UVOD

Prilikom obavljanja svog posla, autori kao i korisinici raunovodstvenih

izvetaja vezani su za domaa pravna, stuna i druga pravila struke. Potujui ova
pravila, autori i korisnici finansijsko-raunovodstvenih izraza, nee doi do veih
problema prilikom zadovoljavanja njihovih informativnih potreba.
U stituacijama kada se finansijski korisnik, investitor ili poverilac sree sa
ekonomskom slikom neke druge zemlje odnosno kada treba da upozna parcijalan ili
celovit privedni entitet neke druge zemlje, on se suoi sa raznim problemima koji
proizilaze iz sadrinskih i formalnih razlika finansijsko-raunovodstvenih izvetaja
ovih zemalja.
Da bi se prevazile ovakve situacije, Evropska Zajednica kontinuirano radi na
usvajanju posebnih raunovodstvenih direktiva sa ciljem da harmonizuju
raunovodstvena reenja i kole unutar zajednice. Uvde se ustvari tei zajednikom
dogovoru i izboru prihvatljivih reenja, koja omoguavaju sporazumevanje odnosno
eli se da raunovodstvo bude jezik poslovnog sporazumevanja.
Ova globalizacija ekonomije, uprkos postojeim razlikama podstie unifikaciju
godinjih izvetaja i finansijskog raunovodstva privrednih drutava.
Raunovodstvene kole imaju osnovu u italijanskom dvojnom knjigivodstvu,
ali ipak postoje brojne razlike koje utiu na prikazivanje finansijskog poloaja i
uspeha privrednih drutava.
Razvoj privrede, posebno meunarodne trgovine robom i kapitalom zahtevalo
je postojanje razumevanja meunarodnog raunovodsva. Razvoj meunarodno
uporedivog racunovodstva predstavlja podrku globalizaciji u proirenju finansijskih
transakcija. To je rezurtiralo sve veom internacionalizacijom raunovodstva, koja je
najbolje izraena u medjunarodnim raunovodstvenim pravilima (raunovodstvenim
standardima i direktivama).

UTICAJ ISTORIJSKIH OKOLNOSTI NA PRISUSTVO RAZLIKA U

RAUNOVODSTVENIM REENJIMA

Na razlike prisutne u raunovodstvenim reenjima u svetu posledica uticale su

mnogi istorijski dogaaji i okolnosti. Prelomni istorijski dogaaj za pojavu veih
razlika u raunovodstvenim reenjima u svetu su Svetska ekonomska kriza i II svetski
rat.

http://www.maturski.org

U SAD-u i Velikoj Britaniji privredna drutva se finansiraju uglavnom

prodajom vrednosnih papira odnosno davaoci kredita i ostali poverioci su u manjini.
U ovoj situaciji investitori preuzimaju vei rizik za finansijska ulaganja, pa oni
zahtevaju da im poslovni organi drutva prezentiraju realnu dobit i gubitke. Panja je
usmerena na zaraivaki potencijal, dok u raunovodstvu preovlauju realan prikaz,
neprekidnost, stalnost i realizacija.
Svetska ekonomska kriza (1929-1933 god), koja je u SAD dovela do osnivanja
amerike dravne Komisije za nadzor na berzi (Securites and Excange Commision,
SEC) je jedan od glavnih dogaaja koji je uticao na pojavu razlika u
raunovodstvenim reenjima. Ova komisija je zajedno sa predstavnicima Savezne
vlade i raunovodstveno-revizorske organizacije bila autor optih raunovodstvenih
naela ( Generally Accepted Principles, -GAAP).
Zajednika struna pravila sadre, izmeu ostalog, sledea reenja: naelo
realne prezentacije (fair presentation), naelo prioriteta sadrine u odnosu na formu
(substance over form), naelo kontuiteta (going concern principle), naelo realizacije
(realisation principle), naelo sadrajnog razgraniavanja (matching principle), naelo
opreznosti (conservatism principle), naelo formalne i materijalne konstantnosti
(consistency), naelo bistvenosti (materiality).
Nakon drugog svetskog rata, rastauracija postojeih kao i izrada novih propisa
o delovanju privrednih drutava u Evropi prouzrokovale su monetarne, poslovne i
ostale integracije, izazvane privrednim interesima u zapadnoj i centralnoj Evropi i
dolazi do prihvatanja direktiva Evropske Zajednice. Deo Evrope gde je dominirao
socijalizam, prihvatile su 90-tih godina, nove ekonomske i pravne sisteme. Uzor za
izradu sopstvenih raunovodstvenih standarda u nekim zemljama bili su meunarodni
raunovodstveni standardi i reenja, dok su neke zemlje (SR Jugoslavija, Hrvatska)
izabrale neposrednu upotrebu raunovodstvenih standarda i reenja. Vei deo
evropskih zemalja raunovodstvena pravila je uredio u okviru privrednog prava. U
Anglosaksonskom svetu prednost su imala pravila rainovodstvenih organizacija u
odnosu na pravna raunovodstvena pravila.
Dvojno knjigovodstvo bilo je prihvaceno u Italiji, Francuskoj, Nemakoj i
Holandijia zatim se razvilo i u ostalim zemljama sveta. Englesko racunovodstvo, kao
i kole, razvilo se najvie putem privrednih tokova, a zatim i putem investiranja u
Severnoj Americi. Vanu ulogu u prenosu racunovodstvenih znanja imale su i druge
evropske drave. Svoju praksu u oblasti raunovodstva Francuska je prenela u Afriku
i Polineziju, a Holandija u Indokinu.

DIREKTIVE EZ O POLAGANJU RAUNA

Dvema bitnim injenicama zemlje lanice EZ su bile motivisane da se

propisima o polaganju rauna zavrni rauni uine razumljivijim, tj. da se olaka
njihovo itanje. Prvo je pomenuto nastojanje uslovljeno potrebom za konstituisanjem
zajednikog trista (a to je i bio cilj potpisivanja ugovora o osnivanju EZ, Rimskim
ugovorom iz 1957 godine), a to znai brisanje ogranienja izmeu zemalja lanica.
Pripreme za usklaivanje privrednog prava i stvaranja uslova za uporeivanje
finansijsko-raunovodstvenih izvetaja privrednih drutava, EU je zapoela jo 1965.
godine. Predpripreme za stvaranje raunovodstvenih direktiva zapoele su strune
organizacije evropskih privrednih revizora.
Do konacnog odreivanja vanih direktiva dolo je tek 1984. godine, i to
sledeim redom: prvu direktivu (gesellschaftrechtliche Richtlinie), vezanu za
objavljivanje (Publizitatsrichtlinie), Evropska Zajednica je usvojila 9 marta 1968.
godine; etvrta direktiva, koja se odnosila naunifikovane godinje raunovodstvene
izvetaje o ekonomskom poloaju i uspehu drutava kapitala (Bilanzrichtlinie), tj.
deoniarskih drutava, zatim, drutava sa ogranienom odgovornou kao i
komanditnih drutava na osnovu deonica, usvojena je od strane Evropske zajednice
25. jula 1978. godine; na izradu konsolidovanih bilansa drutava kapitala
(Konzernbilanzrichtlinie), odnosila se sedma direktiva, a Evropska Zajednica ju je
usvojila 13. juna 1983. godine; osma direktiva, koja je tretirala eksternu reviziju
godinjih obrauna poslovanja drutava kapitala (Abschlupruferrichtlinie) usvojena
je 10. aprila 1984. godine.
injenica je da su pomenute direktive smanjile broj razlika u
raunovodstvenim reenjima, to je, dalje, rezurtiralo bitnim unapreenjem stepena
mogunosti uporeivanja informacija o finansijskom poloaju i uspehu privrednog
drutva. Ima miljenja, prema kojima direktive reguliu formalnu, a u manjoj meri
sutinsku stranu problema.
Veina drava je zadrala sopstvene raunovodstvene navike. Vei je broj
primera koji indiciraju na bitne sadrinske razlike. U Engleskoj se esto dogaa da se
izmeu neopredmeenih sredstava aktiviraju lini poslovni uspesi, to u Nemakoj
nije dozvoljeno.
Ako izradimo raunovodstveni izvetaj prema raunovodstvenim pravilima
jedne ili druge lanice Evropske Zajednice, pojavie se znaajne razlike. A.
Oestreicher i C. Spengle su prema nemakim i francuskim pravno- raunovodstvenim
3

pravilima, izradili bilans stanja i bilans uspeha za drutvo sa ogranienom

odgovornou. U sedmoj godini rada, drutvo e ispoljiti razlike i to:

Pozicije
Sredstva
Kapital
Dugorona rezervisanja
Dugovi (obaveze)
Dobit

G.m.b.h. (Nemaka)
60.908.259
15.000.000
6.105.859
29.345,544
2.171.302

S.A.R.L. (Francuska)
55.140.683
15.000.000
0
29.345.544
2.289.561

Da bi se razlike svele na minimum, neophodna je dalja unifikacija

raunovodstva.
Evropska komisija je predloila svim privrednim drutvima ije deonice
kotiraju na berzi, da, najkasnije do kraja 2005. godine, izrade konsolidovane
raunovodstvene izvetaje, prema meunarodnim raunovodstvenim standardima.

HARMONIZACIJA RAUNOVODSTVENIH STANDARDA

Prioritetne aktivnosti nacionalnih i meunarodnih raunovodstvenih institucija
treba da budu na planu uspostavljanja i izgradnje raunovodstvenih naela i
standarda. Najvise je uticala okolnost da su finansijski izvetaji nezaobilazna
informaciona osnova korisnicima raunovodstvenih informacija (internim i
eksternim), prilikom ocene imovinskog, finansijskog i rentabilnog poloaja
kompanija.
1973. godine je formirana profesionalna raunovodstvena institucija, Komitet
za meunarodne raunovodstvene standarde (IASC International Accounting
Standards Committee), od strane profesionalne grupe raunovodstvenih institucija iz
Velike Britanije, Irske, SAD, Kanade, Australije, Francuske, Nemake, Holandije,
Meksika i Japana.
IASC, sa seditem u Londonu, objedinio je, tokom svog postojanja, 140
raunovodstvenih tela iz 101 zamlje, te izradio i aurirao veliki broj standarda koji su
nali primenu u veem broju zemalja u svetu. Osnovni moto, kojim se IASC
rukovodi, pri realizaciji svojih aktivnosti , jeste da su uporedivi finansijski izvetaji
neophodan uslov za slobodan i normalan protok kapitala prema najefikasnijim
korisnicima, po najniim trekovima.

Zahvaljujuci podrci dosta iroke baze, IASC se danas razvio u jedinstvenu

snagu u donoenju Meunarodnih raunovodstvenih standarda.
IASC je, do sada, produkovao 41 meunarodni raunovodstveni standard,
radei, istovremeno i na revidiranju postojeih, odnosno predhodno publkovanih
standarda. To su sledei:
MRS 1 Prezentacije finansijskih izvetaja
MRS 2 - Zalihe
MRS 3 - Konsolidovani finansijski izvetaji (zamenjen sa MRS 27 i 28)
MRS 4 - Obraun amortizacije
MRS 5 - Informacije koje treba da budu otkrivene u finansijskim izvetajima
(zamenjen sa MRS 1)
MRS 6 Raunovodstveni odgovori na prmene cena (zamenjen sa MRS 15)
MRS 7 Izvetaji o toku gotovine
MRS 8 neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greke i promene u
raunovodstvenim politikama
MRS 9 Trokovi istraivanja i razvoja
MRS 10 Eventualnosti i dogaaji koji nastaju posle datuma Bilnsa stanja
MRS 11 Ugovori o dugoronoj izgradnji
MRS 12 Porezi na dohodak
MRS 13 Prezentacija obrtne imovine i tekuih obaveza
(zamenjen sa MRS 1)
MRS 14 Izvetavanje po segmentu
MRS 15 Iformacija koja odraava uticaje promene cena
MRS 16 Nepokretna imovina, postrojenja i oprema
MRS 17 Lizinzi
MRS 18 Prihodi
MRS 19 Beneficije zaposlenih
MRS 20 Raunovodstveno obuhvatanje dravnih dotacija i otkria dravne
pomoi
MRS 21 Uticaji promena kurseva stranih valuta
MRS 22 Poslovna kombinovanja (pripajanja, spajanja)
MRS 23 Trokovi zajmova
MRS 24 Otkrica o povezanoj stavki
MRS 25 Raunovodstveno obuhvatanje ulaganja
MRS 26 Raunovodstveno obuhvatanje i izvetavanje na osnovu planova
penzinih beneficija
MRS 27 Konsovidovani finansijski izvetaji i raunovodstveno obuhvatanje
ulaganja u preduzea keri
MRS 28 Raunovodstveno obuhvatanje investiranja u pridruena preduzea
MRS 29 Finansijsko izvetavanje u hiperinflatornim privredama
MRS 30 Otkria u finansijskim izvetajima banaka i slinih finansijskih
institucija
MRS 31 Finansijsko izvetavanje o interesima u zajednikim ulaganjima
MRS 32 Finansijski instrumenti (otkrie i prezentiranje)
5

MRS
MRS
MRS
MRS
MRS
MRS
MRS
MRS
MRS

33 Zarade po akciji
34 Meubilansi
35 Prihod poslovanja
36 Smajenje poslovanja
37 Pokria, neizvesne obaveze i nepredviena sredstva
38 Materijalna aktiva
39 Nematerijalna sredstva
40 Ulaganja u nekretine
41 Poljoprivreda

Uspeh komiteta za meunarodne raunovodstvene standarde zavisi, uglavnom,

od priznanja i podrke za njegov rad koje dobija od veine razliitih interesnih grupa
koje deluju u okviru granica njihovih sopstvenih ovlaenja.
Chistopher Nobes je naveo odreeni broj interesnih grupa koje bi imale koristi
od harmonizacije. Investitori i finansijski analitiari, koji treba da razumeju
finansijske izvetaje stranih kompanija ije akcije eventualno ele dakupe,
predstavljaju prvu takvu grupu. Potrebna je sigurnost da su finansijski izvetaji iz
razliitih zemalja pouzdani i uporedivi, potrebno im je i poverenje u kvalitet revizije
odnosnih izvetaja.
Za multinacionalne kompanije prednosti vezane za standardizaciju su jos
vanije i to po vie osnova. Kada bi finansijski izvetaji irom sveta bili sainjeni na
istoj osnovi rad finansijskih raunovoa na pripremanju i konsolidovanju pomenutih
izvetaja bio bi umnogome jednostavniji. Zatim u velikoj meri bio bi olakan poslovni
zadatak oko pripremanja uporedivih intrenih informacija za ocenu uspenosti
poslovanja filijala u razliitim zemljama. Znatno bi bila olakana procena stranih
kompanija za potencijalno preuzimanje.
Sledea interesna grupa koja bi imala koristi od harmonizacije su Meunarodni
davaoci kredita (Svetska banka i dr.), jer se konstantno suoavaju sa tekoama
vezanim za uporeivanje.
Meunarodne raunovodstvene firme su grupacija koja bi efektuirala na
harmonizaciji. Mnogi od klijenata velikih angloamerikih raunovodstvenih firmi
imaju najmanje jednu filijalu u inostranstvu.
Sledee tri grupe daju podrku radu IASC, s osnovinim ciljem afirmacije
standarda i podrke za njihovu primenu i to: Meunarodni savez raunovoa (IFAC),
Nacionalne berze kapitala i Regionalne grupe raunovoa, kao sto su Savez
raunovoa Azije i Pacifika i Inter-ameriko raunovodstveno udruenje.

Stav ostalih kritiara je bio da donoenje Meunarodnih raunovodstvenih

standarda predstavlja manevarsko sredstvo velikih meunarodnih profesionalnih
raunovodstvenih firmi da uveavaju svoju zaraivaku mo.
HARMONIZACIJA STANDARDA REVIZIJE
U obezbeivanju integriteta finansijskih informacija uestvuju kompetentni
nezavisni revizori koji vre funkciju potvrivanja u revizorskom svetu, odnosno
revidiraju finansijske informacije i na osnovu toga potvruju njihovu pouzdanost,
potenje, kao i druge aspekte kvaliteta.
Objavljivanje i usvajanje Meunarodnih standarda revizije rezultirae, prema
amerikim autorima Stemp-u i Munic-u, veim brojem pozitivnih efekata i to:
- Korisnici revizorskih izvetaja u uslovima postojanja niza meunarodnih
standarda revizije e imati mnogo vie poverenja u ekspertsko misljenje revizora
- Uveavaju se koristi koje ve proizilaze iz postojanja Meunarodnih
raunovodstvenih standarda pruajui itaocima dodatnu sigurnost da su primenjeni
raunovodstveni standardi u saglasnosti sa njima
- Uveavajui snagu Meunarodnih raunovodstvenih standarda meunarodni
standardi revizije pomau korisnicima u vrenju meunarodnih finansijskih
uporeivanja
- Dalji podstrek za unapreenje i irenje niza meunarodnih raunovodstvenih
standarda, daju upravo meunarodni standardi revizije
- Njihovo postojanje pomae investranju kapitala, naroito u nerazvijena
podruja
- Nerazvijenim zemljama razvijanje niza standarda olakava produkovanje
domaih standarda revizije
- U svim sluajevima gde postoji sukob interesa izmeu menadmenta i
eksternih korisnika tih izvetaja neophodna je delotvorna u verodostojna revizija
Meunarodni standardi revizije pokrivaju sva esencijalna pitanja revizije, tako
da su svrstani u odreene grupe po tretiranim pitanjima. Svaki Meunarodni standard
revizije, u okviru pojedine grupe, oznaen je trocifrenim brojem.

UVODNA GRUPA (obuhvata Meunarodne standarde revizije od 100-120)

Grupa pod nazivom ODGOVORNOSTI:
200 Ciljevi i opti principi revizije finansijskih izvetaja
210 Uslovi revizorskog angamana
220 Kvalitet rada revizorske kontrole
230 Dokumentacija
240 Kriminalne radnje i greke
250 razmatranje zakona i propisa u reviziji finansijskih izvetaja
Grupa pod nazivom PLANIRANJE:
300 Planiranje
310 Poznavanje poslovanja
320 Materijalnost u reviziji
INTERNA KONTROLA:
400 Procena rizika i interna kontrola
401 Revizija u okuenju kompijuterskih informacionih sistema
402 Revizijska razmatranja u vezi sa entitetima koji koriste uslune
oganizacije
REVIZORSKI DOKAZI:
500 Dokaz revizije
501 Dokaz revizije (dodatna razmatranja za specifine pozicije)
510 inicijalni angamani poetna stanja
520 Analitiki postupci
530 Revizijsko uzrokovanje i drugi postupci izbora testova
540 Revizija raunovodstvenih procena
550 Povezani subjekti
560 Naknadni dogaaji
570 Stalnost poslovanja entiteta
580 Izjave rukovodstva
KORIENJE RADA DRUGIH:
600 Korienje rada obavljenog od drugog revizora
610 Razmatranje rada interne revizije
620 Korienje rada eksperata

ZAKLJUCI REVIZIJE I IZVETAVANJE:

700 Izvetaji revizora o finansijskim izvetajima
710 Uporeivanja uporedni podaci
720 Ostale informacije koje sadre dokumenta u revidiranim finansijskim
izvetajima
SPECIJALNE OBLASTI:
800 Izvetaji revizora o angamanima u reviziji za posebne svrhe
810 Ispitivanje projektovanih finansijskih informacija
USLUGA SRODNIH REVIZORA:
910 Angaovanje na pregledu finansijskih izvestaja
920 Angaovanje na obavljanju ugovorenih postupaka u vezi sa fin.
infomacijama.
930 Angaovanje na kompilaciji finansijskih informacija

ODNOS PREMA GLOBALNOJ HARMONIZACIJI POLAGANJA

RAUNA U JUGOSLOVENSKOJ PRAKSI

Brojni su i vidljivi dokazi koji indiciraju da je, kod nas, kvalitet finansijskoraunovodstvenih izvetaja preduzea i drugih izvetajnih entiteta na vrlo niskom
nivou.
Vrhovnom menadmentu preduzea, po logici stvari, pripadaju sledee
nadlenosti i odgovornosti, i to:
-

Polaganje rauna o stanju, uspehu i promenama (tokovima) u

finansijskom poloaju preduzea, pa samim tim i voenje poslovnih
knjiga, ijim se zakljuivanjem i dolazi do finansijskoraunovodstvenih izvetaja;
Donoenje pojedinanih poslovno-finansijskih odluka;
Planiranje i kontrola ostvarenja preduzea u domenu stanja, uspeha i
promena finansijskom poloaja preduzea ili drugaije reeno,
sistematsko upravljaka kontrola poslovno-finansijskih procesa u
preduzeu.

Top menagement tj. uprava ima dvojaku ulogu, i to:

-

On je kreator eksternih finansijsko-raunovodstvenih informacija;

Vrhovni menadment se javlja u funkciji korisnika finansijskoraunovodstvenih informacija o preduzeu koje vodi.
9

Ni jednu od tih uloga uprave naih preduzea ne realizuju na zadovoljavajui

nain. Tri su glavna razloga za konstatovano stanje, i to:
-

Nedopustivo niska raunovodstvena obrazovanost lanova vrhovnog

menadmenta
Neadekvatan stepen poslovne etike u krugovima uprave
Odsustvo sankcija za sluaj emitovanja nedovoljno relevantnih,
pouzdanih i uporedivih finansijsko-raunovodstvenih informacija

Da bi se pojaalo postojee jezgro, drava treba poraditi na izradi jednog

dobrog zakona o reviziji, kao i da intezivira proces obrazovanja i dodele sertifikata
revizorima. Izrazito vane i velike nadlenosti i odgovornosti za odnos ukupne
profesije prema javnom interesu, stekla je profesionalna asocijacija raunovoa i
revizora. Dakle, bez kvalitetnog finansijsko-raunovodstvenog informisanja nema
transparentnog ekonomskog, pa i ukupnog drutvenog sistema zemlje.
Tradicionalno raunovodstvo i raunovodstveno izvetavanje privrednih
preduzea i drugih pravih subjekata, u SCG se regulie posebnim zakonskim
propisima. U lanu 1. Zakona o raunovodstvu, utvren je legalni okvir za
raunovodstvo i izvetavanje svih pravih lica. Kao obaveze se u lanu 1. navode i
raunovodstveni standardi.
Naravno da, samo po sebi, proglaavanje Meunarodnih raunovodstvenih
standarda neposredno primenljivim u naoj zemlji nema posebnog znaaja. Reenja iz
Meunarodnih raunovodstvenih standarda je neophodno postupno prihvatati, vodei
rauna, da se odreene specifinosti nacionalne privrede reguliu samo naophodnih
posebnim nacionalnim standardima, koji bi, po logici stvari, inili jedinstveu celinu sa
Meunarodnim raunovodstvenim standardima.
Zakon o reviziji raunovodstvenih iskaza, kojim je revizija ustrojena na nain
slian onome u zemljama sa dugom tradicijom revizije, je imao presudan uticaj na
praksu eksterne revizije.
Jedan od prvih koraka uinjenih ka primeni Meunarodnih standarda revizije,
u nasoj praksi, smatra se objavljivanje prevoda Meunarodnih standarda revizije sa
engleskog jezika 1998. godine u izdanju SRR Srbije.
Meutim Meunarodni standardi revizije naim sadanjim revizorskim
kadrovima, nisu bliski, uglavnom iz razumljivih i opravdanih razloga. Za razliku od
revizora iz anglosaksonskih zemalja koji imaju iskustvo u primenjivanju nacionalnih
profesionalnih standarda revizije, na revizorski kadar se manje-vie sa njima prvi put
suoava.
10

ETIKI ASPEKT FINANSIJSKO -RAUNOVODSTVENIH

IZVETAVANJA I REVIZIJE

Polazeci od nesporne injenice o izuzetno niskoj raunovodstveno -izvetajnoj

kulturi nacionalna asocijacija raunvoa i revizora e morati uiniti vrlo ozbiljne
napore na vie polja, i to: organizacionom, upravljakom, struno-obrazovnom i
prfesionalno-etikom.
Esencijalni uslov za maksimilizaciju ekonomskog rasta i smanjenje
siromatva, jeste da poslovne odluke moraju biti donoene pod svetlou javnog
uvida i elementarni uslov za transparentnost institucionalne infrastrukture i
ekonomskih pa i drutvenih stanja i procesa.
Uspeh aktivnosti nosilaca bilo koje uloge u drutvu zavisi od njihovog etikog
ponaanja.
U zemljama razvijenih trinih privreda i raunovodstva, raunovoama i
revizorima se prua vrlo obimna podrka, i to putem:
-

zakonske regulative
raunovodstvenih standarda
zahteva za kontinuirano obrazovanje i proveru znanja i vetina
regulative komisija za hartije od vrednosti kontrole kvaliteta
druge provere od strane profesionalne asocijacije
kodeks profesionalnog ponaanja utvrenog od strane acocijacije

U vrlo tesnoj vezi sa integritetom jeste objektivnost koja oznaava

nepristrasnost raunovodstveno-revizorskih nedoumica, bez navijakog stava, po
pitanjima konfrontacije informacionih i materijalnih interesa.
Jednako je vano stvarno sauvati nezavisnost, kao i stvarati uslove da
korisnici informacija veruju da je nezavisnost ouvana.
to se tie kodeksa profesionalne etike revizora tie, u veini razvijenih
zemalja trine privrede, sastoji se iz sledee etiri kategorije etikih standarda, i to:
-

koncepti profesionalne etike

pravila ponaanja koja se sastoje od prinudnih zabrana
tumaenja pravila ponaanja koja se publukuju od strane odbora
komiteta za profesionalnu etiku
etika pravila na koja se moe gledati skoro identino kao i na odluke
suda koji tumai primenu Ustava

11

Najvaniji elementi koncepta profesionalne etike i pravila ponaanja revizora

su sledei:
-

nezavisnost
integritet i objektivnost
opti i tehniki standardi
odgovornost prema klijentima
odgovornost prema kolegama
ostale odgovornosti i postupci

http://www.maturski.org

12