HEMIJA

II razred
gimnazija opteg tipa i gimnazija prirodno-matematikog smera
(2 asa nedeljno, 70 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA
PERIODNI SISTEM ELEMENATA
Periodinost promene strukture i svojstava elemenata u Periodnom sistemu elemenata. Nemetali, metali i
metaloidi u PSE.
VODONIK
Opta svojstva i rasprostranjenost vodonika. Izotopi vodonika. Znaaj i primena jedinjenja vodonika: voda,
vodonik-peroksid, hidridi.
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje vodonika i ispitivanje njegovih svojstava. Dejstvo molekulskog i atomskog vodonika na kalijumpermanganat.
ELEMENTI 1. GRUPE PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA
Opta svojstva elemenata u grupi. Svojstva, znaaj i primena jedinjenja: natrijum-hlorid, natrijum-hidroksid,
natrijum-karbonat (dobijanje ovih jedinjenja) i kalijum-nitrat.
Demonstracioni ogledi:
Reakcije natrijuma i kalijuma s vodom.
ELEMENTI 2. GRUPE PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA
Uporedna svojstva elemenata u grupi, poreenje sa alkalnim metalima, odstupanje kod berilijuma. Reakcija
zemnoalkalnih elemenata s vodom. Svojstva, znaaj i primena jedinjenja: magnezijum-karbonat, kalcijumoksid, kalcijum-hidroksid (dobijanje kalcijum-oksida i kalcijum-hidroksida), kalcijum-karbonat, kalcijum-sulfat.
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje magnezijuma-hidroksida.
Dokazivanje baznosti magnezijum i kalcijum-hidroksida.
Reakcija magnezijuma i kalcijuma sa hlorovodoninom kiselinom.
ELEMENTI 13. GRUPE PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA
Uporedna svojstva elemenata u grupi. Aluminijum. Dobijanje aluminijuma. Legure aluminijuma. Svojstva,
znaaj i primena jedinjenja aluminijuma: oksid, hidrid, aluminati, dvogube soli.
Demonstracioni ogledi:
Ispitivanje amfoternosti aluminijuma i aluminijum-hidroksida: reakcija sa hlorovodoninom kiselinom i natrijumhidroksidom.
ELEMENTI 14. GRUPE PERIODNOG SISTEMA

Uporedna svojstva elemenata u grupi. Ugljenik. Ugalj. Koks. Svojstva, znaaj i primena jedinjenja ugljenika:
oksidi, karbidi, cijanidi. Silicijum. Silikati. Osnovne karakteristike procesa proizvodnje silikatnih materijala staklo, keramika, cement.
Kalaj, olovo i uporedna svojstva njihovih jedinjenja.
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje ai.
Dobijanje i ispitivanje svojstava ugljenik(IV)-oksida.
ELEMENTI 15. GRUPE PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA
Uporedna svojstva elemenata u grupi. Azot. Svojstva, znaaj i primena jedinjenja azota (hidridi, oksidi, kiseline
i njihove soli). Dobijanje amonijaka i azotne kiseline. Fosfor. Svojstva, znaaj i primena jedinjenja fosfora
(hidridi, oksidi, kiseline i njihove soli). Vetaka ubriva.
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje i ispitivanje svojstava azota, amonijaka i azotne kiseline.
ELEMENTI 16. GRUPE PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA
Uporedna svojstva elemenata u grupi. Kiseonik. Ozon. Sumpor. Svojstva, znaaj i primena jedinjenja sumpora
(hidridi, oksidi, kiseline i njihove soli). Dobijanje sumporne kiseline.
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje plastinog sumpora.
Dobijanje i ispitivanje svojstava sumpor(IV)-oksida.
Dejstvo razblaene sumporne kiseline na gvoe, cink, bakar i olovo.
ELEMENTI 17. GRUPE PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA
Uporedna svojstva elemenata u grupi. Fluor. Hlor. Brom. Jod. Halogenovodonine i kiseonine kiseline i
njihove soli. Dobijanje hlorovodonine kiseline.
Demonstracioni ogledi:
Reakcija hlorovodonine kiseline sa kalcijum-karbonatom i natrijum-acetatom.
Beljenje hlornim kreom.
ELEMENTI 18. GRUPE PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA
Uporedna svojstva plemenitih gasova u grupi.
PRELAZNI METALI
Uporedna svojstva prelaznih metala. Kompleksna jedinjenja (tip veze, nomenklatura, elektrolitika disocijacija,
znaaj). Priprema sirovina i princip dobijanja metala.
Elementi 6. grupe PSE. Hrom i pregled vanijih jedinjenja.
Elementi 7. grupe PSE. Mangan i pregled vanijih jedinjenja.

Elementi 8. 9. i 10. grupe PSE. Gvoe. Svojstva, znaaj i primena jedinjenja gvoa. Dobijanje gvoa i
elika.
Svojstva i znaaj kompleksnih jedinjenja gvoa, kobalta i nikla.
Elementi 11. grupe PSE. Bakar, srebro i vanija jedinjenja.
Elementi 12. grupe PSE. Cink, iva i vanija jedinjenja.
Demonstracioni ogledi:
Taloenje hidroksida bakra iz rastvora plavog kamena i ispitivanje njegovih svojstava.
Dobijanje gvoe(III)-hidroksida i njegovo rastvaranje u hlorovodoninoj kiselini.
LANTANIDI I AKTINIDI
Uporedna svojstva lantanida. Oksidi lantanida. Uporedna svojstva aktinida.
HEMIJSKI ASPEKTI ZAGAIVANJA IVOTNE SREDINE
Hemijski zagaivai ivotne sredine. Zagaivanje atmosfere. Zagaivanje vode.
Zagaivanje zemljita. Hemijski otpad.

II razred
gimnazija prirodno-matematikog smera
(1 as nedeljno, 35 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA VEBI

UVOD U LABORATORIJSKU TEHNIKU

Pravila za bezbedan rad u hemijskoj laboratoriji. Mere predostronosti, protivpoarna zatita. Gaenje poara,
mere prve pomoi. Hemikalije: podela, uvanje, oznaavanje na etiketi, istoa, koncentracija. Indikatori: vrste,
upotreba. Laboratorijski pribor: podela, odravanje i upotreba. Aparature i sastavljanje aparatura. Grejanje,
upotreba kupatila i grejalica. Vage, merenje mase vrstih supstanci. Merenje zapremine tenosti.
OSNOVNE LABORATORIJSKE OPERACIJE
Postupci za odvajanje supstanci. Filtriranje smee usitnjene krede i vode. Destilacija rastvora plavog kamena.
Prekristalizacija plavog kamena.
REAKCIJE I SVOJSTVA NEORGANSKIH SUPSTANCI
Metode analitike hemije. Principi kvalitativne hemijske analize.
Dokazivanje jona alkalnih metala u plamenu. Reakcija alkalnih metala sa vodom. Hidroliza soli alkalnih metala.
Ispitivanje svojstava magnezijuma i kalcijuma. Dokazivanje jona kalcijuma i magnezijuma. Dobijanje i
ispitivanje svojstava magnezijum-oksida. Hidroliza soli zemnoalkalnih metala. Tvrdoa vode i njeno
omekavanje.
Ispitivanje svojstava aluminijuma, kalaja i olova. Dokazivanje jona aluminijuma, kalaja i olova. Dobijanje
hidroksida aluminijuma, kalaja i olova i dokazivanje njihove amfoternosti.

Uporeivanje redukcionih sposobnosti prelaznih metala. Ispitivanje svojstava cinka, gvoa i bakra.
Dokazivanje jona prelaznih metala: gvoa, mangana, srebra, cinka, bakra, ive.
Ispitivanje oksidacione sposobnosti kalijum-permanganata u razliitim sredinama.
Ispitivanje oksidacione sposobnosti kalijum-dihromata. Prevoenje hromatnog u dihromatni jon i obrnuto.
Uporeivanje oksidacionih sposobnosti halogenih elemenata. Dokazivanje hloridnog, bromidnog i jodidnog
jona. Ispitivanje svojstava i dokazivanje joda.
Ispitivanje svojstava sumpora. Dokazivanje sulfatnog jona. Dehidrataciono svojstvo sumporne kiseline.
Ponaanje sulfata pri zagrevanju.
Dobijanje i ispitivanje svojstava azota, amonijaka i azot(IV)-oksida. Dokazivanje amonijum jona. Dokazivanje
nitratnih i fosfatnih jona.
Sagorevanje magnezijuma u ugljenik(IV)-oksidu. Hidroliza soli ugljene kiseline. Dejstvo kiselina na soli ugljene
kiseline. Dokazivanje karbonatnog jona.
Kvantitativna hemijska analiza. Princip volumetrijskih odreivanja (standardni rastvori, zavrna taka titracije,
izraunavanje rezultata). Acidimetrija i alkalimetrija.
_________
Vebe se ostvaruju u grupama od 12 do 16 uenika.
2

II razred
gimnazija drutveno-jezikog smera
(2 asa nedeljno, 70 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD U ORGANSKU HEMIJU
Svojstva ugljenikovog atoma (valenca, oksidacioni broj). Struktura organskih molekula. Formule organskih
molekula (molekulske, strukturne, racionalne, skeletne). Funkcionalne grupe i klasifikacija prema
funkcionalnim grupama.
UGLJOVODONICI
Klasifikacija ugljovodonika prema prirodi ugljovodoninog niza i funkcionalnoj grupi. Opta svojstva
ugljovodonika. Homologi niz. Struktura molekula alkana. Nomenklatura alkana (IUPAC i trivijalni nazivi).
Strukturna izomerija. Fizika i hemijska svojstva alkana.
Cikloalkani, struktura i predstavnici.
Struktura molekula i geometrijska izomerija alkena. Nomenklatura alkena. Dobijanje alkena i fizika i hemijska
svojstva.
Dieni, nomenklatura i karakteristine reakcije.
Struktura molekula alkina. Nomenklatura alkina. Dobijanje i fizika i hemijska svojstva alkina.
Struktura benzena. Homologi red. Nomenklatura arena. Fizika i hemijska svojstva arena. Karakteristini
predstavnici arena (policiklini aromatini ugljovodonici, mono i polisupstituisani derivati).
Nafta i zemni gas.
Plastine mase (vlakna, kauuk i lepkovi).

Demonstracioni ogledi:
Dobijanje i ispitivanje svojstava: metana, etena i etina.
ORGANSKA KISEONINA JEDINJENJA
Svojstva hidroksilne grupe. Nomenklatura i klasifikacija alkohola. Dobijanje, fizika i hemijska svojstva
alkohola. Predstavnici alkohola (metanol, etanol, etilen-glikol, glicerol).
Fenoli, nomenklatura, fizika i hemijska svojstva. Slinosti i razlike fenola i alifatinih alkohola.
Etri, nomenklatura, fizika i hemijska svojstva
Nomenklatura karbonilnih jedinjenja. Dobijanje aldehida i ketona. Fizika i hemijska svojstva karbonilnih
jedinjenja. Poluacetali i acetali, dobijanje i svojstva.
Ugljeni hidrati i struktura. Najvaniji predstavnici mono, di i polisaharida (glukoza, riboza, fruktoza, saharoza,
laktoza, skrob, glikogen i celuloza).
Karboksilne kiseline, nomenklatura, klasifikacija, dobijanje, fizika i hemijska svojstva. Derivati karboksilnih
kiselina. Estri, dobijanje, nalaenje u prirodi, hemijska svojstva.
Masti, ulja i voskovi, struktura i svojstva.
Sapuni i detergenti.
Demonstracioni ogledi:
Oksidacija metanola.
Reakcija srebrnog ogledala.
Dokazivanje ugljenih hidrata.
Hidroliza saharoze.
Dobijanje etanske kiseline.
Graenje estara.
ORGANSKA AZOTNA JEDINJENJA
Amini, struktura, nomenklatura, dobijanje, fizika i hemijska svojstva mina. Nitro jedinjenja. Amidi i poliamidi.
Heterociklina jedinjenja sa atomom azota (pirol, piridin, pirimidin, purin).
Aminokiseline, struktura, svojstva. Peptidi. Proteini, struktura, znaaj i uloga u izgradnji ivih elija.
Nukleinske kiseline, struktura i funkcija DNK.
Demonstracioni ogledi:
Dokazivanje azota u organskim jedinjenjima.
Dokazivanje sumpora u proteinima.
Taloenje proteina pomou elektrolita.
Biuretska i ksantoproteinska reakcija.

Hidroliza proteina.
VITAMINI, HORMONI, ALKALOIDI, ANTIBIOTICI
Vitamini, klasifikacija, uloga i znaaj. Hormoni, znaaj, uloga i mehanizam dejstva. Antibiotici, znaaj i primena.
Alkaloidi, struktura, znaaj i primena.
HEMIJSKI ASPEKTI ZAGAIVANJA IVOTNE SREDINE
Zagaivanje atmosfere. Izvori zagaivanja. Glavni zagaivai: oksidi sumpora, azota, ugljenika; ugljovodonici,
jedinjenja olova, ive, cinka, kadmijuma i bakra i potencijalno kancerogene supstance.
Zagaivanje vode. Izvori zagaivanja. Glavni zagaivai: organski otpadni materijali, neorganski otpadni
materijali i toksini otrovni materijali. Preiavanje otpadnih voda.

III razred
gimnazija opteg tipa i gimnazija prirodno-matematikog smera
(2 asa nedeljno, 72 asa godinje)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD U ORGANSKU HEMIJU
Svojstva ugljenikovog atoma (valenca, oksidacioni broj, hibridizacija). Struktura organskih molekula (vrste
veza, geometrija molekula). Formule organskih molekula (molekulske, strukturne, racionalne, skeletne,
kondenzovane). Pojam funkcionalne grupe. Slinosti i razlike izmeu organskih i neorganskih jedinjenja.
ALKANI I CIKLOALKANI
Klasifikacija ugljovodonika prema prirodi ugljovodoninog niza i funkcionalnoj grupi. Opta svojstva
ugljovodonika. Homologi niz. Struktura molekula alkana. Nomenklatura alkana (IUPAC i trivijalni nazivi).
Strukturna izomerija. Fizika i hemijska svojstva alkana. Mehanizam hlorovanja.
Cikloalkani (struktura, fizika i hemijska svojstva). Znaaj i primena zasienih ugljovodonika.
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje i ispitivanje svojstava metana.
ALKENI I DIENI
Struktura molekula alkena. Nomenklatura alkena. Geometrijska izomerija. Dobijanje alkena. Fizika i hemijska
svojstva alkena. Mehanizam adicije i poliadicije. Dieni, struktura i reaktivnost. Znaaj i primena alkena i diena
(plastine mase, polietenska i polipropenska vlakna, kauuk, guma, lepkovi).
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje i svojstva etena. Oksidacija etena kalijum-permanganatom. Polimerizacija stirena.
ALKINI
Struktura molekula alkina. Nomenklatura alkina. Dobijanje alkina i njihova fizika i hemijska svojstva. Primena
alkina.
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje i ispitivanje svojstava etina.

POLIMERI
Polimeri (svojstva, tipovi vezivanja kod polimera). Uticaj umreenja na fizika svojstva, vulkanizacija. Podela
polimera. Adicioni i kondenzacioni polimeri. Silikoni.
AROMATINI UGLJOVODONICI
Struktura benzena. Homologi red. Nomenklatura. Dobijanje i fizika svojstva arena. Reakcije aromatinih
ugljovodonika (supstitucija, adicija i oksidacija). Mehanizam elektrofilne supstitucije. Mono- i polisupstituisani
derivati benzena. Izomerija polisupstituisanih derivata benzena. Policiklini aromatini ugljovodonici.
HALOGENI DERIVATI UGLJOVODONIKA
Struktura i nomenklatura. Dobijanje, fizika i hemijska svojstva. Mehanizam nukleofilne supstitucije. Upotreba.
Demonstracioni ogledi:
Dokazivanje prisustva halogena u ugljovodonicima.
ALKOHOLI I FENOLI
Struktura molekula alkohola. Svojstva hidroksilne grupe. Nomenklatura i klasifikacija alkohola. Izomerija
(strukturna i optika). Dobijanje alkohola. Fizika i hemijska svojstva alkohola. Znaaj i upotreba vanijih
alkohola (metanol, etanol, etilen-glikol, glicerol).
Nomenklatura, fizika i hemijska svojstva fenola. Slinosti i razlike u svojstvima fenola i alkohola..
Demonstracioni ogledi:
Dokazivanje primarne i sekundarne alkoholne grupe ksantogenskom reakcijom. Dobijanje alkohalata.
Dobijanje etil-nitrata.
ETRI
Struktura, nomenklatura, fizika i hemijska svojstva, predstavnici i upotreba etara.
Demonstracioni ogledi:
Ispitivanje svojstava etara.
ALDEHIDI I KETONI
Svojstva karbonilne grupe. Nomenklatura karbonilnih jedinjenja. Dobijanje aldehida i ketona. Fizika svojstva.
Reakcije karbonilnih jedinjenja (nukleofilna adicija, oksidacija, redukcija, kondenzacione reakcije). Poluacetali i
acetali. Znaaj i primena vanijih karbonilnih jedinjenja (metanal, etanal, propanon).
Demonstracioni ogledi:
Oksidacija aldehida Felingovim i Tolensovim rastvorom. Jodoformska reakcija.
KARBOKSILNE KISELINE I NJIHOVI DERIVATI
Svojstva karboksilne grupe. Klasifikacija i nomenklatura karboksilnih kiselina. Dobijanje i fizika svojstva.
Reakcije karboksilnih kiselina. Znaaj i primena vanijih kiselina.
Funkcionalni derivati kiselina (estri, halogenidi, anhidridi, amidi). Fizika i hemijska svojstva estara i amida.
Znaaj i primena vanijih jedinjenja (karbamid, poliestri, poliamidi).
Demonstracioni ogledi:

Ispitivanje reaktivnosti karboksilnih kiselina. Dobijanje i ispitivanje svojstava estara.

ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
Svojstva amino i nitro grupe. Struktura i nomenklatura amina. Dobijanje, fizika i hemijska svojstva amina.
Kvaternarne amonijum-soli.
Dobijanje i svojstva nitro jedinjenja.
Znaaj i primena vanijih jedinjenja sa azotom (anilin, nitrobenzen).
ORGANSKA JEDINJENJA SA SUMPOROM
Tioli, sulfidi i sulfonske kiseline. Nalaenje u prirodi, dobijanje i njihove karakteristine reakcije.
HETEROCIKLINA JEDINJENJA
Nomenklatura heterociklinih jedinjenja sa petolanim i estolanim prstenom. Aromatinost, baznost i kiselost
pirola i piridina.
BOJE
Uzrok obojenosti supstanci. Pojam boje i povezanost sa hemijskom strukturom. Sintetske organske boje.
Bojenje.
METODE KARAKTERIZACIJE ORGANSKIH JEDINJENJA
Osnovi metoda: infracrvena (IS) spektroskopija i nuklearna magnetna rezonancija (NMR).

III razred
gimnazija prirodno-matematikog smera
(1 as nedeljno, 36 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA VEBI

METODE IZOLOVANJA I PREIAVANJA ORGANSKIH SUPSTANCI

Hemikalije, podela, uvanje i mere predostronosti u radu sa organskim supstancama. Laboratorijski pribor i
posue.
Ekstrakcija. Ekstrakcija pigmenata iz zelenog lia. Ekstrakcija ulja iz kore limuna.
Prekristalizacija benzoeve kiseline.
Destilacija smee vina i vode.
Hromatografske metode. Hromatografija mastila na hartiji. Hromatografija biljnih pigmenata na kredi.
Izolovanje kofeina iz aja ili kafe.
REAKCIJE I SVOJSTVA ORGANSKIH JEDINJENJA
Dokazivanje ugljenika, vodonika, azota i sumpora u organskim supstancama.
Ispitivanje rastvorljivosti ugljovodonika u vodi, polarnim i nepolarnim organskim rastvaraima
Ispitivanje rastvorljivosti kiseoninih organskih jedinjenja.

Oksidacija metanola, etanola, butanola do aldehida odnosno kiselina. Lukasov test. Dokazivanje glicerola
akroleinskom probom.
Dobijanje i ispitivanje svojstava propanona. Jodoformska proba.
Reakcije aldehida sa Felingovim i Tolensovim reagensom.
Ispitivanje rastvorljivosti mravlje (metanske), siretne (etanske), benzoeve i salicilne kiseline u vodi i alkoholu i
ispitivanje kiselosti ovih rastvora plavim lakmus papirom. Dobijanje etanske kiseline iz njene soli. Dokazivanje
mravlje kiseline. Dokazivanje siretne kiseline gvoe(III)-hloridom. Dokazivanje oksalatnog jona. Ispitivanje
svojstava limunske kiseline. Poreenje brzine reakcije opiljaka cinka sa mineralnim i karboksilnim kiselinama.
Poreenje jaine ugljene i siretne kiseline. Esterifikacija organskih kiselina. Ispitivanje kiselosti rastvora
sapuna fenolftaleinom. Dobijanje masnih kiseline iz sapuna.
Ispitivanje rastvorljivosti estara u vodi i nepolarnim i polarnim organskim rastvaraima.
Odreivanje jodnog i saponifikacionog broja.
PREPARATIVNA ORGANSKA HEMIJA
Sinteza: etilacetata, aspirina i pinakon-hidrata.
INTERAKCIJA ELEKTROMAGNETNOG ZRAENJA I HEMIJSKIH SUPSTANCI
Spektrohemijske metode analize, plamena fotometrija. Apsorpciona (UV/Vis) i infracrvena (IC) spektroskopija,
masena spektrometrija i nuklearna magnetna rezonancija (NMR).
Odreivanje natrijuma i kalijuma plamenom fotometrijom. Vizuelna kolorimetrija. Identifikacija organskih
molekula na osnovu IC spektara i tablinih podataka.
___________
Vebe se ostvaruju u grupama od 12 do 16 uenika.
3

IV razred
gimnazija opteg tipa i gimnazija prirodno-matematikog smera
(2 asa nedeljno, 64 asa godinje)
SADRAJI PROGRAMA
UGLJENI HIDRATI
Nomenklatura ugljenih hidrata; podela, rasprostranjenost u prirodi. Struktura monosaharida (gliceraldehid,
riboza manoza, galaktoza, glukoza i fruktoza, aciklina i ciklina). Fizika i hemijska svojstva monosaharida.
Disaharidi, podela (maltoza, laktoza saharoza). Dobijanje saharoze. Polisaharidi (skrob i celuloza, struktura,
svojstva). Proizvodnja hartije, derivati celuloze.
Demonstracioni ogledi:
Opte reakcije na saharide. Razlikovanje redukujuih od neredukujuih disaharida. Hidroliza skroba i
ispitivanje svojstava hidrolizata
LIPIDI
Podela lipida. Masne kiseline. Neutralne masti: dobijanje, fizika i hemijska svojstva. Sapuni i detergenti.
Fosfogliceridi (lecitin; struktura, svojstva). Steroidi (podela). Holesterol, kalciferol. une kiseline.
Demonstracioni ogledi:

Opte karakteristike lipida: rastvorljivost, emulzifikacija, saponifikacija.

ALKALOIDI I ANTIBIOTICI
Alkaloidi (prirodni izvori, podela). Fizioloko dejstvo, znaaj pojedinih alkaloida i njihova zloupotreba. Antibiotici
(pojam, podela). Mehanizam delovanja antibiotika. Prirodni izvori za izolovanje antibiotika.
PROTEINI
Aminokiseline (struktura, podela, nomenklatura, sencijalne aminokiseline). Fizika svojstva aminokiselina
Zavisnost strukture aminokiselina od pH-rastvora, svojstva bonih nizova. Reakcije aminokiselina. Struktura
proteina. Svojstva peptidne veze. Oligopeptidi i polipeptidi. Veza izmeu primarne i trodimenzionalne strukture
proteina. Podela proteina. Fizika i hemijska svojstva proteina. Enzimi (podela, svojstva, mehanizam njihovog
delovanja). Uticaj razliitih faktora na aktivnost enzima. Regulacija aktivnosti enzima. Antitela.
Demonstracioni ogledi:
Talone reakcije iz rastvora proteina: denaturacijom na ekstremnim vrednostima pH, toplotom, solima tekih
metala, amonijum-sulfatom, organskim supstancama (metanol). Ispitivanje delovanja amilaze. Faktori koji
utiu na delovanje enzima: pH, koncentracija enzima i supstrata, aktivatori i inhibitori.
VITAMINI I HORMONI
Vitamini (znaaj, struktura, podela). Svojstva vitamina rastvornih u mastima. Svojstva vitamina rastvornih u
vodi. Koenzimi. Veza izmeu vitamina i metabolizma. Hormoni (znaaj, struktura, podela). Steroidni hormoni.
NUKLEINSKE KISELINE
Nukleinske kiseline i njihove osnovne strukturne jedinice. Nomenklatura nukleozida i nukleotida. Struktura i
funkcija DNK. Neka svojstva DNK, dvostruka struktura DNK i komplementarnost polinukleotidnih lanaca.
Struktura DNK kao molekulska osnova za ouvanje i prenoenje genetikih informacija. Replikacija DNK.
Struktura i funkcija RNK. Sinteza RNK, transkripcija genetike informacije. Genetika ifra. Biosinteza
proteina.
OSNOVI METABOLIZMA
Metaboliki putevi i razmena energije u biosferi. Kruenje ugljenika, vodonika, kiseonika i azota u prirodi.
Energetika biohemijskih procesa. Varenje i resorpcija proteina, masti i ugljenih hidrata. Krebsov ciklus i
oksidativna fosforilacija. Biosintetiki procesi i regulacija metabolizma. Zajedniki putevi metabolizma.
BIOTEHNOLOGIJA I NJENE MOGUNOSTI
Tradicionalne i savremene biotehnologije (znaaj i mogunosti).
HEMIJSKI ASPEKTI ZAGAIVANJA IVOTNE SREDINE (5)
Zagaivanje atmosfere. Izvori zagaivanja. Glavni zagaivai: oksidi sumpora, azota, ugljovodonici, jedinjenja
olova (tetraetilolovo), ive, cinka, kadmijuma i bakra, potencijalno kancerogene supstance.
Zagaivanje vode. Izvori zagaivanja. Glavni zagaivai. Organski otpadni materijali, neorganski otpadni
materijali i toksini otpadni materijali. Preiavanje otpadnih voda.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Tokom realizacije nastavnog programa hemije za gimnaziju neophodno je imati u vidu visoki didaktiki
potencijal hemije kao nastavnog predmeta i kognitivne uzrasne karakteristike uenika, te shodno tome
aktivnosti uenika i nastavnika u nastavnom procesu uskladiti sa definisanim ciljevima i zadacima nastave.
Posebnu panju treba obratiti na korienje interaktivnih metoda nastave i uenja zbog njihove visoke
obrazovne i motivacione vrednosti u svim segmentima nastave.

Sadraji programa hemije u gimnaziji opteg tipa i prirodno-matematikog smera su organizovani tako da se u
prvom razredu izuavaju sadraji opte hemije, u drugom sadraji neorganske hemije, u treem sadraji
organske hemije i u etvrtom sadraji osnova biohemije. Na drutveno-jezikom smeru, u prvom razredu se
izuavaju sadraji opte i neorganske hemije, a u drugom sadraji organske hemije i osnova biohemije.
Hemija kao nastavni predmet ima visok didaktiki potencijal jer:
- hemija podstie prelazak sa konkretnog na apstraktno miljenje,
- hemija je nauka sa izuzetnom dinamikom razvoja, a hemijska struka jedna je od struka budunosti,
- hemija je prirodna nauka i u sadejstvu sa fizikom i biologijom omoguava razumevanje prirode u jedinstvu
pojava i procesa koji se u njoj zbivaju,
- na hemiji se zasniva razvoj mnogih savremenih tehnologija, koji je znaajan pokazatelj nivoa razvijenosti
drutva,
- hemijski procesi u tehnolokoj proizvodnji nose i ozbiljne rizike za drutvene zajednice i odrivi razvoj drutva
je mogu samo uz adekvatno hemijsko obrazovanje.
Dinamika savremenog razvoja hemijskih naunih disciplina rezultuje ogromnim poveanjem korpusa hemijskih
znanja. Da bi se izbeglo optereivanje nastavnih programa hemije u ovakvim uslovima razvoja hemije kao
nauke, neophodno je da se uenicima u gimnaziji omogui razumevanje hemijskog aspekta izuavanja prirode
tako to e se u nastavi hemije panja usredsrediti na razumevanje osnovnih ideja i koncepata u hemiji, razvoj
naunog metoda saznavanja u hemiji i znaaj hemije u svakodnevnom ivotu. Uenici, kao osnovne ideje
hemije, treba da razumeju da su svojstva supstanci i mogunosti njihove primene neposredno uslovljene
njihovom hemijskom strukturom, kao i da su svojstva hemijskog sistema uslovljena kvalitativnim sastavom i
kvantitativnim odnosom komponenti u njemu. Za razumevanje ovih ideja i koncepata u nastavi hemije je
potrebno sinhronizovano predstavljanje hemijskih znanja na makro, mikro i simbolikom nivou reprezentacije.
Kognitivne karakteristike uenika gimnazije omoguavaju veu zastupljenost mikroskopskog i simbolikog
nivoa reprezentacije, kao i integraciju i simultanu primenu sva tri nivoa. Meutim, u nastavi hemije uvek treba
poi od toga da je hemijski eksperiment, kao primarni izvor znanja i kao osnovni metod saznavanja u hemiji,
kljuni mehanizam za korelaciju meu svim nivoima reprezentacije znanja. Pri tome posebnu panju treba
posvetiti preciznosti primene hemijskog jezika (na primer, izvodi se hemijska reakcija, a pie se hemijska
jednaina). Simultana primena razliitih nivoa reprezentacije znanja u hemiji moe da izazove kognitivno
preoptereenje usled deljenja panje. U takvim sluajevima treba segmentisati sadraje (deliti ih u manje
celine).
U poetnim razredima, posebno kod izuavanja visokoapstraktnih pojmova (struktura supstanci, tok hemijske
reakcije, hemijska kinetika, termohemija) poeljno je prema potrebi koristiti i instrukcije primerene konkretno
operacionoj fazi miljenja uz vei udeo makroskopskog nivoa predstavljanja znanja. Osnovne hemijske
koncepte (korpuskularni koncept, koncept odranja materije, koncept ravnotee) treba zasnovati na briljivo
odabranim sadrajima sa visokom informativnom vrednou za uenike, pri emu nastavne situacije treba
dizajnirati tako da motiviu uenike za njihovo izuavanje. Posebno je vano da uenici razumeju razvojnost
koncepata i teorija u hemiji, (na primer, razvojnost korpuskularnog koncepta kroz razvojnost teorija o strukturi
atoma i razvojnost teorija hemijske veze). Za razumevanje hemijskih koncepata od najveeg je znaaja
hemijska nauna pismenost koja u ovom uzrastu podrazumeva poznavanje hemijske naune terminologije,
nomenklature i simbolike na nivou osnovne naune komunikacije. U oblasti neorganske i organske hemije,
zbog mnogobrojnosti izuavanih objekata (hemijskih elemenata i njihovih jedinjenja), veoma je vano baviti se
problematikom klasifikacija, klasifikacionih sistema i hijerarhijskih odnosa u njima. Posebno je vano insistirati
na sistematskom organizovanju znanja primenom konceptnih mapa, kao i raditi na razvoju funkcionalnih i
deskriptivnih kriterijuma klasifikacije u konceptualne Potrebno je istai da je Periodni sistem elemenata
najsavreniji klasifikacioni sistem u prirodnim naukama i osposobiti uenike da ga koriste za dedukciju
svojstava hemijskih elemenata i njihovih jedinjenja. Za izuavanje sloenih tehnolokih postupaka i
kompleksnih metabolikih procesa pogodno je koristiti ematske reprezentacije.
Nastava hemije u gimnaziji treba da omogui uenicima i sticanje odgovarajuih tehniko-tehnolokih znanja.
S obzirom da uenici srednjokolskog uzrasta razumeju uzrono-posledine veze u izuavanju ovakvih
sadraja treba insistirati na korisnosti i rizicima od hemijske proizvodnje. Treba imati u vidu da se uenici
tokom gimnazijskog obrazovanja profesionalno opredeljuju, te shodno tome birati sadraje tako da se u
pregledu sagledaju znaajne savremene hemijske tehnologije. Pri tome posebno treba isticati ubrzani
tehniko-tehnoloki razvoj i neophodnost permanentnog obrazovanja u ovoj oblasti. Sadraje o hemijskim

aspektima zatite ivotne sredine raditi u korelaciji sa nastavom biologije, prevashodno ekologije. Za uenike
drutveno-jezikog smera, znanja iz ove oblasti su deo opte kulture i treba da ih razumeju samo u funkciji
odrivog razvoja. Za razvoj ovih znanja pogodne su metoda uenikih projekata i nastavne ekskurzije.
Nastava hemije u prirodno-matematikom smeru gimnazije treba da omogui razvoj proceduralnih hemijskih
znanja. Kroz laboratorijske vebe uenici treba da ovladaju laboratorijskim tehnikama i tehnikama razliitih
merenja u hemiji. Uenici treba da vode laboratorijski dnevnik.
Nastava hemije u gimnaziji treba da osposobi uenike za samostalno korienje savremenih informacionih
tehnologija u uenju hemije, pretraivanju hemijskih informacija i savremenoj komunikaciji u hemiji.
Nastava hemije u gimnaziji treba da doprinese daljem razvoju komunikacijskih sposobnosti. Za razvoj
komunikacijskih sposobnosti posebno je pogodna metoda uenikih projekata. Izrada samostalnih ili grupnih
uenikih projekata u hemiji motivie uenike da pretrauju izvore hemijskih informacija, iznesu sopstvene
ideje u formi hipoteza, da ih obrazloe, planiraju istraivanje, sprovedu ga, elaboriraju, kritiki procenjuju
dobijene rezultate i preuzimaju odgovornost. Za razvoj metakognitivnih znanja (svest o sopstvenom znanju) u
gimnazijskoj nastavi hemije pogodno je koristiti metodu konceptnog mapiranja.
Uenika postignua treba kontinuirano pratiti kao usmenu i pisanu evaluaciju, a posebnu panju treba
posvetiti evaluaciji proceduralnih znanja i njihovom udelu u ukupnoj oceni uenika.
Redosled nastavnih tema je obavezujui, a predlae se sledei broj asova, potrebnih za njihovu realizaciju,
kao orijentacioni:
U prvom razredu opteg tipa gimnazije i prirodno-matematikog smera: Vrste supstanci (3), Struktura atoma
(10), Hemijske veze (13), Disperzni sistemi (8), Hemijske reakcije (17), Kiseline, baze i soli (14),
Oksidoredukcione reakcije (9).
U prvom razredu drutveno jezikog smera : Vrste supstanci (3), Struktura supstanci (17), Disperzni sistemi
(12), Hemijske reakcije (18), Hemija elemenata i jedinjenja(20), Hemijski aspekti zagaivanja ivotne sredine
(4).
U drugom razredu opteg tipa gimnazije i prirodno-matematikog smera:
Periodni sistem elemenata (2), Vodonik (3), Elementi 1. grupe periodnog sistema elemenata (5), Elementi 2.
grupe periodnog sistema elemenata (5), Elementi 13. grupe periodnog sistema elemenata (4), Elementi 14.
grupe periodnog sistema (6), Elementi 15. grupe periodnog sistema elemenata (8), Elementi 16. grupe
periodnog sistema elemenata (7), Elementi 17. grupe periodnog sistema elemenata (6), Elementi 18. grupe
periodnog sistema elemenata (2), Prelazni metali (20), Lantanidi i aktinidi (2), Hemijski aspekti zagaivanja
ivotne sredine (2).
Sadraji programa vebi za drugi razred gimnazije prirodno-matematikog smera: Uvod u laboratorijsku
tehniku (7); Osnovne laboratorijske operacije (5); Reakcije i svojstva neorganskih supstanci (23).
U drugom razredu drutveno jezikog smera : Uvod u organsku hemiju (5), Ugljovodonici (14), Organska
kiseonina jedinjenja (25), Organska azotna jedinjenja (14), Vitamini, hormoni, alkaloidi, antibiotici (8),
Hemijski aspekti zagaivanja ivotne sredine (4).
U treem razredu opteg tipa gimnazije i prirodno-matematikog smera: Uvod u organsku hemiju (7); Alkani i
cikloalkani (5); Alkeni i dieni (5); Alkini (2); Polimeri (4), Aromatini ugljovodonici (6); Halogeni derivati
ugljovodonika (4); Alkoholi i fenoli (7); Etri (2); Aldehidi i ketoni (6); Karboksilne kiseline i njihovi derivati (7);
Organska jedinjenja sa azotom (6); Organska jedinjenja sa sumporom (2); Heterociklina jedinjenja (5); Boje
(2). Metode karakterizacije organskih jedinjenja (2);
Sadraji programa vebi za trei razred gimnazije prirodno-matematikog smera: Metode izolovanja i
preiavanja organskih jedinjenja (8); Reakcije i svojstva organskih jedinjenja (18); Preparativna organska
hemija (4); Interakcija elektromagnetnog zraenja i hemijskih supstanci (6).

U etvrtom razredu opteg tipa gimnazije i prirodno-matematikog smera: Ugljeni hidrati (10); Lipidi (5);
Alkaloidi i antibiotici (3); Proteini (12); Vitamini i hormoni (3); Nukleinske kiseline (10); Osnovi metabolizma
(14); Biotehnologija i njene mogunosti (2); Hemijski aspekti zagaivanja ivotne sredine (5).