1.

U toku inspiracije dijafragma povla~i donju povr{inu plu}a:

a) na dole
+
b) na gore
c) ne pomera je
d) nijedan odgovor nije ta~an
2. Sastav alveolarnog vazduha u mm Hg na nivou mora iznosi:
O2
N2
CO2
H2O
a)
164
63
0,3
3,8
b)
145
512
0,3
47
c)
104
579
40
47
+
d)
95
573
28
47
3. U ispiraciji intraaveolarni pritisak iznosi u cm vodenog stuba :
a) 7cm
b) + 1cm
c) -1cm
+
d) 7cm
4. U ekspiraciji intraaveolarni pritisak iznosi u cm vodenog stuba:
a) 7 cm
b) + 1 cm +
c) 1 cm
d) -7cm
5. Plu}a te`e da usled elasticiteta kolabiraju i da se odvoje od
torakalnog zida. To uslovljavaju:
a) elasti~na vlakna u zidovima alveola
b) povr{inski napon te~nosti koja obla`e alveole
c) elasti~na vlakna u zidovima alveola i povr{inski napon
te~nosti koji obla`e alveole
+
d) surfaktant
6. Elasti~na vlakna u plu}ima odgovorna su za tendenciju plu}a da se
odvoje od toraksa i ukupno daju:
a) 1/3 sile
+
b) 2/3 sile
c) 50% sile
d) uop{te ne deluju
7. Povr{inski napon te~nosti koja obla`e alveole uti~e na tendenciju
plu}a da se odvoje od toraksa i daje:
a) 1/ 3sile
b) 2/3 sile
+
c) 50% sile
d) nema nikakav efekat

8. Surfaktant
a) smanjuje povr{inski napon te~nosti koja vla`i alveole
b) pove}ava povr{inski napon te~nosti koja obla`e alveole
c) uti~e na bolju difuziju kiseonika
d) uti~e na bolju difuziju ugljen dioksida
9. Surfaktant sadr`i dosta:
a) fosfolipida dipalmitil lecitina
b) eritropoetina
c) mukopolisaharida
d) sluzi

10. U nedostatku surfaktanta kod dece se javlja:

a) zastoj u rastu
b) b) poja~an rast
c) hijalinomembranska bolest
+
d) ote`ano disanje
11. Usled nedostatka surfaktanta javlja se:
a) plu}ni edem
b) zastoj u rastu
c) smanjenje vitalnog kapaciteta
+
d) nijedan odgovor nije ta~an
12. Respiratorni volumen iznosi:
a) 500 ml
+
b) 1000 ml
c) 350 ml
d) 2000 ml
13. Inspiratorni rezervni volumen iznosi:
a) 100 ml
b) 3000 ml
+
c) 2000 ml
d) 1000 ml
14. Ekspiratorni rezervni volumen iznosi:
a) 1100 ml
+
b) 500 ml
c) 2000 ml
d) 4000 ml

15. Rezidualni volumen iznosi:

a) 500 ml
b) 1200 ml
+
c) 2000 ml
d) 3000 ml
16. Inspiratorni kapacitet iznosi:
a) 3500 ml
+
b) 1000ml
c) 4000ml
d) 500ml
17. Funkcionalni rezidualni kapacitet iznosi:
a) 2300ml
+
b) 1500ml
c) 2000ml
d) 500ml
18. Vitalni
a)
b)
c)
d)

kapacitet iznosi:
4600ml
3000ml
1200ml
8000ml

19. Totalni kapacitet iznosi:

a) 5800ml
+
b) 4000ml
c) 3000ml
d) 2600ml
20. Svi plu}ni volumeni kod mu{karaca su u odnosu na `ene:
a) ve}i
b) manji
c) ve}i za 25-30%
+
d) ve}i za 50%
21. Minutni volumen disanja iznosi:
a) 6000 lit/min
+
b) 4000 lit/min
c) 6000
d) 8000 lit/min

22. Zapremina mrtvog prostora iznosi:

a) 150 ml
+
b) 350ml
c) 50ml
d) 100ml
23. Anatomski i fiziolo{ki mrtvi prostor kod normalnih ljudi su:
a) anatomski prostor je ve}i od fiziolo{kog
b) anatomski i fiziolo{ki mrtvi prostor su jednaki
c) fiziolo{ki mrtvi prostor je ve}i od anatomskog
d) fiziolo{ki mrtvi prostor ne postoji
24. Alveolarna ventilacija iznosi:
a) 1000ml/min
b) 3000ml/min
c) 4200ml/min
d) 2000ml/min

25. Kad veli~ina alveolarne ventilacije iznosi 4200 ml/min,

tkiva tro{e za jedan minut kiseonika:
a) 100ml
b) 250ml
+
c) 300ml
d) 1000ml
26. Koliko se normalno iz organizma izbacuje CO2 za jedan
minut:
a) 200ml
+
b) 400ml
c) 500ml
d) 100ml
27. Ukupna povr{ina respiratorne membrane iznosi:
a)
10 m2
b)
30m2
c)
+
70 m2
d)
2
5m
28. Ukupna koli~ina krvi u plu}nim kapilarima iznosi:
a) 30 ml do 50 ml
b) 100ml do 200 ml
c) od 60 do 100 ml
+
d) 200ml
29. Na difuziju gasova kroz respiratornu membranu uti~u:
4

a)
b)
c)
d)
e)

debljina membrane
povr{ina membrane
difuzioni koeficijent gasova u samoj membrani
razlika u pritiscima sa raznih strana membrane
svi odgovori su ta~ni
+

30. Difuzioni kapacitet za kiseonik iznosi:

a) 7 milimol/min po 1KPa (21ml u minuti po 1mmHg)
+
b) 3,5 milimol/min po 1KPa (10,5ml u minuti po 1mmHg)
c) 14 milimol/min po 1KPa (42ml u minuti po 1mmHg)
d) 3 milimol/min po 1KPa (9ml u minuti po 1mmHg)
31. Parcijalni pritisak kiseonika u alveolama iznosi:
a) 104 mm Hg
+
b) 43 mm Hg
c) 75 mm Hg
d) 150 mm Hg
32. Parcijalni pritisak kiseonika u venskoj krvi koja ulazi u
plu}ne kapilare iznosi:
a) 104 mm Hg
b) 40 mm Hg
+
c) 23 mm Hg
d) 95 mm Hg
33. Parcijalni pritisak kiseonika u arterijskoj krvi koja dolazi do
medju}elijskog prostora iznosi:
a) 104 mm Hg
b) 95 mm Hg
+
c) 40 mm Hg
d) 23 mm Hg
34. Parcijalni pritisak kiseonika u medju}elijskoj te~nosti
iznosi:
a) 104 mm Hg
b) 40 mm Hg
c) 23 mm Hg
+
d) 114 mm Hg
35. Parcijalni pritisak ugljen dioksida u alveolama iznosi:
a) 40 mm Hg
+
b) 104 mm Hg
c) 43 mm Hg
d) 23 mm Hg
5

36. Parcijalni pritisak ugljen dioksida na arterijskom kraju

plu}nog kapilara iznosi:
a) 45 mm Hg
+
b) 40 mm Hg
c) 104 mm Hg
d) 43 mm Hg
37. Parcijalni pritisak ugljen dioksida u }eliji je:
a) 40 mm Hg
b) 104 mm Hg
c) 45 mm Hg
d) 46 mm Hg
+
38. Kiseonik se transportuje u krvi:
a) u spoju sa hemoglobinom u eritrocitima 97% i 3 % otopljen u
vodi, plazmi i }elijama
+
b) u spoju sa hemoglobinom
c) u otopljenom stanju u plazmi
d) u obliku oksihemoglobina
40. Jedan litar krvi sadr`i:
a) 50 ml kiseonika, ili 2,2 milimola
b) 100ml kiseonika
c) 200 ml kiseonika
+
d) 70 ml kiseonika
41. Ugljen dioksid se transportuje:
a) u otopljenom stanju
b) u obliku bikarbonatnog jona
c) u spoju sa hemoglobinom
d) d. sva tri odgovora su ta~na

42. CO2 se transportuje putem krvi na slede}i na~in:

70% kaoHCO3,23% HbO2 i 7% O2 rastvoren u plazmi
43. O2 se transportuje putem krvi na slede}i na~in:
97% HbO2 i O2 u rastvorenom stanju u plazmi
44. U tkivima prose~ni parcijalni pritisak O2 iznosi:
a) 95 mmHg.
b) 45mmHg.
c) 40mmHg.
6

d) 23mmHg.

45. Adaptacija na hipoksiju pri penjanju na velike visine

manifestuje se:
a) smanjenjem bazalnog metabolizma organizma
b) pove}anjem broja eritrocita i koli~ine hemoglobina u krvi
c) pove}anjem ventilacije plu}a za 5-7 puta
d) pove}anjem ventilacije plu}a za oko 65 %
*
46. Funkcionalni rezidualni kapacitet obuhvata slede}e
volumene:
ekspiratorni rezervni volumen i rezidualni volumen
47. A. Funkcionalni rezidualni kapacitet iznosi i B. zna~ajan je
za:
a) A. 2300 ml.
b) A. 1200 ml.
B. difuziju gasova
B.daodr`iodnosparcijalnih pritisaka
gasova u alveoli i krvi
c) A. 4600 ml.
d) A. 2300 ml. +
B. za difuziju gasova
B.daodr`iodnosparcijalnih
pritisaka gasova u alveoli i
krvi
48. Boravkom na planini dolazi do:
a) smanjenja zasi}enja hemoglobina kiseonikom,
+
b) smanjenog odavanja kiseonika tkivima,
c) pove}anja kolicine CO2 u krvi,
d) povecanja zasicenja hemoglobina kiseonikom.
49. U toku mi{i}nog rada fizuolo{ki mrtvi prostor se:
a) povecava,
b) smanjuje,
+
c) ostaje isti,
d) anatomski ostaje isti, a fizioloski se povecava.
50. Koliko kiseonika predaje jedan litar krvi tkivima u
normalnim uslovima:
____50 ml/ l________________
51. Anatomski mrtvi prostor se menja:
a) sa dubinom disanja se smanjuje
b) sa pove}anjem frekvence disanja se smanjuje
c) sa dubinom disanja se smanjuje, a sa pove}anjem
frekvence ostaje isti
d) ostaje isti i pri dubokom disanju i pri pove}anju frekvence
disanja
+
7

52. Rastegljivost ili komplijansa plu}a zavisi od:

a) inspirijuma i ekspirijuma
b) od elasti}nih sila plu}a
+
c) od povr{inskog napona te~nosti koja obla`e alveole
d) nijedan odgovor nije ta~an

53. Surfaktant deluje:

a) smanjuje alveole,
b) pove}ava transpulmonalni pritisak,
c) smanjuje elasti~ne sile plu}a,
d) pove}ava kolapsne sile plu}a.

54. Minutna alveolarna ventilacija A. iznosi i B. zavisi od:

a) A. 3000 ml.
b) A. 4200 ml.
B. dubine disanja
B. frekvence disanja
c) A. 4200 ml. +
d) A. 3000 ml.
B. dubine i frekvence disanja B. vi{e od dubine, nego od frekvence
disanja
55. Difuzija gasova u nivou respiratorne membrane je:
a) u po~etku ve}a,a zatim se smanjuje
+
b) u po~etku manja,a zatim se pove}ava
c) podjednaka je u svim delovima
d) kada je vla`nost vazduha ve}a difuzija se pove}ava
56. Parcijalni pritisak ugljendioksida u kapilarima tkiva na
venskom delu ima slede}e vrednosti:
a) 95 mm Hg
b) 45 mmHg
+
c) 40 mm Hg
d) 60 mm Hg
57. Difuzioni kapacitet respiratorne membrane za kiseinik
iznosi:
a) 50 ml/1mmHg/min
b) 10,5 mmol/l
c) 21 ml/1mmHg /min
+
d) 40 ml/min
58. Zapremina vazduha u plu}ima ronioca pri ronjenju na
dubini od 10m smanjuje se na:
a) 1/4
8

b) 1/3
c) 1/10
d) 1/2

59. Koja konstatacija nije ta~na:

a) intraalveolarni pritisak se pove}ava za 1 cm vodenog stuba
pri normalnoj ekspiraciji
b) intrapleularni pritisak tokom ekspiracije raste pribli`ava se
interaalveolarnom pritisku ( 1cm vodenog stuba )
+
c) intrapleuralni pritisak je ve}i u ekspiraciji a manji u inspiraciji
d) surfaktant pove}ava popustljivost plu}a
60. Uzajamni odnos O2 i CO2 pri vezivanju sa hemoglobinom
ogleda se u:
Ako je kiseonik vezan za Hb, onda se smanjuje vezivanje CO2
a)
za hemoglobin i obratno, ako je vezan CO2 onda }e se smanjiti
afinitet vezivanja kiseonika za hemoglobin.
+
Hemoglobin stimuli{e sintezu bikarbonata, a CO2 pomera krivu
b)
disocijacije hemoglobina desno.
Disocijacija HgO2 pra}ena je pove}anom sintezom bikarbonata
c)
(Hamburgerov efekat), dok je pove}ana koncentracija CO2 u krvi
pra}ena ubrzanom sintezom HbO2 u nivou plu}a.
HbO2 stimuli{e vezivanje CO2 za Hb, a vezani CO2 za
d)
hemoglobin stimuli{e sintezu HbO2
61. Kontrakcijom dijafragme A. intrapleuralni pritisak i B.
intraalveolarni pritisak se:
a) A. pove}ava
b) A. smanjuje
+
B. pove}ava
B. smanjuje
c) A. pove}ava
d)A. smanjuje
B. smanjuje
B. pove}ava
62. Vla`enjem vazduha se:
a) pove}ava difuzija kiseonika, a smanjuje ugljen dioksida
b) pove}ava difuzija i kiseonika i ugljen dioksida
c) pove}ava difuzija ugljen dioksida, a smanjuje kiseonika
d) smanjuje difuziju kiseonika i ugljen dioksida
63. Pri jednom udahu zameni se:
a) 1/7 alveolarnog vazduha
b) 1/2 alveolarnog vazduha
c) sva koli~ina alveolarnog vazduha
d) 1/15 alveolarnog vazduha

64. Difuzioni kapacitet respiratorne membrane A. predstavlja i

B. iznosi
a) A. koli~inu kisenika koja prodje respiratornu membranu u 1min.
B. za kiseonik je 21ml/min.
b) A. koli~inu kiseonika koja prodifunduje kroz respiratornu
membranu
pri gradijentu od 1mm Hg
B. za kiseonik je 50ml.
c) A. Koli~ina gasa koja prodifunduje kroz respiratornu membranu
pri gradijentu od 1mmHg u toku 1 min.
B. za kiseonik je 21ml/min
+
d) A. Koli~ina gasa koja prodje respiratornu membranu pri gradijentu
od 1mmHg u toku 1 min.
B. za kiseonik je 50 ml/min
65. Difuzioni kapacitet za ugljen dioksid iznosi:
200 ml. CO2 /min.
a)
250 ml. CO2 /min
b)
500 ml. CO2/min.
+
c)
kada
se
pove}a
difuzija
O
,
smanji
se difuzija CO2
d)
2
66. Ventilacija plu}a je:
a) najve}a u vrhovima plu}a
b) jednaka u svim delovima
c) u sredini plu}a je najve}a
d) pri bazi plu}a je najve}a

67. Pri normalnoj alveolarnoj ventilaciji A. apsorbuje se

kiseonik, a B. elimini{e ugljen dioksid
a) A. 21 ml./min O2
b) A. 250 ml O2
B. 400 ml./min. CO2
B. 500 ml.CO2
c) A. 250 ml O2
+
d) A. 50 ml.O2
B. 200 ml CO2
B. 200 ml.CO2
68. Kada se smanji pO2 u vazduhu:
a) saturacija hemoglobina O2 se smanjuje
b) afinitet hemoglobina za O2 se pove}ava
c) smanjuje se koli~ina O2 koja se predaje tkivima
d) ta~ni su odgovori pod a) i c)

69. Difuzioni koeficijent kiseonika u poredjenu sa difuzionim

koeficijentom CO2 je:
a) ve}i, jer se O2 vezuje za hemoglobin,
b) manji, po{to je O2 slabije rastvorljiv,
+
c) ve}i, jer je razlika u parcijalnim pritiscima kiseonika ve}a,
10

d) ve}i, zbog ve}e molekulske te`ine kiseonika.

70. Koli~ina vazduha u plu}ima na kraju normalne ekspiracije
ozna~ava se kao:
a) rezidualni volumen,
b) ekspiratorni rezervni volumen,
c) funkcionalni rezidualni kapacitet,
+
d) totalni plu}ni kapacitet.
71. Zasi}enje hemoglobina kiseonikom u venskoj krvi iznosi:
a) 97 %
b) 75 %
+
c) 50 %
d) nijedan odgovor nije ta~an

72. Kiseoni~ni kapacitet krvi predstavlja koli~inu kiseonika

a) koja prodje respiratornu membranu u 1min.
b) koju krv predaje tkivima u 1 min.
c) koju transportuje 1l. krvi pri maksimalnom zasi}enju Hg.
+
d) koju 1 l.krvi predaje tkivima u toku 1 min.
73. U toku mi{i}nog rada koeficijent iskori{}enja se:
a) pove}ava 6 puta
b) smanjuje 6 puta
c) pove}ava 3 puta
+
d) smanjuje 3 puta
74. Pri velikim promenama atmosferskog pritiska kiseonika
parcijalni pritisak se u tkivima:
a) ne menja se,
+
b) znatno se pove}ava,a manje smanjuje,
c) dolazi do zna~ajnih promena,
d) malo se menja parcijalni pritisak CO.
75. Pove}anje koncentracije H+ izaziva:
a) pove}ava afinitet Hb za O2
b) smanjuje saturaciju tkiva O2
c) skre}e krivu disocijacije udesno
d) ta~ni su odgovori pod a),b) i c).

76. Fetalni Hb dovodi do:

a) ve}e saturacije Hb kiseonikom
11

b)
c)
d)
e)

smanjenje afiniteta Hb za O2
pove}anje afiniteta Hb za O2
manje saturacije Hb kiseonikom
ta~ni odgovori su pod a) i c)

77. Oksihemoglobin je :
a) slabija kiselina od HbCO2
b) slabija kiselina od H2CO3
c) ja~a kiselina od HbH+
d) ja~a od H2CO3 a slabija od HbH+

78. U metaboli~koj alkalozi ventilacija se:

a) pove}ava
b) smanjuje
+
c) ne menja
d) u po~etku se pove}ava, a zatim smanjuje

79. Pri smanjenju pO2 u tkivima afinitet Hb za vezivanje A. O2

se, a B. CO2 se
a) A. pove}ava
b) A. smanjuje
B. pove}ava
B. smanjuje
c) A. pove}ava
d) A. smanjuje +
B. smanjuje
B. pove}ava
80. U metaboli~koj acidozi ventilacija se:
a) pove}ava
+
b) smanjuje
c) ne menja
d) u po~etku se smanjuje, a zatim pove}ava
81. U intrauterinom razvoju, kriva disocijacije:
a) se ne menja
b) skre}e ulevo
+
c) skre}e udesno
d) nijedan odgovor nije ta~an
82. Kriva disocijacije oksihemoglobina pomera se udesno (A)
{to omogu}ava (B):
a) A. pri porastu koncentracije H i CO2 i temperature,
B. ve}i dotur kiseonika tkivima,
+
b) A. pri padu koncentracije H, CO2 i temperature,
B. ve}i dotur O2 tkivima,
c) A. Pri porastu temperature, H i CO2,
B. smanjeno dopremanje O2 tkivima,
12

d) A. pri padu temperature, H i CO2,

B. smanjeno dopremanje O2 tkivima.
83. Uslovi skretanja krive disocijacije udesno su:
Pove}anja H+, CO2, temperature i 2,3 difosfoglicerata
84. Krivu disocijacije oksihemoglobina udesno pomera:
a) pove}ana koncentracija H jona
b) pove}ana koncentracija CO2
c) pove}ana temperatura
d) pove}ana koncentracija DPG
e) ta~na su svi odgovori
+
85. Inspiratorni signal je:
a) stepeni~astsignal
b) naglo prestaje posle 2 sec
c) ponovo nastaje posle 3 sec
d) ta~ni su odgovori pod a),b) i c)

86. Centar za disanje se nalazi:

a) u retikularnoj supstanci produ`ene mo`dine i ponsa
+
b) produ`enoj mo`dini
c) ponsu
d) vratnom delu ki~me
87. Pneumotaksi~ni centar se nalazi u:
a) ponsu
+
b) srednjem mozgu
c) ki~menoj mo`dini
d) produ`enoj mo`dini
88. Osnovna funkcija pneumotaksi~kog centra je da:
a) obuzda inspiraciju
+
b) produ`i inspiraciju
c) pove}a respiratorni volumen
d) olak{a difuziju kiseonika
89. Pneumotaksi~ni centar
a) produ`ava inspirijum
b) produ`ava ekspirijum
c) prekida inspirijum
+
d) prekida inspirijum, a produ`ava ekspirijum

13

90. Pove}ana stimulacija pneumotaksi~nog centra dovodi do:

a) smanjenja frekvencije disanja
b) pove}anja frekvencije disanja
+
c) produ`enja trajanja udaha
d) produ`enja trajanja izdaha
91. Receptori za Hering- Brajereov refleks nalaze se u:
a) zidovima bronha
+
b) luku aorte
c) ra~vi karotidnih arterija
d) traheji
92. Hering-Brajerov refleks:
a) prenosi impulse n. vagusom
b) produ`ava inspirijum
c) pove}ava dubinu disanja
d) receptori su sme{teni u traheji
93. Hering Brajerov refleks izazivaju:
a) porast parcijalnog pritiska CO2
b) sni{enje parcijalnog pritiska O2,
c) porast koncentracije H jona,
d) mehanoreceptori plu}a,

94. Pove}anje H+ jona u krvi deluje u nivou:

a) ponsa
b) hemosenzori~nog podru~ja medule oblongate
c) hemioreceptora u krvnim sudovima
d) ta~ni odgovori su pod b) i c)

95.Ako se u eksperimentalne `ivotinje napravi presek izmedju

produ`ene mo`dine i ponsa nastaje:
a) dublji inspirijum,
b) trajni inspirijum,
+
c) dublji ekspirijum,
d) trajni ekspirijum.
96. Kada nedostaju inhibitorni uticaji iz ponsa:
a) spre~ava se povremena relaksacija dijafragme,
b) spre~ava se povremena relaksacija ekspiratornih mi{i}a
c) spre~ava se povremena relaksacija inspiratornih mi{i}a
+
d) ritmika disanja je ubrzana.
97. Porast koncentracije CO2 uti~e na respiratorni centar na
slede}i na~in:
14

a)
b)
c)
d)

stimuli{e hemoireceptore i dovodi do ubrzanja disanja,

inhibi{e hemoreceptore i dovodi do ubrzanja disanja,
stimuli{e hemoreceptore i dovodi do usporavanja disanja,
inhibi{e hemoreceptore i dovodi do usporavanja disanja.

98. Hemioreceptori osetljivi na kiseonik nalaze se u:

a) luku aorte
b) ra~vi karotida
c) luku aorte i ra~vi karotida +
d) bronhima
99. Impulsi razdra`enja iz proprioreceptora:
a) uti~u na hemioreceptore, a preko njih na respiratorni centar,
b) ne uti~u na respiratorni centar,
c) uti~u na respiratorni centar i moduli{u ritmiku disanja,
+
d) ta~ni odgovori su pod a) i c).

100. Aktivnost plu}nih mehanoreceptora pra}ena pomo}u

izolovane senzitivne grane nervusa vagusa odlikuje se:
a) serijom akcionih potencijala u navedenoj grani u inspirijumu,
+
b) prestankom generisanja akcionih potencijala u ekspirijumu,
c) oba navedena odgovora su ta~na,
d) nema ta~nih odgovora.
101. Na aktivnost respiratornog centra mogu da uti~u impulsi
iz:
a) baroreceptora,
b) proprioreceptora,
c) iz receptora za bol,
d) ta~ni su svi odgovori.
+
102. Nervno vlakno prenosi impulse razdra`enja:
a) sa opadanjem (dekrementom),
b) bez opadanja,
+
c) u po~etku bez opadanja kasnije sa dekrementom,
d) u po~etku sa opadanjem kasnije bez opadanja.

15

RESPIRACIONI SISTEM

16