primenjuju rashiadni fluidi koji se ne meaju sa uljem, na ispariva se stavija prikljuak za
odvoenje ulja. Razlike temperatura rashladnog fluida i toplotnog izvora su vrlo male i iznose
od 3C do 6C.
Brzina vode u cevima se kree od 2,5 m/s do 3 m/s, kada su cevi eline, i 2 m/s do 4
m/s kada su bakarne. Istraivanja vrena u poslednje vreme pokazuju da je sa bakamim
cevima mogue ostvariti i brzine od 8 m/s, a da ne doe do njihove erozije, pod uslovima da
je prethodno izvreno filtriranje fluida toplotnog izvora. Na sl.49 je prikazan takoe oboasti
ispariva za tenost, ali sa rashladnim fluidom u cevima, koji je obino ispariva suvog" tipa.
Prvi tip isparivaa se koristi ee za vee toplotne uinke, a drugi tip doboastog isparivaa
se najee koristi za manje uinke.
U grupu isparivaa koji koriste tenost kao toplotni izvor, spadaju jo i isparivai tipa
cev-u-cevi, za manje toplotne pumpe, isparivai za akumulaciju toplote u ledu i ploasti
isparivai.
Isparivai cev-u-cevi se koriste za male topiotne pumpe za iroku potronju i izrauju se od
bakamih cevi. Sa orebrenim cevima, ovi isparivai mogu biti vrlo kompaktni i jeftini.

ULAZ A
VODE

Slika 49- Doboasti ispariva suvog tipa

4.2.4. Kondenzatori

Kondenzator je razmenjiva toplote u kome se para rashladnog fluida kondenzuje i

predaje toplotu toplotnom ponoru. Koliina toplote koja se u kondenzatoru preda radnom
fluidu toplotnog ponora sastoji se iz tri dela: toplote hiaenja pare od pritiska sabijanja do
pritiska kondenzacije, toplote kondenzacije i toplote pothlaivanja tenosti. Sva tri dela
toplotne energije se predaju, najee, u jednom razmenjivau toplote - kondenzatoru.

87

U toplotnim pumpama, za razliku od rashladnih ureaja, kondenzator je izoiovan, jer

je osnovm cilj pnmene dati to vie topiotne energije radnom fluidu to-plotnog ponora, bez
veih gubitaka. Osim toga, cevovod izmeu kompresora i kondenzatora je izolovan i
isparivae i kondenzatore moemo podeliti prema vrsti radne materije toplotnog ponora. U
instalacijama za grejanje radne matenje su najee voda i vazduh, a u industnji i privredi
uopte, pored vode i vazduha, imamo razne rastvore i gasove. Meutim, kondenzatore u
osnovi moemo podehti na one za grejanje vode i one za grejanje vazduha.
Kondenzatori za grejanje vode su po konstrukciji vrio slini doboastim isparivaima
preplavljenog" tipa, u kojima se rashladni fluid nalazi u prostoru doboa oko cevi, kroz koje
protie voda odnosno radna materija topiotnog ponora. Radi poveanja efikasnosti razmene
toplote, cevi ovih kondenzatora se orebruju sa strane rashladnog fluida, ime se smanjuju
njihova teina i dimenzije.
Za precizan proraun srednje logaritamske temperaturske razlike treba uzeti u obzir
sve tri zone. Ovakav nain prorauna treba uzeti u obzir tikoliko su tano definisani uslovi
strujanja. Kod pojedinih reenja topotne pumpe prva faza pregrevanja se odvaja i obavlja u
posebnom razmenjivacu toplote - pregrejau, to omoguuje dobijanje viih temperatura
flttida, npr. vode, za posebne potrebe. Za proraun pregrejaa koriste se izrazi za jednofazno
strujanje tenosti i gasa.

4.2.5. Automatika
Najvei broj elemenata atitomatike i kontrolnih ureaja za toplotne pumpe koristi se za
klasine rashladne i klimatizacione ureaje. Neki prozvodai pojedinu automatiku defmiu i
za toplotne pumpe, dok drugi automatiku za toplotne ptimpe nazivaju automatikom za
specijaine namene. Automatika za toplotne ptimpe, u odnosu na onu za rashladne i
klimatizacione ureaje, mora imati karakteristike koje je u primeni ine osobenom:
- Mora postojati mogunost regulisanja termostata u irokim temperatumim granicama.
Tennostati u krugu toplotnog izvora su potpuno identini sa ve poznatim termostatima,
jer se radi o temperaturama do 30C, sa razlikama koje odgovaraju primeni ti toplotnim
pumpama. Za vie temperature, na strani toplotnog ponora, treba koristiti termostate za
grejanje.
- Presostati moraju obezbediti regulisanje pritisaka u irim granicama. Presostati niskog
pritiska odgovaraju onima kod rashladnih ureaja, dok presostati visokog pritiska za
toplotne pumpe moraju raditi posebno.
- Magnetni ventili moraju biti prilagoeni viim radnim i probnim pritiscima, jer su u
instalacijama toplotnih pumpi vii pritisci, ukoliko se radi o toplotnim pumpama sa
maksimalno dozvoljenom temperaturom kondenzacije.
- Termostatski ekspanzioni ventili se najee proizvode posebno za toplotne pumpe,
jer oni slue za regulaciju temperature isparavanja u usiovima ekspanzije rashiadnog
fluida sa veim razlikama temperatura, odnosno pritisaka isparavanja i kondenzacije.
Isti ovi usiovi vae i za druge regulacione elemente, koji rade na strani niskog pntiska, a
slue za regulisanje temperature isparavanja.

88

- Gubici energije usled rada pojedihih elemenata automatike morajti biti svedeni na
najmanju moguu meru, da bi se sauvala ekonominost rada toplotne pumpe. To se
odnosi pre svega na padove pritiska i pouzdanost rada ureaja.
Veliki broj toplotnih pumpi moe raditi sa klasinom automatikom za rashladna
postrojenja, ukoliko je radni opseg toplotnih pumpi isti kao i klasinih rashladnih postrojenja.
Tako na primer toplotne pumpe ija je temperatura isparavanja od -5 do 10C, a kondenzacije
do 45C, mogu koristiti automatiku rashladnih postrojenja.
Sve ovo se odnosilo na automatiku koja se koristi u rashiadnoj tehnici i klimatizaciji,
kao i za toplotne pumpe i to na strani rashladnog fluida. Ostala automatika na strani radnog
medijuma toplotnog ponora i izvora, sasvim odgovara poznatoj automatici za radne parametre
fluida toplotnog ponora i izvora.
Izuzetak je regulacioni ventil za toplotne pumpe koji se koristi za promenu ciklusa.
Primena ovog ventila je pre svega vezana za konenje toplotnih pumpi sa manjim toplotmm
uincima, kod kojih je toplotni izvor vazduh, u pri prebacivanju sa reima grejanja (zimi) na
reim hlaenja (ieti). Ovim ventilom se obezbeuje zamena uloga kondenzatora i ispanvaa,
prema potrebama.
Regulacioni ventil za promenu ciklusa menja pravac toka rashladnog fluida na strani
usisa i potisa kompresora, tako da ispanva postaje kondenzator, a kondenzator ispariva.
Reguiacioni magnetni ventil kontrolie sobni termostat za otapanje. Magnetni ventil igra
ulogu pilot-ventila.
4.2.6. Rashladni fluid
Rashladm ciklus i topiotna pumpa se ne mogu posmatrati odvojeno. U svakom
primeru primene toplotne pumpe treba analizirati radnu materiju u njenom ciklusu. Kao radne
materije se, bar za sada, koriste fluidi rashladnih sistema, zbog ega emo ih nazivati
rashladnim fluidima, iako oni, u principu, u istom ciklusu imaju neto drugaiju ulogu.
U veini sluajeva se radi o fluorougljovodoniku, pri emu se, posebno u kunim
instalacijama, mogu koristiti povoljnije osobine tih materija. Odomaem naziv
fluorougljovodonika je freon, koji se po meunarodnoj klasifikaciji oznaava slovom R, iza
koga stoji odgovarajui broj.
Kvalitet rashladnog fluida za toplotnu pumpu ogleda se pre svega u veliini odnosa
pritisaka (temperatura) isparavanja i kondenzacije i veliine toplote isparavanja i
kondenzacije, da bi se obezbedio visoki koeficijent grejanja uz mali protok mase i u fizikohemijskim podobnostima u sprezi sa ostalim komponentama sistema.
Ove karakteristike fluida se mogu odrediti iz Molijerovog log ph dijagrama i to u
zavisnosti od oblika granine krive zasienja i razlike pritisaka isparavanja i kondenzacije.
Kvalitet utie na relativni nagib krive zasienja i krive konstantne entropije, to ima uticaja na
manju snagu kompresora, potrebnu za ostvarivanje datih temperatura kondenzacije i
isparavanja.
Karakteristike fluida koji se primenjuju u rashladnoj i klimatizacionoj tehnici detaljno
su istraene i njihove mogunosti su dobro poznate. Ova injenica se mora uzeti u obzir pri
primeni bilo kog fluida u toplotnim pumpama.

89

Kvalitativnu razliku u primeni rashladnih fluida moemo videti samo na ph dijagramu

fluida koji je u rashladnom postrojenju odnosno u toplotnoj pumpi. Radni ciklus rashladnog
fluida toplotne pumpe je u dijagramu na znatno viem nivou od klasinog rashladnog ciklusa i
nalazi se biie zoni kritine temperature. To postavlja i odreene zahteve u odreivanju
ciklusa. Visoke potisne temperature i visoki radni pritisci utiu na kvalitet kompresora i
projektna reenja toplotne pumpe u celini.
Izbor ras hladnog fluda zavisi od karakteristika kompresora. Oni predstavljaju osnovu
za izbor odreenih komponenata toplotne pumpe. Podatak da rashiadni fluid u odreenim
uslovima zahteva visoke radne pritiske, podrazumeva vee uee materijala u izradi
elemenata toplotne pumpe. Vee vrednosti specifine toplote grejanja po jedinici zapremine
pare znae manje radne zapremme kompresora i manje dimenzije cevovoda za odreeni grejni
kapacitet. Optimizovanje ovih i drugih parametara treba da da, u odreenom sluaju,
najekonominije reenje.
Kvalitet toplotne pumpe se ocenjuje i veliinom koeftcijenta grejanja. Osobine rashladnog
fluida u velikoj meri utiu na koeficijent grejanja. Teorijski koeficijent je vei ukoliko je
razlika izmeu temperature isparavanja i kondenzacije manja. Na koeficijent grejanja utie i
stepen pregrevanja na usisu.
Od rashladnih fluida van porodice halogenih ugljovodonika treba za sada pomenuti
samo dehidriran amonijak (NH3). Primena amonijaka kao rashladnog fiuida R7I7 u toplotnim
pumpama nije poeljna u objektima gde borave ljudi. Meutim, ovaj fluid se vrlo esto
upotrebljava u industrijskim objektima. Njegove osobine su vrlo sline onima koje ima
rashladni fiuid R22. U vrlo velikim postrojenjima, gde je veliko uece rashladnog fluida, jo
uvek je nezamenljiv, jer mu je cena nia od cene R22. Postoji tendencija zamene ovog fluida
u novim instalacijama drugim, po osobinama slinim, rashladnim fiuidima.
Najvei broj toplotnih pumpi u prolosti, koristio je rashladne fluide kao to su Rll,
R22, R21, R22, R113, R114, R13B1 i R502. Zbognastalih problema saoteenjem ozonskog
omotaa i efektom staklene bate, Montrealskim protokolom stavijeni su van upotrebe svi
pomenuti fluidi osim R22, ija je upotreba u novim instalacijama bila dozvoljena do kraja
2009. godine. U meuvremenu su pronaeni novi rashladni fluidi koji mogu da zamene
dosadanje. Upotreba tih fluida zahteva odreene preduslove u vezi sa uljem za podmazivanje
ili konstrukcionih zahvata na elementima instalacije. To se pre svega odnosi na zamenu fiuida
u postojeim sistemima toplotnih pumpi. Posebnu panju treba obratiti pri zameni fluida, koji
predstavljaju meavnuu nekoliko komponenata. Uspesno je zamenjen R12 fluidom R134a,
kao i R502 i R22 fluidom R404A i R507A.

90

Tabela 10. Rashladni fluidi

RASHLADNI
Zamena
FLUID

Temperatura kondenzacije Temperatura

za 1 bar u oC
za 26bar u oC

R22
R401A
R401B
R409A
R134A
R404A
R407A
R407B
R407C
ISCEON 59
R4I0A
R41IB
R717 (amonijak)
R600a izobutan
R290 propan
1270 propilen

63
80
77
75
80
55
56
53
58
68
43
65
60
114
70
61

R502, R12
RI2
R12
R12.
R12, R22
R502
R502
R502
R22
R22
R22,R13B1
R12,R22,R502
R22, R502
R114
R12,R22,.R502
R12, R22.R502

isparavanja

-41
-33
-35
-34
-26
-47
-46
-48
-44
-43
-51
-42
-33
-12
-42
-48

4.3. Toplotni izvori toplotnih pumpi

Prilikom odreivanja koeficijenta grejanja toplotne pumpe, najvaniji parametri su bile
temperature toplotnog izvora i ponora, odnosno njihova temperatuma razlika. Uticaj ovog
parametra na kvalitet, primenljivost i ekonominost toplotne pumpe od presudnog je znaaja u
eksploataciji.
Odreivanje temperaturnog nivoa toplotnog ponora kao i njegovih ostalih
termofizikih karakteristika je skoro uvek u funkciji sistema koji koristi toplotnu energiju
toplotne pumpe.
Osnovni cilj je da se izabere to nia temperatura toplomog ponora.
Ako se radi o grejanju, ta temperatura je na primer ona koju zahteva podno grejanje.
Meutim, ona zahteva i primenu takvog sistema za grejanje koji je u odreenim uslovima
nemogue primeniti. Na osnovu analize vie sistema, bira se onaj koji se moe primeniti za
grejanje u odredenim uslovima, a da bude prihvatljiv i za toplotnu pumpu.
Izbor toplotnog izvora je mnogo sloeniji problem i zavisi od niza poznatih i
nepoznatih faktora. Veina toplotnih izvora je prirodnog porekla, odnosno nalazi se u prirodi.
Poznavanje njihovih karakteristika pre i u toku eksploatacije toplotne pumpe nesumnjivo je
najvaniji momenat u izbovu toplotnih izvora.
Meutim, za izbor toplotnog izvora potrebno je utvrditi i njegove karakteristike s
obzirom na korisnika toplotnog izvora. Vrlo je est sluaj da toplotni izvor na prvi pogled
zadovolji zahteve, ali da njegova primena u toplornoj pumpi odreene namene ne dolazi u
obzir. Takav sluaj je est pri korienju bunarske vode kao toplotnog izvora za toplotnu
pumpu koja se koristi za grejanje. Zimi, kada su potrebe za toplotnom energijom najvee, nivo

91

bunarske vode je najnii, pa je i izdanost najmanja, kao to je tada i najnia temperatura

vode. Tada je toplotni uinak pumpe nedovoljan, pa se mora obezbediti dopunski izvor
grejanja. Iako se dakle radi o vodi koja je veoma dobar toplotni izvor, u odreenim uslovima
nju nije mogue koristiti.
Kvalitetan toplotni izvor je neobino vaan u izboru reenja toplotne pumpe, a to dokazuju
iskustva u njihovoj eksploataciji.
Visoka i konstantoa temperatura toplotnog izvora u toku eksploatacije toplotne pumpe
je vrlo vana, jer direktno utie na koeftcijent grejanja, a time na ekonominost toplotne
pumpe. Temperatura toplotnog izvora se ne sme znaajnije menjati u toku rada pumpe, jer to
utie na tanost njene regulacije.
Toplotni izvor mora imati i veliki kapacitet - izdanost, da bi se toplotna pumpa
ravnomerno snabdevala energijom. Velika izdanost tog izvora omoguuje i povienje
temperature isparavanja, to direktno utie na ekonominost.
Fizike osobine toplotnog izvora presudno utiu na visinu trokova eksploatacije. Specifina
topiota treba da je velika, da bi trokovi prenosa energije bili manji. Ulaganje u toplotni izvor
i cena postrojenja za njegovu eksploataciju ne bi trebalo da budu vei od 20% od cene
postrojenja toplotne putnpe.
U odreenim uslovima eksploatacije, za toplotni izvor treba stalno plaati - ili
doprinose vodovodnoj organizaciji, ili, recimo, nadoknadu vlasniku otpadne topiote, ili
energiju potrebnu za dopremanje toplotnog izvora do toplotne pumpe. Ti trokovi moraju
obavezno da se uzmu u obzir i ne bi trebalo da ugroze ekonominost i rentabilnost toplotne
pumpe.
Mehanika istoa toplotnog izvora i neagresivnost u odnosu na instalaciju toplotne
pumpe, vrlo su vani inioci, kako sa gledita investicija, tako i odrzavanja. esto se deava
da potreba za dodatnim preiavanjem zaprljanih i/ili agresivnih izvora toplote predstavlja
tako krupan problem da eliminie toplotni izvor iz primene.
Poznatoje da se svi postavljeni zahtevi ne mogu u celini i jednovremeno ispuniti i da je
postizanje realnog optimuma osnovni uslov ekonomtnosti jednog sistema. Zbog toga, ako se
ne moe nai jedan idealan" toplotni izvor, treba pribegavati reenju sa kombinacijom vie
njih. Te kombinacije nastaju sa jedne strane kao posledica meteoroloko-geografskih uslova i
sa druge strane zahteva korisnika.
Kada je posle Drugog svetskog rata interesovanje za toplotnim pumpama u
individualnim stambenim zgradama poeio da raste, kao osnovni problem se nametnuo izbor
toplotnog izvora. Prva ideja je bila da to bude zemlja. Vazduh, kao toplotni izvor, bio je
nestabilan. Meutim, porast proizvodnje toplotnih pumpi dovodi do pojave niza problema u
njihovoj montai, pre svega onih koje kao toplotni izvor koriste zemlju. Problemi su pre svega
nastajali pri postavljanju cevnih zmija u zemlju i njihovom odravanju, a posebno u
obezbeivanju neophodnog prostora za njihovo postavljanje ili skupo postavljanje vertikalnih
sondi. To je dovelo do smanjenja proizvodnje ovih pumpi i izrade onih koje kao toplotni izvor
koriste ipak vazduh. One su imale manje koeficijente grejanja, naroito u krajevima sa
izuzetno niskim spoljnim temperaturama. Zbog svega ovoga, sve se ee javljaju toplotne
pumpe iji je toplotni izvor voda (50%), a zatim vazduh (36%) i zemija (7%).
Zadovoljavajue reenje sa vazduhom kao najrasprostranjenijim toplotnim izvorom jo nije
naeno, pa se zato i dalje traga za pravim toplotnim izvorom (ili kombinacijom vie njih).

92

Analize ukazuju na mogunost optimalnog koricenja sunevog zraenja, koje bi u

sprezi sa pogodnim akumulatorima toplote, odlino zamenili klasine toplotne izvore.
Znaajnu mogunost prua i kombinacija toplotnih izvora, kao to su vazduh i zemlja, vazduh
i sunce, sunce i zemlja, podzemne vode i sunce. Ovakve kombinacije omoguuju racionalno
iskoriavanje najboljih osobina pojedinih, toplotnih izvora, istovremenim eliminisanjem onih
loih.
Poslednjih deset godina intenzivno se razvijaju sistemi sa zemijom kao toplotnim
izvorom, vie za porodine, a manje za poslovne objekte.
Posebno se istrauje akumulacija toplotne energije, koja moe biti od velikog znaaja
za razvoj toplotnih pumpi. Ova istraivanja su danas naroito znaajna za male i srednje
toplotne uinke. Poboljanje stepena iskorienja elemenata toplotne pumpe za 10-15% i bolje
iskorienje toplotnog izvora, uz obezbeenje srednje temperaturske razlike razmenjivaa
toplote na hladnoj strani, od 5 K do 10 K omoguuju bolji koeficijent grejanja toplotnih
pumpi, naroito onih manjih.
Sve ovo treba imati na umu kada se radi na utvrivanju optimalne take u ravnotei
sistema, odnosno obezbeenju najveeg toplotnog uinka kada je on i najpotrebniji.
Najeci sluaj je da sa porastom spoljanje temperature raste i uinak toplotne pumpe i
obratno. Pri niskim temperaturama spoljnjeg vazduha, nastaje deficit toplotne energije, koji
mora biti pokriven. Potrebna koliina energije se moe obezbediti iz akumulatora toplote,
ukljuivanjem dodatnog izvora toplotne energije, najee klasinog oblika energetskog
izvora, ili ukljuivanjem toplotnog izvora sa viom temperaturom.
Dimenzionisanje toplotne pumpe prema ekstremno niskim temperaturnim uslovima
bilo bi neekonomino. Poto je toplotna pumpa jo uvek investiciono najskuplji toplotni izvor,
njenu veliinu treba odrediti prema nekom optimumu, koji mora podrazumevati lokalne
meteoroloke uslove i namenu pumpe, kao i sezonsku dinamiku njenog korienja.
4.4. Prirodni toplotni izvori
Prirodni obnovljivi izvori topiote se nalaze u naoj okolini i najece su besplatni", odnosno
mogu se koristiti bez posebne nadoknade. Dobro je to toplotna pumpa, kao i koricenje
prirodnih izvora toplote, ne zagauju ovekovu okolinu.
Prirodni toplotni izvori nemaju postojane parametre tokom cele godine, a osobito ne u periodu
korienja toplotne pumpe (kada se njome greju prostorije), pa se moraju posebno i paljivo
analizirati, Na slici 50 prikazane su promene temperature toplotnog izvora u toku godine. Na
dijagramu se jasno vidi da najpovoljniji energetski parametar - temperatura toplotnih
izvoranije u direktnoj proporciji sa potrebama grejanja (januar i decembar mesec).

93

Slika 50. Srednja temperatura prirodnitih toplotnih izvora u funkciji godinjeg doba; 1 podzemne vode, 2 - rene vode, 3 - vode jezera na dubini od 10 m, 4 - rena voda na veoj
dubini i 5-okolni vazduh
Dijagram slici 51. pokazuje mogunost toplotnog izvora sa aspekta temperaturnog
nivoa da u toku cele godine zadovolji potrebe grejanja, tj. koherentnost mogunosti toplotnog
izvora i potreba za energijom.

Slika 51. Meusobna zavisnost toplotnog izvo-ra i godinjeg doba; 1 - nekoherenniost toplofnog izvora (vazduii), 2 - toplotni gubici, 3 - kohe-rentnost toplotnog izvora, 4 - temperatura u
gre-janom prostoru
Priroda toplotnih gubitaka (kriva 2 na slici 51) pokazuje usaglaenost odnosno
koherentnost toplotnog izvora (kriva 3) kada je potreba za grejanjem praena temperatumom

94

mogunou toplotnog izvora. Nasuprot ovom, nekoherentnost za sluaj vazduha kao

toplotnog izvora (kriva 5) odgovara neusaglaenim potrebama za grejanjem i toku
temperatumog nivoa u grejnoj sezom.
4.4.1. Vazduh
Vazduh je toplotni izvor koga ima u najveim, bolje rei neogranienim, koliinama,
koji je besplatan" i ije su mogunosti korienja kao toplotnog izvora najpovoljnije.
Meutim, njegovi nedostaci kao toplotnog izvora su njegova nekoherentnost, promenljivost
temperature tokom godine, kao i vrlo nepovoijne termike osobine. Niska specifina toplota,
mali koeficijent provoenja toplote i obrazovanje leda na niim temperaturama, stvaraju
odreene tehnike probleme u izboru odnosno konstruisanju i dimenzionisanju isparivaa za
toplotne pumpe. Uspenirn reavanjem ovih nedostataka u poslednje vreme, omogueno je
korienje toplome pumpe sa vazduhom kao izvorom toplote, i za snage preko 50 kW.
Tokom dosadanjeg razvoja toplotne pumpe, najvei broj proizvedenih manjih
jedinica su ba pumpe koje kao toplotni izvor koriste vazduh. To su toplotne pumpe tipa
vazduh-vazduh, kojima se, zbog odsustva potrebe za posrednikom izmeu toplotne pumpe i
toplotnog ponora, omoguuju relativno povoljni koeficijenti grejanja u veem delu grejne
sezone. Na dijagramu (sl. 50) smo ve videli da ovaj tip toplotne pumpe ima veliki
nedostatak, jer priroda potrebe za energijom grejanja ne odgovara prirodi raspoloivog
grejnog uinka. Meutim, ovaj period je vrlo kratak (sl. 51).
Koeficijent grejanja toplotne pumpe iznosi neto ispod 3. Sa opadanjem spoljne
temperature, opada i temperatura isparavanja, pa i kapacitet kompresora, to direktno utie na
smanjenje toplotnog uinka grejanja. Tako dolazi do potrebe za dodatnim grejanjem, koje je
izraeno razlikom izmedu gubitaka toplote i toplotnog uinka. Nominaini kapacitet
kompresora, tj. odnos poetnih i krajnjih uslova, u srazmeri je 1:4, to treba imati u vidu pri
regulisanju kapaciteta toplotne pumpe, jer moe znatno uticati na njenu ekonominost.
Uticaj regulacije toplotnih pumpi sa vodom i tri siuaja sa vazduhom kao toplotnim izvorom,
prikazani su na sl. 52, gde se vidi (gornji deo dijagrama) da najbolji ko-eficijent grejanja ima
toplotna pumpa sa stepenastom regulacijom, slabiji sa regulacijom od 50%, a najslabiji pumpa
bez regulacije.

95

Slika 53 Uticaj regulisanja kompresora na koeficijent grejanja

Kada temperatura isparavanja u vazdunoj toplotnoj pumpi padne znatno ispod 0C,
na isparivau se formira led. Ovaj led utie pre svega na smanjenje koeficijenta prelaza
toplote i poveava otpor strujanju vazduha, zbog ega se naglo smanjuje uinak isparivaa, pa
samim tim i ekonominost toplotne pumpe. Vea koliina leda zahteva ece otapanje i
dovodi do neravnomernije isporuke toplotne energije korisnika. Razlika izmeu temperatura
okolnog vazduha i isparavanja je obino izmeu 5C i 10C, to znai da led poinje da se
stvara pri temperaturi spoljnjeg vazduha od 5C. Led na isparivau se otapa prekidom rada
toplotne pumpe i daljom cirkulacijom vazduha, ako je temperatura vazduha iznad 2C. Kada
su temperature vazduha ispod 0C, otapanje se mora vriti reverzibilnim metodom (ispariva
postaje kondenzator). To se takoe moe izvriti dodatnom energijom ili vodom. Kada je
temperatura isparavanja iznad 0C, nastaju vee koliine vlage, pa se u ovakvim situacijama
mogu oekivati i neto vei koeficijenti prelaza toplote, sa neznatnim poveanjem strujanja
vazduha preko lamela isparivaa.
Uestalost otapanja isparivaa je u funkciji ne samo spoljne temperature, nego i
relativne vlanosti. Iskustva su pokazala da je rad na temperaturi od 2C do -7C, pri visokoj
relativnoj vlanosti, naroito kritian u pogledu otapanja i uestaiosti otapanja. Suv i hladan
zimski vazduh, ija je temperatura ispod -7C, moe da omogui bolji rad isparivaa, utoliko
to nije potrebno esto otapanje.
Toplotne pumpe koje koriste vazduh kao toplotni izvor, imaju jo i nedostatak to
stvaraju veliku buku vibracijom, utoliko veu, tikoliko je i ureaj vei. Mesto isparivaa za
toplotnu pumpu, koje je vrlo esto van objekta, zahteva posebne mere predostronosti.
Vazduh nije uvek ist i ima sastojke koji mogu izazvati koroziju, a vremenom i prestanak rada
isparivaa.
U naim klimatskim uslovlma, pojava izrazito niskih temperatura je vrlo retka, s timto im je uestalost mala, a trajanje kratko. Zato se one ne moraju uzimati kao reperne pri
odluivanju da li primeniti ili ne toplotne pttmpe sa vazduhom kao izvorom toplote.

96

Kako je vazduh najrasprotranjeniji topiotni izvorsa irokim dijapazonom radnih temperatura,

moe se zakljuiti siedee:
- Okolni vazduh je besplatan i dostupan u velikm koliinama. On je za jedan grejni
period povoljniji od vode, zbog ega se toplotne pumpe sa spoljnim vazduhom kao
toplotnim izvorom kombinuju sa klasinim sistemima grejanja. Opadanjem spoljne
temperahire znaajno opada koeftcijent grejanja a time i ekonominost toplotne pumpe.
Na temperaturama ispod 0C dolazi do smrzavanja vazdusnih razmenjivaa toplote pa
njihovo otapanje, zbog dodatne energije, dodatno remeti ekonominost toplotne pumpe.
- Otpadni vazduh iz ventilacionih sistema ima znatno povoljnije temperature i ukoliko
se ventilacija koristi u toku cele godine, opravdana je upotreba toplotne pumpe:
Toplotna pumpa vraa otpadnu toplotu ventilacionom sistemu, to je mnogo povoljnije
nego da se koristi voda kao toplotni izvor. U veim sistemima toplotna pumpa sa
otpadnim vazduhom kao toplotnim izvorom koristi se u sistemu rekuperacije toplote.
4.4.2. Voda
Voda, kao prirodni toplotni izvor za toplotnu pumpu, predstavlja idealno reenje, zbog
svojih odlinih tennodinamikih osobina. Specifina toplota vode je u odnosu na vazduh etiri
puta vea, pa je i u jedinici mase vea sadrina toplote, te su protoci vode etiri puta manji.
Pored toga, koeficijent prelaza toplote je mnogo vei, to dozvoljava znatno manje povrine
razmenjivaa toplote.
Pored drugih prednosti, mogua je i izrada mnogo kompaktnijih toplotnih pumpi sa
vodom kao toplotnim izvorom. Meutim, iako vode ima svuda oko nas, ona je sve skuplja i
njeno korienje se mora strogo kontrolisati, naroito ako se radi o vodama koje imaju dobar
kvalitet.
Povrinske vode, a naroito vodotokovi, sve su zagaeniji, zbog ega se danas reke vrlo retko
zamrzavaju. To ide u priiog koricenju reka kao toplotnih izvora. Reke, kao i vode uopte,
imaju relativno koherentan odnos izmeu potreba za toplotom i mogunosti njenog dobijanja.
Najvea iskutstva u eksploataciji povrinskih voda ima vajcarska. Ona su pokazala da do
sada nije bilo problema sa termikim zagaenjem voda, koje bi moglo nastati oduzimanjem
toplote pri ekspioataciji toplotnih pumpi.
U odreenim uslovima, kada je izdanost vodenog toplotnog izvora mala, na primer
usled niske temperature vode, potrebna koliina toplote se obezbeuje promenom faze i
stvaranjem sloja leda na isparivau. Ovom reimu treba pribegavati samo u izuzetnim
sluajevima, zbog naglog sniavanja temperature isparavanja, a time i koeficijenta grejanja.
Za ovakve reime treba predvideti posebne vrste isparivaa na kojima je mogue formiranje
leda. Kada topiotna pumpa ne radi, sa isparivaa se led otapa vodom iz toplotnog izvora.
Temperature reniih voda zimi kreu se od 11C do 2C, a leti i do 2C. Korienje
energije renih voda za toplotne pumpe u naoj zemlji za sada nije posebno pravno regulisano,
dok u zapadnoj Evropi ve postoje propisi o toj primeni. Kod nas postoje realne mogunosti
korienja energije tekuih renih voda za toplotne pumpe.
Izuzetno veliko iskorienje energije iz renih voda kao toplotnog izvora, kada je
vodostaj reka nizak, a protok mali, moe dovesti do pothlaivanja vode, a time i do termickog
zagaenja". Rena voda obino sobom nosi vrste predmete (kamenje, drvee i sl.), pa se

97

zbog toga mora predvideti i grubo preicavanje voda. Ovakvo preiavanje moe znatno da
smanji trokove odravanja isparivaa.
Zbog neposrednog kontakta vee koliine vode sa isparivaem, a time i manjih
temperaturskih razlika izmeu vode i rashladnog fiuida, dobijaju se povoljniji koeficijenti
grejanja od onih kada se koriste doboasti ili ploasti isparivai. U ovakvim sluajevima vrlo
je znaajan problem odravanja vodozahvata i samog isparivaa. Odravanje podrazumeva
periodino pranjenje i ienje vodozahvata kao i icenje povrine isparivaa. Ovakvi
isparivai su zbog velike koliine rashiadnog fluida i same konstrukcije vrlo skupi, i ne sme se
dozvoiiti nikakvo oteenje koje bi izazvalo zastoj celog sistema.
Ukoliko se voda transportuje cevima do toplotne pumpe, potrebno je optimizovati
pumpno postrojenje, to direktno utie na rentabilnost toplotne pumpe. Voda se obino
transportuje cevima postavljenim u zemlju. One mogu, ali ne moraju, biti izolovane, to zavisi
od dubine i duine na kojoj se postavljaju. Ukoliko se iskoriena i pothlaena voda vraa u
reku, to treba uiniti u nizvodnom toku. Rena voda je obino takvog kvaliteta da je ne treba
obraivati, ali treba voditi rauna o njenoj neistoi.
Jezerska voda je po mogunostima primene vrlo slina renoj, osim to se zbog
sporog kretanja vode, manje koriste uronjeni isparivai. U jezerskoj vodi je ea pojava algi,
pa ako se u nju uranjaju isparivai, oni se rade u obiiku ploa, radi lakeg ienja i boljeg
opstrujavanja vode. Kada se koriste doboasti isparivai, vodozahvat mora biti posebno
izveden, tako da se izbegne vraanje ohlaene vode u njega. Dubi-nu sa koje treba uzhnati
vodu treba paljivo odabrati, zbog veoma izraenog tempe-raturnog gradijenta. Ako toplotna
pumpa radi u toku cele godine, potrebno je predvi-deti dva usisna otvora, nii za zimske, a
vii za letnje uslove.
Temperature podzemnih i bunarskih voda do oko 20 m dubine, kreu se od 5C do 15C i
vie, sa malim kolebanjem u toku godine. Temperarura vode zavisi od dubine sa koje se
uzima i ona je stabilnija ukoliko se voda crpi sa vee dubine. Iz tih razloga su ove vode vrlo
pogodne za toplotne pumpe manjih i srednjih uinaka, jer je za vei uinak izdanost ovih
voda najese nedovoljna.
Zemlju kao toplotni izvor vrlo esto koristimo preko podzemnih voda, koje se dovode
do toplotnih pumpi i time posredno odvodi toplota iz zemlje. Za takve sisteme voda se iz
zemlje preko bunara, podzemnih kanala, pukotina i sl., dovodi do toplotne pumpe.
Karakteristina su tri sluaja prikazana na slici 53. Prvi je kada postoji samo jedan bunar iz
koga se voda uzima i vraa. Drugi sistem je sa dva bunara (slika 53a), jedan slui za
izuzimanje vode, a u drugi se vraa iskoriena voda. Trei sluaj je sa jednim bunarom (slika
53b), pri emu se odvoenje vode vri u otvorene vode (reka ili jezera).
Za ove sisteme viio su vani kvalitet i kvantitet vode, to se mora ispitati pre nego to
se pristupi realizaciji sistema. Posebno se mora imati u vidu da ovakvi izvo-ri sadre veu
koliinu kiseonika i minerala, to usiovljava posebnu zatitu cd korozije i odstranjivanje
naslaga u razmenjivaima toplote. Takve sisteme tretiramo kao topiotne pumpe tipa voavocla ili voda-vazduh.

98

a)

b)

Slika 53. Bunar kao toplotni izvor; a) - sistem sa dva bunara, b) -sistem sa jednim bunarom sa
odvodom u povrmske vode
Za donoenje odluke o korienju podzemnih voda, obino se vre prethodna istraivanja i to
probnim buotinama, prema kojima se utvruju nivo, izdanost, tem-peratura i sastav vode.
Prvo se iskopaju jedan ili dva bunara. Izmeu bunara rastojanje treba da bude vee (najmanje
15 m), da se ne bi obrazovala kratka veza. Vee rastojanje omoguuje da voda primi toplotu
zemlje (geotermalnu energiju). Ptiblino potrebna izdanost bunara za toplotni utnak od 20
kW je od 2 m3/h do 3 m3/h. Voda iz bunara se vrlo esto mora preiavati, radi odstranjenja
peska i mulja, naroito ako se voda iz bunara ne koristi za pie. Kvalitet vode treba da bude u
granicama maksimalno dozvoljenih vrednosti:
-

Falctor pH
oksidi gvoa
mangan
slobodni CO-,
sulfat

6-8
do 1 mg/l
do 1 mg/l
do 10 mg/l
do 100 mg/l.

U gradovima nije potrebno graditi bunar za odvoenje vode, jer se gradska kanalizaciona
mrea moe koristiti za odvod ohlaene vode, ali samo za manje toplotne uinke. Za vee
toplotne pumpe mora se praviti poseban koiektor-prikljuak.
4.4.3. Zemlja
Zbog svoje relativno konstantne temperature tokom godine, zemlja je pogodna kao
toplotni izvor za topotne pumpe. Ima je u velikim koliinama i u neposrednoj blizini
korienja nisu, bar za sada, potrebne nikakve dozvole za njeno korienje u ovu svrhu.
Toplotna pumpa, iji je toplotni izvor zemlja, jeste sistem koji koristi razmenjiva
tolote u obliku cevne zmije projektovan tako da od zemlje odvodi ili u zemiju dovodi toplotu.
Blizak kontakt sa zemljom obezbeen je, obino, jednom ili vie plastinih cevnih zmija,
ukopanih vertikalno ili horizontalno u zemlju. Fluid, voda, rasolina ili rashladni fluid,
cirkuliu kroz cevi prenosei toplotnu energiju do razmenjivaa toplote toplotne pumpe ili od

99

njega. U klasinoj reverzibilnoj toplotnoj pumpi razmenjiva toplote moe biti ili ispariva ili
kondenzator, u zavisnosti od toga da li se toplotna pumpa koristi za grejanje ili za hlaenje.
Sistemi sa zemljom kao izvorom toplote su investiciono skuplji po jedinici snage od
onih kod kojih je izvor vazduh ili voda, ali su eksploatacioni trokovi relativno nii, to za
neke uslove gradnje daje prednosti ovim vrstama tolotnih pumpi.
Cevne zmije poloene u zemlju, kod kojih je razmenjiva toplote u direktnom
kontaktu sa zemljom, imaju konstantan protok kvalitetno obraenog fluida (voda ili glikol),
zbog ega takvi sistemi nemaju probleme koje imaju otvoreni sistemi sa vodom. Zmije se
postavijaju horizontalno ili vertikalno (slika 54).
Temperatura zemlje neposredno u zoni razmenjivaa toplote je presudna za
odreivanje koeficijenta grejanja toplotne pumpe. Na sl. 61 je prikazana primena temperature
zemlje na raznim dubinama, u zavisnosti od doba godine . Najmanje kolebanje temperature je
na dubini od 6 m i iznosi 1,5 K, dok je najvee kolebanje blizu povrine i prati kolebanje
temperature okolnog vazduha.
Na dubini od oko 1 m, 90% toplote se dobija iz okolnog vazduha i od sunca, a senke iz
okoline znatno utiu na toplotni fluks. Toplota dobijena iz dubine zemlje u ovom sluaju
iznosi samo 10%. U ovakvim sluajevima (do dubine od 2 m) koriste se iskljuivo
horizontaine cevi, koje zadovoljavaju potrebe za grejanjem manjih i srednjih objekata.

Slika 54 Polaganje cevne zmije u zemlju (horizontalni i vertikalni razvod)

Za manje instalacije postavljaju se horizontalne cevi na dubini od 0,5 do 2 metra, sa
korakom izmeu cevi od 1 do 3 metra. U takvim uslovima specifini toplotni uinak je u
intervalu od 20 do 40 W/m2, ali se ve pri vrednosti od 25 W/m2 mogu dobiti dobri rezultati.
Cevi su od metala ili piastike. Po merenjima Rouvela, povri-ni od 500 m2, sa 450 m cevi,
ostvareno je optereenje ispartvaa od 13 kW, odnosno 26 W/m2. Stvaranje leda je primeeno
u preniku od 50 m od cevi isparivaa, to je ukazalo na mogunost smanjenja razmaka
izmeu cevi na 80 cm, i do poveanja speciftnog toplotnog optereenja na 39 W/m2.
I pri korienju zemlje kao toplotnog izvora za vee objekte, mogu se primeniti
horizontalne cevne zmije, ali to zahteva vrlo velike, slobodne povrine, na kojima je obino
ugroena vegetacija. Zato te slobodne povrine imaju ogranienu upotrebu.
Za vrlo velike objekte, gde postoji problem postavljanja horizontalnih cevi, koriste se
vertikalni cevni registri za iskorienje toplotnog potencijala zemlje. U takvim sluajevima
90% potrebne toplotne energije dolazi iz zemlje, a samo 10% od sunca i okolnog vazduha.

100

Vertikalni razmenjivai toplote imaju ekonomskog opravdanja kada se postavljaju na dubine

vee od 50 m, jer temperaturni gradijent raste sa poveanjem dubine.
U cevima postavijenim horizontalno ili vertikalno, nalazi se rashladni fluid, ili rasolina
(sa takom mrnjenja znatno ispod 0C). Meutim, zbog visokih ulaganja i problema
odravanja, najee se koristi rasolina (antifriz - dvadesetprocentni etil-glikol).
Vertikalne cevne zmije postavljaju se u vertikalne rupe uz pomo maina za buenje. Oko cevi
se injektira materijal koji ostvaruje bolji kontakt cevi i zemlje. Horizontalne cevi se
postavijaju u jednu ili vie brazdi na dubini obino od 1 do 2 m. Pad pritiska treba da je to
manji, kako bi se utroak pogonske energije celokupnog sistema toplotne pumpe sveo na to
je mogue manju meru.
Posebno je vano dugorono sagledavanje iscrpljivanja (osiromaenja) zemije kao
izvora toplote. Promena temperature zemlje u zoni cevi kontinualno se menja, izrazito kod
toplotnihoj pumpi sa funkcijom grejanja. Pri prenosu toplote na zemlju, vlaga se od zemlje
odvodi iz neposredne blizine cevi. Kada cev hladi zemlju (toplotna pumpa greje), vlaga iz
zemlje se kree prema cevima. To uslovljava suenje zemlje i poveanje otpora prenosu
toplote. Ukoliko nema kvalitetnog priliva toplote od okoline, zemlja u zoni oko cevi
vremenom se zamrzava. Kada su cevi plitko ukopane (horizontalna varijanta), na problem
smrzavanja zemlje utiu i temperatura spoljnog vazduha i osunanost terena. Ukoliko se radi
o vertikalno poloenim cevima, znaajniji je uticaj temperature okolne zemlje i priliv toplote
od susednih slojeva zemlje. to su cevi na veoj dubini, kolebanje temperature je manje.
Na pogodnost zemlje kao toplotnog izvora u velikoj meri utiu njene termike
karakteristike, koje se mogu utvrditi ispitivanjem ili vizuelnim opaanjem. Prirodna vlanost
zemlje mora biti poznata. Vlanija zemija je pogodnija kada se toplotna pumpa koristi za
grejanje, jer cevna zmija pothlauje okolne slojeve zemlje, omoguavajui tako kretanje vlage
prema cevima, to poveava efekat razmene topiote (bolji koeficijent provoenja). Efektivna
razmena toplote odvija se do temperature smrzavanja vlage u zemiji neposredno u blizini cevi
i na cevi. Takva reenja zahtevaju primenu meavine glikola i vode. Kada se zemlja koristi
kao toplotni ponor (hlaenje), slojevi zemlje oko cevi se sue i postoji mogunost stvaranja
pukotina oko cevi, tj. smanjuje se kontaktna povrina izmeu cevi i zemlje. U nekim
sluajevima kontakt zemije sa cevima (sistem za grejanje) vie nee biti uspostavijen kao
homogena celina.
Za vreme pogona, opada temperaturni gradijent zemlje, zbog ega se javlja difuzija
vode prema cevnim zmijama, oko kojih se stvara led. Time se poveava termiki otpor. U
zoni razmenjivaa toplote, stvara se promenljivo polje vlage, koje menja termofizike osobine
tla. U ovakvim sluajevima, koeficijent prolaza, na primer, peska, menja se od 0,25 do 2,5
W/mK . Hlaenjem se zemlji poveava zapremina i to najpre u zoni cevi, pa sve dalje.
Stvaranje leda moe smanjiti koeficijent prolaza toplote i do 10%, te se zbog toga u
neposrednoj blizini cevi stavlja pesak koji i posle smrzavanja omoguava bliski kontakt mase
sa cevima. U blizini cevi se, osim peska, mogu postavljati i drugi materijali, koji ispunjavaju
ovaj zahtev. Naroito je interesantno reenje sa vodonoseim materijaiima. U trenutku prekida
rada toplotne pumpe, zemlja poinje da se zagreva i njeni pojedini delovi se odvajaju, pa se
stvaraju itave pukotine u neposrednoj blizini cevi.
Meutim, zemlja u prirodnoj sredini sadri vodu. Sadraj vode (vlaga) je funkcija
vrste zemlje i klime. Prilikom projektovanja mora se znati minimaini godinji sadraj viage za

101

period najintenzivnijeg odvoenja toplote za potrebe toptotne pumpe. Uticaj efekta smanjenja
gustine na vrednost koeficijenta topiotnog otpora pri-kazan je na slici 64. Koeficijent toplotne
provodjivosti je relativno konstantan do cca 30% sadraja viage. Difuzija toplote takoe utie
na promenu gustine. To je veliina koja pokazuje koliko se brzo toplota odvodi od toplotnog
izvora.
Toplotni kapacitet (kJ/m3K) materijala je proizvod specifine toplote (kJ/kgK) i gustine
(kg/m3). Toplotni kapacitet zemlje je suma toplotnih kapaciteta komponenata koje ine
zemlju.Termikastabilnost zemlje je definisana kao kritini sadraj vlage.
Pri projektovanju je vano obratiti panju na trokove izrade razmenivaa toplote, smanjenje
potrebne povrine za smetaj cevnih zmija, jednostavnu montau i odravanje i dug
eksploatacioni vek.
Vertikalno postavljene cevi imaju prednost u odnosu na horizontaine, jer je vei deo
cevi u zoni zemlje sa veim sadrajem vlage, to je obino posledica kretanja podzemnih
voda. Sa druge strane, kod vertikalnih cevi gde su najee dovodna i povratna cev u bliskom
kontaktu, smanjuje se efekat razmene topiote sa zemljom. To se delimino koriguje veim
duinama cevi.
Kod horizontalnih cevi bolji prenos toplote ostvaruje se zbog kie, snega i drugih faktora.
Horizontalne cevi postavljene jedna iznad druge smanjuju razmenu toplote sa zemljom u
odnosu na jedan red cevi. Ista pojava je i pri relativno malom rastojanju iz-meu cevi.
Raspored cevi u horizontalnom sistemu moe biti na dva naina (slika 55)
Cevi se postavljaju u posebno iskopane rovove u koje se najece sipa pesak, ili se cevi polau
na cehi slobodnu povrinu u irokom otkopu, a zatim pokrivaju zemljom.
Drugi nain se najee izvodi kada se na terenu ve izvode zemljani radovi, pa postoji
potreba za nivelisanjem ze-mljtta ili se vri zamena httmusa i slino. Zatrpavanje cevi moe
se vriti drukijim materijalom od osnovnog, pri emu se mora voditi rauna o ponaanju
zemije u toku eksploatacije. Nabijena zemija poboljava efekat kontakta, pa se mora voditi
rauna o nacinu i intenzitetu nabijanja.

Slika 55. Nain postavljanja horizontalmh cevi

102

4.4.4. Suneva energija

O mogunostima korienja sunceve energije dugo je razmiljano, da bi tek u
poslednje vreme postalo predmet ozbiljnijih izuavanja. Sunce se koristi na razne naine, a
njegova energija se izdvaja konverzijom toplote preko kolektorskih povrina. Koliina
izdvojene energije direktno zavisi od sunevog zraenja. Meutim, poto je sunevo zraenje
obrnuto proporcionalno potrebi za grejanjem, to je direktno korienje ovog zraenja za
potrebe grejanja u naim uslovima skoro nemogue.
Prijemnici suneve energije su mnogo efikasniji u sprezi sa toplotnom pumpom, jer
kolektori rade sa niim ulaznim temperaturama, odnosno veim stepenom iskorienja

4.5. Sorpcioni rashladni ureaji

Veliki broj procesa je zasnovan na sagorevanju fosilnih goriva, gde se nakon
proizvodnje npr. pare, odreeni deo toplote predaje okolini, kao otpadna toplota. Otpadna
toplota se moe iskoristiti za proizvodnju rashladne energije primenom toplotom pogonjenih
ilera ili toplotnih pumpi, poput onih sa absorpcionim rashladnim ciklusom. Ovakvi sistemi
mogu da smanje optereenje elektrine mree u letnjim mesecima i da pozitivno utiu na
smanjenje emisija CO2 iz procesa sagorevanja goriva i smanjenje upotreba sistema sa
freonima. Princip rada i podela absorpcionih ureaja bie kratko predstavljen u nastavku
prema [8,9] . Za korienje niskotemperaturnih izvora energije, mogu se koristiti toplotne
pumpe za podizanje temperaturnog nivoa koje koriste za taj proces elektrinu energiju ili
toplotni izvor kod pumpi sa adsorpcijom pare ili sorpcijom gasa, gde se koristi termohemijska
energija povratne hemijske reakcije za promenu temperaturnog nivoa dostupne toplotne
energije. Opti proces se odvija u dve faze: adsorpcija/sinteza/produkcija i
desorpcija/regeneracija/dekompozicija, gde je proces sinteze zapravo faza hlaenja, nakon
koje dolazi faza regeneracije tokom koje dolazi do dekompozicije.
Toplotom pogonjeni ileri obezbeuju hlaenje za klimatizaciju prostora u stambenim
zgradama. Za sisteme klimatizacije, obino je potrebna hladna voda od 6-16C. Ovde su
pogodni absorpcioni i adsorpcioni ileri. U sluaju primene u prehrambenoj industriji, esto
treba dostii niske temerature, npr. u svrhu hlaenja (od 0 do -30 C), pa se zbog toga koriste
absorpcione maine amonijak-voda.
Rashladna energija ima primenu u mnogim sferama ljudskog ivota, npr. u procesnoj
prehrambenoj industriji, za klimatizaciju, u farmaceutskoj industriji i td. Konvencionalni
rashladni ciklusi, koji rade po ciklusu sa kompresijom pare, donose sledee probleme kada je
u pitanju odrivi razvoj:
Doprinose globalnom porastu potronje primarne energije: Tradicionalni rashladni
ciklusi zahtevaju upotrebu elektrine ili toplotne energije, koja znaajno poveava potronju
elektrine energije i fosilnih goriva. Po procenama Internacionalnog instituta za Hlaenje u
Parizu (The International Institute of Refrigeration - IIF/ IIR) oko 15% ukupno proizvedene
elektrine energije u svetu se koristi za hlaenje i klimatizaciju u raznim procesima, dok je
procenjena potronja energije za klimatizaciju ak 45% ukupne potronje energije za

103

stambene i komercijalne zgrade. Popularizacijom klima ureaja, javljaju se vrna optereenja

u letnjem periodu.
Rashladni fluidi koje se tradicionalno koriste nose sa sobom niz posledica po ivotnu
okolinu: Tipini rashladni fluidi (freoni) imaju negativan uticaj na ozonski omota i doprinose
globalnom zagrevanju. Nakon protokola u Montrealu 1987, tei se smanjenju emisija ovih
jedinjenja u atmosferu. Evropske regulative 2037/2000, usvojene oktobra 2000. Ukazuju na
niz mera za kontrolu i smanjenje upotrebe svih substanci koje utiu na ozonski omota, i
predlae se zabrana upotrebe ovih jedinjenja 2015.
Iz navedenih razloga, novija istraivanja su usmerena ka razvoju tehnologija koje nude
smanjenej potronje energije, smanjenje vrne potronje elektrine energije, smanjenje
trokova energije i sl. Pored ovoga, vodi se rauna o odravanju pa ak i poboljanju uslova
komfora za aplikacije hlaenja i klimatizacije. Jedan od pravaca razvoja je i solarno hlaenje,
koje se zasniva na upotrebi sorpcionih tehnologija. Ove tehnologije nude niz prednosti iz
razloga to njihova primena nema pomenute negativne efekte konvencionalnih rashladnih
tehnologija, a pored toga, najvei intenzitet solarne radijacije tj. najvea dostupnost solarne
energije, podudara se sa periodom najveih potreba za hlaenjem.
Kao to je ve objanjeno, solarne energija se moe transformisati u toplotnu ili
elektrinu energiju. Primenom sorpcionih maina, ovako dobijenu toplotnu energiju je
mogue koristiti u sorpcionim rashladnim ciklusima. Kako se efikasnost fotonaposne solarne
konverzije u poslednjih par decenija poveala neznatno, rashladni sistemi sa elektrinim
pogonom, ograniava se mogunost upotrebe solarnih tehnologija za pogono ovih sistema.
Pored ovoga, cena fotonapnske konverzije je jo uvek dosta visoka. Sistemi za solarnu
termalnu konverziju, koji su ranije opisani, nude daleko veu efikasnost konverzije solarne
energije, niu cenu, a toplota dobijena primenom ovih sistema se moe koristiti za pogon
sorpcionih sistema absorpcionih i adsorpcionih, koji e biti opisani u daljem tekstu.
Dananji sistemi za hlaenje koji koriste solarnu toplotnu energiju se uglavnom
zasnivaju na procesu sorpcije: proces absorpcije tenosti i gasa i proces adsorpcije vrstog tela
i gasa. Adsorpcioni proces podrazumeva promenu faze substance iz jedna faze, praene
akumulaciojm ili koncentracijom na povrini druge substance. Sa druge strane, absorcija je
proces gde materija prelazi iz jedne faze u drugu (npr tenu), prodirui u drugu fazu i
stvarajui rastvor. Uopteno govorei, glavna razlika izmeu absorpcije i adsorpcije je u
prirodi sorbenta i trajanju sorpcionog ciklusa, koji je znaajno dui kod adsorpcije.
Dva glavnasvojstva koja opisiju efikasnost solarnog sorpcionog rashladno sistema su
koeficijent hlaenja (CH) I solarnog hlaenja (SCH):
CH = (rashladna snaga)/(energija koju system primi)
CHS= (rashladna snaga)/(energija koju primi solarni kolektor)

Oigledo je da na CHS utie efikasnost solarnog kolektora, pa je ova veliina manja od CH.

104

4.5.1. Absorpcione toplotne pumpe

Fenomen absorpcije predstavlja meanje gasa i tenosti, pri emu postoji jak afinitet
izmeu dva fluida za stvaranje rastvora. Proces je reverzibilan. Absorpcioni ciklus se najbolje
moe oslikati na primeru absorpcionog ciklusa sistema H2O-LiBr (slika 56).
1. Pumpom se bogati rastvor transportuje ka zoni visokog pritoska,
2. Meavina se zagreva u generatoru. Toplotna energija (otpadna toplota ili solarna
energija) doprinosi separaciji rashladnog fluida (vode) i absorbenta (rastvor LiBr)
3. Para rashladnog fluida prolazi kroz kondenzaator, ekspanzioni ventil i ispariva.
Efekat hlaenja se postie u procesu isparavanja ovog flluida u isparivalu na niskim
pritiscima.
4. Slab rastvor se vraa u absorber, prolazei kroz presostat.
5. Dolazi do procesa absorpcije pare rashladnog fluida u slabom rastvoru absorbera
koji dolazi iz generatora, nakon ega se ciklus ponavlja.

Veina absorpcionih sistema su jednostepeni, sa ravnim solarnim prijemnicima na

nsikim temperaturama. Postoje i dvostepeni sistemi na tritu, koji imaju koeficijent hlaenja
1.01.2, i trostepeni sistemi sa koeficijentom hlaenja 1.7 (slika 56). Iako su efikasniji,
viestepeni absorpcioni ciklusi zahtevaju vie ulazne temperature, koje je mogue ostvariti
upotrebom vakuumskih kolektora ili koncentriuih kolektora.
4.5.1.1. Absorpcioni ileri

Absorpcioni ileri koriste cilus koje pokree generator/apsorber, umesto kompresora, a

za dobijanje toplote je mogue koristiti ciklus suprotnog smera. Toplota se dovodi cevima u
generator to uzrokuje kljuanje razreenog rastvora apsorbenta u njemu Para rashladnog
fluida sada struji kroz eliminatore do kondenzatora. Ovde se rashladni fluid kondenzuje na
spoljanjoj strani cevi hlaenih rashladnom vodom. Oba procesa se odvijaju u posudi sa
zajednikim prostorom pare na pritisku od oko 6 kPa. Ovaj kondenzovani rashladni fluid se
sada transportuje do isparivaa. Teni rashladni fluid kljua dodirujui spoljanju povrinu
cevi koje sadre vodu koja odaje toplotu potrebnu za kljuanje rashladnog fluida. Rashladni
fluid koji nije prokljuao se skuplja na dnu isparivaa, pumpa se i proputa ponovo preko cevi
isparivaa. Razreeni rastvor apsorbenta koji ulazi u generator poveava koncentraciju dok
kljua i oslobaa vodenu paru. Ovako dobijeni jaki rastvor apsorbenta tee kroz razmenjiva
rastvora gde se hladi grejui razreeni rastvor apsorbenta na svom putu ka generatoru.
Jednostepeni apsorpcioni iler u osnovi radi na isti nain kao i kod kompresionog
sistema sa tom razlikom da je ovde kompresor zamenjen kolom za rastvor koje apsorbuje paru
niskog pritiska a desorbuje paru visokog pritiska. Pregrejanu paru koja izlazi iz predhladnjaka
apsorbuje rastvor. Pumpa die pritisak rastvora do pritiska kondenzatora i vri se desorpcija
pare na raun toplote visokotemeraturnog izvora. Rastvor niske koncentracije se dovodi na
pritisak isparivaa provoenjem kroz priguni ventil i vraa se u apsorber.

105

Topla voda

Voda za hla.

Generator

Kondenzator

Absorber

Ispariva

Voda za hla.

Ohla.voda

Slika. 56a. ema absorpcionog ilera

Promenu koncentracije u apsorberu i desorberu prati promena temerature saturacije
(zasienja). Ovo klizanje temperature u desorberu tei da apsorbuje toplotu koje bi u
idealnom sluaju bila iskoriena za generaciju pare. U apsorberu, vie pare se izgubi nego to
bi se dobilo iz samog procesa apsorpvije. Da bi se smanjili ovi gubici energije, rekuperativni
izmenjiva toplote se postavlja izmeu desorbera i apsorbera.
Jo jedna velika razlika izmeu apsorpcionog i kompresionog sistema je radni fluid. U
veini sluajeva, kompresioni sistemi koriste standardne rashladne fluide. Kod apsorpcione
maine to moe biti isto rashladni fluid, kao kod sistema litijum bromid/voda ili
amonijak/sodijumtiocinat, ili to moe biti meavina, kao to je kod sistema amonijak voda. Za
ovakve meavine, kondenzacija predstavlja dvofazni proces, gde se veina apsorbenta
regenerie u isparivau a rashladni sredstvo se kondenzuje u kondenzatoru. Toplota iz
isparivaa se odaje istom ponoru kao i iz kondenzatora. Rashladni fluid i dalje sadri malu
koliinu apsorbenta to ima malo uticaja na radnu temeraturu isparivaa.
Izraz jednostepeni doalzi zapaanjem da bi idealna maina obezbedila koliinu toplote
hlaenja jednaku koliini toplote koja se dobija iz generatora. Termodinamiki gubici
uslovljavaju da kapacitet hlaenja kod realnog sistema bude uvek manji od ulazne toplote.

106
kondenzator
Odvod
toplote iz
procesa

Generator
pprocesa

Para rashladnog fluida

Izmenjiva
toplote

Pogonska
toplota
(gasovito
gorivo)

Termiki
kompresor

IT

Visoki pritisak

Niski prtisak
Hladna
voda

Para rashladnog fluida

apsorber
Odvod toplote iz
procesa

ispariva

Slika 56b. Osnovna ema jednostepenog apsorpcionog rashladnog ciklusa/apsorpcione

toplotne pumpe
Absorpcioni ileri voda litijum bromid mogu biti jednostupni i dvostupni ureaji.
Jednostupne maine zahtevaju toplotni izvor nie temperature, ali su im istovremeno
ograniene performance (tabela12). Dvostupne maine imaju poboljani ciklus sa nekim
dodatnim razmenjivaima toplote i ukljuenim sekundarnim generatorom. One mogu imati
veu efikasnost, ali se moraju koristiti vie temperature izvora toplote.

Slika 57. Keoficiijent hlaenja u funkciji temperature izvora i vrste ciklusa: jednostepeni (1effect), 2-stepeni (2-effect) i 3-stepeni (3- effect)

107

Tabela 12 Absorpcioni ureaji

Rashladni fluid
Apsorbent
Temperatura rashladne vode
Ulazna temperature toplog fluida
COP

Jednostepeni
ureaji
Voda
Lithium Bromide
6-7C
80-90C
0.6-0.7

Dvostepeni
ureaji
Voda
Lithium Bromide
6-7C
150-200C
1.1-1.2

Amonijak
Voda
-60-0C
100-130C
0.5-0.7

Absorpcioni ureaji amonijak-voda rade po istom ciklusu kao i ileri voda-litijum

bromid. U ovom sluaju se kao rashladni fluid koristi amonijak, dok je voda apsorbent (tab.6).
Usled ovoga ciklus se odvija na veim pritiscima. Maine amonijak-voda zahtevaju visoke
temperature toplotnog izvora i mogu se koristiti za industrijsko hlaenje, proizvodei
temperature ispod 0C.
Za pogon absorpcionog sistema, potrebna je topla voda temperature 60 do 75 C, to
se lako moe postii upotrebom solarnih sisetma. U poreenju sa jednostepenim ilerom,
dvostepeni imaju priblino isti koeficijent hlaenja sa konvecnionalnim sistemima, dok su
operativni trokovi manji i do 50%.
Tabela13 Poreenje absorpcionih sistema NH3-H2O i H2O-LiBr
Radni par prednosti
nedostaci
NH3-H2O Isparavanje na temperaturama ispod 0 C Toksini I opasni po zdravlje
(amonijak)
Visoki radni pritisci
H2O-LiBr Visoki koeficijent hlaenja
Rizik kristalizacije iziskuje upotrebu
Niski radni pritisci
dodatne opreme
Povoljni sa aspekta ivotne sredine Relativno skupi (LiBr)
Velika latentna toplota
isparavanja

Radni parovi koje se najee koriste kod solarnih absorpcionih sistema su H2O-LiBr i
NH3-H2O. Vodaje rashladni fluid dok je LiBr absorbent u prvom sluaju, nasuprot ovome,
Amonijak je rashladni fluid a voda absorbent u drugom sluaju. Svaki od ovih radnih parova
ima svoje prednosti i nedostatke. Sistemi NH3-H2O se ee koriste u industriji, dok su sistemi
H2O-LiBr uglavnom pogodniji za potrebe klimatizacije.
Postoje i istraivanja sa drugim radnim parovima, poput NH3-CaCl2 i NH3- SrCl2. Ovi ureaji
su korieni za solarnu proizvodnju leda i pokazali koeficijent hlaenja od 0.1 sa NH3-CaCl2
ciklusom, dok su cilusi sa SrCl2. Pokazali keficijent hlaenja 0.045-0.08.

108

4.5.2. Adsorpcioni sistemi

Adsorpcija je povrinski proces koje se javlja na graninoj povrini izmeu dve faze,
gde sile kohezije uk,juujui Van der Valsove sile i sile vodonine veze deluju izmeu
molekula svih substanci nezavisno od njihovog agregatnog stanja, gde povrinske ili
neuravnoteene sile na graninoj povrini fazne promene dovode do promena u koncentraciji
molekula na graninoj povrini izmeu vrste i tene faze. vrsta faza i fluid koji je
adsorbovan se nazivaju adsorbent i adsorbat
Adsorpcija je uvek praena oslobaanjem toplote, a koliina osloboene toplote zavisi
od reda veliine Van der Valsovih sila, promene faze, elektrostatike energije i energije
hemijskih veza. Toplota adsorpcije se dobija ili pomoi izotermi adsorpcije, ili se dobija
eksperimentalnim putem kalorimetrijskom metodom Ovakav ureaj se sastoji od generatora,
kondenzatora, prigunog ventila i isparivaa. Generator se sastoji od solarne ploe koja sadri
adsorbent, a koju zagreva solarna radijacija kako bi dolo do desorpcije rashladnog fluida.
Struktira ovakvog ureaja prikazana je na slici 58.
U sluaju upotrebe bespokrenog leita adsorbenta, to je najei sluaj, ciklus se
ostvaruje bez upotrebe pokrenih delova. Ovakvo reenje nudi rad bez buke, mehaniku
jednostavnost, visoku pouzdanost i dugi radni vek. Sa druge strane, ovo zahteva naizmenini
rad ciklusa, pri emu dolazi do promene leita adsorbenta izmeu adsorpcije i desorpcije, to
utie na smanjeni koeficijent hlaenja. Prema tome, da bi bilo mogue obezbediti konstantan
protk pare iz isparivaa, tj. neprekidno hlaenje, neophodna je fazna upotreba dva ili vie
adsorbenta. ema adsorpcionog rashladnog ureaja sa dva leita adsorbenta i neprekidnim
hlaenjem prikazana je na slici 59. Dok se adsorber 1 hladi i dok je povezan sa isparivaem
radi postizanja efekta hlaenja u isparivau, adsorber 2 se zagreva i povezan je sa
kondenzatorom kako bi dolo do zagrevanja-desorpcije i kondenzacije, a kondezovani
rashladni fluid ide do isparivaa preko kontrolnog ventila.

Slika 58. Adsorpcioni solarni rashladni sistem

109

Aktivni ugalj, silicagel i zeolit su najrasprostanjeniji adsorbenti, dok su voda, metanol (etanol)
i amonijak najrasprostranjeniji adsorbati kod adsorpcionih rashladnih sistema koji koriste
solarnu energiju ili otpadnu toplotu. Poreenjem radnih parova 15 adsorbenta (12 aktivnih
ugljeva i 3 zeolita) i 4 adsorbata (metanol, etanol, amonijak, voda) pod istim uslovima,
najbolje rezultate pokazao je PICASOLV aktivni ugalj u kombinaciji sa metanolom.
Koeficijent hlaenja ovog ciklusa je 0.55, to se postie isparavanjem i kondenzacijom na
temperaturama -5 tj. 30 C respektivno. Druga istraivanja poreenja radnih parova, aktivni
ugalj/metanol, aktivni ugalj/amonijak i zeolit/voda pokazuju da radni par zeolit/voda daje
najbolje rezultate za primenu adsorpconog ureaja u sistemima klimatizacije, dok se radni bar
aktivni ugalj/amonijak dobar za proizvodnju leda, hlaenje i uvanje hrane. Maksimalni
mogui solarni koeficijent hlaenja SCH je 0.3 za cikluse zeolit/voda, 0.19 za cikluse aktivni
ugalj/amonijak i 0.16 za cikluse aktivni ugalj/metanol, u kombinaciji sa ravnim solarnim
prijemnicima.
Ipak, nijedan od ovih radnih parova nije idealan za praktinu primenu. Glavni
nedostatak ove tehnologije su loe karakteristike prenosa mase i toplote leita adsorbenta.
Adsorbent, poput aktivnog uglja, zeolita ili silicagel-a ima malu toplotnu konduktivnost i lou
poroznost. Posledica ovoga je nophodnost izrade glomaznog kolektora, generator i adsorbera,
to poveava njihov toplotni kapacitet i samim tim smanjuje koeficijen hlaenja. Ovi problem
su predmet dananjih istraivanja irom sveta. Postoje razliita reenja, poput upotrebe
diskova izraenih od aktivnog uglja, koji se smetaju u cev sa unutranjim orebrenjem, ime
se poveavatoplotna konduktivnost i kontakt sa metalnim elementima.
Analiza parametara solarnog kolektora i parametara klimatskih prilika na rad solarnog
adsorpcionog sistema za hlaenjepokazala je da bi tranposrt toplote i topotna konduktivnost
leita adsorbenta mogla da se poboljaju dodavanjem upakovanog adsorbenta vee gustine,
prmenom duplog zastakljenja, upotrebom stakla sa selektivnim premazom i primenom
orebrenja za pveani transport toplote.
Upotreba konsolidovanog adsorbenta je jo jedna od metoda za poveanje transporta
toplote materijala. Ovi materijali imaju vrlo dobra svojstva u pogledu transporta topote, to
nudi nove mogunosti za proizvodnju kompaktnijih adsorpcionih maina.
Tabela 14 - Voda-silicagel adsorpcioni ileri
Rashladni fluid
Voda
Apsorbent
Silica gel
Temperatura rashladne vode
6-15C
Ulazna temperature toplog fluida
60-90C
COP
0.5-0.7
Iz literature se moe primetiti da se mnoga istraivanja vre pre svega sa ciljem
poveanja COP vrednosti apsorpcionih toplotnih pumpi kao i da se obezbedi kontinuitet u
procesima grejanja i hlaenja.. Kontinuitet procesa grejanja i hlaenja se najee postie
poveanjem broja adsorbera. Poveanje COP-a se postie regemeracijom i primenom toplote,
koja se prenosi tokom izohorskog hlaenja (c-d) i izobarske adsorpcije (d-a) u drugom
adsorpcionom ciklusu. Na ovaj nain se poveava COP ciklusa jer se smanjuje koliina
dovedene toplote. Sloeni adsorpcioni ciklusi se mogu podeliti u 2 grupe, koji e biti kratko

110

objanjeni. Primena adsorpcionih toplotnih pumpi ima svoje posebne probleme i potekoe.
Neki od problema su naizmenian nain rada, primena visokih tehnologija za rad sa velikim
porpritiskom (vakumom) i dizajn leita adsorbenta gde se paralelno odvijaju prenos mase i
toplote. Trenutno su sva istraivanja u ovoj oblasti usmerena na razvoj takvog sistema
topltonih umpi, koje ce moci tehniki i ekonomski da postanu ozbiljna altenativa
konvencionalnim sistemima.
Cilj istraivaa je da razviju apsorpcionu toplotnu pumpu:

Sa kontinualnim procesom grejanja tj. hlaenja;

Ima visoku COP vrednost;
Moe da funkcionie sa izvorom nie temperature;
Poseduje praktian dizajn u pogledu konstrukcije i aplikacije.

Kada su u pitanju industrijski procesi, postoji vie procesa poput suenja, destilacije,
isparavnja, kondenzacije gde dolazi do velikih promena entalpije te se ovakvi ureaji mogu
primeniti. Mogunosti primene se mogu klasifikovati na: hlaenje, grejanje (toplotna pumpa),
kmbinovana proizvodnja toplotne i rashladne energije, podizanmje temperaturnog nivoa
toplotnog izvora, akumulacija toplotne/rashladne enrgije, i integracija solarnih toplotnih
kolektora za potrebe grejanja i hlaenja.

Danas postoji vie radnih parova absorpcijione/adsorpcione sisteme. Na primer,

hloridne sole-amonijak, zeolit-voda, AC-metanol, ugljenik-amonijak. Pregled moguih
aplikacija pojedinih tehnologija dat je u tabeli. U ovom radu e se razmatrati samo
absorpcioni i adsorpcioni sistemi. Karakteristike adsorpcionih i absorpcionih sisetma u tabeli
15.
Adsorbent-adsorbat par, koji mora biti kompatibilan sa zivotnom sredinom, je jedan od vanih
delova sistema adsorpcione toplotne pumpe. Glavne karakteristike koje treba adsorbat da
poseduje su velika latentna toplota, da ne izaziva koroziju, da nije toksian, i da poseduje
dobru hemijsku i termiku stabilnost u radnim uslovima (u temeraturnom podruju i podruju
pritiska). Sa druge strane, adsorbenti treba da imaju veliki adsorpcioni kapacitet, visoku
termiku konduktivnost, nisku cenu i termiku stabilnost. Ceolit-voda, aktivni ugalj-metanol,
silikonski gel voda, i ugljenik-amonijak su neki od najee primenjivanih adsorbentadsorbat parova koji se koriste kod adsorpcionih toplotnih pumpi.
Jo jedan od vanih kriterijuma za izbor adekvatnog para adsorbent-adsorbat je vrsta
interakcije izmeu vrstog adsorbenta i gasovitog adsorbata. Interakcija izmeu adsorbenta i
adsorbata se naziva adsorpcija. U adsorpcionom procesu, dolazi do interakcije izmeu
adsorbata i vrste povrine adsorbenta zahvaljujui sila kohezije ukljuujui i Van der
Valsove sile i vodonine veze. Postoje dve vrste adsorpcije i to su fizika i hemijska
adsorpcija. Fizika adsorcija je uzrokovana Van der Valsovim silama, dok hemijska
adsorpcija ukljuuje sile valence. U adsorpcionim toplotnim pumpama apsorpcioni i
desorpcioni procesi moraju da budu reverzibilni da bi se obezbedilo ponavljanje osnovnog
istog ciklusa. Prema tome, interakcija izmeu adsorbenta i adsorbata mora da bude fizikog
karaktera

111

Tabela 15. Performanse razliitih radnih parova koji se koriste u adsorpcionim i

absorpcionim sistemima
Radni par
Primena
Temperaturni opseg (nii/vii COP/ekesrgetska
temperatuni izvor)
efikasnost
o
o
o
o
AC-metanol Proizvodnja leda -25 C/130 C,
-10 C/110 C 0,15 (neto COP)
o
o
AC- metanol Proizvodnja leda -6 C/28 C,
-24 oC /87 oC 0,08-0,12 (solarni COP)
AC- metanol Proizvodnja leda i -5 oC/25 oC,
25 oC/110 oC 0,12
(neto
sa
solarnim
sistemom)
o
o
o
o
AC
klimatizacija
5 C/20 C,
30 C/80 C
0,35
Metanol
Zeolit
Klimatizacija
25 oC/35 oC,
105 oC/220 oC 1,06
NaX/Voda
Zeolit
Proizvodnja leda -5 oC/25 oC,
25 oC/110 oC 0,3
NaX/Voda
Zeolit
Proizvodnja leda -10 oC/170 oC, +10 oC/170 oC 0,44/0,21
NaX/Voda
0,48/0,11
o
o
o
o
Zeolit
Akumulacija
-10 C/170 C, +10 C/170 C 0,1 (COP za rad u
NaX/Voda
rashladne energije
solarnom sistemu)
o
o
o
o
Zeolit
Klimatizacija
22 C/42 C,
60 C/200 C 0,75
NaX/Voda
CaCl2 + NH3 Proizvodnja leda
0,10 (COP za rad u
solarnom sistemu)

Za mnoge parove adsorbent-adsrobat ciklusa adsorpcione pumpe se odvija pod

velikim podpritiskom. Tesko je odrati radni pritisak u velikom vakukumu (podpritisku) due
vreme. Ovo iziskuje tehnologiju vakuma, specijalne materijale i kuita, to sve poveava
cenu apsorpcionih topl. pumpi i uslovljava upotrebu teih kontejnera. Neka istraivanja su
vrena sa ciljem pronalaenja sistema koji moe da funkcionie u uslovima srednjeg pritiska
isparavanja i kondenzacije.
Konstrukcija leita adsorbenta je takoe jedan od bitnih fakltora o kojima treba voditi
rana kada su apsorpcione topllotne pumpe u pitanju. Leite adsorbenta zahteva posebnu
konstrukciju da bi mogao da se kontrolie prenos mase i toplote. Teorijska ispitivanja su
pokazala uticaj kinetike prenosa mase i toplote na performanse sistema adsorpcione toplotne
pumpe. Kako je prenos toplote kondukcijom kod adsorbenata generalno mali, toplota se
prenosi sporo kroz leite adsorbenta kako periodi procesa adsorpcije i desorpcije postaju
dui. Prenos mase zavisi od strujanja adsorbata kroz leite adsorbenta (meuestino
strujanje) i kroz adsorbent (meuestina difuzija usled razlika koncentracije, molekularna
difuzija, knudsen difuzija i povrinska difuzija). Da bi se odredili profili temperature i
koncentracije u leitu adsorbenta, moraju se reiti jednaine prenosa toplote i mase za
adsorber. Glavne jednaine za transport toplote i mase se uparuju i trebalo bi ih simultano
reavati. Rezultati pruaju vane informacije za konstrukciju leipta adsorbenta za procenu
kapaciteta adsorpcije za dati period.

112

Takoe, vrena su i eksperimentalna ispitivanja sa ciljem poboljanja stope prenosa

mase i toplote u leitu adsorbenta. U literaturi se moe primetiti da se klasifikacija leita
adsorbenta moe izvriti prema formi adsorbenta.
4.5.2.1.

Adsorber neobloenog tipa

Kod ove vrste leita adsorbenta, generalno se koristi paleta granula vlaknastog
adsorbenta. Adsorbent se ne tretira i ne koristi onakav kakav dolazi od proizvoaa. Ipak,
postoje neka istraivanja po kojima se adsorbent oblikuje na poseban nain. Adsorbat se kree
kroz upljine izmeu palete sa granulama nakon ega se adsorbuje u adsorbentu. U zavisnosti
od poroznosti leita, konvekcija i difuzija adsorbata izmeu paleta se moe uzeti u
razmatranje ili izbaciti iz jednaina prenosa mase i toplote. Rebra se mogu upotrebiti za
poveanje stopu prenosa toplote u leitu, meutim, stopa prenosa mase kroz leite se
poveava pravljenjem upljina u leitu. Neki primeri neobloenog tipa adsorbera su prikazani
na slici 59. Slika 59a, pokazuje tanak limeni zatvoreni cevasti adsorber konstruisanj sa ciljem
poboljanja prenosa toplote (Gui et. Al.)

Slika 59- Neobloeni tip konstrukcije adsorbera

113

4.5.2.2.

Adsorber obloenog tipa

Kod ovakvog tipa adsorbera, adsorbent je u obliku sloja (obloge), koji obavija cev,
rebro ili u obliku metalne pene. Ovakav tip leita adsorbenta obezbeuje velike brzine
prenosa mase i toplote. Uzima se da je difuzija u ovom sluaju glavni mehanizam prenosa
mase jer nema upljina u omotau adsorbenata. Na slici 60a je prikazan obloenu elinu cev
sa adsorbentom radi poboljanja stepena prenosa mase i toplote u leitu. Ovakva metoda
dozvoljava dobijanje adsorpcione pumpe velike specifine snage. Dizajnirano je leite
adsorbenta (Resstucia et. Al.) koje se sastoji od orebrenih cevi koje pokriva adsorbent SWS1L (CaCl2 u poluporoznom silikonskom gelu), to je prikazano na slici 60b. Optimalno vreme
ciklusa sistema je 20-40min a COP hlaenja varira od 0,17 do 0,48. Bonakorsi (Bonaccorsi et.
Al.) je pripremio bakarnu penu sa otvorenim elijama kao metalnu potporu za leite
adsorbenta. to je prikazano na slici 7c. Ceolitni adsorbent se dobija hidrotermalnom sintezom
na ovoj metalnoj potpori, kao to je prikazano na slici 60d.

Slika 60. Fotografije leita adsorbenta sa oblogom

Usled ekolokih problema, mehanike toplotne pumpe e doiveti ozbiljnu krizu u
budunosti ukoliko industrija rashladnih ureaja i toplotnih pumpi ne doe do nekog reenja
za radne fluide. Apsorpcione toplotne pumpe predstavljaju ozbiljnu alternativu
konvencionalnim ( mehanikim) toplotnim pumpama jer ne sadre bilo kakve materije tetne

114

po okolinu. Istraiavi su nagovestili da sistemu apsorpcionih toplotnih pumpi poseduju

potencijal koji moe da se takmii sa ostalim konvencionalnim sistemima. Jedna od prednosti
adsorpcionih toplotnih pumpi je rad sa toplotnim izvorom i praktino rad sa otpadnom
toplotom. COP adsorpcionih toplotnih pumpi nije visok u poreenju sa ostalim tipovima
toplotnih pumpi. One imaju druge problema i potekoe kada je re o njihovoj konstrukciji i
proizvodnji, kao to su nezaptivanje, veliki vakum (podpritisak), slab prenos mase i toplote.
Meutim mnoga istraivanja su usmerena pronalaenju inovativnog dizajna i ciklusa da bi se
ovi problemi prevazili kao i da bi se poveao COP. Istraivanja su takoe skoncentrisana i na
reavanje problema zaptivanja i velikog vakuma na pritiscima adsorpcione toplotne pumpe.
Traga se za novim dizajnom leita adsorbenta da bi se poveali prenos mase i toplote koji
direktno utiu na efektivnost sistema.

4.6. Primena toplotnih pumpi u grejanju i klimatizaciji

U postrojenjima za grejanje i klimatizaciju, toplotne ptimpe su deo koii obezbeuje
toplotnu energiju u sezoni grejanja, tj. grejanje zimi i hlaenie ieti. Pod toplottnom pumpom
se ne podrazumevaju agregati za hlaenie vode za kiimatizaciju ako se toplota kondenzacije
ne koristi odvojeno ili paraleino sa hiaenjerm
U ovoj ulozi, toplotne pumpe moraju zadovoljiti odreene tehnike i ekonomske
uslove. Pomenimo samo najvanije. U eksploataciji celog postrojenja, one treba da budu
pouzdan i siguran ureaj, a reenje celog sistema treba da bude u skladu sa standardima i
propisima zatiti na radu i zatite ivotne sredine. Ukoliko je toplotna pumpa predviena kao
samostalni i jedini izvor toplotne energije, ove zahteve nije teko ispuniti. Meu-tim, posebnu
panju treba posvetiti onda kada se toplotna pumpa postavlja u sistem u kome postoje i drugi
izvori toplote, kao to su npr. kotlovi na tena i gasovita goriva. Slian problem je i kada se
toplotna pumpa sa gasnim motorom SUS stavlja u postojei sistem. Tada se mora obratiti
panja na opremu koja zahteva stroe usiove eksploatacije i odravanja.
Toplotni ili rashladni uinak toplotne pumpe mora biti u skladu sa sistemom, imajui u
vidu promenu reima njenog rada u ftmkciji toplotnog izvora i spoljne temperature. Treba
imati na umu da se toplotni uinak toplotne pumpe ne regulie i ne ponaa po principima po
kojima rade klasini izvori topiotne energije. Pri formiraniu bivalentnih sistema u postojeim
objektima, u kojima se eli supstituisati teno gori vo mora se svakako praviti dijagram i
analizirati toplotni gubitak u objektu, kao i ponaanje toplotne pumpe, samostalno i u sprezi sa
postoieim kotlom. Tada jako_vanu ulogu igra sistem greinih tela. Ne treba smatrati da se
postojea grejna tela ne mogu menjati. Praksa je pokazala da se sa malim izmenama u mrei i
grejnim telima, moe postii vei koeficijent grejanja, a time dobiti i ekonominiji sistem.
Postavljanje toplotne pumpe kao energetskog izvora u nove objekte, prua iroke izglede.
Meutim, i tada treba znati da monovalentni sistem nije najbolje reenje. Rentabiinost takvih
reenja ne zadovoljava, kao to se dovodi u pitanje i ugradnja vlo velikih grejnih tela koja
moraju blti takva zbog relativno niske napojne temperature vode.
Nove objekte treba analizirati temeljnije i svestranije nego one koji ve imaju
konvencionalne sisteme grejanja. Toplotne pumpe zadaju odreene probleme pri regulaciji
toplotnog uinka, kao to je ve ranije pomenuto. Pitanja regulisanja su naroito znaajna u

115

objektima u kojima se toplotna pumpa koristi i za grejanje i za hlaenje. Nema sumnje da je

ekonominost sistema u direktnoj zavisnosti od kvaliteta regulisanja.
U procesu pripreme za korienje toptotne pumpe, posebno je vano analizirati temperaturski
reim rada celog sistema, pa i same pumpe. Visoke temperature u pojediuim delovima sistema
ne znae samo da se troi vie energije, ve i znaajnije poveanje investicionih i trokova
eksploatacije. Svaki stepen povienja temperature, na primer u prostoriji koja se greje ili hladi,
viestruko poveava investicije.
Odnos temperatura kondenzacije i napojne vode direktno utiena ekonomiin nost.
Metutim, sniavanje temperature kondenzacije uslovljava ugradriju skupljih instalacija za
grejanje. Optimaino reenje ovih problema treba traiti za svaki sluaj-posebno, jer ne postoje
unapred defmisane oblasti.
U letnjem periodu toplotne pumpe se mogu konstiti za hiaenje objekata. U sluaju da
toplotni izvor ima vodu zadovoljavajue temperature za sisteme klimatizacije, moe se
direktno koristiti u tim sistemima bez pokretanja toplotne pumpe. Takav nain slobodnog
hlaenja (free cooling) posebno je primenljiv u sistemima rashladnih tavanica i rashladnih
greda. Evropska direktiva o energetskoj efikasnosti zgraa predvida u lanu 16 (ureaji za
hlaenje) da je nazivna projektna temperatura htadne vode u sistemima za vlaenje
6C/14C, a u sluajevima bez ovlaivanja, I4C/18C i I8C/23C za povrinsko hlaenje".

4.6.1. Javni objekti

Svaki javni objekat ima specifinosti koje mogu predstavljati veoma vane inioce u
reavanju sistema grejanja. A toplotne pumpe u ovim objektima mogu biti od izuzetnog
znaaja za stabilizaciju odnosno snienje tenih i gasovitih goriva.
Javni objekti imaju najee tano odreeno vreme eksploatacije. Oni se koriste u
vreme kada su dnevne temperature znatno vie od nonih. Osim toga, instalacije u ovakvim
objektima su pod kontrolom obuenih radnika. Ova dva momenta: skraeno vreme rada i
pravilno odravanje , mogu obezbediti visoku ekonominost eksploatacije toplotnih pumpi.
Najbrojniji objekti koji imaju toplotnu pumpu su oni sa kancelarijskim prostorom.
Zbog neekonomicnosti instalacija sa tenim gorivima, ove zgrade najee i najbre prelaze
na nova reenja, koja ne trae nove prostore i koja koriste postojee instalacije. Ukoliko je
potrebno neko proirenje u njima, ono ne izaziva velike rekonstrukcije izvora toplotne
energije. Poto je prostor u javnim objektima vrlo skup, toplotna pumpa predstavlja veoma
pogodnu varijantu.
Naveemo jedan tipian primer reenja grejanja dve poslovne zgrade u vajcarskoj.
Prema projektu investitora, trebalo je projektovati grejanje dve zgrade osiguravajueg
drutva u Cirihu. Jedna od zgrada je ve imala instalaciju radijatorskog grejanja, ije su
povrine bile dimenzionisane prema ranije ugraenoj toplotnoj pumpi firme Escher Wyss".
Ova je instalacija demontira-na prilikom ugradnje nove, a radijatori su ostali za novi sistem. U
novom objektu su bile predviene klima-jedinice.
Kao toplotni izvor koriena je jezerska voda. U bivatentnom sistemu grejanja,
toplotna pumpa je zagrevala zgradu do spoljne temperature od 0C. Temperatura na-pojne
vode je bila 70C, zbog ega je izabran rashladni fluid R12. Leti, instalacija stvara dovoljnu
koliinu toplotne energije i za grejanje zatvorenog bazena.

116

itav sistem je zamiljen tako, da se voda iz toplotnog izvora - Cirikog jezera dovodi preko filtara do doboastog razmenjivaa toplote, isparivaa, iji je toplotni uinak
756 kW, sa protokom vode od 350 m3/h. Minimalna dozvoljena ulazna temperatura je 5C, a
izlazna 3,1C, to uslovljava i najniu temperaturu isparavanja od -0,5C. U sistem je
ugraeno pet klipnih kompresora, koji obezbeuju 1017 kW toplotne energije pri temperaturi
kondenzacije od 72C i temperaturi isparavanja od -0,5C. Apsorbovana snaga etekti-omotora
iznosi 5 x 75 kW, a instatisana snaga 5 x 90 kW. Temperatura tople vode u cirkulacionom
vodti je 70/59C.
Potronja toplote za grejanje oba objekta iznosi 1 802 kW, pri spoljnoj tempe-raturi od
-15C, odnosno 1 105 kW pri spoijnoj temperaturi od -5C. Kada toptotna pumpa prestane da
radi, toptotu stvara kotao za lako ulje, koji obezbeuje maksimal-nu temperaturu vode od
85C.
itav sistem se regulie tako to se stvara inaksimalna teinperatura tople vode, ime se
izbegavaju preoptereenje i neravnomeran rad kompresora. Cirkuiacione pumpe za toplotni
izvor vade sa dva broja obrtaja, ime se postie dodatna usteda energije pri smanjenom
toplotnom uinku toptotne pumpe.
U postrojenje topiotne pumpe su ukomponovana dva kondenzatora, od kojih jedan
daje maksimalni toplotni uinak i slui za grejanje objekta, a drugi greje leti zatvoreni bazen
(465 1<W). Pri radu toplotne pumpe sa manjim isparivaem, temperatu-ra vode jezera se
penje j do 20C, pa se koeficijent grejanja znatno poboljava, pove- avajui time i
rentabilnost toplotne pumpe. Na sl. 131 je prikazana ema postavlja-nja ovakve toplotne
pumpe u postojei sistem sa kotiovskim jedinicama.

Siika 61. ema povezivanja instalacije za grejanje sa toplotnom pupmom u Cirihu; 1 - vodom
hlaeni kiipni kompresor, 2 - kondenzator, 3 - pothlaiva, 4 - ispariva, 5 - ventil sa
plovkom, 6 -ekspanzioni ventil, 7 - pumpa jezerske vode, 8 - pumpa tople vode, 9 - kotao, 19 povrsinska voda, U - trokraki ventil za vezu toplotne pumpe i kotla, 12 - prikljuak za grejanje
zgrade - odvod, 13 - prikJjuak za grejanj'e zgrae - povratak

117

Kada je kao toptotni izvor koriena voda Cirikog jezera, ona je dovoena cevima do
toplotne pumpe. Meutim, ako se objekat nalazi u neposrednoj biizini reke, na primer na
obaii, onda se voda moe dovesti do razmenjivaa toplote - isparivaa. Time se obezbeuje
neposredniji kontakt izmeu toplotnog izvora i rashladnog fluida, pa je i temperatura
isparavanja via, a samim tim je i koeficijent grejanja vei. Ovakav kontakt toplotne pumpe sa
toplotnim izvorom omoguuje korienje renih i jezerskih voda i pri temperaturama oko 0C.
Za novu upravnu zgradu u Eslingenu, u blizini reke Neker, u SR Nemakoj, bilo je
predvieno grejanje toplotnom pumpom u bivalentnom sistemu. Toplotni izvor je bila rena
voda, ija temperatura pri najnepovoljnijim vremenskim uslovima, na du-bini od 1 m, ne pada
ispod 7C.
Maksimaini uinak toplotne pumpe je dat za spoljnu temperaruru od 0C, kao i
ogranienje minimalne temperature vode od 4C. Ostvarivanjem jednog ili drugog uslova,
sistem grejanja prelazi na proizvodnju toplotne energije iz kotla na teno gorivo. U
dosadanjem radu toplotna pumpa je radila oko 90% vremena. Voda reke Neker tee
prirodnim padom skoro do zgrade, gde se nalazi ploasti ispariva. Ona zatim ulazi u jedan
zidani sabirnik da bi se onda delila u dva toka, u kojima se nalazi po jedan isparivac (sl. 132).
Isparivai su potopfjenog tipa, sa prinudnom cirkuiacijom rashadnog fluida, sastavljeni od 16
registara sa po 10 ploca u bloku. Sadraj skupljaa i odvajaa rashladnog fluida (R12) iznosi 8
173 litara.
Na sl. 62 prikazana je ema povezivanja toplotne pumpe sa sistemom. U cirkulacionom kolu, izmeu odvajaa tenosti (4) i ploastih isparivaa (5), postavlje-na je
cirkulaciona pumpa rashiadnog fluida R12, da bi isparivai uvek bili potopljeni rashladnim
fluidom.

Slka 62. ema povezivanja toplome pumpe sa sistemom za grejanje upravue zgrade u
Esiingenu: 1 - tnrbokompresor, 2 - kandenzator, 3 - ekspanzioni venti, 4 - odvaja tenosti, 5
- pioasti ispariva, 6 - kotao, 7 - topla voda prema potroaima, 8 -povratak topie vode

118

U jednoj staroj i jednoj novoj srednjoj koli u Bremenu, u SR Nemakoj, instaiisana je

toplotna pumpa koja je koristila vazduh kao toplotni izvor. Kako je ve postojao prildjuak za
zemni gas, to je odlueno da se za pogon izabere gasni motor. Toplotna pumpa je
projektovana da radi do spoljne temperature od 5C. Pri niim temperaturama, do spoljne
projektne temperature od -12C, koristio bi se kotao sa zemnim gasom, pri emu je poiazna
temperatura vode 80C.
Toplotni gubici u oba objekta, pri spoljnoj temperaturi od -12C, iznose 1,4 MW.
Toplu potronu vodu takoe daje toplotna pumpa, a predvieni su i prijemnici suneve
energije sa akumulatorom za obezbeenje tople vode u vreme kada to meteoroloki uslovi
dozvoljavaju.
U veini prostorija kole su radijatori, a u uionicama su klima ureaji. Isparivai toplotne
pumpe, izraeni od bakarnih cevi i aluminijumskih rebara, smeteni su na krovu kole.
Ispariva je sa suvom ekspanzijom, sa otapanjem pomou toplog gasa. Vazduh se, pri
najnepovoljnijim uslovima, pothlau-je sa 5C na 10C.
Ha sl.63 se vidi ema ovog postrojenja. Rashladno sredstvo R12 se dovodi do
vazdunth isparivaa preko pothlaivaa, a odvodi do kompresora preko odvajaa tenosti. U
ovaj odvaja se dovodi i ispareli rashladni fluid iz hladnjaka mainske sale. Za otapanje
isparivaa se koristi topli gas iz kompresora, koji se vodi posebnom linijom. Otapanje poinje
automatski u momentu kada doe do pada pritiska vazduha kroz ispariva.

Slika 63. ema povezivanja u koi u Bremenu; 1 - ispariva, 2 - Idipni kompresor, 3 - kondenzator, 4 - skupija tenog
rasliiadiiog fluida, 5 - odvaja tenostr, 6 - pothladiva, 7 - ispariva u mainskoj sali, 8- gasni motor, 9- hladnjak motorn,
10 - hladnjak izduvnih gasova, 11 - priguiva, 12 - gasni kotao, 13 - razvodna voda za grejanje, 14 - povraina voda
Turistiko naselje Slovenska plaa" u Budvi namenjeno je smeStaju gostiju tokom cele
godine, a koristi se minimalno osam meseci godinje. Zbog raznovrsne namene objekta,
potrebe za energijom su velike, te instalisana snaga iznosi:
- grejanje
1.010 kW
- hlaenje
405 kW
- grejanje vode u bazenima
475 kW
- grejanje sanitarne vode
600.000 litara/dan

119

Sistem se sastoji od prijemnika suneve energije povrine oko 2.500 m2, proizvedenog u
IMP-u, u Ljubljani, i tri toplotne pumpe, proizvedene u Frigostroju" iz Beograda.
Posebna karakteristika toplotnih pumpi je mogunost postizanja dva reima rada
kondenzatora, koji obezbeuju toplu sanitamu vodu reima 25C/45C i za grejanje sa
reimom 35C/45C. Pored toga, moe se koristiti hladna voda za potrebe klimatizacije. Na
siici 142 se vidi da ukoliko klimatizacija ne radi, ili je to nedovoljan toplotni izvor za rad
toplotne pumpe, moe se obezbediti dopunski izvor iz morske vode. Toplota morske vode
predaje se rashladnom fiuidu R22, posredstvom specijalnog razmenjivaa toplote. Izmeu
ovog razmenjivaa i isparivaa cirkulie voda. U mainskoj sali smetene su tri toplotne
pumpe, svaka toplotnog uinka po 310 kW, sa elektromotorom za pogon kompresora, snage
75 kW. Pri punom optere-enju postie se koeficijent grejanja od 4,1. Za potrebe
klimatizacije koristi se voda temperature 12C/7C.

Slika 64. ema povezivanja energetskog kompleksa u Sloveuskoj plai u Budvi

4.6.2. Primena toplotnih pumpi u industriji
Toplotne pumpe se u industriji koriste u odreenim tehnolokim procesima, ili za grejanje
radnih prostorija. U tehnolokom procesu ona predstavlja njegov sastavni ili pripremni deo.
Ovde emo govoriti o toplotnim pumpama koje se koriste za grejanje objekata u industriji
i privredi.
U industrijskim pogonima ili u tehnolokim procesima, nastaju velike koliine otpadne
toplote raznih temperaturaih nivoa, koje se mogu na relativno jednostavan nain iskoristiti
kao odlian toplotni izvor za toplotne pumpe. Otpadna toplotna energija iz tehnolokih
procesa je takvog kvaliteta, da se i sa oskudnim tehnikim znanjem moe iskoristiti pre
svegaza grejanje samih objekata u industriji, a u nekim sluajevima i stambenih i javnih
objekata.
Otpadna toplota nastaje najee u toku cele godine i u veem delu dana, pa je sprezanje
toplotnog izvora sa toplotnom pumpom radi grejanja veoma uspeno. Meutim, na strani
tehnoloke otpadne toplote, treba obezbediti njeno odvoenje onda kada nema potrebe za
grejanjem objekata. U fazi projektovanja tehnolokog procesa posebna panja se posveuje
odravanju kvaliteta tehnolokih parametara, pa se predviaju sistemi za odvoenje vika
otpadne toplote.

120

U najveem broju postrojenja, voda je nosilac otpadne toplotne energije koja se predaje
okolini u kulama za hlaenje vode. Ova tehnoloka voda prima, na direktan ili indirektan
nain, toplotnu energiju tehnolokog procesa u fazama hiaenja. Kvalitet vode je na takvom
nivou da se ona u toplotnim pumpama moe koristiti bez posebne pripreme, ali poto se
sistem zatiti od nepoeljnog dodira tehnoloke vode i procesa.
Za pogon toplotnih pumpi koje greju industrijske objekte moe se koristiti elektrina
energija, teno ili gasovito gorivo. Koja vrsta pogonske energije e biti upotrebljena, zavisi
pre svega od vrste industrije i njenih energetskih potencijala. Obezbeenje pogonske energije
u industriji ne bi trebalo da predstavlja veliki problem, jer toplotna pumpa potroi mnogo
manje energije od ukupno potroene u celom tehnolokom procesu.
Meutim, sigurno je da nivo i kvalitet pogonske energije u tehnolokim procesima veoma
mnogo utiu na izbor vrste pogona toplotnih pumpi.
U fabrici za proizvodnju radijatora ,,A. Brotje", u Rastedeu, u SR Nernakoj, odlueno je
da se u postojeu instalaciju za grejanje, u kojoj je primamo gorivo bilo zemni gas, ugradi
toplotna pumpa vodavoda. Ova odluka je donesena zato to je 60 transformatora za
zavarivanje radijatora trebalo hladiti, pa bi se ta toplota mogla vrlo ekonomino iskoristiti,
kao toplotni izvor za toplotnu pumpu. Viak toplotne energije bi leti odlazio u vazduh.
Postrojenje je u stvari bilo bivalentni sistem, u kome toplotna pumpa zadovoljava
osnovne potrebe u grejanju. Kompresor toplotne pumpe je postavljen na isto postolje na
kome je gasni motor SUS. Otpadna toplota motora i izduvnih gasova odvodi se preko
razmenjivaa toplote i koristi za grejanje. Leti toplotna pumpa radi sa polovinom snage, jer se
deo toplote koju stvara transformator odvodi preko kula za hlaenje vode.
Da bi se postigao toplotni uinak od 680 kW, bilo je potrebno u klasinim instalacijama
potroiti 93 Nm3/h gasa, sa stepenom korisnosti kotla od 0,8. Primenom toplotne pumpe,
potronja je opala na 42,5 Nm3/h.
Rad topiotne pumpe je u funkciji spoljne temperature, tako da se pri niim spoljnim
temperaturama automatski ukljuuje kotao na gas. Topla voda cirkulie u serijskoj vezi kroz
kondenzator, hladnjak motora i hladnjak izduvnih gasova, a preko etvorokrakog ventila i do
kotla. Voda iz toplotne pumpe se prema potrebi mea sa vodom iz kotla. Na sl. 65 je
prikazana ema povezivanja ovakvog sistema. Otpadna toplota iz tehnolokog procesa preko
vode dolazi od transformatora za zavarivanje u bazen tople vode, odakle se, u zavisnosti od
reima rada zimi, vodi u toplotnu pumpi, a leti u kulu za hlaenje vode. U prelaznim
periodima, u prolee, kao i leti, kada se otpadna toplota koristi samo za zagrevanje potrone
vode, toplotna pumpa i kula za hlaenje vode rade paraielno. Motorni ventili na povratnoj
grani iz topiotne pumpe aiju pothlaenu vodu u topli ili hladni bazen tehnoloke vode.
Ukoliko bi u nekom odreenom sluaju bila potrebna nia temperatura hladne vode od
temperature take rose uveane za 3-4C, koliko moe da bude temperatura vode iza kule,
bilo bi potrebno ugraditi ispariva u rednu vezu iza kule za hlaenje vode. Tako bi se u
tehnoiokim procesima obezbeivala nia temperatura vode za hlaenje.

121

Slika 65. ema povezivanja instalacije za iskorienje otpadne toplote u fabrici radijatora
(Bretje, Nemaka); 1 - klipni kompresor, 2 - kondenzator, 3 - ispariva, 4 - termostatski
eltspanzioni ventil, 5 - gasni motor, 6 - priguiva izduvnih gasova, 7 - hladnjak izdnvnih
gasova, 8 - hladnjak motora, 9 - odvod izduvnih gasova na krov, 10 - kula za hlaenje vode,
11 - cirkulaciona pumpa hladne vode, 12 - transformatori za zavarivaoje, 13 - bazen vode
toplotnog izvora, 14 - motorni ventil, 15 - bazen hladne vode, 16-cirkuIaciona pumpa tople
vode, 17 - ervorokraki ventii, 18 - radijatori, 19 - gasni kotao, 20 - povratoi kolektor, 21 napojni kolektor
Kapacitet se regulie promenom broja obrtaja motora (1 200-1 750 min-1), a klipni
kompresor etvorostepenom regulacijom. Minimama snaga iznosi 30% od nominalne.
Tehniki podaci
Toplotni konzum
680 kW
Toplotni uinak kondenzatora
456 kW
Toplotni uinak pri hlaenju motora SUS
140 kW
Toplotni uinak pri hlaenju izduvnih gasova
84 kW
Broj obrtaja klipnog kompresora sa RI2
1750 min"1
Temperatura isparavanja
12C
Temperatura kondenzacije
60C
Snaga na vratilu kompresora
118 kW
Gasni motor SUS sa 8 cilindara, broj obrtaja
I 750 min-1
Snaga na vratilu motora
127 kW
Potronja gasa
42,5 Nm3/h
Doboasti ispariva: protok vode
97 m3/k, pri 20C/17C
Doboasti konenzator: protok vode
140 m3/h, pri 54C/56,2C
Hlaenje motora: protok vode
30 m3/h, pri 56,2C/60,2C
Hladenje izduvmh gasova: protok vode 30 m3/h, pri 60,2C/62,6C
Hlaenje izduvmh gasova sa
61 SC na 120C.

122

Otpadna tehnoloka topiotna energija u industriji nastaje u toku cele godine i ima
reiativno konstantne parametre temperature, pa se moe koristiti za grejanje u monovaientnim
sistemima.
U jednom istraivakom projektu firme ,,MAN", u Minhenu, upotrebiii su toplotnu
pumpu tipa voda-voda sa dizel motorom, u grejanju fabrike hale i kancelarija. Firma je
elela da u praksi ispita ponaanje dizel motora kao pogonskog motora toplotne pumpe.
Prema miijenju snainjaka ove firme, dizel motori su znatno jeftiniji od gasnih, pa su zbog
toga i interesantniji, pogotovu ako se uzmu ti obzir i trokovi gasne instalacije.
Dizel motor su direktno povezani sa klipnim kompresorom, toplotnog uinka 1520 kW,
sa temperaturom isparavanja od 1,5C i temperartirom kondenzacije od 57C i rashladnim
fluidom R22. Ugradili su dve jedinice. Snaga svakog dizel motora je bila 111 kW. Motori su
bili etvorotaktni, tipa E2566E, estocilindrini.
Bivalentni sistem za grejanje su inili toplotna pumpa, ukupnog uinka od 1 099 kW i
dopunski toplotni izvori gasnog kotla.
Ukupna energija toplotne pumpe je dobijena iz toplotnog izvora ija je temperatura bila
1lC, sa hlaenjem motora i izduvnih gasova. Izduvni gasovi se hlade sa 550C na 180C.
Gasovi se ne smeju hladiti na niim temperaturama, zbog pojave korozije koju izaziva
sumpor u izduvnim gasovima. Zato se i razmenjivai toplote izduvnih gasova prave od
specijalnog elika, najee proh'ona.
Na sl. 66 je ema povezivanja itavog sistema. Topla voda (52C/45C) dolazi iz
kondenzatora toplotne pumpe, a do 60C se dogreva u razmenjivaima otpad-ne toplote
dizei-motora.
Rad itavog postrojenja je u funkciji spoljne temperature. Promenom broja obrtaja dizelmotora i stepenastim ukljuivanjem pojedinih klipova u njegovih est cilindara. Da bi se
odrao konstantan protok vode kroz kondenzator, izmeu usisnog i potisnog cevovoda je
ugraen servomotor, koji stvara obilaznu vezu.
Pri niim spoljnim temperaturama, kada toplotna pumpa ne moe da obezbedi potrebnu
toplotnu energiju, ukljuuje se sistem fabrikog daljinskog grejanja, iji je izvor, kao to je
ve reeno, gasni kotao.

123

Slika 66. ema povezivanja dizel toplotne pumpe u istraivakom projektu ,,MAN"-a; I -kiipni
kompresor (6W110, Suizer-Eer Vis"), 2 - kondcnzator, 3 - ispariva, 4 - dizel motor, 5 razmenjiva toplote izduvnih bgasova, 6 - razmenjiva toplote za hlaenje motora i ulja, 7 izvor vode, 8 - izraeua voda, 9 - razmenjivai toplote daljinskog grejanja, 10 - regulator
temperaturc, 11 - seuzor spoljne temperature, 12 - senzor temperature vode, 13 - ekspanziona
posuda, 14 -potroai, 15 - servomotor, 16 - senzor razlike pritisaka, 17 - filtar, 18 - potrona
topla voda, 19 - daljinsko grejanje

5. METODLOGIJA ZA ODABIR INTELIGENTNOG

SOLARNOG SISTEMA
5.1. Primena solarnih toplotnih kolektora u sistemima sa toplotnom pumpom

Zbog karakteristike tarifnog sistema, toplotne pumpe ponekad nude najekonominiji

rad ako nisu ukljuene u periodima naplate elektrine energije po vioj tarifi. Pored toga,
efikasnost toplotne pumpe raste sa smanjenjem razlike izmeu temperature izvora i zadate
izlazne temperature. Kako je period vie tarife obino u toku dana, projektovanje sistema
sa toplotnom pumpom obino ukljuuje i upoterbu akumualtora tople vode. Za zagrevanje
ove vode mogue je koristiti solarne sisteme. Zapremina rezervoara tople vode se odreuje na

124

osnovu minimalnog toplotnog kapaciteta potrebnog da se premosti period kada je predvien

prekid rada toplotne pumpe. Za dobijanje toplotne energije u ovom periodu, potrebno je
dimenzionisati povrinu solarnih prijemnika ekvivalenton ili veeg toplotnog kapaciteta,
ukoliko je cilj ostvariti veu solarnu pokrivenost.
Treba napomenuti da za rad toplotne pumpe nije neophodno postojanje rezervoara
tople vode, te se on dimezionie u skladu sa principima projektovanja solarnog sistema, tj. da
podmiri energetske potrebe u datom periodu. U ovom sluaju, potrebno je da rezervoar bude
povezan sa toplotnom pumpom posebnim hidraulinim krugom, tj. nezavisno od solarnog
sistema.
Prvi korak pri preliminarnom projektovanju je vana procena zemlje kao toplotnog
izvora. Pored termoftzikih karakteristika zemlje i lokaliteta, bitno je odabrati radni fluid
(voda ili glikol, ree rashladni fluid), odrediti toplotni uinak, sagledati frekventnost
ukljuivanja toplotne pumpe u toku dana i sl. Da bi se dolo do pravilne odluke, potrebno je
sprovesti sledeu proceduru:
- odrediti lokalne uslove (kiimu i karaktenstike zemlje),
- odrediti toplotne gubitke i dobitke objekta po mesecima,
- definisati nain grejanja odnosno hlaenja objekta, proveriti nekoliko tipova sistema
imajui u vidu reim odvoenja/dovoenja toplote zemlji,
- izabrati preliminarno reenje za razmenu toplote sa zemljom (horizontalne ili
vertiklane cevi),
- izabrati jednu ili vise toplotnih pumpi imajui u vidu potrebno toplotno optereenje po
mesecima, odrediti prvo priblienje srednje temperature fluida i time definisati
koeficijent grejanja,
- odrediti bazni mesec pomou preliminarnog uinka toplotne pumpe,
- za izabranu tolotnu purnpu, odrediti vrstu rashladnog fiuida, temperature napojnog i
povratnog fkuda,
- projektovati razmenjiva toplote, definisati prenik i materijal cevi, raspored, poloaj i
dubinu ukopavanja,
- proraunati termiki otpor,
- odrediti duinu cevi prema izabranom reenju (horizontalne ili vertikalne cevi).
U fazi odluivanja o tome da li primeniti topiotnu pumpu i koji tip pumpe, kada se
radi o zemlji kao toplotnom izvoru, i pri izboru razmenjivaa toplote, potrebno je analizirati
nekoliko lokalnih faktora: trokove pogona toplotne pumpe, pouzdanost izabranog pogona u
poreenju sa kiasinim - alternativnim energetskim izvorima; pouzdanost i trokove lokalnih
izvoaa (za buenje, kada je u pitanju vertiklano postavijanje cevi). U urbanim gusto
naseljenim sredinama sa drveem, bunjem, putevima i drugim preprekama, horizontalni
sistem cevi nije pogodan. To samim tim podrazumeva vertikalno postavijanje cevnih
snopova.
Klimatski uslovi su vrlo vani jer utiu na obnovljvost toplotnih izvora - priliv toplotne
energije od sunca kada se radi o horizontalno postavljenim cevima. To zahteva velike i
relativno slobodne povrine da bi se obezbedio pozitivn uticaj sunca (pre svega za grejanje).

125

Kada se isti sluaj primeni na dominantno hlaenje, bolje je koristiti povrine u senkama.
Zbog toga je vano odrediti da li je toplotna pumpa prvenstveno namenjena za grejanje ili
hlaenje.
Ekonominost toplotne pumpe ne ogleda se samo u utedi toplotne i elektrine energije i
veliini razmenjivaa toplote, ve i u smanjenim trokovtma montae toplotne pumpe i
izvoenja graevinskih radova. Ovaj momenat moe znatno da povea inicijalne trokove,
zbog ega moe biti ugroena koncepcija toplotne pumpe. Zato analiza ekonominosti
primene toplotne pumpe u poreenju sa kiasinim izvorima energije za grejanje, mora da
uzme u obzir sve pripremne radnje.
Drugi vaan faktor je potrebna energija za objekat. Male, dobro izolovane kue, imaju
male trokove za grejanje ili hlaenje tako da usteda energije ne opravdava iu-vesticione
trokove. Ovakvt sistemi su mnogo ekonominiji u objektima gde su potrebe za energijom
vee.

5.2. Solarno hlaenje

U naim klimatskim uslovima, u letnjem periodu postoje potrebe za hlaenjem i

klimatizacijom. Period najvee potrebe za hlaenjem i klimatizacijom se poklapaju sa
periodom najvee dozraene solarne energije. Potrebe za rashladnom energijom su vee u
letnjem periodu ak i kod potroaa kod kojih postoji konstantna potreba za hlaenjem, poput
raunarskih sistema, postrojenja za skladitenje namirnica i sl.
Za hlaenje se najee koriste rashaldni sistemi sa elektrinim komresorskim
mainama, ali, kao to je ve reeno u tekstu, mogue je koristiti i sisteme koji koriste
toplotnu energiju za postozanje efekta hlaenja, poput absorcpionih adsorpcionih rashladnih
ureaja. Kod primene ovakvih ureaja, treba razmotriti upotrebu solarnih tehnologija za
pogon rashladnih ureaja, jer se profil potronje rashladne energije poklapa sa profilom
najvee dostupnosti solarne energije.
Projektovanje i dimenzionisanje solarnog sistema za hlaenje ili klimatizaciju se ne
razlikuje znaajno od projektovanja konvencionalnog sistema za hlaenje i/ili klimatizaciju,
jer dimenzionisanje sistema zavisi od profila potronje i potreba objekta. Na osnovu
odreenih potreba objekta za projektne uslove, odreuje se i dimenzionie kapacitet sistema
za solarno hlaenje.
Najee su u upotrebi jednostepeni absorpcioni ileri i toplotne pumpe, ali se na
tritu mogu nai i dvostepene i trostepene maine, koje nude bolje koeficijente hlaenja i
grejanja, kao to je ve objanjeno u tekstu.
U zavisnosti od proizvoaa, potrebna temperatura fluida za pogon absorpcione
toplotne pumpe ili ilera je obino oko 90 oC, pa je potrebna izlazna temperatura iz kolektora
neto via. Iz navedenog razloga, preporuuje se upoteba vakuumskih prijemnika u
sisetmimaza solarno hlaenje ili klimatizaciju.

126

Potrebne vie temperature u solarnim rashladnim sistemima nameu i dodatne zahteve

pri projektovanju. Polje solarnih kolektora je u ovom sluaju potrebno precizno projektovati
kako bi se uklopilo sa izlazom i raspodelom temperature rashladne maine. I u ovom sluaju
je potrebno voditi rauna o izbegavanju problema stagnacije, tj. potrebno je dimenzionisati
toplotni ponor tako da u svakom trenutku moe da absorbuje dobijenu solarnu energiju.
Akumulacija energije na toplom kraju instalacije je u ovom sluaju ograniena zbog visokih
radnih temperatura.
Kod ovakvih sistema, mogue je postii solarnu pokrivenost iznad 50%. Rashladni
ciklus se u ovakvim sluajevima odvija na relativno niskim temperaturama, to uslovljava rad
sa niim koeficijentom hlaenja od nominalnog, pa o ovoj injenici takoe treba voditi
rauna u toku projektovanja. Ukoliko bi se smanjila solarna pokrivenost kod ovakvih sistema,
neophodno bi bilo obezbediti dovoljnu koliinu toplotne energije iz konvencionalnih izvora,
koja be se trasnformisala u rashladnu energiju i uticale na nisku efikasnost. Iz tog razloga,
ovakve reime rada kod solarnih rashladnih sistema treba izbegavati.

Slika 67. Principijalna ema solarnoh sistema za klimatizaciju prostora

5.3. Integracija solarnih sistema sa inteligentnim sistemima

Da bi se postigli neki od navedenih konanih efekata primenom solarne energije,
pored upotrebe solarnih termalnih kolektora, neophodna je i integracija inteligentnih solarnih

127

termalnih sistema, koji podrayumevaju upotrebu durgih ure]aja poput akumulatora toplote,
toplotnih pumpi i dr.
Projektovanje ovakvog solarnog inteligentnog sistema, vri se precizno definisanjem
strukture sistema odabirom pojedinih komponenata sistema kao bi se postigao optimalni
toplotni uinak. Metodologija za odabir pojedinih komponenata inteligentih solranih sistema
e zato biti predstavljena u okviru ove studije. Kriterijumi za odabir i sitezu inteligentog
solarnog termalnog sistema su pouzdan i bezbedan rad ovakvih solarnih instalacija.
Solarni sistemi su najee deo binarnog sistema, pa se dimenzionisanje sistema svodi
na postizanje podmirivanja odreenog udela energetskih potreba solarnom energijom. U
naim uslovima, solarni sistem bez upotrebe dodatnog sistema ne moe da garantuje
sigurnost snabdevanja energijom. Iz tog razloga se vri dimenzionisanje konvencionalnog
sistema nezavisno od solarnog.
Meusovna interakcija izmeu postojeih izvora energije je od presudnog znaaja za
postizanje najvee ukupne efikasnosti sisetma, tj. za najveu utedu energije. Odabir vrste
solarnih prijemnika za inteligentni sistem, prema potrebnom temperaturnom nivou u sistemu
vri se prema dijagramu na slici 68.
Ravni solarni prijemnici
Vakuumske cevi
Efikasnost prijemnika

CPC vakuumski
Parabolini koncentriui

Slika 68. Odabir tipa solarnog prijemnika prema potrebnom temperaturnom nivou u sistemupromena efikasnosti prijemnika u zavisnosti od srednje radne temperature prijemnika
Da bi se dimenzionisao solarni sistem, potrebno je najpre to preciznije proraunati
energetske potrebe i potronju. Maksimalno, vrno, optereenje u profilu potronje se koristi
kao osnova za dimenzionisanje sistema sa aspekta sigurnosti snabdevanja. Potronja energije
u nominalnom reimu rada soalrnog sistema je osnova za idealno iskorienje solarnog
sistema. Maksimalno vrno optereenje moe biti i dva puta vee od nominalnog.
Kako bi se to bolje dimenzionisao solarni sistem, potrebno je to preciznije
predvideti promenu profila potronje toplotne energije u toku godine. Najbolji nain da se

128

doe do ovog podatka je merenje potronje u duem vremenskom periodu, ali ovakva
merenja nisu uvek mogua.
Kod inteligentnih solarnih toplotnih sistema, rad sistema regulie system automatskog
upravljanja, koji dobija informacije o promeni parametara sistema u realnom vremenu.
Kontrola veine solarnih sistema za toplotnu konverziju vri se po principu temperaturne
razlike izmeu temperature solarnog kolektora i temperature u akumulatoru toplote ili
rezervoaru sa toplom potronom vodom. Kada je razlika ovih temperatura vea od
minimalne zadate, cirkulaciona pumpa poinje sa radom i radni medijum transportuje toplotu
od solarnog kolektora da akumulatora/rezervoara tj. posredno do potroaa. Sistem prestaje
sa radom kada razlika ovih temperatura bude iznad zadatog minimuma. Kod tipinih solarnih
sistema sa indirektnim ili direktnim zagrevanjem akumulatora toplote ili rezervoara potrone
tople vode, vrednost razlike temperatura kada sistem kree sa radom je 8-10oC, a vrednost
prestenka sa radom 4-5oC.

Slika 69 Principijalna ema upravljanja solarnim sistemom: 1 grejanje kolektora, 2grejanje rezervoara tople vode, 3- Akumulacija toplote
Senzori temperature koji se koriste moraju biti otporni na visoke temperature koje se
mogu javiti u solarnim prijemnicima.
Kod sloenijih sistema, poterbna je regulacija i analiza veeg broja parametara i
regulacija prioriteta. Kod ovakvih sistema, npr. Jedan rezervoar tople vode dobija prioritet za
zagrevanje solarnom energijom. Kada postoji grejanje dva potroaa, npr. Rezervoar
potrone tople vode i bazen bez konvencionalnog dogrevanja, sistem e zagrevati najpre
rezervoar potrone tople vode kao prioritetni. Kada rezervoar dostigne svoju zadatu
temperaturu,poinje snabdevanje solarnom toplotnom energijom potroaa sekundarnog
prioriteta (bazen iz primera).U ovom primeru, prioritet je dat zagrevanju potrone tople vode,
meutim za postizanje najvee energetske efikasnosti celokupnog sistema, potrebno je vriti
detaljnije analize ponaanja sistema.

129

Kod nekih proizvoaa, mogue je podesiti sistem upravljanja za postizanje najvee

mogue efikasnosti sistema. Za sistem sa dva rezervoara potrone tople vode, koji se
zagrevaju cele godine, rezervoar sa najmanjom temperaturom e se uvek zagrevati solarnom
energijom.

a)

b)

Slika 70 Prioritetni potroai u solarnim sistemima: a) system za pripremu potrone topple

vode i bazenom, b) system sa dva rezervoara potrone topple vode
I kod sistema upravljanaj inteligentnih solarnih sistema posebna panaj je posveena
stagnaciji sistema, tj. izbegavanju ove pojave kod prijemnika. Ovo je najee sluaj kod
sistema izloenih viem pristisku i sistema koji se koriste za podmirivanje osnovnih potreba
grejanja prostora, u kombinaciji sa centralnim grejanjem, gde se moe oekivati pojava
stagnacije. Za zatitu od stagnacije, cirkulaciona pumpa solarnog sistama se iskljuuje kada
se dostigne maksimalna dozvoljena temperatura u rezervoaru tople vode. U sluaju porasta
temperature u kolektoru, a temperatura u rezervoaru nije dostigla svoj dozvoljeni maksimum,
pumpa radi sve dok se temperatura u kolektoru ne obori na dozvoljeni nivo ili za neku
odreenu vrednost.
5.4. Odabir solarne instalacije na osnovu potreba korisnika za sanitarnom
toplom vodom i toplotnom energijom za grejanjem i hlaenjem

Kod projektovanja solarnog sistema za pripremu sanitarne tople vode za dvoporodine kue, preporuka je obezbediti solarnu pokrivenost-udeo solarne energije u
proizvodnji sanitarne tople vode, od oko 60%. Ovakva solarna pokrivenost u sistemu moe
da omogui potpunu pokrivenost u letnjem periodu. Ovo utie i na projektovanje i
dimenzionisanje bojlera tople vode tj. akumulatora toplotne energije. Kod ovakvih sistema, u
praksi se obino solarni sistem dimenzionie tako da se ukupna zapremina bojlera moe
potpuno zagrejati solarnim sistemo u toku jednog sunanog dana (za oko 5 sati) do radne
temperature (npr. 60 oC), dok se zapremina akumulatora usvaja tako da podmiri dvodnevne
potrebe za topom vodom.

130

Pored raznih preporuka koje se mogu nai u prirunicima za projektovanje, koje

obino daju preporuku o zapremini bojlera po m2 kolektora, mnogo bolji pristup je detaljnija
analiza ponaanja sistema radi dimenzionisanja sistema sa eljenim procentom solarne
pokrivenosti. Solarna pokrivenost zavisi od realne potronje, od zapremine potroene tople
vode ali i od prifila potronje vode. Tako da isti sistem u zavisnosti od profila potronje
moe u razliitim periodima da postigne razliitu pokrivenost. Npr. Kod sistema za pripremu
sanitarne tople vode u porodinim kuama, jedan solarni sistem moe u popodnevnim
asovima da potpuno podmiri potrebe za toplom vodom, dok u jutarnjim asovima kada je po
pretpostavci najvea potronja, pokrivenost moe biti duplo manja.

Slika 71. Prosena mesena potronja tople vode i energija dobijena pravilno
dimenzionisanim solarnim sistemom

Slika 72. Nomogram za usvajanje povrine solarnih prijemnika solarnog sistema: A- za ravne
prijeminika, B za vakuumse prijemnike
5.5. Napomene o stagnaciji kod solarnih toplotnih prijemnika

131

Solarni kolektor proizvodi toplotnu energiju kad god je absorber izloen zraenju,
nezavisno od toga da li u tom trenutku postoji potreba za toplotnom energijom. Ukoliko ne
postoji toplotni ponor kome bi se predala proizvedena koliina energije, sistem se iskljuuje i
dolazi do pojave stagnacije. Ukoliko je sistem izolovan, u ovom sluaju dolazi do porasta
temperature u kolektoru do maksimalne temperature, kada dolazi do ravnotee izmeu
dobijene energije i gubtaka energije. Temperatura u kolektoru je u ovom sluaju obino iznad
temperature kljuanja radnog medijuma. Pored ovoga, pritisak u kolektoru dostie vrednosti
koje mogu biti znaajno iznad radnog pritiska, to zahteva upotrebu odgovarajue zatitne
opreme. Iz tog razloga je od velike vanosti pravilno dimenzionisanje sistema, kao i
automatska regulacija rada sistema. Do stagnacije moe doi i u sluaju otkazivanja sistema
za napajanje elektrinom energijom, kada se toplota ne odvodi iz solarnog kolektora. Sve
ovo je potrebno uzeti u razmatranje pri projektovanju solarnog sistema.

Slika 73. Rezultati simulacije rada solarnog sistema koji ukazuju na mogunost pojave
stagnacije
U toku stagnacije u kolektoru dolazi do sledeih procesa:
- Ekspanzija radnog medijuma dolazi do prestanka cirklulacije radnog medijuma
dok je kolektor izloen sunevom zraenju. Dolazi do ekspanzije radnog medijuma i
poveanja pritiska u sistemu za otprilike 1bar, dok se ne dostigne temperatura
kljuanja.
- Isparavanje radnog medijuma nakon dostizanja temperature kljuanja, dolazi do
generisanja pare u sistemu, a pritisak pare poraste za priblino 1bar, a temperatura u
ravnom prijemniku dostie vrednost od oko 140 oC.
- Kljuanje u solarnom kolektoru Sve dok postoji radni medijum u solarnom
kolektoru, kljuanje se odvija u kolektoru. Dolazi do poveanja koncentracije smee
glikol-voda, to utine na porast take kljuanja. Pritisak i dalje raste, a radni medijum
u ravnim prijemnicima dostie temperaturu od oko 180 oC.
Sa porastom koncentracije radnog medijuma, ima sve manje vode koja bi mogla da
isparava, raste taka kljuanja i temperatura u kolektoru. Izlaz iz kolektora opada, kao i
koliina pare. Dolazi do pada pritiska a kolektor dostie temperaturu stagnacije. Kolektor

132

ostaje u stanju stagnacije, sve dok temperatura u kolektoru ne opadne usled smanjene koliine
dozraene energije.
Kada dodje do pada temperature, pada temperatura i pritisak u kolektoru i para se
kondenzuje. Radni medijum poinje ponovo da struji kroz kolektor. Pojava pare i udara je
mogua i dalje kada tena faza radnog medijuma naie na pregrejane delove kolektora.
Ispuna kolektora parom se moe smanjiti ako se trajanje faze 3 smanji to vie, to se
dogaa ako se u fazi 2 radni medijum stistne iz kolektora pa nema mogunosti da doe do
potpunog isparavanja.
Da bi se izbegao problem stagnacije, preporuuje se usvajanje povrine kolektora koji
bi podmirili osnovne potrebe za toplotnom energijom u letnjem periodu.
Pored grejanja potrone topple vode, solarni kolektori se mogu koristiti i za grejanje
prostora u prelaznom period. Projektovanje ovakvih sistema je naroito povoljno kod novih
zgrada, gde je mogue predvideti akumulaciju toplotne energije dobijene primenom solarnih
kolektora tokom dela sezone. Pod pretpostavkom upotrebe ovakvog reenja kod zgrada niske
potronje, sa dovoljnim prostorom za smetanje akumulatora toplote (10000 l ili vie), i
krovom june orijentacije, mogue je podmiriti vei deo potrebne toplotne energije
energijom dobiijenom primenom solarnih kolektora. Kako bi se postigao najvei uinak,
potrebna je obezbediti adekvatnu interakciju izmeu i sistema za grejanje, provetravanje i
klimatizaciju objekta i arhitekture objekta.
Kod sistema za pripremu potrone tople vode, postoji delimino slaganje izmeu
profila potronje i proizvodnje toplotne energije u toku godine. U sluaju grejanja prostora,
profil proizvodnje toplotne energije primenom solarnih prijemnika i potronje toplotne
energije se ne poklapaju.
Iz navedenog razloga, solarni toplotni system ne moe da zameni upotrebu
konvencionalnog sistema za grejanje, ve moe u odreenom period da podmiri osnovne
potrebe za toplotnom energijom (slika 74.)

133

Slika 74. Energetske potrebe objekta i energija dobijena primenom solarnih toplotnih
kolektora:A Energija potrebna za grejanje tipinog objekta, B Energija za grejanje
objekta male potronje, C Energija potrebna za pripremu potrone tople vode, D
Energija dobijena upotrebom ravnih solarnih prijemnika povrine absorbera od 5 m2, E
Energija dobijena upotrebom ravnh solarnih prijemnika povrine 15m2.
Sa slike se jasno vidi da je primena solarnih toplotnih sistema za grejanje bez
upotrebe akumulacije toplote vrlo ograniena. Daljim poveanjem povrine absorbera
solarnih kolektora, dolo bi do prekomerne proizvodnje toplotne energije u letnjem periodu.
Ovo dovodi do pojave stagnacije u letnjem periodu, osim u sluaju kada u ovom periodu
postoji dodatna potronja toplotne energije.
Iz navedenog razloga, potrebno je posvetiti posebnu panju dimenzionisanju ovakvih
sistema. Potrebno je paljivo planiranje i projektovanje objekta i termotehnikih sistema,
kako bi se ozbegli navedeni problemi, a udeo energije dobijene solarnim sistemom u toku
godine potrebno je svesti na razumnu meru. Dimenzionisanje sistema treba uvek vriti na
osnovu potronje toplotne energije u letnjem periodu.
Metodologija za integraciju solarnog inteligentong sistema se moe podeliti u par
faza:
1. Analiza potreba za toplotnom energijom- kvalitativna i kvantitativna analiza profila
potronje pre svega toplotne, ali i rashladne energije. Ukoliko je mogue,
prikupljanje merenih podataka i odreivanje temperaturnih nivoa pojednih
potroaa,
2. Analiza prikupljenih podataka i potrebnih temperaturnih nivoa u sistemu i odabir
vrste solarnog sistema (ravni solarni prijemnici, vakuumski, koncentriui i sl.),

134

3. Analiza optimalne take u sistemu za integraciju solarnog sistema,

4. Odreivanje optimalne pokrivenosti sistema,
5. Donoenje odluke o akumulaciji toplote,
6. Dimenzionisanje solarnog inteligentnog sistema,
7. Analiza energetskog ponaanja sistema u toku godine, i analiza ekonominosti
odabranog sistema. U sluaju nepovoljnih rezultata ove faze, potrebno je vratiti se na
fazu 3,
8. Projektovanje optimalnog solarnog inteligentnog sistema.
Navedene faze treba sprovoditi po principima koji su ve prikazani u ovom radu.

6. ZAKLJUAK
Prekogranina oblast koja je predmet ovog rada ima povoljne klimatske uslove za
upotrebu solarne energije. Iako znaajan, ovaj potencijal je jo uvek neiskorien. Moe se
oekivati napredak na ovom polju u narednih nekoliko godina, jer je i Vlada Republike
Srbije prepoznala znaaj ovog problema, prihvativi Evropske direktive 2009/28/EC, i
usvajanjem odgovarajue zakonske regulative koja regulie primenu ovakvih sistema.
Analize su pokazale da optimalno projektovani solarni toplotni sisteme za podruje Srbije
treba da zadovolji tek 10-20% potreba za toplotnom energijom za zagrevanje prostora. Ovi
sistemi se najbolje i najlake mogu koristiti kao sistemi za zagrevanje potrone tople vode
(PTV). Zbog problema vremenskog nepodudaranja najvee dostupnosti solarngo zraenja i
najveeg toplotnog optereenja u profilu potronje toplotne energije, potrebno je primeniti
principe integracije sistema, odabira adekvatnog tipa solarne tehnologija u skladu sa realnim
potrebama i projektovanje inteligentnih solarnih sistema. U ovom radu su izloenii osnovni
principi konverzije solarne u toplotnu energiju pomou razliitih vrsta solarnih prijemnika.
Pomenuti problem nepodudaranja najvee dostupnosti besplatne solarne energije i najveih
toplotnih optereenja se delimino prevazilazi upotrebom akumulatora toplote, ali i
integracijom sistema sa konvencionalnim tehnologijama za proizvodnju toplotne energije a
naroito sa toplotnim pumpama. Na ovaj nain, pravilnim projektovanjem i
dimenzionisanjem sistema se prevazilaze problem nepoklapanja proizvodnje i potronje
energije, a takoe se izbegava i pojava stagnacije kod solarnih kolektora. Iz tog razloga je su
u ovom radu predstavljeni glavni principi projektovanja i dimenzionisanja solarnih sistema, a
posebna panja je posveena odreivanju udela potronje koji se pokriva solarnim sistemom
na godinjem nivou, tj. solarnoj pokrivenosti. Kako solarni prijemnici proizvode toplotnu
energiju kad god su izloeni zraenju, obino je najbolje reenje podmiriti osnovne potrebe
solarnim sistemom. Generalno, solarna pokrivenost do 50-60% se moe smatrati
prihvatljivom. Iako je vea solarna pokrivenost tehniki mogua, ekonominost ovakvih
sistema je zadovoljavajua samo u retkim sluajevima kada postoji dobro poklapanje profila
potrebne toplotne energije i dostupnosti solarnog zraenja. Kako se sve vie energije troi na
hlaenje i klimatizaciju u letnjem period, posebna panja u ovom radu posveena je
sorpcionim rashladnim ureajima- absorpconim i adsorpcionim ilerima i toplotnim
pumpama, koji u letnjem periodu, sa najveom insolacijom, mogu da koriste toplotnu
energiju solarnog sistema za postizanje rashladnog efekta. Pored toga, promenom smera

135

radnih ciklusa sorpcionih sistema, postie se efekat grejanja. Iako postoje na tritu gotova
reenja sorpcionih ureaja, njihovi koeficijenti grejanja i hlaenja su jo uvek znaajno manji
nego kod kompresorskiih toplotnih pumpi. Pored toga, trenutne cene ovakvih ureaja e
verovatno odloiti masovniju primenu sistema za solarno hlaenje u prekograninom
regionu.

LITERATURA
[1] Noam Lior, Thoughts about future power generation systems and the role of exergy
analysis in their development, Energy Conversion and Management 43 (2002) 11871198
[2] Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije, Stragegija razvoja energetike
Republike Srbije do 2015. Godine, Boegrad 2004
[3] Ministarstvo za energetiku, razvoj i zatitu ivotne sredine Republike Srbije, Ncrt
strtegije rzvoj energetike Republike Srbije z period do 2025. godine s projekcijm do
2030. godine,
[4] Dr Miroslv Lmbi, Mr Ivn Tsi, Dr Novic Pvlovi, Dr Drgn Stojievi, Solrn
energetikinstlcije i objekti, SRBIJA SOLAR 2006.
[5] Miroslav Lmbi, Energetika, Univeryitet u Novom Sadu, Tehniki fakultet "Mihajlo
Pupin". Zrenjanin, 2007.
[6] S. A. Kaligirou, Solar Thermal Collectors and Applications, Progress in Energy and
Combustion Science 30 (2004) 231-295
[7]Stavan amalovi, Toplotna pumpa tehnologija odrive proizvodnje energije, Savez
mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara Srbije (SMEITS), 2009.
[8] Y. Fan, L. Luo, B. Souyri, Review of solar sorption refrigeration technologies:
Development and applications, Renewable and Sustainable Energy Reviews, 11 (2007)
17581775
[9] D.S. Kim, C.A. Infante Ferreira, Solar refrigeration options a state-of-the-art review,
International journal of refrigeration 3 1 ( 2 0 0 8 ) 3 1 5