Master Rad Konacno

Univerzitet u Novom Sadu
Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin
CA TEHNOLOGIJE KAO VAAN ASPEKT EFIKASNE

PRIPREME PROIZVODNJE
CA TEHNOLOGIES AS IMPORTANT ASPECT OF
EFFECTIVE PREPARATION OF PRODUCTION
- Master rad -
Student: Viktorija Verebe

Broj indeksa: MII 2/13
Smer: Industrijsko inenjerstvo-master
Zrenjanin, 2014.

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin
CA TEHNOLOGIJE KAO VAAN ASPEKT

EFIKASNE PRIPREME PROIZVODNJE
CA TEHNOLOGIES AS IMPORTANT ASPECT OF
EFFECTIVE PREPARATION OF PRODUCTION
- Master rad -
Mentor:
Dr Eleonora Desnica, docent
Student: Viktorija Verebe

Broj indeksa: MII 2/13
Smer: Industrijsko inenjerstvo-master
Zrenjanin, 2014.
Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin

Kljuna dokumentacijska informacija
Redni broj, RBR:
Indentifikacioni broj, IBR:
Tip dokumentacije, TD:
Monografska dokumentacija
Tip zapisa, TZ:
Tekstualni tampani materijal
Vrsta rada ( dipl.,mag, dokt), VR:
Master rad
Ime i prezime autora, AU:
Viktorija Verebe
Mentor ( titula, ime, prezime,

zvanje), MN:
Doc. dr Eleonora Desnica
Naslov rada, NR:
CA tehnologije kao vaan aspekt

efikasne pripreme proizvodnje
Jezik publikacije, JP:
Srpski
Jezik izvoda, JI:
Srpski
Zemlja publikacije, ZP:
Srbija
Ue geografsko podruje, UGP:
Vojvodina
Godina, GO:
2014.
Izdava, IZ:
Autorski reprint
Mesto i adresa, MA:
23000 Zrenjanin, ure akovia

bb
Fiziki opis rada, FO:
5/60/36/3/52/1
(poglavlja/strana/citata/tabela/slika/p
riloga)
Nauna oblast, NO:
Industrijsko inenjerstvo
Nauna disciplina, ND:
Priprema proizvodnje
Predmetna odredica/ kljune rei, PO:
Priprema proizvodnje, raunarom

podrano projektovanje,
raunarom podrana proizvodnja
UDK
uva se, U:
Biblioteka, Tehniki Fakultet

Mihajlo Pupin 23000 Zrenjanin,
ure akovia bb
Vana napomena, VN:
Nema
Izvod, IZ:
U radu je prikazan znaaj CA tehnologija

kao vaan aspekt pripeme proizvodnje i
znaaj tih tehnologija u industriji. Dat je
proraun vratila korienjem softvera
AutoCAD Mechanical. Prikazan je primer
runog i automatskog programiranja CNC
maina. Prikazani su CAD/CAM sistemi
koji su dostupni na dananjem tritu koji
doprinose: boljem dizajnu, broj i boljoj
proizvodnji,
efikasnijoj
pripremi
proizvodnje, boljem kvalitetu proizvoda, i
veoj pouzdanosti rada sistema. Takoe, je
prikazan znaaj celoivotnog usavravanja
inenjera u ovoj oblasti, i koliko je on
znaajan za samu proizvodnju.
Datum prihvatanja teme od strane

NN vea,
02.07.2014.
DP:
Datum odbrane, DO:
09.07.2014.
lanovi komisije, KO:
Predsednik: Prof. dr ivoslav

Adamovi
lan: Doc. dr Ljiljana Radovanovi
Komentor: Prof. dr Dragia Tolma
Mentor: Doc. dr Eleonora Desnica
University of Novi Sad

Tehnical Faculty Mihajlo Pupin Zrenjanin
Key word documentation
Accession number, ANO:
Indentification number, INO:
Document Type, DT:
Monograph documentation
Type of record, TR:
Textual printed material
Concents code,CC:
Master thesis
Author, AU:
Viktorija Verebe
Menthor, MN:
PhD Eleonora Desnica
Title, TI:
CA technologies as important
aspect of effective preparation of
production
Language of text, LT:
Serbian
Language of abstract, LA:
Serbian
Contry of publication, CP:
Serbia
Locality of publication, LP:
Vojvodina
Publication year, PY:
2013
Publiser, PU:
Authors reprint
Publication place, PP:
23000 Zrenjanin, ure akovia bb
Physical description, PD:
5/60/36/3/52/1
Scentific field, DF:
Industrial Engineering
Scentidic discipline, SD:
Preparation of production
Subject, key words, SKW:
Preparation of production,
Computer Aided Design, Computer
Aided Manufacturing
UC
Holding data, HD:
Library Technical Faculty Mihajlo

Pupin
23000 Zrenjanin, ure akovia bb
Note, N:
None
Abstract, AB:
This paper presents the importance

of CA technology as an important
aspect preparation of production
and the importance of these
technologies in the industry. Is
given's budget back using software
AutoCAD Mechanical. Shows an
example of manual and automatic
programming of CNC machines. Are
shown in CAD/ CAM systems that
are available in today's market that
contribute to: better design, faster
and better production, more
efficient preparation of production,
better product quality, and
increased reliability of the system.
It also shows the importance of
lifelong professional development of

engineers in this field, and how
important it is for the actual
production.
Accepted on Scientific Board on, AS: 02.07.2014.
Defended, DE:
09.07.2014.
Theses Defend Board, DB:
President: PhD ivoslav Adamovi

Member : PhD Ljiljana Radovanovi
Komentor : PhD Dragia Tolma
Mentor : PhD Eleonora Desnica
SADRAJ
1. UVOD...........................................................................................................................1
2. METODOLOKI KONCEPT......................................................................................3
2.1. PROBLEM ISTRAIVANJA................................................................................3
2.2. PREDMET ISTRAIVANJA................................................................................3
2.3. CILJ ISTRAIVANJA...........................................................................................3
2.4. HIPOTEZA ISTRAIVANJA...............................................................................4
2.5. NAUNA I DRUTVENA OPRAVDANOST ISTRAIVANJA........................4
3. UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM POMOU RAUNARA..................................5
3.1. PRIPREMA PROIZVODNJE................................................................................5
3.2. CAD/CAM SOFTVERI U INDUSTRIJI.............................................................11
3.2.1. CATIA...........................................................................................................15
3.2. 2. SOLIDWorks................................................................................................17
3.2.3. SOLIDCAM..................................................................................................19
3.2.4. NX.................................................................................................................20
3.2.4.1.Teamcenter..................................................................................................21
3.2.4.2. Tecnomatix.................................................................................................21
3.2.4.3. Solid Edge..................................................................................................22
3.2.5. PTC CREO....................................................................................................22
3.2.6. Autodesk Inventor.........................................................................................23
3.2.7. AutoCAD......................................................................................................24
3.2.8. AutoCAD Mechanical...................................................................................25
3.3. CAD/CAM SISTEMI..........................................................................................26
3.3.1. Razvoj CA tehnologija..................................................................................26
3.3.2. Funkcija raunara u projektovanju................................................................28
3.3.3. Razvoj proizvoda podrkom raunara...........................................................30
3.3.4. CAD sistemi..................................................................................................35
3.3.5. CAM sistemi.................................................................................................36

4. CA TEHNOLOGIJE KAO VAAN ASPEKT EFIKASNE PRIPREME
PROIZVODNJE..............................................................................................................39
4.1. PRIMENA AUTOCAD MECHANICAL-A U PRORAUNU VRATILA I
OSOVINA...................................................................................................................39
4.1.1. Proraun momenata na vratilu sa zupanikom..............................................40
4.1.2. Prikaz rezultata prorauna.............................................................................47
4.2. ZNAAJ CNC MAINA ZA PRIPREMU PROIZVODNJE.............................49
4.2.1. Runo programiranje CNC maine...............................................................51
4.2.2. Automatsko programiranje CNC maina......................................................54
4.3. CELOIVOTNO UENJE POTREBNO ZA INDUSTRIJU.............................55
5. ZAKLJUAK.............................................................................................................57
LITERATURA................................................................................................................58
PRILOZI.........................................................................................................................60
Master rad
Viktorija Verebe MII 2/13
1. UVOD
Razvoj tehnike, posebno raunarske, obezbedio je inenjerima mono sredstvo za
olakanje rada i podizanje nivoa kvaliteta proizvoda. Razvoj raunarskih tehnologija
omoguio je efikasno reavanje problema projektovanja i drugih inenjerskih
aktivnosti.
CAD (Computer Aided Design) ili projektovanje podrano raunarom je
izrazito napredovalo poslednjih decenija, i efekti su poeli da se oseaju u svakoj fazi
konstruisanja i projektovanja. Ako je ikad u tehnici bilo neto to se moglo smatrati
revolucijom, onda je to CAD. Pojam projektovanje podrano raunarom je pojam
koji je 1956. godine uveo T. Ross na MIT (Massachussets Institute of Technology) u
Bostonu pri razvoju programskog jezika APT (Automatically Programmed Tools). Od
tzv. CA (Computer Aided) tehnologija, najee se susreemo sa sledeim
skraenicama:
CAD (Computer Aided Design) raunarom podrano projektovanje,

CAM (Computer Aided Manufacturing) raunarom podrana proizvodnja,
CAE (Computer Aided Engineering) inenjering podran raunarom,
CAP (Computer Aided Planing) raunarom podrano planiranje,
CAQ (Computer Aided Quality) raunarom podrana kontrola,
CAT (Computer Aided Testing) testiranje karakteristika objekata i procesa
podrkom raunara, i
CIM (Computer Integrated Manufacturing) kompjuterom integrisana
prozvodnja.
Primena raunarske tehnologije u poslovnim sistemima ima za cilj da ubrza i

pobolja obradu informacija i unapredi donoenje poslovnih odluka. Raunar i
raunarska tehnologija su samo jedan od efikasnih naina ostvarivanja integracije svih
procesa u poslovnom sistemu. Proizvodnja ne obuhvata samo proizvodne procese
izrade i montae, nego i ostale procese koji se odvijaju u poslovnim sistemima. Raunar
je samo sredstvo za ostvarivanje integracije i poveanje nivoa automatizacije.
Automatizacijom proizvodnje integriu se sve etape izrade proizvoda na bazi korienja
integrisane baze podataka. Osnovna komponenta raunarom integrisane proizvodnje je
CAD, deo koji je i metodoloki, a i informaciono detaljnije razraen od drugih delova
CIM-a. Sredstva i alati CAD tehnologije imaju najiru primenu u automatizaciji procesa
konstruisanja i pojavljuju se kao mehanizmi podrke u procesima modeliranja objekata,
inenjerske analize, i dokumentovanja. CAD je sistem koji se sastoji od tehnikih
sredstava (raunar sa ulazno-izlaznim ureajima), aplikativnih i sistemskih programa.
ovek u ovom sistemu ima aktivnu ulogu kreatora koji u interaktivnom radu realizuje
svoje ideje. Sistemski programi upravljaju radom samog raunara i razmenom podataka
izmeu razliitih perifernih ureaja.
CAD je skraenica koja se poela koristiti kada se preko raunara mogao
prikazati geometrijski oblik mainskog dela, mada je danas primena raunara u
konstruisanju znaajno proirena. CAD podrazumeva softver i aktivnosti koje se odnose
na oblik i njegovo grafiko predstavljanje.
U poetku je raunar korien samo za neke od operacija, ali se povezivanjem
operacija u celine, stvaraju i sistemi operacija za konstruisanje pomou raunara.
Najvaniji su svakako CAD, CAM, CIM, i ekspertni sistemi.
CA tehnologije kao vaan aspekt efikasne pripreme proizvodnje
Strana
Master rad
Primena raunara pri projektovanju i konstruisanju omoguuje potpunu

kompjuterizaciju procesa proizvodnje, a to je i osnovni cilj savremene proizvodnje.
Uzajamna povezanost i dostupnost podacima potrebnim za proizvodnju omoguie brzu
izradu kvalitetnih i jeftinih proizvoda.
Strana
Master rad
2. METODOLOKI KONCEPT
2.1. PROBLEM ISTRAIVANJA
Osnovni zahtevi savremenog trita su: visok kvalitet proizvoda, skraeno vreme
od ideje do realizacije proizvoda, niske cene proizvoda, proizvodnju u serijama
prilagoenu potrebama trita, i veliki asortiman proizvoda. Savremeni proizvodni
sistemi treba da poseduju visoku konkurentsku sposobnost koja im moe omoguiti da
adekvatno odgovore na postavljene zahteve. Razvoj proizvoda i proizvodnje jedan je od
najvanijih preduslova uspeha i opstanka na svetskom tritu, to podrazumeva primenu
CAD/CAM softverskih alata.
Savremeni razvoj proizvodnje i proizvoda je jedan od kljunih preduslova
opstanka i uspeha na globalnom svetskom tritu, to podrazumeva primenu
savremenih CAM softvera. Proizvodnja pomou raunara primenjuje se u reavanju
raznih inenjerskih, istraivako-razvojnih i industrijskih problema. CAM sistemi
predstavljaju softverske alate koji podravaju intenzivnu upotrebu raunara za
planiranje i projektovanje proizvodnih i tehnolokih procesa i operacija i upravljanje
proizvodnjom, odnosno proizvodnim procesima. Danas postoji veliki broj kvalitetnih
softverskih paketa. Preduzea ponekad nemaju vremena ni mogunosti da u potpunosti
istrae nove alate i upotrebe ih u dizajniranju u proizvodnom procesu. Nove tehnologije
se ubrzano razvijaju oteavajui korisniku saznanje o prednostima koje nudi sistem. [1]
2.2. PREDMET ISTRAIVANJA
Upotreba CAD/CAM softvera doprinosi boljem dizajnu, broj i boljoj proizvodnji
u preduzeima. Pokazalo se da je jo osamdesetih godina proizvodnja postala zavisna
od svih sistema za reavanje kritinih zadataka. Kompleksni delovi se bre dizajniraju
uz pomo softvera koji omoguava korisniku vizuelnu predstavu dela i dimenzija
upotrebom CAD-a. CAD softverski programi mogu obezbediti kompatibilnost svih
delova i njihovu proveru i omoguava da u bilo kom trenutku dodamo jo neki deo.
CAM softverski programi omoguavaju da se kompleksni delovi rade proraunavajui
alat i piui kod za njihovu proizvodnju na CNC mainama kao to su: glodalice i
strugovi. Ljudska greka je smanjena, a visoka preciznost se postie u proizvodnji
delova koje bi bilo teko izraditi manuelno. Postoje preduzea na globalnom i lokalnom
nivou, upotrebljavaju zastarele pakete za dizajn i proizvodnju. Tehnologija se menja
veoma brzo, a veina preduzea ne moe da isprati te promene. Na dananjem
globalnom tritu proizvodnja se oslanja na nove tehnologije da bi ispratila aktuelne
trine trendove. Danas se preduzea oslanjaju na CAD/CAM sistem da bi potpomogle
i usavrile razvoj kompleksnih delova. Napredak ovog sistema sastoji se u nastojanju
proizvoaa da ostvari komunikaciju sa dobavljaima i iskoristi prednosti softvera.
CAD/CAM sistemi pretstavljaju vano sredstvo efikasne pripreme proizvodnje.
2.3. CILJ ISTRAIVANJA
Cilj istraivanja je prikupljanje podataka o CAD/CAM sistemima koji su dostupni
na dananjem tritu koji doprinose: boljem dizajnu, broj i boljoj proizvodnji,
efikasnijoj pripremi proizvodnje, boljem kvalitetu proizvoda, i veoj pouzdanosti rada
sistema.
Strana
Master rad
2.4. HIPOTEZA ISTRAIVANJA

Polazei od problema, predmeta i cilja istraivanja moe se postaviti glavna
hipoteza u radu, koja glasi:
Upotreba CA tehnologija doprinosi efikasnoj pripremi proizvodnje.
2.5. NAUNA I DRUTVENA OPRAVDANOST ISTRAIVANJA

Nauna i drutvena opravdanost ogleda se u upotrebi i mogunosti upotrebe
CAD/CAM sistema u svim granama industrije. CAD/CAM sistemi su napredovali u
poslednjih nekoliko decenija, iji se efekti oseaju u svakoj fazi konstruisanja i
programiranja. Visoko sofisticirani programski alati omoguavaju sveobuhvatnu alalizu
i sintezu pri projektovanju i konstruisanju. Tehnoloki razvoj predstavlja razvitak i
primenu novih tehnologija, i namee potrebu za restruktuiranjem postojeih. Upotreba
CAD/CAM sistema dovodi do: poveanja kvaliteta proizvoda, stvaranja uslova za
razvoj novih naunih saznanja, i efikasnu pripremu proizvodnje.
Strana
Master rad
3. UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM POMOU RAUNARA

3.1. PRIPREMA PROIZVODNJE
Proizvodnja je svrsishodna drutvena delatnost u koji se odreeni skup
materijalnih ulaza i raznih vidova energije transformie u odreena materijalna dobra
koja zadovoljavaju odreene drutvene potrebe. Ova materijalna dobra su proizvodi,
koje ljudi stvaraju svojim radom kroz proizvodnju da bi zadovoljili svoje potrebe. iri
aspekt proizvodnje obuhvata i podruje usluga. Proizvodnja se bavi izradom i
isporukom proizvoda i pruanjem usluga. Proizvodni menadment obuhvata proces
planiranja, organizovanja, voenja, koordiniranja i kontrole proizvodne funkcije. U
sutini, upravljanje proizvodnjom svodi se na donoenje odluka kojima se osigurava
pravovremena, kvalitetna i jeftina izrada odreenih proizvoda, i pruanje odreenih
vrsta usluga. [7]
Proizvodni sistem ine sve aktivnosti od: pripreme, kontrole, i do odravanja
zajedno se tehnikim procesima. Ulazni elementi proizvodnog sistema javljaju se u dva
osnovna oblika, a to su: materijalni elementi (predmeti rada, sredstva rada i
informacije), i ljudski elementi (zaposleni ukljueni u proces proizvodnje). Rad
proizvodnog sistema ine 2 osnovna toka, a to su: tok materijala, i tok informacija.
Svaki proizvodni sistem obuhvata:
podsistem pripreme, koji ima funkciju pripreme, obuhvata planiranje,

konstrukcionu i tehnoloku pripremu;
tehnoloki podsistem koji obuhvata obrada proizvoda kako bi se dobio
proizvod odreenog kvaliteta i upotrebne vrednosti;
transportni podsistem koji ima funkciju transporta predmeta u liniju
procesa;
podsistem skladita ima funkciju skladitenje sirovina, poluproizvoda,
maina, alata;
podsistem kontrole ima funkciju kontrole kvaliteta i stabilnosti procesa
rada;
informatiki podsistem ima funkciju obrade i davanja podataka;
podsistem odravanja ima funkciju da obezbedi funkcionisanje
proizvodnog sistema bez zastoja; i
podsistem snabdevanja ima funkciju da obezbedi sve to je potrebno za rad
sistema.
Tehnoloki sistem se javlja kao deo ireg sistema i rezultat je integralnog

delovanja ljudi u raznim vrstama radnih procesa. On predstavlja delovanja svakog
radnog procesa poev od prostih do najsloenijih. Strukturu tehnolokog sistema
odreuju: sloenost tehnologije, sloenost proizvoda, i sistem upravljanja. U okviru
tehnolokog sistema vri se proces transformacije, ulazni elementi se transformiu u
eljeni oblik ili stanje. Pri izradi jednog proizvoda tehnoloki proces se deli na manje
delove, kao to su: postupci, operacije, zahvati, pokreti, i mikropokreti. Tehnoloki
sistemi mogu biti proizvodni, i neproizvodni.
Jedno od najbitnijih obeleja savremene proizvodnje je razgranienje izmeu
pripremnih i izvrnih poslova. Tako da se iz stepena razrade tehniko-tehnoloke
dokumentacije u nekom preduzeu moe suditi o nivou njegove organizovanosti. Pod
tehnikom pripremom se podrazumeva tehniko-tehnoloka organizaciona razrada
karakteristinih elemenata od kojih zavisi realizacija proizvodnih procesa, a samim tim
Strana
Master rad
i proizvodnih rezultata. Proizvodnja, kao celina, i jedinstven process, deli se na dve

grupe poslova, a to su:
poslovi pripreme proizvodnje, i

operativna, neposredna, tekua proizvodnja.
Pripremu proizvodnje (Slika 1) moemo podeliti na dve grupe:
tehniku pripremu, i
operativnu pripremu.
Slika 1. Priprema proizvodnje [8]

Tehnika priprema je neophodna za modernu industrijsku proizvodnju. Pod
tehnikom pripremom proizvodnje podrazumeva se skup aktivnosti tehnikotehnolokog i organizacionog karaktera, iji je osnovni cilj da se izvri takva priprema
proizvodnje da se na osnovu nje moe realizovati proizvodnja sa odreenim tehnikim i
ekonomskim rezultatima. Ovaj koncept tehnike pripreme dugo se zadrao u
industrijskim pogonima. Tehnika priprema sastoji se iz sledeih aktivnosti:
projektovanja i konstruisanja,
razrade tehnolokih postupaka,
konstruisanja specijalnih alata,
pripreme materijala,
izrade tehniko-tehnoloke dokumentacije,
radionike propreme proizvodnje, i
prouavanja rada i vremena.
Iz navedenih ativnosti se vidi da se poslovi nuno prepliu i na taj nain zadiru u

operativnu pripremu. Poslove tehnike pripreme, zbog svoje sloenosti, treba da rade
najkvalitetniji strunjaci. Pored toga tehnika priprema je centralni organ tehnikog
rukovodstva.
Razraena konstrukciona dokumentacija je podloga za tehnoloku pripremu. Na
osnovu ove dokumentacije vri se dalja razrada, odreuje se tano svaka pozicija i
svako radno mesto ta e raditi, vri se normiranje vremena, izbor radnika, maina,
alata, pribora, sirovina ili gotovih poluproizvoda kako bi se to efikasnije ( jeftinije i
kvalitetnije) proizveo proizvod koji e biti konkurentan na tritu.
Meutim, dananji koncept savremene proizvodnje predstvalja drugaiji nain
organizovanja tehnike pripreme. Tehnika priprema (Slika 2) po savremenom
konceptu organizacije deli se na:
operativnu pripremu, i
Strana
Master rad
razvojnu pripremu. [8]
Slika 2. Savremena organizacija tehnike pripreme [8]

Na osnovu ovog koncepta tehnika priprema postaje sector proizvodnje, a u
preduzeu se formira poseban sektor za razvoj proizvodnje. Ovaj sektor obuhvata
poslove razvoja (kao delo tehnike pripreme), sve vidove istraivanja, konstruisanja,
tehnolokih potreba, kadrova i ekonomije.
Tehnika priprema obuhvata:
plansku pripremu proizvodnje,

projektno-konstrukcionu pripremu proizvodnje,
tehnoloku pripremu, i
radioniku pripremu.
Planska priprema proizvodnje obuhvata skup poslova tehniko-tehnolokog i

organizacionog karaktera pripreme proizvodnje, koji su predvieni u fazi planiranja
proizvodnje. [8]
Projektovanjem se definiu osnovne tehnike karakteristike budueg proizvoda,
koje kao tehniki faktori utiu na poslovni uspeh, a ne mogu se menjati u samom
procesu izrade proizvoda. U fazi konstruisanja proizvod treba doneti odluke u sledeim
bitnim iniocima koji utiu na ekonomsku efikasnost njegove proizvodnje, kao to su:
izvor vrsta proizvoda,

izbor tehnikih i upotrebljivih karakteristika proizvoda,
izbor osnovnog i poonog materijala, i
izrada nomenklature i tehnikih normativa materijala.
Izbor tehnikih karakteristika proizvoda zasniva se na zahtevima potroaa. Iste

potrebe potroaa mogu se zadovoljiti proizvodima razliitih tehnikih karakteristika,
koje uslovljavaju i razliitu ekonomsku efikasnost njihove proizvodnje. Zato se pri
izboru tehnikih karakteristika proizvoda preduzee mora orijentisati na ona
konstrukciona reenja kojima se obezbeuju najpovoljniji ekonomski efekti, odnosno
najmanja ulaganja po jedinici rezultata poslovanja. Konstruktor bira one materijale koju
mogu da obezbede najbolje tehnike i upotrebne karakteristike budueg proizvoda, kao
i da omogue najekonominije troenje. [8]
Radionika priprema postoji na nivou pogona i organizovana je u vidu prirunih
skladita, odvojenih od hale. Radionika priprema prihvata: materijal, alat, specijalne
alate, pomoni pribor i dokumentaciju za proizvodnju, kao i sredstva line zatite na
Strana
Master rad
radu, rasporeuje ih na odreena mesta po proizvodnji, zatim vri kontrolu i odlaganje

predmeta do mesta naredne tehnoloke operacije. Nakon zavretka izrade proizvoda,
radionika priprema iste odlae u skladite gotove robe. [8]
Operativna priprema po novom konceptu organizacije proizvodnje pripada
pogonima proizvodnje. Na osnovu ovakve podele omogueno je svakom pogonu da ima
svoju operativnu pripremu proizvodnje.
Operativna priprema procesa proizvodnje se bavi planiranjem aktivnosti u
pripremi i proizvodnji kako bi se izvrio predvieni plan proizvodnje (realizacija).
Planira i lansira pripremu i nabavku sirovina, materijala i alata za odreeni plan
proizvodnje, priprema potrebnu dokumantaciju, otklanja zastoje i ekanja u proizvodnji,
prati i evidentira izvrenje operativnih planova proizvodnje.
Operativna priprema proizvodnje ima zadatak da za planirani proizvodni program
obezbedi potrebne koncepte, material, alat i dokumentaciju. Zapravo, ona mora
projektovanje proizvodnih planova preduzea da ostvari u proizvodnom procesu. Uloga
operativne pripreme je najsloenija kod serijske proizvodnje. Ove sloene zadatke u
procesu pripreme operativna priprema realizuje primenom savremenih metoda koje
meusobno povezuje sve funkcije u operativnoj pripremi.
Ista ova priprema poizvodnje treba da omogui da ogranienja, koja utiu na
proizvodnju, po mogunosti smanji i povea proizvodne mogunosti proizvodnog
sistema. Pored toga, u okviru operativne pripreme treba razviti poslove praenja toka
proizvodnje, praenje utroaka materijala, radnog vremena i rokova isporuke gotovih
proizvoda. Isto tako, na osnovu povratnih informacija i tehnike dokumentacije, koja se
vratila iz proizvodnje, prave se analize koje e posluiti za uporeivanje podataka
prema planu proizvodnje. Znaaj operativne pripreme proizvodnje moe se sagledati
kroz aktivnosti:
organizovanje ispouke gotovih prozivoda,

racionalnom korienju kapaciteta i ljudskih resursa,
obezbeenjem materijala,
kontrolom proizvoda,
obradom povratnih informacija, i
upravljanjem proizvodnjom.
Pri organizovanju posla na radnim mestima operativna priprema treba da omogui

takvu organizaciju radnih mesta koja e obezbediti prelazak sa otvorenog tipa radnog
mesta na zatvoreni i stabilizovani tip. Na taj nain radna mesta e biti dobro snabdevena
tehnikom dokumentacijom, materijalom, i informacijama.
U dananjoj operativnoj pripremi proizvodnje skoncentrisane su dve osnovne
grupe radnih aktisnosti, a to su:
operativno planiranje proizvodnje i

upravljanje proizvodnjom.
Operativno planiranje proizvodnje obezbeuje planiranje poslova u pripremi i

proizvodnji koje treba realizovati prema odreenoj dinamici proizvodnje. Ona se sastoji
iz:
operativne konstrukcije i tehnoloke pripreme, i

operativnog planiranja i snabdevanja proizvodnje.
Strana
Master rad
Zadaci operativne pripreme proizvodnje odnose se na poslove u pripremi i

proizvodnji, koje treba realizovati da bi se ostvario plan proizvodnje, a u te uslove
ubrajamo:
operativno planiranje proizvodnje,

terminiranje,
pripremu materijala,
lansiranje poslova,
pripremu proizvodne dolkumentacije,
otklanjanje zastoja u proizvodnji, i
praenje i evidentiranje realizacije operativnih planova proizvodnje.
Navedeni poslovi u okviru operativnog planiranja proizvodnje mogu se po svojoj

strukturi svrstati u etiri osnovne kategorije poslova:
terminiranje (odreivanje rokova za izradu),

lansiranje poslova u proizvodnji i obezbeivanja potrebnim alatom,
materijalom, dokumentacijom i radnom snagom,
dispeiranje u proizvodnji radi otklanjanja kadrova, uskih grla i drugih
smetnji u proizvodnim tokovima, i
praenje izvrenja operativnih planova pripreme i njihovo evidentiranje u
odreene tehnike tabele.
Upravljanje proizvodnjom treba da obezbedi optimalne rezultate radnog procesa

prema planiranim, oekivanim, rezultatima rada. Zato se rezultati rada prate iz jednog
centra koga nazivamo operativnom pripremom proizvodnje. Dananja organizacija
operativne prireme proizvodnje zasniva se na savremenom konceptu organizovanja
proizvodnje kao sistema. Po tom konceptu operativna priprema neposredno je locirana
u samu proizvodnju. Znai, organizaciono planiranje primreme proizvodnje pripada
pogonima proizvodnje.
Razvojna priprema predstvalja upravljanje proizvodnjom na radnom mestu. Ova
priprema predstavlja poseban organizacioni oblik rada ili posebnu jedinicu unutar
proizvodne radionice. Cilj ovakvog organizovanja pripreme proizvodnje je da se
upravljanje proizvodnjom priblii radnom mestu. Na taj nain se bolje i efikasnije
realizuje planirani obim proizvodnje propisanog kvaliteta. Funkcije razvojne pripreme
proizvodnje su:
razvoj proizvoda,
razvoj kapaciteta,
razvoj tehnologije,
razvoj sistema kvaliteta,
prototipska radionica,
razvoj marketinga, i
razvoj menadmenta.
Osnovni tipovi proizvodnje su:
pojedinana proizvodnja,
masovna proizvodnja, i
serijska proizvodnja.
Strana
Master rad
Pojedinanu proizvodnju karakterie vrlo mala proizvodnost i niska

standardizovanost proizvoda, jer se proizvodi prilagoavaju zahtevima kupca, i
proizvodnja se specificira prema tehnikim zahtevima (planovima, konstrukcijama,
nacrtima). Tehnologija proizvodnje, normativi materijala i potrebni alati reavaju se
nakon ugovaranja posla. Kalkulacija se radi procenom potrebnog materijala i rada.
Pojedinana proizvodnja se javlja u dva vida, a to su: proizvodnja po projektu
(narudbini), i proizvodnja istog tipa proizvoda, ali u varijantama reenja koja se
znaajno razlikuju. Proizvodnja po projektu ili narudbini je takav tip proizvodnje ili
usluga koji se obavlja samo jednom, i to za odreeni posao, i mala je verovatnoa
njenog ponavljanja. Proizvodnja istog tipa proizvoda u varijantama koje se znaajno
razlikuju je ipak povoljnija u odnosu na pojedinani oblik proizvodnje prema projektu
jer se kod ove proizvodnje pojedini sklopovi, odnosno, operacije na izradi proizvoda
ponavljaju sa izmenjenim zahtevima. Pojedinana proizvodnja orijentisana je na
proizvodnju malih koliina proizvoda, i to po narudbinama. Pojedinana proizvodnja
radi, po pravilu, bez zaliha gotovih proizvoda, za poznatog kupca (intenzivno
ukljuivanje kupaca, esto se realizuje kod kupca, a ne u fabrici), i ne obnavlja se u
narednom periodu. Izrada unikatnog proizvoda najee traje dugo u fazama, koje se
odvijaju po projektnim reenjima. Karakteristika ove proizvodnje su visoka novana
ulaganja u projekat. Pojedinana proizvodnja se ne moe mehanizovati ili je
mehanizovanost neisplativa. Maine i oprema za izradu proizvoda su univerzalni,
odnosno ima veoma malo specijalizovanih maina. Radna snaga u pojedinanoj
proizvodnji je kvalifikovana, jer se esto moraju reavati razliiti problemi na razliitim
proizvodima, koji se nikada ne ponavljaju. U upravljanju pojedinanom proizvodnjom
poseban problem predstavlja preciznost planiranja jer se vreme od naruivanja do
izrade i isporuke proizvoda sve vie skrauje. Svaki komadni proizvod razlikuje se od
prethodnog po konstrukciji i tehnikim uslovima. Svaki pojedinani proizvod zahteva
posebnu pripremu, tehniku dokumentaciju, posebno organizovanje i voenje izrade. Za
svaki proizvod rade se projekti, a razrauju se putem skica. Pojedinana proizvodnja je
zastupljena u izradi: brodova, kosmikih letilica, stambenih zgrada, mostova, itd. Ona je
prisutna i u zanatskoj proizvodnji, kao to je izrada konfekcije po meri, za odreenu
osobu. Kontrola se odvija putem nadzora, odnosno sticanja uvida u svaku fazu ili
postupak od strane ovlaenih organa. Kontrola je oteana zbog nemogunosti
uporeivanja unikatnog proizvoda sa nekim prethodnim proizvodom.
Masovna proizvodnje se karakterie po proizvodnji jednog proizvoda ili slinih
proizvoda u velikim koliinama. Ona je kontinuirana, to zahteva stvaranje uslova za
permanentnu proizvodnju. Masovna proizvodnja zastupljena je u izradi irokog spektra
proizvoda. Masovna proizvodnja moe biti: kontinualna (lanana) i diskontinualna
proizvodnja. U masovnoj proizvodnji radi se sa specijalizovanim mainama i opremom,
odnosno, ne postoje univerzalne maine, jer se proizvodnja odvija po lananom sistemu.
Ona radi sa zalihama (materijala i proizvoda), proizvodi za nepoznatog kupca i oslanja
se na oekivanu tranju, koju treba permanentno istraivati. Otuda se javlja potreba, da
se, paralelno sa masovnom proizvodnjom, primenjuje i marketing koncept, od kojeg u
najveoj meri zavisi ta e se i koliko proizvoditi. Marketing i sposobnost osvajanja i
zadravanja trita, presudni su za opstanak takve vrste proizvoaa. Ljudski resurs u
masovnoj proizvodnji je kvalifikovan jer je proizvodnja automatizovana, pa se radna
snaga preteno koristi u manuelnim poslovima.
Potreba za smanjenjem trokova proizvodnje dovela je do serijske proizvodnje.
Serijska proizvodnja je takav vid proizvodnje koji se svrstava izmeu pojedinane i
masovne proizvodnje. Ovde se proizvodi ne izrauju pojedinano, ni kontinuirano, ali
Strana
Master rad
ni masovno, ve u odreenom broju, tj. seriji. Zbog toga, ona delimino nosi
karakteristike pojedinane, a delimino masovne proizvodnje. Karakteristike
pojedinane proizvodnje nosi zbog toga to se radi pojedinana serija, a masovne zbog
toga to se u jednoj seriji proizvodi vea koliina istih ili slinih proizvoda. Radna
snaga u serijskoj proizvodnji je kvalifikovanija u odnosu na radnu snagu u masovnoj
proizvodnji. Maine su univerzalne to smanjuje trokove proizvodnje. Poseban
problem u serijskoj proizvodnji predstavlja odreivanje veliine proizvodne serije,
tempiranje vremena proizvodnje, i potrebnog nivoa zaliha. U serijskoj proizvodnji
posebna panja prizvodnog menadmenta se usmerava na tehniku pripremu odreene
serije, pripremu radnih mesta i maina za odreene serije, te pripremu nove serije.
Upravljanje proizvodnjom se uglavnom svodi na:
planiranje proizvodnje,
upravljanje procesom proizvodnje, i
kontrolu procesa proizvodnje.
3.2. CAD/CAM SOFTVERI U INDUSTRIJI

Postoji mnogo dostupnih programa u softverskoj industriji koji proizvode
CAD/CAM softverske pakete.
Tabela 1. Podela CAD sistema
RASPON CENE
SOFTVERI
OSOBINE (za navedenu

cenu)
CATIA
Vrhunski (High End)
Srednje klase (Mid

Range)
Nie klase (Low End)
CADDS 5
IDEAS
PTC Creo
UNIGRAPHICS
INVENTOR
MECHANICAL
Modeliranje i tehniki crtei
DESKTOP
Pro/DESKTOP
SOLIDEDGE
SOLIDWORKS
Modeliranje i tehniki crtei
AutoCAD
Tehniki crtei
Podela mainskog CAD/CAM softvera (Tabela 1) na grupu high-end i mid-range

softvera predstavlja anahronizam koji slabije upuene dovodi u zabludu da mid-range
reenja nisu dovoljno mona da bi se njima savladali sloeni problemi i da je high-end
neto emu treba da tee svi koji to mogu da priute. [1]
High-end CAD softveri su proizvodi kompetentni za izvrenje veoma tekih
proizvodnih problema i/ili poseduju izmerljivu sposobnost u odnosu na mid-range
konkurentske softvere. Proizvoai hidh-end CAD softvera imaju znaajno, veliko i
duboko iskustvo u implementaciji reenja kombinujui ih sa servisima i obukom. Midrange CAD softveri se najvie prodaju sa smanjenim konfiguracijama, gde dileri
sprovode obuku. High-end reenja su skuplja od mind-range. Sve dok postoji veliki broj
Strana
Master rad
high-end reenja opravdava se razlika u ceni, takoe postoji znaajan broj klasa
korisnika kojima su i high-end i mind-range prihvatljiva reenja. Postoji podela CAD
softvera po ceni od skoro besplatnih do preko deset hiljada dolara vrednih softvera.
Kategorije CAD softvera po ceni su: low-end, mid-range, i hidg-end softver. [1]
Na teritu low-end CAD proizvodi su pogodni za jednostavnije zadatke, upravo
nedostaje dovoljno sposobnosti i oni nalaze korisnike kojima je cena limitirajui faktor.
Kad je u pitanju cena u ovom segmentu trita ona tei da bude ispod dve hiljade
dolara po licenci. [1]
U mid-range reenjima nudi se potpunije 3D solid modelovanje i 2D crtaka
sposobnost i mogu inkorporirati izvesne napredne karakteristike veoma dobro. Ovi
proizvodi mogu posluiti kao osnova za druge komplementarne CAD aplikacije od
drugih proizvoaa. Mid-range proizvodi su bolja reenja za neke vrste dizajna, zavisno
od znaaja za stvaraoce i korisnike. Mid-range proizvoai su eleli da se fokusiraju
nna dodavanje mnogih mogunosti za svoju grupu korisnika, da bi kasnije preli na
najzahtevnije, gde su se high-end proizvoai snano uvrstili. Kako su se mid-range
proizvodi usavravali, razlika izmeu njih je postala jedva primetna. Ovaj segment
trita je procvetao poslednjih godina sa mnotvom proizvoda (SolidWorks,SolidEdge,
Autodesk Inventor, CARKEY, IronCAD) u razvijenosti verno ih pratei. Ovi proizvodi
nude u malom broju standardnih "Shrink-wrapped" konfiguracijama, sa cenom rangu
od 2.000 do 6.000 dolara po licenci. Korisnika obuka je dostupna preko korisnikih
kurseva. [1]
High-end trite je podruje posebnog sloja proizvoaa, koji ne nude samo CAD
proizvod sa siromanom funkcionalnou ve nude i irok spektar povezanih aplikacija,
ukljuujui CAM i CAE. Cena ovih sistema poinje na vrhu mid-range proizvoda i ide
preko 10.000 dolara po licenci zavisno od funkcionalnih zahteva. U klasu ovih softvera
spadaju: CATIA, NX, PTC. [1]
U praksi CAD softver se prodaje kao program sa osnovnim mogunostima uz
podrku varijanti drugih programa sa specijalizovanim sposobnostima.
Najfunkcionalniji CAD proizvodi omoguavaju osnovne modelske forme
parametarskog 3D solid modelovanja podravajui oba dela i visoke sklopove, isto tako
dobro kao i asocijativno 2D skiciranje. Iskustvo je pokazalo da su velike razlike u
mogunostima izmeu CAD proizvoda kratkotrajne. Vremenom svi veliki proizvoai
su postali bolji i bili su sposobni da izvre sve tee i tee zadatke. Nedavno su samo
high-end bili u mogunosti da manipuliu sklopovima od 10.000 delova. Sada postoji
nekoliko mid-range CAD proizvoda koji sa lakoom upravljaju sklopovima ove
veliine. Danas samo high-end proizvodi mogu da urade kompletnu digitalnu maketu
aviona ili ak avionskog nosaa. Postoje razlike izmeu mogunosti koje CAD
proizvoai mogu da dodaju svojim proizvodima i mogunostima koje oni izaberu da
dodaju svojim proizvodima. To je pitanje cene, konkurencije i zahteva trita. High-end
i mid-range CAD proizvoai, zato to imaju razliite prodajne kanale, kupce
(korisnike), istoriju i razvojne budete, prave razliite izbore u ovoj oblasti. Uzimajui
u obzir irok spektar mogunosti CAD proizvoda, postoje slinosti i preklapanja izmeu
mid-range i high-end proizvoda. Ali postoje takoe i neke sposobnosti, u praktinom
smislu, koje diferenciraju ove dve vrste proizvoda.
Jedna zajednika osobina high-end proizvodima je to da su oni do te mere
usavreni da su u mogunosti da ree veinu tipova problema. Za veinu korisnika highend proizvodi omoguavaju kompletna reenja. High-end proizvodi ukljuuju osnovne
funkcionalnosti podrane velikim mogunostima integrisanih aplikacija. Oni mogu biti
Strana
Master rad
konfigurisani za potrebe njihovih korisnika-od osnovnih delova i dizajniranih sklopova

do analiza, simulacija, proizvodnje i specijalnih procesa. Rezultat ovoga je da korisnici
mogu dobiti specifine alate koji su im potrebni za obavljanje njihovih poslova i da
mogu dodati sposobnosti ukoliko se njihove potrebe promene.
High-end proizvodi imaju proiren okvir za integraciju sa ostalim softverskim
proizvodima, ukljuujui inenjerske i poslovne aplikacije.
KBE (Knowledge Based Enineering) omoguava korisnicima i organizacijama da
samu njihove procese-specifine ekspertize u softverima-propagirajui utedu u
vremenu tokom dizajniranja, proizvodnom planiranju i proizvodnji.
High-end proizvoai troe vie nego mig-rang na istraivanja i razvoj u
poboljanjua alata za povrinsko modelovanje posebno usaglaavajui potrebe njihovim
velikih potroaa.
Proizvoai CAD softvera ne mogu nasumice stvarati proizvode u nadi da e
pronai trite na koje e ih prodati. Oni imaju ve razraen plan i ciljnu grupu
korisnika. Za high-end, istorijski je trite predstavljalo veliko preduzee koje ima
kompleksne proizvode, procese i probleme. Da bi zadovoljili ove korisnike oni
zapoljavaju veliki broj i skupo osoblje za prodaju, razvoj i konsalting. Oni se
fokusiraju na isporuivanje visoko kvalitetnih i kontinualno inovativnih proizvoda,
opravdavajui visoku proizvodnu produktivnost visokom cenom njihovih proizvoda.
Za ming-range, istorijski je trite predstavljalo one kompanije kojima je bio
potreban standardni CAD program. Mada su mid-range proizvoai znatno ulagali u
razvoj i istraivanje, njihova ulaganja su uglavnom bila fokusirana na obezbeenje
dobro doteranih mainstream mogunosti.
Mid-range ili high-end? Ne postoji apsolutni pobednik. High-end CAD reenje
ima brojne oblasti u kojima je jai od mid-range programa, zbog:
integracije sa ostalim proizvodnim softverom,

tehnologije zasnovane na znanju,
naprednog povrinskog dizajniranja,
specijalnih alata za dizajniranje,
kompleksnih alata za upravljanje projektima,
neprekidne inovacije softvera,
procene potreba,
strunog prenosa podataka,
prilagoavanja usluga potrebama preduzea,
konsaltinga,
napredne obuke,
globalnog prisustva, i
mogunosti upravljanja kompletnim reenjima.
Postoji nekoliko kriterijuma na koje je neophodno obratiti panju kada kupujemo

CAD/CAM sistem za proizvodna preduzea, a to su:
jednostavnost upotrebe,
dodatne karakteristike,
kompatibilnost,
benmark test,
Strana
Master rad
produktivnost i efikasnost,
cena,
demonstracija prodavca,
servis i podrka programa,
potrebe preduzea,
ukupan troak vlasnitva, i
budunost.
Jednostavnost upotrebe je glavni faktor kada se uzimaju u obzir novi CAD/CAM

sistemi. Ako je sistem teak za korienje krajnji korisnici nee moi da iskoriste
njegove optimalne potencijale. Maksimiziranjem mogunosti help-a, operateri postaju
mnogo efikasniji i opremljeniji za izvrenje buduih problema. Korisniki interfejs
trebalo bi da bude jasan, sa minimalnim skrivenim medijima kako bi korisnici mogli
brzo da izvre zadatke. Ponovljivost i produktivnost se mogu poveati dramatino kada
se funkcije lako dostupne sa minimalnim pretraivanjem.
Prednosti elektronskog transfera fajlova odnose se na eleminisanje troenja
vremena na papirnu dokumentaciju, ubrzavajui predstvaljanje proizvoda na tritu
minimizirajui pogreno tumaenje, vreme trajanja rezanja i trokove, dobivajui na
vreme povratnu informaciju od ljudi koji su ukljueni, uzimajui u obzir da se dobija
mnogo kompletniji skup podataka za proizvodnju proizvoda. Postoje dva osnovna tipa
fajla prevodioca, a to su: neutralni i direktni. Neutralni prevodioci konvertuju podatke u
generalni industrijski standard kao to su opti formati fajlova koji se razvijaju
upotrebom: IGES, STEP, STL, BMP, TIFF, JPEG, i ASCII. Direktni translatori prevode
podatke u CAD softverski zatiene formate, kao to su: ACAD DWG, PTC i
SOLIDWORKS PRT, I-DEAS MF1, i MF2.
Jedna od pomoi koja se moe koristiti pri selekciji CAD/CAM softvera je
banmark test, koji predvia referentnu taku sa koje izvoenje merenja moe biti
zapoeto. Ovo garantuje da kompanije imaju neophodan, traeni hardver/softver za
izvrenje zadataka, koji se na taj nain moe uraditi produktivnije.
Greke u dizajniranju i modelovanju pronaene kasno u proizvodnom ciklusu
generiu neeljene trokove kako u vremenu tako i u ponovnoj izradi ili preradi,
smanjujui efikasnost i preduktivnost. Treba teiti to produktivnijem radu, troenju to
manje vremena i napora odnosno njihovoj redukciji i na taj nain ostvariti to vei
profit i kroz to satisfakciju za zaposlene. Jedna vana karakteristika, dostupna kod
veine CAD/CAM softvera je sposobnost prilagoavanja biblioteke, familije delova,
podeavanje menija i programa koji uvaju pravila za dizajniranje i modelovanje
izvesnih komponenti.
Cena je jedan od najvanijih faktora pri kupovini sistema. Demonstracija
prodavca omoguava korisnicima da procene programe koristei line kriterijume.
Prvi korak u opravdanju CAD/CAM sistema za kompaniju je utvrditi ta
kompaniji zaista treba. Opravdanost se moe postignuti kroz analizu trokova tekuih i
buduih radova. Potencijalne kompanije trebaju sakupiti odreene informacije o broju
korisnika, redovnim satima upotrebe, dizajnu i izradi plana, procentu vremena
utvrenog na stvaranje i auriranje crtea modela i trokova dobiti.
Ukupni troak posedovanja sistema je zasnovan na vielanim faktorima koje
treba istraiti pre ulaganja u sistem. Osnovni troak je softver i njegove dodatne
karakteristike. Trokovi obuke imaju bitnu ulogu u celokupnoj ceni sistema. Kupac
Strana
Master rad
mora ukljuiti trokove obuke spoljnih profesionalaca ili interne obuke i vreme koje je
potrebno da bi korisnik postao produktivan.
Postoji mnogo dostipnih CAD/CAM softvera u industriji. Njihove karakteristike
su:
sposobnost 3D modelovanja,
mogunost modelovanja povrina,
alati za tehniko crtanje,
sistemske karakteristike,
opcije renderinga,
prevodioci,
servisi i podrke,
dodatne karakteristike,
operativni sistem,
opcije upravljanja fajlovima i podacima,
dostupnost biblioteke,
softverski partneri,
internet/intranet mogunosti,, i
zahtevi hardvera. [1]
3.2.1. CATIA
CATIA (Computer Aided Three-dimensional Interactive Application) je softverski
paket za CAD/CAM/CAE projektovanje nove generacije razvijen od strane Francuske
kompanije Dassault Systmes, 1977. godine.
CATIA V5 je program za kolaborativno projektovanje nove generacije, koji
integrie sve aspekte proces razvoja proizvoda. To obuhvata simultanu upotrebu
podataka i geometrijskih informacija, od koncepta proizvoda do definicije proizvodnog
procesa. CATIA omoguava simultani razvoj proizvoda kroz njegov "ivotni vek" i
njegov razvoj. CATIA V5 je razvijen na skalarnoj arhitekturi koja je uglavnom okrenula
ka interakciji iymeu korisnika i programa. Jednostavnost upotrebe programa CATIA
V5 zasniva se na novom grafikom okruenju, koje je razvijeno upotrebom Microsoft
Windows i Web tehnologija. To omoguava novim korisnicima dda uivaju u komforu
upotrebe poznatih Windows operacija, ime se postiu vea produktivnost i skraenje
vremena ovladavanja programom.
CATIA je programski paket koji korisniku prua reenja za kompletne proizvodne
procese, od konstrukcija, do analize i proizvodnje. CATIA je standardni softver, koji se
koristi u: vazduhoplovnoj industriji (Slika 3), industriji robe iroke potronje,
mainogradnji, a posebno u automobilskoj industriji (Slika 4), gde ovaj program koriste
najvei svetki proizvoai automobila kao to su: Mercedes, VW, AUDI, PEUGEOT,
CITROEN, kako i njihovi kooperenti.
Strana
Master rad
Slika 3. Motor aviona [16]
Slika 4. Automobil [17]

Koncepcija CATIA V5 sistema se zasniva na principu modula, kao to su moduli
za: dizajn vrstih tela, moduli za razliite tipive dizajna pomou povrina, moduli za
NC, FEM (Finite Element Method) analizu. CATIA se u izdanju V5 sastoji od preko
150 modula koji se mogu nabaviti ili pojedinano ili u sklopu osnovnih predefinisanih
konfiguracija. Svaka CATIA konfiguracija sastoji se od odreenog broja modula i
namenjena je odreenoj grupi korisnika. Na svaku CATIA osnovnu konfiguraciju
mogue je dodati eljene module. CATIA obuhvata: CAD/CAM/CAE sistem, PDM
sistem, i sistem za simulaciju procesa.
Konfiguracije i moduli razdeljeni su u 3 platforme: P1, P2 i P3. Platforma P1
namenjena je korisnicima sa podruja mainogradnje gde je sloenost geometrijske
forme objekata koji se projektuje manje zahvetva. Platforma P2 nanjenjena je za sva
podruja projektovanja, analize i proizvodnje. Platforma P3 namenjena je
najzahtevnijm korisnicima i najveim korisnicima, koja sadri usko specijalizovane
module.
CATIA licenca vezana je za mrenu karticu, a moe da bude: "nodelock" (vezana
za jedan raunar) ili "floating" (mrena licenca). Izbor tipa licenciranja nema uticaja na
cenu softvera, pa je licenciranje u mrei mnogo fleksibilnije, pogotovo kada je re o
veem broju korisnika.
CATIA V5 (Slika 5) je izuzetno jednostavna za uenje i korienje. CATIA V5 sa
svojim razvojnim konceptom primene otvorene tehnologije nudi mogunost
Strana
Master rad
nadogradnje sistema sa "Know-how" tehnologijom sopstvene firme u samo jezgro

softvera i na taj nain moe da podigne kvalitet izrade proizvoda i ubrza proizvodni
proces. [1]
Slika 5. CATIA V5[18]

3.2. 2. SOLIDWorks
SOLIDWorks (Slika 6) je softverski paket za modelovanje solida koji radi
naoperetivnom sistemu Microsoft Windows. SOLIDWorks je razvila Francuska
kompanija Dassault Systmes SolidWorks Corp. SOLIDWorks trenutno koristi 2
miliona inenjera i dizajnera u 165.000 kompanija irom sveta.
Slika 6. SOLIDWorks [19]

Rad sa CAD softverom pored izrade trodimenzionalnih modela, sastoji se i od
analize osobina proizvoda kroz razne simulacije, izradu tehnike dokumentacije i
upustva, kao i upravljanje dokumentima koji nastaju u procesu projektovanja.
SolidWorks familija alata ini vei broj softverskih komponenti koje funkcioniu u
integrisanom okruenju SolidWorks korisnikog interfejsa, premda neke od njih mogu
da rade i kao nezavisne softverske celine. Ovaj softver moe da poseduje: CAD, CAM,
CAE, i PDM (Product Data Management). Za CAD je zaduen SolidWorks, dok je za
Strana
Master rad
CAM najpogodniji SolidCAM. Cosmos Works je nekad postojao kao zaseban CAE
program za sve vrste prorauna i simulacije metodom konanih elemenata. Za
manipulaciju projektnom dokumentacijom je zaduen SolidWorks Enterprise Product
Data Management. Svi ovi programi su integrisani u sam SolidWorks tako da se sve
odigrava u jednom prozoru. Pokretanjem SolidWorks-a korisnik dobija samo nove
toolbar-ove i padajue menije unutar osnovnog prozora u kojem je zapoeo rad. Za
kupca je najvanija cena softverskog paketa. Iako se sastoji od velikog broja modula
namenjenim specifinim zadacima kao to su na primer rad sa limom (Sheetmetal) ili
zavarenim konstrukcijama (Weldments), rotiranje cevnih i elektro-instalacija (Routing),
simulacija procesa i kreiranje sklopova ili rending foto-realistinih modela i animacija
za potrebe marketinga, veina modula se ne dokupljuje posebno. U najjefnitijoj
konfiguraciji u sastav softvera ulaze i mnogi napredni moduli kao to su MoldTools-alat
za izradu kalupa za livenje, MoldflowExpress-namenjen simulaciji procesa izlivanja
plastike. [1] Na Slici 7 prikazano je modelovanje zupanika u softveru SolidWorks.
SolidWorks obuhvata: SolidWorks 3D CAD, proraun i simulacije, i upravljanje
dokumentacijom.
Slika 7. Modelovanje zupanika [20]

SolidWorks 3D CAD nudi kompletnu 2D i 3D CAD softversko reenje iz oblasti
mainskog projektovanja, prorauna, simulacije proizvoda, i upravljanje
dokumentacijom. Bez obzira na veliinu predduzea, moemo sami odabrati alate koji
su nam neophodni za unapreenje kvaliteta proizvoda i efikasnosti poslovanja.
SolidWorks se sastoji iz aplikacija kao to su: Part Desing, Advenced Assembly,
SolidWorks drawing, Free Form Surfacing, Surface Healing, Mold tools, Sheet metal
desing, Weldment desing, SWIFT, Manufacturing chencking, FeatureWorks, Parts
library, Scan to 3D, SolidWorks eDrawing Professional, Simulation premium,
SolidWorks Flow Simulation, SolidWorks Motion Simulation, itd. Part Desing slui za
simulaciju delova.
Strana
Master rad
Advenced Assembly je aplikacija za rad sa velikim i sloenim sklopovima, koja

slui za precizno pozicioniranje delova u sklopu, to znaajno tedi vreme i novac.
SolidWorks drawing slui za izradu tehnike dokumentacije (radioniki i sklopni
crtei).
Advenced surfacing predstavlja standard za industrijski dizajn, koji ima znaajnu
ulogu u brodogradnji i koji ima sve vei znaaj u proizvodnji plastike.
Surface Healing predstavlja automatsku regeneraciju povrina koja omoguava
korienje 3D povrinskih modela i zapreminskih modela iz drugih 3D CAD sistema,
kao i specijalizovanih dizajnerskih paketa skoro bez ikakve intervencije korisnika.
Mold tools u svom osnovnom modulu nudi funkcionalnost za izradu alata za
livenje plastinih masa, preciznog liva, livenje obojenih metala, i kokila za livenje
elika.
Sheet metal desing u svom osnovnom modulu sadri mone alate za izradu
kompleksnih delova od lima. Nakon kreiranja modela automatski daje razvijenu povr i
izraunava deformacije usled savijanja. Takoe daje jasan i jednostavan nain da se na
crteu prikazuje i smer savijanja, tako da se nee desiti da radnik napravi kart deo,
zbog toga to nije razumeo dokumentaciju.
Manufacturing chencking je skup alata za proveru tehnologinosti delova koji
omoguava inenjerima i projektantima da u ranijim fazama projektovanja prepoznaju
greke u geometriji, koja dovodi do smanjenja trokova proizvodnje.
Parts library predstavlja bazu standardnih delova koja omoguava automatsko
poyicioniranje komponenti u sklopu.
Scan to 3D predstavlja uvoz mree taaka sa 3D skenera i kreiranje povrinskih i
zapreminskih solid modela.
SolidWorks Flow Simulation je moan softver za simulaciju strujanja fluida i
termalne analize koji je potpuno usaglaen sa SolidWorks softverom.
3.2.3. SOLIDCAM
Razvoj SolidCAM trajao je desetak godina. U jednom trenutku kompanija je
preispitivala svoje poslovanje i dola do zakljuka da joj se ne isplati rad sa CAD-om,
pa se usmerila na razvoj CAM softvera. Kako CAM bez CAD-a ne slui niemu, firma
je zakljuila sa joj treba strateki partner u ovoj oblasti i odabrala SolidWorks. Od tada
SolidCAM nastupa na tritu zajedno sa SolidWorks-om sa kojim pored stratekog
partnerstva i istog prefikasa u imenu, deli i slian korisniki interfejs, to znai da iz
samog SolidWorks-a mogu definisati sve neophodne putanje alata koristei CAD model
kreiran u SolidWorks-u, ime se eliminie potreba za naputanjem SolidWorks-a i
prelazak u nezavistan CAM paket.
Sve opcije i alati SolidCAM-a se mogu odabrati sa podajueg menija, paleta alata
ili sa dodatnog stabla koje se nakon instalacije SolidCAM-a pojavi. SolidCAM koristi
model kreiran u SolidWorks-u za definisanje putanje alata , to omoguava da se nakon
izmena na samom solid modelu, izvri automatsko generisanje nove putanje alata.
Najvea prednost SolidCAM-a je mnotvo izuzetno monih alata za definisanje vrlo
sloenih putanja uz uvek prisutnu jednostavnost.
Osnovna karakteristika SolidCAM-a (Slika 8) je lako i brzo definisanje
koordinatnih sistema, pripremka, putanje alata, i simulacija obrade.
Strana
Master rad
Slika 8. Okruenje SolidCAM [21]

3.2.4. NX
Istraivanja su pokazala sa ak oko 80% korisnika ima potrebu za jednostavnijim
i jeftinijim reenjima. Zbog toga je UGS-ov softver razvijen kroz dve glavne gran, s tim
to je softver razvijen u jednom Parasolid jezgru, pa se projekat zapoet u jednom od
njih moe nastaviti u drugom. NX u sebi objedinjuje CAD, CAM i CAE aplikacije, dok
je za PDM zaduen softverski paret Team Center. Kompanija Simens je u januaru 2007.
godine kupila korporaciju UGS. Kompanija Simens je kombinovanjem sopstvenog
znanja i iskustva iz oblasti industrijske automatizacije i UGS-ove PLM platforme
ponudio bra, bolja i efikasnija reenja svojim korisnicima. NX pokriva itav PLM
(Product Lifecycle Management) ciklus, a firma UGS je jedini proizvoa koji u svojoj
softverskoj grani ima meunarodno kompatibilne middle-range i hing-end programe.
Tako je mogue razviti pojedine segmente proizvodnje na Velocity platformi, a ti
rezultati se po potrebi bez problema mogu ukljuiti u NX-ov PLM ciklus i obratno. Ova
razmena informacija izmeu platformi je vana iz praktinih razloga. Nije opravdano
korienje skupog i kompleksnog reenja kao to je NX u svakoj situaciji.
Kompanija Simens PLM softwere nudi sledee proizvode: NX (Slika 9),
Teamcenter, Tecnomatix, Velocity series, PLM Components, Solid Edge.
Strana
Master rad
Slika 9. NX [22]
NX je generacija digitalnih proizvodnih razvojnih sistema koja omoguava i
pomae kompanijama transformaciju "ivota proizvoda", koja obuhvata ceo razvojni
proces, ukljuujui projektovanje i dizajniranje proizvoda, proizvodnju i simulaciju.
Industrijal Desing and Styling predstavlja kompletan set fleksibilno kreiranih
oblika i alata za analizu, koja predstavlja jedan integrisani deo kompletnog digitalno
proizvodnog razvojnog reenja.
Package Desing predstavlja idealan alat za formiranje izazovno dizajniranih
paketa, ambalaa, od strane dizajnera u industriji hrane i pia.
Mechanical Desing predstavlja mainsko reenje koje omoguava da izaberete
alate i metodologiju koje e biti najbolje reenje za direktan rad sa dizajnerskim
proizvodima drugih CAD sistema.
Elecromechanical System Desing ubrzava dizajniranje elektromehanikih reenja
koja integrie mehanike, elektrine i elektornske komponente.
Mechanical Simulation omoguava inenjerske simulacije, kao to su: analiza
raspodele napona i deformacija, strujanje radnog fluida, interakcija radnog fluida i
vrstih delova proizvoda ili konstrukcija.
Tooling and Fixture Desing predstavlja aplikaciju koja poveava dizajnersku
produktivnost i efikasnot u proizvodnji, koja se ogleda u izradi veoma preciznih alata i
pribora, i kalupa za livenje.
3.2.4.1.Teamcenter
Teamcenter (Slika 10) je sastavni deo NX-a, koji predstavlja softver zaduen za
poveivanje svih procesa, pruanje podataka uesnicima u proizvodnji i upravljanje
tehnolokom birokratijom. Zahvaljujui Teamcenter-u svi timovi su povezani i bilo koji
uesnik moe u svakom trenutku da vidi ta rade ostali lanovi timova. Ako proizvod
ima greku u dizajnu stigne do tehnologija koji e ga vratiti na doradu, bie izgubljeno
Strana
Master rad
previe vremena. Teamcenter funkcionie kroz mreu, povezivajui fiziki udaljene

raunare. Sve promene se automatski auriraju.
Teamcenter omoguuje povezanost informacija tokom celokupnog ivotnog
ciklusa proizvoda, tj. Od predloga proizvoda, razvoja, proizvodnje, prodaje, isporuke,
promene, pa ak do reciklae proizvoda. [1]
Slika 10. Okruenje Teamcenter [23]

3.2.4.2. Tecnomatix
Tecnomatix (Slika 11) je obiman portfilio digitalnih proizvodnih reenja koji nam
donosi inovacije, povezivajui sve proizvodne discipline sa proizvodnim inenjerstvom,
od planiranja procesa i dizajniranja, simulacije procesa i provere tanosti, do same
izrade.
Slika 11. Okruenje Tecnomatix [24]

Strana
Master rad
3.2.4.3. Solid Edge

Solid Edge (Slika 12) je optimalno reenje za mala i velika preduzea u kojima postoji
veliki broj projektanata i konstruktora. Solid Edge sadri preko dvadeset modula za
obavljanje specifinih zadataka, pa cena prilino varira u zavisnosti od potreba
korisnika. Pojedini napredni moduli su ak skuplji od osnovne varijante glavnog
programa. Modelar je namenjen za crtenje i modelovanje delova koji se mogu povezati
u sloenije sklopove primenom assembly modula. Jedan od najkorisnijih je modul koji
sadri bazu podataka sa modelima standardnih delova. [1]
Slika 12. Okruenje Solid Edge [25]

3.2.5. PTC CREO
Creo je familija softvera za dizajn proizvoda koji koriste proizvoai. Razvijen je
od strane PTC-a (Parametric Technology Corporation). Familija softvera Creo se sastoji
od razliitih aplikacija sa specijalnim opcijama za razvoj proizvoda. Creo radi na
operativnom sistemu Microsoft Windows. Creo sadri aplikacije za: 2D i 3D
projektovanje, 3D modelovanje, elemente za analizu i simulaciju, ematski dizaj,
ilustraciju i vizuelizaciju. Softvere Pro ENGINEER, CoCreate i Product viev zamenila
je familija softvera Creo. PTC Creo poeo je da se razvija 2009. godine pod nazivom
Project Lightning at Planet PTC. Oktobra 2010. Godine PTC menja svoj naziv
proizvoda u Project Lightning at Planet to be Creo. Prva verzija PTC Crea putena je u
promet juna 2011. godine.
PTC Creo (Slika 13) je softverski proizvod kompanije PTC predstavlja skup
programa koji se koriste za projektovanje, analizu i proizvodnju gotovo neogranienih
vrsta proizvoda. U konvencionalnim tehnologijama, projektovanje tehnolokog procesa
obrade nekog dela zahteva angaovanje konstruktora, tehnologa, kontrolora, kao i
neposrednih izvrilaca. Uvoenjem CNC tehnologije u proizvodni proces, navedene
aktivnosti dosta su pojednostavljene, odnosno najvie aktivnosti izvodi programer,
ostalo maina. U potrebom CAD programskih sistema za generisanje 3D solid modela,
uinjen je veliki korak unapred, jer pomou CAM softvera na osnovu CAD modela
generie se putanja alata i automatski pravi program u NC kodu za odgovarajui
podprocesor maine.
Strana
Master rad
Slika 13. Okruenje PTC Creo [26]

3.2.6. Autodesk Inventor
Autodesk Inventor (Slika 14) je softver kompanije Autodesk, koji je
trodimenzionalni mehaniki CAD dizajnerski softver za kreiranje 3D digitalnih
prototipova korienog u: dizajnu, vizuelizaciji i simulaciji proizvoda. Autodesk
Inventor omoguava simulaciju ponaanja proizvoda u ranom periodu razvojnog
procesa, to daje mogunost proizvodnje naprednih i kvalitetnih proizvoda, dok se sa
druge strane smanjuju proizvodni trokovi i vreme koje je potrebno da proizvod stigne
do kupca. U Autodesk Inventor-u je mogue uraditi: simulaciju, vizuelizaciju,
animaciju, razne analize i grafike koji pomau u smanjivanju greaka, trokova, a
samim tim i vremena izrade. Mogue je kreiranje sklopova i detaljne analize elemenata
i njegovo funkcionisanje u realnom okruenju. Autodesk Inventor je idealan za 3D
modeliranje: maina, postrojenja, opreme, elektro-mehanikih ureaja, koji se najvie
koriste u mainskoj i elektro industriji.
Slika 14. Okruenje Autdesk Inventor [27]
Strana
Master rad
3.2.7. AutoCAD
AutoCAD je najpoznatiji softver koji se koristi za projektovanje. AutoCAD je
proizvod kompanije Autodesk, koja proizvodi vie softvera koji su namenjeni za
projektovanje u raznim industrijama, kao to su: mainska, graevinska, elektro,
saobraaj, geodezija i kartografiji.
AutoCAD je projektantski paket namenjen irokoj nameni koja podrava
dvodimenzionalno projektovanje kojim se zamenjuje klasino projektovanje na papiru i
trodimenzionnalno modeliranje kompleksnih objekata. Ovaj softver poseduje veliku
preciznost koja moe ii do milimikrona i automatskim raunanjem koji zadovoljava i
stroge standarde. Kotiranje automatski sledi dimenzije obraenog modela. AutoCAD
omoguava default stil kotiranja pod oznakom ISO-25 za metrike tipove crtea i
standard za engleske tipove crtea.
AutoCAD (Slika 15) koristi dwg format datoteke. Korisniki interfejs AutoCADa je slian interfejsu veine programa koji funkcioniu u okviru Windows okruenja to
olakava rad svakom korisniku koji je imao iskustvo sa bilo kojim Windows
programom. U AutoCAD-u se mogu vriti prorauni: mase, zapremine, povrine i
teine tela, i razni drugi prorauni. Takoe mogu se vriti razne animacije.
Slika 15. 3D model u AutoCAD okruenju

3.2.8. AutoCAD Mechanical
AutoCAD Mechanical je program namenjen za industriju, koji je zamiljen da
ubrza proces projektovanja maina i ureaja. Ukljuuje sve fukcionalnosti programa
AutoCAD programa, i poseduju grupu alata za automatizaciju reavanja zadataka iz
oblasti mainskog inenjerstva, kao to je generisanje komponenti maina,
dimenzionisanje i izradu specifikacije materijala. AutoCAD Mechanical obezbeuje
biblioteku sa vie od 700 000 standardnih delova, podrava najpoznatije tehnike
standarde i omoguava korisnicima izradu detalja i dokumenata za digitalni prototip
kreiran programom Autodesk Inventor. AutoCAD Mechanical omoguava reenja koja
smanjuju vreme izrade nekog crtea i napor inenjera.
AutoCAD Mechanical je program namenjen za: interaktivno mainsko crtanje u
2D i 3D oblasti, simulaciju i optimizaciju. Osnova programa AutoCAD Mechanical je
AutoCAD. Namena programaje potpuno prilagoena nainu rada i izgledu AutoCAD-u,
potrebama 2D projektovanja, konstruisanja ili crtanja u mainskoj struci. U AutoCAD
Mechanical-u mogue je uraditi razne proraune mainskih elemenata kao to su
Strana
Master rad
prorauni: opruga, optereenja vratila i osovina, kotrljajuih leaja, bregastih

mehanizama, itd u skladu sa razliitim industrijskim standardima.
Korisniki interfejs AutoCAD Mechanical-a je veoma slian interfejsu AutoCADa. AutoCAD Mechanical sadri sve komande kao i AutoCAD, samo je malo proiren.
Mogue je crtanje standardnih elemenata u ravni, kao to su: viljci, ivije, kotrljajui
leaji, voice, zaptivke, opruge, vie tipova kontinualnih, stepenastih rupa i otvora,
ventila i elinih profila. AutoCAD Mechanical (Slika 16) omoguuje i proraun
vratila, kuglinih leaja, momenata inercije, ugiba grede, i primenu metode konanih
elemenata u 2D-u.
Slika 16. Modelovanje objekta u okruenju AutoCAD Mechanical-u [27]
3.3. CAD/CAM SISTEMI

3.3.1. Razvoj CA tehnologija
Projektovanje geometrijskih objekata predstavlja interaktivni proces ostvaren na
relaciji ovek pomona sredstva za projektovanje u kome projektant ureuje i menja
odreene elemente u modelu koji gradi i prilagoava ih u skladu sa unapred definisanim
funkcionalnim zahtevima. Poto u najveem broju sluajeva nije mogue dobiti
potpuno zadovoljavajue reenje, proces projektovanja se vri uz potrebne korekcije, pa
je po svojoj prirodi iterativan. Izlaz iz procesa projektovanja je strukturalni opis koji se
obino javlja u vidu elektronskog zapisa, dokumenta, crtea ili plana objekata. Postoje i
mogunosti za izraunavanjem nekih osobina projektovanog objekta ili procesa, kao to
su zapremina, masa, povrina, jaina naponskog stanja, itd. Projektanti se bave pitanjem
kakvi neki objekti i procesi treba da budu, u cilju zadovoljenja postavljene funkcije
kriterijuma. Osnovna inenjerska aktivnost projektanta je da vri sintezu raspoloivih
znanja, vetina i tehnologije, da bi se, putem projekta, definisali odreeni proizvodi. U
Strana
Master rad
istoriji ima mnogo primera realizovanja ambicioznih projekata, kao to su npr. izgradnja
piramida, Kineskog zida, puteva, vodovoda, savremenih arhitektonskih objekata,
vasionskih letelica, raunara, i tehnolokih sistema. Ovi proizvodi su sintetizovani od
strane oveka, ali u zavisnosti od sloenosti problema njihovog projektovanja, ne uvek
sa unapred definisanim postupkom. Projektom nije moglo biti sve predvieno, nego ih
je ovek reavao prilagoavajui se novonastalim problemima, te je inenjersko
projektovanje u osnovi heuristiko. Danas se tei visokoj elaboraciji projekata.
Pribliavanje lingvistike teorije i teorije procesiranja informacija je trend koji e u
budunosti imati kljunu ulogu u determinizaciji procesa projektovanja virtualnih
objekata, to se moe postii jedino raunarskim tehnologijama. [5]
Istorija projektovanja je istorija ljudske civilizacije. Projektovanje kao najvii
mentalni proces u domenu razvoja civilizacije kroz istoriju, bio je privilegija izrazito
umnih ljudi. U 16. veku Dekart uvodi koordinatnu geometriju u dvodimenzionalnom
prostoruravni. Gotovo istovremeno Ferma gradi svoju geometriju u
trodimenzionalnom prostoru. Poslednja etiri veka oznaavaju procvat teorije
projektovanja zasnovane najpre na dostignuima matematike, informatike i
eksperimentalnog istraivanja. Taj period je karakteristian po uspenoj implementaciji
raznih projekata u tehnikom domenu. Zasnovane na klasinom znanju, mnoge
koncepcije pretvarale su se u koncept, to je ostavilo traga kako u mainstvu, tako i u
graevinarstvu, arhitekturi, saobraaju, i elektrotehnici. Najbolja dostignua iz tog
perioda postala su osnova za projektovanja koja e se koristiti i u narednim periodima,
dok neki projekti jo ekaju realizaciju. U 20. i poetkom 21. veka svedoci smo
projektovanja izuzetno sloenih sistema i procesa, iako do danas nije izgraena opta
teorija projektovanja. Kraj dvadesetog veka je bio oznaen po praktinim rezultatima
koji su doneti na osnovu automatizacije postupaka projektovanja, u oblasti: prorauna,
dvodimenzionalnog 2D crtanja, i trodimenzionalnog 3D modeliranja. [5]
Primena raunara donela veliko skraenje vremena projektovanja, preciznost, i
kvalitet dobijenih reenja. Projektovanje je proces u kome se za reavanje odreenih
problema, kao polazne osnove, mogu posluiti ve razvijene metode i sistemi. Koristei
mo raspoloive raunarske tehnologije i novih metoda, integracijom znanja i aktivnosti
inenjera projektanta i ekspertnih sistema, oznaava se nova faza u razvoju opte i
posebnih teorija projektovanja. Osnovne karakteristike nove generacija inenjerskih
sistema:
realizacija sloenih funkcija sa visokim stepenom fleksibilnosti i

automatizacije,
visoka produktivnost, kvalitet i pouzdanost, i
minimizacija uloenog resursa u proces realizacija cilja.
Osnovna aktivnost projektanta je da vri sintezu raspoloivih znanja, vetina i

tehnologije da bi se definisali proizvodi. Probleme projektovanja je mogue
klasifikovati na sledei nain:
Za reavanje odreenih problema postoji strukturiran algoritam zasnovan

na poznatom formalnom jeziku. Iako su ovi problemi deterministikog ili
stohastikog karaktera, njihovo reavanje je omogueno manuelnim ili
raunarskim putem.
U drugu klasu spadaju problemi koji nemaju razvijenu algoritamsku
strukturu reavanja. U tom sluaju, nedovoljna je baza znanja za
Strana
Master rad
odgovarajuu oblast reavanja. Projektant tada sam reava problem kroz

afirmaciju line kreativnosti.
Treoj klasi problema pripadaju projektantski zadaci koji apriori nisu
poznati, iako postoje izvesni algoritmi za pretraivanje reenja.
Inventivnost oveka je, za sada, dominanta u nalaenju reenja, a metod
koji koristi ovek ili raunar je heuristiki. [5]
Projektovanje je u periodu od 60-ih godina 20. veka pod konstantnim uticajem

raunarskih tehnologija. Tendencije razvoja ovih tehnologija: hardvera i softvera,
nagovestile su mogunost efikasnog reavanja problema projektovanja u svim
oblastima gde je ta delatnost mogua i potrebna. Posebno se to oekivao razvoj i
primena raunarske grafike u oblasti inenjerskog projektovanja proizvoda i procesa.
Raunarska podrka procesa projektovanja sastoji se u tome da raunar obezbedi
resurse za lake kreiranje, trajno smetanje i modifikovanje parametara modelaprojekta. Raunarsko projektovanje je jedan od moguih prevoda sa Engleskog
originalnog izraza Computer Aided Design koje su vezane za aktivnosti projektovanja i
konstruisanja primenom raunara. Pojam CAD uveden je sredinom pedesetih godina
(1956.) od strane Massachussets tehnolokog instituta u Bostonu pri razvoju kompajlera
za grafiko programiranje. Skraenicu CAD je definisao T.D. Ross (Ros), tako da je
naunoj i strunoj javnosti ire u terminolokoj upotrebi od 1979. godine. Pored CADa, termin koji se najee koristi je i CAM tehnologija. Raunari su u prvo vreme
uvedeni u proizvodnju da bi se izraunavalo i kontrolisalo kretanje alata maine alatke
Proizvodnja, u kojoj raunar ima veliku ulogu u voenju i kontroli proizvodnih procesa,
ostvarljiva je pravilnom implementacijom CAM koncepta. Pojam CAM u irem smislu
vezan je i za primenu raunara za upravljanje neposrednim proizvodnim procesima kod
tehnolokih sistema tipa: NC, CNC i DNC, zatim kod fleksibilne proizvodnje. [5]
Uvoenje raunara je poslednjih decenija izvreno i u iroj oblasti pripreme
proizvodnje, proizvodnje i njene integralne sistemske podrke (logistike), tako da su se
CAD, odnosno CAD/CAM tehnologije implementirale u skoro sve aktivnosti
savremenih proizvodno-poslovnih sistema. U tom smislu termini kojima se objanjava
primena tzv.CA tehnologija, zasnovani su na pojmovima koji su u vezi sa specifinim
aktivnostima u raznim podrujima raunarski podranim tehnologijama. Uvoenje je
dalje izvreno u oblasti pripreme proizvodnje i poslovanja, te je savremeno planiranje i
sama tehnologija izvoenja takvih procesa nazvana CAP tehnologijom. Raunarske
tehnologije i metode CAD/CAP/CAM se delom preklapaju u domenu organizovanja i
pristupa zajednikim bazama podataka. Tehnologija CAPP, to se prevodi kao
planiranje procesa izrade podrano raunarom (Computer Aided Process Planning),
donosi bre nova tehnoloka reenja.
Strana
Master rad
Slika 17. Osnovne C tehnologije i relacije izmeu njih vezane za proizvodnju [5]
Pri tome je najpre potrebno reiti niz sloenih zadataka iz oblasti inenjerstva
procesa, kao to su: planiranje tehnolokog procesa, odluivanje o varijantama, analize
sposobnosti procesa sa aspekta ostvarivanja tehnolokih zadataka i sl.
CAD/CAP/CAM/CAPP projektovanje podrano raunarom, kao informaciona celina,
moe se sagledati u preduzeu, prema prikazanom osnovnom CIM konceptu preduzea
(Slika 17), kao modul koji obuhvata najvei broj procesa istraivanja i razvoja.
Postavljena ema je jedna od niza moguih. Iako su prethodni pojmovi "C" tehnologija
fleksibilni, noviji razvoj hardvera i softvera orijentisane namene poblie pojanjavaju
njihovu svrhu i namenu, pre svega, u razvojno-inenjerskoj delatnosti. [5]
3.3.2. Funkcija raunara u projektovanju
U svetu postoji relativno duga praksa CAD-projektovanja. Raunari su se u
poetku koristili da bi se reili kompleksni i skupi numeriki problemi, naroito pri
proraunu konstrukcija. Vremenom se pokazalo da su iskustva u ovoj praksi pozitivna,
pa je i praktino potvrena dobit korisnika na osnovu investicionih ulaganja u uvoenju
raunarske tehnologije u domenu projektovanja. U tom pogledu, projektovanje
primenom raunara moe kao rezultat doneti odreene utede, i naroito u: smanjenju
efektivnog vremena projektovanja, poveanu preciznosti, ukidanju pojedinih
ispitivanja. Korisnici CAD sistema su prvenstveno tehnika lica koji su i pre upotrebe
ovog sistema radili na poslovima projektovanja i poseduju odreena struna znanja za
datu oblast projektovanja. Korisnici dopunjuju i prilagoavaju klasine metode
projektovanja, modeliranjem pomou raunara, da bi poveali svoju produktivnost i
kvalitet rada. Pri tome se plaa odreena cena u vremenu inovacija. Glavni deo napora
nalazi se u implementaciji odreene tehnologije u proizvodno-poslovnom sistemu sa
pitanjem kakve e implikacije izazvati njena pojava na ukupni proces poslovanja. CAD
tehnologija zauzima vrlo znaajno mesto u CIM konceptu. U CAD podsistemima
potrebno je uneti vrlo veliki broj podataka kojima se opisuje proizvod i gradi njegov
Strana
Master rad
model u informacionom sistemu. Integracijom CAD-a sa drugim elementima CIM-a,

ponajpre sa CAM, CAE, CAQ, i PDM, ostvaruje se integracija tokova informacija sa
modelom proizvoda. Time se obezbeuje stvarna integracija proizvodnje preko
raunarom kontrolisane informacija. Razmatraju se sve mogue varijante proizvoda,
simuliraju se njihova ponaanja, analizira se njihov uticaj na okruenje, koristi se
simultano projektovanje, sa ciljem da se dobije najbolje reenje u datim uslovima, koje
svodi naknadne promene na minimum. Tim konceptom se praktino realizuje jedan od
bitnih kriterijuma sistema kvaliteta proizvoda i proizvodnje, a to je generisanje kvaliteta
u njihovom razvoju. U proizvodnim sistemima, gde je proizvodnja visoko
automatizovana, sve vie dolazi do izraaja projektovanje sekvenci procesa i proizvoda
na osnovu upravljanja informacijama. Prednost e u budunosti imati oni sistemi koji e
superiornijim projektovanjem poveati vrednost svojih proizvoda, kroz brzinu
pojavljivanja na tritu i zadovoljavanju kriterijuma potroaa. Davanjem nove
vrednosti, novi projekat postaje fundamentalna proizvodna strategija. Iz tih razloga
CAD tehnologija dobija posebno znaajnu ulogu. Oekivana poboljanja poslovanja
proizvodnog sistema mogu se ostvariti:
1. Poveanjem prodaje zbog skraenja rokova isporuke, uzrokovane:
smanjenjem vremena projektovanja i pripreme dokumentacije za
porudbinu,
poveanim kvalitetom tehnike i poslovne dokumentacije,
eliminisanjem pogrenih porudbina materijala, i
laka i bra komunikacija izmeu proizvoaa i kupca.
2. Poveanjem prodaje iz drugih razloga:
datumi isporuke se mogu utvrivati znatno preciznije i sigurnije,

nove klase proizvoda se uvode bre, i
imid preduzea se poveava korienjem CAD tehnologije.
3. Utede u odeljenju za generisanje tehnike dokumentacije:
smanjuje se broj potrebnih tehnikih crtaa,

smanjuje se administrativni posao u odeljenju,
eliminie se potreba za viestrukim kreiranjem modela korienjem CADa,
skrauje se vreme ispitivanja, i
smanjuje se opti rad na dokumentaciji.
4. Optimiziraju se zalihe:
poboljana dokumentacija ubrzava uvoenje proizvodnje,

standardizacija komponenata smanjuje potrebe za zalihama, i
optimizacija pri projektovanju smanjuje porudbine komponenata.
5. Minimiziranje trokova proizvodnje:
smanjuje se obim potrebnih popravki i dorada,

efikasnost je poboljana zbog bolje snabdevenosti komponentama
proizvodnje, i
CAD moe uticati na eliminiciju nepotrebne porudbine raznih vrsta
resursa.
Strana
Master rad
6. Kontrola trokova:
ne prihvataju se poslovi bez profita zbog poboljane procene u okruenju,

poveana je unutranja kontrola trokova zbog boljeg sagledavanja
proizvodnih i drugih poslovnih parametara.
Zadatak informacionog sistema koji se odnosi na raunarski podrano

projektovanje je da u potpunosti automatizuje rad istraivakih i razvojnih aktivnosti i
da obezbedi integraciju podataka o tehnikoj i poslovnoj dokumentaciji. [5]
3.3.3. Razvoj proizvoda podrkom raunara
Automatizacija projektovanja u mainskoj industriji omoguila je prevoenje
projektantskih, konstruktorskih i dizajnerskih aktivnostii iz tradicionalnih u digitalne
pristupe. Konstruktori su svoje zamisli i detalnje razrade mainskih elemenata i
sklopova, klasinim nainom, izvodili na crtakim tablama i tek u neznatnoj meri
koristili raunare. Za razliku od tradicionalnih pristupa digitalne karakterie iroka
primena raunara i odgovarajuih softverskih alata.
Veliku pomo projektantima omoguuje primena raunara u procesu:
projektovanja, osvajanje prototipa i proizvodnje proizvoda. S obzirom da razvoj
proizvoda poinje fazom projektovanja, uee raunara u toj fazi je vrlo znaajno za
kasniji proces proizvodnje. Proces projektovanja novog ili inoviranog proizvoda
predstavlja nalaenje nauno opravdanog tehnikog reenja koje se praktino moe
realizovati, a da pri tome zadovolji i ekonomske kriterijume. Neke analize pokazuju da
proces konstruisanja, crtanja i modeliranja zauzimaju preko 33% ukupnog vremena
razvoja jednog proizvoda. Proces konstruisanja u osnovi je informacioni proces, jer
polazi od ideje, odvija se korienjem znanja i podataka i zavrava se informacijom o
tome kako treba proizvod izraditi i kakvo se ponaanje oekuje u eksploataciji.
CAD/CAM sistemi postaju sve znaajniji faktor u projektovanju i proizvodnji novih
proizvoda. Jedan od vanih problema u ovoj oblasti je stalno auriranje informacija o
brojnim promenama koje se svakodnevno dogaaju. Biti pravilno i brzo informisan je
samo deo izazova projektantu koji sa sobom donose nove tehnologije i novi zahtevi
vezani za objekat projektovanja. Projektovanje moe imati i kompleksniji sadraj, kada
se postavljaju zahtevi traenja optimalnih parametara, pouzdanosti komponenata u
funkciji i druga specifina svojstva potrebna u buduoj eksploataciji. Nakon toga sledi
konstruisanje i ono predstavlja definitivno oblikovanje konstrukcije kojom se definiu:
geometrija, materijal, nain montae, tolerancije, i kvalitet hrapavosti povrine objekta.
Oigledno je da se konstruisanje vri na bazi metoda projektovanja i njime se precizira
konano reenje konstrukcije. Iz aktivnosti konstruisanja nastaje konstrukciona
dokumentacija. Dalji tok konstrukcione dokumentacije odvija se kroz pripremu za
proizvodnju i ta delatnost vie ne pripada projektovanju i konstruisanju, ve tehnolokoj
pripremi (CAPP tehnologiji). Iz tehnoloke pripreme nastaje tehnika dokumentacija
koja sadri, pored konstrukcione i tehnoloku dokumentaciju, a nju ine: dokumentacija
opreme i alata za proizvodnju, dokumentacija za vrenje ispitivanja i testiranja.
Postupak implementacije raunara uslovljen je formiranjem baze podataka do
minimalnog nivoa koji je potreban za formiranje tehnike dokumentacije o proizvodu.
To znai da su odluke donete na nivou razvoja proizvoda, od presudnog znaaja za
uspeno poslovanje firme i njene budunosti. Zato razvoj, zapravo, predstavlja kljuni
segment svake organizacije. CAD modul, koji u sebe ukljuuje istraivanje i razvoj,
predstavlja najznaajniji modul u kome se generie model proizvoda i njegov kvalitet
ve u samom projektu. CA koncept organizacije razvoja proizvoda prikazan je na Slici
18. Svaki podsistem u postupku razvoja ima svoje specifinosti. U najveem broju
Strana
Master rad
sluajeva, za odreenu fazu su angaovani razliiti strunjaci, pa je problem razvoja

proizvoda i proizvodnje podrkom CAD/CAM sistema u njihovoj koordinaciji. Sa ovim
podsistemima, projektantima se obezbeuje bre i kvalitetnije tretiranje razvojnih
problema. Meutim, i pored toga za dobijanje rezultata je potreban, esto, dug period
razvoja i usklaivanja reenja u pojedinim njegovim fazama. [5]
Slika 18. CA koncept organizacije razvoja proizvoda [5]

Najvei broj greaka, a time i trokovi vezani za kvalitet proizvoda, nastaje pri
definisanju, razvoju proizvoda i planiranju tehnologije izrade. Smatra se da ak 75%
svih greaka koje se pojavljuju na proizvodu, nastaju u napred pomenutim funkcijama.
Znatno manji procenat nastajanja greaka je u izradi i kontroli, dok se greke pri
korienju samo manifestuju, odnosno posledice su prethodno nainjenih odstupanja.
Trokovi otklanjanja greaka su najmanji pri definisanju i razvoju novog proizvoda,
posebno, ako se za to koriste efikasni CAD alati. Najei sluaj u nerazvijenim
preduzeima je da se greka otklanja pri ispitivanju/kontroli, ili to je jo nepovoljnije,
u fazi eksploatacije proizvoda. Takav pristup dovodi do eksponencijalnog umnoavanja
trokova koji se javljaju zbog greke u projektovanju. Za sve projekte se mora odvojiti
dovoljno vremena za testiranje probne proizvodnje, uprkos zahtevima za sve kraim
razvojnim ciklusima. Kod formiranja savremenog sistema projektovanja mora se uzeti u
obzir potreba za organizovanjem timskog rada, koji e doprinositi sinhronizovanom
inenjeringu, tj. simultanom radu na projektovanju. Jedna od savremenih metoda i
tehnologija, a koje e se u budunosti uspeno primenjivati pri razvoju novih proizvoda,
generisanju tehnologije i upravljanju procesima, su ekspertni sistemi i vetaka
inteligencija. [5]
Strana
Master rad
Slika 19. Aktivnosti nastanka proizvoda podrane raunarom [19]

Projektovanje moe imati i kompleksniji sadraj, kada se postavljaju zahtevi
traenja optimalnih svojstava, pouzdanosti komponenata i funkcija i druga specifina
svojstva. Nakon projektovanja, sledi konstruisanje tehnikog sadraja i ono predstavlja
definitivno oblikovanje konstrukcije kojim se definiu: geometrija (karakteristine
dimenzije), materijal, nain montae, tolerancije, i hrapavost. Konstruisanje se vri na
bazi projektovanja i njime se precizira konano reenje konstrukcije. Iz aktivnosti
konstruisanja nastaje konstrukciona dokumentacija. Dalji tok korienja konstrukcione
dokumentacije (Slika 19) odvija se kroz pripremu za proizvodnju i ta delatnost vie ne
pripada projektovanju i konstruisanju, ve tehnolokoj pripremi. Iz tehnoloke pripreme
nastaje radionika dokumentacija koja sadri, pored konstrukcione dokumentacije, i
tehnoloku dokumentaciju. Tehnoloku dokumentaciju ine: dokumentacija opreme i
alata za proizvodnju, dokumentacija kontrole, i dokumentacija izvrenih ispitivanja.
[19]
Klasina organizacija postupka projektovanja i pripreme proizvodnje dozvoljava
primenu raunara za efikasniju realizaciju ovog procesa. Postupak uvoenja raunara
uslovljen je formiranjem baze podataka do nivoa radionike dokumentacije prizvoda.
CAD daje sledee prednosti projektovanju:
vii nivo kvaliteta (tanost, finoa),

realizuje najobimnije zadatke i oslobaanje oveka rutinskog posla,
vizuelnu interpretaciju forme koja omoguuje pre izrade, ocenu
funkcionalnih i estetskih vrednosti proizvoda,
omoguava specifine analize (prorauni lokalnih napona kod brzih
procesa i sloenih struktura) iz ega sledi poboljanje sklopa pre izrade,
omoguuje brzu izradu tehnike baze podataka, poevi od tehnikih crtea
do tehnolokih instrukcija za automatizovanu izradu, i
iroko integrisana proizvodnja raunarom.
Izvan CAD delatnosti, primena raunara otvara mogunosti daljih

modernizovanja proizvodnje. Uvoenjem CIM koncepta, integriu se ostale aktivnosti
proizvodnih sistema (Slika 18):
prilagoavanje proizvodnje potranji,

planiranje (koliine materijala, radne snage, distribucija zadataka),
povezivanje sa spoljanjim izvorima (nacionalnim i svetskim) informacija
(komiteti, berze, proizvoai, distributeri, transport, uskladitenje,
pretovar),
praenje poslovanja (finansijskih tokova, zaliha robe, materijala),
praenje proizvoda u eksploataciji (servis, kvalitet, korekcije tehnologija,
odravanje), i
koordiniraju osnovne fabrike aktivnosti (marketing, planiranje).
Strana
Master rad
Slika 20. Aktivnosti koje su integrisane CIM konceptom [28]

Karakteristike savremenih CAD/CAM su:
parametarsko modeliranje,
primena tipskih formi,
relacije,
mogunost povezivanja, i
vizuelizacija.
Jedna od kljunih karakteristika savremenih CAD programa za modelovanje

korienjem osnovnih geometrijskih figura je korienje tehnike parameterskog
modelovanja zasnovanog na osnovnim karakteristikama objekta. Pristup koji definie
parametarsko modeliranje zasnovano na osnovnim karakteristikama objekata podigao je
tehnologiju vezanu za modelovanje geometrijskih objekata do nivoa kada ova
tehnologija predstavlja veoma koristan alat za izradu projekta. Parametarsko
modelovanje omoguava automatizovanje procedura projektovanja i revizije projekta
korienjem parametarskih karakteristika.
Prednosti parametarskog modelovanja su:
Poinje sa jednostavnim konceptualnim modelima, uz prikazivanje

minimalnog broja detalja.
Geometrijske relacije, dimenziona ogranienja sistema i relacioni
parametarski izrazi se mogu upotrebljavati u cilju definisanja osnovnih
projektantskih ciljeva.
Mogunost auriranja celokupnog sistema, ukljuujui delove, sklopove i
skice i to jednostavnom izmenom vrednosti jednog parametra sloenog
projekta.
Jednostavno pregledanje i procena razliitih varijanti projekta i alternative
da bi se utvrdilo najbolje mogue reenje.
Postojei podaci se mogu ponovo upotrebljavati za kreiranje novih
projekata.
Jednostavno izvravanje znaajnih promena u samom projektu.
Parametarsko modeliranje omoguava sa se pojedinim karakteristikama objekta

upravlja promenom dodeljenih parametara. Parametrima se moe upravljati u samom
CAD softveru, ali i van njega, to obezbeuje ogromnu fleksibilnost modela.
Parametarsko modeliranje je takvo modeliranje gde se svaka promena odraava kroz
Strana
Master rad
ceo tok izrade. Sve dimenzije se uvaju kao promenljive, odnosno parametri modela.
Vrednosti parametara se zadaju: sistemski, direktno, i indirektno. Jedna od
najznaajnijih prednosti parametarskog modelovaanja je sposobnost promene vrednosti
parametara u svakom trenutku.
Tipska forma je elementarni geometrijski, inenjerski, tehnoloki i proizvodni oblik i
karakteristika objekta koji se modelira, od kojih je sainjen i koji ga odlikuju. Osnovne
vrste tipskih formi su:
geometrijske,
inenjerske,
tehnoloke,
proizvodne, i tipske forme znanja.
Savremeni CAD softveri pruaju mogunost da se preciznije izraze projektne

ideje korienjem geometrijskih relacija, dimenzionih ogranienja, i parameterskih
relacija. Geometrijske relacije su odgovarajua ogranienja koja se mogu primeniti na
geometrijske entitete, kao na primer: horizontal, parallel, perpendicular, i tangent su
geometrijske relacije koje se najee primenjuju prilikom parametarskog modelovanja.
Dimenziona ogranienja se koriste za opisivanje veliine i lokacije pojedinanih
geometrijskih oblika. Parametarske relacije se mogu primenjivati korienjem linkova i
izraza. [1]
Odnos parent/child je jedan od njaznaajnijih karakteristika aspekta
parametarskog modelovanja. Svaki put kad se kreira novi dogaaj vezan za
modelovanje. Prethodno definisani elementi se mogu koristiti za definisanje informacija
kao to su: veliina, lokacija i orijentacija. [1]
Parent/child odnosi mogu da postanu veoma sloeni kada broj elemenata i
osobina tih elemenata postane veliki. Zbog toga je veoma vano da se razvije
odgovarajua strategija modelovanja pre nego to se pone sa projektovanjem. Veoma
je vano da se unapred predvide sve mogue projektne izmene koje se mogu pojaviti i
koje mogu da utiu na postojee parent/child odnose. [1]
Dananje globalno trite zahteva od projektanata, konstruktora i tehnologa stalne
izmene koje je potrebno to pre sprovesti. Ove izmene se uglavnom odnose na
modifikaciju ve postojeeg konstruktivnog reenja. Promene podrazumevaju i izmenu
proizvodnog programa, odnosno razvoj novog proizvoda, to zahteva brzo reagovanje i
skraivanje vremena od ideje do pojave na tritu. [1]
Savremeni CAD/CAM sistemi poseduju jedinstvenu bazu podataka, sa svim
podacima o modelu proizvoda. Baza podataka se koristi i za timski rad strunjaka koji
reavaju probleme vezane za proizvod: modeliranje, strukturna analiza, termika
analiza, i numeriko programiranje izrade. Svaka izmena koja se izvri nad modelom
pamti se u jedinstvenoj bazi podataka modela, tako da se izmene automatski
odslikavaju svim segnentima projekta. Sistemi koji podravaju ovakav vid razmene
podataka nazivaju se asocijativni. [1]
U toku procesa razvoja proizvoda, javlja se potreba za prikazivanjem raznih vrsta
informacija i podataka vezanih za proizvod i procese konstruisanja i proizvodnje,
distribucije i prodaje. Da bi se ispunili zahtevi savremenog trita jedan od uslova za
dobro poslovanje je jasna i virtuelna komunikacija. Razmena geometrijskih, grafikih i
tekstualnih podataka i informacija o proizvodu i/ili procesu zahteva kvalitetno vizuelno
predstavljanje. [1]
Strana
Master rad
Vizuelizacija predstavlja koncept i tehnologiju jasnog, reitog i intuitivnog

prikazivanja svih aktuelnih rezultata razvoja proizvoda i procesa. Ovo se odnosi kako
na trenutne rezultate u raznim meufazama razvoja, tako i na karakteristike finalnog
proizvoda ili procesa. Vizuelizacija je integrator koji treba da obezbedi uslove za
kolaboraciju i upravljanje razvojem proizvoda i procesa korienjem lokalnih i
globalnih raunarskih mrea, to podrazumeva korienje i upravljanje konstrukcionoproizvodnim podacima tokom razvoja, ali tokov itavog ivotnog veka proizvoda. [1]
Vizuelizacija kao koncept predstavlja vid grafikog izraavanja putem vizuelnog
medijuma svojstven savremenoj inenjerskoj komunikaciji, usmeren ka inteligentnom,
efikasnom, jasnom isticanju i prikazivanju kljunih karakteristika, informacija i
podataka tokom procesa razvoja proizvoda i procesa, u cilju smanjenja napora i
trokova, kao i skraenja vremena razvoja proizvoda i procesa, obezbeujui laku, brzu,
i razumljivu komunikaciju izmeu svih uesnika u razvojnom procesu.
Vizuelizacija modela, koji predstavlja raunarsku predstavu proizvoda, procesa,
eksploatacionih, i komponentnih-poslovnih karakteristika u CAD/CAM sistemima,
odnosi se na:
konstrukcione modele,
inenjerske modele,
tehnoloke modele,
modele virtuelnih postrojenja,
reklamno-propagandne modele, modele znanja, i
interfejs.
3.3.4. CAD sistemi

Poetak razvoja CAD sistema se vezuje za ezdesete godine prolog veka i
direktno je vezan za: razvoj hardvera, razvoj CAD softvera, i prihvatanje i praktinu
primennu novog pristupa u procesu konstruisanja. Znaajnu prekretnicu u razvoju CAD
sistema je predstavljao poetak masovne primene PC raunara. Druga bitna injenica je
osnivanje komercijalnih kompanija za razvoj CAD softvera poetkom osamdesetih
godina prolog veka. Danas je trite CAD softvera veoma dinamino i karakterie ga
ukrupnjavanje i objedinjavanje, kako proizvoaa tako i softvera. [1]
Podruja koja su uticala do danas na CAD modeliranje su:
Numeriki upravljane maine (NC-Numerical Control) koje su uvedene

ranih 50-tih godina prolog veka na Massachusetts Institute of technology.
Postojanje numerikih upravljanih alata stvorilo je potrebu za numerikim
modelima delova koje bi se moglo iskoristiti za voenje NC maina.
Kakos u rane NC maine bile prvenstveno koriene u avionskoj i auto
industriji uskoro je razvijeno zanimanje za modeliranje slobodnih povrina
emu su veliki doprinos dali radovi strunjaka: Beziera, Coonsa, Gordona,
i Fergusona.
Tehnologija raunarske grafike je stvorena 60-tih godina prolog veka pri
emu je u poetku interes bio usmeren na modele koji su se sastojali od
poligonalnih planiranih povrina.
Inenjerska analiza zasnovana na metodi konanih elemenata je jo jedno
podruje koje se delom razvijalo paralelno sa CAD sistemima. [1]
Strana
Master rad
Rani CAD sistemi su bili orijentisani na tehniko crtanje koji su na poetku nudili
samo funkcije za crtanje u dve dimenzije (2D). Poetkom 70-tih godina prolog veka
porasla je elja za proirivanjem CAD sistema u tri dimenzije (3D) to se pokazalo
daleko sloenijim od jednostavnog dodavanja tree dimenzije u opis cttea. [1]
Trea generacija pruila je bolju vidljivost modela koja se ogleda u tome to se
nisu mogli napraviti besmisleni objekti isto tako omoguila je iru primenu Boole-ovih
operacija, ijom primenom se u velikoj meri doprinelo prirodnosti i ubrzanju mnogih
postupaka konstruisanja pomou raunara. [1]
etvrta generacija donela je ogroman pomak uvoenjem geometrijsko-tehnikotehnolokih primitiva odnosno tipskih formi, ime je omogueno asocijativno i
parametarsko konstruisanje, to je uticalo na podizanje nivoa efektivnosti proizvoda. [1]
Peta generacija proizvoda za automatizaciju projektovanja obezbeuje
sveobuhvatno projektovanje kroz sintezu korisnikih zahteva, eljinog funkcionisanja
ponaanja, potovanja meuzavisnosti svih elemenata proizvoda, kao i geometrijskih,
mehanikih, tehnolokih, i estetskih karakteristika. [1]
Primena savremenih CAD sistema, nezavisno ili u okviru CAD/CAM sistema
podrazumeva stvaranje 3D geometrijskog modela proizvoda primenom tipskih formi.
Za vreme razvoja proizvoda stalno se javlja potreba za razliitim nainom prikazivanja,
kako u cilju provera i kontrola geometrije proizvoda, tako i zbog olakavanja
pojedinjenih postupaka konstruisanja. Zbog toga moderni CAD sistemi poseduju
funkcije koje konstruktoru omoguava brz i veoma lak prelazak sa jedne na drugu vrstu
modela.
3.3.5. CAM sistemi
CAM sistemi predstavljaju softverske alate koji pokrivaju ogroman broj funkcija i
aktivnosti, koji podravaju upotrebu raunara za: planiranje i projektovanje proizvodnih
i tehnolokih procesa i operacija, i upravljanja proizvodnjom, odnosno proizvodnim
procesima.
Dananji CAM sistemi su zasnovani na PC raunarskim platformama i Windows
radnom okruenju. CAM sistemi su postali sve jednostavniji, a mogunosti koje
pruaju im rastu. Rad u Windows okruenju omoguio je efikasnu razmenu podataka sa
drugim programima, pa je integracija CAD i CAM programa postala preduslov njihove
konkurentnosti. CAD sistemi ine logian nastavak CAD sistema, pa se stoga danas ovi
sistemi sve ree sreu kao nezavisni, ve kao nepotpuno ili potpuno integrisani
podsistemi ire klase CAD/CAM sistema. Nezavisni sistemi rad baziraju na primeni
prevodilaca koji omoguavaju uvoenje samostalno razvijenih CAD modela. Tako
dobijeni podaci i informacije predstavljaju osnovu za razvoj CAM, odnosno
proizvodnog modela. Nepotpuno integrisani CAM sistemi namenjeni su za rad u okviru
CAD/CAM sistema, ali mogu raditi nezavisno. Integrisani CAD/CAM sistemi poseduju
sopstvene CAM module i kao takvi poseduju veliku robusnost i pouzdanost, a pruaju
znaajne prednosti u pogledu asocijativnosti sa ostalim modelima razvijenim u okviru
istog CAD/CAM sistema. [1]
Geometrijski model (CAD) predstavlja bazu za definisanje tehnolokog (CAPP) i
proizvodnog (CAM) modela. CAD je osnova i za druge modele, kao to su: inenjerski,
ergonomski, i poslovni.
Prema proizvodnim funkcijama i aktivnostima koje obuhvataju, CAM sistemi se
mogu podeliti u dve kategorije na:
Strana
Master rad
planiranje proizvodnje, i
upravljanje proizvodnjom.
CAM sistemi podravaju proizvodne funkcije pasivno (indirektno) i aktivno

(direktno). Kod pasivne primene nema direktne veze izmeu raunara u kome se
odvijaju CAD/CAM aktivnosti i proizvodnih procesa ve se podaci i informacije
potrebne za planiranje i upravljanje proizvodnim procesima obezbeuju van
proizvodnih pogona. [1]
Indirektna primena CAM sistema ukljuuje sledee softverske pakete:
projektovanje tehnolokih postupaka pomou raunara,

automatsko generisanje programa za numeriki upravljane maine alatke,
baze podataka u obradljivosti,
sisteme za standardizaciju i normiranje,
odreivanje i procenu ekonominosti,
planiranje proizvodnje i zaliha, i
balansiranje proizvodnih trokova.
Direktna primena CAM sistema ukljuuje sledee softverske pakete:
praenje u upravljanje proizvodnim procesima,

upravljanje kvalitetom,
upravljanje obradnim i izradnim procesima,
upravljanje zalihama, i
"Just in time" proizvodni sistemi.
Osnovne funkcije CAM sistema su:
analiza geometrije dela i zahtevanih konstrukcionih kriterijuma,

odreivanje potrebnih metoda obrade i izbor maine alatke,
definisanje pripremka,
generisanje a optimizacija putanje alata,
kreiranje i korienje baze podataka i kataloga alata,
proraun vremena izrade,
generisanje NC programa,
proraun vremena izrade,
simulacija procesa obrade,
generisanje proizvodne dokumentacije,
brza izrada prototipa,
ugraivanje i korienje znanja, i
upravljanje proizvodnim procesima.
Osnovni kriterijumi za primenu grafike obrade podataka su:
vea brzina raunanja,

pristupana cena,
prenos podataka u veim blokovima,
korienje zajednike magistrale podataka,
interaktivni grafiki sistem. i
jednostavnost rukovanja.
Strana
Master rad
Strana
Master rad
4. CA TEHNOLOGIJE KAO VAAN ASPEKT EFIKASNE

PRIPREME PROIZVODNJE
U daljem radu bie prikazan znaaj CA tehnologija koje utiu na brzu i efikasniju
pripremu proizvodnje, na primeru prorauna vratila u softveru AutoCAD Mechanical, i
automatskog programiranje CNC maina u softveru PTC Creo.
4.1. PRIMENA AUTOCAD MECHANICAL-A U PRORAUNU VRATILA I
OSOVINA
Vratila su nosai obrtnih mainskih delova, omoguuju njihovo spajanje u
rotacionu celinu, prenose poprene i uzdune sile i obrtne momente, stvaraju
mogunost za ostvarivanje rotacije potrebnom brzinom. Vratila su obrtni mainski
delovi krunog poprenog preseka, iji se oblik i dimenzije formiraju u skladu sa
dimenzijama, rasporedom i optereenjem mainskih delova koje spajaju u rotacionu
celinu. Vratilo prenosi obrtni moment i izloeno je uvijanju.
Osovina ne prenosi obrtni moment. Osovine prenose samo poprene i uzdune
sile usled kojih trpe savijanje i aksijalno naprezanje (zatezanje odnosno pritisak), bez
uvijanja.
Osovine i vratila mogu se predstaviti modelom nosaa sa dva ili vie oslonaca. Na
mestima dva oslonca deluju otpori oslonaca FA i FB . Vratila su optereena dejstvom sila
i spregova, odnosno momentima savijanja i uvijanja koji potiu od obrtnih delova
vratila. Kruni preseci na takvim nosaima (gredama) su preseci na mestima promene
prenika ili ljebova gde je presek smanjen, a koncentracija napona velika. Osim toga
na ovim mestima mogu delovati veliki momenti savijanja i uvijanja. Sile ne deluju u
jednoj ravni, a takoe i momenti savijanja. U optem sluaju njihovo delovanje je
prostorno. Optereenje se projektuje na ortogonalne ravni, a zatim se dejstva
superpiniraju, tako da je pri proraunu merodavan rezultujui moment savijanja,
odnosno, uvijanja. Radijalne i aksijalne komponente sila mogu izazvati u presecima
dodatna pritisna ili isteua naprezanja. Optereenja mogu remetiti funkciju vretila
dovodei do odstupanja od ravnotenog stanja usled elastinih deformacija. Vrednosti
momenata inercije, odnosno otpornih momenata preseka vrlo su bitna kod prorauna
napona ni deformacija izazvanih savijanjem osovina, savijanjem i uvijanjem vratila,
takastim ili kontinualnim optereenjem usled radijalnih i/ili aksijalnih sila. [4]
Za konstruktore je vano poznavanje svih pojava koje mogu nastati u mainskim
delovima pod dejstvom raznih vidova optereenja. Optereenje se izraava sistemom
spojenih sila i spregova koje napadaju mainski deo. Radno okruenje koje deluje na
mainski deo tei da promeni njegov oblik i dimenzije. Materijal se suprotstavlja
deformisanju dejstvom unutranjih sila. Ovakvo stanje naziva se naprezanje. Prema
deformacijama koje optereenje izaziva ta naprezanja, mogu biti zapreminska i
povrinska. U mainskim delovima ona su kombinovana. Eksperimentalnim putem se
dolazi do saznanja o ponaanju mainskih delova izraenih od stvarnih materijala, pa se
ovi rezultati porede sa teorijskim. Proraun se vri uglavnom na osnovu potrebne
sigurnosti u radu, odnosno na bazi potrebne vrstoe delova. Danas se tei da se i
spoljanja i unutranja dejstva sila simuliraju, kako bi konstruktor imao jasniji uvid u
ponaanje mainskog sistema u eksploatacionim uslovima. Kompjuterom se moe
pratiti i ponaanje konstrukcija pod dejstvom optereenja tako da se mogu odmah
predvideti sve eventualne slabosti i blagovremeno vriti njihovo otklanjanje jo u fazi
projektovanja i konstruisanja.
Strana
Master rad
4.1.1. Proraun momenata na vratilu sa zupanikom

Proraun vratila u AutoCAD Mechanical-u se vri pomo pripremljenog radnog
predmeta (Slika 21). Zatim se podesi crna boja radne povrine preko kartice Display.
Kreiranje konture i oslonaca na vratilu se vri pokretanjem komande Shaft (vratilo)
Calculation koja se nalazi u meniju Content. Kreiranje konture vratila se vri
upisivanjem slova C (Create) u komandnu liniju i pritiskom na taster enter. Potrebno je
obeleiti crte.
Slika 21. Radni predmet-vratilo

Zatim se dobije prozor u kom pie Shaft created by 2D Shaft Generator is found.
Would you like to obtain contour and notch information? Tako dobijamo prozor u kom
treba da kreiramo konture objekta odabirom opcije Yes (Slika 22).
Slika 22. Dijalog za postupak kreiranja konture objekta

Zatim kliknite na taster Edit u dijalogu Shaft Calculation (Slika 23) nakon ega
se pojavljuje dijalog Material Properties (izbor materijala).
Slika 23. Osnovini dijalog Shaft Calculation za definisanje i proraun konstrukcijskih

detalja
Strana
Master rad
Zatim se klikne na taster Table u dijalogu Material Properties. Pojavie se dijalog

Material (Slika 24), treba izabrati karticu DIN Material. U dijalogu (tabeli) Material
izaberemo materijal 50CrMo4 (Slika 25), zatim se klikne na taster OK. Dijalog Material
Properties sadri potrebne parametre izabranog materijala vratila. Zatvoriti dijalog
Material Properties (Slika 26) klikom na taster OK.
Slika 24. Faze u izboru materijala na osnovu standarda DIN
Slika 25. Dijalog (tabela) za izbor svojstva meterijala vratila
Strana
Master rad
Slika 26. Dijalog Material Properties sa definisanim svojstvima odabranog materijala

U dijalogu Shaft Calculation (Slika 27) izabrati simbol klikom na taster
slobodnog (pokretnog) oslonca. Simbol pokretnog osnonca (Slika 28) se naziva
Morable Support.
Slika 27. Dijalog Shaft Calculation
Slika 28. Simbol pokretnog oslonca

Definisati oslonac u taki A klikom na odreei deo vratila, zatim definisati simbol
fiksnog oslonca tj. Fixed Support (Slika 29) klikom na njega. Definisati oslonac u taki
Strana
Master rad
B klikom na odreeni deo vratila, zatim dobijamo vratilo sa definisanim poloajem

oslonaca (Slika 30).
Slika 29. Simbol fiksnog oslonca
Slika 30. Vratilo sa definisanim poloajem oslonaca

Definisanje napadnih sila i momenata uvijanja na vratilu vri se u dijalogu Shaft
Calculation klikom na taster Gear, tj. definisanje napadne take obimne sile na
zupaniku (Slika 31). Midpoint-om pronai sredinju taku na kinematskoj liniji
zupanika. Kada kliknemo na zupanik tj. kad odaberemo napadnu taku obimne sile
ma zupaniku se pojavi prozor dijaloga Gear. U kartici Imputs (Slika 32) podesiti
parametar-moment uvijanja tj. Torque.
Slika 31. Definisanje napadnih sila i momenata uvijanja na vratilu
Slika 32. Kartica Inputs

Strana
Master rad
Kartica Components (Slika 33) sadri proraunate komponente prostorno

rasporeene sile za prethodno definisane parametre. Zatim se klikne na taster OK.
Kartica Components se nalazi u dijalogu Gear.
Slika 33. Kartica Components

U dijalogu Shaft Calculation aktivirati taster Point Load tj. definisanje napadne
take radijalne sile na leb (Slika 34). Zatim Midpoint-om definisati taku u kojoj
deluje na silu drugi leb. Ugao dejstvujue sile je ortogonalan. Izabrati ugao rotacije
klikom na enter. U dijalogu Point Load nalazi se kartica Components (Slika 35). U
kartici Components vide se vektori dejstvujuih sila na deo vratila. U dijalogu Point
Load u kartici Resultant definisati intenzitet sile (Slika 36), zatim kliknuti na taster OK.
Slika 34. Definisanje napadne radijalne sile na leb
Slika 35. Dijalog Point Load sa karticom Components sa definisanim komponentama u

jednoj taki
Strana
Master rad
Slika 36. Dijalog Point Load sa karticom Resultant sa definisanim komponentama u

jednoj taki
U dijalogu Shaft Calcuation aktivirati taster Torque (Slika 37) klikom na njega,
zatim definisati dejstvo momenta. Otvorie se prozor za definisanje faze momenta
uvijanja za zupanik sa kosim zupcima (Slika 38). U dijalogu Torque definisati moment
uvijanja. Smer rotacije moe se odrediti u dijalogu In Rotation Direction i Opposite of
Rotation Direction. Kliknuti na taster OK, ime se pokazuje vratilo sa graficima sila i
momenata. Dijalog Shaft Calculation i dalje ostaje tekui.
Slika 37. Definisanje momenta uvijanja na prvi leb vratila
Slika 38. Faze u definisanju momenta uvijanja za zupanik sa kosim zupcima

Proraun momenata sila na vratilu vri se u dijalogu Shaft Calculation
aktiviranjem tastera Moment and Deformations. Zatim se otvara dijalog Select Graph za
izbor naina grafikog predstavljanja sa karticama Bend (Slika 39), Torsion (Slika 40), i
Stresses (Slika 41). U njima se saoptavaju rezultati prorauna rezultujueg momenta
uvijanja naponskih stanja, zatim se klikne ta taster OK. Posle prorauna odgovarajuih
veliina klikom na OK aktiviranog dijaloga izdvojiti tabelu i grafike.
Strana
Master rad
Slika 39. Dijagram Select Graph za izbor naina grafikog predstavljanja-Kartica

Bend

Torsion

Stresses
Strana
Master rad
4.1.2. Prikaz rezultata prorauna

U AutoCAD Mechanical-u izvren je proraun momenata na vratilu sa
zupanikom.na osnovu definisanja napadnih sila i momenata uvijanja na vratilu,
prorauna momenata na vratilu i prorauna napona u preseku rukavca.
Nakon izbora grafikog predstavljanja u dijalogu Select Graph sa karticama Bend,
Torsion, i Stresses saoptavaju se rezultati prorauna rezultujueg momenta uvijanja
naponskih stanja. Posle prorauna odgovarajuih veliina aktiviranih dijaloga izdvojeni
su tabela i grafici. Na Slici 42 prikazana je tabela proraunatih vrednosti deformacije,
napona i momenata uvijanja.
Slika 42. Tabela proraunatih vrednosti deformacije, napona i momenata uvijanja

Na Slici 43 dat je dijagram momenata savijanja, a na Slici 44 dat je dijagram
deformacije. Na Slici 45 dat je dijagram uvijanja izmeu zupanika i ljebnog spoja, a
na Slici 46 dat je dijagram rezultujuih napona na vratilu.
Slika 43. Dijagram momenata savijanja

Strana
Master rad
Slika 44. Dijagram deformacije
Slika 45. Dijagram uvijanja izmeu zupanika i lebnog spoja
Slika 46. Dijagram rezultujueg napona na vratilu

Proraun napona u preseku rukavca se dobija pomou dijaloga Shaft Calculation
aktiviranjem tastera Strength. Midpoint-om prei preko sredine preseka nakon ega se
otvara dijalog Strenght Calculation (Slika 47), a zatim se usvoje geometrijski parametri
ovog dijaloga. Zatim pogledati ostale kartice u dijalogu i zatvoriti dijalog klikom na
taster OK. Zatim iz date take povui konanicu dole-levo do pozicije Specify next
point, kliknuti levim tasterom mia, pa zatim enter. Pojavila se tabela sa vrednostima
parametara za izabrani presek (Slika 48). Potom zatvoriti dijalog Shaft Calculation
tasterom Close.
Strana
Master rad
Slika 47. Faze definisanja napona u izabranom preseku na vratilu
Slika 48. Tabela sa proraunatim vrednostima za izabrani presek

4.2. ZNAAJ CNC MAINA ZA PRIPREMU PROIZVODNJE
Potreba za: velikom preciznou izrade i obrade proizvoda, mali trokovi
proizvodnje, pouzdanost rada, bra, i efikasnija proizvodnja doveli su do sve vee
upotrebe CNC maina. Dananja mainska industrija se ne moe zamisliti bez upotrebe
savremenih CNC maina. CNC maine kontrolie raunar na osnovu programa koji
zadaje ovek odgovarajuim programima ili kodovima. Numeriko upravljanje
podrazumeva direktno unoenje numerikih podataka u obliku programskog koda koji
upravlja radnim funkcijama maine. Primenom koncepta numerikog upravljanja (NCNumeric Control) pojavili su se i sistemi za projektovanje delova pomou raunara.
Dalji razvoj doprinosi pojavi kompjuterskog numerikog upravljanja (CNC) i dikektnog
numerikog upravljanja. Ovi sistemi ine osnovu sistema automatske proizvodnje
delova CAM.
Prva numeriki upravljana maina napravljena je u Americi poetkom 50-ih
godina prolog veka na Massatussets Institut of Technology. CNC sistemi su se
Strana
Master rad
dramatino promenili u proteklih 10-15 godina. Od samostalnih komponenti do

potpuno integrisanih, PC voenih, ujedno umreenih radnih elija. Danas se CNC
sistemi sastoje od: maine, step-motora, drajvera, PC raunara, i softvera.
Osnova numerikog upravljanja je upravljanje mainom pomou unupred
definisanog programa. Unapred definisan program je skup ifrovanih geometrijskotehnolokih i funkcionalnih naredbi kojima se putem razliitih medija, kao to su: USB
fle memorija, serijska komunikacija, internet komunikacija, i konverzacijsko
programiranje, daju upravljake jedinice. CNC sistem se sastoji od 6 glavnih elemenata,
a to su: ulazni ureaj, mainska kontrolna jedinica, mainski alat, pogonski sistem,
ureaji za povratnu informaciju, i displej jedinica.
Odabir vrste CNC maina za nabavku vri se na osnovu: delatnosti kojom se
preduzee bavi, finansijske sposobnosti organizacije, prostora koji je na raspolaganju,
planova proizvodnje i razvoja, i edukovanosti radne snage.
CNC tehnologija i maine su izuzetno pouzdane jer su smanjene mogunosti
greaka prilikom rada. Ljudski faktor je prisutan ali je mogunost greke daleko manja
nego kod manuelnog sistema kontrole maine. CNC maine omoguuju da se "Sistem
kontrole kvaliteta" podigne na najvii nivo.
Prednosti CNC sistema su:
velika preciznost izrade i obrade,
kompatabilnost u okviru numerikog programiranja (standardizovanost),
iroka primena odnosno zastupljenost u svim proizvodnim delatnostima,
mali trokovi proizvodnje,
pouzdanost rada,
konkurentska prednost zbog brzog i lakog opsluivanja kupaca, i
laka i brza edukacija zaposlenih.
CNC maine se iroko primenjuju u industriji seenja metala i najbolje su za

proizvodnju sledeih tipova proizvoda: delova sa komplikovanim konturama, delova
koji zahtevaju malu toleranciju i esto ponavljanje, delova koji zahtevaju skupe obrade
za poizvodnju na konvencionalnim mainama, delova koji mogu imati nekoliko
inenjerskih promena kao na primer faza razvoja prototipa, u sluaju kada bi ljudske
greke bile veoma skupe, delova koji su potrebni u kratkom vremenskom roku, i malih
serija ili kratkog vremenskog ciklusa.
Neki esti tipovi CNC maina i instrumenata korienih u industriji su: builica,
strug/obrtni centar, glodalica/mainski centar, revolver presa i presa za probijanje,
maina za elektro seenje ice, brusilica, maina za lasersko seenje, maina za seenje
vodenim mlazom pod visokim pritiskom, maina za elektro pranjenje, maina za
merenje koordinata, i industrijski robot.
Karakteristike CNC maina (Slika 49):
mogunost obrade najsloenijih mainskih delova,

velika produktivnost,
velika brzina rada zbog poveanih reima rada,
robusnija konstrukcija maine,
Strana
Master rad
bolje voenje, to rezultira veom preciznou,

obilno podmazivanje i hlaenje alata ime se produuje vek trajanja alata, i
korienje najkvalitetnijih alata sa reznim otricama od tvrdih metala i
keramike. [12]
Slika 49. CNC maina (glodalica) [34]

Proces izrade delova na CNC mainama sastoji se od: razrade tehnologije i
utvrivanja redosleda zahvata, alata i reima rada, pripreme alata, programiranja,
pripreme maine, izrade prvog komada u seriji, i serijske proizvodnje. Veina
nabrojenih aktivnosti postoji i kod klasinih alatnih maina, meutim ono to je
svojstveno CNC mainama to je programiranje. Samom programiranju prethodi
odgovarajua priprema koja se sastoji od izrade tehnoloke dokumentacije. Pri tome se
moraju prikupiti podaci o steznim i reznim alatima, maini i reimima rada.
Programiranje i sam ispis programa sledi nakon to se izradi plan rezanja. Pre same
izrade prvog komada na maini vri se simulacija programa. Nakon to se izradi prvi
komad i nakon eventualnih korekcija programa pristupa se serijskoj proizvodnji.
Programiranje je postupak pisanja programa prema unapred definisanoj tehnologiji.
Programiranje se moe obaviti runo ili pomou raunara (automatsko programiranje).
Runo programiranje podrazumeva ispisivinje programa od strane tehnologa
runo, pie se svaki red programa prema definisanoj tehnologiji. Programiranje pomou
raunara podrazumeva automatsko programiranje samog raunara na osnovu izabranih
parametara programera kao to su: dimenzije obrtka, put alata, izbor alata, reim rada,
itd. u posebnim softverima.
4.2.1. Runo programiranje CNC maine
Programiranje podrazumeva izradu: operacionog lista, plan alata za radni
predmet, plan stezanja, plan rezanja, i ispis programa. Operacioni list (Tabela 2) sadri
redosled operacija radnog predmeta sa potrebnim reimima rada i vremenima izrade.
Plan alata za radni predmet sadri popis svih koritenih alata za obradu prema redosledu
koritenja, potrebne mere, standarde reime, i korekcije. Plan stezanja (Slika 51)
obuhvata: osnovne gabarite radnog prostora, poloaj radnog predmeta na maini, take
oslanjanja predmeta i mesto stezanja, i poloaj nulte take. Plan rezanja je glavni
Strana
Master rad
dokument za ispis programa na kojem su vidljive putanje kretanja alata za svaku

operaciju. Prati se put kretanja vrha alata od poetka do kraja obrade. Ispis programa tj.
program je zadnji i najvaniji dokument po kojem se unose naredbe za upravljanje
mainom. Razraeni program unosi se u programski list. U Tabeli 3 dat je programski
list, a ima ih ukupno etiri.
EMCO COMPACT 5 CNC je univerzalni numeriki upravljan strug. Slui za
edukaciju u programiranju numeriki upravljanih maina i izradu delova na maini.
Glavni delovi EMCO COMPACT 5 CNC struga su: postolje sa voicama, glavno
vreteno sa steznom glavom, uzduni i popreni nosa alata, motor, i motori za uzduni i
popreni posmak. [35] Na slici 50 prikazan je radioniki crte radnog predmeta izraen
na CNC strugu EMCO COMPACT 5 CNC.
Slika 50. Radioniki crte radnog predmeta [10]
Slika 51. Plan stezanja [10]
Strana
Master rad
Tabela 2. Operacioni list [10]

Plan
Broj
10.00
Naziv zahvata
Reim obrade
Maina, alat i
Ste.
Obr.
Al.
Prijemna kontrola
o/min
mm/min
mm
prola
za
KT2040
Mainske
pripremka u
mengele
steznu glavu
30.00
I
Broj
P.K.M.SRPS.
Stezanje
20.00
pribor
EMCO
Obrada
COMPACT
struganjem
CNC
Ciklos ukopavanja
40.00
kanala sa 32 na
No za usecanje
600
50
No za usecanje
600
50
No za usecanje
600
50
Desni no
600
100
Desni no
600
100
Desni no
600
100
Neutralni no
600
100
Neutralni no1
600
100
Neutralni no
600
100
12,L=8
Ciklos ukopavanja
40.10
kanala sa 32 na
20,L=5.5
Ciklos ukopavanja
40.20
kanala sa 32 na
19,L=8
Ciklos uzdune
40.30
obrade sa 30 na
24,L=72
Priprema i izrada
40.40
40.50
konusa 19 na
30,L=3
Priprema i izrada
radiusa R6.5
Priprema i izrada
konusa sa
40.60
uzdunim
kretanjem i
priprema konusa
24 na 21
Uzduno kretanje
40.70
40.90
i priprema
1konusa sa 16
na 20,L=11
Priprema i izrada
konusa sa 16 na
13, L=6
uzdunim
kretanjem i
priprema konusa
Strana
Master rad
40.100
40.110
40.120

13 na 20
Priprema radiusa
R12,L=7.5
Priprema radiusa
R12,L=11
Priprema i izrada
konusa sa 23.08
Neutralni no
600
100
Neutralni no
600
100
Levi no
600
100
na 13,L=17
Otputanje radnog
50.00
Stezna glava
predmeta
60.00
P.K.M.SRPS.
Zavrna kontrola
KT2040
Tabela 3. Programski list [10]

PROGRAMSKI LIST
X
Z
N G (M)
(D) (I) (K) (Hz)
00 92
4000
500
01 M06
-56
-160
02 M03
03 00
3200
-1100
04 86
1200
-1900
05 00
3200
-3000
06 86
2000
-3550
07 00
3200
-6400
08 86
1900
--7200
09 00
4000
500
10 M05
11
M00
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
M06
M03
00
84
00
01
00
00
01
00
00
01
00
0
3000
2400
2800
3000
2800
2600
3000
2600
2400
3000
2400
Univerzalni strug EMCO COMPACT 5CNC

F
H
Napomena
(L) (T)
Apsolutni merni sistem
T00
No za usecanje
Startovanje glavnog vretena
Brzi hod
50
300 Ciklus ukopavanja kanala
Brzi hod
50
Brzi hod
50
Brzi hod
Zaustavljanje glavnog vretena
Zaustavljanje programa
T01
100
-7200
-7200
-7500
-7200
-7200
-7500
-7200
-7200
-7500
-7200
100
100
100
100
100
Desni no
Startovanje glavnog vretena
Brzi hod
Ciklus uzdune obrade
Brzi hod
Radni hod
Brzi hod
Brzi hod
Radni hod
Brzi hod
Brzi hod
Radni hod
Brzi hod
Strana
Master rad
25
26
27
28
29
00
01
00
00
01
2200
3000
2200
2000
3000
-7200
-7500
-7200
-7200
-7500
100
100
400
Brzi hod
Radni hod
Brzi hod
Brzi hod
Radni hod
4.2.2. Automatsko programiranje CNC maina

Kod automatskog programiranja CNC maina nije potrebno runo unositi G-kod,
ve maina analizira predmet u CAD/CAM softveru i sam pie program na osnovu
geometrije po kom se vri obrada dela. PTC Creo je CAD/CAM softver u kom se
deavaju tri faze programiranja dela, a to su: definisanje geometrije radnog predmeta,
procesiranje i post procesiranje. Definisanje geometrije radnog predmeta se sastoji u
modeliranju radnog predmeta do finalnog oblika u CAD/CAM softveru. Procesiranje se
sastoji u definisanju: zapremine pripremka za obradu, materijala pripremka, alata, i
izbora povrina koje se obrauju u pri emu se definiu operacije uz postavljanje
parametara rezanja u CAD/CAM softveru. U ovoj fazi CAD/CAM modul na osnovu
prethodnog definie podatke o poloaju alata na osnovu ega je mogue izvriti
simulaciju na raunaru. U daljem radu prikazan je primer obrade prizmatinog radnog
predmeta automatskim programiranjem alata. Na slici 52 je prikazana simulacija
rezanja u PTC Creo softveru eonog glodanja, a u prilogu je data kompletna simulacija.
Post procesiranje se sastoji u izboru maine na koju e se poslati program. Nakon
izbora maine u CAD/CAM modulu softvera postprocessor alje fajl koji se pomou
CLD (Cutter Location Data) prevodi na jezik maine. Nakon izbora CNC maine se
takoe automatski generie G-code program maine koji se memorie kao fajl za obradu
radnog predmeta. Zatim se vri obrada radnog predmeta na odabranoj CNC maini.
Slika 52. Simulacija rezanja u PTC Creo softveru-eono glodanje
Strana
Master rad
4.3. CELOIVOTNO UENJE POTREBNO ZA INDUSTRIJU

Zadovoljenje trinih zahteva ubrzalo je uvoenje savremenih CAD/CAM
sistema za 3D modeliranje proizvoda i procesa u domau industriju. Trenutno stanje
razlikuje se u velikoj meri, kako u pogledu primene softvera, tako i pogledu obuenosti
kadrova. Neminovne su promene u pristupima koji se tradicionalno primenjuju za
reavanje inenjerskih problema. Razvoj novih proizvoda sve vie prelazi u domen
virtuelnog, ne negirajui potrebu za klasinim inenjerskim znanjima. Sve je izraenija
potreba za ukljuivanjem u globalne trine tokove, to implicira kolaborativne i
distribuirane pristupe projektovanja proizvoda i procesa. U tom smislu od ogromnog
znaaja je i korienje inenjerskih Internet servisa. Da bi se ti ciljevi postigli
neophodna su vea ulaganja, kako u opremu i komunikacionu infrastrukturu, tako i u
obrazovanje kadrova. Od velike vanosti su i stalno praenje stanja razvoja i trendova.
Pristupi u obrazovanju inenjera za primenu CAD/CAM sistema takoe se veoma
razlikuju. U cilju poveanja kompetitivnosti mladih inenjera, ali i iskusnih inenjera
bez prakse u oblasti raunarskog projektovanja proizvoda. CAD/CAM sistemi i u
obrazovnom smislu imaju ulogu integratora, pa se obuka sa optih predmeta iri i na
druge inenjerske oblasti i discipline. Obrazovanje koje studenti dobijaju je opteg
karaktera. Stoga je neophodno uspostaviti sistem permanentnog obrazovanja koji e, u
sprezi sa strunjacima iz industrije, omoguiti stalno unapreivanje znanja i vetina. To
se odnosi kako na znanja i vetine iz oblasti CAD/CAM i informacionih tehnologija,
tako i na inenjerska znanja i vetine.
Razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija krajem veka stvorio je
okruenje u kome su kreativni pojedinci i grupe potrebni vie nego ikad, jer
uslovljavaju stalnu potrebu za stvaranjem novih tipova sadraja i usluga, u emu
kreativnost i inovacije imaju odluujuu ulogu. Nove metode koje se koriste u
projektovanju i konstruisanju, modeli, modeliranje, simulacija i dr., podstiu razvoj
kreativnih sposobnosti.
Jedan od kljunih faktora uspenosti projekta jeste kvalitetna komunikacija sa
svim saradnicima. Klasini naini komuniciranja potisnuti su razvojem informatikih
tehnologija a sa konanim ciljem da se projekat ostvari na vreme i kvalitetno. Potreba
sa savremenim vidovima komunikacije nastala je kao posledica globalizacije svetskog
trita i neophodnosti raspolaganja proverenom i pravovremenom informacijom u
svakom trenutku. Postojei naini komunikacije (telefon, teleks, pota) su ipak manje
efikasni i manje pouzdani. Uvoenje raunarske tehnologije u proces projektovanja i
konstruisanja menja karakter rada korisnika, menja njihovu profesionalnu pripremu.
Internet je najznaajnija i najpoznatija globalna raunarska mrea dananjice.
Dananje savremeno poslovanje ne moe se ni zamisliti bez korienja Internet-a i
njegovih servisa, to omoguuje izlazak na globalno trite i olakava kontakt sa
poslovnim partnerima u zemlji i inostranstvu. Preduzea koriste Internet u irokom
spektru potreba: ostvarivanje konkurentnosti, bolji pristup podacima u realnom
vremenu, mogunost razmene informacija, bra i efikasnija komunikacija u okviru
preduzea i sa poslovnim partnerima, poveanje produktivnosti, krae vreme realizacije
predvienih aktivnosti, i bolji odnos prema krajnjem korisniku.
Skraenica e-Learning se vrlo esto vezuje za savremene metode uenja i potie
od izraza Electronic Learning, to znai elektronsko uenje ili uenje putem koritenja
elektronskih novih medija. Znaenje obrazovanja (uenja) na daljinu se moe iskazati
sledeom definicijom: to je oblik obrazovanja koji se odvija putem elektronskih medija,
Strana
Master rad
stalno ili vei deo vremena, uenja svih ili veine zadataka odvojeno u vremenu i
prostoru izmeu nastavnika i studenata. Izuzetan napredak u konceptu uenja na daljinu
doneo je razvoj digitalnih medija pre svega Interneta u celini. Uenje na daljinu, a pri
tome koristei elektronske medije, omoguava permanentno uenje (Lifelong
Learning).
5. ZAKLJUAK
Osnovni zahtevi savremenog trita su: visok kvalitet proizvoda, skraeno vreme
od ideje do realizacije proizvoda, niske cene proizvoda, proizvodnju u serijama
prilagoenu potrebama trita, i veliki asortiman proizvoda. Savremeni proizvodni
sistemi treba da poseduju visoku konkurentsku sposobnost koja im moe omoguiti da
adekvatno odgovore na postavljene zahteve. Razvoj proizvoda i proizvodnje jedan je od
najvanijih preduslova uspeha i opstanka na svetskom tritu, to podrazumeva primenu
CAD/CAM softverskih alata.
Upotreba CAD/CAM softvera doprinosi boljem dizajnu, broj i boljoj proizvodnji
u preduzeima. Na dananjem globalnom tritu proizvodnja se oslanja na nove
tehnologije da bi ispratila aktuelne trine trendove. Danas se preduzea oslanjaju na
CAD/CAM sistem da bi potpomogle i usavrile razvoj kompleksnih delova. Napredak
ovog sistema sastoji se u nastojanju proizvoaa da ostvari komunikaciju sa
dobavljaima i iskoristi prednosti softvera. CAD/CAM sistemi pretstavljaju vano
sredstvo efikasne pripreme proizvodnje. Upotreba CAD/CAM sistema dovodi do:
poveanja kvaliteta proizvoda, stvaranja uslova za razvoj novih naunih saznanja, i
efikasnu pripremu proizvodnje.
Projektovanje i modeliranje primenom raunara moe doneti odreene utede u:
smanjenju efektivnog vremena projektovanja, poveanu preciznosti, ukidanju pojedinih
ispitivanja, ime se ubrzava priprema proizvodnje, to dovodi do bre i efikasnije
proizvodnje ime se zadovoljavaju zahtevi trita, ime se dokazuje glavna hipoteza u
radu.
Korisnici CAD sistema su prvenstveno tehnika lica koji su i pre upotrebe ovog
sistema radili na poslovima projektovanja i poseduju odreena struna znanja za datu
oblast projektovanja. Korisnici dopunjuju i prilagoavaju klasine metode
projektovanja, modeliranjem pomou raunara, da bi poveali svoju produktivnost i
kvalitet rada.
Strana
Master rad
CAD/CAM sistemi postaju sve znaajniji faktor u projektovanju i proizvodnji

novih proizvoda. CAD daje sledee prednosti projektovanju: vii nivo kvaliteta
(tanost, finoa), realizuje najobimnije zadatke i oslobaanje oveka rutinskog posla,
vizuelnu interpretaciju forme koja omoguuje pre izrade ocenu funkcionalnih i estetskih
vrednosti proizvoda, omoguava specifine analize iz ega sledi poboljanje sklopa pre
izrade, omoguuje brzu izradu tehnike baze podataka, poevi od tehnikih crtea do
tehnolokih instrukcija za automatizovanu izradu, i iroko integrisana proizvodnja
raunarom.
CAD/CAM tehnologije predstavljaju osnovu u savremenom razvoju proizvoda i
procesa. Uvoenjem CAD sistema, racionalizuje se rad u poetnoj fazi proizvodnog
procesa, fazi konstruisanja proizvoda, to direktno utie na poveanje nivoa kvaliteta
proizvoda, ali i procesa u celini. Primena CAD/CAM sistema daje brojne prednosti
korisnicima, tako da se danas praktino ne postavlja pitanje da li ih treba koristiti ve
koja su optimilana reenja za konkretnu proizvodnju.
LITERATURA
[1] Adamovi ., Stanojevi M., CAD/CAM softveri u industriji, Spektar, Kuevo,
2011. godine
[2] Mitrovi R., Osnovi CAD/CAM tehnologija, Nauna knjiga, Beograd, 1990. godine
[3] Leti D., CAD mainskih elemenata i konstrukcija, Kompjuter biblioteka, 2004.
godine
[4] Leti D., Desnica E., Davidovi B., AutoCAD Mechanical 2011, Kompjuter
biblioteka, 2011. godine
[5] Leti D., Desnica E., Inenjerska grafika I, Tehniki fakultet "Mihajlo Pupin"
Zrenjanin, 2011. godine
[6] Leti D., Desnica E., Inenjerska grafika II, Tehniki fakultet "Mihajlo Pupin"
[7] Jakovljevi V., Priprema proizvodnje, Seminarski rad, Zrenjanin, 2012. godine
[8] Aneli G., Pojam i znaaj pripreme proizvodnje sa aspekta postizanja boljih
efekata u proizvodnji, Seminarski rad, Zrenjanin, 2011. godine
[9] Gvozdenovi I., Upravljanje proizvodnjom pomou raunara, Seminarski rad,
Strana
Master rad
[10] Tesla S., Maturski rad, "Tehnika kola" Zrenjanin, 2014. godine
[11] Stanojevi M., Implementacija i selekcija CAD/CAM sistema u industriji,
Magisterska teza, Zrenjanin, 2009. godine
[12] Mladenovi S., Programiranje i odravanje CNC- prese, Master rad, Zrenjanin,
2012. godine
[13] Hayden D., 7 Easy step to CNC Programing, 2005. year
[14] Mattson M., CNC programing Principles and Aplication, Delmar, 2010. year
[15] Leti, D., Desnica, E., Grafike komunikacije i mrena podrka konstruisanju,
XXX JUPITER konferencija sa meunarodnim ueem (17 simpozijum CAD/CAM
sistemi), Mainski fakultet, Beograd, 2004., str. 2.39-2.42.
[16] http://en.wikipedia.org/wiki/CATIA
[17] http://www.3ds.com/products-services/catia/
[18] http://sr.wikipedia.org/wiki/CATIA_V5.jpg
[19] http://en.wikipedia.org/wiki/SolidWorks
[20]http://media.sharewareconnection.com/images/large/3ds-import-for-solidworks63617.gif
[21] http://www.solidcam.com/no_cache/us/
[22] http://www.mentor.com/
[23] http://www.isap.de/plm/teamcenter-express/tcx-functions/?L=1
[24] http://www.technologyevaluation.com/
[25] http://www.siemens.com/entry/cc/en/#/startscreen
[26] http://www.ptc.com/product/creo/
[27] http://www.autodesk.com/
[28] http://ttl.masfak.ni.ac.rs/CAD%20predavanja.pdf
[29] http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-6829/2002/0354-68290215055M.pdf
[30] http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-6829/2010/0354-68291001043A.pdf
Strana
Master rad
[31]http://www.ftn.kg.ac.rs/konferencije/tio6/radovi/5%29%20Informacione
%20tehnologije%20u%20visokom%20obrazovanju/PDF/515%20Radomir
%20Slavkovic.pdf
[32] http://sh.wikipedia.org/wiki/Industrijska_proizvodnja
[33] http://bs.wikipedia.org/wiki/CNC_ma%C5%A1ina
[34] http://mehatronnika.blogspot.com/2012/12/cnc-masine-i-programiranje.html
[35]http://www.google.rs/url?
sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=8&cad=rja&uact=8&ved=0CGAQFjAH&ur
l=http%3A%2F%2Fhrcak.srce.hr%2Ffile
%2F44752&ei=W9RwU5O5NSayQOIuoDoBQ&usg=AFQjCNEDDU_SX9TMRjkoeft
pYOM4bdSZWw&sig2=aX8nLrS2tfxQprwqMVWHQw&bvm=bv.66330100,d.bGQ
[36] http://en.wikipedia.org/wiki/Lifelong_learning
PRILOZI
CA TEHNOLOGIJE KAO VAAN ASPEKT
EFIKASNE PRIPREME PROIZVODNJE
Primena AutoCAD Mechanical-a u proraunu vratila i osovina
Proraun vratila.dwg
Automatsko programiranje CNC maina

Simulacija glodanja.avi
Strana

Master Rad Konacno

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Master Rad Konacno

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin

CA TEHNOLOGIJE KAO VAAN ASPEKT EFIKASNE

Student: Viktorija Verebe

Univerzitet u Novom Sadu

CA TEHNOLOGIJE KAO VAAN ASPEKT

Student: Viktorija Verebe

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin

Tip zapisa, TZ:

Tekstualni tampani materijal

Vrsta rada ( dipl.,mag, dokt), VR:

Ime i prezime autora, AU:

Mentor ( titula, ime, prezime,

Doc. dr Eleonora Desnica

Naslov rada, NR:

CA tehnologije kao vaan aspekt

Jezik publikacije, JP:

Jezik izvoda, JI:

Zemlja publikacije, ZP:

Ue geografsko podruje, UGP:

Mesto i adresa, MA:

23000 Zrenjanin, ure akovia

Fiziki opis rada, FO:

Nauna disciplina, ND:

Predmetna odredica/ kljune rei, PO:

Priprema proizvodnje, raunarom

Biblioteka, Tehniki Fakultet

Vana napomena, VN:

U radu je prikazan znaaj CA tehnologija

Datum prihvatanja teme od strane

lanovi komisije, KO:

Predsednik: Prof. dr ivoslav

University of Novi Sad

Type of record, TR:

Textual printed material

PhD Eleonora Desnica

Language of text, LT:

Language of abstract, LA:

Contry of publication, CP:

Locality of publication, LP:

Publication year, PY:

Publication place, PP:

23000 Zrenjanin, ure akovia bb

Physical description, PD:

Scentific field, DF:

Scentidic discipline, SD:

Subject, key words, SKW:

Library Technical Faculty Mihajlo

This paper presents the importance

lifelong professional development of

Theses Defend Board, DB:

President: PhD ivoslav Adamovi

3.3.5. CAM sistemi.................................................................................................36

Viktorija Verebe MII 2/13

CAD (Computer Aided Design) raunarom podrano projektovanje,

Primena raunarske tehnologije u poslovnim sistemima ima za cilj da ubrza i

Viktorija Verebe MII 2/13

Primena raunara pri projektovanju i konstruisanju omoguuje potpunu

CA tehnologije kao vaan aspekt efikasne pripreme proizvodnje

Viktorija Verebe MII 2/13

CA tehnologije kao vaan aspekt efikasne pripreme proizvodnje

Viktorija Verebe MII 2/13

2.4. HIPOTEZA ISTRAIVANJA