UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

BANJA LUKA
FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE

INVESTICIJE
Ekonomija kapitala i finansiranje
razvoja
SEMINARSKI RAD

Mentor

Student

Sadraj
UVOD...........................................................................................................3
1. Investicije pojam, vrste........................................................................4
1.1.

Struktura investicija........................................................................6

1.2. Determinante investicija...................................................................7

1.3. Efikasnost i metode za ocenu efikasnosti investicija........................8
1.4. Finansiranje investicija......................................................................9
Zakljuak....................................................................................................10
LITERATURA................................................................................................11

UVOD
Investicije su bez ikakve dileme jedna od naj~e{}e kori{}enih re~i od strane
ekonomista, menad`era, preduzetnika. Kada jedno preduze}e koristi novac da bi izgradilo
neki kapacitet (proizvodni) ono ra~una da }e mu ta investiciona aktivnost pove}ati dohodak.
Tako razmi{ljaju i ljudi iz organizacija kao {to su banke, penzioni fondovi i dr.
U teoriji privrednog razvoja, sam pojam investicija je {iri i odnosi se kako na
finansijske investicije tako i na investicije u ljudski kapital i ulaganja u prirodni kapital.
Investicije predstavljaju proces alokacije ekonomskih resursa u vremenu. 1 Ina~e,
krajnji cilj u procesu alokacije ekonomskih resursa u vremenu realizacija optimalne potro{nje
u raali~itim vremenskim periodima.
Za svaku nacionalnu ekonomiju je od esencijalnog zna~aja alokacija resursa u vremenu. Zato
{to se neka privreda i dru{tvo mogu razvijati pod pretpostavkom da deo sada{njih resursa
upotrebljava za pove}anje proizvodnih kapaciteta koji mogu obezbediti bolje zadovojenje
potreba u budu}nosti. Smanjivanjem teku}e potro{nje dru{tvo mo`e stvarati uslove za
pove}anje potro{nje budu}ih generacija.

1 Cvetanovi}, S., Teorija privrednog razvoja, Univerzitet u Ni{u, Ni{, 2002.

str. 331

1. Investicije pojam, vrste

Re~ investicija poti~e od latinske re~i investiren, koji ima zna~enja ulaganja u neki
unosan posao ili preduze}e.
Osnovna uloga investicija u procesu dru{tveno privrednog razvoja sastoji se u
pobolj{anju opremljenosti preduze}a {to pove}ava efikasnost `ivog rada, a samim tim
proizvodnja postaje produktivnija.
Investicije ne podrazumevaju rast dru{tvenog rpoizvoda, ali njihova veza i sadejsvo sa
nizom rali~itih tehni~ko-ekonomskih faktora u funkciji vremena, dovodi do razvoja
proizvodnih snaga, do unapre|enja dru{tvenih odnosa, {to dovodi do rasta i razvoja
dru{tvenog sistema, odnosno pro{irene reprodukcije. Cilj investiranja mo`e da bude
zapo{ljavanje i pove}anje dru{tvenog prihoda2
Osnovno obele`je investicija ogleda se u ~injenici da promena njihove veli~ine ima velikog
uticaja na kreiranje veli~ina agregatne tra`nje i analogno toj ~injenici ima uticaja na promenu
proizvodnje i zaposlenosti na nacionalnom nivou.3
Su{tina investicija ~ini povla~enja zna~ajne koli~ine resursa iz teku}e potro{nje i pove}anje
osnovni proizvodnih i neproizvodnih fondova u cilju obezbe|ivanja uslova stabilnosti
razvoja.4
Danas postoji nekoloiko podela investicija. Prema nameni one se dele na:
-

privredne

neprivredne

Privredne investicije slu`e direktnom uve}anju proizvodnog potencijala privrede, a

njihov materijalni oblik predstavljaju sredstva za proizvodnju tj. sredstva za rad i predmeti
rada.
Neprivredne investicije obuhvataju investiciona ulaganja namenjena podizanju
objekta dru{tvenog standarda ili administracije. Ne u~estvuju direktno u proizvodnji
2 Rosi}, I., Rast, strukturne promene I funkcionisanje privrede, Zavod za
ud`benike I nastavna sredstva, Beograd, 1998. str. 257
3 Cvetanovi}, S., Jovovi}, D., Ekonomija, Vi{a poslovna {kola, Blace, 2002.
str. 145
4 Rosi}, I., Rast, strukturne promene I funkcionisanje privrede, Zavod za
ud`benike I nastavna sredstva, Beograd, 1998. str. 257

materijalnih dobara, ali predstavljaju svojevrstan uslov proizvodnje, te idnirektno uti~u na

njen obim, kvalitet i efektivnost.

Slede}a podela investicija je na:

-

investicije u osnovna sredstva

investicije u obrtna sredstva

Obe vrste su nu`ne za porast proizvodnje, a njihove zajedni~ke karakteristike se sastoje u

tome {to slu`e stvaranju materijalnih uslova proizvodnje. Predstavljaju jednokratne tro{kove
izvr{ene pre otpo~injanja proizvodnje i ~ine neutro{eni deo dru{tveog proizvoda. Izme|ju
njih postoje va`ne raslike, a one proisti~u iz nejednakog na~ina finansiranja osnovnih i
obrtnih sredstava. Osnovno se tro{i polako udu`em vremenskom periodu njihovog trajanja,
tokom koga osnovna sredstva postupno postepeno prenose deo svoje vrednosti na nove
proixvode. Za razliku od njih obrtna srdstva se tro{e odjednom u jednom reprodukcionom
ciklusu, te svojom celokupnom vredo{}u ulaze u novoproizvedena dobra.
Investicije se mogu podeliti na:
-

demografske

ekonomske

Pod demografskim investicijama se podrazumeva deo dru{tvenog proizvoda koji je

neophodan da se ulo`i, da bi se zadr`ao ve} dostignuti nivo (dru{tvenog proizvoda) po
stanovniku. (per capita) U slu~aju da do|e do pada dru{tvenog proizvoda po stanovniku, do{lo
bi i do pada `ivotnog standarda stanovnika.
Kada se podmire sve demografske investicije, pokrivaju se ekonomske investicije koje
minnazivamo jo{ i investicije privrednog razvoja.

Podela investicija na:

1. Bruto investicije
2. Neto investicije
3. Nove investicije
Pod bruto investicijama se podrazumevaju ulaganja u ve} postoje}e kapacitete i izgradnju
novih kapaciteta. Postoje dva izvora finansiranja bruto investicija a to su:
- amortizacija (za postoje}e kapacitete)
- akumulacija (za nove kapacitete)
Pod neto investicijama se podrazumevaju ulaganja u fiksne fondove. Kod ovih investicija
izvor finansiranja je novostvorena vrednost.
Pod novim investicijama se podrazumevaju ulaganja u nove fiksne fondove i nove premete
rada tj. u nova osnovna i obrtna sredsstva. Izvori novih investicija predstavljaju:

akumulativni deo amortizacije

akumulacija

Pod akumulativnim delom se podrazumeva izdvajanje iznad

zakonom propisane stope.

1.1. Struktura investicija

Najva`nije strukture investicija su:
1. Tehni~ka
2. Reprodukciona
3. Ekonomska
Pod tehni~kom stukturom investicija podrazumeva se podela na:
-

gra|evinske objekte

opremu

ostalo

Investiranjem u gra|evinske objekte se stvaraju op{ti uslovi poslovanja. To zna~i, ulaganje u

upravne zgrade, fabri~ke hale i dr.
Investiranje u opremu predstavlja jedan indikator razvijenosti jednog dru{tva. Ona dr`ava
koja ima ve}I stepen tj. postotak ulo`en u oopremu smatra se razvijenom dr`avom odnosno
zemljom ~iji se privredni razvoj nalazi na vi{em stepenu.
Slede}a podela se odnosi na reproduktivnu strukturu pod kojom se podrazumeva odnos izme|
u vlastitih i tru|ih sredstava.
Najva`nija i najbitnija struktura, ekonomska struktura koja mo`e biti:
-

struktura po privrednim sektorima

struktura po privrednim oblastima

Ekonomska struktura po privrednim sektorima:

- primarna
- sekundarna
- tercijalna

Druga struktura, po privrednimdelatnostima:

-

industrija

poljoprivreda

trgovina

ugostiteljstvo

saobra}aj

turizam

zanatstvo I dr.

1.2. Determinante investicija

U ekonomskoj literaturi se kao tri najva`nije determinante investicione aktivnosti navode:
1. Visina kamatne stope
2. Tehnolo{ke promene
3. O~ekivanja
Na investiciono odlu~ivanje ima uticaja visina kamatne stope. Rast kamatne stope na tr`i{tu
uti~e na rast investicionih aktivnosti. Ako su o~ekivanja godi{nji prinosi na nivou ve}em od
ve}ih prinosa koji bi ostvarili u obliku kamate u slu~aju da je raspolo`iv kapital plasiran na
tr`i{tu kapitala, preduze}e ima interesa da investira.5
Tehnolo{ke promene su najdinami~niji faktor privrednog razvoja. One prouzrokuju velike
promene u ukupnom ekonomskom `ivotu. Njihova je karakteristika neravnomertnost.
Inovacije kao proces uvo|enja novih proizvodnih procesa povezane su po pravilu sa
najrazli~itijim investicionim odukama. Ponekada teholo{ke promene deluju kao izuzetnojaka
prinuda buu}i da je opstanak i razvoj preduze}a primarna funkcija njegove inovativnosti.
O~ekivanja u budu}nosti prou~avaju determinantu investicionih aktivnosti. Preduzetnici
pristupaju investicionim aktivnostima nakon procene bgudu}ih koristi. Sa svoje strane svaka
budu}nost je neizvesna6

5 Cvetanovi}, S., Jovovi}, D., Ekonomija, Vi{a poslovna {kola, Blace, 2002.
str. 146-147
6 Cvetanovi}, S., Teorija privrednog razvoja, Univerzitet u Ni{u, Ni{, 2002.
str. 334-335

Teorije investicionih aktivnosti predstavljaju jedno od najkontraverznijih podru~ja

ekonomske analize.7
Danas postoje dva pristupa prilikom razmatranja odluke o investicijama nekog preduze}a.
Prvi, preduze}e mo`e da odlu~i da kupi neko kapitalno dobro i da na taj na~in pove}a svoje
tokove kapitala. Kupovina kapitalnih dobara predstavlja na~in na koji jedno preduze}e
realizuje svoje investicione planove. Me|utim, mo`e se pretpostaviti da firma ra~una da do
budu}e koristi od investiconih ulaganja do|e uzimanjem nekog kapitalnog dobra u odre|enom
periodu vremena pla}aju}I cenu njegove upotrebe ukoliko jeo ovo povoljno firma }e odmah
rentirati8

1.3. Efikasnost i metode za ocenu efikasnosti investicija

Efikasnost investicija se meri i utvr|uje preko kapitalnog koeficijenta. Pod kapitalnim
koeficijentom se podrazumeva odnos izme|u osnovnih sredstava koja su neophodna da se
ulo`I da bi se ostvarila odre|ena koli~ina proizvodnje.
Ova definicija se mo`e poistovetiti sa definicijom prose~nog kapitalnog koeficijenta.
Pored prose~nog koeficijenta. Postoji jo{ i marginalni i ispodobni kapitalni koeficijent.
Ispodobni koeficijent se upotrebljava kada se ne uzima u obzir aktivizaioni period.
Pod aktivizacionim periodom se podrazumeva vremeod trenutka investiranja do trenutka
aktiviranja srestva za rad.
Na kapitalni koeficijent uti~u dve grupe faktora:
-

faktori materijalne prirode

faktori institucionalne prirode

U faktore materijalne prirode spadaju struktura investicija, izvori investicija, stopa, udeo
bruto investicija u dru{tvenom proizvodu.
Pod faktorom institucionalne prirode se podrazumeva karakter jednog privrednog sistema.
Pod privrednim sistemom se podrazumeva institucionalni okvir u kojemu se odvijaju sva
ekonomska kretanja u privredi.

1.3.1. Interna stopa prinosa

7 Sekulovi}, M., Kitanovi}, D., Cvetanovi}, S., Makroekonomija, Zavod za

ud`benike I nastavna sredstva, Beograd, 1997. str. 177
8 Jorgenson, D., Capital Theory and Investment Behaviour American
Economic Review, No. 53. 1963.

Interna stopa prinosa prinosa predstavlja godi{nju stopu prinosa na kapitalna ulaganja. 9
Preduze}e preduzima investicione projekte u sada{njosti o~ekivanim profitima u
budu}nosti. Da bi se izra~unala rentabilnost projekta mora se uspostaviti veza izme|u
sada{njih investicionih tro{kova i budu}ih o~ekivanja prinosa. Kriterijum za prihvatanje ili
neprihvatanje pojedinih investicionih pojekata predstavlja veli~ina grani~ne efikasnosti
kapitala.10

1.3.2.. Sada{nja vrednost kapitalnog dobra

Sada{nja vrednost kapitalnog dobra povezan je sa neto prihodom koji mo`e biti ostvren po
osnovu njegovog vlasni{tva. Na sada{nju vrednost kapitalnog dobra uti~u psiholo{ki faktori
u koje spada stanje poslovnog poverenja koje mo`e a ne mora biti bazirano na ekonomskim
kriterijumima. Jedan od najva`nijih faktora je veli~ina stokova posmatranih kapitalnih dobara.
Ukoliko do|e do pove}anja jednog kapitalnog dobra pove}ava se potencijalna ponuda tog
kapitalnog dobra i naravno sni`ava se potencijalna cena tog dobra.

1.4. Finansiranje investicija

Prilikom realizacije investicionih ideja, postavlja se jedno pitanje sa kojm se susre}e svaki
investitor, a to je pitanje izvora finansijskih sredstava.
Izvori za finansiranje investicija su:
1. Sopstvena sredstva
2. Dopunska sredstva
Sopstvena sredstva ~ine srdstva akumulacije i amortizacije tj. sva raspolo`iva sredstva po
bilansju stanja, kao i sredstva dobijen prodajom osnovnih sredstava, iz priliva od sredstava
datih u zakup i sredstva koja }e se vratiti kao deo investirovanih dugoro~nih plasmana.
Dopunska sredstva ~ini akumulacija koja je podeljena na:
-

kredite

zajedni~ka ulaganja

bespovratna sredstva

9 Cvetanovi}, S., Teorija privrednog razvoja, Univerzitet u Ni{u, Ni{, 2002.

str.342
10 Cvetanovi}, s., Jovovi}, D., Ekonomija, Vi{a poslovna {kola, Blace,
2002. str.155

Akumulacija se defini{e kao ekonomski proces ~iji je rezultat potencijalna zamene i

formiranje novih osnovnih fondova.11

Zakljuak

Treba imati na umu da je upravljanje investicijama centralna poluga politike dugoro~nog

privrednog rasta. Zbog ovih razloga prema ovoj poluzi rasta koncentrisana je najve}a pa`nja u
svim zemljama, podjednako, kako u malim i velikim, tako i u razvijenim i siroma{nim
zemljama.
Veli~ina svih oblika investicija se nalazi u obrnutom korelativnom odnosu sa visinom
kamatne stope. Vi{e kamatne stope uti~u na tast tro{kova po jedinici kapitala u preduze}ima
koja investiraju u osnovne proizvodne fondove.

11 Risti}, D., Upravljanje razvojem, Fakultet za menad`ment, Novi Sad,

2004. str. 167

LITERATURA
Cvetanovi}, S., Teorija privrednog razvoja, Univerzitet u Ni{u, Ni{, 2002.
Cvetanovi}, S., \urovi}, G., Privredni razvoj: teorija, politika I planiranje SMB studije,
Ekonomski fakultet, Podgorica, 1996.
Cvetanovi}, S., Jovovi}, D., Ekonomija, Vi{a poslovna {kola, Blace, 2002.
\eri}, B., Teorija I politika privrenog razvoja, Savremena administacija, Beograd. 1997.
Jorgenson, D., Siebert, S., A Comparasion Behaviour, Journal of Economic Literature, No 9,
1968.
Risti}, D., Upravljanje razvojem, Fakultet za menad`ment, Novi Sad, 2004.
Rosi}, I., Rast strukturne promene I funkcionisanje privrede, Zavod za ud`benike I nastavna
sredstva, Beograd, 2004.
Sekulovi}, M., Kitanovi}, D., Cvetanovi}, S., Mikroekonomija, Zavod za ud`benike I
nastavna srdstva, Beograd, 1997.