vojnoizdavaCki zavod

________________
B e o g r a d , Svetozara Markovia 70

vojnoizdavaCki zavod
NAELNIK
ore STANI, pukovnik

Biblioteka

SA VREMENA VOJNA MISAO

NAI PISCI
KNJIGA STOTRIDESETOSMA

Ureivaki odbor
General-pukovnici: prof. dr Rajko TANASKOVI, predsednik, Stevo IL1, Veljko KA
DI JEVIC, Nikola PEJNOVI, Duan PEKIi Ilija RADAKOVI; General-potpukovnik
sanitetske slube prof. dr ore DRAGI; general-potpukovnik Milisav NIKI; viceadmiral

Veljko

DOKMANOVI\;

general-majori

avijacije-piloti:

ivko

BLAGOJ

EV

Vojislav MIKI; general-majori prof, dr Nikola UBRA, dipi, ekonomist i Mirko TURI;
pukovnici: prof, dr Mensur IBRAHIMPASl, dipi, sociolog, Mihajlo MIHEU, dipi,
pravnik, Stevo PRAVDI i Gvozden VUKOVI; pukovnik avijacije Ljuben JANDRIJEVSKI; prof, dr Velibor GAVRANOV.

Glavni i odgovorni urednik

pukovnik Gvozden VUKOVI

Urednik
potpukovnik dr Nikola POPOVI

Urednik i struni redaktor priloga

vazduhoplovnotehniki potpukovnik
Borivoje . POPOVI

Recenzenti
general-pukovnik Veljko KADIJEVI,
general-potpukovnik Rade ORAK

Jeziki redaktori
Slavica MAGAZINOVI-ERI, prof.,
Pauna VUIEVI, prof.

Dr

Petar Kleut

general-major

PARTIZANSKA
TAKTIKA

Beograd, 1983.

UDK 355.425.4
KLEUT, PETAR
PARTIZANSKA TAKTIKA / Petar Kleut. Beograd : Vojnoizdavaki zavod,
1983 (Split : Vojna tamparija). - 280 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Savremena vojna
misao. Nai pisci; knj. 138). - Tira 3000. - 600 d.

Sadri dvanaest poglavlja u kojima se, shodno osnovnoj zamisli autora parti
zanskog oblika oruane borbe, problematizuju pitanja partizanske taktike poev od osnova partizanske taktike i njenih naela do teorije i prakse partizan
skih napada, odbrane, mareva i zaseda.

SADRAJ
Strana

PREDGOVOR.................................................................................................

UVODNA RAZMATRANJA O PARTIZANSKOM RATU I PARTIZAN

SKOM OBLIKU ORUANE BORBE ...............................................................

11

O nekim osnovnim pojmovima partizanskog rata i partizanske

taktike ...................................................................................................
Oblici borbe i otpora u optenarodnom odbrambenom ratu . .
Istorijski osvrt na partizanski rat i partizanski oblik oruane
borbe ....................................................................................................
Partizanski oblik oruane borbe u doktrini ONOR-a .............................

19
25

UTICAJ OPTIH FAKTORA I RATNIH USLOVA NA STRATEGIJU I

TAKTIKU PARTIZANSKOG OBLIKA ORUANE BORBE.................................

32

11
15

Ljudski faktor u partizanskom obliku oruane borbe.............................

32
Utjecaj materijalno-tehnikog faktora na partizanski oblik orua
ne borbe ................................................................................................
37
Prostor i vreme kao faktori partizanskog oblika oruane borbe 39
Vrsta agresije, agresorove snage i kontrola PZT.....................................
45
STRATEGIJSKE OSNOVE PARTIZANSKE TAKTIKE ......................................
Osnovna strategijska obeleja i naela partizanskog oblika orua
ne borbe ................................................................................................
Organizacija i priprema oruanih snaga za partizanski oblik oru
ane borbe ............................................................................................
Strategijski i operativni ciljevi i objekti dejstava i manevar parti
zanskih jedinica.....................................................................................

51

OSNOVNA NAELA PARTIZANSKE TAKTIKE................................................

73

51
60
65

Razvitak partizanske taktike .................................................................

73
Osnovna obeleja partizanskih taktikih dejstava .................................
76
Taktika vidova i rodova u partizanskom obliku oruane borbe 79
Rukovoenje i komandovanje ................................................................
85

Strana

PARTIZANSKA TAKTIKA U NAPADU..............................................................

Svojstva napada partizanskih jedinica i izbor objekta za napad 93
Diverzanstke akcije................................................................................
Prepadi...................................................................................................
Napad iz zasjede ....................................................................................
Napadi na garnizone u naseljenim mestima i na utvrena upo
rita ......................................................................................................

93
97
101
104
113

PARTIZANSKA TAKTIKA U ODBRANI ...........................................................

123

Opta svojstva i vidovi partizanske odbrane ..........................................

Odbrana partizanske jedinice, naselja i partizanskih baza.....................
Odbrana u toku agresorovih protivpartizanskih ofanziva ......................

123
127
132

PARTIZANSKA DEJSTVA U KOMBINOVANOM OBLIKU ORUANE

BORBE .........................................................................................................

142

Osvrt na primere sadejstva partizanskih jedinica sa snagama na

frontu u prolim ratovima .....................................................................
Znaaj i specifinosti kombinovanog oblika oruane borbe u
ONOR.....................................................................................................
Specifinost partizanske taktike u pozadini agresorovog fronta 148
PARTIZANSKI MAREVI................................................................................

142
144

154

Znaaj i ciljevi mareva u partizanskom obliku oruane borbe 154

Pripreme i izvoenje mara ...................................................................
155
PARTIZANSKA DEJSTVA U POSEBNIM GEOGRAFSKIM USLOVIMA .............................................................................................................

160

Partizanska dejstva na moru, obali i otocima ...............................................

Partizanske borbe i otpor u gradovima .........................................................

160
169

OBEZBEENJE PARTIZANSKIH DEJSTAVA.................................................

178

Politiko-psiholoko obezbeenje...................................................................
Obavetajno-izviake delatnosti i mere bezbednosti.............................
Ininjersko, protivelektronsko i NHB obezbeenje..................................
Materijalno obezbeenje.........................................................................
Sanitetsko zbrinjavanje .........................................................................

178
187
195
199
208

STRATEGIJA I TAKTIKA AGRESORA U PROTIVPARTIZANSKOJ

BORBI ..........................................................................................................

212

Nastanak i razvoj teorije antigerile i pripreme za protivpartizanski rat....................................................................................................

Protivpartizanske mere i sredstva .........................................................
Taktike protivpartizanske borbe.............................................................
Strategijska i taktika ogranienost protivgerilskog rata........................

212
216
220
232

Strana

PRILOZI ........................................................................................................

235

Primeri partizanskih dejstava u NOR-u i socijalistikoj revoluciji

(1941-1945) ..........................................................................................

237

NAPAD na naftna postrojenja u Gojilu ..................................................

NAPAD na Voin....................................................................................
NAPAD na Ludbreg ...............................................................................
NAPAD na aerodrom kod Leskovca........................................................
NAPAD na Prijedor.................................................................................
ZASEDA kod Jelinog Duba u Crnoj Gori ...............................................
ZASEDA na Peljecu..............................................................................
ZASEDA kod sela Jatare Mokra gora.....................................................
NONA zasjeda na prevoju Davat .........................................................
NONA zasjeda na Han-brdu kod Sjemea............................................
ODBRANA na Ljubovu ..........................................................................
ODBRANA u Gorskom Kotaru ...............................................................
ODBRANA na Jastrepcu .......................................................................
OBEZBEENJE napada na Krai.........................................................
DIVERZIJA na eljeznikoj pruzi kod Kraljeva.......................................
DIVERZIJA na eljeznikoj pruzi Ljubljana-Trst kod Vrhnike 265
MAR ETVRTE Kordunake NO brigade u Zumberak .........................
FEBRUARSKI POHOD ........................................................................
POHOD 14 divizije na tajersku .............................................. .............

237
240
242
244
246
248
249
251
252
253
255
258
260
261
263
266
271
274

PREDGOVOR

Svaki partizanski narodnooslobodilaki odnosno revolucionarni

rat vodi se protiv okupatora, kolonizatora, drugog osvajaa ili postoje
eg poretka za nacionalno osloboenje i socijalne promene. Osnovno
vojno obeleje mu je partizanski oblik oruane borbe uz primenu par
tizanskih dejstava, borbenih taktikih radnji i naela originalne parti
zanske taktike, kao to su : neprekidna ofanzivnost, iroka primena iz
nenaenja, puna inicijativa, visok stepen pokretljivosti, neprekidna dejstva u svim vremenskim i zemljinim uslovima, podrka i masovno
uee naroda sinhronizovano sa svim drugim oblicima suprotstavlja
nja agresoru, raznovrsnost i brzina izvoenja dejstva i drugo, uz posto
janje oruanih snaga sposobnih za takav oblik oruane borbe.
Partizanski oblik oruane borbe iroko je primenjivan u narodnooslobodilakim i revolucionarnim ratovima XIX i XX veka. Za raz
voj teorije i prakse partizanskog rata uopte od posebnog znaaja s'u:
graanski rat u Rusiji 1918-1920, kineska revolucija 1924-1949, narod
nooslobodilaki rat i socijalistika revolucija naroda i narodnosti Ju
goslavije 1941-1945, vijetnamski oslobodilaki ratovi (tri rata voena u
periodu od 1941 do 1975), alirski oslobodilaki rat 19541962, kuban
ska revolucija 1953-1959, angolski oslobodilaki rat 1961-1975, narod
nooslobodilaki rat Kampuije 1970-1975. i dr. Poseban doprinos raz
voju teorije i prakse partizanskog ratovanja dali su Josip Broz Tito, Mao
Ce Tung i Vo Nguen ap.
S posebnim zadovoljstvom i ponosom istiemo grandioznost, mes
to i ulogu naeg NOR-a i socijalistike revolucije i njegov opti, teorijski
i praktini, originalni doprinos partizanskom nainu ratovanja iprimeni naela partizanske taktike. Nai narodi i narodnosti, predvoeni Ko
munistikom partijom i velikim vojskovoom Josipom Brozom Titom,
pruili su svim potlaenim narodima sveta ubedljiv primer uspenosti
partizanskog oblika oruane borbe protiv brojano i tehniki viestruko
nadmonijeg agresora, to je znatno doprinelo naunoj teorijskoj obra
di partizanskog ratovanja i prouavanju taktikih naela partizanskog
oblika oruane borbe u savremenim uslovima. U naem sistemu optenarodne odbrane partizanskom obliku oruane borbe pridaje se jedna
ka vanost kao i frontalnom i kombinovanom obliku.
Svakako, partizanski oblik oruane borbe, kao i drugi oblici, pod
loan je neprekidnom razvoju i usavravaju, uslovljenom, pre svega,
razvojem naoruanja i ratne tehnike. Zadravanje na prevazienim for
mama i vrstama borbenih taktikih radnji i postupaka bilo bi tetnije od
zadravanja u naoruanju zastarelih tipova oruja. Zbog toga je potreb
no stalno praenje i osavremenjavanje naela partizanske taktike, uz
stvaralaki kritiki prilaz i primenu u praksi naih i tuih iskustava.
9

Teite obrade borbenih taktikih radnji u ovoj knjizi stavljeno je

na tipine partizanske oblike oruane borbe u situacijama kada su par
tizanska dejstva dominantan ili iskljuivi oblik borbenih dejstava. Par
tizanski taktiki postupci u operativnoj pozadini agresorovog fronta,
odnosno na privremeno zaposednutoj teritoriji, kada su ovi postupci u
veoj meri uslovljeni i opredeljeni potrebom operativne povezanosti sa
svojim frontom, pa zato nose i neka specifina obeleja, obraeni su u
posebnom poglavlju.
Knjiga je namenjena prvenstveno aktivnom i rezervnom sastavu
naih oruanih snaga i svima koji su ukljueni u sistem optenarodne
odbrane ili se zanimaju za vojnu problematiku, posebno za iskustva na
eg NOR-a i socijalistike revolucije.
Na kraju, ini mi prijatnu dunost i zadovoljstvo to se i na ovaj na
in mogu zahvaliti svima koji su uestvovali u obradi ove knjige i doprineli njenom kvalitetu. Za znaajne sugestije za obradu pojedinih po
glavlja i strunu recenziju posebno zahvaljujem general pukovnicima
Nikoli Pejnoviu, Veljku Kadijeviu i Stevi Iliu, a za strunu redak
ciju priloga vazduhoplovnotehnikom potpukovniku Borivoju .
Popoviu, uredniku u Redakciji Savremena vojna misao Vojnoizdavakog zavoda.

Autor

10

Uvodna razmatranja o partizanskom ratu i

partizanskom obliku oruane borbe

O NEKIM OSNOVNIM POJMOVIMA PARTIZANSKOG RATA

I PARTIZANSKE TAKTIKE

Partizanski rat je vrsta nacionalnooslobodilakog, revolucionar

nog ili odbrambenog rata koji se vodi protiv okupatora, kolonizatora
i drugih osvajaa ili protiv postojeeg poretka za nacionalno i soci
jalno osloboenje.
Po osnovnim drutveno-istorijskim obelejima, ciljevima i sna
gama koje u njemu uestvuju, partizanski rat je, po pravilu, progre
sivan i revolucionaran. Partizanski rat je i najpodesniji oblik ratova
nja kada je neprijatelj izrazito tehniki nadmoniji pa i brojniji, u voj
nim snagama. Partizanski rat se vodi kada je odreena nacionalna te
ritorija potpuno ili delimino okupirana ili privremeno zaposednuta. Dakle, voenje oruane borbe, i rata u celini, na sopstvenoj teri
toriji predstavlja bitan uslov voenja partizanskog rata. U takvim uslovima objektivno je mogue masovno angaovanje stanovnitva u
oruanoj borbi, i u drugim - neoruanim oblicima borbe i otpora. Os
novno obeleje partizanskog rata je u vojnom pogledu izbegavanjp
krutih frontova i reavajuih sudara sa tehniki i brojno superiorni
jim snagama protivnika, ispoljavanje sopstvene inicijative i ofanzivnog duha primenom najraznovrsnijih oblika manevra, prepada, zaseda, sabotaa, diverzija itd. Uspeno voenje partizanskog rata podrazumeva visok stepen organizovanosti snaga koje takav rat vode i
postojanje jedinstvenog i efikasnog rukovoenja njime.
S obzirom na to da je oruana borba najhitniji, (ali ne i jedini)
oblik svakog, pa i partizanskog rata, mora se posebno voditi rauna
i o stvaranju i izgraivanju oruanih snaga sposobnih za voenje tak
vog rata kao i primeni originalne partizanske strategije i taktike. Pri
tom se ne sme gubiti iz vida injenica da je glavna snaga partizanskog
rata u narodu i daje on osnovni izvor stvaranja, pothranjivanja i stal
ne podrke oslobodilakih i revolucionarnih oruanih snaga. Parti
zanski rat bez masovnog uea i podrke naroda nema izgleda na
uspeh. A da bi se narod masovno angaovao u voenju partizanskog
rata neophodno je da ciljevi takvog rata budu u skladu sa ivotnim
interesima i tenjama najirih masa, da ih mase prihvate kao sopst
vene ciljeve, da su na toj osnovi spremne da se za njihovo ostvarenje
bore.
11

Partizanska taktika je grana ratne vetine koja se bavi teorijom i

praksom pripremanja i izvoenja partizanskih borbenih dejstava.
Sem toga ona prouava radnje i postupke povezane sa tim dejstvima
(pokret, obezbeenje, snabdevanje, zbrinjavanje i dr.) u uslovima
partizanskog ratovanja. Partizanska taktika je integralni deo nae
koncepcije optenarodne odbrane i drutvene samozatite (ONO i
DSZ) deo doktrine optenarodnog odbrambenog rata (ONOR-a),
sredstvo za ostvarenje njegovih strategijskih naela na bojnom polju.
Ona se teorijski zasniva na strategijskim naelima nastalim na iskust
vima narodnooslobodilakih i revolucionarnih partizanskih ratova
novijeg doba ije postavke usvaja, proverava i ustanovljava stepen
njihove primenljivosti i uslovima koji se oekuju u eventualnom
ratu. Pri tom ne zanemaruje ni istorijska iskustva ranijih partizan
skih, odnosno gerilskih ratova.
Partizanska taktika je poseban vid opte taktike kopnene vojske,
a delimino i pomorske taktike, sa kojima ima zajednike karakte
ristike u pogledu sutine borbe, naina upotrebe naoruanja i opre
me. Ona se, ipak, razlikuje od njih u pogledu naina upotrebe jedi
nica, kao i u pogledu pripreme i izvoenja borbenih dejstava u raz
nim uslovima.
Radi potpunijeg sagledavanja svih aspekata partizanske taktike
u ONOR-u, posebno njene primene u voenju oruane borbe na pri
vremeno zaposjednutoj teritoriji (PZT), kao i radi naunijeg teorijsko-metodolokog pristupa ovoj problematici, neophodno je ukazati
i objasniti neke osnovne pojmove: partizanski rat; partizanska dejstva, gerila, optenarodni odbrambeni rat, oblici oruane borbe, vi
dovi i oblici borbenih dejstava, privremeno zaposednute teritorije i
osnovni oblici borbe i otpora.
Iako u partizanskom ratu dominira partizanski oblik oruane
borbe ova dva pojma treba pojmovno razgraniiti i razlikovati. Pojam
rata, pa time i partizanskog rata je iri i sveobuhvatniji od pojma oru
ane borbe.
Rat je kompleksan, intenzivan i masovan sukob drava, vojnopolitikih saveza ili razliitih drutvenih snaga unutar jedne zemlje,
u kome se organizovano i masovno primenjuje oruano nasilje i vodi
oruana borba radi ostvarivanja odreenih politikih, ekonomskih i
vojnih ciljeva klasa, drava ili naroda.
Oruana borba predstavlja glavni (najhitniji, osnovni) sadraj
rata. Njena sutina ogleda se u primeni oruja u sukobu meu ljudi
ma, grupama, organizacijama, pokretima, dravama i dr., kada jedna
strana primenom fizike prinude (oruja) nastoji da drugoj nametne
svoju volju, ili da je ak i fiziki uniti. Prema tome, osnovni cilj vo
enja oruane borbe je unitenje ive sile i materijalno-tehnikih
sredstava protivnika.
Meutim, oruana borba, iako je glavni, nije i jedini sadraj rata.
Rat kao totalan drutveni sukob obuhvata i druge oblike borbe: po
12

litiki, ekonomski, psiholoko-propagandni i dr. To znai da i u par

tizanskom ratu, pored oruane borbe, postoje i drugi oblici borbe i
otpora. Ali, kad se ukazuje na injenicu daje u partizanskom ratu do
minantan partizanski oblik oruane borbe, onda valja imati u vidu da
naa vojna nauka i ratna doktrina pored njega razmatraju frontalni
i kombinovani oblik oruane borbe u optenarodnom obrambenom
ratu.
Kada razmatramo sadraj i karakteristike partizanske taktike
znaajno je sagledati razliku izmeu pojmova partizanski rat i parti
zanska dejstva, kako se ne bi poistoveivali.
Partizanska dejstva su masovna, aktivna i neprekidna dejstva,
koja su po svojim razmerama, oblicima i nainu ostvarivanja sveo
buhvatna, kojima se neprijatelju nanose gubici u ivoj sili i materijalno-tehnikim sredstvima, pri emu se razvlae i troe njegove sna
ge. Partizanska dejstva je mogue izvoditi u svim borbenim, zemlji
nim i vremenskim uslovima. Iako su ona dominantna u partizan
skom ratu i partizanskom obliku oruane borbe, veoma su znaajna
i pri voenju kombinovanog i frontalnog oblika oruane borbe u
optenarodnom odbrambenom ratu. Uspeno se mogu izvoditi pri
svakom, pa i nepovoljnom odnosu snaga.
U savremenim uslovima voenja rata, naroito u uslovima voe
nja ONOR-a, partizanska dejstva su usmerena na: unitenje ive sile
i materijalno-tehnikih sredstava neprijatelja, komunikacija i izvora
za snabdevanje; ometanje pokreta jedinica i korienje aerodroma,
heliodroma, luka i sidrita; stvaranje opte nesigurnosti i prisiljavanje neprijatelja da izdvaja jake snage za obezbeenje; spreavanje us
postavljanja i funkcionisanja okupacionog sistema; dobijanje ratnog
plena; zatitu teritorije, dobara i stanovnitva; stvaranje slobodnih te
ritorija i povoljnih uslova za funkcionisanje drutveno-politikog i
drutvenoekonomskog sistema itd. Uspeh u partizanskim dejstvima
postie se: pravilnim izborom cilja, iznenaenjem, izbegavanjem
frontalnih dejstava, masovnou i aktivnou, inicijativom, pravil
nim izborom i izraavanjem teita borbe, ekonominom upotre
bom snaga, nadmonou i nametanjem vlastitog naina dejstva sna
gama agresora.
Prema tome, partizanska dejstva su ui pojam od partizan
skog rata i nisu karakteristina samo za partizanski rat i partizanski
oblik oruane borbe, ve se veoma uspeno mogu koristiti u kombinovanom i frontalnom obliku oruane borbe. U uslovima voenja
ONOR-a partizanska dejstva treba da imaju najiru primenu pri vo
enju oruane borbe na privremeno zaposjednutoj teritoriji.
U vojnoistorijskim razmatranjima nisu retki sluajevi poistoveivanja ili nedovoljnog ukazivanja na razlike izmeu partizanskog
rata i gerile.
Gerila je spontani, a ponekad i organizovani oblik oruanog ot
pora stanovnitva jedne zemlje protiv agresora, okupatora ili posto
13

jeeg sistema vlasti. Za razliku od partizanskog rata i partizanskog

oblika oruane borbe gerila bi se mogla okarakterisati kao dejstvo
malih oruanih grupa i jedinica, veoma pokretljivih i raznoliko naoru
anih, pri emu se i one oslanjaju na podrku stanovnitva. I pored
toga to se radi o malim oruanim grupama valja istai da njihov stra
tegijski cilj nije oslobaanje i uvanje teritorije, ve unitavanje, dezorganizovanje i demoralizacija protivnika manjim, ali intenzivnim
akcijama. Meutim, i gerila se koristi partizanskom taktikom koja se
ispoljava u izbegavanju direktnih sudara, dejstvima nou i u loim
vremenskim uslovima, primeni zaseda, prepada i diverzija.
Pogreno je, takoe, kad se pojam pokret otpora poistoveuje sa
pojmovima partizanski rat ili partizanski oblik oruane borbe. Po
kret otpora kao oblik borbe razvio se u drugom svetskom ratu go
tovo u svim zemljama koje su okupirale faistike sile. Za razliku od
partizanskog rata, koji je organizovan i masovan, pokreti otpora se
vie karakteriu spontanou u borbi protiv okupatora i domaih iz
dajnika. Za pokret otpora karakteristini su neoruani oblici borbe
i otpora stanovnitva (ukljuujui i pasivnu rezistenciju), pri emu je,
u veoj ili manjoj meri, zastupljen i oruani oblik borbe i otpora.
Kad razmatramo ulogu i znaaj partizanske taktike u ONOR-u
valja istai da e ona naroito doi do izraaja u voenju oruane bor
be na privremeno zaposjednutoj teritoriji. Kada se to istie, neop
hodno je rei ta se podrazumeva pod PZT, a istovremeno istai da,
pored oruane borbe, na PZT se primenjuju i drugi - neoruani oblici
borbe i otpora. Stoga je za razumevanje partizanske taktike i njene
primene, naroito na PZT, neophodno sagledati i dijalektiko jedin
stvo oruane borbe i ostalih oblika borbe i otpora u ONOR-u.
Privremeno zaposednuta teritorija je deo nae dravne teritorije
koju je neprijatelj privremeno zaposeo. Njena dubina, zavisno od
toka i razvoja borbenih dejstava, moe biti razliita. Dubina PZT koja
je po prostoru vea, omoguava masovniju i raznovrsniju primenu
partizanske taktike i partizanskih dejstava. Time se bitno utie na
stanje i odnos snaga na frontu, pa i na dejstva u sopstvenoj pozadini.
Osudom agresije kao zloina koji dovodi do okupacije tue te
ritorije, ukinuta su ranija shvatanja o pravu okupacije i odreenim
obavezama stanovnitva zaposednute teritorije prema okupatoru.
Ustavom SFRJ ukinuta je mogunost priznavanja okupacije ili bilo
kakvog novog pravnog stanja i promene drutvenog sistema na
onom delu nacionalne teritorije koji bi agresor eventualno uspeo da
zaposedne. Takva teritorija za nas bi bila samo privremeno zaposed
nuta teritorija na kojoj se otpor agresoru produava sve do njegovog
unitenja. Niko nema pravo da prizna ili potpie kapitulaciju naih
oruanih snaga ili da na bilo koji drugi nain ograniava neotuivo
pravo naeg naroda da se s orujem u ruci i na druge naine bori za
slobodu i nezavisnost zemlje.
14

OBLICI BORBE I OTPORA U OPTENARODNOM

ODBRAMBENOM RATU
Pored voenja oruane borbe, od izuzetnog znaaja su i neoruani oblici borbe i otpora u ONOR-u, naroito na privremeno zaposednutoj teritoriji.
Pod neoruianim oblicima borbe i otpora protiv agresora podrazumevaju se svi oblici borbe i aktivnosti naeg stanovnitva, sem oru
ane borbe, kojima se nanosi teta agresoru i umanjuje njegova bor
bena mo, uz istovremeno jaanje naih snaga i mogunosti. Najzna
ajniji oblici neoruane borbe i otpora stanovnitva u voenju
ONOR-a jesu moralno politiki i psiholoki otpor, ekonomski otpor,
otpor u oblasti kulture i prosvete i aktivnosti civilne zatite.
Moralno-politiki i psiholoki otpor podrazumeva masovno angaovanje stanovnitva u otporu, protivljenju i suprotstavljanju svim
merama koje agresor bude primenjivao radi slabljenja naih snaga.
Odbrana politikog sistema socijalistikog samoupravljanja, vlasti
radnike klase i radnih ljudi, ouvanju bratstva i jedinstva naih na
roda i narodnosti i ouvanju potpuno afirmisane politike nesvrstavanja i ugleda SFRJ u svetu, garancija su da e se nai radni ljudi i
graani energino suprotstaviti bilo kom pokuaju agresora da us
postavi okupacionu vlast, narui bratstvo i jedinstvo naih naroda i
narodnosti i ugrozi celokupnost nae teritorije. To je istovremeno ga
rancija da e i naa odbrambena mo biti sauvana.
Moralno-politiki i psiholoki otpor stanovnitva bie posebno
znaajan na onom delu nae teritorije koju bi agresor, eventualno,
uspeo privremeno da zaposedne. Zavisno od mera i postupaka koje
na toj teritoriji bude primenjivao zavisie i kakve e oblike moralnopolitikog i psiholokog otpora morati da primeni nae stanovni
tvo.
Realno je oekivati da e do izraaja najee dolaziti sledei ob
lici moralno-politikog i psiholokog otpora naeg stanovnitva:
- otpor merama zastraivanja koje bude primenjivao agresor i
jaanje poverenja u nae snage i nau mo;
- spreavanje naruavanja bratstva i jedinstva naih naroda i na
rodnosti;
- spreavanje uspostavljanja okupacione vlasti na PZT i omogu
avanje funkcionisanja naeg socijalistikog samoupravnog sistema
i u ratnim uslovima;
- psiholoko-propagandno delovanje na slabljenje morala voj
nika i jedinica agresora i dr.
Ekonomski otpor podrazumeva takve aktivnosti protiv agresora
kojima se obezbeuje kontrola i korienje naih privrednih poten
cijala na celoj teritoriji SFRJ za potrebe naih oruanih snaga i naeg
stanovnitva. Ovaj oblik otpora obuhvata i sve aktivnosti kojima se
spreava neprijatelj u korienju naih ekonomskih bogatstava i ko
15

jima se neprijatelju nanose materijalni gubici radi slabljenja njegove

borbene moi. Ekonomski otpor je izuzetno sloen, ali i veoma zna
ajan, naroito na PZT jer e egresor na njoj nastojati da u to veoj
meri koristi naa materijalna bogatstva za svoje potrebe, pri emu e
ulagati napore da sprei proizvodnju u snabdevanju naih jedinica i
stanovnitva na tom delu nae teritorije. Sigurno je da e svaki agre
sor nastojati da potpuno razbije i onemogui funkcionisanje naeg
privrednog sistema i da uspostavi takav privredni reim koji bi nje
mu najvie odgovarao.
U tako tekim i sloenim uslovima nae stanovnitvo e na PZT
moi da ispolji aktivnost u sledeim oblicima ekonomske borbe:
- odbijanje agresorovog zahteva da se proizvodi i radi za njego
ve potrebe, a ako nai radni ljudi i graani budu prisilno mobilisani
na to, onda e organizovanje sabotaa biti veoma efikasan nain eko
nomskog otpora agresoru;
- sklanjanje, odnosno sakrivanje od agresora materijalnih sred
stava kojima bi se mogao sluiti, a koja su neophodna za nae jedi
nice i stanovnitvo;
- oteenja vanih objekata (puteva, mostova i proizvodnih ka
paciteta), kako ih agresor ne bi koristio;
- spreavanje agresora da unitava objekte i privredna dobra
kada bude prisiljen na povlaenje;
- organizovanje snabdevanja za nae stanovnitvo i jedinice, to
e imati ogroman uticaj na njegovo moralno-politiko raspoloenje
i moralnu snagu;
- preduzimanje mera radi zbrinjavanja ranjenika, bolesnika i
zbegova;
- organizovanje proizvodnje i u najsloenijim ratnim uslovima,
i dr.
Ekonomski otpor, ne samo to omoguuje masovno angaovanje naih radnih ljudi i graana u borbi protiv agresora ve predstav
lja znaajan doprinos u jaanju morala naih oruanih snaga i stanov
nitva i pokazuje vitalnost naeg politikog i privrednog sistema.
Otpor u oblasti kulture, nauke i obrazovanja ini jedinstvenu celinu s ostalim oblicima borbe i otpora agresoru. S obzirom na to da
se pomou naunih, kulturnih i obrazovnih delatnosti moe bitno
uticati na politiku svest, patriotizan i borbeni moral stanovnitva i
jedinica treba oekivati da e svaki agresor nastojati da nametne ta
kav sistem vaspitanja i obrazovanja, naunog i kulturnog ivota i
rada koji e sluiti njegovim interesima. On e nastojati da ostvari to
vei uticaj na nau kolsku i studentsku omladinu i zbog toga, najverovatnije, na PZT nee zatvarati nae kole i univerzitete, tj. nee im
zabranjivati rad, ali e nastojati da u njima to organizovanije deluju
i sprovode svoje ciljeve i interese u oblasti nauke, kulture, vaspitanja
i obrazovanja. To bi mu, istovremeno, omoguilo da nau omladinu
lake dri na okupu i da je kontrolie.
16

Agresor e nastojati da pljaka i unitava nau kulturna, istorijska i umetnika bogatstva, posebno ona koja su znaajna za odra
vanje i jaanje revolucionarnih tradicija, patriotizma i borbenog mo
rala stanonitva i naih oruanih snaga. Na privremeno zaposednutoj
teritoriji pokuavae da organizuje masovne kulturno-zabavne aktiv
nosti (priredbe, koncerte, bioskopske pretstave i dr.) kako bi ostva
rio to vei idejno-politiki uticaj na nae stanovnitvo, posebno na
omladinu, i nastojae da nametne svoj sistem vrednovanja u svim ob
lastima drutvenog ivota.
Prema tome, nije teko doi do zakljuka daje i u oblasti kulture,
nauke, obrazovanja i vaspitanja vano da se angauje nae stanovnit
vo u borbi i pruanju otpora agresoru.
Ovakav oblik borbe stanovnitva protiv agresora, najee bi
bio u:
- zatiti istorijskih spomenika, kulturnih i umetnikih vrednosti
od pljake i unitavanja;
- sklanjanje i uvanje naeg knjinog fonda, naunih dostignua
i vrednih arhivnih materijala;
- bojkotovanju svih kulturno-zabavnih akcija koje agresor bude
organizovao;
- organizovanju sopstvenih kulturno-zabavnih i umetnikih ak
tivnosti kad god se za to ukae povoljna prilika i mogunost;
- angaovanju naih naunika, pisaca, pozorinih, likovnih i
drugih javnih radnika u akcijama suprotstavljanja agresoru na nau
nom, kulturnom i umetnikom planu;
- masovnom ukljuivanju omladine, ena i pionira u kulturnozabavne aktivnosti koje budu nai organizovali i dr.
Raznovrsni oblici borbe u oblasti nauke, umetnosti, obrazovanja
i vaspitanja i kulturno-zabavnih aktivnosti, ne samo da omoguuju
masovno angaovanje naeg stanovnitva u suprotstavljanju agreso
ru i slabljenju njegove moi i uticaja, nego znatno doprinose jaanju
naih snaga, pre svega, odravanju i daljem jaanju borbenog morala
naih radnih ljudi i graana i oruanih snaga.
Pored navedenih neoruanih oblika borbe protiv agresora, ija
je osnovna karakteristika aktivno ukljuivanje stanovnitva u borbu
protiv agresora, poznato je da se u voenju pravednog odbrambenog
rata moe koristiti i takozvana pasivna rezistencija, kao jedan od na
ina pruanja otpora neprijatelju.
Pasivna rezistencija je oblik otpora stanovnitva agresoru u
kome se ne primenjuje sila, ve se zahtevi i akcije agresora ignoriu
- preziru. Takvim oblikom otpora narod izraava svoju odbojnost,
nfepomirljivost i neprijateljstvo prema agresoru.
Sasvim je razumljivo daje mo pasivne rezistencije vea ukoliko
u njoj uestvuje vei deo stanovnitva.
Postizanje cilja pomou ovog oblika otpora neprijatelju moi e
se ostvariti na vie naina:
2 Partizanska taktika

17

- preziranjem agresora, njegove vojne sile i eventualno uspos

tavljenih organa njegove vlasti;
- odbijanjem bilo kakve saradnje sa agresorom, ukljuujui, pre
svega, odbijanje proizvodnih, radnih i drugih aktivnosti i usluga koje
bi koristile neprijatelju;
- ignorisanjem svih kulturno-zabavnih priredbi i ostalih javnih
akcija koje neprijatelj bude organizovao, i izraavanjem prezira i mr
nje prema njima;
- kad god je mogue uskraivanjem neprijateljevim jedinicama
hrane, vode, i dr.
Mogli bismo da zakljuimo da je pasivna rezistencija koristan,
ali nedovoljan oblik angaovanja stanovnitva u otporu i borbi protiv
agresora.
Civilna zatita, iako joj je osnovni cilj i namena zatita ljudi i ma
terijalnih sredstava, predstavlja veoma znaajan oblik angaovanja
stanovnitva u optenarodnom odbrambenom ratu. Zatita, uvanje
i spasavanje ljudi i materijalnih dobara stanovnitva predstavljaju va
an doprinos sveukupnom jaanju odbrambene moi zemlje, jer se
na taj nain, pored ostalog, obezbeuju stalne popune jedinica ljud
stvom i materijalnim sredstvima.
Meutim, jedinice civilne zatite esto e biti u situaciji da, po
red mera zatite i zbrinjavanja ljudstva i materijalnih sredstava, primenjuju oruane i druge oblike borbe i otpora agresoru.
Poto su jedinice civilne zatite kod nas masovne i veoma dobro
organizovane i osposobljene (to se potvrdilo njihovim akcijama u
spasavanju ljudskih ivota i materijalnih sredstava u mnogim ele
mentarnim nepogodama koje su zadesile zemlju), realno je oekivati
da bi one imale znaajnu ulogu i u eventualnom ratu, odnosno da bi
njihovom aktivnou jo vie doli do izraaja masovnost, patrioti
zam i humanost naih radnih ljudi i graana.
Sluba osmatranja i obavetavanja, koja je razvijena na celoj dr
avnoj teritoriji, omoguava masovno angaovanje stanovnitva
najrazliitijeg uzrasta u osmatranju, izvianju, obavetavanju i javlja
nju o snagama neprijatelja, njihovoj jaini, razmetaju i pravcima
kretanja. Takvi podaci su veoma korisni za preduzimanje odgovara
juih mera i postupaka naih snaga, naroito za pravilnu i efikasnu
upotrebu jedinica koje izvode borbena dejstva.
Prema tome, mogli bismo da zakljuimo da raznovrsni oblici
neoruane borbe i otpora agresoru, zajedno sa oruanom borbom,
ine jedinstvenu celinu u voenju optenarodnog odbrambenog
rata.
Masovnost i raznovrsnost oblika borbe i suprotstavljanja prinudie agresora da na jugoslovenskom ratitu stalno razvlai nage za
potrebe fronta i za obezbeivanje teritorije koju bi privremeno mo
gao da zaposedne. to rat bude due trajao to e njegove potrebe za
ivom silom biti sve vee, a mogunosti njenog obezbeivanja sve
18

manje. S druge strane, to se rat bude prostorno i vremenski vie i

rio stvarae se sve povoljniji uslovi za masovnije i raznovrsnije angaovanje stanovnitva u borbi protiv agresora, ime e se odnos snaga,
naroito po broju i kvalitetu ljudstva, stalno menjati u nau korist.
Raznovrsni oblici borbe i otpora, od kojih oruana borba ima
presudnu ulogu i znaaj, ne samo da Omoguavaju masovno angaovanje naih oruanih snaga i celokupnog stanovnitva u voenju optenarodnog odbrambenog rata i time obezbeuju nau nadmo, na
roito u ljudstvu, ve predstavljaju i garanciju uspenog voenja rata
i slamanja moi svakog agresora, odnosno.Ostvarivanja nae pobede.

IS'f'ORIJSKI OSVRT NA PARTIZANSKI RAT I PARTIZANSKI

OBLIK ORUANE BORBE
Partizansko ratovanje kao oblik borbe naroda koji se brani od
znatno nadmonijeg agresora, stara je pojava u istoriji ratova. Jo u
robovlasnikom i feudalnom drutvenom sistemu porobljeni narodi
i plemena pruali su otpor osvajaima na nain koji ima slinosti sa
partizanskim nainom ratovanja novijeg vremena. Partizansko rato
vanje primenjivano je i kao metod klasne borbe u ustanicima robova
i seljakim bunama. Oslobodilaki i klasni ratovi iz tih davnih epoha
mogu da nam ukau na odreene zakonitosti razvitka ljudskog drut
va, ali se iz njih ne mogu izvui znaajniji zakljuci, koji bi obogatili
savremenu teoriju ratne vetine, jer su se karakter i sredstva tih bor
bi u osnovi razlikovali od dananjih.
Razvojem kapitalistike privrede i jaanjem graanske klase,
koja u borbi za progresivni drutveni preobraaj i stvaranje nacional
nih drava uspeva da u borbu uvue i iroke slojeve seljatva, stva
raju se novi uslovi za primenu ireg, raznovrsnog i planski voenog
partizanskog ratovanja. U to doba na prostoru nae dravne zajedni
ce kao zaeci narodnooslobodilakih pokreta javljaju se hajduci, us
koci i morlaci. Vremenom je taj oruani otpor naih naroda tuin
skoj vlasti prerastao u velike bune i ustanke.
Francuska buroaska revolucija oznaava poetak stvaranja ve
likih nacionalnih armija umesto ranijih profesionalnih stajaih i pla
enikih vojnih formacija. Zavoenjem opte vojne obaveze temelji
to se promenio i sastav oruanih snaga, a time i odnos naroda prema
ratu. Ideje o nacionalnoj slobodi i jednakosti postaju geslo svih po
robljenih i ugnjetenih. U otporu Napoleonovim okupacionim snaga
ma 1809-1813, panski narod razvija sistem oruanog otpora (gerilu)
koji se smatra prototipom partizanskog rata. Porazi Napoleonove ar
mije u borbama protiv partizana u Spaniji, Tirolu i Rusiji znatno su
pridoneli njenom potpunom slomu. Klasici marksizma videli su u
ovim partizanskim ratovima novu znaajnu pojavu, koja kao vid na
oruanog naroda moe znatno olakati nacionalnooslobodilake po
19

krete i ubrzati revolucionarne i klasne preobraaje. Uspesi francus

kih partizana (frantirera) protiv pruskih okupacionih snaga
(1870-1871) kao i pojava mnogih oslobodilakih partizanskih pokre
ta u kolonijama samo su potvrdili takvo uverenje.
U prvom svetskom ratu, u kojem su se velike imperijalistike
sile sukobile oko raspodele kolonijalnih poseda i sfera dominacije,
narodne mase nisu bile zainteresovane za takve nepravedne ciljeve
rata, pa nije bilo ni znaajnije primene partizanskog ratovanja.
Posle oktobarske socijalistike revolucije 1917. godine, u Rusiji
se pod rukovodstvom sovjetske vlasti stvaraju partizanski odredi za
borbu protiv kontrarevolucionarnih i intervencionistikih snaga.
Partizanske snage narasle su 1918. godine na preko 700.000 boraca,
te su znatno doprinele pobedi Crvene armije i odravanju mlade sov
jetske vlasti. Partizanski oblik borbe iroko i uspeno su primenjivale i revolucionarne narodne oruane snage Kine, kako u borbi protiv
kineske buroaske armije tako i protiv japanskih okupacionih snaga
u periodu od 1931-1945. godine.
U drugom svetskom ratu partizansko ratovanje dobilo je iroke
razmere. Tome je doprinela injenica da je za narode velike antifa
istike koalicije to bio pravedan odbrambeni rat. S druge strane, u
velikom broju zemalja zahvaenim faistiko-nacistikom agresijom
i okupacijom postojao je snaan pokret progresivnih drutvenih sna
ga, spremnih da partizanskim ratovanjem doprinesu brem porazu
reakcionarnih osvajakih sila i osloboenju svoje zemlje. Oblik, in
tenzitet i rezultati partizanskog ratovanja znatno su se razlikovali. Do
razlika je dolo pod uticajem razliitih objektivnih uslova, ali najvie
zbog razlika u stanju subjektivnog faktora, umenosti i odlunosti
politike organizacije koja je rukovodila otporom. Najuspenije par
tizanske borbe voene su u Jugoslaviji, SSSR-u, u Kini i Albaniji, ali
su bili znaajni pokreti otpora u Poljskoj, Francuskoj, Grkoj i jo ne
kim evropskim i dalekoistonim zemljama.
Primeri partizanskog ratovanja na evropskom ratitu pruaju
sliku vrlo raznovrsnog prilaenja tom obliku oruane borbe. Dok se
u zemljama zapadne Evrope, uglavnom razvijao pokret otpora, koji
se dugo zadravao na niim oblicima, dotle u istonoevropskim zem
ljama poprima vid planske i obimne borbe u pozadini neprijatelj
skog fronta. U naoj zemlji i Albaniji on ima sve karakteristike samos
talnog svenarodnog oslobodilakog rata, koji se oslanja na vlastite
snage i u kome se iz ustanikih partizanskih odreda postepeno stvo
rila samostalna narodna armija.
U okupiranoj Evropi najrazvijeniji samostalni partizanski rat vo
en je u Jugoslaviji od 1941-1945. godine. Narodnooslobodilaki rat
naroda Jugoslavije bio je istovremeno nacionalnooslobodilaki rat i
socijalistika revolucija. Jedinstvo nacionalnooslobodilake borbe i
socijalistike revolucije bitno je uticalo na sadraj i nain voenja
oruane borbe. Isto tako, specifini opti, meunarodni i posebni,,
20

unutranji uslovi imali su znatnog uticaja na voenje NOR-a u celini,

posebno na voenje oruane borbe. Ne ulazei, ovom prilikom, u
dublje razmatranje uslova u kojima je poeo ustanak i voen NOR,
znaajno je da ukaemo na to daje u naoj okupiranoj i rasparanoj
zemlji jedina spremna i sposobna snaga da na sebe preuzme brigu i
odgovornost za sudbinu naroda Jugoslavije bila Komunistika par
tija Jugoslavije sa Josipom Brozom Titom na elu, koja je imala oko
12.000 lanova i 30.000 lanova SKOJ-a.
Komunistika partija Jugoslavije je organizovano povela sve
nae narode i narodnosti u oslobodilaku borbu i socijalistiku re
voluciju i uspeno rukovodila tom borbom do potpunog osloboe
nja zemlje. I u naem NOR-u se pokazalo da je osnovna snaga parti
zanskog ratovanja u narodu. A za takvo masovno angaovanje naro
da bilo je neophodno jasno odrediti politike i vojne ciljeve ustanka
i narodnooslobodilakog rata. Upravo takve ciljeve jasno je formulisao CK KPJ sa Titom na elu. Politiki cilj je bio potpuno nacio
nalno i socijalno osloboenje svih naroda i narodnosti Jugoslavije i
podrazumevao je, sem ostalog, stvaranje zajednice u kojoj e svi na
rodi i narodnosti Jugoslavije biti potpuno slobodni i ravnopravni.11
Ostvarivanje tako krupnih politikih ciljeva bilo je u konkret
nim uslovima neraskidivo povezano sa vojnostrategijskim ciljevima
narodnooslobodilakog rata. Sutina tih vojnostrategijskih ciljeva
sastojala se u neophodnosti stvaranja i upotrebe vlastite oruane sile,
iji zadatak je bio razbijanje, unitavanje ili proterivanje okupatora
i domaih izdajnika i osiguravanje uslova za ostvarivanje politikih
ciljeva NOR-a i socijalistike revolucije.
Orijentacija KPJ na dizanje ustanka i voenje partizanskog rata
koji je postepeno poprimio optenarodni karakter, pokazala se kao
jedino mogue reenje. Rukovodstvo KPJ jasno je ukazalo daje oru
ana borba osnovni i odluujui oblik borbe protiv okupatora i do
maih izdajnika. U poetnom periodu NOR-a najpogodniji oblik voj
nog organizovanja i upotrebe naih oruanih snaga bilo je partizan
sko ratovanje. Ljudi naoruani, uglavnom pukama, pitoljima i po
neko pukomitraljezom ili mitraljezom, grupisali su se u male jedi
nice u partizanske udarne grupe i ete, a neto kasnije i odrede.
Okosnice odreda inili su lanovi KPJ i SKOJ-a, a u njihove redove
masovno i na dobrovoljnoj osnovi pristizali su radnici, seljaci, na
predna inteligencija, omladina grada i sela. Dakle, osnovni izvor po
pune partizanskih grupa i odreda bio je narod. Osnovni zadaci par
tizanskih odreda bili su unitavanje svega to slui neprijatelju - eleznica, mostova, fabrika, radionica, skladita municije i oruja; spre
avanje okupatora u rekviziciji ita i stoke i dr. Partizanska taktika
dominirala je u voenju oruane borbe. Zasede, diverzije, iznenadni
1)
Ljubii N., Optenarodna odbrana - strategija mira, izd. VIZ Komunist,
Beograd, 1976, str. 44.

21

napadi na neprijateljske grupe, razoruavanje i unitavanje njegovih

straa, likvidiranje rukovodilaca okupatora i domaih izdajnika, i
druge akcije masovno su primenjivane irom nae zemlje. Ve u pr
vim danima ustanka Tito je isticao da se partizanske borbe moraju
uporno pretvarati u opti ustanak svih naroda Jugoslavije.21
Dajui smernice Pokrajinskom komitetu za Crnu Goru, Boku i
Sandak, 10. novembra 1941. godine, Tito i Kardelj su izmeu ostalog
pisali: Pravilno je, dakle, samo shvatanje narodnog ustanka kao jed
nog trajnog partizanskog rata, koji e da zahvata sve vee mase, koji
e da zadaje neprijatelju sve tee udarce, koji e, konano, dovesti do
potpunog unitenja neprijatelja.3*
Pored uestvovanja u oruanoj borbi i sadejstva sa jedinicama
narodnooslobodilake vojske prilikom zauzimanja naseljenih mesta,
diverzijama, zapreavanju i ruenju puteva i pruga, izvoenju sabo
taa, izgradnji prepreka, pomoi u maskiranju i drugim aktivnostima
narod se masovno angaovao i u zbrinjavanju ranjenih i obolelih bo
raca, izgradnji partizanskih bolnica, prikupljanju sanitetskog materi
jala, snabdevanju jedinica hranom, odeom i obuom, izviakim delatnostima itd.
Kako se ustanak vie rasplamsavao i poprimio karakter optenarodnog oslobodilakog i revolucionarnog rata jaale su i nae oru
ane snage ne samo po svom kvantitetu ve i po kvalitetu, organizovanju i upotrebi. Stvaranjem brigada i divizija, a kasnije korpusa i ar
mija, oruana borba je, pored partizanskog oblika, poprimala i kombinovani pa, kad je to bilo neophodno, i frontalni oblik (na primer,
u zavrnim operacijama). Partizanska taktika za sve vreme NOR-a
stalno se razvijala i usavravala u skladu sa novonastalim uslovima.
Stalni pokreti jedinica, neprekidna borba u svim vremenskim i zem
ljinim uslovima na elom jugoslovenskom ratitu, zadravanje ini
cijative i nametanje neprijatelju sopstvene volje, uz masovno angaovanje i podrku naroda, bila su znaajna obeleja te taktike.
Pravedan oslobodilaki i revolucionarni karakter i cilj rata koji
su nai narodi i narodnosti vodili na sopstvenoj teritoriji i za nacio
nalno i socijalno oslobaanje imao je presudan uticaj na moralnu
snagu boraca i naroda.
Svijest naih boraca i cijelog naroda proizilazila je iz drutvene
sutine naeg oslobodilakog rata i karaktera revolucije. Moralnopolitika snaga i svijest naih boraca proizilazili su iz pravednih ci
ljeva i jasne perspektive revolucije, jer su svi nai borci i narod vrsto
vjerovali u te ciljeve, u sopstvene snage i u pobjedu.4*
2) Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu, Vojnoistorijski institut, Beograd, tom 2, str. 56.
3) Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu, Vojnoistorijski institut, Beograd, tom 3, knjiga 1, str. 229.
4) Tito, O optenarodnoj odbrani, Slovo ljubve, Beograd, 1976, str. 74.

22

Isticao je Tito. Nai partizanski odredi, a kasnije Narodnooslobodilaka vojska bili su slabo naoruani, a ipak su se borili s uspje
hom. Kako je to bilo mogue? To je bilo mogue zato to su nai borci
bili proeti duhom upornosti, visoke svijesti i vjere u opravdanost
svoje borbe za slobodu i nezavisnost, samodisciplinom i spremnou
na najvie rtve, a sve je to izviralo iz bezgranine ljubavi prema svo
joj porobljenoj otadbini i iz neodoljive mrnje prema porobljivai
ma nae zemlje. Vanu je ulogu odigrala injenica to su borci naih
partizanskih odreda narodnooslobodilake vojske bili vrsto pove
zani sa narodom, to su crpli svoju snagu iz uvjerenja u pobjedu i iz
te povezanosti.
U vezi sa tako znaajnim iskustvima u pogledu ciljeva vojnog organizovanja, voenja oruane borbe i uloge oveka kao odluujueg
inioca NOR Tito je, izmeu ostalog, naglasio:
Naa strategija i taktika bile su zasnovane na karakteru naeg
rata i odluujuoj ulozi ovjeka, koje su se u praksi pokazale supe
riornije od neprijateljskih. Samo tako smo mogli postii uspjeh na
bojnom polju. Ova iskustva moraju se i dalje izuavati i ugraivati u
nau vojnu doktrinu i obuku, jasno polazei od savremenih uslova i
fizionomije savremenog rata, realnih mogunosti potencionalnog
agresora, savremenog naoruanja itd.6)
U zapadnim delovima SSSR-a koji su okupirani u prvoj fazi rata,
voene su partizanske borbe irokih razmera. Sovjetski partizanski
odredi imali su sredinom rata u svom sastavu oko 360.000 boraca. U
borbi protiv agresora oni su tesno sadejstvovali sa snagama Crvene
armije na frontu i u velikoj meri su se u organizacijskom i materijal
nom pogledu oslanjali na front. Svojom borbom protiv agresorovih
jedinica na okupiranim delovima SSSR-a, kao i vrlo efikasnim presecanjem vanih komunikacija, vezivali su desetine nemakih i sate
litskih divizija, pruajui tako ogromnu pomo sovjetskim armijama
na frontu. Slian zadatak u pogledu saradnje sa Istonim frontom
imali su i poljski partizanski odredi, naroito u drugoj polovini rata.
Francuski pokret otpora, koji je u celini posmatrano bio maso
van, karakterie politika i organizaciona razjedinjenost na desetak
samostalnih organizacija. Pored ostalog i zbog toga nisu stvarane
krupnije i vre operativne vojne jedinice. Najznaajnije su bile or
ganizacije Slobodni strelci - partizani kojima je rukovodila Komu
nistika partija Francuske i Tajna armija, regrutovana iz napredni
jeg dela graanskih politikih partija. Sve do 1944. godine aktivnost
francuskog pokreta otpora bila je usmerena uglavnom na sabotae,
diverzije, likvidaciju okupatorovih kolaboranata, obavetajnu delatnost, sklanjanje i zatitu ugroenih pojedinaca, na oruane napade na
okupatorske izdvojene manje jedinice i sline akcije. Vie pokuaja
5) J. B. Tito, Vojna djela, knj. II, VIZ Beograd, 1961, str. 101.
6) J. B. Tito, Intervju Vojno delo, br. 6/73.

23

objedinjavanja snaga pokreta zavravalo se obino dogovorima u ru

kovodstvima organizacija, koji su ostajali na nivou uzajamne povrne
saradnje ili samo uzajamnog tolerisanja. Tek poetkom 1944. godine,
dve najznaajnije organizacije Slobodni strelci - partizani i Tajna
armija vre su se povezali u jednu, pod nazivom Unutranje fran
cuske snage (FFI). Tada su poele vee borbene akcije, naroito u
brdsko-planinskim krajevima. Oruane snage ujedinjenog pokreta
otpora dale su u zavrnoj fazi rata znaajan doprinos brem napre
dovanju saveznikih armija i konanom osloboenju Francuske.
iroka i vrlo uspena primena partizanskog rata u drugom svetskom ratu na evropskim i azijskim ratitima dovela je do njegove ko
nane i potpune afirmacije u vojnom, politikom i meunarodno
pravnom pogledu. Potvrdio se kao efikasan nain ratovanja, dokazao
da je primenjiv samo u pravednim odbrambenim i oslobodilakim
ratovima, priznat kao legalan oblik borbe, a uesnici u njemu dobili
su normalnu meunarodno-pravnu zatitu u sluaju da padnu pod
vlast protivnika.
Svestrana afirmacija partizanskog rata kao sredstva oslobodi
lake borbe i konana pobeda prava na samoopredeljenje naroda,
kodifikovanog u Povelji Ujedinjenih nacija, prouzrokovali su od dru
gog svetskog rata do danas pojavu mnogih oslobodilakih ratova u
podjarmljenim zemljama irom sveta: Indoneziji, Kubi, Keniji, Kipru,
Vijetnamu, Aliru, Angoli i Zimbabveu. Mada je u svim tim ratovima
uspeno primenjivana strategija i taktika partizanskog ratovanja sva
ki od njih imao je svoje karakteristike uslovljene delovanjem kon
kretnih subjektivnih i objektivnih faktora rata. Zajedniko im je, me
utim, to je njima potvreno temeljno istorijsko iskustvo da oslo
bodilaka borba naroda protiv agresora, kada njome rukovode pro
gresivne narodne snage, vodi sigurnom uspehu, bez obzira na to ko
liko agresor u brojnom i materijalnom pogledu izgleda nadmoan.
Iskustvo steeno u naem NOR-u koji je voen u uslovima drugog
svetskog rata potvreno je ali i dopunjeno saznanjem da je uspena
oslobodilaka borba mogua i u izolovanom ratu i pored toga to su
ogromni potencijali velike sile agresora usmereni na porobljavanje
jednog malog naroda.
S obzirom na veliinu i karakter snaga koje su ga vodile, duinu
trajanja, geografske karakteristike ratita i politike prilike u kojima
je voen, u pogledu vanosti iskustava steenih u njemu, rat u Vijet
namu, zauzima u istoriji partizanskih ratova vrlo znaajno mesto. Vo
dio gaje do pobede narod jedne relativno male zemlje s kolonijalnim
statusom (28 miliona stanovnika na 335.000 km2) u toku tri decenije
uzastopno protiv japanske okupacije u okviru drugog svetskog rata
(1941-1945),
zatim
s
manjim
prekidima
protiv
Francuske
(1945-1954) i protiv SAD (1964-1973). Pored toga to su u njemu po
tvrena i proirena osnovna strategijska i operativna naela parti
zanskog ratovanja, on je i u domenu taktike pruio nova znaajna is
24

kustva. Na bojitu su sa obe strane koriena nova usavrenija teh

nika sredstva i nova oruja, pa su na osnovu toga primenjivani i tak
tiki postupci drukiji od onih u drugom svetskom ratu. Sve to uka
zuje na pravac daljeg razvoja partizanske taktike u eventualnom ratu
i u naem geostrategijskom prostoru, to se ne sme izgubiti iz vida,
da se ne bi podnele vee rtve uei ono to je ve na tuem iskustvu
steeno.
Uspeni odbrambeni i narodnooslobodilaki ratovi druge polo
vine 20. veka, voeni su preteno ili dobrim delom primenom par
tizanskog naina ratovanja. Pri tome je takav nain ratovanja, osla
njajui se esto na iskustva NOR-a, stalno evoluirao dovodei do vi
ih ili usavrenijih naina izvoenja borbenih dejstava i drugih aktiv
nosti. Ta evolucija se ispoljava u kombinovanju ranije primenjivanih
partizanskih organizacijskih i taktikih normi sa normama koje je
donela evolucija frontalnog ratovanja. Front je sve vie gubio izgled
vrsto povezane, relativno uske linije na kojoj se reava ishod rata,
dobijao je dubinsku, prostornu dimenziju istovremenog udara po celoj napadnutoj teritoriji sa zemlje i iz vazduha. U isto vreme, snage
koje su koristile partizanski nain ratovanja sve spremnije i efikas
nije su istupale na elom ratitu kao taktiki i operativno ravnopra
van protivnik tehniki daleko nadmonijim agresorovim vojnim for
macijama.

PARTIZANSKI OBLIK ORUANE BORBE U DOKTRINI

OPTENARODNOG RATA
Koncepcija ONO i DSZ stvorena je u NOR-u i socijalistikoj re
voluciji. Njena iskustva su svestrano izuavana i stvaralaki primenjivana u posleratnom razvitku i usavravanju odbrane i zatite Jugos
lavije i njenog drutveno-politikog sistema. O tome Tito kae:
Neki u inostranstvu pogreno prikazuju koncepciju nae optenarodne odbrane kao neto posve novo. Mi smo meutim, tu kon
cepciju oformili i razvili jo u naem narodnooslobodilakom ratu,
kada smo pozvali narod u borbu za odbranu svoje nezavisnosti i slo
bode. U optenarodnoj borbi protiv agresora, u kojoj su uestvovali
svi narodi i narodnosti, radnici, seljaci i narodna inteligencija, doli
su do punog izraaja visoka svijest, samoinicijativa i samoprijegor na
ih ljudi, od najmlaih do najstarijih... Naa dananja koncepcija
optenarodne odbrane nije nita drugo nego dosljedna i odluna pri
mjena tih velikih iskustava iz narodnooslobodilakog rata u naim
sadanjim uslovima.7)
7)
VIZ, 1972.

Josip Broz Tito, Govor u Ljubljani, decembar 1969, Vojna dela, knj. IV, izd.

25

Koncepcija odbrane nae zemlje zasniva se na osnovnim opredelenjima unutranje i spoljne politike, kao i na proceni karaktera i
cilja eventualne agresije na Jugoslaviju. Budui da zastupamo naela
miroljubive aktivne koegzistencije i ravnopravne saradnje meu dr
avama, nesvrstanost u spoljnoj politici i privrenost Povelji Organi
zacije ujedinjenih nacija, odluni smo protivnici svake agresije, a
spremamo se za optenarodni odbrambeni rat. Kao zemlja koja nije
svrstana ni u jedan od dva vojna bloka, u odbrani zemlje oslanjamo
se na vlastite snage i na podrku koju moemo oekivati od OUN, po
kreta nesvrstanosti i drugih naprednih snaga u svetu. U savremenim
meunarodnim politikim odnosima rat je mogu kao oruani su
kob irih razmera u koji bi, Verovatno, bila uvuena i naa zemlja.
Mogu je lokalni rat u kome bi naa zemlja mogla biti objekat agre
sije. U oba sluaja cilj agresije moe biti radikalan ili ogranien.
U prvom sluaju agresor bi nastojao da razbije oruane snage,
ovlada celokupnom Aaom teritorijom i srui samoupravni politiki
sistem. U drugom sluaju bi nastojao da anektira deo teritorije ili da
nam nametne neke druge za nas neprihvatljive uslove primirja. Zbog
toga, u planovima i pripremama za ONOR moramo da predvidimo
razne mogue varijante oruane agresije i nae odgovore na njih
kako bi onemoguili agresoru u pokuajima da ostvari postavljene
ciljeve.
Kada je god mogue, to jest kada odnos snaga to omoguava, ag
resija mora biti odbijena ve na samoj dravnoj granici. Ako to ne bi
bilo mogue, prodor agresorovih snaga bio bi zaustavljen u unutra
njosti zemlje, gde bi frontalnim i partizanskim dejstvima bio razbijen
i prinuen da napusti agresiju i povue se sa nae teritorije. Ako bi
agresor nastupao sa znatno nadmonim snagama i s radikalnim ci
ljem, a uspeo da ispreseca i privremeno zaposedne celu teritoriju Ju
goslavije borba protiv njega bila bi nastavljena partizanskim obli
kom oruane borbe, koji bi narastanjem ponovo preao u kombinovani ili frontalni oblik borbe, kako bi agresor konano bio pobeen
i proteran iz nae domovine.
Kombinovani oblik oruane borbe ima u naoj ratnoj doktrini
znaajno mesto, a u odreenim periodima rata moe da ima domi
nantnu ulogu. To je kvalitetno nov i originalan nain dejstva u kome
se izraavaju osnovni stavovi nae ratne doktrine i ratne vetine. On
je specifina sinteza borbenih dejstava oruanih snaga i naroda, a ne
jednostavan zbir frontalnih operacija i partizanskih dejstava iza fron
ta, kako je ranije obino shvatano sadejstvo partizana s frontom. Primenu kombinovanog oblika oruane borbe omoguuje na drutveno-politiki sistem, karakter ONOR-a i injenica da bi ga vodili na
vlastitoj teritoriji uz najire uee stanovnitva. Uspena primena
ovog oblika oruane borbe mogua je i u uslovima brojne i tehnike
nadmonosti neprijatelja, jer se agresor dovodi u situaciju da ne
26

moe svoju nadmonost iskoristiti za slamanje ili trajno slabljenje

naih jedinica i drugih snaga borbe i otpora.
U kombinovanom obliku oruane borbe teite moe biti ili na
frontalnom ili na partizanskom nainu ratovanja, ve prema tome
kojim se oblikom u odreenoj situaciji mogu efikasnije ostvariti os
novni strategijski ciljevi. Na frontalnom obliku teite e obino biti
u poetnom periodu rata, zatim kada se ostvari povoljan odnos sna
ga u toku rata ili u njegovoj zavrnoj fazi. Teite na partizanskom ob
liku oruane borbe moe biti u periodu rata kada agresor prodre du
boko u nau teritoriju, pa nae operativne snage na frontu napuste
dranje dugih povezanih frontova i preu u odbranu odreenih rejona i pravaca od veeg strategijskog znaaja.
Partizanskim oblikom oruane borbe agresoru se namee dugot
rajna iscrpljujua oruana borba i produetak rata. Njegove snage se
razvlae po elom ratitu i postepeno slamaju. Nae snage, pri tom,
neprekidno rastu i jaaju, vodei svojevrsnu strategijsku protivofanzivu u obliku ogromnog broja napada taktikog i operativnog znaa
ja, uz svestranu podrku stanovnitva. Sadraj i sutinu partizanskog
oblika oruane borbe ine masovnost, neprekidna aktivnost, ofanzivnost, upornost, postizanje iznenaenja brzim i neoekivanim ma
nevrima, veto korienje geofizikih osobina zemljita, te oslonac
na stalnu i svestranu podrku stanovnitva. Osnovni cilj dejstva par
tizanskih snaga je unitavanje ive sile i ratnih materijalnih sredstava
agresora uz racionalno koritenje vlastitih snaga, sve dok odnos sna
ga ne bude izmenjen u nau korist. Kada se to postigne bie stvoreni
uslovi za ponovni prelazak na kombinovani oblik oruane borbe i za
konanu pobedu nad agresorima.
Ovakva opta ideja voenja ONOR-a zahteva i odgovarajui ob
lik organizacije oruanih snaga. One se sastoje od dve osnovne kom
ponente: Jugoslovenske narodne armije (JNA) i Teritorijalne odbra
ne (TO). Prva bi zemlju branila primenom prvenstveno kombinovanog i frontalnog oblika oruane borbe, a druga prvenstveno dejstvom na privremeno zaposednutoj teritoriji i obezbeenjem poza
dine naeg fronta, u sadejstvu sa jedinicama JNA, prvenstveno prime
nom partizanskog oblika oruane borbe. Obe komponente naih
oruanih snaga ine jedinstvenu celinu i imaju jedinstveni opti za
datak - odbranu Jugoslavije.
Potrebu za organizovanjem jedinica Teritorijalne odbrane, koje
bi pokrivale i branile celu dravnu teritoriju, ne iziskuje samo pred
viena mogunost privremenog zaposedanja jednog dela teritorije,
nego i verovatnoa da bi agresor mogao u znatnom opsegu primenjivati vertikalni manevar, ubacivanjem duboko iza naeg fronta ja
kih vazdunih desanata. Snage Teritorijalne odbrane imaju, dakle,
zadatak da onemogue svaku neprijateljsku akciju u naoj pozadini,
da sadejstvuju sa snagama JNA u borbenim dejstvima na frontu, i da
27

na teritoriji koju neprijatelj privremeno zaposedne produe borbu

partizanskim oblikom oruane borbe.
Izvoenje partizanskih dejstava nije zadatak samo jedinica Teri
torijalne odbrane. Delovi JNA koji e voditi frontalna dejstva, mogu,
bilo planski bilo zbog nepredvienog razvoja situacije na frontu, da
se zateknu na delu teritorije koju je agresor privremeno zaposeo. Oni
e tada po odluci svojih pretpostavljenih komandi ili po vlastitoj ini
cijativi prei na partizanski oblik oruane borbe, samostalno ili u sadejstvu sa snagama Teritorijalne odbrane.
Sve jedinice koje se bore u pozadini agresorovih snaga i primenjuju partizansku taktiku, moemo uslovno nazvati partizanskim je
dinicama.
Na PZT, pored oruane borbe jedinica TO i delova JNA, agresoru
bi pruile otpor i snage Civilne zatite (CZ). One ine vaan deo sis
tema ONO i ujedno najiri oblik pripremanja i uea radnih ljudi,
OUR, DPZ, DPO i drugih subjekata drutva u zatiti i spasavanju sta
novnitva i materijalnih dobara od posledica ratnih dejstava. Ta vrlo
masovna organizacija,8) ije aktivnosti pored zatitnog imaju i odbrambeni karakter, pripremljena je i za aktivnu oruanu borbu.
Na PZT deo snaga CZ produava sa radom na ranijim zadacima,
a deo se ukljuuje u jedinice TO. Pored zatite koju stanovnitvu pru
aju jedinice i tabovi CZ, celokupno stanovnitvo se priprema za
preduzimanje mera line i kolektivne neposredne zatite i meusob
ne pomoi u okviru svojih samoupravnih organizacija i zajednica. Samozatita na PZT ima vane zadatke, naroito u sklanjanju stanov
nitva i materijalnih dobara, otkrivanju i eliminisanju saradnika ag
resora, pruanju pomoi ranjenicima, u radovima na zapreavanju i
maskiranju itd. Na taj bi se nain u borbu i otpor protiv agresora uk
ljuilo celokupno odraslo stanovnitvo, pod rukovodstvom organa
narodne vlasti koji bi neprekidno funkcionisali i ne bi prestali da po
stoje i deluju ni u najteim uslovima.
Organizovanje jugoslovenskog drutva za optenarodnu odbranu i drutvenu samozatitu znai stvaralaku primenu marksistikog
uenja o naoruanom narodu, kao obliku organizovanja za odbranu
i zatitu socijalistikog drutva. Podrutvljavanje odbrambenih i bezbednosnih poslova izvreno je na nain koji odgovara naem sa
moupravnom socijalistikom drutvenom sistemu. Samoupravna
prava radnog oveka ostvarena u jedinstvu i povezanosti politikog,
ekonomskog i kulturnog drutvenog ivota, proirena su i na oblast
poslova narodne odbrane i bezbednosti. Time je, s jedne strane, dosledno upotpunjen samoupravni drutveni sistem, a s druge su, odb

8)
Prema izjavi saveznog sekretara za narodnu odbranu Nikole Ljubiica na
sednici CK KPJ od 26. 02. 1981. godine, naa zemlja ima 66.000 jedinica CZ sa blizu
2,500.000 lanova. Politika od 27. 02. 1981.

28

rana i zatita zemlje znatno ojaane, jer je postignuto najire angaovanje svih drutvenih snaga i materijalnih mogunosti na tim zada
cima.
Optenarodni karakter sistema ONO ima pored odbrambenog
i preventivnu funkciju. On svojom dobrom pripremljenou moe da
utie na potencijalnog agresora i da ga odvraa od agresije. Po pra
vilu agresije nisu preduzimane na one zemlje i narode gdje je oeki
van jak otpor i gdje je ishod rata za agresora bio neizvjestan.91 Takoe, sistem ONO i DSZ ima funkciju zatite ustavnog poretka i svih
vrednosti naeg drutva, da vodi borbu protiv snaga i metoda speci
jalnog rata i kontrarevolucije.
Nae samoupravno socijalistiko drutveno ureenje ne samo
da omoguuje provoenje tako radikalnog i totalnog plana odbrane
od agresije nego ga i direktno uslovljava. Svoju nadoveanskom
borbom steenu nacionalnu slobodu, nezavisnost, suverenitet, samoupravnost, zajedniki ivot u bratskoj zajednici naroda i narod
nosti Jugoslavije, tekovine socijalistikog drutvenog preobraaja i
samoupravni poredak - moraju se braniti svim snagama, sredstvima
i metodama odbrane od svakog agresora. Odbrana navedenih vred
nosti je obaveza celog drutva, zbog ega se ono u celini organizuje
i kao sistem ONO i DSZ.10) Mada u sutini jedinstvena, jer su nam i
uslovi opstanka u slobodi nerazdvojivi, ONO je iroko decentralizovana. Svi drutveni subjekti radnih organizacija, mesnih zajednica i
optina do pokrajina, republika i federacije, istovremeno su i nosioci
(subjekti) svih aktivnosti vezanih za pripremu za ONO i DSZ, voenje
optenarodnog odbrambenog rata.
Osnovna naela koncepcije ONO i DSZ nalaze se u Ustavu SFRJ,
ustavu socijalistikih republika i autonomnih pokrajina, a blie od
reena u Zakonu o narodnoj odbrani, zakonima o slubi u oruanim
snagama i o vojnoj obavezi i Smernicama Predsednitva SFRJ za odbranu zemlje od agresije, a podrobnije su razraena u mnogim podzakonskim propisima donetim na svim stepenima drutveno-politikih zajednica i u organizacijama udruenog rada. U l. 11 Zakona o
narodnoj odbrani kae se: Ako neprijatelj privremeno zaposedne
deo teritorije SFRJ, radni ljudi i graani, komande, tabovi i ustano
ve oruanih snaga, samoupravne organizacije i zajednice, drutvenopolitike i druge drutvene organizacije i organi drutveno-politikih
zajednica koji se nalaze na toj teritoriji, nastavljaju oruanu borbu i
druge oblike optenarodnog otpora neprijatelju, postupaju po pro
pisima SFRJ i izvravaju odluke i nareenja organa koji na tom delu
teritorije rukovode optenarodnim otporom.
Kao to je pomenuto, naa vojna nauka i doktrina, polazei od
moguih vrsta agresije na SFRJ, odnosa snaga i stanja na ratitu, ci9) Tito: Referat na X kongresu SKJ.
10) Nikola Ljubii: Optenarodna odbrana - strategija mira str. 255.

29

Ijeva i naina dejstva agresora, razmatraju kombinovani, frontalni i

partizanski oblik oruane borbe. Izbor oblika oruane borbe zavisi
od navedenih inioca i od konkretne situacije u kojoj e nae pred
nosti doi do izraaja. Najee bi se primenjjvao kombinovani oblik
oruane borbe, gde bi u poetnom periodu rata teite bilo na bor
benim dejstvima na frontu i u sopstvenoj pozadini protiv operativnostrategijskih vazdunih desanata. U daljem toku rata, pored dejstava
na frontu, bila bi veoma razvijena i partizanska dejstva na privreme
no zaposednutoj teritoriji.
U izuzetno nepovoljnim uslovima agresije nekog vojno-politikog saveza, ako bi agresor uspeo da ispreseca i privremeno zaposedne celu teritoriju Jugoslavije, nae oruane snage prele bi u krajnjoj
nudi na voenje partizanskog oblika oruane borbe.
Partizanski oblik oruane borbe podrazumeva primenu razno
vrsnih dejstava u svim vremenskim i zemljinim uslovima, ofanzivnost i inicijativu, iznenaenje i brzinu udara, neprekidnost i masov
nost borbenih dejstava na elom jugoslovenskom ratitu. Primenjivali bi se svi oblici borbenih dejstava, a najee dejstva operativnog
znaaja, diverzantske operacije samostalni masovni bojevi i borbe,
kombinovani sa svim oblicima optenarodnog otpora. Voenje
oruane borbe na sopstvenoj teritoriji, bolje poznavanje zemljita,
podrka i oslonac na narod, masovno i aktivno uee stanovnitva
u borbenim dejstvima i optenarodnom otporu i osposobljenost na
ih oruanih snaga i za takav oblik oruane borbe garantuju uspeno
voenje dugotrajnog i iscrpljujueg optenarodnog odbrambenog
rata i u najteim uslovima, te postizanje konane pobede nad agre
sorom. U tim uslovima dola bi do izraaja stvaralaka primena naih
iskustava iz narodnooslobodilakog rata.
Za voenje partizanskog oblika oruane borbe potrebno je izvr
iti pravovremene i svestrane organizacijske, materijalne, strunoobrazovne i pripreme psiholoke prirode. Upoznavanje sa mogu
nostima i nainom primene partizanskog oblika oruane borbe spa
da u red vanih struno-obrazovnih, moralno-politikih i psiholokih
priprema za optenarodni odbrambeni rat.
Dobar deo priprema za voenje ONOR-a primenom partizan
skog oblika oruane borbe, a naroito priprema organizacijske,
struno-obrazovne, normativne i psiholoke prirode, ve je izvren.
Uinjeno je dosta i u podruju materijalno-tehnikih priprema. Me
utim, ovakve pripreme se ne mogu brzo i do kraja zavriti. To je tra
jan zadatak cele drutvene zajednice, svih organa samoupravljanja i
posebno strunih organa. Polazei od bogatih strategijskih i takti
kih iskustava NOR-a, kao i kasnijih partizanskih ratova, potrebno je
neprekidno pratiti savremeni razvoj vojne misli, naoruanja i vojne
tehnike. Na osnovu sagledavanja toga razvoja i njegovog uticaja na
uslove izvoenja borbenih dejstava, stalno se dopunjava i usavrava
naa ratna doktrina i izvode se pripreme za njeno uspeno oivotvorenje u sluaju rata.
30

Za razumevanje i usvajanje taktikih naela partizanskog oblika

oruane borbe posebno su vana pravila i uputstva kojima se regulie upotreba jedinica Teritorijalne odbrane, naroito njihovo dejstvo na privremeno zaposednutoj teritoriji. Ove jedinice su u pogle
du organizacije i materijalne opremljenosti ve postale vrst i nezamenjiv faktor naeg odbrambenog sistema. Njihovo dalje strunoobrazovno usavravanje krupan je zadatak, utoliko vie to raznolika
organizacijska struktura i namena ovih jedinica, kao i raznolike ope
rativne situacije u kojima dejstvuju samostalno ili sadejstvuju sa JNA
i meusobno, trai studioznu teorijsku razradu najprikladnijih tak
tikih postupaka i uvebanost jedinica za njihovu primenu.

31

JJticaj optih faktora i ratnih uslova na

strategiju i taktiku partizanskog oblika
oruane borbe

Nain i uspenost voenja oruane borbe u svakom ratu, pa i u

partizanskom determinisan je mnogim subjektivnim i objektivnim
Faktorima, kao i optom vojno-politikom situacijom na ratitu i oko
njega. Za uspenost partizanskog oblika oruane borbe presudan
znaaj ima ljudstvo kao subjektivni faktor, svest o potrebi borbe, vo
lja da se borba vodi i u najteim uslovima, kao i organizaciona, psi
holoka i struna pripremljenost ljudi za takvu borbu. Meu objek
tivne faktore spadaju materijalni faktori, prostor, vreme i neprijatelj,
njegove snage i materijalna sredstva. Znatan uticaj na oblik i tok par
tizanskog oblika oruane borbe imaju vrsta agresije i meunarodna
situacija u kojoj se izvodi.
Nijedan od navedenih faktora, pa ni ljudstvo ne sme se uzeti kao
apsolutan, odnosno ne sme se smatrati dovoljnim za postizanje pobede. Samo ako se uspostavi uzajamna povezanost svih faktora, koja
omoguava puno delovanje i doprinos ljudskog faktora, pobeda e
biti osigurana.111
LJUDSKI FAKTOR U PARTIZANSKOM OBLIKU ORUANE
BORBE
Ljudstvo je odluujui faktor pobede ili poraza u svakom ratu,
a posebno u partizanskom obliku oruane borbe. Drugi faktori utiu,
manje ili vie, na ishod rata i to samo u okviru opteg dejstva i ak
tivnosti ljudi kao subjekata oruane borbe. Samo u sluaju podjed
nake vrednosti subjektivnog faktora kod oba protivnika, objektivni
faktori mogu biti presudni za ishod rata ili pojedine operacije. Shvatanje uloge i znaaja ljudskog faktora za ishod borbe i rata zavisi, pre
svega, od toga koliko se ceni vrednost oveka, kakvo je njegovo mes
to, uloga i znaaj u drutveno-ekonomskom i politikom ivotu
drutva. U naem samoupravnom drutvu vrednost oveka je vie
nego ma ta drugo.
Praksa naeg NOR-a dokazuje da materijalna i brojana inferior
nost mogu biti uspeno kompenzirane veim kvalitetom ljudskog
faktora. Visoka borbena vrednost svakog pojedinog borca u parti
zanskom nainu ratovanja neophodan je preduslov za postizanje us11)
Bogdan Oreanin: Teoretska razmatranja o osnovnim faktorima oruane bor
be i ratne vestine, Vojno Delo 10/58

32

peha u borbi, koja obiluje nepredvidivim i tekim situacijama u ko

jima se moe nai jedinica a i svaki pojedini borac.
Ljudski faktor utie svojom brojnou i kvalitetom na uspeh
oruane borbe. Znaaj koliinskog izraza ovog faktora u ONOR-u od
reen je injenicom da se u njemu mogu svesno, odluno i neprekid
no angaovati svi stanovnici sposobni za oruanu borbu ili za bilo
koji vid otpora na celokupnoj dravnoj teritoriji. Agresor nikada ne
moe imati brojnu nadmonost nad oruanim snagama i narodom,
jer u napadnutu zemlju moe da dovede samo ograniene kontingen
te operativne armije. Meutim, brojana nadmonost potencijalnih
uesnika u oruanoj borbi, posebno u partizanskom obliku borbe, ne
ispoljava se kao prednost sama od sebe i spontano. Pored oruanih
snaga, i narod treba organizovati, naoruati, pripremiti, pokrenuti i
racionalno koristiti njegove snage.
Puna vrednost brojne nadmonosti ljudskog faktora ostvaruje
se tek kroz njegove kvalitete. Pozitivna kvalitativna svojstva manifestuju se u patriotizmu, politikoj svesti, borbenom moralu, optoj teh
nikoj kulturi, ratnoj vetini, zdravstvenom stanju naroda i drugim
psihofizikim vrednostima, koje omoguavaju potpuno angaovanje
ljudstva u ratu. Ovi kvaliteti mogu se, polazei od njihovih ishodita
(volja, intelekt, zdravlje), svrstati u tri grupe i to: moralno-politiku,
struno-obrazovnu i telesno-kondicionu, koje se u znatnoj meri me
usobno prepliu i uslovljavaju. Za uspeno voenje optenarodnog
odbrambenog rata posebno su vani patriotizam, politika svest,
borbeni moral i ratna vetina.
Patriotizam je oseanje ljubavi prema domovini, svojoj zemlji i
narodu zasnovano na materijalnim i idejnim uslovima razvoja svesti
o pripadnosti odreenoj drutvenoj i dravnoj zajednici. Uporedo s
promenama klasne strukture drutva pojam patriotizam gubio je po
nekad pozitivno znaenje, prelazei za vreme razvijenih kapitalisti
kih odnosa u nacionalovinizam i osvajaki militarizam ili u buroaski kosmopolitizam. Nasuprot takvim buruaskim shvatanjima soci
jalistiki patriotizam sadri tenju i borbu da domovina i njena bo
gatstva ne budu izvor bogaenja domaih i stranih drutvenih para
zita, ve materijalni izvor opteg napretka za sve radne ljude. Takav
patriotizam je prvi uslov za potovanje drugih nacija, za istinski in
ternacionalizam. Lenjin i Tito su esto isticali moralnu vrednost tako
shvaenog patriotizma i njegovu vanost za odbrambenu snagu na
roda. Patriotizam treba da se razvija i unapreuje, naroito u redo
vima mlade generacije, isticanjem onih primera iz istorije naih na
roda koji dokazuju da je zajednikim naporima svih rodoljubivih
snaga jedino mogue postii i odbraniti slobodu, nezavisnost i na
predak.
Politika svest u pozitivnom smislu zasniva se na ideolokom sa
znanju potrebe i nunosti revolucionarnog menjanja drutvenog sta
nja i otklanjanja slabosti nasleenih iz ere klasnog drutva. U nas je
3 Partizanska taktika

33

to svest o potrebi unapreenja i odbrane zemlje i zatite socijalisti

kog samoupravnog drutvenog sistema, zajednitva i ravnopravnosti
naih naroda, miroljubive i nesvrstane spoljne politike.
U savremenim uslovima svaki eventualni agresor na nau zem
lju imao bi, pored ostalog, cilj da uniti tekovine nae oslobodilake
borbe i drutvenog razvitka, jer bi time ruio temelje naeg drutve
nog sistema i odbrambeno-zatitnu snagu zemlje. Pre napada i u toku
napada agresor bi snage i sredstva psiholokog rata usmerio na po
kuaj obezvreivanja tekovina revolucije kako bi oslabio volju za ot
por, irio defetizam i kapitulanstvo. Teite napada usmerio bi na
nae ljude, jer su oni glavna snaga naeg odbrambeno-zatitnog sis
tema i nosilac borbenih dejstava u eventualnom ratu.
Da bi se neutralisao uinak agresorove politike propagande,
njegovo nastojanje da agresiju predstavi u to povoljnijem svetlu,
neophodno je u toku ONOR-a razvijati intenzivan politiki rad sa
borcima i stanovnivom, naroito na onim delovima teritorije koji bi
bili privremeno zaposednuti i gde bi se mogli pojaviti domai izdaj
nici kao saradnici agresora. Kada se za politiki rad ne mogu koristiti
sredstva javnog informiranja i masovni skupovi ljudi, on se moe
obavljati u'vidu razgovora s manjim grupama, isticanjem pogodnih
parola, objavljivanjem naih uspeha u oruanoj borbi i drugim obli
cima optenarodnog otpora, raskrinkavanjem agresorovih namera i
slino.
Borbeni moral naih oruanih snaga odreen je moralom radnih
ljudi nae socijalistike samoupravne zajednice i sastavni je deo toga
morala. Zadaci, organizacija i nain ivota u oruanim snagama daju
posebne karakteristike moralnim normama, koje u irem smislu reguliu odnose i dunosti u vojnim jedinicama. Visok opti moral na
eg socijalistikog samoupravnog drutva i oruanih snaga osnova je
na kojoj se gradi vrst borbeni moral svih formacija naih oruanih
snaga i naroda u ratu. Njihov borbeni moral ogleda se u sposobnosti,
reenosti i moralno-politikoj spremnosti da izvravaju sve ratne za
datke u svim uslovima. Volju i odlunost da se i orujem brane os-,
novne vrednosti svog drutva ne mogu zameniti drugi kvaliteti (rat
na vetina, fizika snaga, uvebanost) niti prednosti u drugim fakto
rima odnosa-snaga (brojna i materijalno-tehnika nadmo).
Borbeni moral uslovljen je mnogim meusobno povezanim fak
torima, karakterom drutvenog i politikog ureenja, stepenom rav
nopravnosti u meunacionalnim odnosima, materijalnim uslovima
ivota, ratnom doktrinom, vanjskom politikom, a u vreme rata i ci
ljevima i karakterom rata. Na borbeni moral znatno utie stepen po
litike svesti stanovnitva i pripadnika oruanih snaga, borbene tra
dicije, disciplina i unutranji odnosi u jedinicama, obuenost, nain
rukovoenja i komandovanja, kvalitet stareinskog kadra, uspesi i
neuspesi u borbi, gubici, fiziki i psihiki zamor, neprijateljska pro
paganda itd. Svi spomenuti faktori deluju vrlo promenljivim inten
34

zitetom, na due ili krae vreme, na jedinice kao celine ili na pojedine
borce. Posebno je znaajan uticaj linog primera, naroito u kriti
nim borbenim situacijama. Svi ovi elementi borbenog morala imaju
posebnu vrednost i znaaj u partizanskom obliku oruane borbe u
optenarodnom odbrambenom ratu.
Oduvek je borbeni moral, kao izraz psiholoke motivisanosti za
borbu imao znaajnu ulogu u svim oruanim sukobina, a naroito u
partizanskim ratovima.
U klasnom drutvu esto se s uspehom preduzimaju razne mere
radi pojaanja borbenosti vojnih formacija, poev od materijalne na
grade plaenikoj vojsci (uee u plenu), kanjavanja pojedinaca ili
jedinica za neizvrenje borbenih zadataka, do razvijanja kulta vernosti vladaru, kulta superiornosti svoje rase ili nacije, svete obaveze i
renja svoje vere, kulta ratnikih vrlina itd.
U nacionalno-oslobodilakim, odbrambenim i revolucionarnim
ratovima borbeni moral dobija sve znaajniju ulogu. Stanovnitvo se
u celini ire ukljuuje u ratne napore i postaje ivotno zainteresovano za ishod rata, pa se to odraava i na borbeni moral pojedinaca. U
stvaranju borbenog morala sve veu ulogu dobiva svest da e pobeda
ouvati ili doneti nacionalno i socijalno osloboenje, za koje se vredi
izlagati opasnostima i rtvovati. Lenjin u vezi s tim kae: Ubeenost
u pravednost rata, saznanje da je neophodno rtvovati i ivot za do
bro svoje brae, podie duh vojnika i njihovu spremnost da podnesu
i neuvene tekoe.I2)
U naem NOR-u i revoluciji postojali su povoljni objektivni uslovi za razvoj visokog borbenog morala u borbi protiv okupatora i
domaih izdajnika. S druge strane, jake domae reakcionarne snage
i okupatori preduzimali su sve da bi osloncem na poetnu brojnu i
tehniku nadmo spreili stvaranje takvog morala kod partizanskih
jedinica i naroda. Zahvaljujui vrstoi, borbenosti i upornosti KPJ,
koja je bila na elu oslobodilake borbe, takvi negativni uticaji su
prevladani, pa je borbeni moral ustanikih jedinica ve od poetka
bio vrlo visok, a u toku rata se uvrivao i jaao zajedno s optim
jaanjem Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda (NOV
i POJ) sve do pobedonosnog zavretka rata. Tito je o tome rekao:
Moralno-politika snaga i svijest naih boraca i naroda proizali su
iz pravednih ciljeva i jasne perspektive revolucije, jer su svi nai na
rodi i narodnosti vrsto vjerovali u te ciljeve; u vlastite snage i pobje
du.131
O
borbenom moralu jedinice NOV i POJ govori i injenica da
neprijatelj u toku rata nije uspeo da zarobi ni jednu partizansku je
dinicu kao celinu, mada su se one mnogo puta nale u tekim situa
cijama i uslovima. Uvek su se uspele probiti i spreiti neprijatelja da
ih uniti ili zarobi.
12) Lenjin: Izabrana dela, knj. 2. s. 152, Beograd, 1960.
13) Josip Broz Tito: Intervju, Vojno delo 6/1973, str. 11.

35

Moralna snaga naih oruanih snaga danas, s obzirom na njihov

karakter i ulogu, predstavlja dalji kontinuirani razvitak moralnih
snaga NOV i POJ. O njihovom moralu Tito kae: Ljudi u naoj armiji
crpe svoj moral iz naroda, iz brige za svoju zemlju, iz brige za ouva
nje tekovina .koje su postigli u revoluciji.14)
Politika svest naroda i pripadnika oruanih snaga znatno je
produbljena u decenijama socijalistikog samoupravnog razvoja i in
tenzivnog rada na obrazovanju i vaspitanju. Patriotizam je obogaen
novim sadrajima i uslovima potpune ravnopravnosti naih naroda
i narodnosti, pa je mogunost nacionalistikih devijacija znatno su
ena, to nikako ne sme da smanji nau budnost i spremnost da se
odluno suprotstavimo svim oblicima ovinizma. Neguju se drugar
ski meuljudski odnosi kakvi su bili i u NOR-u. Materijalna oprem
ljenost i obuenost jedinica toliko je porasla da je u proeku ravna
onoj u najmodernijim svetskim armijama. Jedinstvo oruanih snaga
i naroda i danas je jedan od najvanijih elemenata borbene vrednosti
nae narodne vojske. Na tom jedinstvu izgraena je koncepcija optenarodne odbrane i drutvene samozatite i doktrina optenarod
nog odbrambenog rata.
U jedinicama koje vode partizanski oblik oruane borbe politi
ka svest i borbeni moral imaju najvei znaaj. One se nalaze stalno
u situaciji da u odreenoj neizvesnosti i izdvojene vode danonone
borbe, esto protiv tehniki i brojno nadmonih agresorovih snaga,
pa je neophodno da budu sposobne i spremne za velika fizika i psi
hika naprezanja. Zato je posebno vano da se, dobro organizovanim
i neprekidnim politikim radom, stalnom brigom o ljudima i ekono
minom upotrebom snaga, borbeni moral jedinica odrava na viso
kom nivou. Visoki borbeni moral u toku izvoenja borbenih dejstava
izraava se hrabrou.
Hrabrost je odvanost i smelost u borbi, neustraivost pred opas
nostima, snaga volje da se savlada oseaj straha i odri sposobnost
za prisebno rasuivanje i odvanu akciju u najteim okolnostima.
Ona je i spremnost da se snosi odgovornost za svoja dela i postupke.
Hrabrost se izraava kao individualna i kolektivna pojava. To je va
na, uvek cenjena vojnika vrlina, nasuprot kukaviluku koji je uvek
bio preziran i osuivan. Danas se hrabrost ceni ne samo po stepenu
ispoljene snage volje da se savlada strah pred opasnou, nego i po
etikoj opravdanosti ciljeva koji se hrabrim delom ele postii. Ona
je neophodna komponenta drutveno-politike i moralne svesti sva
kog oveka. Zasniva se na uverenost u moralnu opravdanost ratnih
ciljeva i nunost podnoenja rtava za njihovo postizanje. Najvrednijaje kada se ispoljava u punom skladu sa funkcijom koju pojedinac
ima u borbi kao kolektivnom inu. Hrabrost je jedan od preduslova za spreavanje panike (kolektivnog straha pred iznenadnom opa
14) Josip Broz Tito: Vojna dela, knj. 4, str. 175.

36

snou) i za hladnokrvno pronalaenje odgovarajue metode suprot

stavljanja. Hrabrost pojedinaca prenosi se na okolinu i ima veliku
vanost za borbenu vrednost jedinice. Kolektivna hrabrost kao elemenat borbenog morala podloan je istim uticajima kao i moral, pa
je za njeno negovanje potrebno voditi brigu da se odgovarajuim merama otklone uzroci i smanje posledice njihovog negativnog dejstva.
Partizanski oblik oruane borbe trai i prua mogunost za masovno
ispoljavanje hrabrosti i heroizma, to je pokazao na NOR i mnogi
drugi partizanski ratovi.
Ratna vetina sadri strunu vojnu pripremljenost i uvebanost
ljudstva za voenje oruane borbe i rata. To je kvalitet i subjektivna
delatnost drutvenih i vojnih rukovodilaca i tabova koji stvaraju za
misao (koncepciju) odbrane od agresije, sistem odbrane i pojedina
ne zamisli za izvravanje borbenih zadataka (metode oruane borbe).
Ona je usmerena na dalje stvaranje odreene organizacije i obavlja
nje svestranih priprema vaspitanjem, obukom i uvebavanjem po
trebnih za ostvarivanje stvorenih zamisli. Kao subjektivna delatnost
ostvaruje se u samoj oruanoj borbi i ratu, od vrhovnog rukovoenja,
svih stepena komandovanja do psiho-fizike delatnosti pojedinaca
na bojnom polju, gde borbenost i vetina u rukovanju orujem dolazi
do punog izraaja.
Naa ratna vetina poiva na koncepciji ONO i DSZ, na organi
zaciji oruanih snaga i svih drutvenih struktura pripremljenih za
ONOR. Ona se prouava, uvebava i usavrava u svim tabovima i je
dinicama kao i u ostalim strukturama drutva koje uestvuju u pri
premi i izvoenju borbenih dejstava i drugim ratnim aktivnostima.
Od sposobnosti subjektivnih snaga zavisi u kojoj e se meri usvojiti
strategijski i taktiki principi stvaralaki i na najbolji nain primeniti
u oruanoj borbi i drugim oblicima optenarodnog otpora.
Rad na usavravanju ratne vestine krupan je mirnodopski zada
tak naih oruanih snaga i drutva u celini. Taj rad ne prestaje sa po
etkom rata, nego se uporedo sa borbom obavlja kad god vreme to
dozvoli. Ovaj rad je naroito vaan u uslovima voenja partizanskog
oblika oruane borbe kada je zbog dugotrajnosti rata u borbene je
dinice neophodno uvrstiti i ona godita omladine koja u miru nisu
prola potpuniju vojnu obuku.

UTJECAJ MATERIJALNO-TEHNIKOG FAKTORA

NA PARTIZANSKI OBLIK ORUANE BORBE
Materijalni faktor obuhvata u prvom redu vrstu, koliinu i kak
vou naoruanja i tehnike, a zatim i ekonomsko-tehniku razvijenost
i potencijalne mogunosti zemlje u pogledu materijalnog obezbeenja ratnih potreba za oruane snage i za stanovnitvo. Posmatran u
irem smislu, kao ukupni ekonomski potencijal zemlje, on utie na
37

formiranje ratne doktrine. Njegov uticaj na voenje oruane borbe

i ishod rata svakako je manji od uticaja ljudskog faktora, ali u sluaju
sukoba dveju oruanih snaga koje su po koliini i kakvoi ive sile
podjednake, ovaj faktor moe imati odluujuu ulogu. Velike i druge
sile koje imaju agresivne ciljeve, sklone su da precenjuju i apsolutizuju uticaj materijalnog faktora. Njihove tehnokratske doktrine za
snivaju se u prvom redu na snazi i moi savremenog oruja i borbene
tehnike.
Iz prve polovine naeg veka poznate su teorije o odluujuoj
ulozi oklopnog oruja i vazduhoplovstva, a danas o presudnoj ulozi
nuklearnog oruja, elektronskih sredstava, goriva i slino. Ratna
praksa je dobrim delom sve takve teorije kao jednostrane ve opo
vrgla, jer ovek je bio i ostaje osnovni faktor borbe, bez obzira na ve
liki znaaj ratne tehnike kao sredstva u njegovim rukama. Ipak, bilo
bi vrlo opasno potceniti znaaj materijalnog faktora u svakom, pa i
u ONOR-u, kome subjektivne snage imaju dominantnu ulogu. U vezi
s tim Tito je rekao: Bez tehnike se ne moe, ali sama tehnika op
remljenost jo nije dovoljna. injenica je da se i prema najveoj teh
nici moe nai taktika koja moe da kompenzira tehniku inferior
nost. 15)
Tehnika inferiornost naih snaga u NOR-u uspeno je kompen
zirana zahvaljujui visokoj vrednosti ljudskog faktora, ali je zato
dugo oteavala bri razvitak ustanka i zahtevala velike napore i rtve
u obezbeenju oruja i drugih materijalnih potreba.
Materijalno-tehnika opremljenost dveju oruanih snaga u rat
nom sukobu ne moe se uvek uporeivati jednostavnim brojanim
odnosom odreenih borbenih sredstava kojima raspolau. Velika
nadmo u nekim vrstama ratne tehnike ne mora agresoru pruati ve
liku prednost u borbi protiv partizanskih snaga, ako se ta prednost
ne moe racionalno iskoristiti. Isto to vredi i za partizanske oruane
snage kad se radi o sredstvima koja bi smanjivala njihovu pokretlji
vost i manevarsku sposobnost.
Lakoprenosna protivoklopna oruja mogu biti vrednija od ten
kova, a dobro organizovano snabdevanje osnovnim intendantskim
potrebama na svome terenu moe biti velika prednost u poreenju
sa glomaznim snabdevakim motorizovanim komorama agresoro
vih jedinica. Pojedine vrste materijalno-tehnikih sredstava nemaju
apsolutnu nego relativnu vrednost i uticaj na ishod borbe u partizan
skom obliku oruane borbe. Usavravanjem lakoprenosnih klasi
nih, reaktivnih i raketnih oruja velike probojne moi - namenjenih
za blisku borbu protiv oklopnih vozila, borbenih helikoptera, kao i
za razaranje betonskih fortifikacijskih objekata-znatno je poveana
udarna mo partizanskih jedinica. Nova minskoeksplozivna sredstva
olakavaju akcije zapreavanja i diverzantska dejstva. Usavrena la
15) Josip Broz Tito: Vojna djela, knjiga IV, str. 79.

38

gana radio-sredstva veze omoguavaju neprekidno i brzo komandovanje prostorno odvojenim jedinicama, izmeu njih i sa jedinicama
na frontu.
Doktrina ONOR-a predvia takve materijalne pripreme koje bi
operativnoj armiji i teritorijalnim jedinicama omoguile da borbu
vode u povoljnim materijalnim uslovima. Naa drutvena zajednica
odvaja znatna materijalna sredstva za opremanje oruanih snaga ne
samo orujem i borbenom tehnikom nego i svim materijalnim potre
bama, ukljuujui i materijalno obezbeenje stanovnitva u ratnim
uslovima. Povoljni materijalni uslovi za voenje ONOR-a stvaraju se
planskim ekonomskim razvojem svih delova zemlje, ali i brigom za
unapreenje privrede i dislokaciju proizvodnih pogona vanih za
ratnu proizvodnju u onim predelima koji e verovatno predstavljati
operativne baze za krupnije partizanske formacije u sluaju da oni
budu privremeno zaposednuti agresorovim snagama.
Materijalne pripreme u pogledu stvaranja odgovarajuih rezervi
oruja i ratne tehnike prilagoene su i drugim materijalnim potreba
ma - kako naim mogunostima i stavu da se oslanjamo prvenstveno
na sopstvene mogunosti, tako i specifinostima strategije i taktike
snaga koje bi se borile primenom frontalnog i partizanskog oblika ra
tovanja.
Briga i aktivnosti u materijalnim pripremama za ONOR u naem
samoupravnom drutvu podrutvljene su, kao i sve druge drutvene
aktivnosti. One se odvijaju u svim elijama drutva u radnoj organi
zaciji, mesnoj zajednici, opini, republici i federaciji. Usmerene su ne
samo na stvaranje i uskladitenje materijalnih rezervi nego i na stva
ranje uslova za proizvodnju ratnih materijalnih potreba u svim uslo
vima, pa i kada bi delove zemlje privremeno zaposele agresorove je
dinice.

PROSTOR I VREME KAO FAKTORI PARTIZANSKOG OBLIKA

ORUANE BORBE
Prostor i vreme kao objektivni faktori svakog pa i partizanskog
rata, deluju na njega ukupnom veliinom, dimenzijama (odnosno du
inom trajanja) i svojim specifinim svojstvima.
Prostor uzet u sve tri dimenzije (kopno, more, vazduh) vri zna
tan uticaj na mogunosti izvoenja borbenih dejstava i na strategiju
ratujuih snaga. Veliki prostor omoguuje primenu irokih strategij
skih manevara, a u partizanskom obliku oruane borbe jo i razvla
enje agresorovih snaga i njihovo poesno unitavanje. Na irokom
prostoru partizanskim snagama je lake da izbegnu koncentrine
udare agresorovih snaga. Geostrategijski poloaj naeg nacionalnog
prostora, prolazak preko njega vanih kontinentalnih i meukontinentalnih puteva za koje su posebno zainteresovane velike sile, moe
39

biti poseban razlog da eventualni agresor nastoji da vrsto ovlada

ovim prostorom i da ga zaposedne jakim invazionim snagama. Takav
odnos agresora prema naem prostoru i njegovim delovima trai od
govarajue protivmere nae doktrine u ONOR-u i partizanske strate
gije i taktike na privremeno zaposednutoj teritoriji.
Na nain primene partizanskog oblika oruane borbe od poseb
nog su znaaja geografske karakteristike teritorije i akvatorije. Na
partizansku strategiju i taktiku teritorija posebno utie svojom komunikativnou, prolaznou, pokrivenou, geolokim sastavom
tla, gustinom naseljenosti i drugim karakteristikama zemljita.
Stepen prohodnosti zemljita znatno utie na partizanski nain
dejstva, olakavajui ili oteavajui pojedine taktike radnje. Da
bismo taj uticaj mogli bolje da sagledamo, moemo izvriti grubu
podelu zemljita na nekoliko kategorija: ono koje je teko prohodno
bez specijalne opreme (vee vodene prepreke, strme planinske pa
dine, kanjonske doline i slino); zemljite po kome se na odreenim
pravcima mogu kretati peaci i tovarna grla; zatim na ono po kome
se na dovoljno pravaca mogu kretati zaprena kola i motorna vozila
sa gusenicama (takozvano manevarsko zemljite); i na zemljite sa
vie uzdunih i poprenih puteva po kojima mogu da se kreu mo
torna vozila na tokovima kakvih je najvie u opremi savremenih ar
mija. Na voenje partizanskog oblika oruane borbe nepovoljno uti
e zemljite koje je teko prohodno zbog toga to kao prirodna pre
preka oteava manevar partizanskim jedinicama, jer one obino ne
raspolau potrebnom tehnikom opremom za njeno savlaivanje, pa
su u tom pogledu inferiorne u odnosnu na specijalne (pontonirske,
alpinistike) jedinice agresora. Analizirajui uslove nae borbe u pe
toj ofanzivi, Tito je naglasio da teko besputno zemljite, na kome je
ta ofanziva izvoena, nije ilo na ruku partizanima.
Usavravanjem avijacije, naroito helikoptera okupator e imati
sve vee prednosti na teko prohodnom zemljitu. Meutim, na par
tizanski oblik oruane borbe moe nepovoljnije da utie zemljite sa
gustom mreom automobilskih puteva i aerodroma, jer sve to omo
guuje upotrebu i manevar teke ratne tehnike u kojoj je okupator
viestruka ili apsolutno nadmoan. Ostale kategorije zemljita, kojih
je u naoj zemlji najvie naroito ona koja su prohodno samo za peadiju i tovarnu stoku, odgovaraju partizanskim jedinicama jer je na
njima agresor lien prednosti koje mu prua tehnika nadmonost.
Stoga, partizani treba da nastoje da komunikativno zemljite pretvo
re u neprolazno za teku tehniku, ruenjem saobraajnih objekata i
zapreavanjem.
Na tee prohodnim planinskim krakim, poumljenim i ispresecanim terenima kakvim obiluje naa zemlja neprijateljeva motorizacija bie prinuena da se dri puteva, a peadija ako eli da postigne
normalan tempo kretanja moe da se kree u kolonama i grupama.
To partizanskim jedinicama omoguava uspene prepade iz zaseda,
40

prikriveno ostavljanje i prolazak manjih grupa u pozadinu neprijateljevih napadnih kolona, primenu najuspenijih partizanskih takti
kih metoda borbe. Kada postoje tee prohodne povrine veliine ne
koliko desetina kvadratnih kilometara, onda one, uz pretpostavku
da postoje i drugi povoljni uslovi, predstavljaju pogodan prostor za
obrazovanje partizanskih baza. To utoliko vie, ako je takva povrina
okruena drugim slinim povrinama, to jest nije geografski izolovana.
Kraki predeli su naroito prikladni za partizanska dejstva, koja
pored ograniene prolaznosti imaju i prednost to obiluju zakloni
ma, pruaju mogunosti za uspenu blisku borbu, zasede, prepade i
raznovrsna zapreavanja. Na krasu ima dosta prirodnih i prikrivenih
sklonita (peina, jama, uvala, klanaca) koja mogu u tekim situaci
jama dobro posluiti za privremeno sklanjanje ranjenika, rezervi hra
ne i materijala. Okupatorske snage oseaju se na krasu vrlo nesigur
nim, jer zbog tee orijentacije i vrlo slabe preglednosti terena imaju
stalan oseaj nesigurnosti, to ih fiziki i psihiki zamara. Kras pre
kriva oko etvrtinu nae zemlje. U toku narodnooslobodilakog rata
ova je teritorija bila poprite intenzivnih partizanskih borbi, ne samo
zbog sticaja okolnosti na naem ratitu ve i zbog pogodnosti koje
kras prua za dejstva partizanskih jedinica.
Ravnice su najveim delom dobro prohodne, komunikativne i
gusto naseljene. Mada su ravnice manje pogodne za dejstva krupnijih
partizanskih jedinica, na takvom zemljitu pokrivenom maskom,
manje jedinice opremljene sredstvima za protivoklopnu borbu
mogu dejstvovati i protiv oklopnih snaga agresora. U drugom svetskom ratu dejstva naih partizanskih jedinica u Sremu16) i Slavoniji,
kao i dejstva sovjetskih partizana u beloruskoj i ukrajinskoj ravnici,
to su potvrdila. U vijetnamskom ratu partizanska dejstva u delti reke
Mekonga bila su trajna, vrlo raznovrsna i uspena. Suvo ravniarsko
zemljite pogodno je za izgradnju tajnih podzemnih sklonita i skla
dita. Na veim rekama mogu se pripremiti mesta prelaza, kako bi
se olakao manevar jedinicama, naroito u sluaju agresorovih ofanzivnih operacija.
Pokrivenost zemljita povoljno utie na partizansko ratovanje, jer
to je ona vea uslovi za dejstva partizanskih snaga su povoljniji. Flo
ra u svim oblicima, poev od kultura itarica do starih i visokih uma,
prua mnoge pogodnosti partizanima npr. zaklon od pogleda sa zem
lje i iz vazduha, a kad je u pitanju uma onda i zatitu od metaka i pre
preku za neprijateljsku teku tehniku. Pokriveno zemljite prua mo
gunost upotrebe onakvog oruja kakvim raspolau upravo partizan
ske jedinice. Takvo zemljite predstavlja za agresora tekou i zbog
toga to mu znatno oteava orijentaciju na nepoznatom terenu.
16)
Bgd. 1963.

Sekelj A: Borbena dejstva u ravnici, Vojno delo 2/51; Savi S: Sr em u NOR-u,

41

uma partizane titi od pogleda i dejstva neprijateljske avijacije. Ona

im prua sklonite za boravak i odmor kad nije mogue da se za to
koriste naseljena mesta. Naroito je u tom pogledu dragocena visoka
crnogorina uma koja i zimi prua odlinu masku i sklonite.
Sve spomenute povoljne, odnosno nepovoljne osobine zemljita
mogu u raznim kombinacijama znatno da olakavaju ili oteavaju vo
enje partizanskog oblika oruane borbe. Ali ni najpovoljnije zemlji
te (nepoumljene ravnice sa gustom mreom puteva) ne predstavlja
apsolutnu zapreku za izvoenje partizanskih dejstava. Svaki narod,
samo ako ima srca da se brani, moe voditi u svojoj zemlji partizanski
rat, bila ona brdovita ili ravna, napisao je u svojoj knjizi o partizan
skom ratu na vojni pisac Matija Ban, pre stotinu i vie godina i bio
je potpuno u pravu.I7)
Pogrene su tvrdnje, koje su ponegde isticane posle drugog svetskog rata, da je partizanski rat mogue uspeno voditi samo kad po
stoje za to povoljni zemljini uslovi, poumljeno planinsko zemljite
bez komunikacija. Istina je da voenje partizanskog rata u organiza
cijskom i taktikom pogledu treba prilagoditi uslovima zemljita
kako bi se uz najbolju ekonominost snaga postigli najvei rezultati.
Zato procena zemljita osetno utie na ratni plan partizanskih jedi
nica, na organizovanje i nain njihove popune, na planiranje bojeva
i operacija, na sistem snabdevanja i zbrinjavanja, borbeno obezbeenje itd. Ukoliko se realnije proceni uticaj uslova zemljita utoliko e
pozitivne osobine zemljita biti potpunije iskoriene, a negativne
uspenije prevladane odgovarajuom organizacijom i nainom
dejstva.
Ni geoloki sastav tla nije bez uticaja na dejstva partizanskih je
dinica. Od tvrdoe povrinskog sloja zemljita zavise mogunosti za
utvrivanje, a naroito za izradu podzemnih sklonita, kakva su par
tizanima esto potrebna za skriven smetaj bolnica, najnunijih re
zervi i drugih potreba. Za izradu podzemnih bunkera njpodesnije je
suvo i meko zemljite sa pokrivenom okolinom, tako da im je mogu
an neuoljiv prilaz. Svaka geoloka formacija mora biti posebno
prouena s gledita njene podesnosti za partizanski oblik oruane
borbe.
to je naseljenost gua i ravnomernija to su mogunosti pokreta
otpora vee, jer je stanovnitvo nosilac otpora. Meutim, velike kon
centracije stanovnika u gradovima esto su olakavale okupatoru da
ih lake dri pod kontrolom i da ih po svojoj volji eksploatie kao rad
nu snagu. Zato smiljena i pravovremena disperzija gradskog stanov
nitva treba ne samo da ublai opasnost od dejstva oruja za masov
na razaranja, nego i da povea mogunosti mobilizacije u partizanske
jedinice. U svakom delu zemlje njegovo vlastito stanovnitvo treba
da je osnovni nosilac partizanskog oblika oruane borbe.
17) Matija Ban: Pravila o etnikoj vojni, Beograd 1848.

42

Bilo je shvatanja, a negde ih ima i danas, da partizanske akcije

mogu organizovati i voditi jedinice koje su dovedene na odreeni
sektor i koje zbog tajnosti ili drugih razloga imaju vrlo ogranien ili
nikakav dodir sa stanovnitvom. Ovaj metod dejstva moe se zvati i
partizanski, ali to nije svenarodni niti iroki narodni partizanski po
kret. Partizanske jedinice najvei deo vremena ne borave u tajnim
skrovitima po umama i u ukopanim zemunicama, nego se raspo
reuju po naseljima. Za to su najpogodnija manja seoska naselja koja
nisu zbijenog ni uorenog tipa, ali ne ni previe razbacana. Takva su
naselja podesna za obezbeenje od dejstva iz vazduha, pa se time
umanjuju gubici ne samo boraca nego i civilnog stanovnitva. U pla
ninskim predelima koji nisu naseljeni posebno su korisni za parti
zanske jedinice pastirski stanovi (baije, kolibe), umarske, lovake
i planinske kue i sklonita, kao privremena boravita i mesta gde se
mogu skloniti tabovi, ranjenici, bolesnici, osetljiv ratni materijal, ra
dionice i drugi objekti.
Geografsko-ekonomski element mora se, takoe, imati u vidu, jer
bogatstvo teritorije, koliina i vrsta hrane kojom raspolae, postoja
nje pitke vode, raspolaganje materijalom od koga se pravi odea i ob
ua, postojanje radionica itd., ima znatnog uticaja na mogunosti
snabdevanja partizanskih jedinica. Prilikom stvaranja operativnih
planova u NOR-u uvek se imalo u vidu ekonomsko stanje naroda na
prostoru na kome su se vodile operacije, a nekada su one izvoene
iz materijalnih razloga radi osvajanja plena (municije, oruja i hrane).
Pogodnosti odreenih geografskih regija za uspeno voenje
partizanskog oblika oruane borbe mogu se u znatnoj meri unaprediti ureenjem teritorije koja se vri u miru i ratu. Zemljite se moe
pripremiti i urediti za lake manevrisanje partizanskim snagama po
svakom terenu (planinske staze, rezervni prelazi preko vodenih pre
preka i si.); za zapreavanje na moguim pravcima kretanja agreso
rove motorizacije; za brzu izgradnju sigurnih sklonita u gradovima
i izvangradskim podrujima (adaptacijom podzemnih objekata, ure
enjem peina i pilja u krasu); za uspostavljanje signalnih i drugih
veza izmeu verovatnih KM, partizanskih tabova itd. Ureenje akvatorije i teritorije na jadranskom pomorskom vojitu ima veliki zna
aj za uspeh partizanskih dejstava na moru i obali.
Vreme je faktor koji utie na tok i ishod oruane borbe. Sa njim
mora da se rauna na strategijskom, operativnom i taktikom nivou,
u svim a naroito partizanskom obliku oruane borbe. Uticaj vreme
na na oruanu borbu ispoljava se u dva oblika - kao trajanje i kao atmosfersko stanje. U prvom obliku oznaava se mernim jedinicama
(minut, as, dan itd.) a u drugim stanjima i pojavama u atmosferi
(vedro, oblano, dan, no, kia, magla, godinja doba itd.).
Odreeno trajanje vremena potrebno je za pripremu i izvrenje
svake borbene radnje i za voenje rata u celini. Iskustva pokazuju da
za voenje i uspeni razvitak partizanskog rata treba, relativno, due
43

vreme. To je dug iscrpljujui rat, to je potvrdila ratna praksa svih uspenih partizanskih ratova novijeg doba. Nasuprot dugotrajnosti,
koja je strategijska odlika partizanskog rata, jeste kratkotrajnost i br
zina izvoenja pojedinanih partizanskih taktikih dejstava. To je nji
hova bitna pozitivna odlika. Partizani moraju briljivo ekonomisati
utrokom vremena, jer to trae naela partizanske taktike, kao to su
neprekidna aktivnost, brz manevar, iznenaenje, izbegavanje dugih
bojeva koji postepeno poprimaju oblik frontalnog sukoba itd. Troe
nje vremena predvienog za odreenu partizansku borbenu radnju
mora biti precizno. Svako zakanjenje u posedanju borbenog polo
aja, postavljenju zasjede, izboru poetka prepada, izvoenju diver
zije i si., najee je uzrok neuspeha, uzaludnog troenja energije i
vremena, a esto i ljudskih rtava. Za plansko i ekonomino troenje
vremena znaajne su tane i pravovremene informacije o neprijate
lju i drugim elementima za procenu situacije.
Atmosferske prilike imaju znatan uticaj na pripreme i izvoenje
partizanskih borbenih dejstava i drugih aktivnosti. Smanjena vidlji
vost zbog oborina, magle, niske oblanosti i noi pogodno je vreme
za partizanska borbena dejstva, jer prua zatitu od osmatranja i dej
stva neprijateljskog vazduhoplovstva i oteava neprijatelju orijenta
ciju na nepoznatom zemljitu. No je saveznik partizana jer olakava
brze i smele udare, a smanjuje gubitke od vatre. Nou se najee
maruje, pregrupisavaju snage, izvode napadi i prekida borbeni do
dir s neprijateljem.
Zbog teih veza, oteanog neposrednog uvida u situaciju, spori
jeg i teeg izvoenja promena u borbenom poretku za vreme akcije,
nona dejstva, naroito napadi, treba da budu to jednostavnije za
miljeni i briljivo planirani kako ne bi dolazilo do meanja jedinica
i nesporazuma u sadejstvu.
Godinja doba imaju znaajan i razliit uticaj na celokupnu par
tizansku taktiku i aktivnost kao i na pojedinana dejstva. Leto je po
godno zbog obilate mogunosti prirodnog maskiranja i olakanog
boravka jedinica izvan naselja, ali njegove kratke noi zahtevaju brzo
izvoenje akcija.
Uticaj zimskih uslova na partizanska dejstva je od posebnog zna
aja. To je ranije obino bilo godinje doba smanjene aktivnosti par
tizana, zbog vie nepovoljnih okolnosti od kojih su tri najznaajnije:
smanjene mogunosti za maskiranje, hladnoa i sneni pokriva.
Znatno smanjenje prirodnih maski (zelenila) traje na naoj geograf
skoj irini obino 5 do 6 meseci, za vreme dok su ume bez lia i po
lja bez biljnih kultura. Iskustvo iz naeg NOR-a pokazalo je daje u to
vreme mogue razvijati intenzivnu borbenu delatnost ako se preduzimaju odgovarajue organizacijske i materijalne pripreme za borbe
na dejstva zimi. Taktika partizanskih jedinica treba da bude prilago
ena zimskim uslovima. Partizanske jedinice moraju se pripremiti i
za sezonu hladnoe, raunajui sa mogunou da se nekad ostane
44

i po vie dana i noi pod otvorenim nebom. Cesti sluajevi smrzava

nja u toku naeg NOR-a predstavljaju ozbiljno upozorenje u tom po
gledu.
Sneni pokriva predstavlja prepreku za kretanje motorizacije,
a ide u prilog partizanskim jedinicama. Na planinskim prevojima
mogue je improvizovanim vetrobranima izazvati velike nanose snega i tako ih zapreiti. Za duboki sneg je potrebno pripremiti bele og
rtae, smuke i krplje.
Jesen i prolee su pogodniji za dejstva partizanskih jedinica jer
su noi dovoljno duge za pripremu i izvrenje akcije, a dani su esto
magloviti i oblani, pa agresoru umanjuju mogunost upotrebe avi
jacije.
VRSTA AGRESIJE, AGRESOROVE SNAGE I KONTROLA
PRIVREMENO ZAPOSEDNUTE TERITORIJE
Vrsta agresije zavisi od ciljeva koje agresor eli da ostvari oru
anim napadom i od meunarodne situacije ti kojoj se rat vodi. Rat
moe biti svetski, regionalni, ili lokalni, u kome uestvuju samo dve
zaraene strane.
S obzirom na ogromnu unitavajuu mo savremene ratne teh
nike kojom raspolau suprersile i blokovi kao i na porast uticaja mi
roljubivih snaga u svetu, osvajaki raspoloene sile sve manje su
sklone riziku izazivanja svetskog ratnog sukoba. One sve ee poku
avaju da svoju dominaciju u svetu ostvare primenom lokalnih agre
sija. Lokalnu agresiju moe primeniti i neka od lanica koalicije ili
druga agresivna sila, naroito, ako pri tome rauna na politiku, pa
i vojnu podrku neke velike sile. Praksa pokazuje da se ratovi mogu
voditi izmeu nesvrstanih pa i socijalistikih zemalja.
Cilj agresije moe biti radikalan ili ogranien. Radikalan cilj sa
dri obino nameru da se napadnuta zemlja trajno lii svog dravnog
i nacionalnog suvereniteta, njena teritorija pripoji zemlji agresora ili
podeli izmeu vie uesnika agresije, odnosno stavi pod njihovu stal
nu politiku kontrolu. Takav cilj u odnosu na Jugoslaviju imale su
sile faistiko-nacistike osovine u drugom svetskom ratu.
Ogranieni cilj agresije na nau zemlju u savremenim uslovima
mogao bi da sadri nameru da se nasilno promeni na samoupravni
socijalistiki drutveni poredak, da se iznudi naputanje nae meu
narodne politike nesvrstanosti, da se naa teritorija koristi za ratne
potrebe u ratu protiv neke druge sile, ili da se otme deo nae dravne
teritorije i trajno pripoji agresoru, menjajui pri tome planski i na
silno etniki sastav i nacionalnu opredeljenost stanovnitva ugroe
ne teritorije.
Svaku od pomenutih vrsta agresije nae oruane snage nastojale
bi da odbiju ve u graninom rejonu, upotrebom u prvom redu svog
45

operativnog dela JNA i snaga TO u pozadini naeg fronta. Ukoliko bi

agresor uspeo da prodre dublje na nau teritoriju i da je zaposedne
s ciljem da tamo uspostavi okupacioni sistem, protiv njegovih snaga
na PZT izvodila bi se partizanska dejstva uz organizovane neoruane
oblike borbe i otpora. Takva aktivnost odvijala bi se u sadejstvu s na
im snagama na frontu ili samostalno.
Na strategiju i taktiku partizanskog oblika oruane borbe na
PZT, pored ciljeva koje agresor eli da ostvari na toj teritoriji utie
i njegov sistem vojne kontrole privremeno zauzete teritorije.
Neposredni agresorovi ciljevi na PZT ogledaju se u merama sra
unatim na to da se ta teritorija odmah koristi za njegove tekue rat
ne potrebe. To se ogleda u upotrebi posednute teritorije kao prosto
ra za raspored snaga, komandi tabova, pozadinskih ustanova itd., u
raspolaganju materijalnim dobrima i iskoriavanju radne snage
stanovnitva. Svaki agresor u zaposedanju tue teritorije ispoljava
odreene specifinosti u pogledu naina iskoriavanja i davanja
prednosti strategijskom, materijalnom ili politikom korienju pro
stora. Kada postoji vie agresora na jednu zemlju, onda svaki u zoni
koju je zaposeo ima svoje ciljeve. Nekad i isti agresor vri podelu za
uzete teritorije na delove, ve prema tome to u kom delu eli da ost
vari. Nemci su u naoj zemlji, na primer, imali neke specifine ciljeve
okupacije u Sloveniji, za razliku od ciljeva u Hrvatskoj i Srbiji, iako
su oni bili usklaeni sa optim prohtevima i vojnostrategijskim pla
novima faistike Nemake.
Agresoru je prostor potreban kao osnova sa koje dejstvuje i kao
skup pravaca kojima se vri manevar snagama i sredstvima. Vei
prostor meutim, omoguava rastresitiji i bezbedniji raspored sna
ga. Borba protiv ostvarivanja ovog cilja agresora vodi se, u prvom
redu, na taj nain to mu se preotima deo po deo prostora, sabijajui
ga na sve ui deo teritorije, to mu se udarom na komunikacije spre
ava ili oteava manevar.
Materijalna dobra na okupiranoj teritoriji oduvek su bila pred
met plena i pljake agresora. U kapitalistikoj eri meunarodnim
pravnim normama unekoliko je pojaana zatita privatnog vlasnit
va za vreme rata, to je nalo odraza i u Hakoj konvenciji.
U najnovije doba, uporedo sa sve veim naprezanjem nacionalne
ekonomike za potrebe totalnog rata, vri se i sve potpunije ekonom
sko iskoriavanje okupiranih teritorija u obliku zaplena, rekvizicije,
oduzimanja pod maskom trgovine, zamene novca, zajma itd. Cesto se
sa organizovanih legalnih metoda oduzimanja prelazi na otvorenu
pljaku i bezobzirna pustoenja itavih predela. Pod udar regularne
zaplene dolazi sva javna imovina, bilo da pripada dravi, administra
tivnoj jedinici (srezu, gradu, optini) ili drutvenim ekonomskim,
sportskim humanitarnim i drugim drutvima. Zato je javnu imovinu
za koju je oito da e, kad padne u ruke neprijatelju, posluiti za po
jaanje njegovog ratnog ekonomskog potencijala (rudnici, fabrike,
46

skladita, preduzea, razne radionice, zgrade i inventar) nuno na

vreme demontirati i skloniti na sigurno mesto ili unititi, odnosno
onesposobiti za eksploataciju.
Pored ostvarivanja svog prava na plen, okupator vri i na dru
ge naine zakonitu pljaku stanovnitva putem poreza i taksi koje
sam raspisuje, zatim putem rekvizicije (prinudnog otkupa namirni
ca, stoke, vozila, stone hrane i ostalog), dajui za to obveznice koje
sam tampa. Ovu vrstu pljake mogue je ako ne potpuno, a ono u
znatnoj meri spreiti na taj nain to e se onemoguiti rad okupa
torskom administrativnom aparatu, zatim sklanjanjem na skrovito
mesto stoke, hrane i vozila i putem odbijanja pokuaja nasilnog sprovoenja rekvizicije i ubiranja poreza i kontribucija (kazne u novcu i
naturi) uz upotrebu oruanih formacija.
U novije doba, enevskom konvencijom od 1949. godine legalizovan je nov teak danak: obaveza svih odraslih graana mukih i
enskih da za potrebe izdravanja okupatorske vojske i uprave rade
kada budu pozvani na rad. Ako se na poziv ne odazovu mogu biti in
ternirani i silom naterani na rad. Ovu najteu vrstu iskoriavanja,
uprezanje ljudi u ratna kola neprijatelja, odrasli graani mogu da izbegnu jedino ako se pravovremeno sklone od kontrole okupatorske
vlasti ili, to je jo bolje, ukljue ili samoinicijativno organizuju u par
tizanske formacije.
Ako agresor prema posednutoj teritoriji ima i druge namere
sem njenog iskoriavanja za potrebe rata, onda i njegov odnos pre
ma njoj moe biti izmenjen. Ako, na primer, postoji namera da se ta
teritorija anektira (pripoji dravi osvajaa) onda e se, umesto bezob
zirnog ekonomskog iscrpljivanja ili uporedo s tim, ii na denaciona
lizaciju, unitavanje i iseljavanje domaeg stanovnitva i kolonizaciju
svog. Takvog protivpravnog raspolaganja teritorijama bilo je mnogo
u drugom svetskom ratu. Faistike sile ne samo da su 1941. godine
raskomadale nau zemlju na okupacione zone nego su jo u ratu kao
konane postavile nove dravne granice. Pored opteg nastojanja
da se nai narodi pretvore u roblje i da se unite kao samostalne na
cionalne jedinice, bilo je pokuaja bre likvidacije stanovnitva ita
vih pokrajina (na primer, severnih pokrajina Slovenije), da bi one
bile delom naseljene stranim stanovnitvom, a delom odroivane na
metanjem tueg jezika i drugih oblika drutvenog ivota. Borba pro
tiv ostvarenja takvih namera agresora moe se uspeno voditi jedino
masovnom i bespotednom oruanom borbom i optenarodnim ot
porom.
Gustina posedanja osvojene teritorije trupama agresora zavisi
od znaaja te teritorije za sprovoenje daljih ratnih planova agresora
i od njegovih mogunosti da odvoji dovoljno jedinica za taj zadatak.
Gustina posedanja ima jakog odraza na efikasnost sprovoenja cilje
va agresora kao i na organizaciju i metod oruane borbe i otpora na
roda. Efektivnost (stvarnost) i efikasnost (uspenost) postavljeni su
47

po Hakim ratnim pravilima kao pravni uslovi za priznanje stanja

okupacije. Da bi se neka okupacija smatrala stvarnom ona mora biti
materijalizovana stvarnim prisustvom okupatorske vlasti i agresoro
vih vojnih snaga na svim onim mestima gde je bilo predstavnika i us
tanova ranije dravne vlasti. Pored toga, da bi okupacija bila uspena
agresor mora biti u stanju da svoju vlast ispoljava nad svakim nase
ljem i nad svakim delom teritorije koju zauzme. Ako to nije u stanju
okupacija nije efikasna, pa zbog toga na delovima koje nekontroliu
agresorove snage ona nije ni pravno vaea. U tom sluaju postoje
neokupirani delovi teritorije sa kojih je mogue pruati otpor oku
patoru ne samo upotrebom partizanskih nego i svih ostalih snaga. Ne
moe se prihvatiti shvatanje koje su u toku drugog svetskog rata is
ticali neki faistiki komandanti da je za postojanje prave okupacije
dovoljno da su pod kontrolom okupatora gradovi, raskrsnice puteva
i neki vani poloaji (uporita) sa kojih se mogu organizov^ti akcije
ienja i kaznene ekspedicije. To je retka mreasta okupacija koja
se protee samo nad onim delom teritorije nad kojom se vri stvarna
kontrola.
Gustina okupacije za celu zemlju ili neku uu oblast moe se iz
raziti brojem koji pokazuje koliko agresorovih vojnika proseno za
uzima jedan kvadratni kilometar posednute teritorije, ili brojem koji
pokazuje koliko tih vojnika dolazi proseno na svakih 100 stanovnika
zaposednute teritorije. Pri tome, u broj neprijateljskih vojnika urau
navaju se ne samo posadne snage nego i vojnici onih jedinica koji se
na toj teritoriji nalaze bilo na odmoru, bilo kao strategijska rezerva,
ili su u prolazu, jer se sve one mogu upotrebiti za izvravanje zada
taka okupacije. U drugom svetskom ratu gustina faistike okupacije
u Zapadnoj Evropi iznosila je u proeku priblino 1 vojnik na 1 km2
povrine, odnosno 1 vojnik na svakih 100 stanovnika, a u Norvekoj
po 5 vojnika na svakih 100 stanovnika ili 1 vojnik na 2 km2. U naoj
zemlji ta gustina bila je u proeku 3 vojnika na kvadratni kilometar,
odnosno 5 vojnika na 100 stanovnika. Takva gustina okupacije kod
nas se pokazala potpuno neefikasnom, iako je za evropski proek
predstavljala relativno gust raspored vojnika, jer efikasnost pokazuje
samo praksa, a ne brojni odnos. S druge strane, i relativno manji broj
vojnika ako okupacija ispunjava formalan uslov, tj. daje uspostavlje
na na svim takama na kojima je ranije postojala dravna vlast, i ako
nema protiv sebe aktivnu organizovanu borbu i otpor, moe se po
kazati efikasnom.
Nijedna vrsta okupacije, pa ni ona koja se smatra veoma gustom,
tj. u kojoj po jedan okupatorski vojnik ili slubenik dolazi na desetak
odraslih stanovnika okupirane teritorije, ne bi bila dovoljna da sprei i ugui partizanski pokret, ako je stanovnitvo na takav otpor od
luno reeno. Gustina posednute teritorije, ipak, utie na oblik otpo
injanja ustanka i na oblike njegovog daljeg razvoja. Na takvoj teri
toriji ustanak se obino razvija postepeno, dugo se zadrava na po
48

etnim oblicima, ali njegov intenzitet moe i u tim uslovima da do

stigne visok stepen organizovanosti i efikasnosti. U takvim uslovima
od naina partizanskih dejstava naroito su zastupljene i diverzije, sa
botae, prepadi manjih grupa na neprijateljske tabove, centre veze
i vana postrojenja ratne industrije, uz veoma intenzivnu politiku
aktivnost, bojkot neprijatelja itd. Stvaranje veih slobodnih teritorija
tee je i privremenije, pa zbog toga partizanska dejstva i na slobod
nim teritorijama zadravaju uglavnom konspirativan karakter. U tak
vim uslovima obilno se koristi sklanjanje pod zemlju - bunkerisanje.
U sistemu retke okupacije agresorove snage se preteno raspo
reuju po strategijskom ili operativnom kriterijumu, a manje se ima
ju u vidu drugi zahtevi kontrole teritorije. Po tom sistemu mogu,
zbog grupisanja neprijateljevih trupa radi vee bezbednosti, ostati
neposednuta i ira podruja, zatim vea naseljena mesta i znaajne
komunikacije, koje u odreenoj situaciji za agresora nemaju bitan
vojni interes. Takav sistem okupacije moe biti i proizvod snanog
partizanskog pokreta koji gospodari prostranim osloboenim terito
rijama, kakav je bio sluaj i u naem narodnooslobodilakom ratu.
To je bila samo delimina okupacija koja je pokrivala mali deo po
vrine proglaene za okupiranu.
Pokuaji da se okupacija sprovede sa manjim brojem vojnika
nego to je to za efikasnu okupaciju potrebno, dovode do retke, mreaste okupacije, a nekad, kad se upotrebi minimalan broj vojnih sna
ga, do fiktivne ili deklarativne okupacije, koja je to samo po nazivu.
U uslovima retkih mreastih okupacija, kakve e se verovatno ee
primenjivati nego efektivne, partizanski pokret e imati mogunosti
da se organizacijski bre razvije, jer neposednuta podruja pruaju
mogunost za stvaranje slobodnih teritorija, formiranje krupnih je
dinica i za bri prelaz na borbena dejstva i druge akcije veeg obima
i zamaha. Bri prelazak na formiranje veih partizanskih jedinica u
uslovima retke okupacije ne samo daje moguan nego je i nuan, jer
je protiv jae koncentrisanih neprijateljevih snaga potrebno dejstvovati jaim partizanskim jedinicama.
Starost okupacije takoe ima uticaja na razvoj rata i na partizan
sku strategiju i taktiku. Novostvorena okupatorska vlast i njena voj
na potpora jo je neorijentisana i nedovoljno obavetena o zemlji
nim i politikim uslovima, pa je stoga mogue protiv nje nastupiti sa
vie smelosti i posle kraih organizacijskih i vojnih priprema parti
zanskih jedinica i naroda. Za napad protiv stare okupatorske ili ko
lonijalne vlasti nuno je preduzeti briljivije pripreme. Potrebno je
eliminisati sve neprijateljeve obavetajne izvore, politikih raskrin
kati i tek tada preduzimati oruane i druge akcije.
Za procenu uticaja vrste i efikasnosti okupacije na nain voenja
partizanskog rata, nuno je imati u vidu ne samo brojnu gustinu oku
patorskih snaga, njihovo naoruanje i doktrinu ve i borbenu vrednost tih snaga, njihov moral, iskustvo, uvebanost za protivpartizan4 Partizanska taktika

49

sku borbu, tradiciju, ponaanje u napadu i odbrani i druge osobine.

U bitnim kvalitativnim svojstvima ljudskog faktora agresorove snage
na okupiranoj teritoriji ne mogu imati prednost nad kvalitetom par
tizanskih snaga koje mu se suprotstavljaju. U odreenim okolnosti
ma borbeni moral agresorovih jedinica moe za neke vreme, naro
ito u poetku agresije, biti relativno visok. On je zasnovan na osva
jakim obeanjima, demagogiji, tehnikoj premoi ili na oseanju da
pripadaju velikoj vojnoj sili, vioj rasi, naprednijoj civilizaciji itd. Me
utim, takav, borbeni moral u sudaru sa moralom narodnih boraca
koji odluno brane roenu zemlju, brzo splanjava i postaje inferio
ran u poreenju s moralom boraca i naroda na privremeno posednutoj teritoriji.
Svaka agresivna sila ima utvrenu koncepciju i ratnu doktrinu,
odnosno odreena gledanja i stavove na metode protivpartizanske
borbe. Takva gledanja ine integralni deo njene politike, pa mogu
manje ili vie odstupati od onog to se smatra prosenim i standar
dnim shvatanjima i pravilima protivpartizanske borbe. Specifinost
pogleda pojedinih agresivnih sila na tu vrstu borbe moe se ustano
viti delom iz teorijskih postavki i direktiva koje vae za njihove oru
ane snage, a delom i iz njihove ratne prakse. U svakom sluaju, nu
no je to imati u vidu da bi se moglo uspeno suprotstaviti svakoj ak
ciji takvog agresora, da bi se pronale i iskoristile najslabije take u
sistemu protivpartizanskog obezbeenja, obavetavanja i drugih
borbenih postupaka agresora i njegovih jedinica.

50

Strategijske osnove partizanske taktike

OSNOVNA STRATEGIJSKA OBELEJA I NAELA

PARTIZANSKOG OBLIKA ORUANE BORBE
Strategija je grana ratne vestine koja obuhvata teoriju i praksu
pripreme i upotrebe celokupnih oruanih snaga radi postizanja rat
nog cilja oruanom borbom. Ona je sredstvo politike koja joj odre
uje ciljeve i na nju utie usmeravanjem razvoja oruanih snaga, ja
anjem politike svesti i borbenog morala naroda i armije, te usme
ravanjem opte upotrebe snaga i sredstava zemlje radi postizanja ut
vrenih ciljeva. Usmeravanjem ekonomskog razvoja politika utie
na materijalnu osnovu ratnog potencijala zemlje, pa time i na nain
ostvarivanja strategijskih ciljeva rata.
Strategijska iskustva NOR-a ine osnov na kome su izgraene
doktrine ONOR-a i strategija oruane borbe. Osnovna strategijska
naela i ciljevi dejstva partizanskih snaga u NOR-u zadrala su vrednosti i za savremeni partizanski oblik oruane borbe na PZT, uz mo
difikacije koje nameu opti i posebni uslovi.pojava novih vrsta oru
ja i ratne tehnike. U podruju organizacije i pripreme oruanih snaga
za partizanski oblik oruane borbe nastale su vee promene, utoliko
to smo danas i u mnogo povoljnijoj situaciji, jer veliki deo poslova
moemo pravovremeno obaviti jo u miru.
U okviru pripreme oruanih snaga za ONOR strategija prouava
i predvia karakter eventualne agresije, stvara naela po kojima se
vri organizacija, priprema i vaspitanje i struno obuavanje orua
nih snaga i naroda za odbranu zemlje. Pripreme obuhvataju i odgo
varajue mere za ureenje teritorije kao i stvaranje materijalnih rat
nih rezervi.
Nain strategijske upotrebe naih oruanih snaga, na teritoriji
koju je agresor privremeno zaposeo, zasniva se na odnosu svih ini
laca oruane borbe (drutvenih, materijalnih i prirodnih), kao i na
njihovom ukupnom uticaju na objektivni odnos naih i agresorovih
snaga. O uticaju tih inilaca bilo je rei u prethodnom delu, pa bismo
ovde poblie razmotrili samo to na kakva strategijska reenja upuu
je konkretna ocena uticaja tih inilaca u uslovima partizanskog ra
tovanja.
Svaki partizanski rat ima vlastite strategijske probleme koje je
nuno reiti ve od poetka rata i oruane borbe. U takve probleme
spadaju: tano odreivanje cilja (ili ciljeva) partizanskog rata, orga
nizacija partizanskih jedinica i plan njihovog organizacijskog razvoja,
izbor osnovnih oblika oruane borbe i otpora, sistem rukovoenja,
51

nain snabdevanja i zbrinjavanja, odreivanje glavnog neprijatelja

ako ih ima vie, odnos prema saveznicima, metod borbe protiv even
tualnog unutranjeg neprijatelja, izbor geografskih podruja na ko
jima e biti teite oruane borbe i na kojima e prvenstveno biti
stvarane vee slobodne teritorije, stvaranje i korienje strategijskih
rezervi itd. Pred vrhovno vojno i politiko rukovodstvo zemlje u toku
rata mogu da iskrsnu i nova pitanja strategijskog znaaja, pri emu
e razvoj situacije na sopstvenom ratitu i ire zahtevati temeljite ili
delimine izmene ranijih stavova i reenja.
Partizanski rat je po svome drutvenom karakteru odbrambeni
rat, ali se partizanska strategija ne bi mogla oznaiti kao odbrambena. U njoj, istina, ima elemenata po kojima bi se mogla okvalifikovati
kao odbrambena. To je, sjedne strane, strategija uzmicanja od suda
ra veih razmera radi izbegavanja poraza do koga bi moglo doi, ako
bi se odmah primila reavajua bitka, otvoreni i odsudni sudar svih
snaga ili uopte krupnih snaga u za nas nepovoljnim uslovima. Ali,
s druge strane, na taktikom nivou borbe postoji naelo takve stalne
partizanske aktivnosti, ofanzivnosti i inicijative da cela borba prua
sliku neprekidne, iako po objektima dejstva neobjedinjene, partizan
ske ofanzive.
Na taj nain partizanske snage dre u rukama ne samo taktiku
nego i strategijsku inicijativu, to im omoguuje da budu aktivne i u
strategijskim okvirima. Odluka da se na celoj privremeno zaposednutoj teritoriji ili njenom znatnom delu pree na intenzivnu delatnost partizanskih snaga i naroda, predstavlja odluku strategijskog
znaaja. Njenim ostvarenjem postie se strategijski cilj: razvlaenje
osnovnih snaga agresora, njihovo cepanje na delove, da bi se zatim,
izvoenjem brzih manevara i iznenadnih napada na najslabija mesta,
naneli agresoru to vei gubici. Isto tako, strategijska odluka da se na
pogodnim sektorima stvara ira slobodna teritorija kao baza za dalja
dejstva, ostvaruje se najpre taktikim, a zatim i ofanzivnim dejstvima
operativnog karaktera.
Meutim, partizanska strategija nije u tom smislu aktivna da bi
traila ili nametala neprijatelju brzo reenje. Naprotiv, ona preduzima mere koje e neprijatelju onemoguiti da masovnom upotre
bom svojih snaga donese brzo reenje. Agresor odmah po ulasku u
zemlju ima na raspolaganju jake i dobro opremljene snage sa kojima
bi najradije odmah izvrio, odnosno dovrio slamanje svakog otpora
i pokoravanje naroda da bi svoje jedinice oslobodio za druge ratne
potrebe. Ako u tome ne uspe, agresor u napadnutoj zemlji, pored sna
ga kojima je zadatak da vre okupaciju zemlje, daje dre u pokornos
ti i omogue njenu svestranu eksploataciju, ostavlja jo i snage koje
treba da dovre pokoravanje naroda i da uspostave okupatorsku
vlast. Snage agresora koje zaposedaju teritoriju i gue otpor, makar
i ne bile brojno nadmonije nad onim delom stanovnitva posednute
teritorije koje je sposobno za otpor, imaju velike prednosti u naoru
52

anju i organizaciji. Takve prednosti dole bi do izraaja u masovnom

i odlunom sudaru sa koncentrisanim snagama protivnika. Zato par
tizanske snage ne smeju takvu priliku pruiti agresoru. Partizanska
strategija nije, dakle, motivisana tenjom za dobitkom u vremenu i
prostoru u onom smislu u kome je to strategijska odbrana kod fron
talnih ratova.
U frontalnom ratu strategijska protivofanziva se nastavlja na
prethodnu ofanzivu protivnika i sprovodi na slian nain kao i ofanziva. U partizanskom ratu umesto takve strategijske protivofanzive
izvodi se veliki broj napada taktikog znaaja, koji po mestu i vreme
nu nisu objedinjeni, a usmerani su na slobodno izabrane osetljive
take neprijateljevog rasporeda na kojima se moe ostvariti nadmo
i koji su zbog toga u optem zbiru tako brojni i efikasni da daju re
zultate jednake onima u uspenoj strategijskoj protivofanzivi, pa su
oni kao celina, u sutini, strategijski poduhvat. Tipian primer takve
aktivnosti je strategijska operacija u poznatoj Tet-ofanzivi snaga
Fronta nacionalnog osloboenja Junog Vijetnama.181
Ofanzivnu partizansku strategiju i pored brojne i tehnike infe
riornosti omoguuju dve okolnosti. Prva je u tome to agresorove
trupe nisu u fizikoj mogunosti da kontroliu celu zaposednutu te
ritoriju, nego samo jedan njen manji deo. Druga je u tome to su ag
resorove snage vezane za odreene garnizone, objekte i komunika
cije koje ne smeju, a ponekad i ne mogu da naputaju.
Naela partizanske strategije proizlaze iz opteg zadatka naih
oruanih snaga, posebno iz zadataka partizanskih formacija - snaga
TO i onih delova JNA koji se nau u situaciji da vode borbu na PZT.
Strategijska naela partizanskog oblika oruane borbe utvrena su
naom ratnom doktrinom i strategijom oruane borbe i blie razreena u brojnim doktrinarnim dokumentima i pravilima iz oblasti
pripremanja i voenja oruane borbe. Prilikom izrade svih propisa
koji se odnose na nau ratnu doktrinu i strategiju koriena su iskust
va NOR-a, iskustva oslobodilakih i revolucionarnih ratova novijeg
doba i procene uticaja savremenih sredstava ratne tehnike na fizio
nomiju budueg partizanskog oblika oruane borbe.
Prilikom vrednovanja teorijski datih naela potrebno je imati na
umu relativnost njihove vanosti u svakoj konkretnoj situaciji i uticaj
sposobnosti subjektivnih snaga da ih stvaralaki i na najbolji nain
primene u oruanoj borbi.
Meu najvanija naela (principe) partizanskog oblika oruane
borbe ubrajamo: istovremena i stalna dejstva na celoj privremeno za18)
Tet-ofanziva snaga Fronta nacionalnog osloboenja Junog Vijetnama
(FNO) izvedena je u 1974/75. godini, a organizovana je kao jedinstvena partizanska
operacija strategijskog znaaja. Jednovremeno, na Novu godinu, napadnuti su gotovo
svi garnizoni u Junom Vijetnamu. Ona je iznenadila protivnika i imala izuzetan mo
ralno-politiki znaaj ne samo za vijetnamski narod ve i ire za celokupnu svetsku
javnost.

53

posednutoj teritoriji, izbegavanje dugih frontalnih borbi, ofanzivnost

i aktivnost, iznenaenje, neprekidan manevar, ekonominu upotre
bu snaga, nadmonost, izbor cilja, sticanje i odravanje inicijative, iz
bor i izraavanje teita.
Istovremena i stalna oruana borba i optenarodni otpor na celoj
privremeno zaposednutoj teritoriji prinuava agresora da razvlai sna
ge na irokom prostoru i tako partizanskim snagama stvara uslove
da, iznenadnim napadima na najslabija i osetljiva mesta, nanese ag
resoru to vee gubitke u ivoj sili i tehnici.19) Agresoru se tako usk
rauje prilika da na relativno malom prostoru prikupljenim nad
monim snagama nametne bitku i partizanskim snagama nanese ve
like gubitke. Poto mora da brani veliki broj objekata i pravaca ag
resor je ve od poetka prinuen na strategijsku defanzivu.
Neprekidnom borbom i rasporedom svojih snaga na celoj pri
vremeno zaposednutoj teritoriji, partizanske snage olakavaju reavanje egzistencijalnih pitanja, probleme kao to su: ishrana, snabdevanje, zbrinjavanje ranjenika i naroda itd. One su u neposrednoj, stal
noj i vrstoj vezi sa najveim delom stanovnitva, kojeg na taj nain
mogu da zatite od agresorovog terora i podre reenost za borbu i
otpor. To im prua mogunost da lake popunjavaju jedinice novim
borcima i da koriste svakovrsnu materijalnu i bezbenosnu pomo.
Naelo istovremene borbe i otpora agresoru na celoj privreme
no zaposednutoj teritoriji ne znai da borba i otpor treba i moraju
da se ispoljavaju svuda na isti nain. Oni e biti prilagoeni demog
rafskim i geografskim uslovima za dejstva svake regije, svakog nase
lja (grada ili sela) i trenutnom odnosu snaga na svakom mestu. Naa
iskustva iz NOR-a bie u tom pogledu svakako koritena ali, s obzi
rom na povoljniju politiku situaciju i vee mogunosti organizacio
nih priprema za ONOR u savremenim uslovima, borba i otpor u pri
vremeno zaposednutim gradovima ve od samog poetka rata mogu
biti svestraniji i efikasniji nego u narodnooslobodilakom ratu.
Orijentaciju na relativno pojaanu borbu i otpor agresoru u gra
dovima zahteva i promena u geografskoj rasporeenosti stanovnit
va koja je nastala u toku poslednjih nekoliko decenija, razvojem ur
banih sredina, prelaskom velikog dela seoskog stanovnitva u grado
ve. Ostaje, meutim, pravilo da e manje komunikativna brdsko-planinska i poumljena podruja biti podesnija za partizanske baze i
operativne oslonce veim partizanskim jedinicama.
Izbegavanje dugih frontalnih borbi i bojeva, u napadu i odbrani,
provereno je naelo uspenog partizanskog ratovanja. U dugoj frontalnoj borbi gube se prednosti partizanske taktike, dok agresor moe
uspeno da iskoristi tehniku i brojnu nadmo. Stalni strategijski cilj
partizanskih snaga je da obezbedi nii intenzitet i veu ekonominost
njihovog troenja, sve do postizanja opte nadmonosti nad agreso
19) Josip Broz Tito Vojna djela, knj. II, str. 229.

54

rom i prelaska na kombinovani ili frontalni oblik oruane borbe. Ni

odbrana slobodnih teritorija, koje imaju mnogostruk i dragocen zna
aj za razvitak borbe i otpora, ne sme navesti nae snage na prihvatanje dugih frontalnih borbi, koje i kod branioca neminovno dovode
do velikih gubitaka ive sile. Dugom odbranom moe da se oslabi
moral jedinica i naroda. Njome se rede dolazi u priliku da se doe
do plana u materijalu. S druge strane, sa sauvanim snagama lake
je stvarati nove slobodne teritorije s manje gubitaka nego to bi pro
uzrokovala uporna frontalna odbrana postojee. Samo izuzetno va
an cilj odbrane, kao to je zatita ranjenika i veih zbegova, te stva
ranje vremena glavnini za vaan manevar, moe zahtevati upornu
privremenu frontalnu odbranu delom snaga.
Isto naelo vredi i za one nae napade koji se vremenski otegnu
i poprime oblik frontalnog sukoba s neprijateljem koji se brani na ut
vrenim poloajima. Njih je potrebno na vreme prekinuti, ne upu
tajui se ni u blokade u kojima bi nae snage bile vezane i izloene
gubicima bez veih izgleda na uspeh.20)
Ofanzivnost i aktivnost bitna su naela partizanske ratne vetine
ostvarive i korisne bez obzira na ukupni brojani odnos ljudstva i od
nos u tehnikoj opremljenosti naih i agresorovih snaga. To je preduslov za ostvarivanje inicijative i stalnu promenu odnosa snaga u
nau korist. Defanziva i neaktivnost partizanskih snaga na strategij
skoj i taktikoj razini vodili bi pasivizaciji, proputanju inicijative ag
resoru i neminovnom slabljenju oruane borbe i drugih oblika borbe
i otpora na PZT. Ofanzivnost i aktivnost ispoljavaju se u neprekid
nom pronalaenju i korienju mogunosti da se agresoru zadaju
udarci na osetljivim mestima njegovog borbenog rasporeda. Nai na
padi ne moraju imati veliki obim, jer veliki broj manjih uspenih na
pada ima isti ili ak vei uinak od malog broja napada veih razmera. Neprijatelja treba drati vezanog za odreene objekte koje mora
da brani. On se tako zamara i dri u stalnoj neizvesnosti o mestu, in
tenzitetu i obliku sledeeg napada partizanskih snaga. Stalna aktiv
nost u velikoj meri kompenzira brojanu inferiornost. Da bi napadi
bili uspeni potrebno je na mestu napada osigurati nadmonost, koja
ne mora biti brojna ili materijalna, nego zasnovana na iznenaenju,
povoljnijem taktikom poloaju, moralu, podrci naroda itd. Ako je
partizanska jedinica vea, utoliko joj je lake da pronae objekt na
pada i da osigura nadmo i uspeh.
Ofanzivnost i aktivnost ne ispoljavaju se samo u oruanoj borbi,
a pogotovo ne samo u napadnim dejstvima. Njima treba da budu
nadahnute delatnosti svih subjekata borbe i otpora na PZT. Da bi
oruana borba i drugi oblici borbe otpora stalno jaali i irili se, ak
tivnost se mora ispoljavati u propagandnom, organizacionom, pri
20)
Titovo Uputstvo operativnom tabu za Bosansku krajinu (Zbornik dok. o
NOR-u, tom II knj. 3, str. 297) i Josip Broz Tito: Vojna dela, knj. I, str. 89.

55

vrednom i svakom drugom pogledu. U odbrani su ofanzivni duh i ispoljavanje aktivnosti isto tako vani kao i u napadu. Ukoliko je odbrambena akcija po prostoru i vremenu ira utoliko je u njoj lake ispoljiti aktivnost. Noni protivnapadi, zabacivanje na bokove i u po
zadinu protivnika radi napada iz neoekivanog pravca i drugi aktivni
oblici odbrane ine sastavni deo opte ofanzivnosti i aktivnosti par
tizanskih jedinica.
Naelo preuzimanja i odravanja inicijative ima u partizanskom
obliku oruane borbe najiri znaaj. Inicijativa je u prvom redu ve
zana za sistem komandovanja, a primenljiva je na svim nivoima strategijskom, operativnom i taktikom, pa i u postupcima pojedina
ca. To je stalna spremnost za neposredno stupanje u dejstvo, kada
god borbena situacija prui izgled za uspeh, preuzimajui na sebe od
govornost za slobodno izabranu akciju. Inicijativa omoguava brzo
reagovanje na svaku situaciju i postizanje iznenaenja. Njeno delovanje je neophodno zbog iroke decentralizacije komandovanja, a
omogueno je idejnim jedinstvom svih snaga borbe i otpora, kao i
opti poloaj agresorovih snaga na PZT s jedne, i partizanskih snaga
i naroda s druge strane. Masa preuzetih inicijativa na taktikom ni
vou prerasta u operativnu i strategijsku inicijativu na elom ratitu.
Uprkos strategijske nadmonosti agresora u toku invazije, on
nije u stanju da tu nadmonost pretvori u potpunu pobedu, dokle
god kod napadnutog naroda postoji volja za borbom i otporom. Po
to agresor invazijom na nau zemlju doe u poloaj da kontrolie
glavne komunikacije, gradove i osnovna ekonomska dobra (fabrike,
rudnike, transportna sredstva itd.), on svoju delatnost na PZT usmerava u prvom redu na uvanje onoga ega se agresijom dokopao i na
eksploataciju bogatstava zemlje. Njegove snage su u velikoj meri ve
zane za odreene rejone i objekte, koje uvaju i ne smeju da ih na
putaju. Zbog toga su ograniene u slobodi dejstva. Samo manji deo
snaga iz veih garnizona moe da se koristi za ofanzivna protivpartizanska borbena dejstva. Zato bi agresoru najvie odgovaralo da se
stanovnitvo pomiri sa stanjem porobljenosti i da mu se niim ne
suprostavlja. Za uzvrat, agresor bi ponekad bio voljan da mu prui izvesne pravne garancije i materijalne koristi, da ga podmiti privid
nom umerenou. Ali, neutralnost stanovnitva bila je mogua u
doba kada su se ratovi mnogo manje ticali njegove sudbine nego da
nas. U nae doba porobljeno stanovnitvo sve ee se ne miri sa tak
vim stanjem, nego se die u borbu i otpor, koji predstavljaju jedino
asno i sigurno sredstvo koje vodi ka osloboenju zemlje i ostvarenju
ostalih ciljeva proklamovanih u borbi protiv agresora.
Nasuprot vezanom poloaju agresorovih snaga, za garnizone i
razne objekte, partizanske jedinice imaju gotovo apsolutnu slobodu
premetanja i grupisanja, jer su manje vezane za jedan odreeni deo
emljita, sem u izuzetnim sluajevima. One su, dakle, u mogunosti
da nametnu protivniku borbu na mestu gde ele i u vreme koje same
56

izaberu. Jednom preuzetu inicijativu partizani su u. mogunosti da

stalno zadre ne samo zbog prednosti koje im prua njihova neveza
nost za odreenu teritoriju ve i zbog preimustva u pogledu svog
poloaja prema neprijatelju, zbog svojih veih mogunosti za obavetajnu slubu, boljeg poznavanja zemljita na kome se vodi borba i
podrke naroda.
U partizanskom obliku oruane borbe inicijativa nije samo jed
no neophodno i strategijsko i taktiko naelo, za ije ostvarenje po
stoje opti objektivni uslovi, nego je to obavezni stil rada jedinica i
pojedinaca. Stareine, pa ak i borci duni su da bez ekanja na nova
nareenja, koja u partizanskim uslovima mogu esto izostati ili za
kasniti, sami pronalaze mogunosti za uspeno dejstvovanje, uzima
jui na sebe odgovornost u pogledu vanosti i uspenog izvravanja
poduzete borbene radnje.
Partizanske snage ne smeju da isputaju iz ruku inicijativu sve
do potpunog poraza agresora, jer bi to za njih imalo nesagledive ne
gativne posledice. Tito je u svojim direktivama vie puta ponovio: tu
osnovnu postavku partizanske strategije i taktike: Mi uvek treba da
imamo inicijativu u akcijama. Od akcije koju nam neprijatelj naturi
nikad neemo imati koristi.21* Deava se, razumljivo, da za izvesno
ogranieno vreme na pojedinim sektorima agresorove snage preotmu inicijativu za vreme lokalnih ofanziva, ali za neku optu i dugu
protivpartizansku ofanzivu na elom privremeno zaposednutom
podruju redovno mu nedostaju snage.
U NOR-u je inicijativa preuzimana i odravana irenjem ustanka
i aktivnou u svim krajevima Jugoslavije i to putem spreavanja
neprijateljskih manevara paralisanjem saobraaja, raznovrsnou
borbenih postupaka koji su neprijatelja zbunjivali i oteavali mu da
utvrdi taktiku protivmera, brzim i iznenadnim koncentracijama radi
nanoenja kratkog i jakog udara i brzom dekoncentracijom radi izbegavanja protivudara.
U ratu u Junom Vijetnamu potvrena su naa iskustva o veli
kim mogunostima za ispoljavanje inicijative u partizanskom ratu.
Usklaivanjem aktivnosti u planinskim, ravniastim rejonima i gra
dovima mi postiemo da se snage dveju strana nalaze jedne prema
drugima crepasto rasporeene, slino meusobnom poloaju u ko
jem se prilikom eljanja nalaze vlasi kose i zupci ealja - pie ge
neral ap.22) Agresorove snage na PZT na kojoj se vodi partizanski rat
podvrgnute su cepanju, opkoljavanju, napadima sa svih strana i na
svakom mestu. U ratu bez fronta i pozadine, bez jasne vatrene linije,
ali gde je svaki pedalj zemlje poprite borbe, neprijatelj se bori a da
ne vidi protivnika, udara u prazno i ostaje nemoan u nastojanju da
21) Josip Broz Tito: Stvaranje i razvoj JNA, Beograd 1949. godine, str. 95.
22) General Vo Ngujen ap: Oslobodilaki ratovi naroda Vijetnama, izd. VIZ,
Beograd 1973. godine, odeljak Ratna vetina.

57

nametne oblike i naine borbe koji mu odgovaraju. Aktivnou i ini

cijativom partizanskih jedinica i naroda njegove snage se razbijaju na
delove i slabe. Brojne jedinice agresora i njegova obilna materijalna
sredstva ne mogu da ostvare uinak na koji se prethodno raunalo.
Partizanske jedinice i narod u stanju su stalno da dre neprijatelja u
okruenju, da ga napadaju i da svugde pokreu borbu i otpor. Zbog
toga, uprkos svim efektivima i sredstvima, neprijatelj nije u stanju da
svugde uspostavi vrstu odbranu. Njegov strategijski raspored, rast
resit i sveden na pasivnost, ispoljava mnogo slabih mesta i znatan
broj pukotina.
Iznenaenje se sastoji u neoekivanim i smelim dejstvima po ja
ini angaovanih snaga, mestu, vremenu, nainu izvoenja i upotrebljenim sredstvima. Ono ima izuzetan znaaj i omoguava sticanje
prednosti u borbi. Postie se tajnou priprema, dovoenja i grupisanja snaga za predstojea dejstva; izborom neoekivanog cilja, ob
jekta, vremena i naina dejstva, korienje noi i slabe vidljivosti; iz
borom pogodnog oblika manevra; brzim i smelim dejstvima po vital
nim objektima neprijateljskog rasporeda; preduzimanje mera bezbednosti i samozatite i dobrim poznavanjem neprijatelja i prostora
na kome se izvode borbena dejstva. Pri tome, valja imati u vidu da
e i neprijatelj, poto raspolae najsavremenijim sredstvima za izvo
enje i osmatranje, nastojati da postigne iznenaenje. Stoga je neop
hodno da se, sa preduzimanjem mera i aktivnosti za iznenaenje nep
rijatelja, istovremeno vodi rauna o tome da se sprei iznenaenje
sopstvenih snaga.
Postizanje iznenaenja bila je uvek velika prednost partizanskih
snaga. To im omoguuje inicijativa, aktivnost, pokretljivost i uvek
svea i tana obavetenost o neprijatelju. Sama pojava jakih partizan
skih snaga na PZT nee u buduem ratu predstavljati takvo strategij
sko iznenaenje za agresora, kao to je to bio sluaj u NOR-u, jer naa
ratna doktrina nije nepoznata potencijalnim agresorima. Ipak, efi
kasnost partizanskih dejstava moe da proizvede iznenaenje strate
gijskog znaaja, jer su agresori obino skloni da potcenjuju partizan
ski rat i snage koje ga vode. Na operativnoj i taktikoj razini iznena
enja e se postizati manevrom, izborom objekta za napad, tajnou
rasporeda i pokreta, izborom vremena akcije itd.
Neprekidan manevar u partizanskom obliku oruane borbe ima
veliki znaaj. On se izraava pokretljivou jedinica, izbegavanju kru
tih frontalnih borbi, odravanju ofanzivnosti i inicijative u strategij
skim razmerama, napadima na najosetljivija mesta u neprijateljevom
rasporedu. Primenom raznih oblika manevra snage se dovode, grupiu i poseduju pogodan poloaj za dejstvo, izbegavaju frontalna dej
stva, prenosi teite sa jednog pravca (prostora, objekta, dela ratita)
na drugi, postiu iznenaenja i stvara nadmonost na odreenom
mestu i u odreeno vreme.
58

Partizanski oblik oruane borbe odlikuje se neiscrpnim bogat

stvom oblika manevra. Pokretljivost omoguuje primenu dinami
nih oblika manevrisanja snagama. Smelo prodiranje u neprijateljev
raspored da bi se otuda ostvario to efikasniji udar na njegova osetljiva mesta bilo je i ostalo jedno od osnovnih obeleja partizanskog
naina dejstva. Pri izboru borbenog poretka i planiranju manevra u
toku boja, kod partizana uvek su se potovala pravila da se sa nep
rijateljem ne treba sudarati elom u elo i da se manevrom postie
iznenaenje. Iz najtee situacije za partizansku jedinicu kad se nae
u okruenju, najuspenije se izlazi primenom brzog manevra po
unutranjim pravcima radi proboja na jednom ili vie mesta. Pored
klasinih oblika (obilazak, obuhvat, okruenje), prema prilikama primenjuje se i sloen manevar sa ubacivanjem ili sasvim jednostavan,
zbijen i vrst proboj na izabranom sektoru. I zaseda se zavrava od
reenim manevrom. Da bi se izbegao udar nadmonih neprijatelj
skih snaga primenjuje se manevar odstupanja, dekoncentracija i pre
kid borbenog dodira, radi prelaska na nove poloaje i aktivne oblike
dejstva. Sposobnost stareine da uvek na nov i stvaralaki nain primeni manevar, kao i sposobnost jedinica da ga brzo i energino iz
vode, jesu svojstva bez kojih partizanska ratna vetina ne bi bila delotvorna i uspena.
Primenom manevra u partizanskom obliku oruane borbe zahteva visok stepen naprezanja jedinica, budui da ne postoje uslovi
(ili su oni vrlo retki i kratkotrajni) da se posle napornog manevra po
vuku na dobro zatien prostor radi odmora i dueg predaha od bor
bi. Dugi noni marevi neprekidno se smenjuju sa periodima borbi,
a vei predah ei je danju nego nou.
Ekonomina upotreba snaga pretpostavlja pravilan izbor cilja, iz
raavanje teita, izbor odgovarajueg oblika manevra i angaovanje
snaga i sredstava u skladu sa namenom i realnim mogunostima.
Sutina tog principa je u tome da se celishodnim angaovanjem ras
poloivih (esto i manjih) snaga postigne pobeda uz to manje vlas
tite gubitke. Nedostatak snaga i sredstava moe se nadoknaditi vetinom izvoenja dejstva, smelou, iznenaenjem i drugim merama.
Ekonomiji snaga mora se pokloniti najvea panja. Gotovo sva
snaga partizanske vojske je u ljudima, u ivoj sili. Partizani obino ne
maju takve krupne tehnike, kojoj bi oni kao posada bili dodatak. Oni
se bore preteno lakim orujem. Zato se ta dragocenost, ovek - par
tizan, mora briljivo uvati. Mora se ekonomino troiti njegova sna
ga i uvati njegov ivot. Gubici partizanske jedinice ne mogu se i ne
smiju posle svakog boja otpisivati u procentima, jer su oni poime
nini i uvek vrlo bolni za celu jedinicu. Partizan vredi mnogo vie
nego jedan okupatorski vojnik, pa zato jednaki gubici na obe strane
za partizansku jedinicu predstavlja nepovoljan ishod borbe.
Praksa nae narodnooslobodilake borbe dokazala je daje mo
gue voditi uspene napade na okupatorske jedinice sa razmerom
59

gubitaka: 1:10 u korist partizana. Ekonomija snage ne mora i ne srne

da ide na utrb aktivnosti. Ona se postie samo dobro promiljenim
i odvanim rukovoenjem, korienjem svih prednosti partizanske
ratne vetine.
Nadmonost u partizanskom obliku oruane borbe postie se pr
venstveno u taktikim i operativnim razmerama, to ima strategijski
znaaj. Ostvaruje se pravilnim grupisanjem i vetim angaovanjem
snaga i sredstava na odluujuem mestu i u pravo vreme, kvalitetom
ljudstva, dobrim poznavanjem zemljita i neprijatelja, primenom iz
nenaenja i nametanjem vlastitog naina dejstva.
Izbor cilja znai pravilno i jasno utvrenje realnih i celishodnih
zadataka koje valja ostvariti u borbenim dejstvima. Izbor cilja zavisi
od jaine i veliine raspoloivih snaga i sredstava, borbene situacije,
prostora i vremena, snage i mogunosti neprijatelja. Cilj svih borbe
nih dejstava je unitenje neprijateljeve ive sile i tehnike, a pojedinih
operacija, bojeva i borbi moe biti ne samo vojni, nego i ekonomski
i politiki.
Izbor i izraavanje teita postie se pravilnom procenom situa
cije, odgovarajuim grupisanjem snaga i sredstava prema objektima
dejstva, izborom pravca glavnog udara u napadu, odnosno teita
odbrane, pogodnim nainom dejstva, ekonominom upotrebom
snaga i stvaranjem nadmonosti u poetnom grupisanju snaga kao
i tokom izvoenja borbenih dejstava. Odreivanjem teita i grupi
sanjem snaga i sredstava treba postii nadmonost na taktikom i
operativnom nivou, ime se stvaraju uslovi za odravanje strategijske
inicijative i postizanje pobede.

ORGANIZACIJA I PRIPREMA ORUANIH SNAGA

ZA PARTIZANSKI OBLIK ORUANE BORBE
Naa koncepcija ONO i DSZ i doktrina ONOR-a utvrdile su os
nove i stavove organizovanja i pripremanja oruanih snaga i stanov
nitva za oruanu borbu i masovni otpor agresoru na PZT na origi
nalan nain. Njeno osnovno obeleje je u tome to je partizanski ob
lik oruane borbe organizacijski i vojnostruno normiran (institucionalizovan), a po sadraju priprema i nainu ostvarivanja potpuno
podrutvljen. Predvien je nain njegove primene kada bi partizan
ski oblik oruane borbe bio primenjen zajedno sa frontalnim obli
kom, kao i u najteoj varijanti rata kada bi on bio osnovni oblik oru
ane borbe.
Osnovni organizacioni okvir partizanskih oruanih snaga daje
na sistem TO. To je najiri oblik organizovanog oruanog optenarodnog otpora u koji se, u sluaju potrebe, moe ukljuiti svo stanov
nitvo sposobno za oruanu borbu. Te jedinice organizuju DPZ, MZ
i OOUR-i na teritorijalnom principu, po jedinstvenim naelima i ok
60

virnim formacijama za celu zemlju. Snage TO stalno pokrivaju celokupnu nau teritoriju. Na taj nain se obezbeuje stalna i neprekidna
oruana borba u svim ratnim uslovima, opstanak i uspean rad naeg
drutveno-politikog ureenja, kao i zatita stanovnitva i materijal
nih dobara. Svoje zadatke TO izvrava u uslovima delovanja u vlas
titoj pozadini, na frontu, u pozadini neprijateljskog fronta, i kao no
silac partizanskog oblika oruane borbe.
Teritorijalna odbrana na PZT zadrava svoju osnovnu organiza
cijsku strukturu, koja se dopunjava novim elementima. U njen okvir
uklapaju se sve snage koje vode borbu na partizanski nain.
Sastav i opremljenost jedinica TO zavisi od namene. One mogu
biti namenjena za dejstva na ravniarskom ili brdsko-planinskom
zemljitu, uz obalu i na otocima, za dejstvo u privremeno zaposednutim gradovima, za prepade, diverzantska i druga dejstva.
Da bi mogle uspeno da izvravaju namenske zadatke, jedinice
TO su prema veliini, nameni i zadacima dele u dve strukturne gru
pe, uslovno nazvane - prostorne i manevarske. Prve su kao taktike
jedinice namenski i organizacijski vrlo raznolike (od grupe i odeljenja
do partizanskog odreda) a predviene su za dejstva na uoj, uglav
nom, optinskoj teritoriji. Organizacija im je fleksibilna kako bi se
lake prilagoavale potrebama proizvodnje i oruane borbe na pri
vremeno zaposednutoj teritoriji. Drugu strukturnu grupu (manevar
sku) ine taktike zdruene jedinice, formirane u brigade i divizije, a
po potrebi se mogu formirati i vei sastavi. U svom sastavu imaju odovarajue delove rodova i slubi. U kombinovanom obliku oruane
orbe one, dejstvujui na PZT, a po potrebi i u vlastitoj pozadini, tesno sadejstvuju sa jedinicama JNA koje dejstvuju na frontu i sa jedi
nicama prostorne strukture. U dubokoj pozadini agresorovog fronta
ove jedinice su u mogunosti da stvaraju vee slobodne teritorije i
da u daljem razvoju oruane borbe postepenim narastanjem obezbede prelazak sa partizanskog na kombinovani oblik oruane borbe.
Organizacija organa za rukovoenje i komandovanje jedinicama
TO izvrena je u skladu s naelom da DPZ kao nosioci svih drutve
nih samoupravnih odnosa, nose i_svoj deo odgovornosti za rukovo
enje Teritorijalnom odbranom. tabovi su delimino razvijeni ve
u miru, a u sluaju ratne opasnosti, popunjavaju se do pune forma
cije. Zavisno od komandnog stepena, od opine do republike, oni u
svom sastavu imaju operativne, obavetaine, nastavne, organizacijsko-mobilizacijske, pozadinske, politike, bezbednosne i druge orga
ne.231
Od posebne je vanosti uloga opinskih tabova koji kao struni
organi skuptine opine imaju razliite zadatke. Oni su nadleni i od
govorni za organizaciju, pripremu, materijalno opremanje, obuava
nje, rukovoenje i komandovanje jedinicama i ustanovama TO u op

23)
6/1981. god.

Asim Hodi: Razvojni put Teritorijalne odbrane, as. Vojno delo broj

61

ini, esto moraju da se brinu i o materijalnom obezbeenju drugih

jedinica koje se zateknu na teritoriji njihove opine. Organi narodne
odbrane MZ i OOUR-a, pored uloge koju imaju u organizovanju i pri
premanju za oruanu borbu i civilnu zatitu, moraju da posvete ve
liku brigu i neoruanim oblicima otpora, samoinicijativno i po nare
enjima opinskog organa, posebno taba Teritorijalne odbrane.
Prilikom organizovanja partizanskih jedinica od najmanjih do
najviih mora se nastojati da to potpunije budu zadovoljeni zahtevi
pokretljivosti, vatrene moi i sposobnosti za samostalno dejstvo.
Pokretljivost se obezbeuje organizacijom formacijskih sastava
na taj nain to se formiraju jedinice manjeg brojnog stanja naoru
ane lakim orujem, sa malim i vrlo pokretnim komorama. Nae je
dinice u toku NOR-a bile su za 3 do 4 puta brojno slabije od onih nep
rijateljskih snaga koje su u to vreme bile upotrebljene na odgovara
juim frontovima, a bile su naoruane gotovo samo peadijskim
orujem. Artiljerijska orua i oklopna vozila u poetku su upotreb
ljavana retko i na krae vreme. Tek kada su krupne regularne jedi
nice vrsto preuzele obezbeenje prostranih osloboenih teritorija
koriena je i tea tehnika.
Vatrena mo obezbeuje jedinici snagu udara i sposobnost da se
bori protiv raznovrsnih snaga neprijatelja. Meutim, vatrenu mo
partizanskih jedinica ne treba meriti samo koliinom metala koji iz
bace sva njena oruja u jedinici vremena, ve i efektom vatre u situa
cijama u kojima jedinice stupaju u dejstvo. To je, najee, bliska bor
ba u kojoj otvaruju iznenadnu i snanu vatru, i koja ne traje dugo, a
najee reava ishod borbe. Pored toga, nova laka artiljerija i raket
na oruja omoguavaju vatreni udar sa odstojanja, laka protivavionska orua tite ih od niskoleteih vazduhoplova, a minskoeksplozivna sredstva i laka protivoklopna oruja olakavaju partizanima bor
bu protiv neprijateljeve tehnike i utvrenja.
Samostalnost jedinice obezbeuje se tako to se u svakoj jedinici
obrazuju potrebni elementi za voenje borbe i za ivot. Tako, na pri
mer, svaka samostalna partizanska jedinica treba da ima ininjerijske delove (grupu ili odeljenje diverzanata) da bi u pogodnom asu
mogla da izvri diverziju za koju joj se pruila prilika. Jedinica, takoe treba da ima zalihu municije, svog intendanta, sanitetskog organa
itd. Partizanska jedinice treba da bude tako organizovana da joj ne
preti opasnost od razbijanja. Ona se moe pod spoljnim pritiskom ili
bez njega brzo ralaniti na delove, a da to ne bude rasulo i dezori
jentacija, ve samo njeno privremeno ralanjivanje posle koga e se,
za predvieno vreme i na odreenom mestu ponovo prikupiti.
Potpun sastav partizanske jedinicew treba da bude predvien jo
u miru. U tom sluaju ona e biti formirana im pone rat, s tim da
24)
Autor upotrebljava termin partizanska jedinica uslovno, imajui tu u vidu
sve one snage koje su organizovane i pripremljene za voenje oruane borbe na par
tizanski nain.

62

bude upotrebljena protiv nastupajuih neprijateljskih snaga kada se

front priblii njenom sektoru, ali da ne odstupa ako neprijatelj ne
bude zaustavljen, ve da se zabaci iza fronta i produi dejstvo u nje
govoj pozadini. Mogue je da se ne izvri potpuno formiranje jedinice
dok agresor privremeno ne zaposedne teren na kome se formira je
dinica. Formiranje se u tom sluaju vri neposredno po prelasku
glavnine neprijateljevih snaga, odnosno kad teren partizanske jedi
nice postane pozadina fronta neprijateljskih snaga.
Kada se unapred ne odreuje ceo lini sastav jedinice onda e
se morati odrediti sastav jezgra jedinice. Stvaranje jezgra spada u
prve konkretne organizacijske mere na organizovanju partizanskih
jedinica. Ono ve u miru treba da bude izvreno na taj nain to bi
bili odreeni pojedinci koji e ui u sastav tog jezgra. Njemu moe
biti odreeno i mobilizacijsko mesto, pa i poetni plan dejstva. Po
trebno je imati u vidu da u toku mobilizacije, voenja borbe, prelas
ka fronta preko teritorije dolazi do personalnih promena i veliki deo
onih koji su predvieni za jezgro partizanske jedinice moe da bude
spreen da stigne na svoja mesta ili su odreeni na druge dunosti.
Zbog svega toga pitanju popune jezgra partizanske jedinice ne treba
da se pristupa previe formalistiki i treba polaziti samo od ranije ut
vrenih rasporeda i obaveza. esto e dobrovoljci iz redova omladi
ne, ena i starijih ljudi biti dobrodola dopuna partizanskih jedinica.
Jezgro partizanske jedinice u prvim danima agresije esto e biti
mogue pojaati onim vojnim obveznicima koji su bili mobilisani za
borbu na frontu, pa su sticajem okolnosti odseeni kao jedinica ili
kao pojedinci od svoje bive jedinice. Ako se desi da ovi vojnici nisu
rodom sa teritorije na kojoj su se zatekli u asu dodira sa partizan
skim jezgrom, bie najbolje da bar u prvo vreme produe borbu
tamo gde su se zatekli i da u poetnoj fazi ne trae naina da se pro
biju do svoga kraja. Bie, esto, i vojnih obveznika koji nisu stigli da
se ukljue u svoje jedinice u toku mobilizacije. Oni e se u svojstvu
regularnih obveznika ukljuiti u postojee partizanske odrede.
Uporedo sa spomenuta dva izvora popune doi e na red omla
dina koja je bila stekla osnovna vojna znanja u toku kolovanja i na
logorovanju i oni graani koji su iz posebnih razloga bili osloboeni
slube u borbenoj jedinici zbog svoje dunosti u privredi, prosveti i
slino. Pri svemu tome, u prvom redu e se primati mukarci, ali po
potrebi i ene, za posebne borake dunosti. U partizanskom ratu po
stoji uvek za ene velik broj dunosti van vojnih formacija, kao to
je prenoenje vesti, doprema hrane, obavetavanje, sanitetsko zbri
njavanje itd.
U toku partizanske borbe, naroito u njenim daljim fazama, desie se, kao to se i ranije dogaalo, da iz redova agresorove vojske
prebegnu njeni pripadnici u partizanske odrede ili da se kad budu
zarobljeni izjasne za ostanak u partizanskim redovima. Od njih mogu
63

biti stvorene ili posebne jedinice ili se oni rasporeuju po ve posto

jeim partizanskim jedinicama.
Prelaz operativnih jedinica JNA sa fronta na partizanski oblik
oruane borbe bie u savremenom pokretnom ratu est sluaj. ita
ve jedinice koje vode borbu na frontu mogu u odreenim uslovima
(opkoljavanje, odsecanja itd.) prei na partizanski nain ratovanja.
One e svoju materijalnu i linu formaciju prilagoditi novim uslovi
ma borbe. Ako je raspolagala tehnikom ili oruima koje se ne mogu
poneti i koristiti u novim uslovima zakopae ih ili unititi. Jedinice
JNA se mogu i planski upuivati u pozadinu neprijateljskih snaga i
to na razne naine. Jedan od njih je ubacivanje (infiltracija) kroz
front. Da li e takva jedinica biti samo ubaena ili e postati partizan
ska, zavisie od toga s kakvim ciljem i zadatkom je upuena. Ako je
dobila sasvim odreeni zadatak posle ijeg izvrenja treba da se vrati
na front, onda se ne radi o prelasku u partizane, ve o ubacivanju.
Ako je dobila zadatak na dui period u vidu direktive i ako je razreena potinjenosti onoj jedinici u ijem je sastavu bila, a upuena na
povezivanje sa TO u pozadini, onda ona postaje partizanska jedinica
i sastavni deo TO. Isti je sluaj i sa jedinicama koje se preko fronta
upuuju vazdunim putem kao desant, nekim kopnenim ili pomor
skim putem kojim se zaobilazi front itd. Pojedine manje jedinice
mogu biti jednostavno ostavljene na prikrivenim mestima onog
predela na koji je izvrena agresija, sa zadatkom da dejstva produe
na partizanski nain kad taj predeo postane neprijateljeva pozadina.
Partizanska brigada je tipina pokretna partizanska formacija
namenjena pre svega za ofanzivna dejstva protiv agresorovih snaga
na PZT, kako u uslovima sadejstva sa svojim frontom, tako i u sluaju
primene partizanskog kao osnovnog oblika oruane borbe. To je tak
tika zdruena jedinica, s velikom istorijskom tradicijom. U naem
NOR-u pod zastavom 253 brigade borilo se preko 500 hiljada parti
zana. Kao borbena formacija postojala je i u drugim razvijenim par
tizanskim ratovima naeg veka.
Organizacijski sastav, naoruanje i oprema partizanske brigade
prilagoeni su dejstvima u partizanskom obliku oruane borbe, u
svim zemljinim, vremenskim i taktikim uslovima. S obzirom na
znatnu vatrenu mo, veliku manevarsku sposobnost, kao i mogu
nost da u podruju dejstva koristi podrku teritorijalnih oruanih i
neoruanih organizacija i raznih oblika otpora agresoru, brigada
moe da izvrava sve zadatke u oruanoj borbi.
Partizanske brigade su osnovni faktor stvaranja i zatite slobod
nih teritorija operativnog i strategijskog znaaja. U svim uslovima
brigade su nosioci velikih akcija unitavanja ive sile i materijalnih
sredstava agresora. One kao jezgro slue u formiranju veih opera
tivnih zdruenih sastava koji su u mogunosti da vode i frontalna
borbena dejstva irih razmera i da znatno doprinesu konanoj pobedi.
64

STRATEGIJSKI I OPERATIVNI CILJEVI I OBJEKTI DEJSTAVA,

I MANEVAR PARTIZANSKIH JEDINICA
Opti strategijski cilj naih oruanih snaga odreen je politikim
ciljevima koji se sastoje u uvanju, odbrani i zatiti osnovnih tekovi
na i vrednosti drutvenog razvitka: nezavisnosti, bratstvu i jedinstvu
naih naroda i narodnosti, samoupravnog socijalistikog poretka,
nesvrstanosti spoljne politike Jugoslavije. U odbrani ovih tekovina
naeg drutva oruane snage imaju dvostruku ulogu - da svojom
oiglednom snagom i vrstinom odvrate bilo ije snage, koje spolja
pokuaju da nam agresijom ugroze ove tekovine, tj. da agresiju, ako
do nje doe, slome ve u graninom pojasu ili u njenoj prvoj fazi, sna
gama JNA i TO. Ukoliko to zbog nadmonosti agresora ne bi uspelo,
njihov je zadatak da svim vrstama borbe i otpora, ukljuujui i par
tizanski oblik oruane borbe, nametnu agresoru takav rat koji e ga
prinuditi na povlaenje iz nae zemlje.
Strategijski ciljevi u partizanskom obliku oruane borbe postiu
se dejstvom protiv izabranih strategijskih i operativnih objekata, koji
u raznim fazama rata mogu menjati svoj znaaj, pa i redosled vanos
ti. Neprijateljske oruane snage, njegova iva sila, strategijski su objekat od prvenstvenog znaaja bez ijeg unitenja ili proterivanja ne
moe da se postigne pobeda. Ipak u odreenoj situaciji glavni objekat dejstva partizanskih snaga moe biti sistem neprijateljskih komu
nikacija, delovi borbenog poretka agresorovih armija na frontu ili
neki drugi objekti. Razmotriemo najvanije strategijske objekte i ci
ljeve partizanskih dejstava i manevara operativnog i strategijskog
znaaja.

UNITAVANJE NEPRIJATELJSKIH ORUANIH SNAGA

I BORBENIH SREDSTAVA

Agresorove oruane snage, tabovi, borbene i pozadinske jedini

ce i njihova borbena sredstva glavni su objekat partizanskih dejstava
u operativnim i taktikim razmerama. Direktni napad na njih, njiho
vo sistematsko unitavanje i onesposobljavanje najefikasniji je put
do sloma agresorovih nastojanja da zagospodari privremeno za
uzetim delovima teritorije i na njima uspostavi stabilan okupatorski
reim. Gubici koje mogu da pretrpe njegove jedinice utiu na slab
ljenje njegove ukupne borbene vrednosti, ne samo zbog smanjivanja
broja boraca nego jo vie zbog opadanja samopouzdanja i borbenos
ti. Stalno i svakodnevno iekivanje partizanskog napada zamara fi
ziki i psihiki agresorove jedinice, prisiljava ih da razvlae snage na
obezbeenja, da se svuda utvruju i ograuju preprekama, da-se uz
dravaju od kretanja otvorenim poljem. Kada, ipak, moraju da se kre
u ine to s puno predostronosti i polako, nastojei da pokrete po
zemlji zamene prebacivanjem vazdunim putem.
5 Partizanska taktika

65

U sluaju da se na PZT nalaze jedinice koje pripadaju raznim ar

mijama ili raznim vidovima ili rodovima jedne iste armije, stvar je
strategijske odluke koje od njih treba da budu prvenstveni objekt
partizanskog napada. Ako agresor uspe da formira kvislinke jedini
ce, esto e biti politiki celishodnije da najpre one budu unitene.

RUENJE I UNITAVANJE SISTEMA KOMUNIKACIJA

Sistem komunikacija na PZT ima za agresora veliki strategijski

znaaj. Sve to preduzima na toj teritoriji vezano je za intenzivno korienje komunikacija - kopnenih, plovnih i vazdunih. Komunika
cije kroz PZT jo su od veeg znaaja za agresora ako ta teritorija ini
neposrednu pozadinu njegovog fronta makar taj front bio udaljen
vie stotina kilometara. Agresor nastoji da kontrolie sve iole znaaj
nije kopnene i plovne puteve. U savremenim uslovimaza njega je sve
znaajnija gusta aerodromska mrea, u koju spadaju ne samo uree
ni aerodromi nego i povrine koje se improvizacijama mogu osposo
biti za uzletanje i sletanje aviona i helikoptera. Ako agresor nije u mo
gunosti da kontrolie razgranat sistem komunikacija,251 ne moe ra
unati na plansko manevrisanje snagama i sredstvima, na redovno
snabdevanje jedinica, a pogotovo ne na znaajniju ekonomsku eksp
loataciju privremeno zaposednute teritorije.
Operacije partizanskih jedinica, usmerene na razaranje i presecanje komunikacija i unitavanje saobraajnih sredstava, aktuelni su
gotovo za celo vreme rata, ali u pojedinim etapama rata one postaju
izuzetno znaajne. Takve etape nastaju kad agresor izvodi vee pregrupisavanje svojih jedinica, bilo zbog potrebe fronta, bilo zbog pri
premanja i sprovoenja protivpartizanskih ofanziva.

SPREAVANJE EKONOMSKE EKSPLOATACIJE, ZATITA

MATERIJALNIH DOBARA I STANOVNITVA

est je sluaj da u moderno doba ekonomska eksploatacija na

padnute zemlje, pljaka njenih prirodnih bogatstava i gotovih proiz
voda bude jedan od odluujuih ciljeva agresora. U oba svetska rata
zaetnici i glavni protagonisti agresivnih pohoda imali su neskrivene
ambicije da se dokopaju podruja koja obiluju vanim sirovinama.
injenica je da i onda kada se kao izgovor za agresiju istiu drugi ci
ljevi, oni u stvari slue kao paravan iza kojega se kriju ekonomske namere. Nema zauzimanja tuih teritorija koje nije praeno njihovom
bezobzirnom ekonomskom eksploatacijom. Spreiti takvu pljaku

25)
U naoj zemlji samo kopneni komunikacijski sistem (putevi i eleznice) ima
preko 100.000 km.

66

jedam je od bitnih ciljeva partizanskih snaga. Nae partizanske jedi

nice uspele su u toku NOR-a da delimino spree pljaku itarica,
uma, ruda i eksploataciju radne snage, ali su znatna materijalna i
kulturna dobra, ipak, bila odvuena iz zemlje.
Meu vane ciljeve partizanskih dejstava na PZT spada sprea
vanje ekonomske eksploatacije dobara i radne snage, zatita stanov
nitva i stvaranje uslova za neprekidno funkcionisanje drutveno-politikog i ekonomskog sistema. To se sprovodi u svim oblicima bor
benih dejstava u saradnji sa odgovarajuim organima DPZ, DPO i
OUR i stanovnitvom. Cilj dejstava partizanskih jedinica nekada
moe biti i stvaranje ratnog plena, spreavanje uspostavljanja okupa
cionog sistema, stvaranje opte nesigurnosti u redovima neprijatelja.

CILJEVI OPERATIVNIH I STRATEGIJSKIH MANEVARA

SNAGAMA NA PZT

Strategijski i operativni manevri krupnijim sastavima (veim od

brigade) na PZT ima posebne karakteristike, kako u pogledu ciljeva
radi kojih se izvodi, tako i u pogledu naina izvoenja. Najei ciljevi
ovih manevara su prenoenje teita borbi s jedne na drugu odvoje
nu teritoriju, zadravanje operativne inicijative izbegavanjem namet
nutih frontalnih borbi ili borbi u okruenju, stvaranje novih slobod
nih teritorija i baza.
U borbi protiv naih snaga na PZT, naroito kada su grupisane,
agresor e nastojati da tim snagama nametne velike frontalne sudare
na relativno uskom bojitu u kojima bi jae dola do izraaja njegova
tehnika superiornost u oklopnim snagama i vazduhoplovstvu. Kada
se takve namere agresora otkriju nae snage e izvriti dekoncentra
ciju ili e na vreme izvriti operativni mar - manevar, da bi produ
ile dejstva na terenu na kojem agresor to nije oekivao. Isti manevar
bie izveden i kada agresor pokua iznuditi frontalnu borbu putem
opkoljavanja. Ukoliko agresor izvri opkoljavanje, manevar e biti
otean, jer e biti uslovljen prethodnim razbijanjem obrua, a pravac
proboja usmeren na odreeni prostor koji nije uvek i optimalan s
gledita razvijanja ofanzivnih operacija veeg obima. Manevrom se
ostvaruje osnovni cilj - proboj iz okruenja i sve druge aktivnosti i
planovi moraju se podrediti manevru za proboj iz okruenja.
Kada se analizom situacije na PZT doe do zakljuka, da u nekoj
regiji postoje povoljni politiki i vojni uslovi da se oruana borba
protiv agresora znatno pojaa dovoenjem jaih partizanskih snaga,
onda e se na taj prostor, bilo sa jednog ili s vie sektora, uputiti po
trebne snage. Dejstvom tih snaga i dobro organizovanom podrkom
stanovnitva bie stvoreni uslovi da se agresor iznenadi, da mu se nanesu teki gubici, a borba i optenarodni otpor pojaaju. Takvom
67

operacijom esto e biti omogueno stvaranje nove slobodne terito

rije, kao vrstog oslonca za borbena dejstva, za popunu i snabdevanje
i funkcionisanje organa i institucija drutveno-politikog sistema.

SLOBODNE TERITORIJE NA PZT I NJIHOV STRATEGIJSKI

ZNAAJ

Agresorove snage nikada nisu u mogunosti da itav prostor na

PZT zaposednu tako gustim rasporedom svojih jedinica da bi ga ne
posredno potpuno i trajno kontrolisale. One nastoje da trajno zapo
sednu i zadre pod vrstom kontrolom samo one objekte i delove te
ritorije koji su od veeg znaaja za uspostavljanje okupacionog sis
tema.
Nastupajui brzopokretnim oklopnim i oklopno-mehanizovanim snagama du glavnih pravaca i komunikacija, agresorove napad
ne kolone nisu meusobno povezane na krilima svog operativnog
poretka, pa su snage TO i delovi jedinica JNA u mogunosti da zadre
znatne delove teritorije pod svojom kontrolom i da sa njih dejstvuju
protiv agresora. Agresor e reagovati na ova dejstva u pozadini svojih
snaga pokuajem da snage TO i ostavljene jedinice JNA uniti na
frontu ili ih prinudi na povlaenje iz predela sa kojih mogu da ugro
avaju osetljive delove agresorove pozadine i komunikacija. On u
tome nee postii znaajnije rezultate, niti e trajno ovladati veim
delovima teritorije, ako nae snage primene partizansku taktiku bor
be. Tamo gde se bore partizanske snage postojae uvek i slobodne
teritorije, dovoljno prostrane da se sa njih stupa u akciju i na njima
boravi dok se ne vodi borba.
Spreiti agresorove snage da ostvare kontrolu cele privremeno
zaposednute teritorije, zadrati to brojnije i to prostranije slobod
ne teritorije sa kojih se produava oruana borba, to je jedan od stra
tegijskih ciljeva oruane borbe na PZT.26) Slobodne teritorije imaju
veliki politiki, ekonomski i operativni znaaj za uspeno izvoenje
partizanskih dejstava. One su ujedno bitna i neodvojiva karakteris
tika dejstva pa je stvaranje slobodnih teritorija vaan strategijski
princip.
Bliim definisanjem pojma slobodna teritorija, ocenom njene
strategijske i taktike vanosti za partizansko ratovanje, nainom nje
nog korienja i zatite, vojna teorija je poela vie da se bavi tek u
novije doba. Prouavanju njenog vojnog aspekta prethodili su poku
aji njenog definisanja s gledita meunarodnog ratnog prava. U eri
kodifikacije ratnog prava (krajem 19. i poetkom 20. veka) slobodna
teritorija je imala samo negativnu odrednicu kao neokupirana, na
26)
Rajko Tanaskovi: Strategijski znaaj slobodnih teritorija u NOR-u. U zbirci
Strategija oruane borbe u NOR-u, Beograd 1980. godine.

68

suprot efektivno okupiranoj teritoriji. Velike imperijalistike sile

koje su dominirale na meunarodnim konferencijama za kodifikaci
ju ratnog prava nastojale su da prava agresora na okupiranim teritorijama to vie proire, kako u sferi ekonomskih kompetencija
(konfiskacija, rekvizicije, radne obaveze i si.), tako u politikoj sferi
(obaveza stanovnitva na pokornost i poslunost okupatorskim vlas
tima, zabrana svakog otpora itd.). U sutini one su nastojale da u oku
piranoj zemlji steknu status naslednika dravne vlasti pobeene
zemlje, zasnivajui to svoje pravo donekle i na pukoj ustanovi kapi
tulacije.
Srednje i male zemlje uspele su da se u Hakim konvencijama
blie odredi okupirana teritorija. Traeno je naime da okupacija
bude efektivna a ne deklarativna, tj. traena je stvarna prisutnost
okupatorske vlasti i dovoljna snaga da se ona brani i odri. Data je
i neka, mada minimalna, humanitarna zatita onim patriotima koji
prue otpor okupatoru sa dela teritorije koji nije bio efektivno oku
piran.
Nirberkim principima koje je kodifikovao Meunarodni sud za
suenje ratnim zloincima na kraju drugog svetskog rata iz osnova
su izmenjene pravne premise na kojima je poivalo pravo okupacije.
Agresivni rat definisan je kao meunarodni zloin protiv mira, a na
osnovu pravnog aksioma da zloin ne moe biti osnov za stvaranje
prava, brisane su pretenzije agresora da koristi bilo kakav privilegovani poloaj na zaposednutoj teritoriji. Naa ratna praksa u NOR-u,
na doprinos pobedi antifaistike koalicije i naa posleratna diplo
matska aktivnost znatno su doprineli ovakvom razvoju i usavrava
nja meunarodnog prava.
Na NOR je doneo bogata nova saznanja o strategijskom znaaju
slobodnih teritorija i mogunostima za njihovo stvaranje. Kompakt
ne i velike osloboene teritorije, planski stvorene od samog poetka
rata, dostizale su povremeno veliinu od vie desetina hiljada kvad
ratnih kilometara i odravale se kao strategijska operativna, politi
ka i ekonomska baza po nekoliko meseci. Druge osloboene terito
rije, koje su esto zahvatale povrine od nekoliko desetina kvadrat
nih kilometara, odravale su se kao velike partizanske baze s kratkot
rajnim prekidima u toku celog rata. Takve postojane partizanske te
ritorije postojale su na jugu Srbije (Toplica, Jablanica, Crna Trava),
u Bosanskoj krajini, Sloveniji (Bela krajina), Hrvatskoj (Lika, Kor
dun, Banija, Gorski kotar, Slavonija, Dalmacija) i druge. Neprijatelj
je uspevao da ovlada pojedinanom slobodnom teritorijom i daje za
krae vreme zadri pod kontrolom svojih oruanih snaga, samo za
vreme velikih protivpartizanskih ofanzivnih poduhvata. Na stotine
manjih slobodnih teritorija rasporeenih po celoj zemlji, zajedno sa
onim velikim, predstavljale su znaajan strategijski faktor, ve i po
tome to su istovremenom oruanom borbom voenom sa njih raz
vlaile agresorove snage i spreavale njihovo grupisanje za ofanzivne
poduhvate.
69

Naa iskustva iz NOR-a u pogledu stvaranja, korienja i proi

rivanja slobodnih teritorija vrlo su korisna za eventualnu buduu rat
nu praksu. Pri tome treba imati u vidu da su u prolom ratu mnoge
delove nae teritorije, pa i one izvan zahvata glavnih komunikacija,
kontrolisale kvislinke vojne formacije, koje su egzistirale, kao rezul
tat izdaje buroazije i tadanje niske politike svesti kod jednog dela
graanskih i seljakih slojeva stanovnitva. Sada u tom pogledu ima
mo drugiju situaciju, pa je opravdano pretpostaviti da eventualni
kvislinki elementi nee biti u mogunosti da se pred optenarodnom odbranom zadre bilo gde izvan dela teritorije koja je pod kon
trolom agresora.
Slian oblik, veliinu, ulogu i znaaj imale su slobodne teritorije
u vijetnamskom oslobodilakom ratu. Mada su bile najrazvijenije u
severozapadnim planinskim predelima, veliki broj stabilnih slobod
nih teritorija odravao se u junom ravnianskom delu Vijetnama, pa
i u potpuno ravnom irokom rejonu delte reke Mekong. U severozapadnom delu Kampuije u borbi protiv vijetnamskih agresora slo
bodna teritorija odrava ve etiri godine.
O
tome kako se odreuje granica izmeu slobodne i zaposednute teritorije nije ni u naoj vojnoj teoriji odmah posle rata bilo dovolj
no preciznosti. Upotrebljavani su izrazi poluslobodna, niija te
ritorija i slino. Sada je, meutim, jasno da u odreenom asu postoji
samo slobodna i privremeno zaposednuta teritorija. Obe ine optu
bazu partizanskih dejstava, svaka na svoj specifian nain. Njihov po
loaj, veliina i oblik tokom rata stalno se menjaju na tetu agresora.
Privremeno zaposednuta teritorija je ona na kojoj su agresorove
oruane snage fiziki prisutne i koju mogu da neprekidno vizuelno
osmatraju i kontroliu vatrom iz streljakog naoruanja. Zaposednutost traje koliko i efikasnost kontrole, pa je zato prostorno i vremen
ski vrlo promenljiva. Ona mora biti na licu mesta ostvarivana i kon
tinuirana. Ne moe se prihvatiti trenutna kontrola nekog prostora u
toku borbi ili iz vazduha kao zaposednutost, jer je potrebna namera
i sposobnost da se taj prostor trajno ili na dui rok zadri pod kon
trolom.
Agresor e privremeno zaposesti i nastojati da odri pod stal
nom kontrolom u prvom redu gradove i vea naselja, vorove komu
nikacija i vane komunikacijske pravce, rejone koji imaju strategijski
i operativni znaaj za produetak agresije i guenja otpora, ekonom
ski znaajne rejone, predele koje namerava trajno da prisvoji (anek
tira) ili iz njih vri politiki pritisak na rtvu agresije.
Opta slika privremeno zaposednute teritorije slina je pauko
voj mrei, koja je negde gua a negde reda, kojoj niti stalno negde
pucaju i proreuju se, a ponegde se ponovo nadovezuju.
Znaaj i karakteristike svake pojedine slobodne teritorije mogu
biti posmatrani sa vie vojnih aspekata. To su u prvom redu veliina,
strategijski, operativni i taktiki znaaj za partizanska dejstva, nase
70

ljenost, ekonomska vanost, trajnost, organizovanost za otpor, uda

ljenost od fronta i povezanost s drugim slobodnim teritorijama.
Razvijeni partizanski oblik oruane borbe redovno znai i stva
ranje velikog broja slobodnih teritorija vrlo raznolike veliine. Neke
od njih, naroito u regijama s retkom komunikacijskom mreom, do
seu povrinu od vie desetina hiljada kvadratnih kilometara. Teko
je blie odrediti minimum povrine slobodne teritorije, ali je to sva
kako prostor na kome moe javno da deluje narodna vlast i drutveno-politike organizacije ili da na due vreme boravi partizanska je
dinica spremna da sprei ulazak agresorovih snaga na taj prostor.
Ona se ponekad ne prostire na vie od deset kvadratnih kilometara,
ili je ak i manja, ali takve minijaturne slobodne teritorije obino
predstavljaju retkost, svojstvenu ravniarskim regionima s gustom
mreom komunikacija i predelima u operativnoj pozadini fronta
agresorovih snaga.
Naseljena slobodna teritorija, bez obzira na veliinu, ini uvek i
posebnu, relativno trajnu, organizacionu jedinicu, u kojoj se saradnja
svih naih snaga i drutvenih struktura odvija po dogovorenom pla
nu. Prostrane nenaseljene ili vrlo retko naseljene slobodne teritorije,
kojih e uvek biti u planinskim predelima, imae veliki znaaj za par
tizanska dejstva, kao prostor za manevar po unutranjim pravcima,
kao i za razmetaj bolnica, sklonita, skladita, radionica i drugih ob
jekata koji mogu biti pripremljeni za privremeno sklanjanje pod
zemlju.
Veliina slobodne teritorije odraava se u znatnoj meri na njen
znaaj u pogledu pogodnosti za partizanska dejstva. To je prostor za
slobodan manevar snagama, oslonac za borbena dejstva, za proiz
vodnju i snabdevanje, odmor, zbrinjavanje i popunu jedinica, prostor
sa kojeg partizanske jedinice dobijaju najpotpuniju podrku od svih
drutvenih subjekata u pogledu bezbednosti, pribavljanja podataka
o neprijatelju, odravanja veza i drugih aktivnosti.
Pored opteg strategijskog znaaja slobodnih teritorija uzetih u
celini za mogunost uspenog voenja partizanskih dejstava, svaka
pojedinana velika slobodna teritorija moe u odreenim uslovima
imati poseban strategijski ili operativni znaaj. Stvaranje velikih slo
bodnih teritorija koje e predstavljati strategijski vanu bazu (u ope
rativnom, politikom ili ekonomskom smislu) kao i odbrana ve
stvorenih, esto se u partizanskom obliku oruane borbe postavlja
kao cilj velikih operacija i manevara krupnih jedinica. Manje slobod
ne teritorije mogu isto tako imati veliki politiki i moralni znaaj ne
samo kao baze taktikih partizanskih jedinica ve i kao jezgro iz ko
jeg zrai i narasta optenarodni otpor agresoru, pogotovu kada za
hvata gue naseljene predele. One su esto u pogledu organizovanosti za odbranu vrst bastion, koji mogu povremeno i privremeno
zaposesti agresorove snage, ali ne i trajno zauzeti i neutralizovati.
71

Svaka slobodna teritorija vri neprekidan uticaj na razvoj borbe

nih dejstava i otpora u okolnim zaposednutim delovima teritorije. Sa
nje se taj otpor podrava u kadrovskom, materijalnom, politikom,
organizacionom i moralnom pogledu. S druge strane, sa privremeno
zaposednute na slobodnu teritoriju stalno pritiu novi borci, obavetajni podaci i materijalna sredstva za potrebe borbe. vrste i stalne
veze izmeu slobodne teritorije i susednih privremeno zaposednutih
teritorija, bez obzira da li su vertikalno i neposredno povezane za isto
rukovodstvo, stalna su briga rukovodeih organa i svih ostalih drut
venih subjekata u optenarodnom odbrambenom ratu.
Partizanska ratna vetina poklanja veliku panju odbrani slo
bodne teritorije. Partizanske snage nikad ne preputaju svoju terito
riju agresoru bez borbe i otpora. Intenzitet borbe i otpora odreen
je, meutim, naelom da je ljudstvo u partizanskim jedinicama najdragoceniji i nenadoknadivi faktor oruane borbe. Iz toga se moe
zakljuiti da ljudstvo ne sme biti rtvovano, odnosno da gubici ne
smeju prei odreenu meru radi odbrane slobodne teritorije. Sau
vana iva sila, partizanski borci, bie uvek u stanju da vetim manev
rom povrate izgubljeni deo teritorije ili da stvore novu, jednaku ili
veu od izgubljene.
PRELAZAK NA KOMBINOVANI (PARTIZANSKO-FRONTALNI)
OBLIK ORUANE BORBE

Partizanski oblik oruane borbe kao jedini ili dominantni oblik

primenjuje se u ONOR-u iz nude, poto nae snage frontalnim kombinovanim oblikom oruane borbe nisu uspele da zaustave i poraze
agresora pre nego zaposedne vei deo teritorije i vitalne delove zem
lje. Partizanskim ratovanjem osigurava se kontinuitet oruane borbe
protiv agresora. Iz toga proizilazi privremeni i prelazni karakter primene partizanskog oblika oruane borbe kao jedinog ili dominant
nog. Strategijski cilj primene ovog oblika treba, prema tome, da bude
stvaranje uslova za ponovni prelaz na kombinovani partizanskofrontalni, zatim na frontalno-partizanski, te na frontalni oblik, kojim
se agresor izbacuje preko granica nae zemlje. Moe se dogoditi da
agresor sticajem, za njega, nepovoljnih strategijskih okolnosti, prizna
poraz i odustane od agresije pod samim pritiskom efikasnog parti
zanskog oblika oruane borbe. Pobedonosni ONOR zavrio bi tada
i bez prelaska na frontalni oblik borbe, a zavrna faza rata bila bi is
punjena provoenjem bezuslovne ili uslovne kapitulacije agresoro
vih oruanih snaga na naoj teritoriji.
Odluka o vremenu i nainu ponovnog formiranja naeg fronta
(ili frontova) ima strategijski znaaj i sprovodi se koordiniranim na
porom svih snaga oruanog i neoruanog otpora na PZT. Prostrane
slobodne teritorije slue kao baze sa kojih se kree u provoenje tak
ve odluke.
7?

Osnovna naela partizanske taktike

RAZVITAK PARTIZANSKE TAKTIKE

Partizanska taktika je bitan elemenat partizanskog oblika orua
ne borbe, jer ga upravo ta taktika ini partizanskim, mada mu to nije
jedino svojstvo po kome se razlikuje od drugih oblika oruane borbe.
Ona, kao i druge taktike oruane borbe, ini posebnu granu i kate
goriju u ratnoj vetini. Njen sadraj i forme tokom istorije doivljavali
su stalne promene koje su tekle uporedo sa razvojem ratne tehnike
i organizacije oruanih snaga.
Od poetka XIX veka, kada se pojavio partizanski rat modernog
oblika, pa do danas, partizanska taktika je u neprekidnom i ivom
razvoju. Ubrzani razvoj nacionalne i klasne svesti kod potlaenih na
roda u elom svetu, koji je u toku poslednja dva veka doveo do sve
ee i sve masovnije primene partizanskih ratova, neminovno je uti
cao na taktiku tih ratova. Mesto ranijih konspirativnih odmetnikih
druina (hajduci, uskoci, klefti, gezi itd.), kojima je narod kriom pru
ao pomo, pojavila se narodna partizanska vojska koja se osea ne
samo kao legitimni nego i kao moralnosuperioran protivnik osvaja
a u svojoj zemlji. Ona ne vodi vie okraje s poternim odeljenjima
po planinama, nego je prisutna svuda i vodi borbu irom zemlje, pa
zato skalu svojih taktikih oblika borbe stalno proiruje. Organizovani vojniki nastup na celoj teritoriji zahvaenoj partizanskim ra
tom trai veu usklaenost borbenih napora, njihovu operativnu i
strategijsku usmerenost, a ponekad i objedinjenost. To se ostvaruje
preko sve efikasnijeg centralnog vojnog rukovodstva pokreta, koji je
sve vie u stanju da utie na doslenu primenu partizanske taktike
i na njeno usavravanje. Dok supanske gerilske jedinice (1808-1813)
esto stihijski prerastale u male armije, koje naputaju gerilsku tak
tiku i zbog toga doivljavaju poraze i rasulo, dotle partizani sredinom
XIX veka ostaju dosledniji partizanskoj taktici, raspolaui ve i pi
sanim prirunicima za taj metod borbe. Partizanski pokreti naeg
doba usavravaju partizansku taktiku do sistema koji ide ukorak s
optim razvojem napredne vojne misli.
Uporedo sa sve eom primenom partizanskog ratovanja i usa
vravanja partizanske taktike menjao se i sistem obezbeenja poza
dine osvajakih armija, odnosno sistem okupacije. Ove promene
izazvale su nove taktike postupke partizanskih jedinica, pa se tako
uzajamni dijalektiki uticaj partizanske taktike i okupacionog siste
ma neprekidno razvija i meusobno uslovljava. Okupacija u even
tualnom svetskom ratu imala bi neto drukije ciljeve i sprovodila
73

bi se drukijim metodama nego to je to bio sluaj u drugom svetskom ratu. To neminovno trai pravovremeno prilagoavanje parti
zanske taktike novim uslovima.
Usavravanje ratne tehnike presudno utie na razvitak metoda
oruane borbe uopte, pa i na razvitak partizanske taktike. Razvoj
taktikog borbenog poretka od zbijenog rasporeda formacija ka sve
rastresitijim, koji je usledio uglavnom kao posledica usavravanja ar
tiljerije i automatskog oruja, odvijao.se na podjednak nain kako u
frontalnim tako i u partizanskim borbama i bojevima. Ali, s druge
strane, dok je potreba za taktikim sadejstvom rodova i vidova, vrila
sve vei uticaj na oblik borbenog poretka jedinice u okviru fronta,
dotle taj inilac nije na isti nain uticao na borbene poretke partizan
skih jedinica. U partizanskim jedinicama zbog same prirode parti
zanskog oblika oruane borbe, nisu se u veoj meri mogli razviti teh
niki vidovi i rodovi, pa su one svoje borbene poretke i taktike po
stupke menjale samo toliko koliko je bilo potrebno da se zatite od
dejstva neprijateljske tehnike. S druge strane, usavravanje materi
jala za miniranje i lakoprenosnih orua velike probojne snage poja
alo je sposobnost partizanskih jedinica da se uspeno suprotstave
oklopnim snagama i omoguilo lake savladavanje neprijatelja u ut
vrenim objektima, koje su do tada morale da zauzimaju primenom
nesigurnih improvizovanih sredstava i taktikih postupaka koji su
iziskivali velike rtve.
Razvitak lakoprenosne raketne artiljerije i lakih dalekometnih
bacaa mina doveo je do toga da su partizanske jedinice, naoruane
tim orujem, postale i tehniki ravnopravniji protivnik agresoru na
oruanom artiljerijom svih kalibara i dometa. Sada se vie ni zaseda,
taj najefikasniji oblik partizanskih napada, ne mora uvek postavljati
neposredno uz komunikaciju na kojoj se oekuje nailazak neprija
teljske kolone. Efikasan prepad na takvu kolonu moe biti izvren na
signal i sa udaljenosti od nekoliko kilometara.
Nova lakoprenosna oruja i novi eksplozivi velike razorne moi
omoguavaju partizanskim jedinicama ne samo efikasne napade
nego diverzantske akcije ruenja i zapreavanja u odbrani. Lakopre
nosne radio-stanice sada su deo opreme ve u bataljonu, pa i eti, to
omoguava rukovoenje jedinicama rasporeenim na vrlo irokom
prostoru.
Razvitak ratne tehnike nije, meutim, iao samo i prilog pove
anja vatrene moi i efikasnosti dejstva partizanskih snaga. Uporedo
su poveane i mogunosti efikasnog dejstva protiv njih, kako u po
gledu vatrene moi tako i u pogledu oblika i brzine manevra. Agresor
e ubudue mnogo vie primenjivati istovremeno dejstvo sa zemlje
i iz vazduha, koristiti usavrenija klasina oruja (artiljeriju, mine,
itd.), a verovatno u odreenim okolnostima i taktiko nuklearno
oruje. Za otkrivanje pribliavanja partizanskih jedinica svojim polo
ajima u uslovima smanjene vidljivosti koristie ureaje raznih vrsta
74

za osmatranje nou i u magli, razne indikatore prisustva ljudi i teh

nike, specijalne radare i druga sredstva. Manevarske mogunosti ag
resorovih snaga znatno su poveane masovnim korienjem vozila
na gusenicama i helikoptera. Sve to trai od partizanskih snaga da
u svoju taktiku ugrade nove postupke, kojima e se zatiti od dejstva
agresorovih novih ofanzivnih vatrenih sredstava, izbei ili umanjiti
dejstvo sredstava za izvianje i otkrivanje, predvideti nain suprot
stavljanja novim oblicima njegovih manevara.
Nasuprot prilino ujednaenoj taktici svih savremenih armija
koje su vodile ili e voditi frontalne ratove, partizanska taktika je u
prolosti bila vrlo neujednaena i imala je peat konkretnih politi
kih konstelacija, stratekih pogleda vojnog rukovodstva, geografskih
ili ekonomskih uslova u kojima je rat voen. Nema sumnje da e i
ubudue partizanska taktika nositi znatna klasna i nacionalna obeleja, mada e pod uticajem sve eih primena i sve ireg teorijskog
interesovanja za nju irom sveta dolaziti do izvesnih ujednaavanja.
Partizanska taktika nije sve do zavretka drugog svetskog rata u
strunoj vojnoj literaturi imala mesto koje je odgovaralo njenom pra
vom vojnom znaaju. Buroaski vojni pisci, sem malih izuzetaka,
nisu u elastinoj partizanskoj taktici mogli da vide nita drugo do
mnoga proizvoljna laika dovijanja, drskost i lukavstva, koja nije mo
gue ni korisno sistematizovati ni teorijski uoptiti. Tako je to pod
ruje vojne vetine ostalo slabo obraeno sve do najnovijeg doba. O
ovoj vrsti ratovanja jedan od prvih pisanih radova bila knjiga Matije
Bana, Pravila o etnikoj vojni, koja je objavljena 1848. godine i u
kojoj je sutina partizanske taktike izloena struno, saeto i jasno.
Neto kasnije (1868) Ljubomir Ivanovi napisao je etovanje i et
niko ratovanje s manje uspeha nego Ban. Istaknuti vojni pisci XIX
veka (Klauzevic, omini i dr.) bave se u svojim naunim radovima i
partizanskim ratom, ali ne posebno partizanskom taktikom.
Marks i Engels, obraujui socioloku stranu oslobodilakih po
kreta svog doba, uoili su i istakli izvesne vane oblike partizanske
taktike. Pred kraj prolog i poetkom ovog veka literatura o partizan
skom ratovanju vrlo je oskudna. Tek posle oktobarske revolucije, a
naroito posle drugog svetskog rata, kad su partizanski ratovi pono
vo dobili veliki zamah, a revolucionarne socijalistike snage izvojevale odluujue pobede irom sveta, partizansko ratovanje afirmisalo se kao vrlo uspean metod borbe u odbrambenim i oslobodila
kim ratovima. Sada se kod nas i u svetu pojavljuje sve vie radova o
partizanskom ratu i partizanskoj taktici, a uporedo s tim u nekim
zemljama zapada pridaje se sve vea panja teoriji protivpartizanskog ratovanja.
U naoj vojnoj literaturi, partizanskoj strategiji i taktici, posle
vrlo uspene praktine primene u NOR-u 1941-1945. godine, pridavan je veliki znaaj. Ogroman prilog toj grani vojne nauke predstav
ljaju radovi Josipa Broza Tita, koji ne samo kod nas nego i u svetu
75

uiva ugled genijalnog partizanskog stratega. Broj radova o partizan

skoj taktici naroito je povean u protekle dve decenije, s obzirom
na to daje naa doktrina ONOR-a, partizanski oblik ratovanja usvo
jila kao ravnopravan oblik oruane borbe.

OSNOVNA OBELEJA PARTIZANSKIH TAKTIKIH DEJSTAVA

Partizanska taktika zasniva se na strategijskim naelima parti
zanskog rata i partizanskog oblika oruane borbe. Ona predstavlja
ostvarivanje tih naela u bojevima partizanskih jedinica, kao i u rad
njama vezanim za pripremu boja i borbe, snabdevanje, zbrinjavanje,
obezbeivanje i dr. Posebnu vanost za partizansku taktiku ima stra
tegijsko naelo da se agresoru ne prui mogunost da u brzoj frontalnoj i odsudnoj bici ili u vie takvih bitaka rei ishod rata u svoju
korist. Osnovni cilj partizanske taktike je da, koristei prednosti koje
pruaju vlastita teritorija i uivanje svestrane podrke stanovnitva,
dugom iscrpljujuom borbom paralie prednosti agresora u broju i
tehnici, dok se postepenom promenom u odnosu snaga ne stvore uslovi za nanoenje potpunog poraza njegovih snaga. Veliki broj ofanzivnih akcija taktikog znaaja, koji nisu po mestu i vremenu obje
dinjeni, ali koji su usmereni na slobodno izabrane osetljive take ag
resorovog rasporeda na PZT, na kojima se moe ostvariti nadmo, u
optem zbiru tako su efikasne da daju rezultate jednake onima koji
se postiu u uspenoj strategijskoj operaciji. Sutinu partizanske tak
tike opisao je Marks reima: Oni su svuda i nigde. Oni svoju opera
tivnu bazu nose sa sobom i svaka akcija preduzeta protiv njih ima za
neposrednu posledicu to da cilj iezne.271
Partizanska taktika se ne pridrava mnogo krutih pravila i nor
mi i tei da ih bude to manje. Tito je isticao daje u voenju parti
zanskog rata osnovno ne drati se nikakvih ablona, pa ni partizan
skih. Ona je, dakle, elastina, a samim tim ostavlja mnogo mogunos
ti za inicijativu, za stvaralako korienje osnovnih pravila i svakovr
snu inventivnost stareina i boraca. Ona je u veoj meri vetina nego
nauka, mada su za primenute vetine korisna odreena taktika zna
nja.
Partizanski bojevi nerfiaju onaj oblik koji imaju u frontalnom
ratu. Zbog svoje samostalnosti i izdvojenosti nose mnoga obeleja
operacije. U napadnom boju partizanska jedinica obino se ne osla
nja na krila suseda, nema ogranienu zonu dejstva, niti sigurnu po
zadinu. I komandovanje nosi sve oblike operativnog komandovanja,
jer jedinica dobija najee direktivu za akciju, a stareina jedinice
bira objekat napada, vreme poetka akcije, pravac glavnog udara,
manevar i ostalo. Ova nezavisnost znatno se smanjuje u uslovima
27)
str. 28.

76

Klasici marksizma o partizanskom ratu, izdanje Vojno delo, Beograd 1947,

operativne saradnje partizanske jedinice sa jedinicama na frontu ili

sa drugim veim partizanskim jedinicama.
Partizanska taktika posebno uvaava zemljite. S obzirom da su
uvek gospodari veeg dela zemljita i da ga odlino poznaju, a nisu
vrsto vezani ni za jedan njegov poseban deo, partizanske jedinice
nastoje da u napadu i odbrani same izaberu bojno polje. Ono je uto
liko bolje ukoliko je manje podesno za upotrebu tehnike i naorua
nja kojim raspolae agresorova vojska, a podesno je za upotrebu par
tizanskog naoruanja. Isti je odnos partizanskih jedinica i prema vre
menu, i atmosferskim uslovima pa zato za borbu esto koriste no, sla
bu vidljivost, vremenske nepogode itd.
Meutim, ni zemljite ni doba dana ne koriste se na utvren ablonski nain, jer bi to oslabilo mogunost iznenaenja koje partizan
ske snage umeno koriste. One u borbi esto koriste svoje manevar
ske sposobnosti, pa se njihovi bojevi odlikuju brzim i raznovrsnim
kombinacijama pokreta i vatre. Vatru koriste racionalno, obino u
obliku kratkih ali estokih i poraavajuih vatrenih udara sa bliskih
odstojanja, posle kojih najee prelaze najuri radi eksploatacije uspenog udara.
Partizanska borbena dejstva znatno se razlikuju od dejstava u
drugim oblicima oruane borbe. Razlike potiu u prvom redu iz spe
cifinog naina primene opteusvojenih pozitivnih taktikih normi.
Taktiki postupci prilagoavaju se strategijskim normama partizan
skog oblika oruane borbe i mogunostima koje on prua. Oni pred
stavljaju ostvarivanje naela partizanske strategije na taktikom ni
vou. U jednom svom uputstvu za borbu partizanskih odreda Tito je
ve u ustanikoj 1941. godini, ukazao na osnove partizanske taktike
pod kojima podrazumeva izbegavanje frontalnih borbi, brze i ener
gine udare sakupljenim snagama, brzo udaljavanje od mesta napa
da i dekoncentraciju snaga da bi se izbegao organizovani udar nep
rijatelja. Stalna aktivnost je osnovni zakon partizanske borbe, a odbrambena taktika znai za partizane sigurnu smrt. U direktivama izdatim u januaru 1942. godine i kasnijim godinama Tito je ponovo na
glaavao da je inicijativu nuno uvek zadrati.
Neprekidna borbena aktivnost predstavlja konkretizaciju nae
la inicijative. Jedinica koja je stalno aktivna prisiljava agresora na
neprekidno osiguranje u svim pravcima, prikiva ga za odreene rejone i take, pa mu tako onemoguuje da odvaja znatne snage za ak
tivna dejstva. Ubrzavanjem borbenih procesa i poveavanjem broja
akcija u jednom vremenskom periodu, poveava se ukupni efekat
dejstva. eta koja u toku jedne sedmice izvede tri borbene akcije
predstavljae snagu tri puta veu od ete koja je za to vreme izvrila
samo jednu akciju. Poveavanje broja borbenih akcija ne sme prei
granicu fizike izdrljivosti boraca, niti ii na tetu kvaliteta pripre
ma za akciju.
77

Velika pokretljivost partizanskih jedinica proizvod je nevezanos

ti za odreeni prostor i objekte, zatim odlinog poznavanja zemljita
i neoptereenosti jedinica tekim oruima i snabdevakim defovi
ma. Takve jedinice su sposobne da se po svakom zemljitu, u svako
doba dana, po svim vremenskim uslovima brzo udalje sa mesta koje
doe pod udar nadmone neprijateljske ratne tehnike.
Inicijativa, aktivnost, pokretljivost i dobra obavetenost o nep
rijatelju pruaju partizanskim jedinicama mogunost postizanja iz
nenaenja. Iznenaena neprijateljska jedinica delimino je paralisana u poetku akcije to moe biti dovoljno da joj se nanese poraz. Da
bi se napadom postiglo iznenaenje potrebno je da se izabere objekat (poloaj, jedinica, garnizon) na koji neprijatelj ne oekuje napad.
Zatim se neopaeno pribliiti to blie i napasti u vremenu iz pravca
koji neprijatelj najmanje oekuje. Pri tome treba dejstvovati energi
no i brzo, primenjujui neoekivan i originalan manevar. U odbrani
se iznenaenje postie prikrivenim posedanjem poloaja na kome
neprijatelj ne oekuje partizanske snage, snanim dejstvom s bliskog
odstojanja i neoekivanim manevrom.
No i slaba vidljivost olakavaju postizanje iznenaenja, jer omo
guavaju nesmetan dolazak na mesto odakle treba da pone napad.
Uspeh napada iz zasede u najveoj meri je uslovljen postizanjem iz
nenaenja. U svim vrstama napada i odbrane mogue je primeniti
razne oblike demonstracija, diverzije, dezinformacije, kamuflae i
razna druga ratna lukavstva, kojima se neprijatelj obmanjuje, uspav
ljuje ili mu se skree panja na jednu stranu, da bi mu se na drugoj
priredilo iznenaenje. Partizanske jedinice treba da u svim prilikama
koriste konformizam neprijateljskih jedinica i da borbu s njima vode
na nain koji nije predvien agresorovim vojnim pravilima i na koja
on ne moe uspeno da reaguje svojim uvebanim ablonskim me
todama.
Iznenaenjem se stvaraju vrlo povoljni uslovi za dejstvo, ali ono
ne treba da bude samo sebi cilj. Pretpostavka da e neprijatelj na ne
kom mestu biti zateen, nepripremljen za brzu protivakciju, ne moe
uvek biti razlog da se na to mesto izvri napad, ako ne postoje povolj
ni izgledi da e se uz pomo iznenaenja ostvariti dovoljna nadmonost i postii odgovarajui uspeh. S druge strane, mora se imati u
vidu, da svaka akcija u koju se ulazi s pretpostavkom da e se postii
iznenaenje, znai svesno prihvatanje veeg rizika nego u drugim us
lovima. Uz to pogreno je misliti da uzdranost od svakog rizika ne
treba da bude svojstvena partizanskim stareinama.
Nona dejstva u partizanskom obliku oruane borbe imaju izuz
etno veliku vanost. U nonoj borbi i boju do najveeg izraaja dolazi
moral boraca u emu partizani imaju prednost nad agresorom. Nad
mo u tekoj tehnici, pa ni izrazito brojna nadmo ne mogu nepri
jatelju mnogo pomoi, jer te svoje prednosti nou ne moe koristiti.
Meu taktikim radnjama koje se najee izvode nou najznaajnije
78

su: prepadi, napadi na utvrenog neprijatelja u uporitima i garnizo

nima, protivnapadi i toku odbrambene operacije, infiltracije, postav
ljanje zaseda i diverzantske akcije. Marevi se takoe, skoro redovno
izvode nou, zbog pojaane upotrebe avijacije u borbi protiv parti
zana.
S obzirom na to da e okupatoru u sve veoj meri koristiti sred
stva za osvetljavanje bie potrebno da se i nou vri maskiranje. Pro
tiv infracrvenih sredstava za nono osmatranje, koja e biti koriena za otkrivanje nonih dejstava, partizanske jedinice e se tititi infraskopima i akustinim detektorima, a uporedo e preduzimati i pa
sivne mere zatite (specijalna antiinfracrvena maskirana sredstva).
Za nona osmatranja i gaanja partizanske jedinice e korisno moi
da upotrebe ureaje za osmatranje nou, pa i male radare koji ulaze
u naoruanje partizanskih formacija.
Partizanska dejstva su brza i odluna. To su munjeviti udari, brza,
energina eksploatacija uspeha i po potrebi brzo sklanjanje sa mesta
akcije da se neprijatelju ne prui prilika da nametne borbu u kojoj
bi nastupio sreeno i vodio je po svome planu. Takva dejstva omo
guavaju visoki moral partizanskih jedinica. Odlunost i disciplina u
borbi dolaze do izraaja ne samo u snanim napadima nego i u smelom saekivanju brojnijeg neprijatelja u zasedama, na poloajima sa
kojih je povlaenje u sluaju neuspeha povezano sa velikim rizikom.
Moe se rei da za partizanske jedinice i ne postoji bezizlazna situa
cija, u kojoj bi se po odluci stareina odustalo od dalje borbe i istakla
bela zastava. Pojedinac, razume se, kada je teko ranjen ili je na drugi
nain lien mogunosti da se dalje bori, moe postati i ratni zarob
ljenik. To e biti vrlo retki sluajevi, kao to pokazuju iskustva narodnooslobodilakog rata.

TAKTIKA VIDOVA I RODOVA U PARTIZANSKOM OBLIKU

ORUANE BORBE
Taktika partizanskih jedinica i uloga pojedinih rodova vojske u
partizanskom obliku oruane borbe uslovljena je optim odnosom
(prostornim, brojnim, materijalnim, politikim) agresorovog ratnog
stroja, s jedne, i partizanskih snaga s druge strane. Partizanska tak
tika realizuje se odgovarajuim ratnim materijalnim sredstvima, od
nosno partizanske jedinice koriste za borbu raspoloiva oruja i sred
stva koja im omoguuju najefikasniju primenu njene taktike. Ta
oruja, borbena i druga sredstva nalaze se u formacijama odgovara
juih rodova u partizanskim snagama.
Partizanski ratovi u toku poslednja dva veka voeni su oruanim
snagama iji je rodovski sastav stalno i temeljito evoluirao, prilagoavajui se tehnikom razvoju i promenama nastalim na bazi uticaja
osnovnih faktora rata (opti raspored snaga na ratitu, naoruanje,
79

razvoj vazduhoplovnih snaga itd.)- U prolom veku partizani su

najee bili konjanici, a peaci su samo kad nemaju konja. Tako im
je bila osigurana pokretljivost a time i iznenadnost dejstva. Kada su
se pojavila automatska orua partizani naputaju konje i postaju go
tovo iskljuivo peaci.
Laka automatska orua mnogostruko poveavaju vatrenu mo
partizanskih jedinica. Razvoj hemijskih eksploziva omoguuje im i
roku primenu miniranja, pa oni tako postaju svojevrstan peadijskoininjerijski rod, ojaan nunim i odgovarajuim elementima drugih
rodova kopnene vojske.
Ve u drugom svetskom ratu partizanske jedinice za vatrenu
podrku sve ee i sve uspenije koriste artiljeriju, naroito laku,
koja je podesna za tovarni transport. Brdski topovi i minobacai
znatno su poveavali njihovu mo i mogunosti dejstva sa udaljenos
ti od nekoliko kilometara. Dranje velikih slobodnih teritorija omo
guava partizanima bar privremeno korienje i srednjih kalibara ar
tiljerije za iji su transport potrebni tvrdi putevi. Posleratni razvoj lakoprenosnih raketnih orua obeleava novu etapu u razvoju parti
zanske artiljerije, tako da partizanske jedinice postaju prilino rav
nopravne agresorovim u pogledu naoruanja kopnene vojske. One
vie nisu prinuene da trae samo blisku borbu, jer iznenadnim vat
renim prepadom i sa veih odstojanja mogu neprijatelju da zadaju
tee udarce. Raspolaui rezervama artiljerijske municije u skrive
nim sklonitima one vie nisu pritisnute brigom da ne ispale poslednju raspoloivu granatu, posle ega bi im orue postalo samo suvian
teret. Nova lagana protivoklopna orua i eksplozivna sredstva (runi
bacai, tromblonske kumulativne mine) omoguavaju uspenu bor
bu protiv tenkova, naroito na pokrivenom zemljitu i sa bliskih od
stojanja. U savremenim partizanskim dejstvima protivpeadijska i
protivoklopna artiljerijska orua uz dobro korienje vatrenih dej
stava sve ee i u sve veoj meri reavae o ishodu boja.
Rodovi vojske i slube zastupljene u partizanskim jedinicama u
tolikoj su meri integrisane, da ne postoji ni potreba ni mogunost da
u sistemu komandovanja osetno doe do izraaja vertikalna rodov
ska linija. Vii partizanski tabovi imaju u sastavu najnuniji broj ofi
cira rodova i slubi, koji daju komandantu strune predloge kako da
se rod ili sluba najuspenije iskoriste u borbi. Oni se ujedno brinu
o strunom usavravanju stareina i jedinica, te o pravilnom korienju strunih kadrova.
Partizanska peadija ima neke specifinosti u pogledu organiza
cijske strukture, taktike i naoruanja. Partizani-peaci nemaju u bor
bi podrku tehnikih rodova (tenkovi, avijacija), sem izuzetno i u og
ranienom obimu, pa su prinueni da neprijatelja savlauju vlasti
tim snagama. Ograniena su im i sredstva borbe s avijacijom, pa su
primorani da u veoj meri primenjuju pasivna sredstva odbrane, da
trae nain da se od njihovog dejstva uklone dejstvujui nou, mas80

kiranjem, izborom pogodnog zemljita i drugim nainima. Ovaj ne

dostatak partizanska peadija kompenzira veom slobodom manev
ra, velikom pokretljivou, rastresitou, nevezanou za komunika
cije i drugim optim prednostima partizanskog naina borbe. Ona ne
moe uvek raunati na potpunu popunjenost odgovarajuim naoru
anjem i opremom, a pogotovo ne sa dovoljnim koliinama municije,
pa zato nain dejstva saobraava svom naoruanju i municiju troi
ekonomino. Razvojem savremenih sredstava za borbu protiv avio
na koje nose sami borci (samrakete), zatim lakopokretljivih protivtenkovskih rakete, mina itd., pojaava se udarna i vatrena mo peadije, tako da se govori o njenoj renesansi, to ima izuzetan znaaj
za partizanski oblik oruane borbe.
Artiljerija kao rod vojske u naoruanju partizanskih jedinica
nema tako vanu ulogu kakvu ima u formacijama namenjenim za
borbu na frontu, jer je zbog prirode organizacije i taktike partizan
skih jedinica otean manevar i upotreba teke i srednje artiljerije.
Minobacai svih kalibara, bestrzajna i laka raketna orua zauz
imaju znaajno mesto i uspeno zamenjuju ulogu artiljerije u parti
zanskim dejstvima.
Partizanska artiljerija dejstvuje u skoro svim prilikama iz borbe
nog rasporeda peadije partizanske jedinice koju podrava ili je ne
posredno iza nje. Ona gaa sa bliskih odstojanja i neposredno po
ukazanim ciljevima koji koe nastupanje jedinice. Municiju troi
ekonomino.
Partizanski artiljerci, pa i peaci, moraju poznavati svu artiljeri
ju, pa i onu koju koristi agresorska vojska jer e, esto, dolaziti u pri
liku da dejstvuju zaplenjenim oruima.
Artiljerci treba da budu spremni i sposobni da zabunkeriu ili
unite orua, ako bi ona mogla da padnu neprijatelju u ruke. Skrovita za orua mogu biti unapred pripremljena u raznim rejonima.
Ako u kritinoj situaciji nije mogue skloniti orue, onda ga treba
unititi bilo miniranjem ili ga, skidanjem i odnoenjem zatvaraa i
sprave za nianjenje, onesposobiti za dejstvo.
Za aktivnu protivvazdunu odbranu bie potrebna laka protivavionska artiljerija, protivavionski mitraljezi i PA rakete. Ova orua
nee, ponekad, moi da prate jedinice, pa e u takvim sluajevima
biti rasporeena u rejonu partizanske baze, gde e biti unapred sve
pripremljeno za njihovo skrivanje u sluaju neprijateljske ofanzive
na taj deo slobodne teritorije.
Artiljerijske jedinice organizuju se prema uslovima pod kojima
ivi i dejstvuje jedinica. Partizanski bataljon esto je u mogunosti da
koristi brdska ili raketna prenosna orua. Kada je radi proboja neke
linije ili unitenja nekog vanog cilja potrebno ostvariti veu koncen
traciju artiljerijske vatre, treba izvriti grupisanje artiljerije iz vie je
dinica na iri prostor sa kojeg se moe uspeno dejstvovati po tom
cilju.
6 Partizanska taktika

81

Brigada e najee imati svoju artiljerijsku raketnu ili MB ba

teriju od etiri ili est orua, ime e biti u stanju da ostvari koncen
traciju vatre na teitu borbe. Artiljerija partizanskih jedinica veih
od brigade organizuje se po naelima koja su slina onima u opera
tivnim jedinicama, ali se pri tome mora voditi rauna o pokretlji
vosti.
Ininjerija je vrlo vana partizanska snaga, jer mnoge akcije par
tizanskih jedinica imaju velikim delom ininjerijski karakter. Rue
nje raznolikih objekata eline i betonske konstrukcije, diverzije na
sredstvima veze, borbenim sredstvima, mainama i drugim tehni
kim ureajima koji slue agresoru ne mogu se izvravati bez dobrog
poznavanja ininjerijskih vetina. Isto tako, partizanske jedinice pri
likom zapreavanja i savlaivanja raznih prepreka moraju, esto, i
kompletne da djeluju kao ininjerija. Na taj se nain ublaava parti
zanska inferiornost u pogledu artiljerije i tenkova, koji su nou, kad
partizani obino dejstvuju, ionako manje efikasni. Grupa jurinih
pionira moe da napravi prolaz u preprekama oko utvrenog objek
ta, a da zatim podrana peadijskom vatrom pristupi unitavanju ob
jekta eksplozivom i runim bacaima.
Prilikom izvoenja veih diverzija na komunikacijama i izgrad
nji raznih podzemnih sklonita, ininjerijske jedinice slue samo za
obavljanje strunog dela posla, dok kao radna snaga moe da poslui
cela partizanska jedinica ili stanovnitvo.
U partizanskom obliku oruane borbe dolaze do izraaja sve in
injerijske specijalnosti. Pored minerskih odeljenja i vodova u ma
njim partizanskim jedinicama, u sastavu brigada i veih jedinica,
mogu biti formirani ininjerijski vodovi, ete i bataljoni u ijem e sa
stavu biti pionirske, pontonirske, maskirne, a po potrebi i druge je
dinice. Kada za formiranje tih jedinica nema dovoljno obuenih
ininjeraca, onda se za taj posao priuavaju partizani koji ve imaju
neko struno predznanje kao elektriari, bravari, tesari, rudari i dru
giU toku prolog rata praksom i kratkim kursevima bile su obue
ne desetine hiljada partizana za slubu minera i diverzanata. Oni su
izveli mnogo uspelih akcija. Zbog nedostatka strunog ininjerijskog
znanja u poetku rata proputeno je mnogo dragocenih prilika da se
okupatoru nanese jo vie tete i vei gubici. Zato je jo u vreme mira
potrebno imati u vidu koristi od masovne obuke iz svih oblasti zna
nja koja se trae za izvravanje partizanskih zadataka ininjerijske
prirode (diverzije, zapreavanje, utvrivanje i izrada sklonita, itd.).
Posebno je vano da se stekne spretnost u izradi i upotrebi improvizovanih mina, upaljaa, raznih klopki itd., od materijala kakav
se nae pri ruci (na primer, od neeksplodiranih granata, mina itd.).
Za naroito vane zadatke bie formirane posebne partizanske ini
njerijske formacije; diverzantske, minerske i pionirske jedinice ali e
82

one biti ujedno tako obuene i naoruane da se uvek mogu upotrebiti za borbu i kao peadijske jedinice.
Vezisti su pored ininjeraca najvanija specijalnost u partizan
skoj vojsci. Ve u naem NOR-u videlo se kako velike tekoe pri komandovanju i ostvarivanju sadejstva stvara oskudica u tehnikim
sredstvima veze. Vanost brzih i sigurnih veza za partizanske jedinice
bila je uvek velika, ali se ona danas znatno poveala sve masovnijim
korienjem motorizacije i avijacije za prebacivanje neprijateljevih
jedinica, jer takvi brzi pokreti zahtevaju brzu reakciju partizanskih
tabova i jedinica.
S obzirom na teritorijalni karakter partizanske vojne organiza
cije mogu se razlikovati dva sistema partizanskih veza: stalni terito
rijalni sistem i sistem veza unutar partizanskih jedinica. Oba se sis
tema meusobno dopunjuju i, po potrebi, zamenjuju funkcije. Stalni
teritorijalni sistem veza pokriva celokupnu dravnu teritoriju, pri
emu se deo tog sistema na slobodnim teritorijama znatno razlikuje
od onog na privremeno zaposednutim podrujima. Stalnim siste
mom veza na slobodnim teritorijama slue se partizanski odredi, te
ritorijalni organi za snabdevanje, zbrinjavanje, obezbfeivanje i obavetavanje, organi narodne vlasti i organizacije optenarodnog oslo
bodilakog rata. U njemu nalaze primenu sve vrste veza. Ovaj sistem
moe privremeno biti stavljen (delimino ili potpuno) na raspolaga
nje nekoj operativnoj partizanskoj jedinici, kada ona vodi borbu na
toj teritoriji.
Veze na privremeno zauzetoj teritoriji imaju konspirativan ka
rakter. To su obino kurirske, signalne i radio-veze za obavetajne
potrebe, pa se koriste vrlo oprezno, da ih okupator ne bi otkrio.
Za potrebe komandovanja pokretnim jedinicama uspostavljaju
se veze unutar te jedinice, sa viim tabom, sa teritorijalnim organom
koji se brine o snabdevanju i zbrinjavanju jedinice, a ponekad i sa susednim jedinicama radi sadejstva u borbenim dejstvima. U tom sis
temu veza koriste se preteno raznovrsna pokretna i prenosna sred
stva za vezu, zavisno od veliine jedinice i opte operativno-taktike
situacije u kojoj jedinica deluje. 0 posebno velike vanosti ubudue
e biti lakoprenosne radio-stanice, bez kojih ne bi trebalo da bude
nijedna partizanska jedinica vea od ete, naroito ona koja se bori
samostalno. Veliki broj radio-stanica bie potreban za obavetajnu
slubu, za rukovoenje i za radio-izvianje. One e raditi samo upot
rebom ifre i primenom radio-signala, vodei rauna da njihovo mes
to, u sluaju otvorenog i dugog rada, moe biti otkriveno radiogoniometrijom. Jae radio-stanice dobro e doi za vezu sa frontom ili sa
saveznicima kao i za sadejstvo sa avijacijom.
Telefonske veze bie koriene na osloboenoj teritoriji, zatim
prilikom postavljanja kombinovanih zaseda, na osmatranicama i u
slinim akcijama. Podzemne telefonske linije koje bi jo pre rata bile
izgraene na odgovarajuim pravcima, mogle bi dobro posluiti za
83

vezu izmeu privremeno zaposednute teritorije, a ponekad i za vezu

izmeu dve slobodne teritorije preko privremeno zaposednutog po
jasa koji ih deli.
Partizanske jedinice za vezu ujedno su borbene jedinice, jer se
esto koriste ne samo za osiguranja nego i za izvrenje pojedinih bor
benih zadataka. Sve partizanske stareine treba da znaju da koriste
sva sredstva veze.
Kurirske veze koje su u naem NOR-u vrlo uspeno koritene,
ostae i dalje nezamenljive u mnogim situacijama. One e se koristiti
na ustaljenim pravcima za obavetajne potrebe, komandovanje i izvetavanje, negde i kao sistem relejnih veza. U sastavu partizanskog
odreda, brigade i veih jedinica mogu se ponekad formirati i manje
konjike jedinice, odeljenja i vodovi koji slue u prvom redu za vezu.
Za vreme pokreta taba, ove jedinice obavljaju kurirsku slubu i obezbeuju tab. I signalna sredstva e, naroito u stalnom sistemu te
ritorijalnih veza, imati vrlo znaajnu ulogu. Pomou njih se moe naj
bre javiti o opasnosti i predati druga vana poruka. Kada na nekom
zadatku sadejstvuju dve jedinice, bez uspostavljanja zajednike ko
mande, bie dobro da meu sobom izmenjuju oficire za vezu.
Oklopna vozila ne spadaju u redovno naoruanje partizanskih je
dinica. Ipak, jedinice e ponekad biti u mogunosti da u borbi koris
te svoja ili zaplenjena oklopna borbena sredstva. Zbog toga treba
imati u pripravnosti vozae i poslugu za razne tipove oklopnih vozila,
a zaplenjeno pogonsko gorivo treba smetati u skrivena sklonita,
kako bi se moglo iskoristiti u sluaju zaplene oklopnih vozila. Upot
reba tenkova i oklopnih transportera obino e biti mogua i korisna
u uslovima postojanja prostranih slobodnih teritorija i u okviru ak
cija koje izvode vee partizanske jedinice.
Partizani mogu vrlo korisno da upotrebe tenkove, oklopne tran
sportere i ostala oklopna Vozila, kao oruje iznenaenja, naroito za
napade na kolone i utvrene take i rejone koji nemaju protivoklopnih sredstava. Da bi se utedelo gorivo i izbeglo otkrivanje (umom
motora), mogu se laki tipovi oklopnih vozila, pod maskom ili nou,
privui stonom vuom do na nekoliko stotina metara od neprijatelj
skog poloaja.
U sluaju naputanja neke teritorije, kad je nemogue povui i
oklopna vozila, ona treba da budu unitena ili sklonjena na mesto
gde ih neprijatelj nee moi da pronae, da bi tamo saekala priliku
za ponovnu upotrebu.
Vazduhoplovstvo u povoljnim uslovima moe partizanskim jedi
nicama da prui znaajnu podrku u borbi i pomo u snabdevanju
i zbrinjavanju. Neki tipovi aviona i helikoptera mogli bi, kada postoje
prostrane i podesne slobodne teritorije, da budu stalno korieni.
Oni bi u tom sluaju morali imati skrivene baze i improvizovane
aerodrome.
84

Od posebnog je znaaja saradnja partizanskih jedinica sa vazduhoplovstvom koje bazira iza fronta. Osnovni zadaci ove saradnje bili
bi sjedne strane, pomo vazduhoplovstva partizanima, a s druge, po
mo partizana vazduhoplovstvu. Osnovna pomo koju vazduhoplovstvo moe da prui partizanskim jedinicama sastoji se u dopremi
neophodnih borbenih sredstava: municije, eksploziva, sredstava
veze, lekova a neki put i hrane. Materijal moe biti baen padobra
nima ili, ako je to moguno, sputen avionom. Sovjetski avioni koris
tili su led na jezerima za takva sletanja. Takvo sletanje partizanske je
dinice moraju dobro osigurati signalima, jer se obino vri nou. Kad
je obezbeeno sputanje aviona onda se, po doturu materijala, tim
istim avionima mogu evakuisati tei ranjenici.
Borbena podrka vazduhoplovstva partizanskim jedinicama
najdragocenija je kada u toku ofanzive agresor uspe da uspostavi v
rst obru oko neke vee partizanske grupacije, pa se ona odlui na
proboj. Za podrku proboja dovoljan je bar jedna snaan udar iz vazduha, koji bi neposredno prethodio poetku proboja. Avijacija e ne
kad moi da podri vane operacije partizanskih jedinica.
Partizanske jedinice mogu podrati dejstvo avijacije kada dejstvuje protiv ciljeva u partizanskoj zoni ili u njenoj blizini, na taj nain
to e joj javiti taan poloaj ciljeva i rezultate bombardovanja. Uoi
vazdunog napada ponekad je mogue partizanskim prepadom
neutralisati neprijateljevu protivavionsku artiljeriju ili otetiti aerod
rom sa kojeg poleu neprijateljski lovci. Iz oteenih aviona avijatiari se spasavaju iskakanjem nad slobodnom teritorijom gde ih prihvataju partizani.

RUKOVOENJE I KOMANDOVANJE
Rukovoenje i komandovanje u partizanskim ratovima moder
nog doba bilo je razliito reavano, zavisno od stepena organizovanosti, masovnosti i drutvenog karaktera svakog pojedinog rata. Sva
ki uspeni partizanski rat delo je progresivnih drutvenih snaga, pa
mu se i rukovodstvo formiralo na manje-vie demokratski nain, bilo
da je birano u samom procesu oruane borbe, bilo da je odreena
progresivna politika ili drutveno-politika organizacija prihvaena
od masa koje uestvuju u borbi i otporu kao organizator i rukovo
dei faktor. Iz redova takve organizacije, kao i uesnika otpora koji
joj organizacijski nisu pripadali, formirana su politiko-vojna ruko
vodstva operativne komande, tabovi i biran je komandni kadar.
Sistem rukovoenja razlikovao se i po tome u kakvoj se strate
koj situaciji nalazio ceo pokret, da li je bio deo opteratnih dejstava
koja su se odvijala uporedo na frontu i na delovima teritorije koju je
agresor zauzeo, ili je oruana borba posle sloma frontalnog otpora na
itavoj nacionalnoj teritoriji privremeno voena samo u obliku par
85

tizanskog naina ratovanja. Istorijski primer za prvi sluaj jeste dru

gi svetski rat na teritoriji SSSR-a, a za drugi na narodnooslobodilaki rat.
Doktrina ONOR-a reava pitanje rukovoenja oruanom bor
bom na PZT i nain komandovanja u skladu sa celim sistemom pri
prema i organizacije jugoslovenskog drutva za eventualni rat. Sis
tem rukovoenja predstavlja originalno reenje, jer nema istorijskog
uzora, kao to ga nema ni naa socijalistiko samoupravno drutve
no ureenje, a budui da ne pripadamo nijednom vojnom savezu na
na sistem rukovoenja i komandovanja ne utie nikakav spoljni fak
tor. Bitna odlika toga modela je u tome to je celo drutvo angaovano u izgradnji sistema odbrane, iji je sastavni deo i rukovoenje.
Jedinstvo i povezanost sistema rukovoenja rezultat je usaglaenosti
i jedinstvenosti izvrenih priprema u kojima je potovan optimalni
interes svih subjekata drutva od federacije do mesne zajednice i sva
ke pojedine osnovne organizacije udruenog rada. Takav sistem pri
lagodljiv je za sve ratne uslove, jer se svi subjekti naeg socijalistikog
samoupravnog drutva javljaju i kao nosioci suvereniteta na teritoriji
na kojoj ive i deluju. Njihova zajednika dogovorena prava, nadle
nosti i dunosti u sferi odbrane regulisana su Zakonom o narodnoj
odbrani i drugim aktima pravne regulative. Ustavne i zakonske od
redbe omoguavaju maksimalno ispoljavanje inicijative drutvene
baze. Rukovoenje oruanom borbom na PZT u mnogo veoj meri
je decentralizovano, nego rukovoenje na frontu, ali se ono, ipak, je
dinstveno ostvaruje zbog jedinstva interesa svih subjekata oruane
borbe i optenarodnog otpora. Partizanski tabovi snose punu odgo
vornost za borbena dejstva svojih jedinica pred rukovodeim orga
nima svoje drutveno-politike zajednice.
Partizanskim jedinicama koje dejstvuju u taktikoj i operativnoj
dubini neprijateljskog fronta mogu istovremeno i usaglaeno komandovati tabovi operativnih jedinica s fronta u ijoj zoni vode bor
bu i tabovi TO (optinski, regionalni, pokrajinski i republiki). Za
daci mogu biti odreeni u pogledu vremena i cilja dejstva, ali se u po
gledu naina izvrenja ostavlja jedinici ira mogunost izbora.
Opta naela rukovoenja i komandovanja u naim oruanim
snagama (jedinstvo, neprekidnost, elastinost, sigurnost, pravovremenost, efikasnost i operativnost) primenjuju se i u partizanskom
obliku oruane borbe. Pored toga, specifinosti partizanskog ratova
nja trae primenu i posebnih naela, od kojih su najvanija decentra
lizacija komandovanje, jedinstvo doktrine i pojaane mere bezbednosti i budnosti.
Jedinstvo rukovoenja i komandovanja osnovni je uslov za uspeno izvravanje borbenih zadataka zajednikim naporima svih
snaga u odreenom rejonu, zoni, pravcu dejstava ili prema nekom
objektu. Ono proizilazi iz jedinstvenosti opteg cilja borbe, jedinstva
doktrine i strategije, jedinstvene organizacije, uvebanosti jedinica i
86

ujednaenih unutranjih odnosa izmeu organa rukovoenja i komandovanja. Ti odnosi se zasnivaju na jednostareinstvu, subordina
ciji, sadejstvu i pretpotinjavanju. Jednostareinstvom se obezbeuje
nedeljivo pravo i odgovornost za donete odluke. Subordinacija se og
leda u bezuslovnom izvravanju nareenja pretpostavljenog uz puno
stvaralatvo i inicijativnost potinjenih. Obaveza saejstva, pored
onoga koje uvek organizuju susedne jedinice i tabovi, odnosi se i na
tesnu saradnju komandi i tabova sa odgovarajuim drutvenim sub
jektima na terenu. Trajno sadejstvo operativnih jedinica i jedinica
Teritorijalne odbrane, kada due dejstvuju i istom rejonu ili zoni, osi
gurava se pretpotinjavanjem i transformisanjem jednih u druge. Za
jedinstveno komandovanje potrebno je uspostaviti jedinstven sistem
veza i obavezno saoptavanje podataka svim korisnicima.
Neprekidnost komandovanja postie se kadrovskom i tehni
kom pripremljenou, stalnim praenjem i prouavanjem situacije,
odravanjem stalnih i sigurnih vertikalnih i horizontalnih veza izme
u komandi i tabova sa susedima, sadejstvujuim delovima i odgo
varajuim terenskim organizacijama. U sluaju da nastupi prekid u
lancu komandovanja, zbog prekida veza ili drugog razloga, stareina
je duan da dejstvuje inicijativno u duhu opte zamisli i naela ratne
doktrine i strategije oruane borbe.
Elastinost komandovanja ogleda se u sposobnosti tabova i sta
reina da se prilagoavaju promenama situacije, kako u taktikom
tako i u organizacionom pogledu. Kad god situacija bude traila po
trebno je bez odlaganja izvriti pretpotinjavanja jedinica, ne eka
jui za to neko nadleno nareenje ili saglasnost, zbog koje bi dolo
do zastoja u ejstvima.
Efikasnost i operativnost postiu se pravovremenim i brzim do
noenjem odluke, izdavanjem nareenja i stalnim uticanjem na nji
hovo izvrenje. Potinjenima se mora ostaviti dovoljno vremena da
se pripreme za izvrenje dobijenog zadatka.
Operativnost rada taba postie se racionalnim angaovanjem
svih njegovih organa, stalnim praenjem situacije i osposobljenou
da funkcionie u tekim borbenim uslovima (kao to je upotrebama
NHBO) i u pokretu.
Sigurnost komandovanja postie se primenom brojnih mera obezbeenja i samozatite tabova, komandi i jedinica. Ona se povea
va pokretljivou komandi njihovim rastresitim rasporedom dok su
na mestu, zatim - maskiranjem, budnou, protivelektronskim obezbeenjem i kriptozatitom. U sadraje zapovesti treba unositi samo
ono to je izvriocu potrebno da izvri zadatak.
U strategijskoj pozadini neprijateljskog fronta komandovanje
partizanskim snagama ima tipian partizanski oblik. tabovi, ko
mande i stareine jedinica dobijaju najee, orijentacioni zadatak za
dui period vremena. Ukoliko je tab vii utoliko se vie slui direk
tivama, na osnovu kojih tabovi uih drutveno-politikih zajed
87

nica i komandi jedinica sami vre izbor objekta za dejstvo, grupisanje

snaga, vreme i nain borbenih dejstava. Centralizovano komandovanje bilo bi ne samo tehniki teko izvodljivo nego i neefikasno, ak
i pod pretpostavkom da raspolaemo velikim brojem radio-sredstava veze. Odravanje ifrovanog saobraaja preko njih zahteva dosta
truda i vremena, pa kao i svaki saobraaj putem pisanog izvetaja
daje viem tabu samo bledu sliku o stanju na bojitu. Neposredni
lini uvid vieg partizanskog komandanta i taba u stanju na bojnom
polju obino je nemogu, a njega potpuno ne moe nadomestiti ni
kakva veza. Kad se tome doda da i najmodernija sredstva veze mogu
u odreenim situacijama da zataje, jasno je da vrsto i stvarno komandovanje u borbama ostaje na onome tabu i komandantu koji je
u stanju da bude na mestu boja i borbe. To e u uslovima partizan
skog rata biti komandiri eta, komande bataljona, odreda i brigade.
Oni odluuju ne samo u taktikom ve i u operativnom pogledu - bi
raju vreme akcije, cilj dejstva, nain dejstva, koliini snaga i sredstava
koje e upotrebiti, as poetka i zavretka boja i sve drugo. U poetku
se koordinacija svih akcija vri u okviru odreda, a kasnije sve ee
u okviru podruja, naroito za akcije na granicama odreda ili oko
neke vane komunikacije na kome dejstvuju i pokretne jedinice (bataljoni i brigade). Objedinjavanje dejstva poinje da prelazi okvire
podruja i vre ga vii tabovi u irim okvirima.
Kada tab radi na osnovu iroko postavljene direktive i kad ne
mora da se opredeljuje pod pritiskom neprijateljevih ofanzivnih pod
uhvata, on e na osnovu opte procene situacije na svome sektoru da
pristupi izboru najkorisnije borbene akcije, koju bi mogao da izvri
bilo upotrebom cele svoje jedinice, bilo angaovanjem njenog veeg
dela. Mada e komandant najee biti u siluaciji da samoinicijativ
no odluuje u pogledu izbora cilja dejstva, gotovo nikad nee izvriti
konaan izbor akcije bez prethodnog savetovanja sa lanovima svog
taba, a esto i potinjenih stareina. im tab izvri izbor borbene
akcije, ponekad u toku rada na tom izboru kad za to postoje vremen
ske i druge mogunosti, stareine potinjenih jedinica bie pojedi
nano ili na zajednikom sastanku konsultovane o nainu izvrenja
izabrane akcije. U partizanskim uslovima nii tabovi esto e biti u
stanju da viem tabu ukau ne samo na mogunosti korisnog angaovanja svoje jedinice nego e moi da daju i sasvim konkretne predloge za brzi i energinu upotrebu svih raspoloivih snaga na sektoru
gde se pojave povoljni uslovi za dejstvo.
Komandovanje u okviru jedne borbene akcije koju tab izabere
obuhvata poslove pripreme, organizacije, izvoenja i eksploatacije
borbe ili boja. Pripreme se vre u materijalnom, operativnom i po
litikom pogledu, a izvode se uporedo, brzo i briljivo. Organizacija
boja ogleda se u borbenoj zapovesti, koja se najee izdaje usmeno,
ali kad je jedinica vea od bataljona, a borbena radnja sloena, dobro
je zapovest dati u pisanoj formi. Najsloenije je, ali esto i najvanije,
88

komandovanje u toku borbe ili boja. Ono je kod jedinica veih od

eta usko vezano sa dobrim radom i umenim korienjem sredstava
za vezu. U toku NOR-a komandovanje je ponekad zatajivalo upravo
u ovoj fazi, u prvom redu zbog oskudnih sredstava za vezu, brzine iz
voenja borbenih dejstava i nedostatka rezervi. Potpuna i planska
esploatacija uspeno zavrene borbe ili boja ili izvlaenje iz borbe
(boja) koja se nepovoljno razvijala, pa je postojala opasnost da se za
vri porazom, mogue je samo ako komandir (komandant) ima mo
gunosti i sposobnosti da prati razvoj borbenih dejstava i utie na
njih do kraja.
Komandovanje jedinicom koja se bori u sastavu vie jedinice,
dok ona dejstvuje uskupno, odlikuje se preciznijim i detaljnijim po
stavljanjem zadataka u toku borbe (boja). Svakoj jedinici odreuje se
objekat dejstva, pravac nastupanja ili odstupanja, poloaji sa kojih
napada ili se brani, poetak i nain dejstva, oblik manevra, nain sadejstva s drugim delovima jedinice i druge pojedinosti. Dobro je pru
iti priliku svakoj jedinici da povremeno dejstvuje samostalno da bi
se u teim situacijama umela sama snai.
Za uspeno rukovoenje i komandovanje jedinicama na PZT, u
tekim i sloenim uslovima partizanskog ratovanja, izuzetno je vano
imati odgovarajui stareinski kadar. Istorija svih partizanskih rato
va to kategoriki potvruje. Isto tako u svakom partizanskom ratu
vaie ubudue, kao to je to bilo i u ranijim, pravilo da se partizanski
stareinski kadar stvara i obnavlja u toku same borbe. Priroda te bor
be je takva da najsurovijom otrinom stalno proverava sposobnost,
hrabrost, snalaljivost i druge kvalitete svakog pojedinca. Dok u ve
likoj masi jedinica na frontu slabosti pojedinaca mogu biti zaklonje
ne uspenim radom i hrabrou drugih ili radom u jedinicama i ta
bovima, gde su manje izloeni iskuenjima i tekoama, dotle u par
tizanskim jedinicama takvog zaklanjanja ne moe biti, bar ne u veoj
meri. Kritinih situacija ima dovoljno da bi temeljito bile ispitane
vrednosti svakog stareine i borca. Biti dobar stareina partizanske
jedinice nije isto to i biti dobar stareina neke jedinice na frontu. Do
bar stareina u jedinicama na frontu ne mora se uvek dobro snai u
partizanskim uslovima i obratno. Neophodnost postojanja specifi
nih kvaliteta koje mora da poseduje stareina partizanske jedinice
bilo je uoeno jo davno. Ve u prvim radovima naih vojnih pisaca
iz sredine XIX veka, osobine dobrog partizanskog stareine isticane
su na sledei nain:
Partizanski stareina mora biti hrabar, snalaljiv, staloen, pri
bran u svakoj situaciji a naroito u tekim situacijama, kakve su na
primer pri povlaenju i izvlaenju iz okruenja. On mora dobro po
znavati svoje borce i svojim primerom pokazivati im odvanost i oda
nost. Svojim umenim rukovoenjem on mora stei neogranieno
poverenje, a svojim brinim odnosom ljubav i odanost. On mora biti
telesno zdrav i izdrljiv. Mora da poseduje vojno znanje, da ume da
89

se slui kartom, da poznaje taktiku neprijatelja. Opasno je za jedinicu

ako je on sklon bilo kome poroku, pristrasan, kolebljiv i nesposo
ban.28)
Na NOR pokazao je u punoj meri znaaj dobrog izbora stareina. Pored osobina koje su i ranije bile potrebne partizanskom stareini, nove okolnosti u njemu traile su jo i posebne politike kvali
tete. U sloenoj politikoj situaciji i u uslovima zaotrenih nacional
nih suprotnosti, dobar stareina morao je, pored patriotizma, hrab
rosti i dobrih karakternih osobina, da ima i jasnu predstavu o poli
tikom smislu borbe, da bude ideoloki izgraen i napredan, da mu
patriotizam ima ire jugoslovenske okvire, te da lako shvata presud
ni znaaj zajednike bratske borbe za slobodu svih jugoslovenskih
naroda i narodnosti. Takvi rukovodioci nicali su iz redova radnika,
seljaka i narodne inteligencije. Uivali su veliki ugled i poverenje na
roda i boraca. Oni su bili odani narodnoj stvari, nepokolebljivi u svo
joj vernosti narodu i svom vojno-politikom rukovodstvu. Oni su bili
vaspitani na platformi i kvalitetima koje je stvorila Komunistika
partija. Rukovodioci u NOR-u imali su vrst moralno-politiki oslo
nac u Partiji i neprekidnu pomo, pa je tako otklanjana opasnost od
raznih zastranjivanja i izopaenja do kojih moe da dovede iroka
vlast i samostalnost rukovoenja u partizanskim uslovima. Zbog po
rekla iz preteno siromanih - potinjenih slojeva oni su bili veinom
bez ireg opteg obrazovanja, a i vojno znanje nije im u poetku bilo
veliko. O partizanskoj taktici deo niih stareina nije znao mnogo,
sem da su se hajduci vekovima tim nainom borbe iz planine uspe
no svetili tuinu, daje narodna buna kao velika snaga opevana u pesmama i da Komunistika partija, koja se bori za pravdu i kojoj se
moe verovati, poziva na takvu borbu. Zato su taktika uputstva koja
je jedinicama slao Vrhovni tab NOV i POJ bila vrlo korisna.
Struno znanje stareina sistematski je podizano ve od poetka
rata. Zato je sluila samo ratna praksa (analiza akcija) i razni kursevi
za stareine. Pri Vrhovnom a kasnije i pri glavnim tabovima radile
su oficirske kole, gdje je na duim kursevima obraivana partizan
ska taktika i drugi vani predmeti potrebni za rukovoenje.
Moralni lik partizanskog stareine treba da bude takav i u even
tualnom optenarodnom odbrambenom ratu. Nema sumnje da bis
mo u strunom pogledu raspolagali mnogo obrazovanijim kadrom
nego 1941-1945. i da bi taj kadar imao dragocena iskustva iz NOR-a.
Ono to je najvrednije iz tih iskustava nisu ni organizacija ni taktika
nego upravo oni duboko ljudski, bratski, drugarski a ujedno i pravi
vojniki odnosi izmeu stareina i boraca. Odnos izmeu stareina
i boraca u partizanskim jedinicama odlikuje se savrenim poverenjem i razumevanjem zasnovanim na svesti o zajednikim ciljevima
28)
Matija Ban: Pravila o etnikoj vojni, Beograd 1848. (Banje izraze partizan
ski, gerilski i etniki upotrebljavao naizmenino kao sinonime.

90

i interesima. Pokuaj zamene takvih odnosa nametanjem pokornosti

brzo dovodi do toga da jedinica gubi vitalnost, doivljava unutranje
krize, pasivizira se i trpi neuspehe u borbi, a ako se to na vreme ne
otkloni dolazi i do kolebanja i dezerterstva. Stanje poverenja i savesnosti u vrenju svoje dunosti kod potinjenih, dobar i umean par
tizanski stareina lako pretvara u stanje onih spoljanih urednih voj
nikih odnosa koji se nazivaju formalnom disciplinom i koji olak
avaju rukovoenje i komandovanje. Zato su u dobroj partizanskoj
jedinici na prvi pogled oigledni disciplinovani, a ujedno i srdani
drugarski odnosi, spremnost na izvrenje svakog zadatka a, s druge
strane, jako istaknuta briga za ljude i briga da se jedinica sauva od
gubitaka i tegoba koliko god je to mogue u tekim uslovima parti
zanski borbi.
Tito je stalno ukazivao na obavezu stareina da svoje jedinice u
vaju od nepotrebnih gubitaka. U naem oslobodilakom ratu najve
u dragocenost predstavljaju nai borci-ratnici. Njima se ima poklo
niti glavna i prvenstvena panja i u borbi i van borbe. To je prva i os
novna dunost svih stareina u naoj vojsci. Izvravati zadatke u
potpunosti i sa najmanje rtava - u tome se i sastoji vetina komandovanja i voenja trupa u ratu.29)
Na sistem ONO prua velike mogunosti da se za eventualni bu
dui partizanski oblik oruane borbe pripremi takav stareinski ka
dar koji e po moralno-politikim kvalitetima biti ravan onom iz
NOR-a, a u vojnostrunom pogledu pripremljen i vebama osposob
ljen u toj meri da e se s pouzdanjem odmah hvatati u kotac sa ag
resorom, struno lomei osetljive delove njegovog ratnog stroja na
PZT. Svakodnevna praksa pokazuje da se u TO uspeno stvara upra
vo takav stareinski kadar i boraki sastav spreman da nastavi slavne
tradicije naih partizana iz NOR-a. Taj stareinski kadar bie zadojen
jedinstvenom politikom i ratnom doktrinom koja e omoguiti us
peno rukovoenje i komandovanje u uslovima iroke decentraliza
cije.
Jedinstvo ratne doktrine sastoji se u jedinstvenom shvatanju i
primeni operativno-taktikih naela, a postie se vojnim i politikim
obrazovanjem OS za vreme mira u kolama i na vebama. Ako sta
reina zna kako treba da procenjuje borbene situacije i kakve odluke
na osnovu tih procena treba da donese, onda e i u sluaju da ne do
bije nareenje postupiti priblino onako kako bi glasilo izostalo na
reenje. To je posebno vano kada jedinica deluje u sastavu vee gru
pacije, pa svojim postupkom znatno utie na poloaj suseda i uspe
no sadejstvo sa njima. Pretpostavljeni komandant moi e i u sluaju
privremeno prekinute veze priblino da oceni kakvu je odluku doneo njegov potinjeni u datoj situaciji, pa e lake uspostaviti sa njim
vezu i pruiti mu pomo.
29)
nik, maj 1980.

Nareenje o nainu izvoenja borbenih dejstava (Biha, 8.1 1943), Vojni glas

91

Stareine svih jedinica koje dejstvuju na PZT, bile one partizan

ske (teritorijalne) ili iz sastava fronta, dune su da tesno sarauju sa
drutveno-politikim organima i organizacijama, ne samo radi pita
nja zatite, snabdevanja i zbrinjavanja, nego i pri donoenju taktikih
i operativnih odluka koje su od irokog drutvenog interesa.
Opti uslovi u kojima se vode partizanske borbe pruaju mogu
nost za vrlo efikasnu obavetajnu delatnost, pa su stareine i tabovi
duni da ove mogunosti neprekidno i u potpunosti iskoriavaju. S
druge strane, i mogunost agresorovih snaga da partizanskoj jedinici
stvaraju iznenaenja vee su nego u drugim oblicima oruane borbe,
zato to su im pogodnosti primene svih vrsta izvianja, kao i izbora
pravca, vrste i vremena napada, vrlo velike. To partizanskim koman
dama namee obavezu stalnog motrenja neprijatelja i stalnu sprem
nost da izbegnu i spree iznenaenje. Partizanski stareina ija jedi
nica je iznenaena, ne pridrava se naela obaveze primeme stalnog
borbenog obezbeenja i zato treba da snosi odgovornost.
Stareine su odgovorne za solidnu organizaciju sistema veza, jer
je bez njih rukovoenje i komandovanje paralisano. Naroito su va
ne radio-veze na veim odstojanjima i kurirske na kraim. Sve mere
tajnosti radio-saobraaja (ifra, kod, signali) moraju se uvek primenjivati i potovati.

92

Partizanska taktika u napadu

SVOJSTVA NAPADA PARTIZANSKIH JEDINICA I IZBOR

OBJEKTA ZA NAPAD
Ofanzivnost je osnovno svojstvo partizanskih dejstava. Ceo par
tizanski rat vodi se u obliku optenarodne ofanzive protiv agresoro
vih snaga na PZT. Ova strategijska ofanziva izvodi se, naravno, druk
ije nego ona u uslovima frontalnog rata. Ona ne traje nekoliko dana
ili nedelja, ve mesecima i godinama, do kraja rata. Njen objekat je
celokupan agresorov stroj, a cilj da konano slomi neprijatelja. Raz
bijena je na hiljade taktikih napada najraznovrsnijeg oblika i obima.
Napad se moe vriti po nareenju vieg taba ili na inicijativu
jedinice koja ga izvodi. iroka inicijativa je i u prvom sluaju obavez
na, ali ne sme izai iz okvira optih planova vieg taba toliko da
ugrozi ispunjenje tih planova.
Partizanski napadi pripremaju se i organizuju obino u uslovima
nepostojanja neposrednog borbenog dodira s neprijateljskim jedini
cama. Za pripreme uglavnom ima dovoljno vremena, pa se one u
obavetajnom, materijalnom i svakom drugom pogledu mogu solid
no izvriti. Sama organizacija i izvrenje napada izvode se brzo i ener
gino. Povoljna situacija za napad za koju se pretpostavlja da nee
dugo potrajati, mora biti brzo iskoriena, a neposredne pripreme
mogu biti izvrene i u toku pokreta jedinica ka objektu napada. Go
tovo uvek bie moguno da stareina jedinice, uz put, usmeno objas
ni niim stareinama zamisao manevra u napadu i da na njihove
eventualne usmene predloge unese u plan ispravke.
U napad se esto prelazi neposredno iz mara, koji ponekad traje
vie asova, bez zadravanja na polaznom poloaju za napad i bez saekivanja da.svaki deo borbenog poretka bude spreman za napad.
Napad se izvodi u jednom ealonu iza koga moe da se na najosetljivijem pravcu postavi manja rezerva, spremna da bude upotrebljena ve u prvom asu borbe. I pored brzine i energinosti napada
uvek se preduzimaju i mere obezbeenja jedinica od intervencije
neprijatelja drugim snagama (spolja), avionima, helikopterima, ten
kovima itd. Sve stareine i svi borci redovno se upoznaju ne samo si
tuacijom i zadacima nego i sa eventualnim opasnostima.
Da bi napad bio uspean mora da se osigura nadmonost nad
snagama koje e biti napadnute. Ta se nadmonost, meutim, esto
nee ispoljavati u veem broju boraca i vatrenih sredstava, ve u korienju iznenaenja i primeni smelog i efikasnog manevra za koji su
sposobne partizanske jedinice.
93

Oblik manevra u napadu zavisi od vrste napada, zemljita, neprijateljevog rasporeda, morala, stepena utvrenosti i mnogih dru
gih okolnosti. Ge je god mogue izbegava se frontalni napad ili se
bar ograniava obim njegove primene. Kad se primena frontalnog
napada ne moe izbei (napad na kruno utvrenog neprijatelja, protivnapad radi proboja iz okruenja) onda se taj oblik manevra dopu
njava manevrom ubacivanja i napadima iz pozadine. Boni napad
manevrom obuhvata i opkoljavanje, esto se primenjuje prilikom na
pada na otvorenom polju na izdvojenu neprijateljsku jedinicu, naro
ito pri napadu iz zasede. Napad iz obilaska primenjuje se naroito
u poetnoj fazi neprijateljske ofanzive, kao i u okviru veih partizan
ski protivofanziva. U toku izvoenja napada moe se, po potrebi, sva
ki oblik zamiljenog manevra izmeniti i prilagoditi stvorenoj situaci
ji, bilo naknadnim nareenjem, bilo inicijativom izvrioca.
Partizanske jedinice najee napadaju s bliskih odstojanja izne
nadnim kratkotrajnim vatrenim udarom iz sveg raspoloivog naoru
anja, pokretom i juriom. Nadmo ostvarena na mestu koncentri
nog udara brzo i smelo iskoriavaju za proirenje uspeha, kao i za
postizanje potpune pobede. Ako se u toku napada pokae daje nep
rijatelj jai nego to se pretpostavljalo ili daje neki drugi element si
tuacije bio pogreno predstavljen, odnosno da se izmenio u toku na
pada, ili da se brz i odluan uspeh ne moe postii, stareina koji ru
kovodi napadom donee bez oklevanja odluku u prekidu napada i
izvlaenju jedinica ispod udara neprijatelja. U sloenom agresoro
vom ratnom stroju uvek e se nai drugo mesto na kome se moe po
stii uspeh bez tekih rtava. Samo kada je likvidacija napadnutog
uporita izuzetno vana, a postoje realni izgledi da e se posle due
borbe postii uspeh i kad nije u izgledu brza i snana neprijateljska
intervencija drugim snagama, napad e biti produen do ostvarenja
uspeha.
Napadi se izvode najee nou. Izuzetak ine napadi iz zasede,
koji se izvode preteno po danu. Partizanske napade i protivnapade
odlikuje snalaljivost na zemljitu, jednostavnost manevra i odlu
nost. Na brojno slabijeg, demoralisanog, za borbu nepripremljenog,
ili na neutvrenog neprijatelja na otvorenom polju, napad se moe
uspeno izvesti u svako doba dana, pogotovo to se agresor tako pri
siljava na stalnu budnost i neprekidno oekivanje napada, pa se time
fiziki i psihiki iznurava i zamara.
Partizanski napadi su efikasniji od napada agresorovih snaga. To
nije posledica samo boljeg kvaliteta partizanskih jedinica nego i optih uslova u kojima se napadi pripremaju i izvode. Pripremljeni u taj
nosti, a izvedeni brzo i energino na objekt o kome su prikupljeni svi
vani podaci, partizanskim napadima se normalno postie iznenae
nje. Oni udaraju tako rei nasigurno. S druge strane, agresor je mno
go manje u mogunosti da postigne iznenaenje, pa esto napada na
pripremljenu odbranu ili sam napad usmerava naprazno.
94

Opti objekt partizanskih napada - neprijateljske ustanove, snage

i sredstva na privremeno zaposednutoj teritoriji - moe se ralaniti
na veliki broj sastavnih delova, koje je potrebno planski unitavati.
Opta ofanziva partizanskih snaga ne razvija se stihijski i ne udara na
sve to joj se nae na putu, ve sistematski i struno razara sloenu
mainu agresorovog ratnog stroja.
To razaranje partizanska jedinica poinje od asa kada se nala
u taktikoj ili operativnoj pozadini agresorovog fronta. U prvoj fazi
prvenstveno je usmereno na one elemente agresorovog borbenog
poretka ijim se naruavanjem najefikasnije pridonosi uspeh borbe
naih snaga na frontu. Ometa se i usporava manevar agresorovih sna
ga, prekidaju im se veze, nanose gubici, unosi zabuna i nesigurnost,
paralie rad njegove pozadine itd. U toj fazi izbor objekta za napad,
ako nije unapred izriito ili orijentaciono odreen iz vieg taba,
mora biti brz, jer se taktiki uslovi za izvrenje brzo menjaju.
Kada se front udalji, pa se partizanska jedinica nae u strategij
skoj pozadini agresorovog fronta, objekat za napad moe da se bira
bez urbe, sistematino i na osnovu temeljitije procene. U obzir do
lazi spreavanje svakog pokuaja uspostavljanja institucija okupator
ske uprave, brza likvidacija eventualnih elemenata pete kolone, uni
tavanje neprijateljevih sredstava veze, onesposobljavanje i unitava
nje komunikacija i saobraajnih objekata, unitavanje ili zaplenjivanje neprijateljskih skladita i onesposobljavanje preduzea i fabrika
koji rade za neprijatelja, unitavanje neprijateljskih tabova i ive sile
na otvorenom polju ili u utvrenim garnizonima i logorima.
Od vie objekata bira se jedan, imajui u vidu da treba napadati
najosetljivija i najslabija mesta agresora. Izbor se vri na osnovu procene znaaja svakog pojedinog objekta i uslova koji utiu na uspeh
napada. U partizanskim uslovima svaka akcija, pored vojnog znaaja,
moe da ima i neposredni politiki, a esto i ekonomski znaaj.
Objekat za napad bira komanda jedinice koja deluje na osnovu
dobijene ire direktive za dejstvo na odreenoj teritoriji. Meutim,
ponekad i takvoj jedinici moe da bude izriito nareeno iz vieg ta
ba, koji je izvrio izbor na osnovu ireg kriterijuma, na koji objekat
da usmeri napad. Komandi jedinice moe i u tom sluaju biti ostav
ljen odreen vremenski i prostorni okvir unutar koga e ona izvriti
izbor vremena i naina izvrenja napada na osnovu celovite procene.
Prilikom ocene pogodnosti za napad na neki objekat uzimaju se
u obzir, u veoj ili manjoj meri, prema situaciji, sjedne strane takti
ke pogodnosti za uspeh napada, a s druge znaaj tog objekta. Tamo
gde se moe brzo i bez velikih rtava postii neki znaajan uspeh, po
trebno je to iskoristiti. Proputanje takve prilike moglo bi da bude
opravdano jedino potrebom da se zbog postizanja relativno malog
uspeha ne kompromituje izvoenje neke planirane i znaajnije akci
je. Ali, u osnovi se treba drati pravila daje bolje izvriti vei broj ma
95

njih akcija u kojima je uspeh siguran, nego manji broj veih akcija u
kojima se mogu oekivati vei gubici, a uspeh je manje siguran.
Objekti za napad mogu biti lokalnog, ireg taktikog i operativ
nog znaaja. U objekte lokalnog znaaja spadaju manje okupatorske
posade isturene prema slobodnoj teritoriji, telefonske linije za lokal
ne veze, manje znaajni saobraajni objekti na putevima kojima se
okupator slui za snabdevanje svojih garnizona, ciljevi koji mogu biti
napadnuti iz manjih zaseda i slino.
iri taktiki znaaj imaju napadi na vee jedinice (ete, itd.), na
padi iz veih kombinovanih zaseda, prepadi na garnizone u veim na
seljima, napadi na elemente raketnih jedinica, aerodrome i heliodrome, elektronske instalacije, prepadi na vane centre veze i manje
tabove.
Objekat operativnog znaaja moe biti krupna diverzija na ma
gistralama koje spajaju vane centre ili vode prema frontu, unitenje
nekog vieg taba, vezivanje za svoj teren neke krupne jedinice koja
bi uzela uea u borbi na frontu ili u protivpartizanskoj operaciji ofanzivi.
Nekada napad nema za cilj neposredno ostvarenje konanog uspeha, ve samo stvaranje pogodne taktike situacije za kasnije dejstvo. Takav napad moe da ima za cilj, na primer, izazivanje neprija
telja na postupak koji odgovara naim planovima, stvaranje pogre
ne predstave o naim namerama, ili da se napadom doe do potreb
nih podataka o neprijatelju.
Prilikom planiranja napada kom je cilj da se agresoru, pored
unitavanje njegove ive sile, nanesu materijalni gubici zaplenom ili
unitavanjem ratnog materijala, sredstava veze i saobraajnih obje
kata, potrebno je odrediti koji deo zadatka je prioritetan. esto je naj
vanije da se iva sila privremeno neutralie, dok se ne obavi najva
niji deo zadatka. Za takvu akciju vano je da jedinica koja je izvodi
bude ojaana strunom diverzantskom grupom i daje obezbeenju
uspenog izvrenja njenog dela zadatka prilagoen ceo plan napada.
Akcije ekonomskog znaaja mogu proizvesti dejstvo u dva smera.
To mogu biti snabdevake akcije ili akcije nanoenja ekonomske te
te neprijatelju. Prve su one kojima je osnovni cilj da se doe do plena,
a druge kojima se nanosi teta neprijatelju, ne samo zaplenom ve i
unitavanjem materijalnih sredstava. U ekonomske akcije spadaju i
one kojima je cilj da se zatiti imovima naroda od pljake, da se zatiti
letina, da se sprei eksploatacija rudnih i drugih bogatstava zemlje.
Ruenje saobraajnih objekata moe delom biti usmereno i na posti
zanje ovih ekonomskih ciljeva.
Akcije od preteno politikog i humanitarnog znaaja vrlo su raz
nolike, jer se cilj moe postii neposredno i posredni. Tako akcije usmerene na zatitu narodne vlasti i naroda imaju neposredni politiki
znaaj. Tu spadaju akcije za osloboenje interniraca i zarobljenika,
akcije za obezbeenje ranjenika, naroda u zbegovima i slino. Druge
96

akcije usmerene protiv odreenih objekata mogu imati za cilj da po

sredno ispoljavanjem nae snage i gotovosti za borbu, podignu moral
stanovnitva, podstaknu ga na borbu, otpor i tako proire osnovicu
partizanskog rata. Nekad je akcija usmerena na to da se njenim uspehom ojaa moral same jedinice koja akciju izvodi. U tom sluaju
je neophodno taj uspeh dobro obezbediti. Politikog su karaktera i
one borbene akcije koje su delom usmerene na ruenje morala ag
resorovih jedinica i na unitavanje i dekurairanje njegovih eventual
nih saradnika.
DIVERZANTSKE AKCIJE
Diverzantska akcija je ofanzivna, iznenadna i brzo izvedena bor
bena akcija koju izvode posebno obuene (obino ininjerijske) jedi
nice, same ili uz podrku drugih snaga u napadu na izabrani objekat
u neprijateljskoj pozadini radi njegovog izbacivanja iz upotrebe. Sva
ka partizanska borba, boj ili operacija moe u svom sadraju da ima
i vrenje odreenih diverzija, ali diverzantskom akcijom nazivamo
samo one kojima je osnovni cilj da se borbom postigne odabrani di
verzantski uinak.
Diverzije su bile u prolosti, a ostale su i u savremenim partizan
skim borbama, vrlo vaan i iroko primenjivan vid borbenih dejstava
i otpora protiv agresorove ive sile i materijalnih sredstava koja mu
slue za borbu.
Kolike razmere moe da uzme ruenje saobraajnih objekata i
sredstava moe da se vidi iz primera nae novije istorije. U drugom
svetskom ratu ruenje je primenjivano protiv agresorskih sila osovi
ne u pozadini svih njihovih frontova u Evropi i Aziji. esto i uspene
diverzije sovjetskih partizana protiv sistema komunikacija u Belorusiji u leto 1943. godine znatno su pridonele uspesima bjeloruskog
fronta u ofanzivnim operacijama protiv nemake grupe armija Cen
tar.30* Diverzantska dejstva bila su masovno i vrlo uspeno vrena u
naem NOR-u, u okupiranom delu Kine, a pri kraju rata i u zemljama
zapadne Evrope. I u partizanskim ratovima, posle drugog svetskog
rata, naroito u Aliru i Vijetnamu, diverzantska dejstva primenjivana su vrlo uspeno.
U naoj zemlji u toku rata ruenja na eleznikim prugama i putevima izvrena su na vie hiljada mesta. Ve od 1942. godine neke
pruge (kao na primer, Ogulin - Split, Karlovac - Sisak) bile su potpu
no onesposobljene i naputene. Uniteno i oteeno je 1.280 lokomo
tiva, 682 oklopnih, te 14.000 putnikih i teretnih vagona. Porueno je
preko 1.000 mostova. Na cestama je uniteno vie desetina motornih
vozila. Gotovo svi mostovi na eleznikim prugama i putevima, bili
30)
ral br. 7/1957.

Krehnut Kreidel: Partizanske borbe u srednjoj Rusiji, Revue Militaire Gene

7 Partizanska taktika

97

su pod stalnim udarom diverzanata. Od vanih privrednih objekata

unitena su ili oteena 104 rudnika, 158 raznih fabrika, 114 skladita
i stotine drugih industrijskih pogona koje je koristio agresor.
U naoj ratnoj doktrini i strategiji oruane borbe diverzantska
dejstva zauzimaju izuzetno vano mesto. Koristei iskustva iz NOR-a
i drugih partizanskih ratova, dananje vee mogunosti za organiza
cijske i materijalne pripreme, kao i savrenija sredstva za diverzant
ska borbena dejstva - moemo oekivati da bi ovaj oblik borbe bio
jo masovniji, a rezultati jo porazniji za agresora na PZT. Sve jedinice
naih oruanih snaga, a naroito jedinice TO, bie pripremljeni za os
novne naine upotrebe minsko-eksplozivnih sredstava (MES). Svaki
graanin, kao potencijalni uesnik u borbi i otporu na PZT treba da
bude osposobljen bar za one diverzanstke akcije za koje nije potreb
na posebna strunost. Specijalizovane diverzantske jedinice u sasta
vu JNA i TO bie koriene za izvravanje sloenih diverzantskih ak
cija i kao jezgro oko kojeg e se, po potrebi, formirati improvizovane
grupe sastavljene od boraca i stanovnitva na privremeno zaposednutoj teritoriji.
Eventualni agresor imae u vidu nau spretnost za ovaj oblik
borbe, pa e sprovoditi obimne mere zatite i borbenog obezbeenja, koristei se najsavrenijim tehnikim sredstvima, kao i odgova
rajuim obavetajnim i politiko-psiholokim merama da bi spreio
izvoenje diverzantskih dejstava. Zbog toga se diverzantska dejstva
moraju dobro pripremiti, izvoditi najveom brzinom, iznenadno, sa
moinicijativno, smelo i odvano. esto e biti omoguavana prepa
dom ili napadom na obezbeenje objekata, a od brze intervencije
drugih agresorovih snaga osiguravana zasedom.
Obim dejstava u diverzantskoj akciji moe da se meri veliinom
tete koja se njome nanosi neprijatelju i koliinom vlastitih snaga
koje su za to upotrebljene. Diverzije koje izvode pojedinci ili male
grupe mogu neprijatelju naneti znatnu tetu na objektima koji nisu
zatieni posebnim i stalnim obezbeenjem. Ona se izvode obino
bez borbe, miniranjem, paljenjem ili mehanikim oteenjima.
Kada se diverzija izvodi protiv objekta koji je zatien obezbee
njem, a obino i dobro utvren, potrebno je prethodno borbom sa
vladati obezbeenje, a zatim pristupiti unitavanju ili onesposobljavanju objekta. Obezbeenje savlauje taktika (a nekad i operativna)
borbena jedinica, a unitavanje ili onesposobljavanje objekata oba
vljaju diverzanti odgovarajue strunosti. Odluku o tome do koje
mere treba da bude uniten ili onesposobljen za korienje objekat
koji ne slui samo agresoru nego i stanovnitvu, treba da donesu od
govarajui organi DPZ, kako se vlastita dobra ne bi unitavala ako
nije neophodno.
Uspene diverzantske akcije mogu da imaju veliki vojni i psiho
loki uinak, pa ih je potrebno to masovnije primenjivati. One unose
nesigurnost u redove neprijateljevih snaga i prisiljavaju agresora da
98

sve objekte koji mu slue stalno osigurava i tako razvlai i usitnjava

svoje snage. U narodu na PZT diverzantske akcije diu moral i sprem
nost na otpor, jer oigledno pokazuju kako je agresorov sistem ne
siguran i ranjiv.
Diverzije mogu biti raznovrsne s obzirom na obilje objekata pode
snih za diverzije, pa je nuno izvriti pravi izbor. Mada unitavanju
ive sile agresora treba pridavati vanost, osnovni cilj diverzije bie
unitenje ili iskljuenje iz upotrebe objekata infrastrukture (komu
nikacije, energetika, veze), industrijskog postrojenja, skladita gori
va, ureaja ekstraktne industrije (rudnici, izvori nafte i si.), agresoro
ve i kvislinke ustanove, KM i slino.
Na izbor objekta diverzantske akcije u kombinovanom obliku
oruane borbe uticae, u prvom redu, potreba da se diverzijama u
taktikoj i operativnoj pozadini agresorovog fronta pomogne uspe
no dejstvo naih jedinica na frontu. U strategijskoj pozadini agresora,
kada partizanski oblik borbe postane osnovni, izbor objekta dejstva
je slobodniji i uslovljen je optim planom partizanskih borbenih ak
tivnosti na razaranju infrastrukture, koja slui okupatorskom rei
mu, i na spreavanju iskoriavanja naih ekonomskih potencijala.
Zavisno od veliine upotrebljenih snaga i vanosti objekta napa
da, diverzije mogu da imaju taktiki, operativni ili strategijski znaaj.
Masovno i na razliitim mestima vrene diverzije taktikog znaaja,
makar i ne bile uperene na isti objekat (na primer neku vanu komu
nikaciju) u svom zbiru postiu strategijski efekat.
Diverzantska akcija koja po veliini upotrebljenih snaga za nje
no izvoenje, kao i po vanosti cilja koji se njome postie, prevazilazi
taktike okvire, poprima znaaj diverzantske operacije. Njen objekat
dejstva moe biti neka posebno vana eleznika pruga, vaan indust
rijski ili infrastrukturni objekat (veliki most, elektrina centrala, vazduhoplovna baza, pomorska luka) i slini objekti. Ako je diverzant
ska operacija uperena protiv sloenog objekta na irem prostoru sa
vie odvojenih delova (eleznika pruga, dalekovod), d^stvo jedinica
koje u njoj uestvuju ne mora biti istovremeno, ali treba da bude do
voljno sinhronizovano da bi se osiguralo vreme za eventualno pregrupisavanje, za sadejstvo i uzajamno obezbeenje od intervencije
neprijateljevih snaga spolja.
Zbog velike raznolikosti u taktikim, operativnim i drugim okol
nostima u kojima se diverzije izvode, raznoliki su i naini i tehnika
njihovog pripremanja i izvoenja.
Obim i vreme trajanja priprema za diverzantsku akciju zavisi od
vie inilaca. Dobro planirane i svestrane pripreme, koje mogu uk
ljuiti i uvebavanje pojedinih borbenih postupaka taktike i tehni
ke prirode, imaju nesumnjive koristi. Temeljite pripreme preduzimae se kada god za to bude vremena, naroito kada obavetajni
podaci o izabranom objektu i njegovom osiguranju moraju da se pro99

vere i dopune. Ponekad e biti vano da se pripreme ubrzaju kako

bi prolazna povoljna situacija za napad bila na vreme iskoriena.
Znaajne diverzije usmerene na dobro osigurani objekat naje
e trae da snage budu rasporeene u borbenom poretku koji se sa
stoji od: snaga za napad na osiguranje objekta, snaga za neposredno
izvrenje diverzije, snaga za obezbeenje od intervencije spolja, sna
ga za vatrenu podrku i rezerve. Prva dva elementa uvek su neophod
na, dok ostala tri mogu biti svedena na minimum ili nadometena ne
kom drugom aktivnou u blizini mesta diverzije.
Snage za napad na osiguranje objekta mogu svoj deo zadatka da
izvre bilo potpunom likvidacijom odbrane bilo njenom neutraliza
cijom u tolikoj meri da rad diverzanata bude omoguen i zatien za
vreme prilaska postrojenju, ili prilikom izvrenja planiranog ruenja
i povlaenja na polazne poloaje. Vatrena podrka ostvaruje se u po
etku akcije vatrenim prepadom na osiguranje objekta kao i dejstvom po samom objektu kada gaje i na taj nain mogue otetiti ili
unititi. Za i^reme daljeg toka akcije vatrenom podrkom se moe
olakati borba na obezbeenjima i pri povlaenju snaga posle zavr
enog glavnog zadatka akcije. Rezerva moe da se upotrebi na sva
kom kritinom mestu borbe, kao i za pomo u radu pozadinskih or
gana (evakuacija plena, zarobljenika, ranjenika itd.). Komandno mes
to bie u sredini borbenog poretka ili neposredno u jedinici koja vri
napad na osiguranje objekta. Neprekidno i brzo funkcionisanje veza
mora biti osigurano svim elementima borbenog poretka, a posebno
sa diverzantskom grupom koja e se esto sluiti ugovorenim signa
lima.
Saobraajni objekti i sredstva za PZT svakako su najbrojniji i naj
zahvalniji ciljevi partizanskih i diverzantskih dejstava. Upravljati i ko
ristiti PZT kao organizovanu pozadinu fronta ili kao izvor materijal
nih dobara potrebnih za rat, nemogue je bez korienja gustog sis
tema veza i komunikacija, koji kao mrea pokriva teritoriju.
Cilj napada na saobraajni objekt je da se ono uniti ili onespo
sobi za upotrebu. Sam napad na objekt esto se sastoji iz dva dela.
Prvi, taktiki deo ini napad na osiguranje objekta, a drugi tehniki
deo sadri samu radnju ruenja. Prvi deo zadatka obavljaju odreene
borake snage, dok se drugi poverava ininjerijskoj jedinici. esto e
se za obina prekopavanja i barikadna zapreavanja upotrebiti sta
novnitvo.
Saobraajni objekti se razaraju do odreene, korisne mere, ima
jui u vidu da e posle osloboenja zemlje sve morati da se obnavlja,
a efekat deliminog oteenja esto je za spreavanje saobraaja ra
van punom razaranju. Zbog toga vii partizanski tabovi odreuju
stepen razaranja saobraajnih objekata za svaki pojedini rejon. Ru
enje komunikacija aktuelno je gotovo za sve vreme rata, jer agreso
ru priinjava tekoe, ali u pojedinim etapama borbe ono postaje na
roito vano i korisno. Takve etape poveane vanosti komunikacija
100

nastaju u vreme kada okupator vri pregrupisavanje svojih snaga,

bilo zbog potreba fronta, bilo zbog pripremanja i sprovoenja protivpartizanskih ofanziva.
Plan ruenja saobraajnog sistema na PZT obuhvata ne samo ru
enje saobraajnih objekata ve i unitavanje saobraajnih sredstava
eleznikog, automobilskog, avionskog i plovnog parka. Zeleznike
pruge bez vagona i lokomotiva, putevi bez automobila, aerodromi
bez aviona, kanali, reke i pomorske luke bez brodova mrtvi su i bezvredni. Napad na elezniki park vri se uporedo sa napadom na pru
gu i objekte na pruzi na taj nain to se miniranje tih objekata vri
u asu nailaska kompozicija. Izbaena iz ina, kompozicija moe biti
unitena na razne naine. Uobiajeno je spaljivanje, ali se lokomotiva
moe otetiti i kada se u kotao ili motor ubaci mina ili jaka bomba.
Diverzanti moraju biti struno osposobljeni za unitavanje svih
vrsta maina i motora. Kada je napad na saobraajno sredstvo sra
unat na unitavanje ealona, onda je i nain dejstva podreen tom
cilju.
Kada diverzantska jedinica ima mogunosti da se objektu akcije
priblii neprimetno bez borbe i otkrivanja, a sama akcija moe brzo
da se izvede, ona e dejstvovati sama ili sa manjim obezbeenjem po
vlaenja u izabranom pravcu. Dobro uvebani diverzanti nastoje da
svaku novu diverziju izvedu na nov nain, tako da neprijatelj koji je
naviknut na ranije postupke, bude iznenaen novim nainom dej
stva. Istovremeno izvoenje diverzija na vie objekata zbunjuje i
obeshrabruje neprijatelja, jer ne zna na koju stranu pre da intervenie. Planske, sistematske i neprekidne diverzije, usklaene sa optim planom viih tabova TO i rukovodstva DPZ, donee sigurno do
bre rezultate i podii volju za sve ei otpor agresoru na privremeno
zaposednutoj teritoriji.
PREPADI
Prepad je oblik napada koji karakterie iznenadnost, brzina dej
stva i kratkoa trajanja. Ogranien je po snazi, prostoru i vremenu,
a po cilju dejstva moe biti samostalna akcija ili uvod u dui napad
istim ili jaim snagama. Poto je iznenaenje osnovni uslov za uspeh
prepada, najee se izvodi nou ili u loim dnevnim atmosferskim
uslovima, ali i u svako drugo doba kada pokrivenost ili ispresecanost
zemljita olakava prikriveno pribliavanje objektu napada. Obino
traje koliko i uinak ostvarenog iznenaenja, posle ega se ili zavr
ava brzim prekidom i povlaenjem da bi se izbegla intervencija ja
ih snaga agresora, ili prerasta u redovan napad. Za uspeh prepada
nije potrebno osigurati brojnu niti vatrenu nadmo nad neprijate
ljem. Vano je da se brzim i snanim udarom ostvari postavljeni og
ranieni cilj, nanesu agresoru gubici, onemogui mu se odmor, doe
do zarobljenika i obavetajnih podataka, postigne odreeni politi
101

ki ili ekonomski efekat i si. Dobro izvedeni prepad obino ne dovodi

do veih vlastitih gubitaka.
Prepad moe biti izveden u obliku vatrenog prepada sa odstoja
nja, primenom bliske borbe i kombinovano. Vatreni prepad vri se
obino na jako utvrene neprijateljeve objekte, kolone u pokretu
preko otkrivenog zemljita i zatiene oklopnim vozilima, objekte
dobro zatiene preprekama i sredstvima za detekciju. Takvi objekti
su najee aerodromi, vea KM, vei CV, baze raketnih jedinica i si.
Vri se prvenstveno artiljerijom, minobacaima i bestrzajnim topo
vima, a delimino i iz automatskog streljakog naoruanja. Iskustva
iz Vijetnama pokazuju da se za vatreni prepad mogu iskoristiti orua
dometa 7 do 12 km, naroito rakete 122 i 140 mm.
Primenom bliske borbe prepad se izvodi na svakom prostoru iz
van dobro utvrenih objekata, odnosno na ciljeve u pokretu, slabije
branjene i ranjive objekte, snage na odmoru, elemente okupacionog
sistema i slino. Zbog este i iznenadne pojave neprijatelja, preduzimanje prepada trai veliku i-nicijativnost, dovitljivost i neablonizovanost. Niz sinhronizovanih prepada na irem prostoru, uz izolaciju
nekih uporita i objekata, moe imati efekat velike operacije za izba
civanje iz upotrebe vanih saobraajnica, za proirenje slobodne te
ritorije i slino.
Kombinovani nain izvoenja prepada primenjuje se kada je pre
bliskog napada potrebno brzo neutralisati sredstva podrke neprija
telja. Tako se napadaju obino oni objekti iji sistem odbrane nije jo
potpuno izgraen, pa se oslanja preteno na sredstva svoje vatrene
podrke.
Objekti na koje se najee vre prepadi su manje posade, saob
raajni objekti, manja KM i CV, manji garnizoni, saobraajni vorovi,
tabovi, agresorovi upravni centri na PZT, aerodromi i heliodromi,
ali u pogodnim uslovima mogu biti i svi drugi objekti taktikog, pa
i operativnog znaaja.
tabovi agresorovih jedinica i razne teritorijalne komande, razmeteni su, obino, u sredinom delu naselja sa jakim garnizonom.
Ovi tabovi obino se nalaze u nekoj veoj zgradi u kojoj ili pored
koje se razmeta i centar veze. Poto se oseaju sigurnim usred jakog
garnizona, a takoe i zbog prestia, zgrade u kojima su tabovi, esto
nisu utvrene i pripremljene za neposrednu odbranu ili su pripreme
izvrene samo delimino i neupadljivo. tab obezbeuje zatitna je
dinica, jaine voda ili ete. U odbrani uee uzima osoblje taba i
najblie pritapske jedinice (vezisti, vozai i ostali).
Ciljevi napada na tab i centar veze mogu biti unitenje rukovo
deeg dela taba, zaplena tabne arhive ili zarobljavanje nekog lana
taba, unitavanje centra veze (tt centra i radio-centra), zaplena do
kumenata veze itd. Tako delikatan zadatak poverava se posebno oda
branoj i briljivo pripremljenoj udarnoj grupi, bar jedan deo grupe
treba dobro da poznaje naselja u kome se izvodi akcija. Svi uesnici
102

prepada moraju do detalja biti upoznati (pomou skice) sa poloa

jem tabne zgrade, prilazima, unutranjim rasporedom, sistemom
obezbeenja i drugim podacima.
Grupa se u naselju ubacuje kriom, odjednom ili po delovima.
Delovi koji prvi budu ubaeni prikrivaju se na ugovorenim mestima
do dolaska ostalih. Izabrani stanovnici iz naselja koji su za to pripre
mljeni mogu biti upotrebljeni kao izviai i drugi aktivni uesnici na
pada. Napad moe biti izveden danju ili nou, zavisno od toga ta mu
je glavni cilj i kakvi su opti uslovi za povlaenje po zavrnom pre
padu. Od polazne take ili taaka do zgrade na koju se vri prepad
moe se ii, kada je to mogue i prevoznim sredstvima, pre samog na
pada preporuljivo je da se pokidaju telefonske veze s okolinom. U
zgradu taba, odnosno centra veze, ulazi se sa to je mogue manje
buke i zadatak se izvrava to je mogue veom brzinom. Koriste se
revolveri, bombe i runi automati. Istovremeno se moe izvesti bu
na demonstracija na drugim mestima u naselju, da bi se odvratila
panja i stvorila to vea pometnja. Pred naputanje zgrade izaziva se
njen poar unapred pripremljenim sredstvima.
Demonstrativnim napadom spolja moe se olakati izvlaenje
grupe koja je izvrila napad. Ponekad, u veem naselju, kada je u ak
ciji mala grupa, povlaenje u prvoj etapi moe biti do skrovita u sa
mom naselju. Kada je grupa jaa, ona e se, u svakom sluaju, odmah
po zavrenoj akciji probijati prema slobodnoj teritoriji pre nego to
otpone njeno organizovano gonjenje.
Aerodromi i heliodromi postaju sve ei objekt partizanskih na
pada. Njih je na PZT sve vie, jer je porast toga vida oruanih snaga
u stalnom usponu, a potreba za dekoncentracijom njihovih baza sve
vea radi umanjivanja posledica nuklearnog udara. Sem toga, vazduhoplovstvo zauzima sve znaajniju ulogu u agresorovim planovima
protiv partizanske borbe. Aktivan vid protivvazdune odbrane par
tizani najefikasnije ostvaruju unitavanjem aviona i helikoptera i nji
hovih baza na zemlji, utoliko pre to ne raspolau vlastitom lova
kom avijacijom niti imaju dovoljno protivavionskih vatrenih sred
stava.
Zavisno od optih uslova i odnosa snaga, na aerodrome i heliodrome moe se organizovati napad ili prepad. Ako se nalaze u blizini
jakog garnizona, to je est sluaj, napadi na njih treba da imaju ka
rakter snanog prepada, koji traje nekoliko asova ili jednu no, jer
bi se borba produena preko dana mogla razviti u frontalan sukob
veih razmera i nepovoljan za partizansku jedinicu.
Za dobre pripreme prepada naroito je vano detaljno poznava
nje sistema odbrane i unutranjeg rasporeda svih elemenata baze.
neprijatelj obino poklanja veliku panju neposrednom obezbeenju i budnom osmatranju prilaza k bazi, a elementi baze bie rastre
sito postavljeni zbog opasnosti od bombardovanja. Najvaniji ele
menti na koje e, prema izboru, teite prepada biti usmereno su: le103

tilice, posade na odmoru, komanda, skladita goriva, hangari, radar

ski ureaj i piste za poletanje i sletanje. Iznenaenje, kao osnovni
preduslov uspeha, bie postignuto ako se izvre briljive i skrivene
pripreme, a prepad izvri brzo i energino. im se na odreenom
pravcu izvri prodor u bazu, svaka jedinica i svaka grupa boraca pri
stupa izvrenju svog zadatka. Specijalisti za unitavanje, ruenje i pa
ljenje, pod zatitom vatre streljakih delova, izvravaju svoj deo za
datka, pa se onda prikupljaju u sredite borbenog rasporeda ili na
unapred odreeni pravac za povlaenje.
Neprijateljeve snage koje su rasporeene u krunoj odbrani
baze i u pojedinim unutranjim utvrenim takama, nisu prvenstve
ni cilj napada. Njih je dovoljno delimino unititi ili neutralisati vat
rom, da bi se omoguio prilaz onim elementima baze koji su planom
predvieni za unitenje. Ako se u blizini baze nalazi garnizon sa jakim
agresorovim snagama, njihovu intervenciju mogue je zadrati po
trebno vreme dobro postavljenim obezbeenjima, a ponekad i fingiranim napadom na njih.
Agresorove vazduhoplovne baze pogodan su cilj za vatreni pre
pad sa odstojanja. Dovoljno je samo neopaeno se pribliiti bazi na
domet raketnih bacaa, kojima raspolae partizanska jedinica, pa da
odreeni elementi baze budu uspeno uniteni. Rat u Vijetnamu pru
io je mnogo potvrda da ovakvi prepadi mogu biti vrlo efikasni.

NAPAD IZ ZASEDE
Zaseda je specifian oblik napada. To je vatreni prepad s mesta
na neprijatelja koji je u pokretu i koji zbog toga to je napadnut sna
nom vatrom u neoekivanom asu i sa neoekivanog ili manje oe
kivanog mesta ne doekuje taj napad spreman za odbranu, protivnapad ili odstupanje. Snage u zasedi imaju velika preimustva. Ona bi
raju mesto, a delimino i vreme sukoba, prve poseduju poloaj i ko
riste iznenaenje.
Zaseda je kao oblik napada primenjivana jo u davnim vreme
nima, naroito u odbrani od jaeg osvajaa, mada se njome koriste
i jai. U epohi vatrenog oruja napad iz zasede postaje efikasniji, a po
veano korienje drugih komunikacija za snabdevanje armija prua
nove pogodne ciljeve za takva dejstva. Na naem tlu hajduci, uskoci
i morlaci u borbi protiv osvajaa koristili su se zasedama - busijama.
Napoleonove osvajake armije trpele su znatne gubitke od napada iz
zaseda u paniji, Tirolu i Rusiji. Prvo slubeno uputstvo o nainu korienja zaseda izdato je austrijskoj vojsci 1847. godine. Uvoenjem
u naoruanje automatskog oruja vee preciznosti gaanja i gustine
vatre krajem prolog veka znaaj vatrenog prepada iz zasede znatno
je porastao, pa se poetkom XX veka sa njima bave taktika pravila
svih modernih armija.
104

Za vreme drugog svetskog rata u borbi protiv faistikih osvaja

kih armija zasede su primenjivane na frontovima (esto u obliku protivoklopnih zaseda) i u okupiranim zemljama Evrope i Azije. U NOR-u
zasede su bile jedan od osnovnih i najuspenijih naina borbe naih
partizanskih jedinica, a primenjivane su kao samostalne akcije i u ok
viru optih dejstava u odbrani i u napadu. Na znaaj primene zaseda
i nain njihovog korienja ukazivan je od samog poetka ustanka u
nareenjima i uputstvima rukovodstva. Tako je u Uputstvu vrhovnog
komandanta od oktobra 1941. godine O nainu odbrane osloboe
ne teritorije,311 poseban deo posveen napadima iz zasede. I nii ta
bovi izdali su uputstva u kojima je naglaavana prednost iroke pri
mene zaseda.
Oslobodilaki ratovi druge polovine naeg veka (a posebno rat
u Koreji 1950-1953, Aliru 1954-1962. i Vijetnamu od 1960-1972 pru
ili su obilje primera o tome da zaseda ostaje vrlo efikasan oblik na
pada u partizanskom ratu. Rat u Vijetnamu obogatio je taktike va
rijante postavljanja i dinamike napada iz zasede, koji su utoliko vred
niji to je ovaj dugotrajni i pobedonosni rat voen protiv jedne od naj
jaih i tehniki najopremljenije armije na svetu. Moe se pretposta
viti da bi zasedu, i u eventualnom nuklearnom ratu, u uslovima rastresitosti, velikih meuprostora i estih pokreta motorizovanih kolo
na, partizanske jedinice iroko koristile. S obzirom na vatrenu mo
savremenog partizanskog naoruanja i na injenicu da e najvei deo
agresorovih kolona biti sastavljen od oklopnih vozila, partizanske je
dinice e, verovatno, zadatak u zasedi ee izvravati vatrom, rede
bliskim udarom.
Zasede se primenjuju u svakom obliku i svakoj fazi agresije, jer
agresor ne moe da ostvari nijedan cilj agresije ako ne vri najrazno
vrsnije i mnogostrane pokrete kroz privremeno zaposednuta a nedo
voljno kontrolisana podruja. Mere koje e agresor preduzimati i
usavravati na osnovu dosadanjih iskustava, da bi se obezbedio od
napada iz zaseda, a naroito poveane mogunosti izvianja iz vazduha, usavrene radio-veze i signali, raiavanje terena oko komu
nikacija i detekcije elektronskih aparata sa zemlje i iz vazduha, trae
poveane mere tajnosti i brzinu dejstva. Ali, pored svih tih mera za
sede e i dalje biti koriene na svakom zemljitu, pa i pored autoputeva kroz ravnicu, u blizini garnizona, ponekad ak i u naseljima,
i ne samo protiv manjih peadijskih snaga i transportnih auto-kolona
nego i protiv motorizovanih i oklopnih marevskih ealona. One e
biti primenjivane kao samostalna partizanska akcija, kada je inicijati
va iskljuivo u rukama jedinice koja je postavlja, ali i u okviru odbrambenih mera, kao to su odbrana slobodne teritorije, pokretna
odbrana u toku veeg napada agresorovih snaga, obezbeenje od
intervencije spolja za vreme naeg napada na agresorov garnizon
i slino.
31) Vojni glasnik, maj 1980.

105

Teko je opisati sve oblike zaseda, sa razliitim snagama, na raz

liitom zemljitu i protiv neprijatelja razliite jaine koji primenjuje
raznovrsne mere obezbedenja. Zato emo se u daljem izlaganju za
drati na samo nekoliko tipinih oblika, imajui u vidu partizanske
snage jaine od voda do brigade i agresorovu kolonu, motorizovanu
ili peaku, jaine od voda do ojaanog puka, u marevskom pokretu
sa uobiajenim obezbeenjem.
Cilj napada iz zasede je da se neprijatelju nanesu gubici. Ali ovaj
osnovni cilj ne mora uvek biti i jedini, jer se ovim napadom moe
doi do potrebnog plena, spreiti ili usporiti dalji pokret neprijatelja
u nameravanom pravcu. Moe se zasedom doi i do zarobljenika koji
mogu pruiti vane podatke, spreiti pljaka narodne imovine, oslo
boditi nae zarobljenike i slino. Za ostvarivanje nekih od ovih ciljeva
nije nuno da snage u zasedi budu srazmerne napadnutim snagama.
esto vod u zasedi moe da nanese poraavajue gubitke bataljonu
na maru. Ako je poznata priblina snaga kolone koja treba da bude
napadnuta iz zasede i ako se eli njeno sigurno i potpuno unitenje,
onda se, ipak, u zasedu postavljaju snage dovoljno jake da takav za
datak izvre. U zasedi se moe ekati i neprijateljska kolona nepoz
nate jaine. Ako je frekvencija prolaza na izabranoj komunikaciji ve
lika, onda se moe vriti izbor, propustiti ono to je manje vano ili
vrlo otporno, pa napasti ono to je najpodesnije i najkorisnije.
Zasede se praktiku ju esto i na raznolik nain, ali po jednom pla
nu i sa jasnim optim i posebnim ciljem. Zato svakoj zasedi prethodi
izvesna priprema. U pripreme spadaju sledee radnje: izbor komu
nikacije i blii izbor mesta zasede, izbor objekta napada, odreivanje
borbenog poretka zasede, priprema jedinice, odreivanje zadatka
jedinici.
Procena svih komunikacija s gledita podesnosti za postavljanje
zaseda moe da se vri neprekidno. Kod procene ima se u vidu du
ina komunikacije i njena vanost za agresora; pogodnost za primenu
pokretnih i stalnih obezbedenja, kako za peadijske tako i za motorizovane kolone, raspored i snage stalnih obezbedenja, mogunosti
za neopaen prilaz danju i nou, mesta topografski podesna za po
stavljanje zasede, mogunosti zaobilaska ovih mesta itd. Ova procena
treba da dovede do blieg odreivanja rejona u kome se bira mesto
zasede. Mora se uvek raunati s tim da i neprijatelj vodi rauna o ko
munikaciji u suprotnom smislu i da se na mestima koja mu se ine
opasna kree opreznije, odnosno da ih obezbeuje.
Neprijatelj moe biti na razne naine naveden da doe do mesta
gde je pogodno napasti iz zasede. To se moe postii, na primer
postavljanjem lanih putokaza, zapreavanjem glavnog puta na
mestu gde e ga zaobilazak dovesti u zasede, te odstupanjem ili beanjem manjeg dela snaga da bi se neprijatelj koji goni namamio
pred zasedu itd.
106

U izboru poloaja za zasedu mora se voditi rauna da neprijatelj

ski osiguravajui delovi ne otkriju zasedu pre nego to pone napad.
Poloaj je bolji ukoliko prua vee mogunosti za dobru organizaciju
vatre. Ukoliko mu je mogue skrivenije prii i bezbednije se sa njega
povui, te ukoliko prua mogunost aa se na njemu ostane neuolji
vo sa zemlje i iz vazduha, toliko e zaseda biti efikasnija. Takve uslove
nudi zemljite koje nadvisuje komunikaciju a poumljeno je ili je pod
visokim kulturama, zemljite koje je podesnim pravcima povezano
sa slobodnom teritorijom. Za svaku zasedu, ipak je najvanije da
bude postavljena na mestu i u vreme gde i kada je neprijatelj ne oe
kuje.
Zadatak jedinici u zasedi moe biti samo orijentaciono ili blie
odreen. Orijentacioni zadatak se daje kada se odreuje samo rejon
zasede, priblino vreme dolaska u zasedu, maksimalno vreme ostan
ka u zasedi i mesto na koje e se jedinica povui po izvrenom zadat
ku. Blie odreen zadatak ima u vidu odreenu neprijateljsku kolo
nu za koju se zna priblina jaina, sastav i vreme prolaska kroz rejon
zasede. tom sluaju moe da bude korisno da se zasedi odredi i bor
beni poredak, nain ureenja poloaja, obezbeenje, evakuacija ple
na i zarobljenika i druge vane pojedinosti.
Ako se oekuje prolaz kolone na ijem se elu, odnosno ispred
koje se kreu elne i krilne patrole koje bi mogle otkriti poloaj za
sede, posedanje poloaja u zasedi moe da se izvri i na sledei nain:
jedinica se dovodi u blizinu izabranog poloaja za zasedu i kad je god
mogue zadrava se na podesnom mestu prikrivena dok ne prou
obezbeujui delovi neprijateljske kolone, zatim se u jednom skoku
neopaeno prebacuje na izabrani poloaj i u najpogodnijem asu stu
pa u dejstvo. Taj metod je blizak prepadu iz pokreta na bok neprija
teljske kolone, ali ima i elemente dejstva iz zasede, naroito ako je
mogue izvesti do kraja unitavajui udar na odvojeni deo neprija
teljske kolone, esto njen zaelni ealon ili zatitniki deo.
Dobro organizovana obavetajna sluba, naroito u gradovima,
brzim vezama moe partizanskoj jedinici da prui pravovremene
podatke o pokretima i sastavu veih kolona. Pravovremeno dobijanje podataka omoguava jedinici da se za zasedu dobro pripremi.
Kada se, ipak, neoekivano pojavi pogodan cilj na komunikaciji,
pred koji jedinica moe brzom akcijom da postavi bar deo snaga u
zasedu, ona e to odmah uraditi obavljajui neophodne organizacijs
ke pripreme u pokretu. Dovoljno je da se najkraim putem neopa
eno stigne do eljene komunikacije i posedne poloaj pre nego na
ie osmotrena kolona. U tako improvizovanu akciju stupa se obino
manjim snagama, pogodnim da brzo izvre zadatak i brzo se povuku,
ne izlaui se riziku da zbog nepripremljenosti upadnu u teku situa
ciju.
Po nainu na koji se postavlja prema komunikaciji zaseda
moe biti jednostrana, frontalna, dvostrana, potkoviasta i u obliku
slova L.
107

Jednostrana zaseda ima glavninu snaga s jedne strane komunika

cije. Poloaj zasede protee se paralelno s komunikacijom ili pod ma
njim uglom. Zaseda ima, po potrebi, krilne osmatranice i rezervu
koja se postavlja tako da moe biti upotrebljena zajedno sa glavni
nom ili da odmah po stupanju u dejstvo glavnine bude izbaena na
neko od njenih krila. Udaljenost poloaja od komunikacije obino ne
treba da proe 200 do 300 metara, a kadaje zemljite pokriveno onda
poloaj moe biti udaljen i na dobaaj rune bombe. Jedno ili vie au
tomatskih orua -moe biti i u jednostranoj zasedi postavljeno na
suprotnoj strani puta, s tim da ejstvuje samo vatrom.
Frontalna zaseda je namenjena u prvom redu motorizovanim ko
lonama na ravniarskom zemljitu, a treba da bude kombinovana sa
vie minskih polja. Jedinica ojaana protivoklopnim oruima po
stavlja se sa obe strane puta frontalno prema pravcu sa kojeg se oe
kuje nailazak neprijatelja. Put se minira u visini zasede, a minskim
poljima zapree se prilazi posednutim poloajima na kojima se zase
da ukopava i maskira. S obe strane puta postave se, takoe, minska
polja koja spreavaju razvijanje kolone u liniju za borbu. Time je nep
rijatelj prisiljen da ostane u koloni i vodi borbu iz nje, tuen vatrom
protivoklopnih orua i bacaa iz zasede. Vijetnamski partizani uspeno su primenjivali i ovaj oblik zasede.

SI. I - Plan vatre ete tt zasedi

Dvostrana zaseda postavlja se kada zemljite omoguuje uspenu

obostranu vatru po komunikaciji bez opasnosti da e vatra jedne
strane smetati drugoj strani. Poloaji zasede u tom sluaju obino
nisu paralelni, ve iskoeni a mogu biti i asimetrini. Bone osmat
ranice se mogu postaviti s jedne ili sa obe strane puta.
Ako se krila takve zasede na jednoj strani pribliavaju, a udalja
vaju na drugoj strani, sa koje se oekuje dolazak neprijateljske kolo
108

ne, onda je to potkoviasta zaseda. Ona prua mnoge prednosti, jer se

neprijatelj na taj nain puta u vatreni dak. Ako se po otpoinjanju
napada uspeju ubaciti snage koje e neprijatelja napasti i sa zaelja,
onda se ostvaruje potpuno okruenje i izgledi za unitenje ili zarob
ljavanje cele kolone znatno se poveavaju.
Poseban vid zasede sa ogranienim ciljem je zaseda za vatreni
prepad iz prateih orua na kolonu u pokretu. Udaljenost takve za
sede od komunikacije zavisi od dometa orua koja se koriste za pre
pad, a u okviru tog dometa od zemljinih pogodnosti za izbor skri
venih vatrenih poloaja orua u zasedi. Ako se zemljite unapred izreperira, pripreme svi elementi za gaanje, obezbedi osmatranje i
korektura vatre, takvom zasedom mogu se postii dobri rezultati, to
je potvrdila i ratna praksa u Vijetnamu.
Kada stareina jedinice ne poznaje dobro zemljite u rejonu koji
mu je odreen za postavljanje zasede, onda je potrebno da ga pre
thodno izvidi. To je nuno uiniti naroito kada jedinice treba da posednu poloaj u toku noi ili kada je zbog neprijateljske avijacije
opasno vriti vea pomeranja po danu. Jedinica se dovodi u zasedu
pri emu mora da bude obezbeena puna tajnost pokreta. Po pokri
venom zemljitu i po nevremenu pokret do mesta zasede moe se iz
vriti i danju, ali radi tajnosti bolje ga je vriti nou.
Ako pokret partizanske jedinice ka mestu zasede otkrije nepri
jatelj, izgledi za uspeh se smanjuju, pa je najbolje odustati od te akcije
i jedinicu uputiti na drugi zadatak. Nekorisno je ostati u zasedi koju
je neprijatelj otkrio pre nego to je uao u zonu njenog dejstva. No,
ako zaseda bude otkrivena u asu kada deo neprijateljske kolone ue
u zonu njene vatre, ali pre nego to je nastupila najpovoljnija situacija
za napad, komandir (komandant) jedinice mora brzo da odlui da li
da jedinica stupi u borbu ili da se pod zatitom manjih delova izvue
iz dodira s neprijateljem.
Jedinice u zasedi posedaju poloaj po grupnom sistemu, potpu
no se prilagoavajui zemljitu i imajui u vidu, u prvom redu, da au
tomatska orua sa vatrenog poloaja mogu preciznom vatrom to uspenije tui du komunikacije. Koloni koja se zatekne na komunika
ciji treba da ostane to je mogue manje mogunosti za korienje za
klona i za sklanjanje u mrtve uglove. Plan vatre treba tako postaviti
da ceo teren oko komunikacije bude brisan vatrom. Mesta koja pred
stavljaju mrtve uglove za orua sa razantnom putanjom, treba da
budu tuena vatrom iz tromblona i minobacaa. Komunikacija treba
da se minira, a mine tako postavljaju da njihovo aktiviranje ne sme
prerano da zaustavi elo kolone. Odlinu primenu imaju mine na
elektrino paljenje, jer ih je mogue aktivirati u asu kada je kolona
u poloaju najpogodnijem za^napad.
Poloaj mora biti savreno maskiran, jer je iznenaenje osnovni
uslov za pun uspeh zasede. kada se posedne poloaj i oekuje dolazak
neprijatelja treba da prestane svaki pokret i svaka radnja koja bi
109

mogla da odaju zasedu. Potrebna je savrena disciplina, jer najmanja

neopreznost moe da upozori neprijatelja i izazove neuspeh zasede.
U otkrivenu zasedu neprijatelj ne samo da nee da ue nego moe
brzim upozorenjem najbliih posada i svojim manevrom dovesti je
dinicu koja eka u zasedi u vrlo teak poloaj. Prerano otvaranje vat
re ili sluajno ispaljeni metak zbog nervoze i neopreznosti moe da
otkrije zasedu ili znatno umanji njen uspeh.
Agresorove snage u pokretu manje koriste tehnika izviaka
sredstva, nego to to ine kada su na mestu, ali ih izviake i motorizovane jedinice, ipak, mogu primeniti i na maru. Ako raspolae registratorima infracrvenog, radarskog ili televizijskog zraenja, parti
zanska jedinica u zasedi moi e pomou njih da utvrdi da li nepri
jatelj koristi ova sredstva i da li treba da preduzme odgovarajue
mere zatite.321
Agresor e kolone u pokretu osiguravali od iznenaenja na razne
naine, zavisno od njegove procene ugroenosti pravca kojim se ko
lona kree. To mogu biti marevska, elna i bona obezbeenja, he
likopterska pratnja ili prethodno kretanje terenom neke izviake
jedinice. Dobro maskirana i disciplinovana partizanska jedinica po
red svega toga moe da ostane na poloaju ili u blizini neprimeena.
Ukoliko neka neprijateljska pobonica ipak nagazi na poloaj za
sede ili njenog krilnog obezbeenja, ona moe biti napadnuta i uni
tena, a komandant treba brzo da proceni ima li uslova da jedinica os
tane u zasedi ili da se povue, odnosno premesti na neki drugi zasedni poloaj. U NOR-u i u vijetnamskom ratu agresorove izviake je
dinice za otkrivanje poloaja zaseda koristile su i pse tragae, ali sa
malo uspeha. U sluaju da se ova praksa ponovi, protiv pasa tragaa
mogu da se primene sredstva koja jako nadrauju njuh (sumpor i si.),
ime e biti onesposobljeni za traganje.33
Kolone e nastojati da se obezbede i svojim unutranjim raspo
redom, ralanjenim marevskim poretkom, kao i posebnom protivpartizanskom pratnjom. Kao pratnja koriste se oklopna vozila, a u vi
jetnamskom ratu koriena su i specijalna protivpartizanska orua
na vozilima za dejstva protiv peadije na bliskim odstojanjima. Ako
je sastav i obezbeenost kolone unapred poznat, jedinica se u zasedu
alje sa odgovarajuim pojaanjima u protivoklopnom i drugom
oruju. Od sastava i obezbeenosti kolone esto e zavisiti da li e po
sle vatrenog prepada iz zasede uslediti i udar pokretom na celu ko
lonu ili na njen slabije zatieni deo.
Napad otpoinje na komandu stareine (glasom ili znakom)
snanim plotunom iz svih oruja. Ako je napadnuta motorizovana ko32) G. C. ain: Novine u taktici partizanskih i teritorijalnih jedinica, Teritorijalna
odbrana, izd. VIZ, str. 68.
33) Radomir urainovi: Zasede teritorijalnih snaga u optenarodnoj odbrani,
izd. VIZ, Beograd 1973, str. 31.

1 10

Iona, potrebno je u prvom redu tui elna vozila i vozila u kojima se

nalazi obezbeenje. Ukoliko se na elu kolone kree neko oklopno
vozilo kao obezbeenje, onda se kolona ne napada dok to vozilo ne
naie na minu, odnosno dok na njega ne bude otvorena vatra iz protivoklopnih orua. Prvim vatrenim udarom neprijatelju se nanose
veliki gubici koji u velikoj meri mogu da ga paraliu. im se to po
stigne, a to moe biti ve posle prvog minuta dejstva, jedinica prelazi
na juri da bi spreila svaki pokuaj organizovanog reagovanja.
Gipkost i mogunost manevra obezbeuje se rasporedom snaga
na poloaju i po potrebi izdvajanjem male rezerve, koja se upotreb
ljava im otpone napad, jer tada situacija postaje dovoljno jasna.
Ako je neprijatelj uporan i ako ga podrava automatsko oruje iz ok
lopnih vozila, koja ostanu neunitena posle prvog plotuna, preduzimaju se brzo sve mere da se vatrom protivoklopnih sredstava ta vo
zila unite ili neutraliu.
Za orua iz vatrene grupe za podrku esto e biti dovoljan samo
jedan projektil, da se na osnovu njega uzmu popravke i odmah pree
na grupno gaanje preostalih taaka otpora. Ako se otpor iz neke iz
dvojene toke ipak produi, a situacija dozvoli produetak borbe za
neko vreme, moe se za njegovu likvidaciju izvriti puna korektura,
te ga zauzeti upotrebom rezerve. Gonjenje delova koji odstupe iz do
maaja vatre obino se ne vri, jer bi moglo da navue snage zasede
u vrlo nepovoljan poloaj.
Zarobljenici se brzo svrstavaju u kolone za evakuaciju. Oni mogu
biti upotrebljeni za prenos svojih ranjenika i eventualno za evakua
ciju drugog materijala, sem upotrebljivog lakog oruja. Ako su zaplenjena ispravna motorna vozila, njihovi vozai i partizani - vozai vre
njihovu evakuaciju sa zaplenjenim materijalom u pravcu slobodne
teritorije, odnosno na predvieno mesto. Materijal koji ne moe biti
evakuisan organizovano se unitava paljenjem, miniranjem ili de
montiranjem vanih delova oruja i borbene tehnike.
Nuno je imati u vidu da e skoro svaka vea kolona imati za vre
me pokreta radio-vezu sa najbliim agresorovim uporitem i da ub
rzo moe nastupiti intervencija, da bi se napadnutim pruila pomo.
Prva intervencija moe doi iz vazduha, zatim artiljerijska vatra iz
uporita i, najzad, napad kolonama koje e pokuavati da onemogu
e evakuaciju piena ili da zasedi nametnu borbu na otvorenom polju.
Kada pravac evakuacije i povlaenje zasede ugroava intervencija,
moraju biti predviene mere obezbeenja na opasnim pravcima.
Jedna od mera bezbednosti koju e agresor primenjivati, moe
biti sistem kretanja kolone u ralanjenom marevskom poretku.
Delovi kolone mogu biti odvojeni po nekoliko kilometara. Delovi
ispred i iza napadnutog dela kolone duni su da mu brzo priskoe u
pomo obilaskom i dejstvom u lea zasede. Takav manevar moe biti
onemoguen postavljanjem dovoljno jakih bonih osiguranja ili vielanom zasedom. Kod vielane zasede jedan deo je glavni i on prvi
111

stupa u dejstvo, a drugi delovi spreavaju dejstvo onih neprijateljskih

kolona koje bi se kretale u ealonima ispred i iza napadnutog dela.
Ovi obezbeujui delovi izvravaju zadatak napadom iz zasede ali,
popotrebi, i primenom pokretne odbrane.
Planom dejstva iz zasede esto treba da se predvidi i postupak
u sluaju da neprijatelj otkrije mesto zasede i pokua daje napadne
sieda ili boka, kao i u sluaju da jedinica bude prinuena da se pod
borbom povlai posle napada na nadmone snage koje su se snale
i odbile napad. Kad zaseda ima istaknut i nepovoljan poloaj u od
nosu na neprijateljska uporita, potrebno je da se za njen prihvat od
rede posebne snage koje bi joj pomogle da se izvue u sluaju povla
enja pod borbom. Nekad e biti korisno da se predvidi za sluaj nu
de povlaenje jedinice iz zasede po delovima i u raznim pravcima.
Zaseda se obino postavlja za dejstvo po danu, kad je pregled
nost zemljita i efikasnost vatre dobra. Meutim, tamo gde neprija
teljske kolone saobraaju nou i tamo gde je zbog nepogodnosti zem
ljita teko postaviti zasedu za dejstvo danju, postavljaju se zasede za
noni napad. Poloaj takve zasede treba da bude to blii komunika
ciji, tako da je to vie omoguena upotreba runih bombi i automa
ta. Takve zasede su ee jednostrane da bi se izbegli nesporazumi
i pojednostavnilo komandovanje. Napad treba da je kratak i snaan,
a posle juria jedinica se ne zadrava mnogo na evakuaciji plena, ve
plen, sem upotrebljive municije, obino unitava. Zatim se jedinica
po delovima skuplja na ugovorenim mestima i oprezno povlai.
Nou, na poloaju i u pokretu, disciplina i tajnost moraju biti stroe
nego danju.
elezniki eelon moe biti napadnut iz zasede na slian nain
kao i motorizovana kolona na putu. Ovaj napad izvodi se na taj nain
to se pruga minira, prekine ili preprei, pa se na zaustavljenu kom
poziciju izvri napad. Evakuaciju plena i unitavanje lokomotive, va
gona i tovara koji se ne evakuie, potrebno je dobro pripremiti a na
pad obezbediti od intervencije oklopnog voza. Za uspeno unitava
nje eleznikih ealona neobino je vano efikasna obavetajna slu
ba na eleznicama.
Napad na zaustavljenu kompoziciju u kojoj se prevoze trupe ili
vojni materijal sa obezbeenjem, vri se na taj nain to se kratkom
ili snanom vatrom usmerenom na sve vagone u kojima se nalaze de
lovi jedinice ili obezbeenje, neprijatelj najpre oamuti a potom se
izvri juri. Ako iz srednjeg dela kompozicije bude pruen jai otpor,
osvajanju voza pristupa se, obino, po sledeem sistemu: automatska
orua postavljena za dejstvo sa ela i sa zaelja kompozicije po po
trebi tite prilaz bombakih grupa da se one, prilazei prugom, do
epaju elnih i zaelnih vagona kompozicije. Zatim se paljenjem
unitavaju vagoni.
Putniki voz se napada tako to se vodi rauna da se putnicima
ne nanesu nepotrebni gubici, ve da se pohvataju i izdvoje samo nep
112

rijateljski elementi (oruana pratnja, razni agresorovi funkcioneri i

si.) a drugi putnici treba da napuste vagone da bi se izvrilo unita
vanje kompozicije. Ponekad je za ovakvu akciju mogue obezbediti
sadejstvo iznutra, pomou pripremljene grupe putnika.

NAPADI NA GARNIZONE U NASELJENIM MESTIMA

I NA UTVRENA UPORITA
Mrea garnizona u naseljenim mestima osnovna je snaga na koju
se oslanja sistem agresorove kontrole teritorije koju je zaposeo. Gar
nizoni i izdvojena uporita ine skelet njegove posadne slube. Iz njih
agresor pokuava da dri u pokornosti stanovnitvo i obezbeuje ko
ritenje komunikacija. Garnizoni i uporita su baze za protivpartizanske akcije.
Zaposednuta vea naseljena mesta i gradovi, kao i agresorovi
garnizoni u njima, imali su za vreme NOR-a drukiji izgled od onog
koji bi imali u sluaju nove agresije na nau zemlju. Gradovi su za
uzimali manji prostor i imali manje stanovnika pa je to olakavalo
kontrolu. Pored toga, agresor je koristio pomo domaih izdajnika.
Stanovnici gradova nisu bili unapred pripremljeni za oruanu borbu
i otpor. Ipak, i u tako nepovoljnim politikim uslovima KPJje spela
da rodoljubivo stanovnitvo gradova pokrene u borbu i na otpor. U
gradovima su izvoene manje oruane akcije, unitavana agresorova
iva sila i saradnici okupatora, nanoena neprijatelju velika materi
jalna teta, a ostvarivana je svakovrsna, pa i borbena saradnja unut
ranjih snaga otpora sa partizanskim jedinicama, koje su napadima
na garnizone oslobaale gradove.
Danas je situacija u naim gradovima drukija. Oni su organiza
ciono, psiholoki i materijalno u mnogo povoljnijem poloaju za vo
enje oruane borbe i pruanja otpora agresoru, za odbranu svog
drutvenog poretka i svoje narodne vlasti, za dugu upornu borbu
svim sredstvima do konane pobede. Na proirenom urbanizovanom prostoru, ureenom za potrebe oruane borbe i druge oblike
borbe i otpora, nae snage e delovati sa mnogo vie sredstava i s da
leko vie strunog znanja za partizanski oblik oruane borbe. Jedini
ce TO i stanovnitvo spremni su i sposobni da prihvate borbene gru
pe i cele partizanske jedinice ubaene spolja u grad, pa da zajedni
kim napadom iznutra i spolja slome i unite agresorov garnizon. Sve
to olakavae osloboenje gradova u uslovima primene preteno ili
iskljuivo partizanskog oblika oruane borbe u NOR-u. Agresorov
garnizon morae da se brani istovremeno na dva fronta, unutranjim
i spoljnim, pa e mu odbrana biti razvuena, podeljena i nesigurna
u uslovima posvemanjeg okruenja.
Napadima na garnizone ostvaruju se razni ciljevi partizanskog
oblika oruane borbe. Unitava se iva sila neprijatelja i agresorov
8 Partizanska taktika

113

upravni aparat, zaplenjuju raznovrsna materijalna sredstva za voe

nje borbe koja su u garnizonima obino prikupljena, prekidaju ko
munikacije koje vode kroz naselja, proiruje slobodna teritorija i
stvaraju uslovi za iru mobilizaciju stanovnitva.
Garnizoni u naseljenim mestima nisu uvek najpogodniji objekat
za napad, jer je neprijatelj tu utvren i ima dobre uslove da se obezbedi od iznenaenja. Uslovi odbrane slabiji su kada je neprijatelj iz
van garnizona, a naroito kada je u pokretu. Ali partizansko naelo
aktivnosti trai da se okupator napada i u garnizonu. Ovakvi napadi
vre se naroito u predelima gde se partizanski oblik oruane borbe
razvio i ojaao, a jedinice se uvrstile i dobro naoruale. Prvo se na
padaju manji garnizoni, slabije utvreni, udaljeniji od velikih garni
zona.
Napad moe biti izvren sa ciljem da garnizon bude potpuno lik
vidiran, da mu se nanese ogranien udar ili da se taj garnizon demon
strativnim napadom vee, tj. da se sprei aktivnost neprijateljskih je
dinica za neko vreme. Mogu je napad koji ima za cilj da izazove od
reeno reagovanje agresora, kao to je pokretanje snaga iz okolnih
garnizona u pomo napadnutom, da bi te snage bile saekane i tu
ene na otvorenom polju. Vreme za napad moe biti opredeljeno ne
kim drugim razlozima, a moe se izabrati i slobodno. U drugom slu
aju kao podesan razlog za napad moe se smatrati vreme neposred
no posle smene snaga u garnizonu; kada garnizon oslabi usled izdva
janja jednog dela snaga, za ofanzivne akcije; kada se osiguraju potpu
ni i detaljni podaci o rasporedu snaga u garnizonu, njihovom osigu
ranju i ostalom; kada se osigura nadmonost; kada je mogua saradnja pojedinaca ili grupa koje se nalaze unutar garnizona; kada posto
je povoljni uslovi za spreavanje intervencije iz okolnih garnizona.
Odbrana garnizona u naseljenom mestu planira komanda garni
zona imajui u vidu snagu okolnih partizanskih jedinica, kao i mo
gunost da se pojave i neke nove, zatim udaljenost tog garnizona od
drugih iz kojih bi mu mogla biti upuena pomo. Odbrana bi, s ob
zirom na vanost poloaja koji brani, po oceni agresorove komande,
morala biti sposobna ili da odbije napad ili da izdri dok joj, po pro
raunu, ne stigne pojaanje.
Srednji i veliki garnizoni (tj. oni u kojima je bataljon ili vea je
dinica) organizuju, najee, odbranu u vidu utvrenog rejona. Peri
ferija naseljenog mesta obino slui da se po njoj postavi potpuno za
tvorena linija krune odbrane, i utvrdi za odsudnu pozicijsku odbra
nu. Ispred nje se raiava i zapreava zemljite. Unutar tog kruga
utvruju se i pripremaju za krunu odbranu pojedine take, kao to
su mesto taba i centra veze, kasarne, skladita, vee upravne zgrade
i druge podesne za odbranu. Artiljerija se postavlja unutar krune li
nije na mesto sa koga moe otvarati vatru na sve strane oko naselja.
Opta rezerva nalazi se u centru ili iza onog dela odbrambene linije
koji se smatra najugroenijim. Prilikom planiranja odbrane garnizo
114

na agresor e ubudue morati da rauna i na snage unutranjeg oru

anog i drugog otpora, pa e rezervu drati podeljenu i rasporeenu
na mestima koja ejstvom unutranjih snaga mogu biti posebno ug
roena. Ispred glavne linije odbrane u krugu dometa peadijske vat
re na podesnim mestima organizuju se utvrene take koje ine la
nac spoljnog obezbeenja. Ukoliko je garnizon vei utoliko su i snage
obezbeenja jae, a sredstva vea. Spoljna linija odbrane oko veih
gradova udaljena je od glavne linije (linije neposredne odbrane) ob
ino toliko da ostaje u dometu uspene artiljerijske vatre.
Na spoljnim osiguranjima esto moe da bude rasporeena tre
ina pa ak i polovina svih snaga garnizona. U sluaju potrebe snage
iz kruga spoljnog obezbeenja mogu biti povuene na glavnu liniju
odbrane. Pre napada i kada ne postoji opasnost neposrednog napa
da, na glavnoj liniji odbrane nalaze se preko dana samo osmatrai,
a nou predstrae. U sluaju opasnosti od napada ovu liniju posedaju
sve raspoloive snage izuzev rezerve koju ini i do etvrtina snaga i
koja se nalazi u blizini taba, odnosno na mestima ugroenim unut
ranjom borbom i otporom. U sluaju prodora partizanskih snaga
kroz glavnu liniju odbrane i neuspeha rezerve da ih protivnapadom
uniti ili izbaci, sve snage preuzimaju odbranu unutranjih utvrenih
taaka u kojima se odbrana produava do pristizanja pojaanja ili
dok se ne naredi probijanje i povlaenje iz garnizona.
Odbrana spoljne linije oko gradova poveravana je ranije kvislinkim jedinicama da bi snage agresora bile zatiene od prepada i gu
bitaka ali, budui agresor nee moi na njih da rauna. Kada taktiko-topografski uslovi na periferiji grada ne nude povoljne uslove za
odbranu, onda glavna linija odbrane moe biti postavljena izvan gra
da, a u gradu se rasporeuju jae rezerve. Linija neposredne odbrane
moe biti ureena u rovovskom sistemu ili u vidu niza utvrenih ta
aka. U drugom sluaju svaka od tih taaka ima svoj kruni vatreni
sistem, a sve zajedno povezan vatreni sistem i zajedniki sistem pre
preka. Povlaenje iz utvrenih taaka ne vri se ni u sluaju prodora
partizanskih snaga kroz liniju odbrane u grad. Ako u unutranjosti
grada postoje vee zgrade podesne za odbranu ili kakva uzviica s ut
vrenjima (citadela) ili drugi podesan objekat, onda se taj deo grada
ureuje za najuporniju odbranu i za pribeite svim razbijenim delovima odbrane.
Agresorov plan odbrane naseljenog mesta sadri obavezno i plan
uzajamne pomoi meu garnizonima, a u prvom redu plan upuiva
nja rezerve iz matine jedinice napadnutoj potinjenoj jedinici. Od
okolnih garnizona interveniu u prvom redu oni koji pripadaju istom
operativnom podruju kome i napadnuti. Od snaga koje interveniu
zahteva se da izvianjem utvrde mesta zaseda da bi ih obile i tako
to pre pomogle napadnutom garnizonu.
Agresor e napadnutoj posadi kada mu to bude mogue pruiti
pomo intervencijom iz vazduha. Po danu moe napadati vatrom
115

one delove jedinice koji vre napad, naroito podravajue. Ponekad

se intervencija moe izvriti sputanjem vazdunog desanta, bilo u
prostor odbrane, ako je taj prostor za to dovoljno prostran, bilo u po
zadinu snaga koje napadaju garnizon. U prvom sluaju cilj desantiranja bio bi da se pojaa odbrana, a u drugom cilj moe biti i iri, uk
ljuujui razbijanje i unitavanje partizanskih snaga u napadu.
im komanda partizanske jedinice donese odluku za napad na
garnizon, korisno je na sastanku sa stareinama jedinica, koje e
uestvovati u akciji, odrati kratko savetovanje, na kome se upoznaju
s idejom napada i iznose svoja miljenja o najboljoj upotrebi jedinica.
Za savetovanje se pripremaju svi podaci o neprijatelju i zemljitu koji
mogu uticati na odluku.
Snage odreene za napad dovode se obino u rejone iz kojih
mogu za 2 do 5 asova mara stii do polaznog poloaja za napad. Po
to se u tim rejonima izvre poslednje pripreme, a jedinice odmore
i nahrane, svaka kree svojim pravcem na zadatak. Plan mara od
pripremnih rejona do polaznih poloaja za napad treba da bude bri
ljivo pripremljen i striktno izvren, jer svaka zakanjenja ili prevremeno pristizanje moe lako kompromitovati celu akciju. Pri prora
unu potrebnog vremena za izvrenje mara uzimaju se u obzir sve
mogue smetnje i zadravanja, meu kojima i eventualne borbe s
neprijateljevim osiguravajuim ili izviakim delovima. Sa svim podilazeim kolonama potrebno je odravati vezu i za vreme pokreta.
Na dan uoi napada stareine jedinica mogu izvriti izvianje
najvanijih pravaca dejstva, ako je potrebno i ako se moe izvriti bez
opasnosti da e time tajnost biti dovedena u pitanje. U NOR-u su tak
va izvianja esto i korisno primenjivana.
Napad se obino izvodi nou. Zbog toga pripreme za napad mo
raju biti to potpunije i briljivije izvrene. Podaci o ureenju nepri
jateljeve odbrane moraju biti to potpuniji, a na izabranom pravcu
za proboj potrebno je znati kako su rasporeena pojedina automat
ska orua, kakvo im je polje dejstva, gde su i kakve su prepreke, kao
i sve druge pojedinosti, kada je mogue potrebno je imati detaljnu
skicu rasporeda neprijatelja, njegovog fortifikacijskog ureenja, kao
i rasporede nonih i dnevnih obezbeenja. Svakog stareinu i svakog
borca potrebno je upoznati sa planom odbrane na pravcu na kome
e napadati.
Kada je to mogue i potrebno treba ostvariti dvostruku, trostru
ku i viestruku brojnu nadmonost nad braniocem. Kada se moe ra
unati da e se postii iznenaenje, brojna nadmonost ne mora po
stojati ili bar ne mora biti izrazita. U toku drugog svetskog rata izvo
eni su uspeni partizanski napadi na naseljena mesta sa neznatno
brojno nadmonim, jednakim ili slabijim snagama, kad su drugi uslovi za napad bili povoljni (slab moral branioca, slaba utvrenost i
slino). esto se ne moe raunati na nadmonost u drugom naoru
anju sem peadijskom.
1 16

S obzirom da je napad na vee naseljeno mesto komplikovana

akcija, koja moe da traje od nekoliko asova do nekoliko dana,
neophodno je da se unapred imaju u vidu takve situacije u kojima e
tab imati prilike i potrebe da intervenie snagama iz svoje rezerve.
Zato je potrebno da se formira dovoljno jaka rezerva, koja moe biti
i podeljena, da bi se njome moglo intervenisati na pravcu uspenog
proboja, na pravcima osiguranja, kao i na pravcu kojim bi se ugro
eni neprijateljski garnizon pokuao organizovano probiti kako bi izbegao unitenje.
Za dejstvo na pravcu proboja vanu ulogu mogu da imaju arti
ljerijska orua za neposredno gaanje i oklopna vozila, s tim da se
upotrebe u trenutku juria a ne ranije, da ne bi otkrili pravac glavnog
udara. Jedinica koja napada vei utvreni garnizon treba da bude po
jaana artiljerijskom jedinicom koja se nalazi pod komandom vieg
partizanskog taba (brigadna ili divizijska artiljerijska jedinica, arti
ljerijska jedinica kojom raspolae komanda partizanskog podruja,
odnosno tab grupe odreda itd.). Po potrebi, mogu se za vreme na
pada toj jedinici dati i orua iz organskog sastava drugih susednih
jedinica.
Napad se usmerava neposredno na glavnu liniju neprijateljeve
odbrane. Ako naseljeno mesto ima i spoljni pojas odbrane, napad ne
treba usmeriti na njega sem koliko je potrebno da se otvori iri pro
laz ka glavnoj liniji odbrane. Za vezivanje spoljnog obezbeenja od
reuju se manje snage, dok se glavne odmah usmeravaju ka izabra
nom sektoru za proboj glavne linije odbrane. Mogue je pod borbom
izvriti ubacivanje dovoljno jakih snaga koje e snanim napadom na
glavnu liniju odbrane preneti to pre teite borbe u samo mesto.
Pravac glavnog udara treba da bude dobro naglaen, tako da na
njemu dejstvuje preko polovine snaga i sva tea orua. Partizanske
jedinice nastoje da neopaeno priu to blie neprijateljskom polo
aju, tj. kad god je mogue da im priu najurino odstojanje odakle
se bez mnogo zadravanja, posle kratke ali jake vatrene pripreme iz
svih orua, prelazi na najuri. Artiljerijska orua privlae se na blis
ka odstojanja i brzom paljbom podravaju juri. U proboju utvrene
linije odbrane istaknutu ulogu mogu da imaju jurine grupe. Odeljenje ininjeraca u njihovom sastavu pomae u savladavanju minskoeksplozivnih prepreka, rui fortifikacijske i druge objekte odbrane.
Prilikom stvaranja plana napada pored glavnog moe biti pred
vien jo jedan ili dva pomona pravca napada, naroito kad je u pi
tanju vei i prostrano iri garnizon. Na ostalim sektorima dejstvuje
se vatrom radi vezivanja neprijateljevih snaga. esto se i u dobro ure
enoj linije odbrane, a na odsecima gde se obino ne oekuje da bi
mogao biti izveden jai napad (zbog brisanog prostora, prirodnih
prepreka ili drugog), mogu nai prolazi za skriveno ubacivanje oda
branih manjih grupa koje svojim iznenadnim dejstvom u unutra
njosti naseljenog mesta stvaraju pometnju i paniku, i tako mnogo
117

olakavaju uspeh na pravcu glavnog udara. Snage koje dejstvuju u

unutranjosti naseljenog mesta zajedno sa stanovnitvom, dezorganizovanjem snabdevanja i komandovanja, onemoguavanjem manev
ra i dejstvom na objekte koje dri agresor, mogu odigrati znaajnu,
a nekada i odluujuu ulogu. Ako se garnizon odlui na povlaenje
iz grada ove snage ga napadima dezorganizuju i spreavaju da uniti
vane objekte.
Treba nastojati da se neprijateljski garnizoni razbiju jo prve
noi, ali ako to ne uspe, a osiguranja su u mogunosti da spree in
tervenciju spolja i pri tom postoje realni izgledi za uspeh, napad se
moe produiti i po danu, odnosno sledee noi. Uvek je bolje da se
napad obustavi kad produavanje prua male izglede na uspeh, nego
da se pretvori u viednevnu tesnu blokadu, u kojoj se samo trpe gu
bici i gubi vreme.
Odmah po proboju glavne linije odbrane nuno je energino i
brzo nastupiti u sredite naselja, uvodei u boj i rezervu, da neprija
telj ne bi imao vremena da upotrebom svoje rezerve zatvori stvorenu
breu. Prenos teita borbe na sredite mesta predstavlja vrhunac
krize neprijateljeve odbrane. U tom trenutku agresor e da pokua
proboj iz okruenja i begstvo ili e da kapitulira. Ako neki njegovi delovi produe s otporom u pojedinim utvrenjima nuno je brzo organizovati napad na njih, koristei rune bacae i artiljerijska orua
za neposredno gaanje.
Zbog brzine kojom se izvodi napad od asa stupanja u borbeni
dodir s neprijateljem teko je davati naknadna nareenja i organizovati sadejstvo. Zato je potrebno unapred precizirati pravce nastupa
nja kojih se jedinice moraju pridravati da se ne bi stvarale tekoe
susednim jedinicama.
U osloboenom naseljenom mestu pred partizanski tab i jedi
nice postavljaju se mnogobrojni i hitni zadaci. Nuno je pronai pri
krivene ostatke neprijateljske posade i eventualne saradnike agreso
ra uz punu saradnju organizacija otpora u naselju. Kad postoji opas
nost od brze neprijateljeve intervencije upuuju se pojaanja obezbeenjima. Danju postoji mogunost neprijateljskog napada iz vazduha, pa je potrebno dobro obezbeenje. Zato, pored ostalih protivvazdunih mera, glavnina snaga treba da bude izvedena iz naselja. Za
uvanje zarobljenika, evakuaciju plena i unutranju slubu (u veem
naselju) ostavlja se jedinica koja je najmanje zamorena. Ininjerijske
jedinice unitavaju one objekte koji bi neprijatelju mogli da poslue
u sluaju da ponovo zauzme i posedne mesto. Neophodno je da se
sa stanovnitvom intenzivno politiki radi i da mu se prui i druga
pomo. Od gradskog stanovnitva regrutuju se novi borci. Pomo u
hrani, lekovima, odelu i drugom primaju od stanovnitva organi vlas
ti i drutveno-politike i druge organizacije, a ukoliko ih nema par
tizanske jedinice primenjuju mere da se to pre formiraju.
118

Da bi se spreilo upuivanje pomoi napadnutom garnizonu iz

okolnih garnizona, na pravce verovatne intervencije postavljaju se
osiguranja i prekidaju sve veze sa okolnim agresorovim snagama. Za
taj zadatak upotrebie se snage ija je jaina ista ili vea od jaine sna
ga koje izvode napad. Da bi se sauvala tajnost one se upuuju na za
datak neto ranije ili istovremeno kad i snage koje izvode napad. Je
dinica na osiguranju svoj zadatak moe da izvri na razne naine.
Najee se primenjuju zasede, zadravajua odbrana i demonstra
tivni napad na garnizon iz koga se oekuje slanje pomoi.
Da bi imala efekta, pomo napadnutoj neprijateljevoj jedinici
mora brzo da stigne, zbog toga se redovno prebacuje kamionima i
transporterima kojima se kao obezbeenje dodaju oklopna vozila.
Zato se zaseda postavlja na zapreenoj i miniranoj komunikaciji ko
jom e se ova kolona kretati. Na mestu zasede ili neto unazad pri
premaju se poloaji pred kojima se zadrava neprijatelj, ako dejstvom iz zasede ne bi bio potpuno razbijen i odbijen. Ako su snage
koje interveniu mnogo jae od osiguranja, te ako zato postoje po
voljni zemljini uslovi i dovoljno prostora izmeu osiguranja i onih
koji vre napad, moe se primeniti pokretna (zadravajua) odbrana.
Poto uspeh napada esto zavisi od izdrljivosti obezbeenja, odbra
na jedinice na obezbeenju moe da dobije karakter uporne odbra
ne, dok se ne rei borba za naseljeno mesto.
Vezivanje neprijateljevih snaga demonstrativnim napadom na
garnizon od koga preti opasnost vrie se kada je za takav napad mo
gue iskoristiti i one snage, koje ne bi bilo oportuno daleko premetati (na primer, snage odreda koje se nalaze naspram nekog garnizo
na). Takav nain osiguranja moe se primeniti i kad su uslovi za blo
kiranje povoljniji od zatvaranja vie pravaca, kojima bi se snage upu
ene u pomo mogle kretati. Moguna je kombinacija sva tri pomenuta naina.
Pored organizacije obezbeenja od intervencije kopnenih snaga
potrebno je predvideti i mere zatite od intervencije iz vazduha. Na
prostoru verovatnog sputanja desanta organizuje se protivdesantna
odbrana.
Kad nema dovoljno snaga za napad na neki garnizon, a postoje
uslovi da se on izoluje od saobraaja s okolnim garnizonima, moe
se organizovati njegova blokada. Tesna blokada koja angauje velike
snage i izlae ih mogunostima veih gubitaka od dejstva iz okrue
nog garnizona i od avijacije nije preporuljiva. To je mrtva blokada
koja vodi pasiviziranju. Bolja je aktivna blokada koja se sprovodi na
taj nain to se malim snagama rasporeenim u irem krugu oko gra
da ne doputa nekanjeno izlaenje snaga iz garnizona, a sa veim
snagama aktivno se dejstvuje na pravcima sa kojima bi blokiranom
garnizonu mogla biti upuena pomo. U poetku NOR-a deavalo se
da neuspeli napad bude pretvoren u dugu i vrstu blokadu, ali je nji
hova nekorisnost brzo uoena i one kasnije nisu pri^enjivane.
119

Agresor e na teritoriji koju je zaposeo organizovati utvrena

uporita i van naseljenih mesta, na strategijski i taktiki vanim po
loajima, kao to su raskrsnice komunikacija, planinski prevoji, mes
ta podesna za protivpartizanske poduhvate u slabije naseljenim
predelima i si. Takve utvrene baze agresor je esto organizovao i u
vijetnamskom ratu. Unutar baze bile su formirane helikopterske i
tenkovske rezerve za brzo reagovanje na napad udarom u bokove i
pozadinu napada. Nou su na prilazima bazi patrolirali helikopteri
s reflektorima i avioni s raketama za osvetljavanje, a bili su oprem
ljeni i elektronskim ureajima za detekciju (IC ureaji i radari).
Napad partizanskim snagama na utvrenu bazu treba preduzimati samo izuzetno, kada za to postoje povoljni uslovi.
Meutim, takve baze bie pogodan cilj za vatrene prepade sa od
stojanja. Neprijatelj e takvim prepadima biti prinuen da proiruje

SI. 2 - Naelna ema organizacije odbrane razvijene baze

120

zonu spoljnog osiguranja, pa ce samim tim stvarati nove povoljne ci

ljeve, koji napadima i prepadima mogu biti sistematski uniteni. Za
zatitu baze prenika 1 km, sa zatitnim pojasom irokim 5 km, front
odbrane je dug oko 35 km, pa e infiltracija u tu zonu i njeno rastrojavanje biti izvodljivi i u toku jedne noi.
Napadi na aerodrome u planovima partizanskih akcija imaju sve
veu vanost. Za to postoji vie razloga. Mree aerodroma na okupi
ranim teritorijama postoje sve gua, jer se velike vazduhoplovne
baze pred nuklearnom opasnou ralanjavaju na mnogo manjih.
Vazduhoplovstvo je u stalnom kvantitativnom razvoju, pa potreba za
novim aerodromima stalno raste. Svi aerodromi i tereni podesni za
poletanje i sletanje bilo koje vrste vazduhoplova imali bi u eventual
nom ratu veliku vanost za agresora, pa bi zbog toga nastojao da ih
odri pod kontrolom. S druge strane, kao oslonac za dejstvo nepri
jateljskog vazduhoplovstva protiv naeg i saveznikog fronta, a sve
vie i za neposredno dejstvo protiv partizanskih jedinica, aerodromi
su objekat na koji se mogu izvoditi uspeni napadi. Takve akcije
predstavljaju pogodan vid partizanske protivvazdune odbrane, uto
liko vaniji to partizani uglavnom ne raspolau drugim efikasnim
sredstvima za odbranu od napada iz vazduha, kao to je na primer,
lovaka avijacija.34
Napadi na aerodrome imaju neke odlike napada na naseljena
mesta i utvrena uporita, jer je neprijateljeva odbrana na njima sli
na onoj u utvrenim garnizonima. S obzirom na to to se aerodrom
nalazi obino u blizini jakog garnizona, napad na njega treba da ima
karakter snanog prepada, koji traje nekoliko asova ili jednu no,
jer bi se borba produena preko dana obino razvijala u uslovima ne
povoljnim za partizanske jedinice. Za uspeh napada naroito je vano
detaljno poznavanje sistema neprijateljeve odbrane, briljive i skri
vene pripreme kako bi se postiglo iznenaenje, to razraeniji plan
borbe kako za ostvarenje prodora u unutranjost aerodroma tako i
za brzu eksploataciju uspeha. Svaka partizanska jedinica, grupa bo
raca i pojedinac moraju imati tano postavljen zadatak - ko e ones
posobljavati avione, na koji nain i ime, ko unitava aerodromske
ureaje, hangare i druge objekte na aerodromu. Takav napad zahteva brzinu dejstva. Neprijateljska odbrana se obino probija na jed
nom, a rede na dva pravca, da bi se odmah posle proboja snage podelile u grupe i usmerile na unapred odreene konane ciljeve.
Neprijateljeve snage rasporeene u krunoj odbrani aerodroma
i u pojedinim unutranjim utvrenim takama nisu prvenstveni cilj
napada. Dovoljno ih je delimino unititi i neutralisati, da bi se ost
vario osnovni cilj napada - unitenje vazduhoplova, radionica, raznih
elektrinih instalacija, komande aerodroma, skladita goriva i muni
34)
Za vreme rata u Vijetnamu partizanskim napadima na aerodrome uniteno
je dva puta vie letelica na zemlji, nego to ih je oboreno dok su letele.

121

cije, radara i drugih sredstava veze. Za izvrenje tih tehniki sloenih

zadataka potrebno je partizanske grupe ojaati strunjacima za di
verzije ove vrste, jer su skladita goriva ukopana, instalacije zatiene
od mehanikih povreda, a nestruno izazvane eksplozije mogu naneti gubitke i sopstvenim jedinicama.
Neprijateljske snage iz oblinjeg garnizona za vreme napada na
aerodrom mogu se vezati jedino angaovanjem jakih partizanskih
snaga na obezbeenjima. Te snage rasporeuju se manjim delovima
frontalno, a veim bono prema pravcima kojima bi snage iz garni
zona mogle pokuati da prue pomo posadi aerodroma. Pored toga,
moe se na garnizon izvriti fingirani napad s drugih strana, pa time
izazvati zabunu. Veze izmeu aerodroma i garnizona potrebno je
pokidati neposredno pred sam poetak napada.
S obzirom na brzinu koja treba da se odvije ova vrsta napada
nee biti prilike za vee intervencije rezervama, pa su one zato rela
tivno male. Jedinicama se unapred odreuje kako e se i kada povui
po zavrnoj akciji, a organizaciji evakuacije ranjenika, plena i zarob
ljenika posveuju se velika panja.

122

Partizanska taktika u odbrani

OPTA SVOJSTVA I VIDOVI PARTIZANSKE ODBRANE

Mada je partizanski rat posmatran u celini narodni odbrambeni
rat, on po nainu voenja ne predstavlja defanzivu (odbranu) ni u
operativnom ni u taktikom smislu. Sutina njegove strategije i tak
tike je u stalnoj aktivnosti, inicijativi i ofanzivnim akcijama. Samo iz
uzetno, iz nude, na krae vreme i u najnunijem obimu, primenjuju
se neki oblici odbrane u taktikim i operativnim razmerama. Tito je
to iskazao sledeim reima: Primenjivanje samo odbrambene tak
tike znai za partizane sigurnu smrt.35)
Partizanske jedinice veinom su u mogunosti da izbegnu borbu
kada je ne ele i kada bi morale daje vode u vidu odbrane, jer su po
kretljive, nevezane za odreeno mesto na zemljitu, jer su stalno ak
tivne i imaju inicijativu i svestranu pomo stanovnitva. Odbrana
partizanskih jedinica ima mnoge osobine napada iz zasede i kratkih
ali otrih i estih protivnapada u toku odbrambene operacije. Neki
vidovi odbrane kao na primer, pozicijska odbrana sa utvrenih po
loaja ili kruna odbrana naseljenih mesta ne nalaze nikakvu ili vrlo
izuzetnu primenu u partizanskoj taktici.
Iako partizani ne ele odbranu, oni je ne mogu uvek izbei. Ag
resor nije u stanju da razvije takvu ofanzivnu delatnost, kojom bi par
tizansku borbu pasivizirao, naterao na optu odbranu, ali, ipak, ima
mogunosti da preduzme povremene napade od kojih se partizanske
jedinice brane defanzivnim i ofanzivnim metodama borbe. Najtipinija i najobimnija odbrambena dejstva koriste partizani u toku agre
sorovih ofanziva, s ciljem da stvore vreme i mogunosti za protivnapade i za takve manevre pomou kojih bi mogli izbei frontalnu odb
ranu u kojoj nadmoni neprijatelj moe da preuzme i due zadri ini
cijativu. Partizanske jedinice primenjuju odbranu da bi spreile ili
usporile neprijateljeve upade na slobodnu teritoriju; zatitile stanov
nitvo od pljake i represalija; sauvale baze i bolnice i omoguili nji
hovu evakuaciju; zatitile organe narodne vlasti i da bi sauvale svoj
slobodni manevarski prostor. Ponovnu okupaciju nekih delova tek
osloboene teritorije koje agresor nastoji da brzo povrati pod svoju
kontrolu, partizanske jedinice e spreavati podesnim oblicima odb
rane, bar za toliko vremena koliko im je potrebno da na toj teritoriji
porue saobraajne objekte, sprovedu mobilizaciju i evakuaciju onih
dobara koji bi mogli postati neprijateljev plen.
35) Tito: Stvaranje i razvoj JA, Beograd 1949, str. 59.

123

Odbranom se spreava izvrenje zadataka koji se ostvaruju vazdunim i pomorskim desantima da bi se obezbedilo vreme potrebno
da se prikupe nae snage za prelazak u napad.
U izvesnim situacijama partizanska odbrana nekog poloaja
imae karakter uporne odbrane. To e biti u prvom redu onda, kad
se samo takvom odbranom moe zatititi evakuacija ranjenika ili
omoguiti manevar glavnine jedinice od koje zavisi postizanje krup
nog uspeha ili izbegavanje poraza (odbrana osiguravajuih delova,
delova koji tite izlazak iz okruenja i slino).
Zatita i odbrana organa i ustanova narodne vlasti zadatak je koji
tabovi partizanskih jedinica moraju uvek imati na umu kao jedan
od najvanijih. vrsta i neprekidna povezanost s tim organima po
trebna je partizanskim jedinicama i zbog pomoi koju im oni pruaju
u snabdevanju, zbrinjavanju, obavetavanju. Nain zatite narodne
vlasti treba da bude dogovorno planiran za sve mogune situacije
njene ugroenosti akcijama agresora ili njegovih saradnika.
Partizanska odbrana je uspena kada se vodi u duhu optih na
ela partizanske taktike (aktivnost, gipkost, odlunost, inicijativa),
kada se obezbedi dobro poznavanje postupaka i namera neprijatelja,
kada se neprijateljevoj taktici i njegovim sredstvima napada suprot
stavi odgovarajua partizanska taktika i odgovarajua sredstva odb
rane. Dobra obavetenost o neprijatelju i poznavanje zemljita omo
guavaju partizanima da pravovremeno izvedu manevar i izbegnu
teke situacije u odbrani, kakve predstavlja, na primer, odbrana u
taktikom okruenju.
S obzirom na snage sredstva i taktiku koju e agresor primeniti
prilikom napada, odbrana partizanskih jedinica treba da bude takva
daje u stanju da se suprotstavi ne samo napadu peadije, artiljerije
i oklopnih jedinica, ve i napadu avijacije i vazdunodesantnih jedi
nica, kao i da prui zatitu od eventualne upotrebe ABH oruja. To
se postie prikladnim rasporedom jedinica, odgovarajuim manev
rom i energinim aktivnim borbenim dejstvima.
Glavne snage agresora za borbu protiv partizanskih snaga su je
dinice kopnene vojske - peadija, artiljerija, a pogotovo motorizovane i vazdunodesantne snage. Za borbu protiv njih potrebno je imati
dovoljno automatskog oruja i runih bombi, a od prepreka nagazne
mine. Treba imati i instrumente za nono gledanje. Potrebno je i po
znavanje agresorove taktike i naoruanja.
Artiljerija agresorovih jedinica obino je nadmona nad parti
zanskom artiljerijom po broju, kalibru i dometu. Zato partizanske je
dinice ne mogu raunati na to da e ih sopstvena artiljerija odbraniti.
Oni se moraju od nje tititi rastresitim strojevima, maskiranjem, pokretljivou, a nekad i ukopavanjem. Aktivnu meru odbrane od ar
tiljerije prestavljae upuivanje partizanskih jedinica, obino nou,
prikrivenim pravcima u rejon poloaja neprijateljske artiljerije sa za
datkom da prepadom desetkuju posadu i onesposobe orua. esto
124

e biti mogue napasti neprijateljske poloaje vatrom partizanskih

topova i minobacaa.
Svoju prednost u posedovanju oklopnog oruja agresor e nasto
jati da iskoristi gde god to bude mogue. Zato treba pokloniti veliku
panju taktikoj i materijalnoj pripremljenosti zaprotivoklopnu bor
bu. Osnovna protivoklopna sredstva partizanskih jedinica bie laka
protivoklopna orua, nagazne mine, runa protivoklopna zapaljiva
sredstva i razna improvizovana zapaljiva sredstva. Svuda se koriste
i podeavaju prirodne i vetake prepreke, rovovi, zaruavanja i ba
rikade. Napadima iz zaseda na snabdevake kolone i prepadima na
baze za snabdevanje gorivom moe se unapred znatno olakati pro
tivoklopna borba. Partizanske jedinice treba dobro da poznaju sla
bosti oklopnih vozila, jer se tako uspeno mogu boriti protiv njih.
Poto je obino gospodar vazduha nad zaposednutom teritorijom, agresor e protiv partizanskih jedinica koristiti ne samo savremene ve i starije modele letilica. Najei njegovi ciljevi napada iz
vazduha bie tabovi, borbene jedinice, ustanove, baze, i naseljena
mesta na osloboenim teritorijama. Stalnim osmatranjem vazdunog prostora i pravovremenom najavom opasnosti iz vazduha olak
ava se odbrana i zatita. tabovi partizanskih jedinica moraju da
imaju plan PVO, koji usklauju sa organima slube za osmatranje i
obavetavanje civilne zatite i radi koordinacije mera i postupaka
odbrane i zatite. Za aktivnu odbranu od napada iz vazduha partizan
ske jedinice raspolau lakim protivavionskim oruima, lakom protivavionskom artiljerijom (LPAA), lakim protivavionskim raketama
(LPA) i protivavionskim mitraljezima. Aktivna odbrana sprovodi se
jo i putem protivvazdunih zaseda na moguim pravcima prikrive
nog doleta letilica nad prostoriju partizanskih jedinica i u irem rejonu aerodroma na najeim pravcima poletanja i sletanja letilica.
Gde god je mogue organizuju se prepadi i napadi na aerodrome
i heliodrome, letilice, instalacije, magacine s gorivom, ubojna sred
stva, raznu opremu i ljudstvo vazduhoplovstva, zatim na stanice vazdunog osmatranja i obavetavanja, stanice za navoenje, sredstva za
elektronsko osmatranje i si. neke od ovih akcija bie izvrene upot
rebom veih jedinica za napad ili prepad, a neke mogu biti poverene
specijalnim diverzantskim grupama.
Zbog sve breg razvoja avijacije i sve ire primene helikoptera,
upotreba vazdunih desanata protiv partizana bie ubudue sve e
e., Njima e agresor nastojati da razbije partizanske jedinice, da stvo
ri zabunu i paniku i brzom akcijom ve u poetku, nastupajui iz vie
pravaca napada, zatvori obru oko podruja koje napada.
Pored toga, desanti e biti izvoeni zbog posebno vanih zada
taka, kao to je unitavanje partizanskih tabova, partizanskih poza
dinskih ustanova, centara veze i slino.
Partizanske jedinice bie u miru priprem ljene za takvu borbu na
PZT. Slobodne teritorije na osnovu prethodne procene ureuju se u
125

ininjerijskom i svakom drugom pogledu za protivdesantnu borbu.

Zbog mogunosti da agresor iznenada izvri desantni napad na slo
bodnu teritoriju, danju i nou, deo snaga za tu borbu mora stalno biti
u potrebnom stepenu borbene gotovosti. Uspeh u protivdesantnoj
borbi mogue je postii ukoliko se obezbede pravovremenost, smelost i raznovrsnost dejstva. I brojano slabije snage mogu postii do
bre rezultate ukoliko dejstvuju u pravi as, na pravom mestu, smelo
i odluno. Udar protiv desanta treba izvriti u vreme kada su slabe
strane desanta najizrazitije, tj. u vreme prizemljenja i sreivanja. U toj
fazi treba angaovati sve raspoloive snage i sredstva da se desant to
pre razbije i uniti.
Helikopterski desanti bie ubudue sve ee primenjivani, jer
su plafon visine leta i nosivosti helikoptera kao i brzina leta u stal
nom porastu,361 a mesto za desantovanje iz njih lako je pronai na te
renu. Zato e biti potrebno organizovati slubu vazdunog osmatranja i obavetavanja, na privremeno zaposednutoj i na slobodnoj te
ritoriji, a naroito osmatranje aerodroma i heliodroma. Jedinice se
razmetaju tako da ih iznenadni desant ne moe zatei nespremne za
borbu i da mogu napasti desant za vreme sputanja. Odmah im se
pojavi, na desant napada najblia partizanska jedinica, pa i sve druge
.snage borbe i otpora, da mu se ne bi dopustilo sreivanje do dolaska
jaih partizanskih jedinica.
Prilikom rasporeda snaga za borbu protiv vazdunog desanta
potrebno je stalno imati u vidu mogunost da je agresor upotrebio
desant u okviru neke ofanzivne akcije, koja e uslediti kopnenim ili
plovnim putem u pravcu mesta desanta. Zbog toga, zauzetost oko br
zog blokiranja i unitavanja desanta ne sme oslabiti spremnost da se
pravovremeno parira takvom agresorovom planu.
Nije iskljueno da e u nekoj naroitoj kritinoj fazi borbe, kad
mu se za to prue povoljni uslovi, agresor upotrebiti i NBH sredstva
protiv veih i vanijih partizanskih grupacija. Zato je u prvom redu
potrebno ne stvarati ciljeve (grupacije) koji mogu biti meta tih sred
stava, a zatim poznavati i primenjivati sva podesna sredstva zatite.
Maskiranje, pokretljivost, razreenost borbenog poretka i ukopava
nje predstavljaju zatitu i od ovih vrsta oruja. Pored toga, potrebno
je da partizanske jedinice budu snabdevene linim sredstvima protivhemijske zatite i aparatima za otkrivanje radioaktivnosti.
Borbeni poredak manje partizanske jedinice u odbrani obino je
plitak, postrojen u jednoj liniji s rezervom koja moe biti i podeljena,
ako je front irok. Grupisanje snaga u odnosu na topografske take
i puteve zavisie u prvom redu od toga da li neprijatelj nastupa s motorizovanim ili peadijskim snagama, kao i od njegove artiljerijske i
vazdune podrke. Borbeno osiguravanje istura se na pravac oeki36)
Nosivost helikoptera u naoruanju SAD upotrebljenih u vijetnamskom ratu
iznosila je do 5 tona, plalon leta do 6.000 m, brzina leta oko 300 km/h.

126

vanog napada na takvo odstojanje da moe biti podrano vatrom iz

odbrambenog rejona. Zadatak mu je da otkrije snage agresora, nane
se im gubitke vatrom i obmane ih o stvarnim poloajima za odbranu.
Borbeno osiguranje se zatim izvlai na krila svoje jedinice ili se
kroz meuprostore u rasporedu neprijatelja ubacuje u njegovu po
zadinu. Sredstva vatrene podrke partizanske jedinice najee su
rasporeena u prvoj borbenoj liniji ili neposredno iza nje, da bi u
toku kratkotrajne odbrane s jedne linije sva sredstva dola do punog
izraaja. Bokovi linije odbrane zatieni su istaknutim osmatranicama i patrolama. Bez obzira na obino kratko zadravanje na jednoj
odbrambenoj liniji pristupa se briljivom maskiranju i utvrivanju
poloaja.
Vee partizanske jedinice (brigada, divizija) ne postavljaju na
jednu liniju odbrane vie od polovine svojih snaga, da bi drugom po
lovinom unapred za odbranu uredile sledeu liniju, a istovremeno da
bi tim snagama ili njihovim delom izvrile vee protivnapade na bo
kove i slaba mesta napadaevog rasporeda koja se neminovno pojav
ljuju u toku njegovog nastupanja.
Vet, brz i odluan manevar u odbrani ima izuzetan znaaj, a sa
stoji se u prikrivenim pokretima pomou kojih se izbegava neprijateljev vatreni udar i nalet njegove ratne tehnike, a partizanske se sna
ge dovode u poloaj da mogu vriti bone napade, vatrene prepade
i ubacivanja u unutranjost njegovog borbenog rasporeda. Glavni cilj
manevra u odbrani je da se nae snage dovedu u poloaj povoljan za
aktivna dejstva i da se ujedno svi topografski jaki i taktiki vani po
loaji iskoriste za pruanje otrog otpora i nanoenje to veih gubi
taka jedinicama koje napadaju.

ODBRANA PARTIZANSKE JEDINICE, NASELJA

I PARTIZANSKIH BAZA
U skladu sa'savremenom agresorovom doktrinom>>koja zahle vai
u prvom redu aktivna protivpartizanska dejstva, agresor e nastojati
da na partizanske jedinice izvri napad kad god bude imao dovoljno
snaga za-napad i ustanovinjibevo tano mesto i raspored.^fepa natr
prua odreene prednosti, jer moe sreeno, planski i uz upotrebu
tehnike da stupi u borbu. Ako tom prilikom naie na jedinicu koja
prihvata borbu na otvorenom polju, s otkrivenih poloaja i u nepo
voljnom borbenom poretku, agresor moe stei znatne taktike
prednosti. Zato partizanske jedinice moraju nastojati da mu ne prue
takvu priliku. To je mogue postii ako obavetajna sluba radi brzo
i pouzdano, ako su jedinice budne i stalno spremne za pokret i akciju,
a komandovanje umeno.
Namera neprijatelja da krene na slobodnu teritoriju moe biti
otkrivena jo u toku priprema snaga za ovaj zadatak i njegove poja-

ane izviake aktivnosti iz vazuha. Ali, ako se to ne postigne onda

pokret mora biti otkriven i o tome onog asa obaveten partizanski
tab. Isturene patrole prate njegovo kretanje da bi bio otkriven plan
manevra i da bi se na pravce nastupanja pojedinih kolona mogle po
staviti zasede a neprijatelj bio ometen u brzom napredovanju. Osnov
na briga partizanskih stareina mora biti usmerena, s jedne strane,
na to da zadaju to vie i to snanijih udaraca neprijatelju, a s druge,
da ne dou u poloaj da im jedinica bude okruena. Jedno i drugo
je izvodljivo, samo ako se odluka donese brzo, dejstvuje energino i
pribrano. Treba znati da svake ili delimina greka neprijatelja, ma
kar samo najednom pravcu, znai neuspeh cele akcije. Njegova sna
ga i odlunost u nastupanju traju obino nekoliko sati, dok ne doivi
prvi snani udarac i dok su artiljerija i avijacija u mogunosti da mu
pruaju punu podrku. Neuspeh neprijatelja ne sme biti primljen
kao olakanje zbog minule opasnosti, ve neuspeh neprijatelja mora
biti povod za odlune napade partizanskih snaga koji e neprijatelju
doneti poraz i naterati ga u bekstvo.
Partizanske jedinice aktivnou, diverzijama i napadima otkri
vaju svoju prisutnost, a delimino jainu i raspored. Zato e agresor
nastojati da hitnom intervencijom iz najblieg garnizona nametne
otkrivenoj partizanskoj jedinici otvorenu borbu. Sasvim razumljivo
partizanske jedinice ne bi trebalo da se uputaju u takvu nametnutu
odbrambenu borbu, osim ako su sa njom unapred raunale i za to
se pripremile. Ako neprijatelj uspe da uspostavi borbeni dodir s par
tizanskim snagama i one budu prisiljene da se brane, one e se bra
niti postavljanjem zaseda i manevriui tako da ne prue napadau
priliku za sistematian napad i planski razvoj manevra.
Poseban oblik moe da ima odbrana partizanske jedinice koja
obezbeuje snage koje vre napad na uporita od intervencije nep
rijatelja iz drugih uporita. U tom sluaju postoji vea ili manja verovatnoa da e neprijateljske snage krenuti odreenim pravcem u
pomo napadnutom uporitu, pa se takav pokret mora spreiti bilo
odgovarajuim aktivnim dejstvima bilo odbranom na ugroenim
pravcima.
Jedna od osnovnih prednosti partizanskog naina odbrane je u
tome da partizanske jedinice nisu primorane da brane po svaku cenu
neke geografski odreene poloaje, teritorije i pravce. Otuda i njihov
odnos prema slobodnoj teritoriji koji im prua izvesne pogodnosti i
prednosti kada je due zadravaju u svojim rukama, ali privremeni
gubitak jedne i prelazak na drugu slobodnu teritoriju ne predstavlja
nanadoknadiv gubitak. Partizanske jedinice moraju biti slobodne od
obaveze da vrsto brane neku slobodnu teritoriju, jer su stalno u mo
gunosti da aktivnim dejstvima stvore nove slobodne teritorije i da
povrate izgubljene.
Iako odbrana slobodne teritorije ne treba da bude prvenstveni
zadatak partizanskih jedinica, niti se tome zadatku smeju rtvovati
128

glavne snage i sredstva, ipak, treba stalno imati na umu naelo da

neprijatelju ne treba dopustiti, kad je god to mogue, da nekanjeno
stupi na slobodnu teritoriju. To se postie u prvom redu aktivnim
dejstvima koja neprijatelja vezuju za odreena mesta a koja, zbog
svoje ugroenosti, ne sme da napusti. Pored tog posrednog metoda
odbrane, preduzimaju se i neposredne mere u koje spadaju zapreavanje prilaza i postavljanje sistema osmatranja i zaseda na pravci
ma verovatnog nastupanja neprijateljskih snaga, dranje izvesnih re
zervi za zatitu od iznenadnih neprijateljskih upada na slobodnu te
ritoriju i druge mere.
Teritorija se, dakle, brani na poseban, partizanski nain, a ne pu
tem stvaranja utvrenih poloaja i frontova na granicama slobodnih
teritorija.
Zapreavanje se vri u prvom redu ruenjem saobraajnih obje
kata i puteva i postavljanjem minskih prepeka. U obinom zapreavanju (prekopi, barikade) mogu uestvovati svi odrasli stanovnici, a
ne samo partizanske jedinice.
Zasede kojima je cilj da brane pristup neprijatelju na slobodnu
teritoriju mogu biti jaine od grupice sa pukomitraljezom do voda.
Njihov je osnovni zadatak da neprijatelju nanesu to vei gubitak, a
plen i zarobljenike uzimaju samo kad se to moe uiniti bez tete po
osnovni zadatak.
Kada se na delu slobodne teritorije na koju je neprijatelj izvrio
ispad, bilo u kome cilju (pljaka, gonjenje diverzanata, izvianje itd.)
zatekne eta, bataljon, brigada, oni treba u prvom redu da nastoje da
odseku i potpuno unite neprijateljsku jedinicu (ili njene delove), a
ne daje direktnim suprotstavljanjem potiskuju sa slobodne teritori
je. Za elno suprotstavljanje dovoljno je odeljenje ili vod partizana a
sve druge snage koriste se za dejstvo na bokove i u pozadinu neprijateljevog rasporeda.
Stanovnitvo je izvor jaine partizanskog oblika oruane borbe.
To je stalno vrelo novih snaga i materijalna baza oruane borbe i op
tenarodnog otpora. iroki narodni partizanski pokret ne moe se za
misliti bez vrstog oslonca na stanovnitvo. Agresoru je to poznato
i zato preduzima sve raspoloive mere i sredstva, ne usteui se ni od
nezakonitih i najbrutalnijih, da stanovnitvo zastrai i odvoji od par
tizana.
Ve u poetku naeg NOR-a vrhovni komandant Josip Broz u os
novne zadatke partizanskih odreda uvrstio je zadatak odbrane i za
tite stanovnitva i naselja:
Partizanski odredi moraju s orujem u ruci braniti naselja, gra
dove i sela od faistikih zuluma. Oni moraju tititi imovinu naroda
od okupatorske pljake.37
37)
Zadatak NOPO, Bilten G NOPOJ, 10.08. 1941. Uputstvo o nainu odbrane os
loboene teritorije, Uice, okt. 1941.

9 Partizanska taktika

129

Prema toj direktivi partizanske snage su u NOR-u izvele mnogo

uspenih odbrana naselja spreivi agresoru ulazak u njih ili su odbranom osigurali potrebno vreme za evakuaciju ranjenika, stanovnit
va i materijalnih dobara. Narodna vlast je imala unapred spremljen
plan evakuacije do zbega ili skrivenih zemunica sa rezervama hrane.
Kada je bilo potrebno, partizanska jedinica je privremeno odvajala
deo boraca za zatitu zbega i mesta bofavka organa narodne vlasti.
U poetku agresor esto primenjuje blokadu naselja i prekidanje
svake veze naselja sa podrujem u kome su partizanske snage. To je
takozvana gladna blokada. Ona moe imati izgleda na uspeh ako
su partizanske snage slabe i ako nemaju pripremljene zalihe hrane
i drugi neophodan materijal. Kad se blokade pokau kao nedovoljno
i neuspeno sredstvo prelazi se na kanjavanje stanovnitva za saradnju sa partizanima, uzimanjem kontribucije, talaca itd. Faisti su es
to vrili i iseljavanje odvodei stanovnitvo na prisilan rad ili u kon
centracione logore, a bilo je sluajeva unitavanja ili preseljavanja u
novo prebivalite.
U Vijetnamu su oruane snage SAD u nastojanju da stanovnitvo
odvoje od oslobodilakih jedinica, primenjivale vrlo raznolike i ug
lavnom drastine mere. Vrena su masovna preseljavanja, grupisanja
stanovnitva na uski utvreni prostor (strategijska naselja), kanjava
nja sela za saradnju sa oslobodilakim snagama, spaljivanja, pljake,
masovni pokolji. Seljaci su se spasavali bekstvom u zatiene zbegove i sklanjanjem u tajna podzemna sklonita. Represalije su ih samo
jo vie ujedinjavale sa snagama fronta nacionalnog osloboenja.
Naa ratna doktrina poklanja izuzetnu panju odbrani i zatiti
stanovnitva na PZT. Svi zadaci i sve borbene akcije vojnih jedinica
i CZ proeti su brigom da se stanovnitvo odbrani i zatiti od terora
i svakovrsnih pritisaka usmerenih na odvajanje naroda od partizana.
Zatita naroda i drutveno-politikog rukovodstva, organa DPZ i
DPO, tesno su povezana sa optim planom borbenih akcija na privre
meno zaposednutoj teritoriji.
Iako je dobro da se u naselja ne dopusti pristup agresoru, ipak,
to najee nee biti ni mogue ni najkorisnije, ali to ne znai da e
se naselje predati bez borbe. Prvo, zbog toga to agresor mora rtva
ma da plati svoj ulazak u naselje, a drugo, odbranom prilaza naselju
omoguava se sklanjanje stanovnitva, evakuacija najvanijih dobara
i zatita organa narodne vlasti, ije je funkcionisanje jedan od osnov
nih preduslova za uspeno voenje rata.
Ako je poznato da agresor taktizira blagim nastupom prema
stanovnitvu, onda e biti dovoljno da odbrana omogui izvlaenje
partizanskih jedinica, materijala i onih stanovnika kojima preti opas
nost od hapenja.
130

U odbrani naselja, pored partizanskih jedinica sa tog sektora,

uestvuju, i jedinice milicije i civilne zatite. Deo snaga ostaje u blizini
naselja na skrivenim mestima ili u sklonitima, radi odravanja veze
sa stanovnitvom i dejstva u pozadini neprijatelja, dok naselje ne
bude ponovo osloboeno. Sam nain odbrane treba da se prethodno
i do pojedinosti isplanira pri emu se ima i u vidu daje neprijatelja
potrebno razbiti i oterati to dalje od naselja. Ponekad e ve samo
angaovanje u borbi s partizanskim snagama odvui neprijatelja na
drugi pravac i nee mu dati mogunosti i vremena da uniti naselje.
Treba, ipak, predvideti i neposrednu odbranu svakog pojedinog po
loaja u okolini naselja. Samo naselje koristi se kao poloaj samo u
sluaju ako nudi vrlo povoljne uslove za odbranu i ako posebni raz
lozi trae takvu odbranu.
Agresor se nee ustruavati da naseljeno mesto na slobodnoj te
ritoriji, ako pretpostavi da se u njemu nalaze partizani, razori napa
dom iz vazduha. Partizanska jedinica e u tom sluaju, pored mera
odbrane i zatite od takvog napada, preduzeti sve da zajedno sa sna
gama CZ otkloni ili ublai posledice napada (gaenje poara, ukazi
vanje pomoi povreenima itd.).
Pored pljake stoke i drugih dobara u zauzetim naseljima, agre
sorove snage mogu pokuati, kao to su to inile u drugom svetskom
ratu, da u vreme etve otmu letinu, dok je stanovnici jo nisu ni ski
nuli sa polja i sklonili u skrivena podzemna sklonita. Partizanske je
dinice treba da pruaju stanovnitvu zatitu i pomo da se takav ob
lik pljake sprei.
Kao to je ranije spomenuto partizanske baze nalaze se u unut
ranjosti slobodne teritorije, obino u naseljenim mestima, a obezbeuju ih partizanske jedinice i milicija. Ako su na skrivenom mestu iz
van naselja onda je njihova konspirativnost ujedno i njihova glavna
odbrana. esto je deo baze partizanskog odreda smeten u naselju a
deo u njegovoj neposrednoj blizini - spreman za brzo bunkerisanje.
Za neposrednu zatitu otkrivenih baza odreuju se stalne strae, a za
njihovu odbranu u sluaju iznenadnog napada, koristi se i narodna
straa (milicija) do pristizanja najblie partizanske jedinice. Ako odb
rana ne uspe da odbije neprijateljski napad, onda je neprijatelja po
trebno zadrati bar dok se baza ne skloni u oblinja pripremljena
sklonita ili se ne evakuie. U krajnjem sluaju baza se unitava da
ne bi pala kao plen u ruke neprijatelju.
Komandir baze stalno usavrava i proverava realnost planova
odbrane i evakuacije baze, a u sluaju potrebe treba na vreme upoz
nati sa tim planovima stareinu one jedinice koja se nalazi u blizini
i koja bi mogla doi u situaciju da brani bazu, odnosno da joj titi eva
kuaciju.
131

ODBRANA U TOKU AGRESOROVIH PROTIVPARTIZANSKIH

OFANZIVA
Primena odbrane u partizanskom obliku oruane borbe dolazi
do veeg izraaja u vreme agresorovih protivpartizanskih poduhvata
operativnog znaaja, usmerenih protiv partizanskih snaga na iroj
slobodnoj teritoriji. Odbrambena operacija naih snaga na PZT izvo
di se u tom sluaju prinudno i sa ogranienim ciljem, bilo da do nje
doe u kombinovanom ili partizanskom kao glavnom obliku orua
ne borbe. U kombinovanom obliku oruane borbe cilj odbranbene
operacije je da se vezivanjem jaih agresorovih snaga obezbedi ma
nevar naih glavnih snaga na frontu.
Fizionomiju nae odbrambene operacije protiv agresorove ofanzive na partizanske snage koje dejstvuju u dubokoj pozadini nepri
jatelja, opredeljuju u prvom redu stavovi nae doktrine ONOR-a i
strategija voenja oruane borbe na PZT. Ipak, budui da agresor u
tom sluaju, naroito u poetnoj fazi ofanzive, preuzima operativnu
inicijativu, odbrana mora u odreenoj meri da predstavlja odgovor
na oblik agresorove operacije.
U imperijalistikim doktrinama protivpartizanskih poduhvata
operativnog znaaja vrene su u ovom veku u svetskim i lokalnim ra
tovima odreene promene taktikih i operativnih postupaka u tenji
da se pronae to efikasniji nain unitavanja veih partizanskih je
dinica na irem prostoru njihovog delovanja. Formirano je nekoliko
modela protivpartizanskih operacija (ofanziva), meu kojima su: opkoljavanja i unitavanja; permanentno gonjenje i nabacivanja na pre
preke nesavladive za odstupanje partizana; razbijanja i poetak uni
tavanja i kaznene ekspedicije protiv stanovnitva koje podrava par
tizanske snage itd. Pri tome su u ovim operacijama sve vaniju ulogu
imali tehniki vidovi i rodovi oruane sile, naroito vazduhoplovstvo
i vazdunodesantne i pokretne jedinice.
U drugom svetskom ratu agresorove protivpartizanske ofanzive
zahvatale su podruja od nekoliko stotina kvadratnih kilometara pa
i vie. U njima su uestvovale snage od jedne do desetak divizija sa
raznim pomonim formacijama i uz znatnu podrku avijacije. Znai,
za taj zadatak morale su se angaovati strategijske rezerve, jer snage
koje vre okupaciju nisu za to dovoljne. Ofanzivom su, obino, zahva
ene teritorije nekoliko partizanskih odreda, gde se pored njihovih
snaga nalaze i neke krupnije pokretne partizanske formacije. Pored
takvih deliminih ofanziva na odreenu oblast ili pokrajinu, poznate
su i generalne dekoncentrine ofanzive, usmerene na sve partizan
ske baze jedne zemlje. Takve ofanzive predstavljaju, u stvari, niz is
tovremenih lokalnih ofanziva koje se slivaju u kampanju.
Za etiri godine naeg narodnooslobodilakog rata okupatorske
snage izvrile su preko stotinu ofanziva najrazliitijeg obima i karak
tera. Najvei deo je bio sraunat na opkoljavanje i unitavanje par
132

tizanskih jedinica. Desetak otanziva izdvaja se po svom obimu i po

zamanosti cilja koji je pred njih bio postavljen, pa odbrana od njih
ini istaknute etape naeg rata. U njima su okupatorske grupacije, sa
stava od 2 do 6 divizija, uz znatnu podrku avijacije, nastojale da uni
te ili razbiju krupne partizanske jedinice na irokoj osloboenoj te
ritoriji.
Velike okupatorske ofanzive bile su preteno ofanzive opkoljavanja, ali su neke od njih imale oblik direktnih .napada na vane par
tizanske centre s ciljem da ih razbiju ili da ovladaju vanim komu
nikacijama, odnosno vanim strategijskim i ekonomskim rejonima.
Srednje i manje ofanzive u kojima je okupator upotrebljavao snage
vee od puka a manje od dve divizije poinjale su pokuajem opkoljavanja odreene teritorije, da bi zatim stezanjem obrua, po razli
itom metodu, dovodile do taktikog okruiavanja partizanskih jedi
nica. U najveem broju sluajeva partizanskim jedinicama polazilo je
za rukom da izbegnu taktiko opkoljavanje glavnine svojih snaga, ali
su proboji iz okruenja ponekad vreni uz osetne gubitke u ljudima
i materijalu.
Okupator je prilikom ofanziva vrio strahovit teror nad civilnim
stanovnitvom, unitavao i pljakao imovinu, masakrirao zarobljene
i ranjene partizane i vrio razna druga nedela zabranjena ratnim za
konima i obiajima.
Okupator svojim mnogobrojnim ofanzivama, uprkos tome to je
u naoj zemlji raspolagao relativno velikim snagama, nije uspevao ni
vojniki da slomi partizanske jedinice, ni da terorom pokoleba sta
novnitvo. Uspesi partizanskih jedinica u tim odbranama bili bi jo
uspeniji i sa manje gubitaka daje uvek i svuda dosledno i potpuno
primenjivana partizanska taktika, odnosno da su na vreme preduzimane mere da se sprei taktiko okruavanje.
Prema gleditima izraenim u novijim protivpartizanskim rat
nim doktrinama svaka ofanziva ima jedan glavni i poneki dodatni
cilj. Glavni cilj opredeljuje i oblik manevra. Kada se eli da u prvom
redu budu unitene partizanske jedinice primenie se manevar opkoljavanja, poluopkoljavanje (kada se partizani napadom sa potkoviaste polazne linije nabacuju na teku prepreku i unitavaju)381 i
manevar pretrai i uniti. U poslednjem agresorove snage nastupa
ju iz postojeih baza snagama do jedne divizije, pa kontrolisanu te
ritoriju proiruju poput masne mrlje. Takav manevar primenjivan
je protiv poznatog rasporeda partizanskih snaga na slobodnoj terito
riji ili na terenu gde se samo pretpostavlja da one postoje, pa moe
da udari i u prazno. U Vijetnamu je imao obino tri faze: vazdunodesantni napad kombinovan napadom iz baza, operaciju pretrai
vanja terena i povlaenje. Pretraivanje je obino teklo oprezno i spo
38)

Amerikanci su ovaj manevar u vijetnamskom ratu nazivali eki i nako-

vanj.

133

ro, pa je na dan bivalo pretraeno do 5 km. Kada bi se nailo na jai

otpor, stupalo bi u akciju i vazduhoplovstvo.
Kada je glavni cilj ofanzive ovladavanje strategijski znaajnim rejonima, komunikacijama, politiki i ekonomski vanim predelima, s
namerom da se oni trajno zadre, preduzima se ofanziva oisti i za
dri. U operacijama te vrste objedinjuju se vojne, politike, ekonom
ske i psiholoke mere, jer su uvek usmerene i na pridobijanje stanov
nitva. Po zauzimanju teritorije, nastoji se eliminisati uticaj partizan
skih snaga i organizacija temeljitim pretresom naselja i odvoenjem
sumnjivih u logore. Naselja se utvruju za odbranu od partizanskih
jedinica i uticaja, pa se pristupa pacifikaciji - ideolokom i psiho
lokom pritisku, sanitetskim i socijalnim uslugama, podmiivanju
stanovnika i drugim merama.
Odbranom od agresorove ofanzive u partizanskom obliku oru
ane borbe na PZT potrebno je u prvom redu osujetiti namere nep
rijatelja da uniti partizanske jedinice i baze, da kanjava stanovnit
vo i da brzo zaposedne slobodnu teritoriju. Pored toga, odbrana tre
ba da slomi, ofanzivu kako bi odmah partizanske snage mogle pono
vo da uzmu inicijativu. Glavni cilj odbrane je da se sauvaju partizan
ske jedinice od unitenja i da se istovremeno agresoru nanesu to
vei gubici. Ali i odbrana stanovnitva od represalija i pljake ne sme
da se stavlja u drugi plan. Teritorija se i brani u prvom redu zbog toga
da bi se mogla izvriti prva dva zadatka, a zatim da bi se spreilo i
usporilo privremeno zaposedanje slobodne teritorije.
Ofanziva ne bi smela da za partizanske komande bude iznenae
nje, ni operativno ni taktiko. Ofanzivi prethodi dui period intenziv
nog neprijateljevog rada na prikupljanju podataka o partizanskim je
dinicama i jedan krai period u kome se vri pregrupacija snaga za
nameravanu ofanzivu. Sa prvim znacima i podacima o pripremi
ofanzive poinje i intenzivna priprema za odbranu. U prvom redu
preduzimaju se sve mere da se neprijatelj sprei u dobivanju podata
ka o partizanskim snagama i ustanovama. Dobro je, kad za to postoje
mogunosti, preduzeti mere operativnog maskiranja. Obavetajna
sluba se zbog toga stavlja u puni pogon. Naroito je vano dobiti
podatke iz kojih se vidi ta neprijatelj zna o partizanskim snagama
i kakav je plan njihove ofanzive.
Najvii (republiki, pokrajinski ili regionalni) tab TO na terito
riji, na koju se priprema ofanziva, preuzima potpunu komandu nad
jedinicama zateenim na toj teritoriji, a u svoj sastav uzima po potre
bi predstavnike tabova veih jedinica (brigada i veih) koji do tog
vremena nisu bili pod njegovom komandom. Ovaj tab upoznaje sa
situacijom republiki (pokrajinski) tab i predlae mu plan za razbi
janje ofanzive, odnosno plan i manevar odbrane.
U operativnom pogledu preduzimaju se odgovarajue mere.
Ako je teritorija koju zahvata linija blokade prezasiena partizan
skim jedinicama, odmah se neke prebacuju izvan linije blokade, sa
134

zadatkom da dejstvom spolja olakaju razbijanje ofanzive ili proboj

iz okruenja ako do njega doe.
Borbene jedinice zauzimaju raspored prema planu razbijanja
ofanzive. Pored toga, preduzimaju se mere za zatitu stanovnitva od
represalija i pljake, i mere samoodbrane stanovnitva i zatite na
rodne vlasti. Sve pozadinske ustanove pripremaju se za evakuaciju
ili za bunkerisanje.
Plan razbijanja, slamanja ili odolevanja ofanzivi zavisi od mnogo
inilaca i moe biti raznolik. Taj plan zavisi u prvom redu od toga da
li je u pitanju osnovni cilj agresora da izvri opkoljavanje i unitava
nje partizanskih jedinica ili unitavanje njihovih baza i ovladavanje
slobodnom teritorijom. Zato treba prvo razmotriti nain odbrane od
ofanzive opkoljavanja, najeeg i najopasnijeg oblika okupatorske
ofanzive.
Nain izvoenja protivpartizanskih ofanziva teorijski je briljivo
obraen u taktikim i operativnim prirunicima armija koje se pri
premaju za agresiju i zaposedanje tue teritorije. Njihove doktrinar
ne postavke razmotriemo kasnije, a sada emo spomenuti samo
neke inioce koji ne idu u prilog pretpostavci daje, ako se raspolae
sa dovoljno snaga, opkoljavanje i unitavanje relativno jednostavan
i ostvarljiv manevar.
Poto eli da ofanzivom zahvati to vee partizanske snage, ag
resor je prinuen da vri operativno okruavanje iroke teritorije na
kojoj se negde nalaze krupnije partizanske jedinice, pri emu svu
da na toj teritoriji moe da oekuje iznenadnu partizansku vatru, mi
niran put i druga iznenaenja. Izvrenim operativnim okruavanjem
agresorove snage ne dolaze u poloaj da preuzmu taktiku inicijati
vu, jer okruene partizanske jedinice mogu i dalje da biraju napad ili
odbranu, ovaj ili onaj pravac dejstva. Ukoliko se na odreenim prav
cima odlue za odbranu, one mogu izabrati izmeu mnogih poloaja
upravo onaj koji ele, odnosno koji im prua odreene prednosti za
zasedu, za protivnapad, za zadravanje neprijateljskog napredovanja
itd. Zbog nastojanja da zatvori sve pravce koji vode na prostor van
okruenja, napada mora kordonski rasporediti snage na liniji dugoj
desetine ili stotine kilometara.
Isto tako tenja napadaa da dejstvuje brzo, dok se snage zahva
ene linijom operativnog okruenja jo ne snau, u suprotnosti je sa
metodinim provoenjem sloene operacije, sa efikasnom upotre
bom teke ratne tehnike (avijacija, tenkovi, artiljerija) ije se podrke
napada obino nerado odrie, a u suprotnosti je i sa potrebom ob
ezbeenja od partizanskih zaseda i prepada na bokove.
Ofanziva s namerom opkoljavanja moe biti slomljena u svakom
od njenih stadijuma: u pripremnom, za vreme stezanja poetnog ob
rua blokade i pred konano stabilizovanje prstena taktikog okru
enja.
135

to se ofanziva ranije razbije, to bolje po partizanske snage. Zato

treba teiti da se ona dovede do neuspeha na taj nain to e se glav
nina partizanskih snaga pravovremeno udaljiti s teritorije na koju se
priprema ofanziva i upotrebiti za intenzivna aktivna dejstva na susednim teritorijama, ime e se planirani poduhvat agresora uiniti
uzaludnim i bespredmetnim. Ako to, meutim, nije mogue onda se
ofanziva mora razbijati protivudarima. Uslovi za protivudare najpo
voljniji su u poetnom stadijumu, kad agresor dovodi snage na po
laznu liniju i kada se mogu prozreti njegove namere i zamisao ope
racije.
Razbijanje jednog dela agresorovih snaga u poetnom stadijumu
ofanzive mogue je izvesti samo ako su partizanske jedinice u tom
asu spremne za brzu akciju. Uspeh takve akcije moe biti u tome da
se stvoreni slobodni prolaz iskoristi za prebacivanje jednog dela sna
ga s ugroene na neugroenu teritoriju. Uspeh takve akcije prua ko
ristan dobitak u vremenu. Na napadaa moe jedan takav snaan
udar, uz ugroavanje vanih taaka u okolnim podrujima, toliko uti
cati da odmah u poetku odustane od ofanzive ili daje odloi. Ali, to
e se rede deavati, jer e on redovno nastojati da na pravce gde je
pretrpeo neuspeh dovede nove snage (iz rezerve, sa drugih odseka)
i da produi s grupisanjem snaga na liniji blokade.
Kad neprijatelj brzim i snanim dejstvima uspe da uspostavi li
niju blokade i utvrdi je kao polaznu osnovicu za napad, za okruene
partizanske jedinice nastaje nova, delikatna ali i jasna situacija. Tada
se ne sme gubiti vreme u iekivanju i neaktivnosti, jer situacija, po
sle svakog pokreta neprijateljskih jedinica, postaje sve kritinija. To
je vreme za nove snane udare po snagama postrojenim za koncen
trini napad, jer je obru jo irok, a neprijatelj ne zna taan raspored
partizanskih jedinica.
Situacija mora biti otvoreno i jasno predoena svim borcima.
Uporedo sa objanjavanjem situacije razvija se najivlji politiki rad
u kome se ukazuje na vanost politike budnosti prema pokuajima
neprijatelja da oslabi borbeni moral jedinica, kao i na potrebu da se
podnesu veliki napori i liavanje do kojih dolazi u toku ofanzive. Po
litiki rad ne sme da izostane ni u toku izvoenja odbrambenih dej
stava. On se sprovodi za vreme svakog predaha, na poloaju i za vre
me mara, pri emu je od najveeg znaaja primer stareina i zalaga
nje naroito politikih rukovodilaca i lanova SKJ u osnovnim par
tizanskim jedinicama.
Stvaranjem obrua oko slobodne teritorije na kojoj se nalaze
znatne partizanske snage agresor stie izvesne taktike prednosti,
koje su vee ukoliko je povrina okruene teritorije manja. Njemu se
sve vie prua mogunost da upotrebi tehniku protiv odreenih ob
jekata na koje sve ee nailazi. Motornim transportnim sredstvima
u stanju je da prebacuje jedinice na pravce prema kojima oseti jae
grupisanje partizanskih snaga. Ako izostane jaa aktivnost onih par
136

tizanskih snaga koje su izvan obrua na baze i komunikacije preko

kojih se vri snabdevanje jedinica upotrebljenih u ofanzivi, onda i u
pogledu materijalnog obezbeenja operacije agresor ima velike
prednosti.
Sa poetne linije napada moe krenuti na suavanje obrua bilo
istovremenim pokretom napred svih jedinica, bilo, pokretom polelovima, to je sporiji ali sigurniji nain napredovanja. Uporedo sa ste
zanjem obrua oko partizanskih snaga neprijatelj e u odgovaraju
im uslovima upotrebiti vazdune desante sa ciljem da se dokopa
vanih i dominantnih poloaja, vanih raskrsnica u unutranjosti op
koljenog podruja sa kojih moe ometati partizanima manevar po
unutranjim pravcima, unititi ili ugroziti njihove tabove i baze, iz
azvati pometnju i nesigurnost. Desanti moraju biti brzo i energino
napadnuti i uniteni dok su jo u vazduhu ili im se spuste. Ako je
prostor na kome se brane partizanske jedinice poumljen, nije isk
ljueno da u sunom periodu neprijatelj upotrebi zapaljiva sredstva.
Ako do toga doe poar mora brzo gasiti pravovremeno pripremlje
nim sredstvima i uz pomo stanovnitva.
Da se obru ne hi brzo stezao, nijedan deo teritorije ne treba prepustftf napadau bez orgamzovane borbe i otpora. Njih, meutim, ne
treba ispoljavati u vidu odlune, frontalne i linijske odbrane, jer bi
to poveavalo mogunosti napadaa da efikasno upotrebi tehniku.
Jaa odbrana se organizuje po pravcima primenom zaseda, estih
protivnapada (naroito nonih), ubacivanja u pozadinu neprijatelja
i raznovrsnih zapreavanja. Na taj nain vei deo snaga stalno ima
ulogu rezerve koja se koristi za aktivna dejstva. Treba se uzdravati
od takvih protivnapada koji iziskuju velike rtve, a za cilj imaju je
dino vraanje nekog izgubljenog poloaja. Izuzetak su, svakako, protivnapadi kojima se stvaraju uslovi za odluni protivudar, otvaraju
bree u lancu okruenja ili omoguavaju izlaz iz obrua znatnog dela
okruenih snaga.
U toku neprijateljske ofanzive moe biti potrebno da se neki rejon ili pravac za odreeno vreme zadri po svaku cenu. Tada e to
biti uporna odbrana, a jedinica koja je izvodi mora se za nju pripre
miti, poloaje utvrditi i odluno ih braniti. Takvom odbranom moe
se obezbediti prostor za manevar vie jedinice, vreme za evakuaciju
ranjenika, spreiti pokuaj rasecanja partizanskih snaga itd. U tom
sluaju borbeni poredak jedinice koja se brani ima vie elemenata li
nijske (frontalne) odbrane. ete dobijaju svoje odseke odbrane koji
su iroki obino od pola do jednog kilometra. Moe se izraziti i teite
odbrane i to obino na pravcu podesnom za protivnapad. Uspostav
ljaju se vrste veze, regulie snabdevanje jedinica na poloaju i preduzimaju mere protivvazdune odbrane.
Da bi se pariralo iznenadnim i opasnim prodorima napadaa ili
njegovom manevru vazdunodesantnih snaga potrebno je imati deo
snaga u operativnoj rezervi, na jednom ili vie mesta. Pored toga,
137

mora se iskoristiti svaka mogunost manevra po unutranjini prav

cima, da bi se snage sa manje ugroenih pravaca iskoristile kao re
zerva.
U prvoj fazi stezanja obrua agresorovih snaga naroito su vani
napadi partizanskih jedinica (koje su van okruenja) na pozadinu na
padakih snaga, na pristiue rezerve, tabove i na oslabljene garni
zone. Snana akcija spolja moe presudno da utie na usporavanje
ofanzive i na njen slom. Na vanost takve partizanske taktike u toku
ofanzive Tito je ukazao sledeim reima: Ofanzivni duh u vreme
neprijateljske ofanzive ispoljava se u snanoj smeloj partizanskoj tak
tici, taktici prodora u neprijateljsku pozadinu, u unitavanju ne samo
komunikacija nego i neprijateljskih centara snabdevanja, njegovih
baza koje su za vreme ofanzive vojniki oslabljene ili potpuno ispra
njene.
Pravci neprijateljskog nastupanja vode obino du komunikaci
ja, pa se i odbrana partizanskih snaga odvija na tim pravcima, a izvo
de je cele formacijske jedinice ili operativne manevarske grupe. Pra
vac se brani tako to se vei deo snaga ne postavlja suelice na pravac
neprijateljskog nastupanja, ve se taj pravac zatvara manjim snaga
ma na topografski jakim poloajima, koje su ojaane ininjerijskim
jedinicama i sredstvima za ruenje i zapreavanje, a glavne snage se
postavljaju bono, jer im je tako lake da vre protivnapade a i manje
su na udaru neprijateljskoj tehnici. Sklanjanje sa komunikacije ne
znai proputanje neprijatelja da kolonom prodire u dubinu slobod
ne teritorije. Bonim dejstvom partizanskih snaga mora biti zaustav
ljen.
Umesto upornog nastojanja da se due zadri poloaj koji je nep
rijatelj otkrio i na koji je pripremio napad, partizanske jedinice trae
mogunost da kratkotrajnim snanim vatrenim udarima sa bliskog
odstojanja nanesu napadau gubitke i prinude ga na lagano i oprez
no nastupanje i rasplinjavanje snaga. Za udar sa bliskih odstojanja
prua povoljnu priliku pokriveno zemljite i no, a u takvim uslovi
ma partizanske snage se bolje snalaze od agresorovih komandi i je
dinica.
Vee partizanske jedinice koje nisu uspele da izau iz ugroenog
podruja ve u fazi zatvaranja obrua, morae da postepeno izlaze iz
operativnog okruenja, ve u prvoj fazi stezanja obrua. Za takve iz
laske potrebno je izvriti operativni proboj neprijateljskih poloaja.
Proboj veih jedinica iz operativnog okruenja vri se uvek na ta
kav nain da je zagarantovan ne samo izlazak iz obrua ve da se po
izlasku obezbedi i efikasno dejstvo protiv snaga koje vre ofanzivu.
Uspean izlazak vee jedinice iz operativnog okruenja i njeno umeno angaovanje u daljnoj borbi, moe predstavljati ozbiljnu prekret
nicu u razvoju operacije i poetak sloma ofanzive. Zato je tu radnju
nuno briljivo planirati. Na izbor pravca proboja bitno utiu dva ele/ menta. Prvi je taktika pogodnost pravca, a drugi perspektiva dejstva
^ I po izlasku iz obrua.
138

Proboj se izvodi na razne naine, to zavisi od veliine jedinice

i njene optereenosti slabije pokretnim i pomonim elementima.
Manja jedinica (bataljon, polubrigada, brigada) bez ranjenika, ili sa
malo ranjenika, moe se probiti u vidu klina. Udarna grupa na elu
klina vri proboj na uskom frontu i produava pokret u planiranom
pravcu. Bone grupe proiruju breu da ne bi prolazile kroz uzak
prolaz, tuen bonom vatrom, i da bi zatitile osetljive delove jedini
ce (ranjenike, tab, rukovodstva DPZ). Cela jedinica treba da ide bez
zadravanja da bi u toku jedne noi izala na slobodan operativni
prostor.
Vea jedinica sa glomaznim neborakim delom mora otvarati
iri prolaz i vrsto ga obezbediti od pokuaja zatvaranja bree uda
rom u bokove. Sam proboj moe da se izvri na isti nain kao to se
to radi za manju jedinicu, samo to se potom proiri i obezbedi za po
trebno vreme, a mogu da se izvre i dva paralelna proboja u razmaku
od jednog ili dva kilometra, da bi se odmah stvorio dovoljno irok
koridor za izlazak jedinice. Poetak takvog proboja moe pasti u po
podnevne asove ili predvee da bi se osiguralo to vie nonog vre
mena za izlazak onih delova koji su osetljivi na udar iz vazduha.
Kada bi agresorove jedinice uspele da stezanjem obrua sabiju
partizanske snage na prostor koji je mogue prostreljivati vatrom
svih artiljerijskih orua, za njih bi nastupila kritina situacija, utoliko
tea ukoliko je vie snaga u okruenju. Ako bi taj prostor postao to
liko uzak da ga je mogue prostreljivati vatrom peadijskih orua,
onda je situacija kritina. Zato branilac ne sme takvu situaciju da do
pusti, ve mora da se izvri proboj i izvede iz okruenja bar glavnina
ive sile i lako naoruanje, a to je mogue i u najteim uslovima.
Dok vei deo snaga vri proboj iz ireg taktikog okruenja, dru
gi manji deq zadrava nastupanje onih neprijateljskih snaga koje bi !
bonim pritiskom mogle ugroziti uspeh proboja. Tako se na kraju,
ipak, moe nai deo snaga, uglavnom bez pomonih elemenata, u tesnom taktikom okruenju. U takvom poloaju snage ne smeju ostati
dugo. Obino treba da se probiju u toku sledee noi. Najbolji metod
izlaska i u rom sluaju je proboj, u jednom ili dva pravca. Na izbor
pravca proboja od uticaja je jedino taktika situacija i uslovi za uspeh
izlaska ive sile, jer je to u prvom redu spasavanje ive sile od uni
tenja, a ne manevar koji treba da omogui brzu ponovnu upotrebu
te jedinice za ofanzivna dejstva na drugom mestu.
Meutim, tendencija spasavanja dovodila je ponekad u dru
gom svetskom ratu do toga da je izlaz traen ne u organizovanom
proboju, ve u pokuaju skrivenog izvlaenja na sve strane. Grupice,
pa i pojedinci pokuavali su da se nou neometano provuku kroz
prsten okruenja, ali su doivljavali neuspeh. Sam razilazak jedinice
delovao je negativno na moral boraca. Retko su kad preiveli ostaci
jedinice uspeli da se okupe i produe da deluju.
139

Za ofanzive koje za glavni cilj nemaju opkoljavanje i unitavanje

partizanskih snaga, ve tee nanoenju udara partizanskoj pozadini
(osloboenoj teritoriji) ili ovladavanju nekom teritorijom koja ima
strateki znaaj, agresor prvenstveno upotrebljava motorizovane i
oklopne jedinice, i nastupa iznenada i brzo. Takvom napadu potreb
no je suprotstaviti odgovarajuu odbranu. Partizanske snage u tom
sluaju imaju znatno veu slobodu manevra po spoljanim pravcima,
lake reive probleme u evakuacijama i zatiti stanovnitva i ranje
nika, te obezbeenije snatidevanje, jer deo njihove pozadine nije
neposredno ugroen.
S obzirom na to da su glavni pravci nastupanja agresorovih sna
ga kanalisani komunikacijama, do izraaja dolaze zapreavanja, mi
niranja, protivoklopne zasede i vatreni prepadi sa odstojanja. Odbrana
je elastina, manevarska i aktivna, a osnovni joj je cilj da agresor za
posedanje slobodne teritorije plati to veim rtvama u ivoj sili i teh
nici. Ova vrsta agresorove ofanzive ostavlja glavnini partizanskih sna
ga veu slobodu izbora pravca protivofanzive radi stvaranja nove slo
bodne teritorije. Na teritoriji koju agresor privremeno zaposedne
mogue je uvek ostaviti manje jedinice, koje svojim dejstvom pripre
maju uslove za njeno ponovno osloboenje.
Na teritoriji ugroenoj agresorovom ofanzivom potrebno je
preduzeti mere evakuacije ranjenika, stanovnitva (svega ili nekih ka
tegorija) i materijalnih dobara.
Pokretni ranjenici obino e najbolje biti zatieni ako se kreu
uz neku jedinicu. Oni u izvesnoj meri mogu biti pripremljeni i za samoodbranu, ali im je potrebno dati makar i malu oruanu zatitu.
Najbolje je na vreme ih evakuisati s ugroene teritorije u privremena
sklonita, kod stanovnitva ili u tee pristupane predele.
Tee ranjenike, kada ih nije mogue evakuisati kroz liniju bloka
de, treba smestiti u pripremljene podzemne bolnice sa potrebnim
brojem lekara i bolniara, sa rezervom hrane i lekova. Bolnica mora
imati spoljne osmatranice i mogunost konspirativnog primanja i
otputanja ranjenike. Evakuacija nepokretnih ranjenika je teka i ri
zina i angauje veliki broj boraca za noenje ranjenika i jaka osigu
ranja. Velike ranjenike kolone mogu vezati krupne jedinice pa moe
doi u pitanje uspeh odbrambene operacije i odbrana samih ranje
nika.
Obino je teko i riziko vriti previe centralizovane i masovne
evakuacije stanovnitva. Mnogo je bolje, kad ve postoji opasnost od
masakriranja i odvoenja stanovnitva u logore da se ono pod ruko
vodstvom organa vlasti organizovano sklanja u manje zbegove, iz ko
jih se, im mine neposredna opasnost, moe lako vratiti na svoja og
njita. Odrasli mukarci, a nekad i ene obavezno e morati da se
sklone. Njih je potrebno vojniki organizovati, dati im oruje i uputiti
ih da se kreu u blizini jedinica, gde mogu, kao nosioci ranjenika ili
na nekom drugom poslu, biti korisni. im bude mogue treba ih, ne
140

kad i uz zatitu jedinice, vratiti na njihov teren da tamo, prema situa

ciji, javno ili konspirativno deluju. rgani vlasti i politiki radnici tre
ba da ostanu delom ili svi uz narod u zbegovima.
. Evakuacija i sklanjanje materijalnih dobara koja pripadaju vojsci
i narodu vrlo je vano i sloeno. Kad su mogunosti za evakuaciju og
raniene onda se prednost daje materijalu koji je neophodan za vo
enje oruane borbe. Deo rezervi municije, lekova i hrane transportuje se uz jedinice, a ostalo se sprema u pripremljena podzemna sklo
nita. Stanovnitvo svoje zalihe hrane bunkerie, a stoku goni sobom
u zbegove.
U izvoenje ofanzive agresor ulae sve svoje snage i vri krajnje
naprezanje, posebno kad ide sa planom opkoljavanja i unitavanja.
Svoje napore popraa obimnom propagandom i psiholokim metodima sraunatim na slamanje morala kod partizanskih jedinica i sta
novnitva. Ali, pred kraj ofanzive sve njegove materijalne i propagan
dne rezerve obino su na izmaku i malo su sposobne da izdre ozbi
ljan protivudar. Zato je slom ofanzive nuno iskoristiti do kraja na
vojnom i politikom planu.
Sve jedinice, a naroito one koje nisu bile neprekidno angaovane u borbama tokom neprijateljeve ofanzive, tada smelo i drsko na
padaju osetljive take uskomeanog agresorovog stroja. Diverzanti
treba da prodru i na mesta koja su pre ofanzive smatrana nepristu
panim.
Ukoliko bi agresor u toku ofanzive uspeo da pokrene u akciju
neke svoje prikrivene suradnike, odmah po zavretku ofanzive treba
ih kazniti brzo i efikasno.
Sve uspehe iz ove faze potrebno je odmah iroko publikovati, da
bi borci i stanovnitvo uvideli da je ofanziva agresoru donela poraz
i da su podneseni napori urodili plodom. Pored toga, stanovnitvu se
mora svim sredstvima pomoi da se po povratku na svoja ognjita
(esto na zgarita) sredi i pone sa radom i daljim naporima u borbi
i otporu agresoru do konane pobede.

141

Partizanska dejstva u kombinovanom

obliku oruane borbe

OSVRT NA PRIMERE SADEJSTVA PARTIZANSKIH JEDINICA

SA SNAGAMA NA FRONTU U PROLIM RATOVIMA
Ratovi imperijalistike epohe pruaju brojne primere ne samo
partizanskog uea u odbrani od agresije ve i njihovog neposred
nog sadejstva sa snagama koje su izvodile frontalna dejstva. Istorijska ratna iskustva iz tako kombinovanog oblika borbe pruaju potv
rdu vanosti dejstva u pozadini agresorovog fronta i sliku takvih dej
stava u prolosti. Njihovo izuavanje i ocenjivanje je korisno, ako se
posmatra kao stepen u razvoju ratne vestine, koji je pojavom novih
oruja i ratne tehnike, danas, delom prevazien. Zadraemo se na
iskustvima najnovijih ratova, jer u njima ima dosta elemenata koji su
relevantni za nau ratnu doktrinu.
U toku drugog svetskog rata bilo je vie primera uspenog delovanja partizanskih jedinica u neprijateljevoj pozadini. Partizanska
dejstva u pozadini fronta i za potrebe operativnih dejstava jedinica
na frontu, uspeno su koriena u sovjetskom otadbinskom ratu.
Partizanske jedinice bile su aktivne u svim okupiranim delovima
SSSR-a od Lenjingrada do Kavkaza. U Bjelorusiji 1943. godine, par
tizanske snage kontrolisale su vie od polovine okupirane terito
rije, iako su nacisti za borbu protiv partizana na tom sektoru (poza
dina grupe armija Centar) imali preko sto hiljada vojnika. U toku
kurske operacije (leto 1943) partizanske jedinice su izvrile opti na
pad na eleznike pruge i znatno doprinele nemakom porazu na
frontu. Nemake snage, meu kojima tri specijalne divizije bezbednosti, ojaane posebnom protivpartizanskom avijacijom, kao ni kas
nije pet dovedenih maarskih divizija, nisu bile u stanju da zatite ni
komunikacije, a kamoli da unite partizanske jedinice. Protiv parti
zana Bjelorusije upotrebljeni su i izdajnici vlasovci, zatim dva fran
cuska dobrovoljaka bataljona, panska Plava divizija i druge ag
resorove jedinice, ali je partizanska aktivnost stalno jaala.39)
Kada je istoni front u leto 1944. godine, pomerajui se na zapad,
izbio na reku Bug, poljske partizanske jedinice nale su se u nemakoj
operativnoj pozadini. One su, sadejstvujui sa ubaenim sovjetskim
jedinicama, razvile ivu aktivnost protiv komunikacija koje su iz
39)
ral br. 7/1957.

142

Krajdel Krehnut: Partizanske borbe u srednjoj Rusiji; u Revue Militaire gene

srednje i june Poljske vodile na istok. Mada su Nemci imali malo

snaga za front, odvojili su za dejstvo protiv partizana u lublinskom
i kjelskom okrugu preko tri divizije s ojaanjima u konjici, tenkovi
ma, avijaciji itd. ali bez veih rezultata.40*
U toku saveznikog napredovanja kroz Francusku, Belgiju, Holandiju i Italiju, 1944. godine, partizanske jedinice na vie mesta uspeno su sadejstvovale sa snagama na frontu vodei borbu i vrei
diverzije u operativnoj pozadini neprijatelja. Tako je nemaka 17. di
vizija zadrana izmeu Bordoa i Montjea, u doba kritine situacije za
vreme saveznikog iskrcavanja na atlantsku obalu. Francuski parti
zani vezali su svojim dejstvima u to vreme i druge znatne nemake
snage, meu kojima u Normandiji 10 dana 2. oklopnu SS diviziju.
Narodnooslobodilaki rat u Jugoslaviji nije poeo kao pomoni
oblik borbe u kratkom frontalnom otporu kraljevske jugoslovenske
vojske, niti je bio nastavak aprilskog rata. On je poeo u dubokoj po
zadini faistikih frontova i razvijao se polazei u organizacijskom i
materijalnom pogledu od poetka.
Svi frantovi (istoni, zapadni, afriki) bili su od samog poetka
rata sve do druge polovine 1944. godine od Jugoslavije udaljeni po
vie hiljada kilometara, pa o nekoj direktnoj operativnoj saradnji sa
njima nije moglo biti govora.411 Do saradnje sa vlastitim i saveznikim
frontovima dolazi tek pred kraj rata. Kada je savezniki sredozemni
front stigao u srednju i severnu Italiju, na 300 do 500 km od nae jad
ranske obale ostvarivana je povremena saradnja. Neposrednija i
obimnija saradnja ostvarena je sa sovjetskim snagama (jedinice Dru
gog ukrajinskog fronta) tek pri kraju 1944. i u 1945. godini u zavrnim
operacijama.
Ve u vreme kada su stvorene prve, relativno stabilne, oslobo
ene teritorije (1942) na kojima su bazirane nae krupne vojne for
macije (divizije i korpusi), njihova saradnja sa partizanskim jedinica
ma na teritorijama sa guom mreom okupatorskih garnizona, nosi
izvesne odlike sadejstva jedinica sa fronta i partizanskih snaga u ope
rativnoj pozadini neprijatelja. Partizanski odredi pripremali su de
taljne podatke o neprijateljskim garnizonima koje su napadale krup
ne partizanske jedinice i sadejstvovale im u tim napadima. Kada je
neprijatelj otpoeo ofanzivu protiv osloboene teritorije i naih ope
rativnih jedinica na njoj, partizanski odredi su dejstvima u pozadini
neprijateljskih grupacija angaovanih u operaciji, znatno doprinosili
slomu ofanzive. Kada je okupator u januaru 1943. godine otpoeo
etvrtu ofanzivu sa linije reke Kupe od Karlovca do Siska, protiv os
loboene teritorije Banije i Korduna, partizanske jedinice iz um40) Tuinjski: Odabrane operacije i bojevi poljske narodne vojske, Varava, 1957,
str. 50.
41) Josip Broz Tito: Vojna dela, knj. III, str. 339.

143

berka i Pokuplja razvile su ivu aktivnost na komunikacijama Zagreb

- Karlovac i Zagreb - Sisak.
Sadejstvo krupnih partizanskih vojnih jedinica, koje su drale
odreenu slobodnu teritoriju, ili stvarale novu slobodnu teritoriju,
sa partizanskim odredima i manjim partizanskim jedinicama, naro
ito u 1943. i 1944. godini, znailo je zaetak kombinovanog oblika
oruane borbe.
Do klasinog oblika saradnje naih snaga na frontu i partizan
skih jedinica dolazi u jesen 1944. godine kada su osloboeni juni delovi nae zemlje, kada je od jadranske obale do reke Drave uspos
tavljen jugoslovenski front kao krajnji levokrilni odsek istonog
fronta. Ve u oktobru 1944. godine glavnina partizanskih snaga u Sla
voniji bila je orijentisana na presecanje komunikacije Beograd - Za
greb/ koja je za neprijateljske snage u Jugoslaviji bila od osnovnog
znaaja. U zavrnoj fazi rata partizanske jedinice u Sloveniji i Istri
svojim dejstvima znatno su pridonele brzom napredovanju fronta i
ubrzale izbijanje naih armija na jugoslovenske etnike granice.
Savremeni opti uslovi borbe u blioj pozadini agresorovog fron
ta bie odreeni sjedne strane, verovatnim izgledom fronta i poza
dine u buduem ratu, naelnim rasporedom snaga i oblikom agre
sorovog manevra na tom delu vojita (to je sve sadrano u agreso
rovoj ratnoj doktrini), a s druge strane naom organizacijskom i sub
jektivnom pripremljenou za borbu u takvim uslovima.

ZNAAJ I SPECIFINOSTI KOMBINOVANOG OBLIKA ORUANE

BORBE U OPTENARODNOM ODBRAMBENOM RATU
Odbrana Jugoslavije zapoinje oruanom borbom na granicama
i kada je god mogue tamo se i zavrava nanoenjem poraza agreso
rovim snagama. Ako zbog poetne nadmoi agresora to ne bude mo
gue, sve nae snage vodie ONOR i unutranjosti dravne teritorije
istovremeno borbom na frontu i u pozadini agresorovih invazionih
snaga, sve dok te snage ne budu poraene i isterane iz zemlje. Istov
remeno borba na frontu, koju vode u prvom redu snage operativne
armije (JNA) i borba u pozadini neprijateljskog fronta, koju vode je
dinice TO i sve druge snage ONO koje se nau na PZT, .rai da bor
bena dejstva s obe strane fronta budu usaglaena da bi bila to efi
kasnija. Posebno je vano sadejstvo snaga na frontu sa onim naim
snagama iza agresorovog fronta koje dejstvuju u blioj pozadini, od
nosno u taktikoj i operativnoj dubini njegove pozadine. Ovu fazu
usaglaene i koordinirane borbe naih jedinica na frontu sa borbom
teritorijalnih i drugih snaga u pozadini agresorovog fronta oznaava
mo kao kombinovani frontalno-partizanski oblik borbe. Taj oblik u
pojedinim fazama rata moe biti dominantan, pa mu naa koncepcija
odbrane pridaje veliki znaaj.
144

Borbe u irem zahvatu fronta, tj. s obe strane fronta, bie vrlo
intenzivne ve u poetnom periodu rata, naroito u sluaju agresije
s radikalnim ciljem, mada e teite borbi u tome periodu biti na fron
tu. Teritorijalne jedinice u naoj pozadini imae tada kao svoj osnov
ni zadatak borbu protiv agresorovih vazdunih desanata i njegovih
snaga ubaenih u nau pozadinu na neki drugi nain. Pomicanjem
fronta u dubinu nae teritorije pojaava se uloga jedinjca TO i drugih
jedinica koje se zateknu u pozadini agresorovog fronta i koje treba
da preu na partizanski nain borbe. Uloga tih snaga raste i poste
peno se pojaava, kako u domenu sadejstvovanja s frontom, tako i
u pogledu otpoinjanja razvijenog partizanskog ratovanja u dubokoj
(strategijskoj) pozadini agresorovih armija.421
Kombinovanim oblikom oruane borbe paraliu se tehnika su
periornost i poetna brojana nadmonost operativnih grupacija ag
resora, a naa nadmonost u pogledu kvaliteta naoruane ive sile
dolazi do sve veeg izraaja. Agresor tako nije u mogunosti da ost
vari zamisao munjevitog prodora do eljenih ciljeva, jer je prinuen
da rasparava svoje snage na prostoru koji je ve smatrao osvojenim
frontalnim dejstvima.
U sluaju najnepovoljnijeg odnosa snaga i prodiranja agresora u
dubini ratita, teite dejstva naih oruanih snaga, kako teritorijalnih
tako i onih koje su se dotle borile na frontu, prenosi se na PZT, sve
do eventualnog prelaska na preteno partizanski oblik oruane bor
be. Ponovni prelazak iz partizanskog u kombinovani partizanskofrontalni oblik postaje jedan od strategijskih ciljeva optenarodnog
odbrambenog rata.
Partizanska borbena dejstva u taktikoj i operativnoj pozadini
agresorovog fronta imaju neke specifine karakteristike, po kojima se
razlikuju od dejstava u dubokoj ili strategijskoj pozadini. Potrebno je
pri tome, sagledati znaaj, realne mogunosti i savremene uslove
borbe u naznaenoj zoni vojita, organizacijska obeleja jedinica koje
tu izvode borbena dejstva, a zatim taktike i operativne modele bor
benih postupaka i sadejstva sa snagama na frontu.
Front je u eri nuklearnog oruja, raketne tehnike, snanog vaz
duhoplovstva i velikih motorizovanih formacija poprimio drugaiji
izgled od klasinog. Sporopokretni front, s kordonskim vrsto pove
zanim postrojenim divizijama u prvoj liniji, pripada prolosti. Front
nastupa brzo u borbenim kolonama, tempom tenkova i guseniara,
u rastresitom poretku po irini i dubini, pod zatitom vaizduhoplovstva, uri ka vitalnim centrima branioca, ne brinui mnogo za fiziku
vezu meu kolonama koje nastupaju. Front nije homogen, nego isp
rekidan, s mnogo meuprostora, naroito na tee prohodnom zem
ljitu. Linija fronta vie je zamiljena linija koja povezuje elne eelone kolona, nego poloaji na kojima bi se mogle sagledati granice
42) Slevo Ili: Titov metod ratne vestine u naim uslovima; Vojno delo br. 6/81.

10 Partizanska taktika

145

bataljona i pukova u prvom borbenom redu. Samo pred objektom

s vrstom odbranom koji se ne moe zauzeti iz hoda ni zaobii, koncentriu se snage, formira borbeni poredak slian klasinom, brzo
prelazi u odluan napad, da bi se to pre izvrila dekoncentracija.
Kada takav nastupajui front borbom i otporom branioca bude pri
nuen na zaustavljanje ili usporeno kretanje, onda mora poprimiti
oblik vre povezane linije. Odreenim peadijskim snagama kontroliu se vanijj meuprostori, a glavne udarne snage vre pripreme
za nove brze prodore.
Snage Teritorijalne odbrane i partizanske formacije, kojima nije
osnovni zadatak da se bore na frontu, mogu da izbegnu tee sudare
s agresorovim snagama koje nastupaju. Ne odstupajui pred agreso
rovom ve manevriui i koristei meuprostore u njegovom frontu,
ostaju na svojoj teritoriji ili se podesnim pravcem prema njoj to pre
probiju. Prostor na kojem e se tada nai je pojas taktike dubine fron
ta, na kome su rasporeene rezerve, KM, artiljerijski i raketni vatreni
poloaji, pozadinski delovi agresorovih divizija prvog eelona. Dubi
na tog pojasa iznosi obino 20 do 40 km. Mada taj prostor zbog za
sienosti neprijateljskih snaga nije nimalo pogodan za due zadra
vanje i traenje mogunosti da se stupi u borbenu akciju, ne treba
proputati povoljnu priliku da se izvre odreene diverzije na saobraajnicama, kao i da se prepadom zada udarac nekom elementu
marevskog ili borbenog poretka agresora, nekoj pozadinskoj usta
novi ili snabdevakoj koloni.
Objekat dejstva partizanskoj jedinici mora odrediti vii tab.
Vrlo vani bie obavetajni podaci o sastavu i snazi nastupajuih ag
resorovih kolona, ako se odmah radio-vezom dostave tabu na fron
tu. Moe se desiti da se jedinica svojom borbenom akcijom otkrije
i time izazove brzo reagovanje jakih agresorovih snaga. U tom sluaju
najuputnije je da se ne eka gonjenje ili opkoljavanje, nego da se je
dinica najpogodnijim pravcem uputi u operativnu pozadinu fronta.
To je zona izmeu taktike i strategijske pozadine, dubine izmeu 50
i 160 km. U njoj su rasporeene korpusne i armijske rezerve, tabovi,
centri veze, sredstva PVO, poloaji raketa srednjeg dometa, pozadin
ske ustanove, skladita municije i goriva, posadne snage, jedinice za
obezbeenje komunikacija, aerodromi, heliodromi i drugi objekti.
Operativna dubina pozadine agresorovog fronta zbog svog pro
stranstva, manje gustine neprijateljskih snaga i postojanja objekata
pogodnih za partizanske akcije, predstavlja prostor na kome moe
da se razvija trajnija iva i uspena partizanska aktivnost. Kada je front
pokretan i pozadina se pokree, a kada se front stabilizuje i opera
tivna pozadina dobija odreenije granice. Cela operativna pozadina
agresora na PZT podeljena je na eksploatacione zone, tako da svaka
njegova operativna jedinica koristi komunikacije i materijalne izvore
na podruju koje joj je dodeljeno. Putevima koji vode preko opera
tivne pozadine protie sve to ie neophodno za dejstva na frontu: iva
sila, hrana, municija, ratna tehnika, gorivo.
146

Operativna pozadina fronta je osetljiv deo ratnog stroja agreso

ra. Zato svi komandanti tee da dou u mogunost da neposredno
dejstvuju po celoj dubini neprijateljskog rasporeda i njegovoj poza
dini. Najpre su korieni upadi (rejdovi) konjice, a kasnije upadi br
zih motorizovanih jedinica, vatra dalekometne artiljerije, napadi avi
jacije, vazdurii desanti, rakete, ubacivanje i partizanska dejstva. Sva
ova sredstva i metodi ine vanu dopunu dejstva na frontu, a esto
imaju presudan uticaj na ishod borbi na frontu. Obino se uporedo
i usklaeno koristi vie spomenutih sredstava, ali postoje situacije u
kojima je mogue ili korisno upotrebiti samo neke od njih.
U optenarodnom odbrambenom ratu posebno je znaajno dejstvo partizanskih snaga jer vri vojni i politiki uticaj na opti odnos
snaga na ratitu. Sama pojava oruanih snaga na tek zaposednutim
delovima nae teritorije deluje ohrabrujue na stanovnitvo. Dok jo
mona tehnika agresora buno defiluje kroz naselja i oko njih mogu
se kod malodunih pojedinaca pojaviti razna defetistika raspoloe
nja, koja e brzo biti otklonjena ili lokalizovana im narod na delu
vidi i uje svoje zatitnike i branioce iz redova narodne armije. Tamo
gde se oni nalaze postoji i dalje nezaposednuta, slobodna teritorija
na kojoj deluje narodna vlast i ostale institucije jugoslovenskag so
cijalistikog samoupravnog sistema. '
U taktikoj i operativnoj pozadini agresorovog fronta mogu is
tovremeno da se zateknu jedinice raznog organizacijskog porekla. Po
red teritorijalnih jedinica kojima je ve ranije odreen zadatak da se
pred agresorovim frontom ne povlae, ve da odmah po prolasku
elnog eelona toga fronta, preu na partizanski oblik oruane bor
be, tu se mogu nai jedinice ili delovi jedinica operativne armije, koji
su u neprijateljsku pozadinu ubaeni kroz meuprostore fronta, koji
su namerno ostavljeni na toj teritoriji sa odreenim zadatkom ili su
u toku odbrambene operacije odseeni od svoje vie formacije. Sve
one u takvoj situaciji imaju sline zadatke i deluju na slian nain. Je
dino im odnosi operativne potinjenosti mogu za odreeno vreme
biti razliiti. Ubaene jedinice dolaze u neprijateljsku pozadinu da bi
po nareenju taba koji ih upuuje izvrile jedan ili vie odreenih
zadataka i da bi se zatim vratile u sastav svoje jedinice. Ako uslovi za
povratak takve jedinice postanu teki, i ona moe prei na partizan
ski nain dejstva ili ui u sastav drugih partizanskih jedinica. Ubae
ne jedinice ne deluju samostalno, iako mogu i moraju da pri ukaza
noj prilici ispolje maksimum inicijative. One se bez velike potrebe ne
udaljavaju previe od fronta, nego se obino zadravaju u blioj ope
rativnoj ili taktikoj dubini odakle im je laki povratak na front.
Planski ostavljene jedinice iz sastava operativnih snaga fronta,
kao i one koje su dejstvom neprijatelja (odsecanjem, opkoljavanjem)
prinuene na odvajanje od svoje vie formacije, pa se na taj nain na
le u operativnoj pozadini agresorovog fronta, imaju u pogledu slo
bode izbora naina borbenog dejstva, kao i u pogledu perspektive

147

povratka na front ili trajnog ostajanja i delovanja u pozadini, isti za

datak kao i ubaene jedinice.
U bliu i dublju pozadinu agresorovog fronta nae snage, pripa
dale one TO ili JNA, mogu proi i na druge naine kroz agresorov
front. One tamo mogu biti formirane od dobrovoljaca, mogu biti do
vezene kao vazduni ili pomorski desant, mogu se formirati od raz
bijenih i zaostalih delova raznih jedinica, od pripadnika agresorovih
snaga koji prebegnu na nau stranu i izraze spremnost da se na par
tizanski nain bore protiv agresora.

SPECIFINOSTI PARTIZANSKE TAKTIKE U POZADINI

AGRESOROVOG FRONTA
Taktika partizanskih jedinica u pozadini agresorovog fronta ima
odreena obeleja po kojima se razlikuje od njihove taktike kada dejstvuju u strategijskoj pozadini ili u uslovima nepostojanja vlastitog
fronta. Te razlike se ogledaju u optim uslovima za ivot i borbu u
pozadini fronta, u organizaciji i nainu rukovoenja jedinicama, u iz
boru objekata dejstva, nainu izvoenja borbenih akcija, obezbeivanju, korienju izvora snabdevanja, oblicima saradnje sa svojim fron
tom i drugim postupcima.
Na pojavu partizanskih snaga neprijatelj reaguje sve osetljivije
to su one blie frontu. Pored toga on tamo ima vie snaga na dohva
tu, jer su mu tamo pored jedinica namenjenih za obezbeenje poza
dinskog rejona i za protivpartizansku borbu, na raspolaganju takti
ke i operativne rezerve, jedinice koje idu na front ili sa fronta i avi
jacija. Zbog svega toga na tome prostoru mogu dejstvovati kao celina
samo manje partizanske jedinice: ete, bataljoni, odredi i manje bri
gade. Te jedinice moraju biti vrlo pokretljive i sposobne za brzo ra
lanjivanje da bi izbegle sve pokuaje opkoljavanja, jer im je manevar
ski prostor uzak i nesiguran.
Ciljevi na koje se partizanske jedinice orijentiu u prvom redu
su kolone koje je moguno napasti iz zasede ili prepadom, slabije obezbeeni pozadinski elementi i komunikacije. Borbe su jo krae i
odlunije nego u drugim uslovima, jer je obino nemogue obezbediti se od intervencije oblinjih neprijateljskih snaga i avijacije im
borba due traje. Avioni i helikopteri u toj zoni su opasniji, jer pored
vatrenog dejstva mogu brzo pruiti elemente za dejstvo najbliim ar
tiljerijskim i raketnim jedinicama. Zato e dejstva nou, za vreme
smanjene vidljivosti (magla, niska oblanost, padavine) i po terenu
pod prirodnom maskom, biti najbolja zatita od dejstva iz vazduha.
Zbog potrebe da budu stalno u pokretu i da se zadravaju samo
na zemljitu na kome e se tee otkriti osmatranjem sa zemlje i iz vaz
duha, jedinice e rede moi da se zadravaju u naseljima. Hranu e
im nabavljati stanovnitvo, a municijom e se preteno snabdevati iz
148

plena, jer esto nee moi da raunaju na skrivene rezerve municije

i hrane, a male e mogunosti biti za redovno snabdevanje vazdunim putem. Ranjenike koje ne mogu da nose sobom jedinice e os
tavljati kod stanovnitva ili ih otpremati u dublju pozadinu fronta na
ire slobodne teritorije.
Partizanske jedinice moraju biti u stalnoj radio-vezi sa snagama
sa fronta radi uspostavljanja sadejstva, koje daje osnovni peat svim
dejstvima. Sadejstvo se ostvaruje sa partizanske strane pribavljanjem
i slanjem obavetenja o neprijatelju, zatim presecanjem komunika
cija, spreavanjem manevra neprijatelja, upotrebom snaga i sredsta
va u kritinim operativnim situacijama i vezanjem borbom jednog
dela neprijateljskih snaga. Od strane fronta sadejstvo se ispoljava u
postavljanju zadataka, davanju obavetenja o neprijateljskim pokre
tima do kojih se dolo izvianjem iz vazduha ili drugim putevima, a
vanim za planiranje dejstva partizanskih jedinica. Ponekad sa fronta
partizanskim snagama moe biti pruena pomo u municiji i hrani,
kad se to pokae neophodno. U taktiki kritinim situacijama za par
tizanske jedinice (okruenje), moe im biti pruena podrka iz vaz
duha, a u povoljnim terenskim uslovima mogu iz dublje operativne
pozadine vazdunim putem biti evakuisani ranjenici.
Radi obezbedenja sredstava i orijentisanja partizanskih akcija
na najvanije objekte, partizanske jedinice koje dejstvuju na odree
nom sektoru mogu biti privremeno potinjene odgovarajuem tabu
operativne jedinice na frontu. To e najee biti tab armije, koji
ima dovoljno mogunosti i najpree potrebe za upotrebu partizan
skih jedinica na jednoj iroj teritoriji. U odreenim uslovima to moe
biti i neki nii tab (korpus, divizija).
Partizanska jedinica ponekad e trebati da sadejstvuje i sa uba
enom, ostavljenom ili odseenom jedinicom iz sastava naih snaga
na frontu. U uslovima dobrih veza to sadejstvo moe organizovati
neko vreme i za neke akcije vii tab s fronta, ali e to jo ee initi
via komanda partizanske jedinice, odnosno regionalni, pokrajinski
ili republiki tab Teritorijalne odbrane. Ako jedinica iz sastava fron
ta bude raspolagala takvim teim orujem ili tehnikom koja se ne
moe u odreenim uslovima upotrebiti, ta e tehnika uz puno angaovanje jedinica Teritorijalne odbrane biti prebaena u dublju poza
dinu, da bi tamo bila koriena. Ako to ne bi bilo mogue, ova teh
nika sredstva mogu biti delimino demontirana i zakopana ili
potpuno unitena.
Od situacije na frontu i od operativnih planova fronta zavisi u
kom smeru e biti orijentisana izviaka i borbena aktivnost partizan
skih jedinica. Pregledaemo njihove zadatke kada je vlastiti front u
odbrani i kada je u napadu. Zadaci u drugim raznim situacijama
mogu se izvesti iz osnovnih.
Partizanska dejstva u operativnoj pozadini neprijateljskog fron
ta imaju veliki znaaj u poetnom periodu rata. Agresor u tom perio149

du tei da snanim udarima i brzim dubokim prodorima razbije oru

ane snage branioca, ispreseca napadnutu zemlju i slomi otpor krup
nih operativnih jedinica, pre nego to se one priberu od prvih uda
raca sa zemlje i iz vazduha. Zato je neobino vano da partizanske je
dinice ve prvih dana invazije stupe u dejstvo u neprijateljskoj poza
dini i da energinim akcijama na komunikacijama poremete plan br
zog dopremanja motorizovanih rezervi za munjevite prodore u sre
dinji deo teritorije napadnute zemlje.
Veliki znaaj u takvoj situaciji ima iroka, brza i precizna obavetajna sluba. Osmatranjem, izvianjem i korienjem zapaanja do
kojih doe stanovnitvo, moe se stvoriti jasna predstava o nameravanom neprijateljskom manevru. Ako jedinica koja se brani na vre
me bude upoznata sa planom ofanzive postoje dobri izgledi za uspenu odbranu.
Za vreme koncentracije, pripreme i izvoenja neprijateljeve
ofanzive gustina njegovih snaga u zoni blie operativne pozadine po
veava se, a snage su mu u stanju bojeve gotovosti, pa su zato, uslovi
za partizanska dejstva na tome prostoru dosta teki. Ona e se morati
orijentisati na dublju operativnu pozadinu, a prema frontu bie upu
ivane samo lake jedinice sa odreenim diverzantskim zadacima i za
vrenje vatrenih prepada iz zaseda.
Sistematskim razaranjem komunikacija i zapreavanjem tok pri
prema za ofanzivu moe biti znatno usporen. Jedinice i komande morae se prebacivati uz primenu osiguranja, a to e usporavati pokre
te, zamarati, dovoditi do razvlaenja snaga i slabiti udarnu mo jedi
nica. Diverzijama i prepadima sistem snabdevanja moe da bude do
veden u krizu. Opta nesigurnost u pozadini stvara pometnju i ner
vozu u tabovima, a kod jedinica smanjuje borbeni polet. Ako se ag
resor ve u toj fazi nastupanja odlui da prema stanovnitvu primeni
represalije, partizanske jedinice moraju biti spremne da stanovnit
vo uzmu u zatitu i kod njega odre moral i spremnost za dalju oru
anu borbu i optenarodni otpor.
U dubljoj operativnoj pozadini neprijatelj moe da ima raspore
ene aerodrome, heliodrome, raketne baze i razna skladita. Za na
pade na njih mogu biti upotrebljene krupnije partizanske jedinice, a
napad, ponekad, moe biti usklaen i s istovremenim napadom iz
vazduha koji je pripremila neka komanda sa fronta.
Vatreni poloaji diviziona raketa za podrku agresorovih divizija
i korpusa udaljeni su od prednjeg kraja fronta izmeu 15 i 50 km, to
zavisi od njihovog dometa. Nalaze se obino u blizini puta sa tvrdom
podlogom koji podnosi vozila sa glomaznom i tekom tehnikom. Zahteva irok i dubok prostor za raspored jer je razmak izmeu lansi
ranih rampi baterije 2 do 3 km, a dubina (od linije rampi do stanice
za montiranje projektila) 4 do 6 km. U meuprostoru, 2 do 3 km iza
linije rampi nalazi se stanica za kontrolu i mesto za gotove projektile,
a komandni deo i centar za upravljanje vatrom na oko 1 km iza linije
150

rampi. Dublje u pozadini razmeteno je skladite delova projektila i

pozadinski deo diviziona. Svaka baterija posebno i divizion kao celina na vatrenim poloajima zatieni su streljakim delovima, koji
se ukopavaju i tako se prilazi poloaju zapreavaju. Kada preti opas
nost od partizanskog napada, divizion se nou prikuplja na ui pro
stor radi lake odbrane, a koriste se i elektronska sredstva za osmatranje okoline i detekciju pokreta na oblinjem terenu. Pored nepos
redne zatite svakog elementa borbenog poretka diviziona, uzima se
u obzir i posredna zatienost rasporedom divizijskih i korpusnih re
zervi i drugih delova (vidi si. 3).

SI. 3 - Raspored elemenata diviziona raketa Honest John

na vatrenom poloaju

Napad na raketnu jedinicu partizanske snage mogu izvriti dok

je ona na vatrenom poloaju ili kada se nalazi u pokretu. Obino su
povoljniji uslovi za napad kada rakete posle ispaljivanja krenu na
nove vatrene poloaje, odnosno dok su u pokretu. Zbog potrebe da
bude brzo izveden u obliku prepada, napad e ee biti umeren na
jedan izabrani elemenat, nego na celu jedinicu. Posebno osetljivi delovi koji se mogu napasti i unititi eksplozivom su: rampe za lansira
151

nje, radarski i elektronski ureaji za ispaljivanje i voenje projektila,

stanice za ispitivanje i montiranje, skladita delova i skladita goriva,
elektrini generatori i si. Ako partizaska jedinica uspe da zauzme sta
nicu nuklearnih glava ona e ih unititi miniranjem, ali tako da ek
splozija nastupi posle vremena potrebnog da se partizani dovoljno
udalje od nje, da bi se izbegli vlastiti gubici.
Ako komanda partizanske jedinice proceni da uslovi za njen na
pad na otkrivenu raketnu jedinicu nisu povoljni, od velike je vanosti
da podatke o njoj najhitnije poalje tabu jedinice na frontu sa kojim
odrava vezu.
Napad na privremene aerodrome i helidrome rasporeene u ope
rativnoj dubini, udaljene od fronta obino 50 do 100 km, mogu izvr
iti vee partizanske jedinice ojaane artiljerijom i raketnim bacai
ma. Napad se izvodi iznenadnim bliskim, obino nonim, prepadom
na osiguranja i najosetljivije delove s ciljem da se uniti to vie le
tifica i elektronskih ureaja, pre nego neprijatelj stigne da organizovano reaguje upotrebom jaih snaga. Na privremene aerodrome i helidrome kada su dobro osmotreni moe se izvriti i dnevni vatreni
prepad s udaljenosti od nekoliko kilometara, ne tukui pri tome na
sumce ceo prostor aerodroma, ve pojedine letilice, skladita i druge
vane objekte.
Partizanska dejstva u operativnoj pozadini neprijatelja mogu
znatno pridoneti uspehu ofanzivnih operacija snaga na frontu. Uslovi
za dejstvo i ciljevi na koje su ova dejstva usmerena neto su drukiji
od onih kad je neprijatelj u ofanzivi. Okupatorske snage u jaoj su
meri vezane za front, gustina pozadinskih delova reda je, neangaovanih snaga u operativnoj pozadini (rezervi, snaga u pokretu ka fron
tu i od fronta, avijacije itd.) ima manje, pa je neprijatelju tee da nae
potrebne snage za pokuaje efikasne borbe s otkrivenim partizan
skim jedinicama.
Partizanske jedinice imaju vie mogunosti da se priblie frontu,
pa da svojim manjim delovima zalaze ak i u taktiku zonu, gde na
padaju tabove, skladita, raketne baze i razne pozadinske ustanove
divizija i korpusa razvijenih na frontu. Teite partizanskih napada i
dalje su komunikacije i transporti, a podaci do kojih partizanska obavetajna sluba moe doi i u ovoj situaciji mogu biti od ogromne ko
risti za front. Moe doi u obzir i sasvim neposredno borbeno sadejstvo partizanske jedinice sa vazdunodesantnim jedinicama i motorizovanim jedinicama, koje brzo i duboko prodiru u tzv. slobodni
operativni prostor itd. Komunikacije i objekti na njima rue se kada
to moe ozbiljno omesti neprijateljski manevar ili mu onemoguiti
brzo odstupanje, ali se, neki put, objekti, naroito mostovi, mogu za
uzimati i uvati od unitavanja da bi posluili vlastitim snagama koje
nastupaju.
152

Zaplenjena ili vazdunim putem dopremljena sredstva potrebna

iedinicama koje nastupaju sklanjaju se na pogodna mesta, maskiraju
i brane od neprijatelja, dok ne stignu vlastite snage koje ce ih koris
titi. Dejstvom partizanskih jedinica moe se, ubrzati tempo nastupa
nja u ofanzivi, olakati okruivanje i unitavanje neprijateljskih snaga
koje odstupaju.

153

Partizanski marevi

ZNAAJ I CILJEVI MAREVA U PARTIZANSKOM OBLIKU

ORUANE BORBE
Pokretljivost je jedno od bitnih svojstava partizanskih jedinica.
To je, sjedne strane, spremnost i sposobnost za brze pokrete po sva
kom zemljitu u svako doba i po svakom vremenu, a sa druge, kre
tanje je vrlo vana i neophodna taktika radnja, koju partizanske je
dinice vre ee i due no ma koju drugu. One maruju iz svoje baze
do mesta borbe, esto udaljenog, da bi izvrile iznenadan napad. Po
zavretku napada obino ne ekaju reagovanje okolnih neprijatelj
skih jedinica ve se to pre udaljuju od poprita napada...
Partizanske jedinice od asa kada se pomicanjem fronta u dubi
nu nae teritorije nau u taktikoj i operativnoj pozadini agresorovih
invazionih snaga treba da izvre krae ili due mareve, kako bi za
uzele najpovoljniji poloaj za borbene akcije. Delovi operativnih sna
ga naeg fronta koji u pozadinu agresorovog fronta dou ubaciva
njem i odsecanjem, pa preu na partizanski nain ratovanja, imae
jo veu potrebu da izvode mareve koji e ih odvesti u dublju po
zadinu neprijatelja ili na drugi sektor PZT. U dubokoj pozadini fronta
kao i u uslovima samostalnog partizanskog oblika oruane borbe,
krupne partizanske formacije sve svoje manevre izvode u obliku
mareva koji su dugi na desetine, pa i stotine kilometara.
Brzim i smelim marevima partizanske jedinice zabacuju se u
pozadinu neprijateljskih snaga koje pripremaju ili izvode protivpartizansku ofanzivu. One maruju sa mesta na slobodnoj teritoriji na
kome ih je neprijatelj otkrio i odlaze na drugo mesto na slobodnoj
teritoriji, gde e na miru moi da se odmore i pripreme za nove mar
eve i napade. One se kreu i zato da bi dejstvovale ne samo najed
nom mestu nego da bi bile svuda, da bi svuda otkrile i iskoristile mo
gunosti za napade. Marevi su vaan uslov i sastavni deo partizan
skih dejstava.
Mar moe biti razliit po duini i trajanju, po uslovima pod ko
jima se izvodi (zemljite, neprijatelj, vremenske prilike), po cilju, a za
visi od veliine i sastava jedinica koje ga izvode. Nekad, ali rede, moe
doi u obzir i prevoenje cele jedinice ili jednog njenog dela.
Mar treba da se izvodi po planu, kojim mora da se obezbedi nje
govo pravovremeno izvrenje i spremnost jedinice da, kako u toku
mara tako i odmah po njegovom zavretku, primi borbu ako je to
potrebno. Plan obuhvata odreivanje trase mara, vreme polaska,
mesto i vreme zastanka i odmora, nain obezbeenja, ishrane i savla
154

ivanja poznatih ili oekivanih prepreka, mere za ouvanje tajnosti,

postupak u sluaju nailaska na tee nepredviene prepreke koje bi
onemoguile izvrenje mara po planu. Kada maruje jedinica vea
od bataljona plan mara moe biti iznet u pisanoj zapovesti za mar.

PRIPREMA I IZVOENJE MARA

Nain i obim pripreme za mar zavisi od duine i cilja mara, od
eventualnog optereenja jedinica materijalom i pomonim delovima. Dug mar koji se ne moe zavriti u toku jedne noi, s kolonom
u ijem sastavu ima ranjenika i komorskih delova, preko teko pro
hodnog zemljita i mesta ugroenih od neprijatelja, zahteva vrlo bri
ljive pripreme i naporan rad komande u toku celog mara. Kad god
je mogue pre mara treba zbrinuti ranjenike na sigurno mesto. Od
teine i ugroenosti mar-rute zavisi odluka o tome ta e se od teeg
oruja, municije i rezervi hrane poneti a ta ostaviti u zemunicama.
Materijalne potrebe se, zavisno od prolaznosti trase, prevoze na ko
lima ili prenose na tovarnoj stoci, a u izuzetnim sluajevima raspo
reuju se na borce ili se formira nosaka kolona. Kao deo rezervne
hrane moe se povesti iva stoka. Nekad se i trasa mara podeava
tako da prolazi kroz naselja ili pored naselja u kojima e se moi doi
do hrane.
Borci se za mar pripremaju na taj nain to se pregleda i dovodi
u ispravnost obua i odea, odvajaju nesposobni za mar (o emu se
konsultuje i lekar) i upoznaju sa dunostima na maru. Ako se mar
uje po visokom snegu, treba bar za elna odeljenja da se obezbede
krplje i smuke, a za sanitet ranjenike saonice. Po potrebi se vre i
posebne moralno-politike pripreme.
Pre polaska na mar potrebno je prikupiti najnovije podatke o
neprijatelju i o rasporedu svojih jedinica du trase mara, kao i o or
ganizacijama ONO u naseljima kroz koja ili pored kojih e jedinice
proi. Ako put nije dobro poznat, potrebno je nai sigurne vodie.
Vreme za poetak mara moe da bude izabrano po sopstvenoj
odluci ili nametnuto situacijom. U prvom sluaju izbor se ini izme
u dnevnog i nonog vremena. Kad ne preti opasnost od osmatranja
iz vazduha pokret e sa slobodne teritorije odpoeti danju, da bi se
nastavio nou kroz predele u blizini zaposednute teritorije, preko rejona kroz koje ee prolaze neprijateljske jedinice ili na kojima postavlju svoje zasede. Ako je zemljite pokriveno a trasa vodi kroz slo
bodnu teritoriju ili kada je zbog magle, kie ili snega vidljivost sma
njena, pokret e se obaviti danju, da bi se predvee stiglo na konaite, odnosno rejon sa koga e jedinice krenuti u akciju.
Delovi jedinica koje kreu na mar obino se ne postrojavaju na
jednom mestu da bi se najpre formirala kolona, pa onda krenulo.
Okupljaju se samo kad su bile rasporeene najednom uem prosto
155

ru, jer je od samog poetka nuan oprezan i prikupljen noni mar.

Inae se kolona formira u pokretu ili na nareenoj prolaznoj taki
na trasi mar-rute, gde prvi stie tab, da bi uticao na formiranje ko
lone i dao eventualno naknadna nareenja.
Marevski poredak treba da prui to je mogue veu bezbednost
od iznenadnog neprijateljskog napada i da omoguuje brz razvoj za
borbu u svakom pravcu. Jedinica koja ima ulogu prethodnice (eta
ili bataljon) kree se danju na oko 1 km ispred glavnine, a nou se
to odstojanje znatno smanjuje ili se uopte ne pravi prekid u koloni.
tab se obino kree na elu glavnine, a jedinice prateih orua u
sredini rasporeda kolone. Sanitet i komora su na zaelju glavnine. Iza
glavnine, danju na odstojanju od oko 500 metara a nou i na manjem,
kree se zatitnica jaine voda ili ete sa ininjerijskim odeljenjem i
sredstvima za zapreavanje i protivoklopnu zatitu.
Prethodnica i zatitnica obezbeuju se elnim i bonim patrola
ma. Glavnina moe povremeno ili stalno da se obezbeuje i pobonicama. Na osobito opasnim mestima mogu se postaviti i nepokret
na bona obezbeenja. Ceo sistem obezbeivanja moe se u toku mara menjati s obzirom na poloaj kolone u odnosu na neprijateljske
garnizone i pravce njihovih moguih ispada prema trasi mar-rute.
Ponekad se radi bezbednosti od bono napada i kad postoje podesni
putevi moe marevati u paralelnim kolonama.
Partizanski marevi poznati su i po tome to se na njima posti
zala brzina mnogo vea od uobiajene. Partizanske brigade u NOR-u
prelazile su u toku jedne noi, odnosno za 9 do 12 asova razdaljinu
od 40 do 50 km, ili do pola noi 20 do 30 km, to je omoguavalo da
se izvre iznenadni noni napadi tamo gde se neprijatelj tome nije
nadao. Na viednevnim marevima postizana je prosena brzina od
oko 30 do 40 km na dan, kada se marevalo danju, a 20 do 30 kada
se kretalo nou. Ipak, brzinu samog kretanja u toku jednog asa ne
treba nikad bez potrebe poveavati preko 5 km, jer jako ubrzan ko
rak i potravanje brzo dovodi do preteranog zamora, pa i do nespo
sobnosti za borbu i juri. Isto tako ne treba da izostanu zastanci posle
svakog sata marevanja.
Tajnost mara postie se brzinom njegove pripreme i izvrenja,
dobrim izborom trase, vremena i doba dana, nesaoptavanjem pod
ataka o pravcu i cilju mara onima kojima to nije potrebno da znaju,
merama maskiranja, obmanjivanjem neprijatelja, odravanjem reda
i discipline pri marevanju. Prilikom izbora trase mar-rute ima se u
vidu pored bezbednosti, ekonominosti troenja vremena i snaga,
povoljnih uslova za ishranu i odmor i tajnost. Najbolje je da trasa pro
lazi to dalje od zaposednutih i ugroenih predela, da danju vodi kroz
poumljeno zemljite ili ono sa visokim biljnim kulturama (kuku
ruz). Nou se sela u blizini okupirane teritorije zaobilaze, ili se u nji
ma prethodno organizuje zatvaranje pasa, da laveom ne bi odali pri
sustvo jedinice.
156

Pri izvoenju mara mora se imati u vidu da agresor u veim gar

nizonima i u vanijim uporitima raspolae elektronskim ureajima
koji su u stanju da otkriju i prate kretanje partizanske kolone, pa se
izborom zaklonjene trase mara i protivradarskim maskiranjem
mora da otkloni i ta opasnost.
Kada postoji intenzivno dnevno izvianje iz vazduha moe se u
popodnevnim asovima uiniti nekoliko upadljivih pokreta u prav
cu suprotnom od onog koji e se preduzeti da bi se neprijatelj obma
nuo. Operativno maskiranje u toku samog mara moe se vriti i na
taj nain to e se organizovati paljenje logorskih vatri na mestima
koja neprijatelj moe osmotriti iz garnizona, a koja je kolona ve na
pustila ili kroz koje uopte ne prolazi. U toku dnevnog mara prili
kom nailaska neprijateljskih aviona kolona se sklanja u zaklon i za
ustavlja.
Kola i tovari maskiraju se zelenilom pre polaska na mar. Zimi
se mogu koristiti i beli kombinezoni preko odela, bele pokrivke to
vara i kola. Dui odmori daju se na mestima na kojima je mogue iz
abrati zaklone i postaviti sigurno borbeno obezbeenje.
Za vreme mara mora da vlada red i disciplina. Svako zaustavlja
nje jednog dela kolone odraava se na celu kolonu tako da dolazi do
njenog prekida, a zatim do pritravanja koje veoma zamara borce.
Nou, prekid kolone moe esto da znai i prekid veze u koloni, zbog
ega se mora zaustaviti cela kolona dok se veza ne uspostavi. Zato
prilikom kretanja po tekom zemljitu nou svaki borac esto proverava sledi li ga kolona, pa kada oseti daje nastao prekid oglaava
se uzvikom veza. Pri prelasku preko opasnih mesta (stene, planin
ske bujice, brvna i si.) partizani se uzajamno pomau dranjem za
ruke, vezivanjem ili dranjem za duu drvenu motku. Prilikom pro
laza preko otvorenog zemljita u blizini neprijateljskog poloaja
nou se ne smeju koristiti svetla niti se sme puiti. Kad je potrebno
treba se kretati samo tiho, kroz kolonu se alje upozorenje tiina.
Svi predmeti opreme treba da se nose tako dase izbegne zveckanje.
Za vreme dnevnog mara odmor od 2 do 3 sata daje se u podnev
no ili popodnevno vreme na mestu koje je podesno za odmor i glavni
dnevni obrok. esto je to naseljeno mesto ili visoka uma. Za vreme
odmora mogu se prikupiti pojedini obavetajni podaci, lekar moe
pruiti pomo, a tab izvriti izmenu marevskog poretka. Mesto za
odmor treba da odgovara i taktikim zahtevima, da se na njemu
moe primiti borba u sluaju eventualnog napada. Ako se odmor
daje nou treba daje krai da borci ne bi zaspali. Za predanak ili pre
noite vae isti taktiki i logistiki uslovi.
Posebno su znaajni veliki partizanski marevi koji imaju strate
gijski znaaj za ceo rat. Njima se po odreenom planu, pod pritiskom
neprijatelja ili bez njega, prenosi teite partizanskih dejstava iz jedne
u drugu dravnu oblast. Takvog je karaktera bio veliki mar kineskih
partizana od 1934. do 1935. godine. Velika grupacija, jaine u polasku
157

90.000 boraca, postoje u junoj Kini (Fukijen) bila ugroena koncen

tracijom snaga, kontrarevolucionarnih snaga, krenula je na severozapad u pokrajinu ensi. Mar je trajao godinu dana a prevaljen je te
ak i dugaak put od oko 6.000 milja. Savladani su veliki planinski
masivi, iroke reke i esto probijane utvrene linije kuomintangovaca. Na cilj je stiglp svega oko 20.000 boraca, ali je, ipak, ovaj mar
predstavljao veliki uspeh, jer je spaseno jezgro revolucionarne voj
ske, a za vreme mara proiren revolucionarni pokret i naneti krupni
gubici neprijatelju.
U naem narodnooslobodilakom ratu izvedeno je vie mareva
- pohoda od velikog strategijskog znaaja. Prvi vei mar izvren je
u leto 1942. sa bosansko-srpsko-crnogorske tromee u severozapadiju Bosnu. Izvele su ga proleterske brigade (1, 2, 3, 4. i 5). Trajao je
s prekidima od 24. juna do poetka septembra 1942. godine i bio dug
preko 400 km. Ovaj pohod izvrenje u etapama i uz mnogobrojne ak
cije ruenja komunikacija i osloboenja veih naseljenih mesta. Po
etkom 1943. godine izvren je veliki mar jedinica koje su inile
glavnu operativnu snagu Vrhovnog taba iz zapadne Bosne u Herce
govinu, gde su snanom protivofanzivom razbile italijansko-etnike
snage u dolini Neretve, pripremane za zavrnu fazu etvrte ofanzive.
Od drugih znaajnih mareva treba spomenuti pohod operativ
ne grupe iz zapadne Bosne u Dalmaciju u julu 1943. godine, pohod
Prve makedonsko-kosovske i Druge makedonske brigade iz Jegejske
Makedonije u srednju Makedoniju u februaru 1944. godine, pohod 2.
i 5. divizije iz Bosne u srednju i zapadnu Srbiju (15. marta do 20. maja
1944. godine) u kome je za 65 dana uz mnoge borbe preden put dug
oko 400 km, pohod 2, 5. i 17. divizije iz Crne Gore u srednju Srbiju
(Kopaonik) od 18. jula do 6. avgusta 1944. godine.
U partizanskim ratovima druge polovine 20. veka izuzetan zna
aj mareva je potvren, ak naglaen.
Vea uloga aviona i helikoptera u partizanskim akcijama, i mo
gunost brze intervencije motorizovanih jedinica zahtevali su veu
pokretljivost i eu primenu dugih mareva kao i korienje noi,
slabe vidljivosti i trasa kretanja zatienih prirodnom maskom. Vijet
namske jedinice koje su ubacivane iz Severnog Vijetnama u june po
krajine zaposednute invazionim snagama SAD, da bi ojaale tamo
nje partizanske snage, morale su marevati preteno planinskim sta
zama i kroz dunglu vie stotina kilometara. Mada su vazduhoplovne
snage SAD nastojale da preseku taj Ho i Minov put one u tome
nisu uspevale.
U uslovima optenarodnog odbrambenog rata marevi bi se iz
vodili sjedne strane, u povoljnijim uslovima nego u prolom ratu, jer
bi cela PZT bila pokrivena mreom teritorijalnih jedinica i drugih
faktora ONO, ali s druge strane, agresorove snage bile bi, verovatno,
mnogo aktivnije u ometanju partizanskih mareva, dejstvom iz vazduha.
158

Potrebno je stalno imati u vidu mogunost i opasnost otkrivanja

pokreta izvianjem iz vazduha, te napad na nju iz dalekometnih oru
a, napad avijacije i helikoptera, kao i napad upotrebom vazdunodesantnih snaga. Takva opasnost bie izraena naroito u kombinovanom obliku oruane borbe, pa e se pokreti morati izvoditi u ma
njim kolonama i na vie pravaca preko zemljita nepogodnog za
upotrebu agresorovih oklopnih i mehanizovanih jedinica.
U strategijskoj pozadini agresorovog fronta, kada je partizanski
oblik oruane bt>rbe dominantan ili jedini oblik, pogotovo kada po
stoje prostrane slobodne teritorije, uslovi za kretanje veih partizan
skih jedinica bie znatno povoljniji. Ipak, zbog brzine kojom agresor
moe da intervenie iz vazduha odgovarajue mere sigurnosti treba
uvek primenjivati.

159

Partizanska dejstva u posebnim geografskim

uslovima

PARTIZANSKA DEJSTVA NA MORU, OBALI I OTOCIMA

Partizanska borbena dejstva u priobalnom moru, na teritoriji uz
obalu i na otocima kao deo razvijenog partizanskog rata pojava je no
vijeg doba. U istoriji ima, istina, dosta primera koji ukazuju da se bor
ba na moru vodila po naelima koja su bliska partizanskom ratova
nju, ali se te borbe nisu odvijale u okvirima irokog i organizovanog
narodnooslobodilakog pokreta ime se odlikuje savremeni parti
zanski rat. U ratnoj prolosti naih naroda Neretljani i uskoci uspe
no su primenjivali partizanski nain borbe na moru, branei nau
obalu i otoke od Venecije.
U naem narodnooslobodilakom ratu mornarike borbene je
dinice formirane su u sklopu partizanske vojske, planski su razvijene
i uspeno dejstvovale do osloboenja zemlje.
Ve u prvoj godini rata delovi jadranske obale pod Velebitom,
Mosorom, Biokovom, uz ue Neretve i u srednjem delu Crnogors
kog primorja inili su zajedno sa priobaljem delove slobodne terito
rije pod kontrolom partizanskih snaga. S tih slobodnih teritorija odr
avane su veze sa otocima i vreni napadi na neprijateljske plovne
objekte. U poetku 1942. godine Pokrajinski tab za Dalmaciju obje
dinjavao je partizanska dejstva na celokupnom dalmatinskom pod
ruju poklanjajui posebnu panju akcijama na obali i na moru. Kra
jem 1942. formirana je u Podgori prva stalna mornarika borbena je
dinica NOR-aza partizansku borbu na moru, koja je poetkom 1943.
godine kao Prvi mornariki odred raspolagala sa dva naoruana bro
da i 150 boraca. Mornarike oruane snage NOR-a do kraja 1943. go
dine narasle su na 39 borbenih plovnih jedinica, 4 partizanska odre
da na otocima, 10 obalskih baterija s transportnom flotom. To je bio
snaan faktor oslobodilake borbe, sposoban da uspeno uestvuje
u reavanju sledeih strategijskih zadataka: razoruavanju italijanskih
okupatorskih formacija na jadranskoj obali i otocima; spreavanju
nemake reokupacije ovog podruja; utvrivanju i odbrani Visa, kao
stalno osloboenoj teritoriji sa dejstvima koja se oslanjaju na ovu
strategijsku bazu; izvoenju niza operacija u sastavu IV armije za
potpuno osloboenje jugoslovenskog primorja.
Strategija i taktika borbi na obali, otocima i moru u NOR-u pru
a dragocena iskustva za organizaciju oruane borbe i optenarodnu
odbranu na tom delu ratita u sluaju agresije i privremenog zaposedanja nae obale.
160

Prostor na kome bi se u sluaju agresije na nau zemlju izvodila

partizanska dejstva na moru, obali i otocima, prua velike mogunos
ti za uspenu borbu, kako veliinom tog dela ratita tako i svojim te
ritorijalnim i akvatorijalnim fizikim svojstvima. Mogunosti even
tualnog agresora da pod kontrolom dri vrlo razuenu i dugu obalu
od 6.359 km bie, zaista, vrlo male. Oko treine obale odnosi se na
kopnenu primorsku obalu, a dve treine na otonu obalu.
Veliki deo obale bie od samog poetka agresije nezaposednut
pod kontrolom naih teritorijalnih snaga, ojaanih plovnim jedinica
ma, bez obzira na eventualni prodor agresorovih operativnih sastava
kroz priobalni pojas u unutranjost zemlje. Odravanje slobodnih te
ritorija u priobalnom pojasu i na otocima bie olakano i injenicom
da je to najveim delom teritorija izrazito krakog karaktera, kroz
koju se motorizovane jedinice mogu kretati samo putevima. Predeli
pokriveni ikarom (makijom) zaklanjaju od ugleda sa zemlje i iz vaz
duha, a ceo teren je i ortografski razvijen, pa prua povoljne uslove
za primenu partizanskih oblika borbe.
Pomorske komunikacije, kako one koje ka lukama na obali vode
sa otvorenog mora, tako i duobalne, prolaze kroz niz uskih kanala,
pa mogu biti zapreene minama i tuene vatrom streljakog i prate
eg oruja. Mnogobrojni grebeni, hridi, sike, pliine i istaknuti rtovi
oteavaju plovidbu veim agresorovim brodovima, koji ne poznaju
dobro taj akvatorij, naroito pri slaboj vidljivosti. S druge strane, ve
liki broj skrivenih uskih uvala i draga sa strmim obalama prua po
godna sklonita za male partizanske brodove i amce koji se tamo
lake maskiraju i od ugleda iz vazduha. Manji amci u sluaju potre
be mogu privremeno biti sputeni (bez motora) na plitko morsko
dno.
Vei otoci povrine 50 do 400 kvadratnih kilometara, sa dve do
dvadeset hiljada stanovnika i duinom obale od 50 do 250 km, mogu
osigurati trajan opstanak i uslove za borbu partizanskom odredu od
govarajue jaine i sastava, i povremen boravak pokretnih sastava
dovedenih za neke vanije ofanzivne akcije. Ovi otoci predstavljaju
zasebne drutveno-politike samoupravne zajednice (optine ili mes
ne zajednice) pa, ceo sistem organizacije i priprema za oruanu bor
bu i optenarodnu odbranu na njima predstavlja unapred potpuno
oformljenu celinu. Grupe otoka izmeu kojih se proteu uski kanali,
predstavljaju donekle jedinstveno manevarsko podruje, pa mogu
biti i organizacijski objedinjavani.
Otoci sa manjom povrinom i brojem stanovnika od nekoliko
stotina do nekoliko hiljada, udaljenija od kopna ili drugih otoka,
predstavljaju uzak prostor za manevar snagama TO, pa e na njima
trajnije moi da borave samo male jedinice koje se na dobro pozna
tom i ureenom terenu mogu odrati i u sluaju nadmonog napada
neprijatelja.
11 Partizanska taktika

161

Mali, slabo naseljeni i nenaseljeni otoci i otoii mogu da poslu

e za privremeni boravak manjih grupa boraca i diverzanata kao
mesto zasede za napad na agresorove plovne objekte i kao prostor
na kome se mogu locirati sklonita i skrivene rezerve materijala, hra
ne i vode.
Jadranska obala i otoci za bilo kog agresora predstavljaju zonu
od velikog strategijskog znaaja, kojom bi nastojao da brzo i vrsto
zagospodari. Time bi onemoguio upuivanje pomoi naoj zemlji
morskim putem, a svojim snagama stvorio sigurnu operacijsku osno
vicu za dejstva usmerena na unutranjost kopna. Agresor bi u prvi
mah nastojao da vrsto ovlada rejonima luka na obali iz kojih komu
nikacije vode u unutranjost a uporedo s time pokuao bi da obezbedi neometano korienje pomorskih puteva kroz tesnace u prioba
lnom delu.
Za postizanje ovih prioritetnih ciljeva agresor e biti spreman da
upotrebi pored policijskih snaga i jedinica predvienih za obezbeenje pozadine i saobraajnih puteva, i znatne delove kopnenih, po
morskih i vazduhoplovnih operativnih snaga.
Za posedanje priobalnog pojasa i otoka agresoru e nedostojati
snaga. On e kontrolu kontinentalne priobalne i otone teritorije na
stojati da ostvari tako to e zaposesti naseljena mesta na obali i neka
naseljena u unutranjosti kopna i otoka, utvrditi se u njima i delom
snaga organizovati povremenu kontrolu terena sa koga bude oeki
vao partizanske akcije. Za borbu protiv otkrivenih partizanskih jedi
nica koristie i specijalne protivpartizanske formacije. Radi osigura
nja pomorskih puteva od napada s kopna agresor e najverovatnije
postaviti stalna utvrena obezbeenja oko tesnaca i uskih kanala. Da
bi se osigurao od prepada na moru iz partizanskih plovnih sredstava
organizovae stalnu osmatraku slubu snabdevenu signalnim, svetlosnim i radio-sredstvima za kontrolu i legitimisanje. Pored toga, nje
gove transportne brodove pratie obezbeenja, a brzim patrolnim
amcima obilazie slabije pregledne delove obale. Za plovidbu do
maih ribarskih, putnikih i transportnih brodova i amaca agresor
e uvesti razna ogranienja i strog reim kontrole. Pored neposred
nog obezbeenja buke i objekti u njima imae i ureaje za podvodnu
protivdiverzantsku odbranu.
Za potrebe veih protivpartizanskih akcija u podruju gde mu
budu ugroeni garnizoni, uporita i sigurnost komunikacija, agresor
e snage za intervenciju dovesti brzim plovnim sredstvima i tran
sportnim helikopterima. U toku akcije borbu peadijskih snaga podrae avijacijom, helikopterima i vatrom s brodova, dok e upotreba
motorizovanih oklopnih snaga biti mogua samo na terenski pogod
nim pravcima, kakvih uz obalu i na otocima ima malo.
Uspeno partizansko ratovanje na moru, u primorju i na otoci
ma moe biti uveliko olakano pravovremenim materijalnim i orga
nizacijskim pripremama. U vanije materijalne pripreme spada ini162

njerijsko ureenje teritorije, te osiguranje i uvanje rezervi materija

la potrebnog za borbu i ivot partizanskih jedinica. Organizacijske
pripreme pored vojnih obuhvataju brojne mere iz podruja ekonom
ske politike, kojima se smanjuje depopulacija otoka i primorja, unap
reuje stoarstvo i poljoprivreda, podstie poumljavanje, olakava
izgradnja manjih brodova i amaca koji za vreme mira slue za ribo
lov, sport i rekreaciju, a u ratu mogu biti korieni za potrebe par
tizanskog ratovanja. Materijalne pripreme, pored izgradnje skrive
nih sklonita i skladita, trebalo bi na bezvodnim krakim terenima
da obezbede i pitku vodu. Za potrebe partizanskih brodova mogu se
pripremiti maskirani vezovi, rezerve goriva i maskirnog materijala.
Pored ciljeva koji se partizanskom borbom ostvaruju u svim us
lovima prostora, dejstvima na moru, u primorju i na otocima postav
ljaju se i posebni ciljevi, a opti ciljevi ostvaruju se na specifian nain.
Dranje slobodne teritorije na obali kopna ili otoka znai ujedno dr
anje otvorenih vrata za vezu sa drugim slobodnim primorskim delovima nae zemlje, sa eventualnim saveznicima i sa celim prema
nama prijateljski raspoloenim svetom. To je u odreenim uslovima
osigurani mostobran za eventualni pomorski desant, naih ili savez
nikih snaga.
Osnovnu karakteristiku partizanskim borbenim dejstvima na
otocima daje njihova uska povezanost i neprekidno sadejstvo sa par
tizanskim plovnim jedinicama, partizanskom mornaricom. Jedinice
na otoku i one uz obalu vrst su oslonac i zatita plovnim jedinicama
pred napadom jaih agresorovih mornarikih sastava. S druge stra
ne, delovima jedinica na otoku esto e partizanski brodovi omogu
avati manevar morskim putem, bilo da kreu u napad ili da se po
vlae s terena na kome ne ele da stupe u borbu s nadmonim nep
rijateljem i u nepovoljnim uslovima. Veliku ulogu imae partizanski
brodovi i amci u pogledu snabdevanja jedinica na otoku, evakuacije
ranjenika, obavetajnoj slubi, spasavanju zbegova i drugom. Parti
zanska dejstva na obali kopna takoe su esto povezana sa dejstvima
na moru i na susednim otocima, bilo prilikom odlaska u neku ofanzivnu akciju na otoku ili kada prihvataju nae snage s otoka.
Dejstva partizanskih jedinica na moru i otocima treba da se od
likuju veom primenom inicijative u izboru objekta i naina dejstva
nego ona na kopnu, jer deluju samostalnije i u uslovima koji trae
brzo donoenje odluke. Kurirske veze sa viim tabom su teke i spo
re, signalne ograniene u mogunosti korienja radio-veze podlo
ne goniometrisanju i ometanju od agresorovih elektronskih ureaja
gusto rasporeenih du obale i na brodovima. Vii tab i kada je do
bro obaveten o situaciji na otoku nema mnogo mogunosti da na
nju utie.
Najvaniji objekti napadnih dejstava partizanskih snaga su agre
sorova iva sila, materijalna sredstva i sredstva pomorskog saobra
aja, koja mogu biti napadani dok su na mestu ili u pokretu, na moru
163

ili na obali. Napad na njih vri se sa kopna, sa plovnih sredstava ili

istovremeno na oba naina. Odbranom se tite vlastite borbene sna
ge, ranjenici, organi narodne vlasti, stanovnitvo, njegova i drutvena
dobra. Diverzije se koriste u velikoj meri i u vrlo razliitom obliku
na moru i u lukama.
Uspeno izvoenje dejstava na moru i otocima, i pored agresoro
vih manevarskih mogunosti koje otoni prostor nudi, omoguava
partizanskim snagama dobro poznavanje teritorije i akvatorije u ko
joj se kreu i bore, aurna obavetajna sluba koja olakava postiza
nje iznenaenja i titi od iznenadnih agresorovih napada. Ako 'se u
takvim uslovima primenjuju odgovarajui taktiki postupci, umeno
biraju objekti dejstva za pokrete koriste no i slabiji uslovi vidljivos
ti, deluje odluno i inicijativno, moe biti postignuto vie malih uspeha bez velikih gubitaka. Prostor na kontinentalnoj obali nudi po
voljnije uslove za manevar veim snagama, za voenje duih borbi,
kao i za akcije pruanja pomoi, prihvata i podrke snagama na oto
cima, kada se za to ukae potreba. Veliku pomo partizanskim sna
gama na moru i otocima mogu pruiti jedinice u priobalnom pojasu
neprekidnom aktivnou, stalnim vezivanjem onih agresorovih sna
ga koje bi mogle biti upotrebljene za ofanzivna dejstva na otocima,
posebno napadima na specijalne snage i sredstva agresora namenjena za protivpartizansku borbu na moru.
Objekti partizanskih napada na moru, obali i u primorju razno
vrsni su. Pri izboru objekta i naina napada treba uvek dati prvenstvo
sigurnom ostvarenju deliminog uspeha, ali uz manje rtava, nego
se izlagati riziku da se u komplikovanoj i dugoj akciji pretrpe veliki
gubici.
Naelno, prvenstvo se daje napadu na pomorski saobraaj, po
zadinske delove agresora i objekte i lukama podesne za diverzantska
dejstva. Napadi na snage i sredstva kojima se agresor slui za kontro
lu teritorije i akvatorije vri se kada se moe ostvariti iznenaenje i
brzi zavretak borbe, a ne oekuje se brza intervencija neprijatelja
drugim snagama sa kopna ili mora. Takvi napadi izvodie se, naje
e, u vidu vatrenih prepada i iz zaseda u kojima udar ivom silom
moe i izostati ako je tee ostvarljiv.
Za napad na vaan objekat na otoku mogu se upotrebiti pored
otonih snaga i jedinice koje e za tu akciju biti dovedene sa kopna
ili sa susednih otoka. Takav napad predstavlja sloenu akciju koja
mora biti briljivo pripremljena. Dovoenje snaga na otok mora biti
izvreno u najveoj tajnosti, najbolje nou i sa vie pravaca. Snage na
otoku organizuju prihvat tih snaga na dogovorenim mestima iskrca
vanja. Dobro pripremljeni napad na detaljno izvieni objekt izvodi
se brzim energinim dejstvima. Po zavretku napada snage se odmah
dekoncentriu i povlae u rejone i iz kojih e biti vraene u polazne
baze, jer e reagovanje neprijatelja intervencijom sa mora i iz vazduha i takvim sluajevima verovatno uslediti brzo. Za prepad na neki
164

manji, ali za agresorov pomorski saobraaj vaan objekt (svetionik,

utvreno obezbeenje prolaza kroz tesnac, osmatraka stanica i sli
no), mogu se upotrebiti odabrane udarne i diverzantske grupe, koje
e za tu akciju biti prevezene brzim brodovima iz neke udaljenije par
tizanske baze. U tom sluaju dolazak, napad i povlaenje treba da se
obave za jednu no.
Za to bezbednije plovljenje i prevoenje partizanskih jedinica
morem potrebno je prethodno prikupiti podatke o realnim mogu
nostima neprijatelja da ih otkrije i napadne dok su na moru ili u rejonu iskrcavanja. To se postie utvrivanjem sastava, rasporeda, re
ima rada i efikasnosti agresorovih snaga i sredstava za kontrolu akvatorije. Posebno je vano saznati domet i zone sredstava tehnikog
osmatranja sa kopna i mora; zone dejstva obalske artiljerije; snagu,
pravce i naine angaovanja pomorskih i vazduhoplovnih jedinica,
koje bi mogle biti angaovane u zoni planirane partizanske akcije, te
zone i raspored eventualnih minskih prepreka na moru.
Kada se na osnovu prikupljenih podataka izaberu rute prevoenja i plovna sredstva za svaku rutu (ako ih je vie), odreuje se njihov
marevski poredak, nain borbenog obezbeenja i postupak u slua
ju iznenadnog susreta s borbenim plovnim jedinicama neprijatelja,
ili spreenosti da se iskrcavanje obavi na izabranom mestu. Planom
je potrebno predvideti i dalji postupak s plovnim sredstvima posle
iskrcavanja. Naoruani brodovi mogu biti upotrebljeni za pruanje
vatrene podrke partizanskim jedinicama. Deo sredstava moe ostati
u rejonu iskrcavanja ili nekom drugom skrovitijem mestu, gde e
maskiran i zatien obezbeenjem saekati vreme povratka jedinica,
ukrcavanje i prevoenje na odreeno mesto.
Za vreme pripreme i izvoenja veih prevoenja morem preduzimaju se pojaane mere uvanja tajnosti pokreta kao i mere zatite
od neprijateljskog osmatranja akvatorije. Koriste se mrtvi uglovi u
zonama osmatranja radarskim i drugim sredstvima, vre diverzije na
sredstva tehnikog osmatranja, napadaju iz zaseda s kopna i na moru
agresorovi brodovi koji patroliraju i izviaju, poduzimaju mere maskiranja i dezinformisanja neprijateljeve obavetajne slube.
Agresorova plovna sredstva, kako ona namenjena pomorskom
saobraaju tako i ona namenjena za borbu i kontrolu akvatorije i pri
morja, prioritetni su objekti napada partizanskih snaga. Ovim napadi
ma nanose se neprijatelju gubici u ivoj sili i materijalnim sredstvima
neophodnim za korienje i dranje pod kontrolom pomorskih plov
nih putova, obale i primorskih naselja. Njima se ujedno tite i pro
iruju slobodne teritorije, brane naselja i obezbeuje partizanski po
morski saobraaj. Napade izvode naoruani brodovi, jedinice obal
skih snaga za dejstvo po plovnim objektima, grupe za minsko zapreavanje na moru, kao i sve druge partizanske snage koje svojim na
oruanjem mogu napadati plovne objekte. Nain izvoenja napada
zavisi od toga da li napadnuti objekat plovi, ili je na sidritu, na pri165

vezu u luci ili izvan luke, na opravci u brodogradilitu; zatim od nje

govih mogunosti za odbranu, kao i od verovatnoe i obima inter
vencije drugih agresorovih snaga s mora, kopna i iz vazduha.
Objekti u plovljenju - ratni brodovi i podmornice, transportni
naoruani ili nenaoruani brodovi, tegljai i drugi, najee se napa
daju vatrom iz zasede postavljene na obali i na moru. Donoenje do
bre odluke o mestu, vremenu, sastavu i snazi zasede u velikoj meri
se olakava prethodnim praenjem kretanja tih objekata, utvriva
njem njihovog reima plovidbe, upoznavanjem navigacionih karak
teristika svakog od njih, naoruanja, unutranjeg rasporeda delova
osetljivih na dejstvo vatrom, vrste tereta i ostalih vanih pojedinosti.
Kada je to mogue postavlja se vie zaseda du plovne rute oe
kivanog broda. Za napad se koriste razna bestrzajna prenosna raket
na artiljerijska orua, te na dnu leee, sidrene, plutajue i komandovane mine. Slabije branjeni transportni brodovi mogu se napadati
i peadijskim naoruanjem. Jedinica u zasedi treba da bude u stalnoj
vezi sa svojim viim teritorijalnim tabom i sa drugim zasedama, a
naroito sa najbliom zasedom na moru. Zasede na moru mogu biti
postavljene u podesnoj uvali ili pored visoke obale, izmeu hridi i
otoia. Nju sainjavaju naoruani brodovi i amci sa ukrcanim bestrzajnim i raketnim naoruanjem. Podatke o nailasku objekta napa
da ova zaseda moe dobiti od osmatraa postavljenog na obali ili od
zasede postavljene na kopnu.
Vei transportni brodovi mogu se uspeno tui bestrzajnim i ra
ketnim orujem veeg kalibra ili minirani komandovanim minama.
Manji transportni brodovi slabije branjeni mogu biti tueni vatrom
iz automatskog oruja po orujima na palubi i po komandnom mos
tu. Ratni brodovi imaju otpornije korito, pa se najbolji uinci postiu
gaanjem u antenske sisteme i artiljerijska orua na palubi. Hidrokrilnim brodovima osetljivi su na vatru nosai krila i odsek ventilato
ra. Sa zarobljenog, oteenog ili nasukanog broda treba odmah iskr
cati oruje (koje se moe skinuti), municiju i drugi koristan materijal,
a ostalo unititi spaljivanjem ili potapanjem.
Minama za zapreavanje rukuju posebno opremljene i obuene
jedinice za dejstvo u odreenoj zoni akvatorije koju stalno ili povre
meno kontrolie agresor. U svom sastavu imaju lake minske ronioce,
minske specijaliste i sredstva za pripremanje, polaganje, dizanje, delaborisanje i unitavanje mina. Minsko oruje i materijal za izradu
improvizovanih mina jedinice dobijaju iz ranije pripremljenih tajnih
skladita na otocima i kopnu, korienjem mina iz minskih prepreka,
postavljenih od strane naih ili neprijateljevih snaga, ako ih je mogu
e dizati i premetati bez opasnosti od eksplozije. Miniranja se koris
te kao samostalna dejstva ili u sklopu drugih akcija usmerenih na ag
resorova plovna sredstva. O mestima i tanom poloaju postavljenih
minskih prepreka vodi se evidencija u odreenoj vioj vojnopomorskoj komandi kako bi se izbegli vlastiti gubici. Mine se obino polau
166

nou i u uslovima slabe vidljivosti. Plutajue mine se polau u kana

lima blizu vorita plovnih ruta i na prilazima luka koje koristi ag
resor, s proraunom da ih struja nosi du ose plovne rute ili ka ula
zima u baze i luke. Na dnu leee mine mogu dizati i delaborisati
samo minski specijalisti, opremljeni odgovarajuim ureajima. Sid
rene mine lako se premetaju opreznim zahvatanjem sidrenog kono
pa i dizanjem sidra, ili se konop presee pa sidro ostavi a mina od
vue na drugo mesto i ponovo usidri.
Na plovne objekte u bazama, lukama i na sidritima napad se
vri u sklopu prepada na baze, luke i pristanita, ali i u obliku diver
zija koje izvode specijalno obueni i opremljeni podvodni diverzanti.
Prilikom izbora mesta i objekta napada u gradskim lukama treba vo
diti rauna o moguim posledicama eksplozija na stanovnitvo, po
gotovo ako se izazovu na veim tankerima, brodovima s teretom mu
nicije i eksploziva, te na brodovima i podmornicama na nuklearni
pogon.
Odbrana kao vid borbenog dejstva u primorju, na moru i otoci
ma primenjuje se kao nunost u odreenim situacijama, odnosno
kada se samo njome mogu sauvati partizanske snage, stanovnitvo
i baze na slobodnoj teritoriji ili osigurati izvoenje neke nae ofanzivne akcije od intervencije agresorovih snaga.
Nastojanjima agresora da otkrije, a zatim brzim napadom izne
nadi i uniti partizanske snage na moru i otocima, treba se suprot
staviti neprekidnim i svestranim merama borbenog obezbeenja,
estom promenom mesta baziranja, izvoenje dejstava i drugom
neprekidnom aktivnou na elom podruju ime se veu agresoro
ve snage i ometaju njihova ofanzivna dejstva. Odbrana od agresorove
ofanzivne akcije u primorju izvodi se na slian nain kao i u unutra
njosti teritorije, mada se izvodi na prostoru koji ne nudi uvek najpo
voljnije uslove za iroki manevar snagama. Tei su uslovi odbrane na
otoku, kada se agresor, otkrivi prisustvo partizanskih taktikih je
dinica, odlui da jakim snagama izvede kombinovanu pomorskokopnenu operaciju pretraivanja i unitenja na elom otoku. Ako
se na vreme otkriju namere i pripreme agresora za takvu operaciju,
njen uspeh moe biti onemoguen preduzimanjem mera i odbrambenih postupaka iji je osnovni cilj da se sauva iva sila od velikih
gubitaka a neprijatelju da se nanesu to vei gubici. Privremeni gu
bitak slobodne teritorije na otoku ne treba smatrati za poraz. Vano
je sauvati snage i osnovne uslove za produetak borbe i ponovno os
loboenje izgubljene teritorije.
Agresorova ofanzivna operacija protiv partizanskih snaga na ne
kom otoku u osnovi je slina ofanzivi protiv slobodne teritorije u
unutranjosti kopna, s tim to liniju poetne blokade predstavlja cela
ili vei deo obale otoka. Agresor e nastojati da blokadu ostvari upot
rebom svojih pomorskih jedinica, a kopnenim snagama i helikopter
skim desantima uz podrku vazduhoplovstva i vatre s brodova opko
167

ljava i unitava partizanske snage po delovima. Uspostavljanje nep

rijateljeve blokade nae snage mogu da oteaju postavljanjem min
skih prepreka na prilazima otoku i tuenjem agresorovih brodova
artiljerijskom vatrom. Mesta podesna za iskrcavanje mogu se zapreiti uz obalu i na obali, a prepreke braniti streljakim naoruanjem.
Eventualni helikopterski desant u unutranjost otoka treba to pre
napasti kako bi se unitio ili bar blokirao na uskom prostoru da mu
se ne bi mogla pruiti podrka artiljerijskom vatrom s brodova i
bombardovanjem iz vazduha.
Ako ne postoje posebni razlozi da se otok uporno brani u osnovi
plana odbrane treba da bude ideja da se glavnina snaga s otoka pre
uspostave pomorske blokade prebaci na kopno ili susedne otoke.
Takav manevar dekoncentracije treba da se izvede nou ili u uslovi
ma slabe vidljivosti kako bi se izbegli napadi iz vazduha. Sa otoka se
izvlai u jednom ili vie pravaca pod zatitom naoruanih brodova i
uz organizovani prihvat u rejonu iskrcavanja. Izabrani pravac je podesniji ukoliko je krai i bezbedniji onaj njegov deo na kome se vri
prevoenje plovnim sredstvima, kao i perspektivniji u pogledu po
godnosti za uspenu borbenu aktivnost izvuene jedinice u novom
rejonu dejstva.
Deo snaga treba da ostane na otoku, te da dejstvom iz zaseda,,
manjim prepadima i zapreavanjem uspori zaposedanje slobodne te
ritorije i sprei sistematsko pretraivanje terena i otkrivanje skloni
ta. Prikrivanjem na podesnim mestima i nonim provlaenjem kroz
raspored agresorovih snaga u njegovu pozadinu taj deo partizanskih
snaga e izbei unitavanje; nastavie da prati pokrete neprijatelja na
otoku i bie siguran oslonac u ponovnom oslobaanju privremeno
izgubljene teritorije.
Rukovoenje i komandovanje oruanim snagama na privremeno
zaposednutim delovima jadranske vojine prostorije zasniva se na is
tim organizacijskim naelima kao na kopnu. Ako je agresor uspio da
zaposedne samo deo jadranske vojine prostorije, borba kopnenih i
mornarikih jedinica TO bie u prvom redu prilagoena potrebama
za dejstva s operativnim sastavima JRM, pa e komande vojnopomorskih sektora i flotnih sastava JRM objedinjavati borbena dejstva
s obe strane fronta. U sluaju da cela jadranska vojina prostorija ili
njen vei deo padne pod kontrolu agresorovih kopnenih i pomor
skih snaga, pa se snage TO nau u strategijskoj pozadini neprijatelja,
.organizacija rukovoenja i komandovanja dobija novi oblik. Tada e
republiki i nii teritorijalni (regionalni) tabovi preuzeti rukovoe
nje svojim formacijskim jedinicama i onim delovima operativnih sa
stava JRM koji ostanu na privremeno zaposednutoj teritoriji i akvatoriji. S obzirom na prirodu borbenih dejstava na moru i otocima, te
na geografski poloaj otoka i otonih skupina, pojedinim komanda
ma mogu se odrediti granice zona odgovornosti, nadlenosti i aktiv
nosti koje se ne poklapaju sa granicama drutveno-politikih zajed
nica.
168

Komande otoka i grupa otoka svoja ininjerijska ureenja, a de

lom i skrivena komandna mesta i centre veze, imaju vie punktova,
najednom ili na vie otoka, tako da se mogu premetati prema datoj
taktikoj situaciji.
Materijalno obezbeenje partizanskih snaga na otocima i uz oba
lu vri se na slian nain kao i na kopnu. Na otocima, meutim, treba
imati vee sakrivene rezerve borbenih sredstava, lekova i hrane, jer
je doprema materijala iz drugih krajeva esto uslovljena tekoama
transporta morskim putem.
Pomorski saobraaj u priobalnom delu mora i kanalima izmeu
obale i otoka organizuju rukovodstva DPZ i teritorijalne komande u
legalnom a delom u ilegalnom vidu. U oba sluaja organizovani po
morski saobraaj koristi se istovremeno a esto i istim sredstvima za
potrebe borbe i snabdevanje stanovnitva. Pomorskim saobraajnim
sredstvima prevoze se jedinice i borbena sredstva, evakuiu ranjenici
i zbegovi naroda, snabdevaju jedinice i stanovnitvo ivotnim namir
nicama, odravaju veze i drugo. Takav saobraaj treba da se odvija
planski, odreenim rutama, uz mere sigurnosnog i nautikog obez
beenja na putu i na mestima pristajanja. Za borbene potrebe upot
rebljavaju se bra i bolja naoruana plovna sredstva, sposobna za brz
manevar i dejstva, dok se uz druga prevoenja mogu koristiti sva dru
ga pa i legalna sredstva uz potrebne mere opreznosti.

PARTIZANSKE BORBE I OTPOR U GRADOVIMA

Partizanski oruani i drugi oblici otpora agresoru u zaposednutim gradovima u prolosti nisu bili sistematski i uspeno primenjivani. Tek u novije doba optenarodni oslobodilaki partizanski po
kreti uspeno proiruju svoju aktivnost i na gradove. Pretpostavke
nekih progresivnih vojnih teoretiara s kraja prolog veka o tome da
e gradovi kao centri naprednog radnikog pokreta uskoro postati
glavna poprita oslobodilakih partizanskih ratova kao to su to u
klasnim revolucijama, nisu se obistinile u praksi. Neke evropske rad
nike partije oslanjale su se na tu teoriju i za vreme drugog svetskog
rata, mada je praksa jasno ukazivala na njenu neodrivost. Videlo se
da se agresivnoj ratnoj maini koja je u stanju da monim tehnikim
sredstvima slomi frontalni otpor slabije naoruanog branioca, narod
napadnute zemlje moe uspenije suprotstaviti samo dugotrajnim
partizanskim ratom na irokim vangradskim podrujima. Agresoru
je bilo lake da slomi ili prigui masovni oruani otpor stanovnitva
koncentrisanog u gradovima, nego da uspostavi vrstu i trajniju kon
trolu na irokim rede naseljenim seoskim podrujima. To je potvr
dila i tragedija ustanka u Varavi u zavrnici drugog svetskog rata.
Za vreme drugog svetskog rata nastala je takva koncentracija
moi i oruja i takva snaga okupacionog sistema u gradovima da ni
169

najrevolucionarnija radnika klasa, ma kako bila organizovana, nije

mogla goloruka da se suprotstavi toj snazi, osim metodima ilegalne
politike borbe, diverzijama, sabotaama, individualnim terorom i
slino.431 Borba protiv agresora u okupiranim gradovima imala je
najvie uspeha tamo gde je bila prilagoena unutranjem odnosu na
prednih i reakcionarnih snaga sa mogunostima koje prua gradski
ambijent. Praksa naeg NOR-a nudi korisna iskustva u tome pogledu.
Uverljiv primer uspene borbe i otpora, dobro organizovanih i pri
lagoenih stvarnom odnosu snaga, daje primer Ljubljane. U njoj su
odbori Osvobodilne fronte za kojima je stajala veina stanovnika gra
da, trajno i uspeno delovali za sve vreme rata uprkos drastinim me
rama terora okupatora i kolaboracionista. Borbene grupe u Ljublja
ni imale su oko 600 boraca, od kojih su 1942. formirani bataljoni na
rodne zatite. Odbori Osvobodilne fronte prikupljali su i slali mate
rijalnu pomo partizanskim jedinicama, opremali i slali nove borce
u partizane, prihvatali i leili ranjenike. Obavetajna sluba slala je
partizanima iscrpne podatke o neprijatelju, a bezbednosna sluba us
peno se obraunavala sa kolaboracionistima.44
Organizovana borba i otpor organizacija NOP-a predvoenih ko
munistima, pruen je okupatoru u svim naim gradovima, negde s
vie a negde s manje uspeha, zavisno od organizovanosti subjektiv
nih snaga otpora i uticaja reakcionarnih politikih partija koje su se
stavile u slubu okupatoru.
Za organizovanje borbe i otpora u gradovima Tito je u jesen
1941. godine izdao direktivu sledeeg sadraja: Pomozite sa svoje
strane svim sredstvima borbu narodnooslobodilakih snaga. Uinite
sve da bi ve danas dezorganizovali napore i mere neprijatelja u va
im mestima. Vrite masovne sabotae, bacajte u vazduh sve za nep
rijatelja vane objekte. Javljajte narodnim snagama pozicije i pripre
me okupatora. Onemoguite odvratnu rabotu petokolonaa i svih
drugih izdajnika, unitavajte ih na svakom koraku. Uinite sve da se
u vaem gradu neprijatelj unapred oseti izgubljenim i ugroenim sva
kog trenutka.45
Osnovna prepreka irem razmahu borbe u nekim naim grado
vima bila je izdajniko dranje buroazije i njenih organa vlasti. Oni
su upravo u gradovima imali politiki oslonac i svoje organizovane
policijske snage koje su veim delom posluno sluile agresoru.
Oslobodilaki partizanski ratovi novijeg datuma, naroito alirs
ki i vijetnamski, doneli su mnoga iskustva uspene partizanske borbe
u gradovima. Okupatorske snage u tim zemljama preduzimale su
mere da bi borbu i otpor u gradovima uguile, ali u tom nisu mnogo
uspevale. Gradovi su bili opasani raznim preprekama, bodljikavom
43) E. Kardelj: Politika i vojna strategija NOR-a, as. Vojno delo 2/77.
44) Ljubljana u borbi 1941-1945, Beograd 1978, izd VIZ.
45) Bilten Glavnog taba NOP Jugoslavije od 10. X 1941.

170

icom i minskim poljima, tako da se ulazilo i izlazilo iz njih samo kroz

kontrolne stanice gde su pretresana transportna sredstva i sumnjiva
lica. Postavljene su i posebne osmatranice za osmatranje krovova,
ulaza i izlaza u podzemni sistem kanalizacije i elektrinih vodova. Iz
redova agresorovih saradnika vrbovani su potkazivai, a pokuavane
su i infiltracije u organizacije oslobodilakog pokreta. Kad su se i po
red svih mera borba i otpor gradskog stanovnitva razvili, agresor je
u osvetnikom besu vrio masovne represalije, tako da su cela nase
lja sravnjena sa zemljom.
Neki organizacioni oblici borbe i otpora u obe ove zemlje bili su
slini. Borbom i otporom rukovodili su gradski komiteti otpora, kao
posebni vojni organi ili u sastavu politikog rukovodstva. Teite ak
tivnosti bilo je, zavisno od prilika, na oruanoj borbi ili na politikopropagandnom i obavetajno-bezbednosnim oblicima borbe. Grad
sko stanovnitvo bilo je masovno ukljuivano u odreene oblike oru
ane borbe i druge oblike otpora kao to su obavetajna sluba, zbri
njavanje ranjenika, sklanjanje zaplenjenog oruja i opreme u tajna
sklonita i druge aktivnosti.
U Aliru su borbene akcije izvodile stalne ili privremene grupe
komandosa i fideina jaine obino 4 do 6 boraca, koje su dejstvovale
iz stalnih tajnih baza u gradu ili su ubacivane spolja, to je bio sluaj
naroito u manjim gradovima. One su prepadima, zasedama, diver
zijama i atentatima napadale policijske stanice, skladita municije i
goriva, kasarne, aerodrome, komandna mesta, fabrike, vane admi
nistrativne ustanove i druge objekte. Dejstvovale su ne samo u alirs
kim gradovima nego i u Francuskoj, gde su uivali simpatije i po
drku domaih progresivnih organizacija.461
Organizacija borbe i otpora u gradovima Vijetnama nije vrena
po nekoj standardnoj emi. Obino su formirane borbene grupe od
deset do dvadesetak boraca za diverzije, vatrene prepade i propagan
dni rad, dok su grupe komandosa i naoruane grupe graana imale
do 50 boraca. Gradske teritorijalne borbene organizacije bile su for
mirane kao grupe, vodovi i ete, a rede (u velikim gradovima) i kao
bataljoni. One su masovno aktivirane zajedno sa spolja ubaenim
grupama za vreme veih napada operativnih jedinica na agresorov
garnizon u gradu.
Objekti napada bili su u prvom redu vazduhoplovne baze, skla
dita, komandna mesta, administrativne ustanove, kasarne, brodovi
i iva sila. Grupe su esto dobivale samo okvirni zadatak (objekt i vre
me napada). Zadatak je preciznije odreivan u sluaju sinhronizovanog napada spolja i iznutra. Vatrene grupe komandosa upuivane su
u grad tajnim kanalima i sa izvangradskog prostora. Njihov najei
cilj dejstva bile su vazduhoplovne baze u blizini gradova. Vatreni pre
pad vrenje nou bacaima, bestrzajnim topovima i raketama, sajed46) Zdravko Pear: Alir do nezavisnosti, Beograd 1967.

171

nog ili sa dva vatrena poloaja istovremeno. Vatrenim udarima i di

verzijama u Vijetnamu je uniteno oko 1.500 aviona i oko 3.000 he
likoptera.471
Doktrina ONOR-a o oruanoj borbi i optenarodnom otporu ag
resoru u privremeno zaposednutim gradovima prilazi na novi nain
koji, uvaavajui ranije steena iskustva, u prvi plan stavlja optu i v
rstu reenost svih lanova naeg drutva da agresoru prue svestran
i efikasan otpor u gradovima kao i na svim drugim delovima nacio
nalne teritorije. Takav "prilaz opravdava ne samo naa politika kom
paktnost nego i nova demografska situacija, nove materijalno-tehnike mogunosti i svestrane organizacione pripreme za borbu u gra
dovima postavljene na teritorijalnu osnovu.
Proces industrijalizacije u Jugoslaviji doveo je do prelaska veli
kog dela stanovnitva iz sela u gradove, tako daje sada demografska
situacija drugaija od one iz sredine ovog veka. U gradovima danas
ivi gotovo polovina stanovnitva SFRJ. Oni su postali mesta ne samo
brojne nego i kvalitativne koncentracije stanovnitva raznih profesi
ja i strunosti, to je za pripremu i voenje oruane borbe i primenu
raznovrsnih oblika i metoda neoruanog otpora od velikog znaaja.
U gradovima postoji viak ive sile u odnosu na mogunost nje
ne optimalne borbene upotrebe. Taj viak potrebno je zato u sluaju
pretnje agresijom i same agresije izvesti iz gradova u vangradski pro
stor gde su uslovi za njegovu efikasnu upotrebu povoljniji. Disperzija
jednog dela stanovnitva iz gradova pre nego to agresijom budu ne
posredno ugroeni, potrebna je i zbog toga da bi se smanjili gubici
od masovnog bombardovanja ili upotrebe nuklearnog oruja. Bez
obzira na to sa koliko uspeha e biti izvreno prethodno razredivanje
stanovnitva, u njima e uvek ostati znatan deo stanovnitva sposob
nog za borbu, pa e i u uslovima zaposednutosti od agresorovih sna
ga biti potrebno da se nastavi njihovo organizovano izvoenje u rede
naseljena vangradska podruja, da bi se tamo ukljuili u partizanske
jedinice. Pri tome se mora voditi rauna o injenici da su vangradska
podruja, naroito brdsko-planinska, migracijom proreena i eko
nomski oslabljena, pa su time smanjene mogunosti za ishranu i
smetaj partizanskih jedinica na due vreme.
U odnosu na opta naela partizanskog ratovanja, borbena dej
stva i drugi oblici borbe i otpora u gradovima imaju specifian karak
ter i posebnu taktiku. Ogranieni gradski prostor i jake snage agre
sora u garnizonima nalau posebne metode borbe za koje nemamo
dovoljno ratnom praksom proverenih normi. Taktika partizanske
borbe u gradovima treba da bude prilagoena ne samo optim na
elima koja vae za borbu u gradovima nego i konkretnim uslovima
u gradu, njegovoj veliini, strukturi stanovnitva, poloaju u odnosu
47)
Vilfred Barct: Pobeda naroda Vijetnama, Beograd 1973. Stevo Maodu: Vi
jetnamski narod u borbi za nezavisnost, Beograd 1976.

172

na front, stanju u irem gradskom podruju i ostalim okolnostima.

Veliki gradovi na irokom gradskom podruju imaju mogunosti za
raznovrsnije oblike partizanske oruane borbe i optenarodnog ot
pora od onih koji se mogu primeniti u manjim gradskim naseljima.
Proireni urbani prostori, ukoliko se u ininjerijskom pogledu, kroz
planinarenje i izgradnju infrastrukturnih objekata prilagode potre
bama partizanske oruane borbe, mogu posluiti kao baza toj bor
bi.48 Nova oruja za blisku protivpeadijsku i protivoklopnu borbu,
novi eksplozivi i elektronski ureaji omoguavaju uspenu borbu i
u gradskom ambijentu.
Osnovnu ulogu u rukovoenju oruanim snagama u gradu i izbo
ru ciljeva njihovog dejstva imae gradski tab TO. Rukovodstvo ot
pora u gradu treba da ima veliku samostalnost u odluivanju, jer
samo ono ima pun uvid u situaciju. Njegove veze s viim tabom
mogu biti oteane i neredovne. Za ostvarivanje izabranih akcija nje
mu e biti na raspolaganju ne samo jedinice TO i CZ nego i posebne
grupe dobrovoljaca formirane i rasformirane prema potrebi. Drutveno-politike i druge organizacije u gradu, pored svoje uloge u organizovanju i provoenju neoruanog otpora, esto e se uspeno angaovati u aktivnoj podrci oruanih borbenih akcija. Samoinicijativ
ne akcije grupa i pojedinaca su opravdane i korisne.
Organizacija snaga borbe i otpora u gradu, njihova veliina i.
struni sastav moraju biti prilagoeni specifinostima grada u kome
dejstvuju - njihovoj veliini, stratekom poloaju, ekonomskim i dru
gim osobenostima. U veim gradovima pored snaga kojima nepos
redno rukovodi gradski tab, postojee snage rejonskih i tabova MZ
i borbene grupe u OUR. Te snage treba da budu tako organizovane
da se mogu uspeno i efikasno upotrebiti u borbi protiv agresora i
njegovih aktivnosti, a ujedno da se mogu bolje prikrivati u privreme
no zaposednutom gradu. Gradske snage treba da imaju sposobnost
da se bore i iznenadno pojavljuju, efikasno dejstvuju, brzo udaljuju
s mesta borbe, da se maskiraju, lako manevriu i koriste raznovrsno
naoruanje i priruna sredstva. Prema tome, najpogodniji oblik organizovanja borbenih snaga za dejstvo u gradovima na PZT predstav
ljaju borbene grupe, odredi grupnog sastava i grupe sa podgrupama
posebne namene. Korisno je organizovati grupe za specijalna dejstva
i specijalne namene, kao i grupe specijalizovane za dejstva u okviru
odreenog sistema saobraaja, industrije, veza, elektro-sistema i dr.
Agresor e nastojati da ostvari kontrolu nad gradskim prosto
rom, jer vrsto dranje gradova ima veliki politiki i vojni znaaj.
Gradovi su raskrsnica puteva, privredni, politiki i kulturni centri,
strategijski vorovi. Kontrolu e ostvarivati dranjem najvanijih ob
jekata tako to e upotrebiti znatne delove operativnih jedinica i spe
48)
Stane Potoar: Moramo to realnije sagledati fizionomiju eventualnog rata,
/as. Odbrana i zatita, br. 1-2, 1978.

173

cijalne snage. Koristei i saradnike iz redova politike emigracije i

one koje je zavrbovao meu nezadovoljenicima u gradu pre i u toku
rata. Kontrolu rada i kretanja graana nastojae da ostvari korienjem zateenih i sainjavanjem novih popisa i evidencija stanovnit
va, ograniavanjem slobode kretanja. Deo stanovnika, naroito kvalifikovane radnike, odvodie na prinudni rad ili u logore. Za kontrolu
situacije u rejonima iz kojih oekuje partizanske akcije sluie se teh
nikim sredstvima za osmatranje, prislukivanje, davanje uzbune i
osvetljavanje. Nou e gradom krstariti stalne patrole u oklopnim
transporterima. Sluie se aktima javnog zastraivanja, najraznovr
snijim dezinformacijama i demagogijom da bi dekurairao i pasivi
zirao snage otpora.
Sve navedene mere agresora u zaposednutom gradu nisu dovolj
ne da spree ili slome organizovanu borbu i otpor naroda, koji su
unapred dobro pripremljeni i umeno voeni. U gradu se mogu oru
anom borbom i otporom ostvarivati svi ciljevi ONOR-a: unitavati
iva sila i tehnika agresora, obezbediti funkcionisanje drutveno-politikog sistema, vezivati agresorove snage i sadejstvovati sa snagama
van grada i ojaavati ih, tititi gradsko stanovnitvo od represalija i
pljake i spreavati agresorovo korienje izvora snabdevanja. Ovi
ciljevi ostvaruju se primenom odgovarajuih oblika oruane borbe
i svih oblika neoruanog otpora.
Objekti na koje se napad vri u obliku prepada mogu biti delovi
agresorovih borbenih jedinica razmetenih u gradu, KM i CV, speci
jalne snage, pozadinske jedinice i ustanove, jedinice PVO, ustanove
agresorovog vojnoupravnog sistema, saobraajni objekti i sredstva,
radarsko-tehniki sistemi, skladita ratnog materijala, prigradski
aerodromi i heliodromi i drugi slini objekti. Napad vre udarne gru
pe naoruane lakim automatskim orujem, runim reaktivnim baca
ima, bombama i revolverima. Po potrebi mogu biti ojaane mine
rima koji umeju struno, brzo, eksplozivom da unite osetljive teh
nike ureaje napadnutih objekata. Prepadom na strau ili sprovod
na odeljenja mogu se oslobaati zarobljeni borci i rukovodioci otpo
ra, naroito prilikom njihovog dovoenja pred sud, odvoenja u lo
gor (zatvor) i leenja u bolnici. Napadom iz zasede mogu biti unite
ne agresorove patrole, likvidirani ili oteti oficiri, kuriri, strunjaci,
rukovodioci i opasni kolaboracionisti. Grupa u zasedi pored auto
matskog oruja treba da ima i snajpere, kao i puke (revolvere) sa pri
guivaem zvuka, pogodnim za tihu likvidaciju pojedinaca. Dejstvom iz jedne ili vie zaseda grupa se obezbeuje od intervencije ob
linjih agresorovih snaga.
Diverzantske grupe u gradovima imaju veliki izbor objekata dej
stva. Svoje akcije mogu da izvedu ili bez borbe ili uz prethodno brzo
neutralisanje obezbeenja objekata, meu stanovnicima grada moe
se nai dovoljno strunjaka za diverzantska dejstva i onih koji dobro
poznaju objekat diverzantske akcije. Na udaru diverzanata prven
174

stveno su saobraajni objekti i sredstva, ureaji za radio i televizijske

veze, proizvodni pogoni, skladita, razne upravne i komandne usta
nove, mesta okupljanja agresorovih oficira i slino. Diverzanti se slu
e eksplozivom, zapaljivim materijalom, ali i alatom za mehaniko
oteenje. Njihove eksplozivne naprave mogu biti podeene za tre
nutno ili zakasnelo dejstvo, za tempirano, nagazno i elektrino akti
viranje preko sprovodnika, odnosno putem radio-impulsa. Vane di
verzantske akcije mogu biti podrane spoljnim obezbeenjem, koje
u sluaju potrebe titi povlaenje grupe sa mesta akcije prema unapred odreenim sklonitima.
Zasede se u gradu izvode kao samostalna dejstva ili u sklopu dru
gih borbenih akcija. Moraju biti realno, detaljno i u punoj tajnosti pri
premljene, zatiene borbenim osiguranjem, izvedene brzo, te imati
osigurano izvlaenje iz borbe sa to manje gubitaka, koristei unapred odabrane i zatiene pravce za povlaenje u skrivena sklonita.
Poto e agresor za kontrolu gradskog prostora najverovatnije koris
titi i helikoptere mogu se na krovovima i terasama visokih zgrada po
staviti zasede za dejstvo protiv niskoleteih helikoptera.
Veliki znaaj imaju i one aktivnosti naih snaga u gradovima ko
jima se potpomae oruana borba na vangradskim podrujima i titi
vlastita organizacija u gradu od agresorovih protivakcija.
Najvea pomo jedinicama koje se bore u vangradskim podru
jima prua se pribavljanjem i slanjem obavetajnih podataka, upui
vanjem na teren raznih specijalista i boraca, snabdevanjem sanitet
skim i drugim vanim materijalom. Grad je pogodan teren za pribav
ljanje vanih podataka o agresorovim snagama, njihovim pokretima,
pripremama i namerama, posebno kada se radi o pripremama za
vee protivpartizanske operacije. Ako se takvi podaci brzo dostave
odgovarajuem partizanskom tabu, on e biti u mogunosti da organizuje efikasne protivmere, da agresorovoj jedinici koja je krenula
na mar postavi zasedu pripremi prepad ili osujeti ostvarenje namera na drugi nain. Obavetajac u gradu do podataka moe doi osmatranjem, prislukivanjem, iz dokumenata (otetih ili pribavljenih
na drugi nain), preko ubaenih saradnika agresora i na druge na
ine. Ulogu izviaa imaju svi pripadnici borbe i otpora i graani.
Posebni vid saradnje gradskih organizacija borbe i otpora sa
snagama izvan grada nastaje kada se grad zatekne u operativnoj ili
taktikoj dubini pozadine agresorovog fronta i kada partizanske sna
ge vre napad na garnizon u gradu. Angaovanjem partizanskih snaga
u gradu prilikom saradnje sa snagama koje vre napad na garnizon,
treba da bude organizovano tako da svojim dejstvom ne budu otk
rivene, kako bi u sluaju neuspeha ili samo deliminog uspeha na
pada bar deo snaga mogao i dalje da ostane u gradu i nastavi aktiv
nost.
Naoruani otpor u gradovima je vrlo vaan i prestavlja bitan uslov uspenog suprotstavljanja agresoru. On stimulie oruanu borbu
175

i slui joj kao baza. U tom obliku otpora znaajnu ulogu imaju totalna
nesaradnja sa agresorovim institucijama, sabotane akcije, radovi na
izgradnji i odravanju sklonita, sluba drutvene samozatite, civil
na zatita, otpor na podruju kulture i presvete, te pozadinsko obez
beenje i zbrinjavanje partizanskih borbenih snaga.
Sluba unutranje bezbednosti organizacija oruanog i neoruanog otpora u gradu treba da bude briljivo organizovana i strogo pro
voena. Agresorova obavetajna sluba stalno e i napregnuto nasto
jati da otkrije rukovodstva naih organizacija, pripadnika udarnih i
diverzantskih grupa, obavetajne centre i istaknute politike aktivis
te. Svaka nebudnost u postupcima i neobazrivost prema nepoznatim
sugraanima, meu kojima se moe nai prikriveni saradnik agreso
rove obayestajne mree, moe dovesti do provale i tekih gubitaka.
Stroga konspirativnost se mora primenjivati naroito kad se pripre
maju akcije, utvruju mesta sklonita, sastav rukovodstva, te sastav
borakih jedinica i obavetajnih organa. Sve mirnodopske evidenci
je, popisi i pregledi koji bi agresoru mogli pasti u ruke i olakati mu
uvid u lini sastav organizacija otpora, moraju se na vreme unititi
ili skloniti na sigurno mesto. Ako agresor pristupi novom popisu sta
novnitva potrebno je preduzeti odgovarajue mere da mu se on to
vie otea i da ne bude upotrebljiv za borbu protiv snaga otpora. U
pogledu ispoljavanja i propagiranja politikih opredeljenja pred sug
raanima nepotrebna je tajnost, velika suzdrljivost i nepoverljivost,
jer su politika akcija i podsticanje na masovan otpor neophodni.
Provokatore u takvim istupima nee biti teko otkriti i onemoguiti
njihovo delovanje.
Otpor gradskog stanovnitva agresorovim merama u podruju
kulture i presvete povezan je s moralno-politikim i psiholokim ot
porom. U privremeno zaposednutim gradovima agresor e vie nego
igde nastojati da kulturne i prosvetne ustanove to pre produe sa ra
dom, ali pod njegovom kontrolom, da bi preko njih indoktrinirao
omladinu svojim idejama. Isto e initi i u oblasti kulturno-zabavne
delatnosti (film, priredbe, koncerti itd.) kako bi to vie proirio svo
je ideje i oslabio volju naroda za borbu i otpor. Ponegde e s istim
ciljem koristiti i verske ceremonije. Takvim nastojanjima agresora
bie potrebno pruiti organizovan otpor, poev od suprotstavljanja
programu nastave i smenjivanju nastavnog kadra, pa do bojkota
predavanja agresorovih saradnika i opteg bojkota nastave. Kultur
no-zabavne delatnosti koje organizuje agresor i njegovi saradnici
najbolje je ignorisati i ne prisustvovati im.
Pozadinsko obezbeenje i zbrinjavanje snaga i sredstava u grado
vima na PZT treba da se uspostavi na svim stepenima komandovanja
i rukovoenja - na nivou grada, rejona i mesnih zajednica. Do punog
izraaja tada e doi tajna skladita i radionice, sklonita za borbena
176

sredstva i ljude, tajna odeljenja i separati u okviru javnih sanitetskih

i zdravstvenih ustanova. Tajnost je mogue osigurati u okviru planski
pripremljenog industrijskog, stambenog, zdravstvenog i razvijenog
komunalnog kompleksa, ukljuujui i podzemnu dimenziju grada
(vodovod, kanalizaciju i si.).

12 Partizanska taktika

177

Obezbeenje partizanskih dejstava

Mogunost uspenog voenja partizanskih borbenih dejstava

nisu odreene samo optim odnosima etiri osnovna faktora orua
ne borbe: ive sile, materijalno-tehnikih sredstava, prostora i vre
mena. Svaki od navedenih faktora podloan je odreenim promenama, prvenstveno pod uticajem aktivnosti ljudstva. Da bi partizanska
iva sila svoje poetne kvalitetne prednosti trajno obezbedila i pove
ala, potreban je stalan i organizovan politiki rad u jedinicama i
meu stanovnitvom. Prednosti partizanske taktike ona moe obezbediti samo ako stalno pribavlja to potpunije podatke o agresoro
vim snagama, njihovim namerama i slabim mestima, kao i obezbeenju drugih povoljnih uslova za dejstvo. Od dejstva tehniki nad
monijeg neprijatelja potrebno se obezbediti odgovarajuim merama zatite. Da bi partizanske jedinice imale uvek odgovarajuu udar
nu mo moraju biti obezbeene u pozadinskom smislu, to jest snabdevene borbenim i ivotnim potrebama i zbrinute u sanitetskom po
gledu.

POLITICKO-PSIHOLOSKO

obezbeenje

Politika borba se pojaava u periodu pripreme agresije, a u ratu

dostie najveu otrinu. Zajedno s oruanom borbom vodi pobedi ili
porazu, zavisno od toga sa kakvih idejnih osnova polazi, kakve je
drutvene snage nose i njome rukovode.
Neuspeh zemlje koja se brani od agresije da frontalnim otporom
zaustavi i odbije napad, ne predstavlja politiki ni vojniki poraz, ako
se borba i otpor nastave u obliku partizanskog rata. Uspena borba
i otpor mogui su jedino kad postoji jedinstvo irih slojeva stanov
nitva u osnovnim politikim pogledima i tenjama, jer e tada i mo
ral biti na visini.
Ratne prilike i uslovi ivota podstiu iva politika reagovanja i
pojaavaju politiku osetljivost ljudi. Isti vojni ili politiki dogaaj
moe imati razliit odjek i uticaj na raspoloenje naroda zavisno da
lije pravovremeno i pravilno politiki objanjen ili nije. Zato je u ratu
nuan intenzivan politiki rad da bi se poveala vlastita subjektivna
(politika, moralna) komponenta odnosa snaga, a onemoguio uticaj
neprijateljskih politikih manevara.
U naoj zemlji neposredno pred drugi svetski rat Komunistika
partija Jugoslavije bila je politika snaga koja je upornim i samopregornim radom stvorila u masama jedinstvo na irokom programu,
178

koji je obuhvatao reenje osnovnih pitanja, kao to su nacionalna slo

boda, bratstvo i borbeno jedinstvo naroda Jugoslavije - garancija uspene borbe protiv stranih porobljivaa; pravedniji drutveni pore
dak - socijalizam, za koji se preduslovi mogu ostvariti uporedo sa nacionalno-oslobodilakom borbom. KPJje bila jedina politika snaga
koja je mogla, u optejugoslovenskim okvirima, da povede borbu za
ostvarivanje takvog programa. Ona j tu borbu povela i dovela je do
pobede. To je, istina, postignuto uz ogromne napore i rtve politiki
osveenih radnika, seljaka i mlade narodne inteligencije, ali je po
stignuto vlastitim snagama. Danas su nae snage u politikom, eko
nomskom i organizacijskom pogledu viestruko vee, pa je opravda
no pretpostaviti da bi nam odbrana od agresije, makar se morala vo
diti i tekim partizanskim oblikom oruane borbe, bila jo efikasnija
od one u prolom ratu, a pobeda osigurana bez obzira na spoljanji
lik i snagu eventualnog agresora.
Znaaj svesnog masovnog zalaganja i samoportvovanja iz uverenja daje to jedini put ka slobodi, u partizanskim uslovima dejstva
je vei nego u drugim oblicima rata iz vie razloga. U partizanskoj je
dinici mogu da se bore samo borci koji, posmatrano pojedinano,
idu u borbu vrsto reeni da pobede, da se ni u jednoj situaciji ne
predaju neprijatelju, da svesno i samopregorno podnesu sve ratne
opasnosti i tekoe.
Opti uslovi pod kojima se izvode partizanska dejstva s jedne
strane su teki, trae ogromna naprezanja, rtve i istrajnost, ali s dru
ge strane, neka njegova svojstva pruaju osnovu za postajanje viso
kog morala i odlunosti za borbu. Ve sama injenica daje re o pra
vednom, odbrambenom i oslobodilakom ratu, ima pozitivan uticaj
na borbeni moral i reenost boraca da podnesu rtve. esto je i okupatorov nastup brutalan, pljakaki i poniavajui, pa i to podstie na
odlunu oruanu borbu i odbrambeni otpor.
Borbeni moral partizanskih jedinica uvek e imati vrstu osno
vu i izvor nadahnua u ideologiji naeg samoupravnog socijalistikog
drutva, njegovoj humanoj sutini, revolucionarnim tradicijama, po
litici ravnopravnosti, bratstvu i jedinstvu naih naroda, naoj miro
ljubivoj i nesvrstanoj spoljnoj politici. vrstini takvog morala sigur
no e doprineti i sistem ONO i DSZ, zasnovan na drutveno-politikom ureenju i vrstom moralno-politikom i organizacijskom je
dinstvu oruanih snaga i stanovnitva.
Povoljna politika situacija i dobri politiki uslovi za borbu u po
etku rata, pod uticajem vete neprijateljske propagande, zbog stra
ha od represalija u toku rata mogu da postanu nepovoljni, ako izos
tane stalan, svestran i uporan politiki rad. Na vrstinu borbenog
morala mogu negativno uticati i neke unutranje slabosti u samoj je
dinici, kao na primer, slaba organizovanost ivota jedinice, narueno
rukovoenje i komandovanje, tekoe u snabdevanju, nedovoljna informisanost o situaciji i neprijatelju. Ima i kratkotrajnih padova bor

179

benog poleta izazvanih velikim psihofizikim naprezanjem, gubici

ma, pretrpljenim iznenaenjem i drugim slinim neoekivanim do
gaajima. Ako se takvi negativni uticaji na vreme uoe i preduzmu
mere da se brzo otklone ili ublae nee biti teih i trajnijih negativnih
posledica. Zato je neophodno da se po dobro smiljenom planu, svim
podesnim sredstvima i metodima, sprovodi intenzivan politiki rad,
kako u partizanskim jedinicama tako i meu stanovnitvom.
Naroito je vano da se razvije intenzivan politiki rad u parti
zanskim jedinicama, tako da svaki borac bude ne samo politiki svestan onog to se zbiva nego i sposoban da sve to objasni i drugima. Bez
obzira na injenicu da danas imamo mnogo viu politiku svest nego
pre revolucije, ne sme se smatrati da je ona neranjiva. Agresorove
perfidne metode deformisanja politike svesti ljudi, primenom nje
govog do detalja razraenog plana psiholokog rata i svakojakih pri
tisaka, za koje na privremeno zaposednutoj teritoriji ima pogodne
materijalne uslove, mogu kod odreenog broja ljudi smanjiti volju za
borbom i otporom. Zato je potrebno poznavati metode agresorovog
psiholokog rata, razotkrivati namere koje se kriju iza njegovih, po
nekad prividno blagih mera i postupaka, te otkloniti svaki pokuaj
razbijanja politike kompaktnosti i tupljenja otrine otpora. U isto
vreme treba kod svih boraca i stanovnika neprekidno razvijati pozi
tivne motive za aktivan otpor.
Moralni faktor poiva na svesti, mentalitetu i oseanju pojedin
ca. U saivljenom kolektivu kakva je partizanska jedinica, pojedina
na oseanja, raspoloenja i shvatanja sjedinjuju se i u izvesnoj meri
izjednaavaju, pa se tako stvara novi kvalitet - moralno stanje kolek
tiva. Moral narodne vojske, kakva je partizanska, mora da ima ne
samo iroku i stabilnu podlogu u svesti pojedinaca ve i u svesti i oso
binama naroda. On se zasniva na patrotizmu, hrabrosti, politikoj
svesti, disciplini, izdrljivosti i drutvenim karakternim osobinama
(drugarstvo, potenje, skromnost, urednost itd.).
Vaspitni i politiki rad u partizanskom obliku oruane borbe spe
cifian je ne toliko po ciljevima koji su u svim pravednim odbrambenim ratovima isti, koliko sadrajem politikog rada i metodom
sprovoenja. Sadraj politikog rada vrlo je razliit, ali bi se on, ug
lavnom, mogao odrediti kao tumaenje onih vojnih i politikih do
gaaja koji su od bitnog interesa za sopstvenu zemlju, pa se na osno
vu tako protumaene situacije izvode i zakljuci ta je nuno preduzeti. Pre svega, iz politike analize dogaaja koji su prethodili agre
siji treba da se vidi s kakvim ciljem je preduzeta i pod kakvim izgo
vorom, te zato i kako je do nje dolo.
Svaka agresija i okupacija, bez obzira na motive, predstavlja ga
enje nezavisnost i slobode naroda, odnosno svakog pojedinca u na
padnutoj zemlji. To je osnovno obeleje agresije i od njega se moe
poi u svakom politikom radu. Agresijom se ele ostvariti odreeni
vojni, politiki i ekonomski ciljevi. Te ciljeve je nuno to potpunije

180

razotkriti da bi se to bolje uoila opasnost koja preti narodu. Agre

sor, naelno, ne nastupa samo silom, jer pretpostavlja da ona nije do
voljna i da upotrebljena bez ikakvog politikog obrazloenja izaziva
najei otpor. Zato i on nastupa s odreenim politikim progra
mom, nastojei svim sredstvima pritiska i ubeivanja da za taj pro
gram nae podrku. U pokret stavlja ogroman propagandni aparat
koji koristi tampu, radio, film, doaptavanja i sva druga sredstva saoptavanja, da bi rtvu zbunio, uplaio ili pasivizirao, a od politiki
nesvesnih malodunika i izroda stvorio saradnike.
Agresoru je poznato daje svaki sistem okupacije na staklenim
nogama kada protiv njega stoji idejno i politiki ujedinjen narod. On
zbog toga ne proputa priliku da fiziku okupaciju naseljenih rejona
pretvori u okupaciju ljudi, njihove volje i misli. Napori naih snaga
treba da su usmereni na to da se agresor to pre uhvati u lai da se
njegova propaganda uini neefikasnom i predmetom podsmeha.
Tako su, na primer, u naem NOR-u mnoge netane i izmiljene vesti
0 unitavanju partizana, o tobonjoj partizanskoj svireposti i slino,
izazvale podsmeh ne samo kod stanovnitva i partizana nego i kod
nekih pripadnika agresorovih vojnih formacija.
Pored rada na podizanju morala, politiki rad ima i drugi sektor
delatnosti, usmeren na pokretanje narodnih snaga u oruanu borbu
1 optenarodni otpor. Potrebno je jasno ukazati na nunost i mogu
nost partizanske borbe. Nunost borbe logino proistie iz injenice
da je narod koji se pomiri sa ropskim poloajem osuen na propa
danje. Sistem guenja narodne slobode, bio on varvarski, nasilniki
i pretenciozan, kao to je to bio nacistiko-faistiki, ili uvijen u ma
nje otre forme i sprovoen s neto vie politikog takta, vodi eko
nomskom izrabljivanju, politikom obespravljenju, kulturnom i
drutvenom nazadovanju porobljenog naroda. Zato se nijedan narod
ne moe pomiriti s ropstvom, ili se zavaravati da e mu osloboenje
doneti saveznik.
Politiki rad u partizanskom obliku oruane borbe trebalo bi da
bude usmeren na dalje razvijanje jugoslovenskog socijalistikog pat
riotizma, koji je postao izvor velike moralne snage u toku NOR-a i po
kazao se nerazoriv u posleratnim iskuenjima. Primeri pojedinanog
i masovnog junatva, nepokolebljivosti, samopregora i izdrljivosti iz
vremena NOR-a uvek e biti uzor kako treba braniti slobodu, pa e
zato i literatura o partizanskim podvizima biti bliska i korisna onima
koji e se morati boriti u slinim uslovima.
Pored nunosti borbe i otpora (kao moralnog imperativa) po
trebno je politikim metodima ukazati i na mogunost uspene par
tizanske borbe i njenu perspektivnost. Ta borba nije oajniki gest
da bi se spasla nacionalna ast, ve je to racionalan postupak koji tre
ba da donese najkorisnije rezultate. To je najpravilniji, pa i najoportuniji put kojim se moe izai iz teke situacije. Opravdanost primene
partizanskog naina ratovanja vrlo ubedljivo je potvrdila praksa dru
181

gog svetskog rata i svi oslobodilaki ratovi voeni posle njega. Pored
svih srdanih saveza u krugu pojedinih koalicija, niko nije dobio
slobodu na poklon. Ako je neki narod, sticajem optih okolnosti, bez
velikih napora i rtava bio osloboen od faistike dominacije, on je
za to osloboenje ostao dunik oslobodiocu to ne ostaje bez uticaja
na dalji razvoj.
U politikom radu na osvetljavanju perspektive partizanske bor
be ne sme da se ostane u uskom nacionalnom okviru, jer danas svaki
rat nosi obeleje meunarodnog sukoba. Zato je potrebno pokazati
da e napredno javno mnenje celog svega ustati protiv agresora, jer
on nije opasnost samo za onog koji je trenutno napadnut, ve za sve
miroljubive narode. Isticanje vlastitih i saveznikih uspeha a neprijateljevih neuspeha znaajno je u mobilizaciji masa. Marksistiko-lenjinistika analiza dogaaja imae za rezultat tvrdnju da pravedan,
socijalno-progresivan, odbrambeni rat vodi ako ne uvek brzoj, a ono
sigurnoj pobedi.
Politiki rad ima mobilizatorski karakter ne samo u optem
smislu nego i pri posebnim i pojedinanim akcijama. Svaku iru
kompanju, znaajnu i uspelu vojnu operaciju naih snaga, neuspeh
neprijateljskih ofanzivaitd., potrebno je politiki iskoristiti, objanja
vanjem njenog ireg vojnog i politikog znaaja. Za uspeh politikog
rada boraca meu stanovnitvom od presudnog su znaaja ne samo
politiki razlozi i dokazivanja ve i sam nain prilaenja i ophoenja.
Nenametljiv, drugarski odnos prema svim stanovnicima i razumevanje za tekoe koje narod okupirane zemlje ima, treba uvek i svuda
da bude osnovno obeleje odnosa boraca prema narodu.
Politiki rad treba da bude usko povezan sa optim prosvetnim
radom, jer je on znaajan faktor u izgradnji politike svesti. Sa pro
svetnim i politikim radom usko je povezan rad na podizanju i od
ravanju opteg i borbenog morala jedinica, discipline i pravilnih
unutranjih odnosa. Nasuprot prilino proirenom (u nekim zemlja
ma) i zlonamerno propagiranom shvatanju da su partizanske jedini
ce, u poreenju sa regularnim jedinicama, nedisciplinovane i ne
obuzdane grupe, podlone panici i rasulu, jeste proverena injenica
da su one, tamo gde su umeno voene, jedinice visokog borbenog
i opteg morala, disciplinovane i toliko vrste da ih je nemogue raz
biti. Ta vrstina je rezultat politike svesti partizanskih boraca, pra
vednosti i istote ciljeva partizanskog rata i rezultat injenice da nji
hovom borbom obino rukovode najnaprednije drutvene snage, re
volucionarne i progresivne politike organizacije. Ipak, treba imati
u vidu potrebu da se sprei makar i sporadina pojava slabljenja mo
rala.
Organizovanim politikim radom u svakoj partizanskoj jedinici
neophodno je neprekidno negovati moral, borbenost i svesnu discip
linu, a kanjavati i suzbijati svaku i najmanju pojavu razvrata, opija
nja, kockanja, nedrugarskih postupaka, paniarstva, kukaviluka,
182

grupaenja, podrivanja discipline, samovolje i pljake. Takve pojave

u NOR-u bile su vrlo retke i prema njima je zauziman vrlo strog stav,
koji je kolektivu uvek bio obrazloen i od njega podran, pa je kazna
delovala vrlo vaspitno. Nikakav razlog, pa ni hrabrost ili dug ratniki
sta, ne sme posluiti kao opravdanje za popustljivost prema pomenutim slabostima, jer ako jednom negde uzmu maha kasnije ih je te
ko suzbiti.
U nedovoljno saivljenim i uvrenim partizanskim jedinica
ma, kad se nau pred tekom situacijom, udaljene od svog terena,
premorene, gladne i ugroene od brojnijeg neprijatelja, mogu se po
javiti pojedinana dezerterstva kao pokuaj spasavanja. Takvi de
zerteri ne odlaze da se predaju neprijatelju, nego pokuaju da se
neopaeno provuku i vrate u svoj kraj da se vide s porodicom, da se
odmore, preobuku, psihiki srede. Veina ih se uskoro vraa u svoju
jedinicu, spremna na osudu i kaznu. Prema njima je nuno dobro odmeriti stav, uzimajui u obzir sve okolnosti i posledice njihovog po
stupka, eventualnu politiku pozadinu i drugo, a ne rukovoditi se
uvek samo naelom potrebe za gvozdenom disciplinom i otrim kaz
nama kao vaspitnoj meri.
Rezultat politikog rada u jedinici treba da bude odanost, hrab
rost, disciplina i kompaktnost jedinice.
Politiki rad namenjen je, u prvom redu, partizanskim jedinica
ma i stanovnitvu na slobodnoj i privremeno zaposednutoj teritoriji.
On ne sme da isputa iz vida ni zavedene i nesvesne saradnike oku
patora, kao ni masu neprijateljskih vojnika meu kojima uvek ima
onih koji su svesni nepravednosti posla za koji su upotrebljeni i pra
vednosti partizanske borbe. Takva shvatanja i raspoloenja mogu se
umenim politikim radom (propagandni leci, razgovori stanovnika
s vojnicima, razgovori sa zarobljenicima i human postupak prema
njima) znatno pojaati, a time se postie moralno slabljenje agreso
rove vojske. Nekad agresiju preduzimaju jedinice koje imaju vojnike
raznih nacionalnosti i politikih opredeljenja. U tom sluaju korisno
je da se politiki rad i odnos prema svakoj narodnosti i svakoj poli
tikoj kategoriji vojnika saobrazi sa naelnim politikim stavom pre
ma njima, s tim da se nastoje pojaati i zaotriti meusobne moralne,
klasne i politike suprotnosti.
Politiko delovanje uzeto u irem smislu ulazi u sadraj rada svih
uesnika i pomagaa ONOR-a na PZT. Svaki graanin i borac moe
u izvesnim prilikama svojim postupcima i delima pozitivno politiki
uticati na okolinu. S obzirom daje politiku delatnost potrebno stal
no usmeravati, voditi je planski i organizovano, pojedine organizacije
i ustanove postaju glavni nosioci i organizatori politiko-prosvetnog
rada. U naem narodnooslobodilakom ratu ulogu organizatora i no
sioca politikog rada u narodu i vojsci imala je Komunistika partija
Jugoslavije. Ona je taj zadatak obavljala delom neposredno, a delom
183

pomou drutvenih organizacija kojima je rukovodila (NOF, SKOJ,

USAOJ, AF). U vojsci je zbog naroite vanosti politikog rada po
stojao struni politiki rukovodilac - politiki komesar, koji je bio
prvenstveno odgovoran za organizaciju i provoenje politikog vaspitanja partizanske jedinice.
S obzirom da danas imamo mnogo izgraeniju politiku svest,
kako u oruanim snagama tako i u stanovnitvu, politiki rad zasno
van je na adekvatnim organizacijskim postavkama, polazei od nae
la jednostareinstva i odgovornosti svih stareina za stanje i podi
zanje politike svesti boraca. Organi narodne vlasti u mesnim zajed
nicama i drutveno-politikim zajednicama, druteno-politikih or
ganizacija i druge brinu se za podizanje politike svesti naroda na
PZT. Saradnja izmeu svih subjekata borbe i otpora treba da bude
neprekidna i vrsta, za to su posebno odgovorni komiteti za ONO
i DSZ, tabovi TO. Oni se uzajamno informiu o vojno-politikoj si
tuaciji, o stanju u jedinicama i na terenu, o postupcima i dejstvima
neprijatelja. Zajedniki se vri procena moralno-politikog stanja,
analizira dranje stanovnitva i delovanje kolaboracionista, kao i
analiza metoda psiholoko-propagandnih aktivnosti neprijatelja.
Kada je potrebno moe se i politikim merama podstai uzajamna
saradnja u pitanjima snabdevanja jedinica i stanovnitva, zbrinjava
nja ranjenika i bolesnika, kao i zatita i zbrinjavanje zbegova stanov
nitva.
Uspeh politikog rada zavisi u velikoj meri i od doslednosti primene optih metodskih naela, u koja spadaju: organizovanost, traj
nost, neprekidnost, konkretnost, elastinost, aktivnost, postupnost i
jedinstvenost delovanja svih faktora rada.
Organizovani politiki rad odvija se po briljivo sainjenom pla
nu, koji sadri mere za odravanje borbenog morala na dui rok i
koordinaciju aktivnosti s organima MZ, DPZ i DPO. Neposredne moralno-politike pripreme za predstojea dejstva deo su celokupnog
politikog rada, a obuhvataju i konkretne informacije o situaciji, ulo
zi jedinice u izvrenju zadataka, vanosti mera tajnosti, bezbednosti
i samozatite. Te pripreme se izvode na sastancima stareina, orga
nizacija SKJ i SSO, a kada prilike dozvoljavaju i na zboru cele jedi
nice. Posle zamanijih borbenih akcija, za vreme predaha i odmora,
vri se kritiki osvrt na dranje jedinica i pojedinaca, istiu dobri primeri i popravljaju eventualno narueni oblici saradnje sa organiza
cijama borbe i otpora na terenu. Dui odmori se koriste za ire po
litiko obrazovanje, organizaciju kulturnog ivota i reavanje svih
drugih zadataka iz podruja politikog rada.
Politiko-psiholoko obezbeenje svake partizanske jedinice
usko je povezano sa celokupnim obezbeenjem stanovnitva od dej
stva agresorovog psiholokog rata, pa se zato sprovodi u najuoj sa184

radnji sa organima DPZ i svih drugih organizacija koje se brinu za

ovu vrstu bezbednosti.49
Politiki rad u partizanskom ratu odvija se u raznolikim oblici
ma. Svi naini saoptavanja i prenoenja misli i ideja od pisane i iz
govorene rei do umetnikih tvorevina mogu posluiti kao sredstvo
politikog delovanja. S obzirom na neposredni cilj koji se eli postii
taj rad uzima oblik prosveivanja, propagande, agitacije. Kulturnoprosvetni rad na primer, usmeren je na irenje osnovnih, optih i
strunih znanja potrebnih za snalaenje u ivotu, za pravilno politi
ko opredeljenje i za uspeno vrenje svojih drutvenih dunosti. U
ratu su najpotrebnija ona znanja koja su nuna za uspenu borbu ili
su preduslov za shvatanje sloenih drutvenih zbivanja. Prosveta se
iri pisanom reju i usmeno u obliku predavanja, pouavanja, razgo
vora, seminara itd.
Propaganda u ratu predstavlja irenje ideja, iznoenje i dokaziva
nje istine o drutvenim i drugim zbivanjima, a ujedno i pobijanje
neistina koje neprijatelj iri o tim istim zbivanjima. Ona se iznosi sa
veom zainteresovanou nego obine neosporne istine, kojima se
bavi prosveta i nauka. Izmeu marksistike ideologije i prave na
predne propagande ne samo da nema sutinske razlike ve ih je te
ko razdvajati. Sirenje marksistike nauke isto je to i vrenje komu
nistike propagande. Razlika je, moda, u nainu izlaganja, jer pro
paganda apeluje ne samo na razum nego i na oseanja, interes, po
trebu ouvanja izvesnih optih vrednosti i slino. Smisao i vrednost
propagande temelji se na injenici da teorija postaje materijalna sila
kada ovlada masama. Prava politika propaganda to je idejna borba
i propovedanje politikih istina. Ona se vri govorima na zborovima,
putem tampe, radija itd.
Agitacija predstavlja poziv na odreenu akciju, na delovanje i
borbu. To je konkretizacija zakljuaka do kojih se dolazi naukom i
propagandom. Agitacija se slui, u veoj meri nego propaganda, sred
stvima koja izazivaju oseanje asti, dunosti i interesa. Agitacija je,
dakle, takav vid propagande kojim se ne samo daje pravilno obja
njenje problema ve se masi upuuje direktan ili indirektan poziv na
akciju. Njena su sredstva, pored tampe, parole, borbene pesme,
kratki agitacioni govori na mitinzima i priredbama. Njom se pokree
masa, zahteva od nje da neposredno i odluno deluje, a ukazuje joj
se i nain kako to da uini.
Prosvetnim radom, politikom propagandom i agitacijom u na
em narodnooslobodilakom ratu bavili su se svi rukovodioci i veliki
broj boraca, zatim mnogi graani na okupiranoj i slobodnoj teritoriji.
Posebnu ulogu u tom poslu imali su komunisti. U tabovima odreda
i veih jedinica bile su formirane posebne grupe za agitaciju i propa
49)
Trbojevi Nikola: Celovitost odbramhene i zatitne funkcije drutva, as. Odb
rana i zatita br. 6/1978.

185

gandu (agitprop-grupe). One su odigrale vanu ulogu u prosvetnom,

propagandnom i agitacionom pogledu. Imale su sekcije za tampu,
pozorine sekcije, horove itd. a obavljale su, po potrebi, i razne bor
bene zadatke iz veze, saniteta, osiguranja i slino. Ove grupe su na
rodu i jedinicama u asovima odmora pruale osveavajuu razono
du i pomou nje, na lak i svakom pristupaan nain, ukazivale na
smisao i veliinu oslobodilake borbe. Ni u tekim asovima nisu se
odvajale od jedinica ili od narodnih zbegova. U partizanskim bolni
cama svojim priredbama ublaavale su oseanje potitenosti zbog
odvajanja od drugova iz jedinice i zbog vezanosti za bolestniki kre
vet. Njihova iskustva bie buduim generacijama od velikog znaaja.
Planovima politiko-psiholokog obezbeenja predviaju se i
mere usmerene na slabljenje borbenog morala neprijatelja. Masovan
optenarodni otpor na PZT sam po sebi slabi borbeni moral agreso
ra, a gubici, stalna nesigurnost i prezir stanovnitva samo ga jo vie
potkopavaju. Aktivnu politiko-propagandnu delatnost usmerenu
na jedinice agresora preduzimaju partizanski tabovi u saradnji sa
organizacijama DPZ ili samostalno. Sadraj te delatnosti raznolik je
i prilagoen konkretnim prilikama. Njome se razobliavaju motivi,
ciljevi, agresije, zloinake i represivne mere na PZT, a ukazuje se i
na osudu akta agresije u elom slobodoljubivom svetu. Pored toga,
ukazuje se na snagu otpora, nae uspehe i vrstu reenost da se istraje u borbi do osloboenja zemlje. Agresorove propagandne lai
opovrgavaju se navoenjem konkretnih injenica. Humani odnos
partizanskih jedinica prema zarobljenicima koji nisu inili zloine
dokumentuje se njihovim izjavama, namenjenim svojim sunarodnicima o postupku i odnosu na koji su naili posle predaje. Sredstva
pomou kojih se partizanske poruke prenose agresorovim vojnicima
mogu biti teci, plakati, radio-vesti, listovi i proglasi na njihovom je
ziku, a mogu se koristiti i zvunici, pojedinani razgovori stanovnika
sa vojnicima, kao i poruke upuene preko zarobljenika putenih na
slobodu.
Za uspean rad partizanske propagande i agitacije nuno je ras
polagati prikladnom tamparskom i radio-tehnikom, te osigurati
sklonita za njihov smetaj na slobodnoj teritoriji. Partizanska propa
ganda i agitacija moraju biti istinite, dosledne, razumljive obinom
radnom oveku, bez fraza i preterivanja. Danas raspolaemo iskust
vom i mogunostima da pripremimo i osiguramo u materijalnom i
organizacijskom pogledu povoljne uslove za potrebe politikog pro
pagandnog rada u eventualnom novom partizanskom ratu. Organi
narodne vlasti i komande TO, po unapred sainjenom planu i sa pri
premljenim strunim kadrom, treba da otponu rad ve od prvog
dana zaposedanja njihove teritorije.
186

OBAVETAJNO-IZVIACKA DELATNOST I MERE

BEZBEDNOSTI
U ratu uvek postoji neizvesnost u pogledu poloaja, postupaka
i namera protivnika. Ova neizvesnost zavisi od toga sa kakvim se uspehom pribavljaju obavetenja o neprijatelju, a u isto vreme sprea
vaju ili umanjuju uspesi rada njegove obavetajne delatnosti. idealna
situacija bi bila kada bi se o neprijatelju znalo sve to je od interesa
za voenje borbe i kada bi njegova obavetenost o nama bila pogre
na. Praktino, to je nemogue. Mora se raunati s izvesnim stepenom
dejstva nepoznatih inilaca. Stepen rizika smanjuje se sprovoenjem
obezbeenja i organizacijom obavetajne slube. Na taj se nain slu
ajnosti ili eleminiu ili im se tetan uticaj svodi na najmanju mo
guu meru.
Mere obezbeenja imaju opti karakter ili predstavljaju posebne
specijalne mere obezbeenja. Opte mere predstavljaju optu zatitu
od neoekivanog dejstva neprijatelja. One obuhvataju zauzimanje
rasporeda (poretka) koji prua najvie bezbednosti na odmoru, u po
kretu ili u borbi, neposredno osiguranje jedinice ili ustanove stra
om, obezbeenje jedne ire teritorije (slobodne teritorije), rejona
baza, pravovremeno pribavljanje obavetenja o neprijatelju, mere
maskiranja i spreavanja rada neprijateljske obavetajne slube. Po
sebno mere obezbeivanja predstavljaju zatitu od posebnih vrsta
opasnih aktivnosti neprijatelja, kao to su: napad iz vazduha, napad
motorizovanim ili tenkovskim jedinicama, napad NBH sredstvima
itd.
Partizanske jedinice ive i dejstvuju u takvim uslovima da mo
raju biti na stalnoj oprezi Nikad i nijedno mesto na slobodnoj teri
toriji nije toliko nepristupano za neprijatelja da bi mere bezbednos
ti mogle biti zanemarene. Bezbednost jedinice postie se njenim do
brim rasporedom, koji treba da bude takav da omoguuje brzo i uspeno stupanje jedinice u dejstvo protiv iznenadne opasnosti. Par
tizanski odredi moraju uvek biti spremni za borbu. Oni ne smeju biti
iznenaeni.501
Delovi jedinica koji su osetljivi na udar i kojima treba vie vre
mena da preduzmu mere samozatite (artiljerija, sanitet, tab, centar
veze) treba da budu u unutranjosti rasporeda jedinica. Oni koji su
uvek spremni da brzo stupaju u dejstvo (streljake jedinice), mogu
biti na periferiji tog rasporeda kada je jedinica na mestu, a na ugro
enom pravcu kada je ona u pokretu. Svaka jedinica i ustanova na
mestu i u pokretu treba da ima neposredno osiguranje u vidu strae
ili patrola. Osiguranje otklanja manje opasnosti, a u sluaju pojave
vee opasnosti ono daje znak za uzbunu i stvara uslove da se jedinica
razvije za borbu.
50) Josip Broz Tito: Direktiva glavnom tabu NOPO Srbije od 9. I 1942.

187

Slobodna teritorija u celini, a posebno njen deo na kome se na

laze partizanske jedinice i ustanove, obezbeuje se po jedinstvenom
planu koji se stvara i o ijem se sprovoenju brine najvia partizan
ska komanda na toj teritoriji. Svaka od jedinica, koja je na toj terito
riji bazirana dobija svoj sektor na kome kontrolie odreene pravce
i prilaze kojima bi neprijatelj mogao doi u unutranjost slobodne te
ritorije. Stalnu dunost da se brinu o bezbednosti delova slobodne
teritorije imae taktike jedinice TO za dejstva na uem prostoru, je
dinice milicije, organi MZ i DPZ zadueni za taj posao. Sluba siste
matskog osmatranja teritorije i javljanja moe biti u izvesnoj meri poverena i nekim organizacijama ONO kao to su strae kod organa na
rodne vlasti, civilna zatita, milicija, omladinska organizacija, organi
zacija ena itd. Pokretne jedinice koje se privremeno baziraju najed
nom terenu, razne diverzantske, izviake i druge jedinice, mogu takoe za odreeno vreme biti ukljuene u opti sistem obezbeenja
pored slube svog vlastitog obezbeenja. Sva naselja organizuju svo
je obezbeenje od iznenadnog upada, a ona naselja koja su u blizini
posednutog dela teritorije organizuju jo i nono i dnevno osmatra
nje prostora izmeu sela na periferiji slobodne teritorije.
Kad se jedinica due vremena nalazi na jednom mestu (u kantonmanu ili u logoru) poveava se i verovatnoa da e neprijatelj po
kuati da je uniti iznenadnim napadom, pa zato i mere obezbeenja
moraju u tome sluaju biti svestranije. U prvom redu, jedinica ne tre
ba da bude grupisana na uskom prostoru, mada joj neki put naselje
zbijenog tipa ili podesno mesto za logorovanje, nudi izvesne pogod
nosti u pogledu smetaja i ishrane.
Bezbednost jedinice zavisi i od toga nalazi li se ona na prostranoj
slobodnoj teritoriji ili u blizini neprijateljskih garnizona. U prvom
sluaju jedinica e dok je na odmoru biti u naseljenom mestu, pa e
u njenom obezbeenju uestvovati i druge jedinice TO, milicija, je
dinice CZ i druge. U drugom sluaju, jedinica e esto morati da konai ili da logoruje van naseljenog mesta, u ureenom logoru. Logor
mora, izmeu ostalih ispunjavati i uslove bezbednosti, spremnosti za
odbranu, konspirativnost i biti odvojen od eventualnih zbegova i
skrivenih bolnica. Sav spolini saobraaj s logorom mora se strogo
kontrolisati.
Posebna panja se poklanja bezbednosti partizanskih komandi,
tabova i ustanova, komiteta i odbora, jer su esto ciljevi agresorovih
iznenadnih upada. Oni treba da budu obezbeeni straama i sigur
nom vezom sa najbliom jedinicom. Organi vlasti i komiteti SK koji
se nalaze na stalno ugroenoj teritoriji i nisu dovoljno osigurani stra
ama, treba da se rastresito razmetaju (na primer, u vie zgrada a ne
u jednoj). Pored toga, uvek se mora predvideti utvrivanje, zapreavanje, eventualno povlaenje ako do napada doe i pored svih po
srednih i neposrednih mera bezbednosti.
188

Osnovni zadaci obavetajnog obezbeenja snaga TO su otkrivanje

jaine, rasporeda, naoruanja, postupaka i namera agresorovih jedi
nica, te ocena njihove borbene sposobnosti, sistema veza, rasporeda
i naina osiguranja KM i CV, vatrenog sistema, vatrenih poloaja i ja
ine raketnih i artiljerijskih jedinica, izviakog sistema agresora na
PZT, naina obezbeenja objekata infrastrukture, pozadinskih jedi
nica i ustanova, sistema snabdevanja. Posebna panja poklanja se pri
bavljanju podataka o rasporedu, jaini, sastavu i aktivnosti specijal
nih i brzopokretnih snaga agresora (obavetajno-diverzantskih, vazdunodesantnih i oklopno-mehanizovanih) i mogunostima njihove
upotrebe protiv partizanskih jedinica i slobodne teritorije.
Dobra obavetenost o protivniku bitan je uslov za uspeno dej
stvo protiv njega u svim situacijama. Naelo da se neprijatelj napada
tamo gde je najosetljiviji i najslabiji, mogue je ostvariti samo kada
se dobro poznaje ceo raspored njegovih snaga i kada je moguno
predvideti nain njegovog reagovanja u odreenim situacijama. Na
pad iz zasede najuspeniji je kada se vri na kolonu za koju je unap
red bilo poznato u kakvom sastavu i sa koje strane dolazi. Isto tako,
u svim vrstama odbrane za uspeh je bitno poznavanje neprijateljskih
snaga koje napadaju, otkrivanje njihovog rasporeda i uoavanje nji
hovih namera. Opte je pravilo, dakle, da dobro poznavanje neprija
telja, budno praenje njegovih pokreta i postupaka, uveliko povea
va mogunosti za uspenu borbu.
Velike mogunosti partizanskih jedinica u pogledu uspenog
rada njihove obavetajne slube, s obzirom na to da se ona naslanja
na organizovan obavetajni rad naroda jedan je od osnovnih eleme
nata partizanske nadmoi nad okupatorom. U svakom selu, naselju
i gradu potrebno je organizovati tanu obavetajnu slubu, koja e
sluiti partizanskim odredima.51 Ova ogromna partizanska prednost
dolazi do izraaja samo ako se umeno i organizovano iskoriavaju
mogunosti i rezultati obavetajne slube. Ako sva sitna, ali brojna za
paanja neprekidno i brzo teku u partizanske tabove, onda se stalno
moe imati verna i svea slika celog agresorovog stroja.
Mrea osmatranja na PZT i slobodnoj teritoriji treba da bude organizovana i usmerena na najvanije objekte, dovoljno struna da bi
raspoznavala vane vojnike elemente od manje vanih i da nije uo
ljiva od neprijatelja. rganizovanost nije nespojiva sa masovnou.
Ako u neposrednoj blizini osmatranog objekta postoji organ koji su
mira mnoga pojedinana zapaanja domaeg stanovnitva ili izvia
a, on je u stanju brzo da dobije celovitu sliku. Najpodesnijim i
najbrim putem sreen podatak sa punkta odlazi u obavetajni te
ritorijalni centar jedinice, da bi bio obraen, neposredno korien ili
prosleen dalje.
51)
Kardelj E.: U partizane, septembar 1941, Stvaranje i razvoj JA, knj. 2. izd.
GPU JA, Beograd 1949.

189

Stareina jedinice koja se nalazi prema neprijatelju organizuje

neprekidno i plansko izvianje za svoje potrebe i za potrebe vie ko
mande. Izvianje moe biti vizuelno, optiko i elektronsko, a po ob
jektu opte ili rodovsko. Vri se osmatranjem s mesta (osmatranice)
ili iz pokreta izviakim patrolama. Osmatrefnjem i izvianjem u
toku borbe dolazi se do novih podataka koji se neposredno koriste.
Svaki borac partizanske jedinice treba da bude izvia i uvek
svestan toga da sve znaajno za borbu to vidi, uje ili sazna treba
brzo da prenese svome stareini. On mora biti uveban da radi u sa
stavu izviake patrole i.da zna kako da se obavesti o neprijatelju
kod stanovnitva, kako da o onom to sazna sastavi izvetaj i kako da
ga dostavi. Za potrebe obavetajne slube veih partizanskih jedinica
formiraju se specijalne izviake jedinice u kojima se nalaze stru
njaci za pojedine vidove i rodove agresorove armije. Ovakve jedinice
treba da raspolau odgovarajuim sredstvima za osmatranje i vezu
a, po potrebi, i prevoznim (prenosnim) sredstvima.
U partizanskoj obavetajnoj slubi neobino vanu ulogu igraju
obavetajci, koji kao pojedinci, dvojke ili trojke, boravei javno ili
skriveno u neprijateljskom garnizonu ili u njegovoj blizini, neposred
no i struno prikupljaju i alju podatke o neprijatelju. Oni obino po
kuriru ili putem radija alju ifrovane izvetaje, pa ih zato ne treba
angaovati na sitnim zadacima, da ne bi bili otkriveni i onemogueni.
tab odreda, a po mogustvu i tabovi i komande manjih jedi
nica, treba da imaju tumaa za sasluavanje zarobljenika, koji dovolj
no poznaje obavetajnu slubu i neprijateljsku armiju. Vani podaci
o neprijateljskim namerama mogu se esto dobiti iz zaplenjenih do
kumenata. Moe se organizovati i prislukivanje razgovora preko
sredstava veze. Dolazak do vanog podatka o neprijatelju na bilo
kome mestu od bilo kog graanina ili partizanskog obavetajnog or
gana, moe imati veliku korist za partizanske akcije samo pod uslovom da taj podatak brzo stigne na mesto gde moe biti proveren, pro
tumaen (obraen) i dat na neposredno korienje. Obavetajna
mrea mora se oslanjati na siguran i brz sistem veza. Taj sistem moe
jednim delom initi postojei komandni sistem veza, a drugim on
moe biti samostalan. Podatak dobijen iz jednog izvora, ako nije sa
svim siguran proverava se.
Prover se vri uporeivanjem s raspoloivim podacima iz dru
gih izvora, traenjem hitne potvrde na istom ili bliskom izvoru. Po
neki podatak sam za sebe ne prua dovoljno jasnu sliku situacije. Nje
ga zato mora da protumai bilo vii obavetajni organ, bilo via ko
manda. Vei broj obraenih podataka daje celovitu sliku stanja kod
neprijatelja, a takva slika slui komandantu kao osnov za procenu si
tuacije za donoenje odluke.
Od velike vanosti je brzo i stalno dostavljanje sreenih i obra
enih obavetajnih podataka na raspolaganje svim jedinicama koji
ma oni mogu biti od koristi. Ono uvek ne mora da tee preko vieg
190

taba. Kad postoji opasnost da e podatak brzo rastereti, on se stavlja

na raspolaganje neposredno susedima. Stalno se treba uvati dezin
formacija i provokacija neprijateljske obavetajne slube.
Velike mogunosti za dobru obavetajnu slubu u naem NOR-u
nisu uvek bile dobro i potpuno iskoriavane. esto se rad obavetajnih organa svodio samo na to da se sazna brojno stanje i naoru
anje nekog garnizona, stanje ininjerijske pripreme za odbranu i
moral vojnika. Tek u kasnijoj fazi rata (od 1943) razvijena je obavetajna sluba pa se uspevao otkriti ceo sklop okupatorskog vojnog i
upravnog aparata pri emu su stvarani stalni i pouzdani kanali od
strunih obavetajnih centara u gradovima do partizanskih tabova.
Doktrina ONOR-a prua, pored optih, politike uslove, organi
zacijske i materijalne mogunosti da se obavetajna sluba na PZT
razvije u dosad nevienom obimu. Agresorove snage i postupci bili
bi neprekidno i budno osmatrani, a savremena sredstva veze omo
guavala bi da svi dobijeni podaci za najkrae vreme stignu u tab
partizanske jedinice na korienje. U obavetajnom radu mogu
uestvovati svi graani. Veim mogunostima dolaska do podataka
doprinee, pored ostalog, opta pismenost, vee poznavanje jezika
potencijalnih agresora, savrenija tehnika sredstva osmatranja, sni
manja i prislukivanja.
Bezbednosno obezbeenje partizanskih jedinica, komandi, ta
bova i ustanova, te ostalih struktura drutva i stanovnitva na PTZ za
sniva se na istim osnovama kao i obavetajno obezbeenje - na na
elima drutvene samozatite. Zadaci, organizacija, snage i sredstva za
tu aktivnost zavise od obima i intenziteta obavetajne i subverzivne
delatnosti neprijatelja na PZT. Nosioci bezbednosne i samozatitne
delatnosti su sve snage i subjekti koji uestvuju u oruanoj borbi, kao
i svi drutveni faktori na PZT koji organizuju i pruaju neoruani ot
por agresoru.
Jedinice TO treba da budu osposobljene za obavljanje zatitnih
zadataka, kao i za borbu protiv neprijateljevih diverzantskih i izvi
akih ubaenih grupa, pri emu najtenje sadejstvuju sa milicijom.
Na teritoriji na kojoj se nalaze neprijateljske snage, jedinice TO imaju
zadatak da zajedno sa ostalim faktorima borbe i otpora ouvaju vlast
i kontinuitet drutveno-politikog sistema i da agresoru onemogue
uspostavljanje okupacionog sistema vlasti, ukljuujui se tako u za
jedniku aktivnost drutvene samozatite u ratu.
Unutar svojih redova jedinice i tabovi TO orgnizuju i ostvaruju
sopstvenu samozatitu, koja ini sastavni deo drutvene samozatite.
Njihova aktivnost usmerena je protiv pokuaja neprijatelja da iznut
ra razbije moralno-politiko jedinstvo i vrstinu partizanskih jedini
ca, da stvori nepoverenje izmeu stareina i boraca, da odvoji parti
zane od naroda, naroito od omladine itd. Svi takvi pokuaji mogu
se uspeno suzbiti u prvom redu ideoloko-politikim radom i siste
mom drutvene samoodbrane. Stareine i borci kao pojedinci, kao
191

deo kolektiva i kao lanovi drutveno-politikih organizacija imaju

pravo i obavezu da obavljaju svoju samozatitnu funkciju. Bezbednost je pored toga integralna funkcija rukovoenja i komandovanja,
pa se mora posmatrati u jedinstvu sa svim drugim elementima bor
bene gotovosti jedinice.
Agresor e initi neprekidne i svestrane napore da sazna to vie
0 organizaciji oruanog otpora, o partizanskim jedinicama, organiza
ciji neoruanog otpora, predstavnicima i organima DPZ i DPO i svim
drugim subjektima borbe i otpora na PZT. U obavetajnoj delatnosti
koristie strune obavetajne i izviake organe, snabdevene usavr
enim tehnikim sredstvima, pijune ubaene na slobodnu teritoriju
1 u redove naih organizacija, kao i saradnike (kolaboracioniste) iz re
dova unutranjeg neprijatelja socijalizma, samoupravljanja i zajed
nitva naih naroda i narodnosti. Mere protiv takve delatnosti agre
sora, pored negovanja opte budnosti svih lanova naeg drutva i
svih organizacija ONO, sprovodi se i posebnom kontraobavetajnom
slubom. Ona se brine da se spree pojave nebudnosti, sauva tajnost
dokumenata i podataka o naim borbenim jedinicama i organizaci
jama borbe i otpora na slobodnoj teritoriji i u mestima pod kontro
lom agresora, otkriju i pohvataju agresorovi obavetajni agenti i preseku svi izvori agresorove obavetajne slube na privremeno zaposednutoj teritoriji.
Agresor je svestan da u tuoj zemlji lii na slepog dina, koji pipa
oko sebe po mraku da bi uhvatio drske i nevidljive napadae, koji
neprekidno i sa svih strana naleu na njega. Hteo bi progledati, osvetliti okolinu, a to moe samo ako uspeno organizuje obavetajnu
mreu. U tom smislu svaki je agresor inio sve mogue, ulaui og
romne napore i netedei sredstva. U prvom redu trai obavetajne
usluge od svojih istomiljenika (kolaboracionista), zatim onih koji su
politiki nezainteresovani, ali su bilo zbog ega nezadovoljni i sprem
ni da za novac ili iz osvete izdaju nacionalnu stvar. Ako i takvih nema
dovoljno, agresor onda na partizansku teritoriju upuuje svoje ob
uene obavetajce, koji dolaze javno kao da ele da preu na stranu
partizana, ili se tajno ubacuju meu stanovnitvo slobodne teritorije,
izdajui se za izbeglice iz okupiranih naselja i si. Podatke koje dobije
od obavetajaca okupator, naravno, dopunjuje drugim vrstama izvi
anja, naroito izvianjem iz vazduha.
Budnost prema neprijateljskoj obavetajnoj aktivnosti mora biti
razvijena u partizanskim jedinicama i kod stanovnitva. Razvijanje te
budnosti vaan je zadatak svih stareina, narodne vlasti, politikih
organizacija i rukovodstava. Za konkretne zadatke iz protivobavetajne oblasti (borba protiv pojava nebudnosti, pronalaenje i hvata
nje neprijateljskih agenata itd.) treba koristiti i posebnu protivobavetajnu organizaciju sa saradnicima kako na slobodnoj, tako i na pri
vremeno zaposednutoj teritoriji. Ova organizacija tesno sarauje sa
192

odgovorajuim organizacijama drutvene samozatite (DSZ) kojima

rukovodi narodna vlast.
Sistem drutvene samozatite (DSZ) predstavlja podrutvljenu
slubu bezbednosti naeg samoupravnog drutva. Ova sluba nije
vie, kao ranije, u iskljuivoj nadlenosti drave, jer je znatan deo nje
nih funkcija prenet na nie samoupravne zajednice. Poetni oblici
slube DSZ razvijali su se u nas ve za vreme NOR-a (Odeljenje za za
titu naroda - OZNA, kasnije UDB-a), koja se u svom radu oslanjala
na sve organizacije NOP-a i neposredno na stanovnitvo. U masovnoj
angaovanosti naroda na zadacima bezbednosti u NOR-u i obavlja
nju poslova bezbednosti steena su dragocena iskustva koja su bil$
osnova za stvaranje i kontinuirani razvoj sistema drutvene samoza
tite.
Sistem DSZ razvijen je i usavravan neprekidno posle rata do da
nas. Na XIII sednici Predsednitva CK SKJ o sadraju ove funkcije
drutva reeno je: Samoupravno organizovani radni ljudi i graani
odreuju predmet i sadraj drutvene samozatite i odluuju o preduzimanju mera i akcija u svojim organizacijama udruenog rada,
mesnim i drugim zajednicama, na zborovima radnih ljudi i graana,
u drutveno-politikim organizacijama, kao i putem drugih oblika
samoupravnog odluivanja u delegatskom sistemu. Drutvena samozatita ostvaruje se, dakle, u MZ, OUR-ima i svim DPZ od optine do
federacije. Za ostvarenje svoje funkcije u domenu bezbednosti, DPZ
i OUR-i imaju odgovarajue organe i specijalizovane slube, u koje
spadaju oruane snage SFRJ, organi i slube dravne i javne bezbed
nosti, pravosudni i drugi organi.
Snage Teritorijalne odbrane imaju posebno mesto u DSZ. One
pokrivaju svaki deo nae dravne teritorije, nalaze se u svakoj MZ,
svakom OUR-u, otvorene su prema celokupnom stanovnitvu za saradnju na zadacima samozatite. One povezuju odbrambene i zatit
ne zadatke u jedinstvenu funkciju, jer tite i brane drutvo od nep
rijateljskih diverzantskih, izviakih, teroristikih i drugih grupa. Pri
tome, znaajnu ulogu ima i milicija koja dejstvuje zajedno sa snaga
ma TO. Jedinice TO na PZT zajedno sa ostalim faktorima imaju za
datak da ouvaju narodnu vlast i spree uspostavljanje okupatorske
vlasti, to ini vaan deo DSZ u ratu. Sluba dravne bezbednosti i or
gani javne bezbednosti tite u miru i ratu na drutveni poredak od
delovanja unutranjih i spoljnih neprijatelja, uvaju javni red i mir,
tite linu sigurnost graana, a po potrebi se ukljuuju u oruanu
borbu zajedno sa snagama Teritorijalne odbrane.
Partizanske jedinice moraju biti dobro upoznate sa opasnostima
koje prete od pijunae i s osnovama organizacije i metodima rada
agresorove obavetajne slube. Organi bezbednosti pored toga treba
da u tanine poznaju sistem agresorove obavetajne slube i ciljeve
koje u konkretnoj situaciju eli da postigne. Moe se sigurno raunati
daje cilj obavetajne slube svakog agresora da doe do podataka o
1 3 Partizanska taktika

193

osnovnim i bitnim elementima situacije: o zemljitu, stanovnitvu,

organima narodne vlasti i organizacijama otpora, o partizanskim je
dinicama i o sistemu partizanske obavetajne slube. Svaki od tih ele
menata okupatorska obavetajna sluba obrauje do detalja i po ut
vrenom sistemu, a rezultati obrade dostavljaju se neprekidno na
raspolaganje svim jedinicama. Agresor zna da ga nepoznavanje zem
ljita stavlja u nepovoljan poloaj i daje savreno poznavanje zemlji
ta partizanskih jedinica i tabova njihova velika prednost, zato agre
sor nastoji da doe bar do najpotrebnijih podataka, kao to su reljef,
pokrivenost, prohodnost, putna mrea, ekonomsko stanje i naselje
nost pojedinih zona; mesta sa pitkom vodom, mesta prelaza preko
veih reka; povrine podesne za sputanje aviona i helikoptera. Do
nekih podataka o zemljitu okupator moe doi snimanjem iz vazduha.
Agresor nastoji da o stanovnitvu prikupi to potpunije podatke.
Tei da dobije popis stanovnika da bi mogao kontrolisati kretanje i
delatnost graana, da bi imao uvid u njihova politika raspoloenja,
eliminisao one koji mu se uine politiki nepodobni a namamio na
saradnju one koji su mu po svojim politikim shvatanjima bliski. Po
sebna se panja posveuje podacima o onim graanima koji su do ag
resije imali vidniju drutvenu ulogu i koji bi mogli biti rukovodioci
na PZT. Agresor e, nema sumnje, znati kakvu ulogu u oruanoj borbi
i optenarodnom otporu imaju organi narodne vlasti, pa e nastojati
da ih na svaki nain otkrije i uniti. Na isti e se nain odnositi prema
rukovodstvima drutveno-politikih organizacija, civilnoj zatiti i
drugim subjektima borbe i otpora.
0
partizanskoj organizaciji i partizanskim jedinicama okupator
ska obavetajna sluba nastoji da sazna sve pojedinosti, pa je zato va
no da se upravo na takva njegova nastojanja obrati najvea panja i
da mu se u pravom asu preseku veze koje bi uspeo da uspostavi.
Svako interesovanje za brojno stanje, organizaciju i planove delatnosti partizanskih jedinica od strane nekog kome to nije potrebno da
zna, treba posmatrati s panjom i kritiki analizirati motive za takvu
radoznalost. Cak i interesovanje za opte podatke o pojedinim par
tizanima, a naroito rukovodiocima, mora se posmatrati kao opas
nost, jer iza toga moe da stoji pijunaa. Neprijateljsko izvianje ote
ava se u znatnoj meri briljivim maskiranjem, primenom mera taj
nosti u koritenju tehnikih sredstava veze, budnou pri razgovori
ma o pitanjima vojne prirode i brigom da se nigde ne ostavljaju tra
govi po kojima bi neprijateljevi izviai mogli neto saznati o mestu
boravka i pokretima partizanskih snaga. Vane zabeleke, dnevnici
koje vode pojedinci i arhive jedinica moraju se najbriljivije uvati da
ne padnu neprijatelju u ruke.
Ako agresor sazna, bar i delimino, kako je organizovana parti
zanska obavetajna sluba, ko u njoj radi i s kim odravaju veze, njemu
e biti olakano da otkrije obavetajne centre u okupiranim mesti194

ma, pa e biti u stanju da im podmetne dezinformacije i da ih unite.

On se nee ustruavati ni od atentata na ivote rukovodilaca pokreta
otpora.
Zbog zateene politike situacije u naoj zemlji faisti su u pro
lom ratu imali povoljne uslove i mogunosti za organizaciju svoje
obavetajne mree. Ipak, nisu postizali velike rezultate, jer su potcenjivali partizansku budnost i iskustvo nae KP da se bori protiv uba
enih agenata. Vrhovni komandant je jo u poetku rata naredio da
tabovi i komandiri moraju budno paziti da neprijatelj ne ubaci u
partizanske odrede svoje provokatore i pijune.521

ININJERIJSKO, PROTIVELEKTRONSKO I NBH OBEZBEENJE

Ininjerijsko obezbeenje primenjuje se kao zapreavanje, utvri
vanje, maskiranje-sklanjanje i ininjerijsko obezbeenje kretanja.
Vrlo je znaajno i esto se koristi bez obzira na to to su partizanska
dejstva pokretljiva. Zapreavanje se ostvaruje ruenjem komunikaci
ja, postavljanjem minskoeksplozivnih prepreka i raznih zamki, kao
i ojaanjem prirodnih prepreka. Koristi se u odbrani, prilikom napa
da iz zasede, a i kao oblik diverzije. Fortifikacijsko utvrivanje prime
njuje se u borbi, za ureenje KM, vatreni poloaj artiljerijskih orua
i osmatranica. Ukopavanje se vri za potrebe tajnih sklonita i spre
mita kako na slobodnoj tako i na privremeno zaposednutoj terito
riji. Za iste potrebe mogu se ininjerijski urediti pojedine zgrade, kao
i prirodna sklonita, peine, jame i drugi objekti.
Obezbeenje kretanja partizanskih jedinica i njihovog snabdevanja na slobodnoj teritoriji vri se odravanjem odreenih puteva, iz
gradnjom mostova i peakih prelaza preko vodenih prepreka i staza
u rejonu baziranja. Za savlaivanje veih vodenih prepreka na prav
cima planiranih duih partizanskih mareva, unapred se pripremaju
skelski prelazi od mesnih sredstava i amaca, koji se uvaju skriveni
pored reke, odnosno potopljeni, do asa upotrebe.
Teite ininjerijskog obezbeenja u partizanskim uslovima bor
be je nazapreavanju i maskiranju. Zapreavanje na komunikacijama
esto ini deo priprema za odbranu slobodne teritorije, a primenjuje
se i kao mera u neposrednoj odbrani jedinice od napada motorizovanih snaga agresora. Za izvoenje radova na ininjerijskom obezbeenju koristi se prvenstveno no i slaba vidljivost, ali kada je potreb
no moe se izvoditi i danju, pa i za vreme borbe.
Zapreavanje se u vijetnamskom ratu pokazalo kao vrlo efikas
no sredstvo odbrane. Metodi zapreavanja obogaeni su naroito u
52) Bilten Vrhovnog taba br. 1 od 10.08. 1941. i Titovo Uputstvo od oktobra 1941.
O nainu odbrane osloboene teritorije (Zbornik, II/2, dok 24 pod 4). Stvaranje i razvoj
JA, str. 53.

195

pogledu korienja prirodnih sredstava, najraznovrsnijih improviza

cija, zamki i mina iznenaenja postavljenih na stazama, na krilima za
seda, prilazima naselju i na mestima gde se oekivalo da e neprija
telj uskoro boraviti. Ove mine nisu samo nanosile gubitke protivni
ku, nego su ga drale i u stalnoj napetosti i nesigurnosti, usporavajui
kretanje njegovih jedinica i kolona za snabdevanje.
Maskiranje u uem smislu predstavlja izradu i korienje maski
za zaklanjanje jedinica, tehnike i objekata od osmatranja neprijatelja
sa zemlje i iz vazduha. U irem znaenju maskiranje obuhvata jo i
primenu lanih objekata, kao i preduzimanje lanih mera i pokreta
da bi neprijatelj bio obmanut (operativno maskiranje) i da bi se obezbedila tajnost manevra. Maskiranje je stalan i obavezan vid borbe
nog obezbedenja. Ono mora postati navika partizanskih jedinica i na
roda na PZT. Usko je povezano sa korienjem prirodne maske na
zemljitu i predstavlja njenu dopunu. Pojedinac, orue, objekat itd.
treba da budu tako postavljeni i tako zamaskirani da im izgled i boja
budu prilagoeni okolini, tako da ih je teko uoiti i raspoznati. Za
partizanske jedinice i stanovnitvo postalo je naroito vano maski
ranje od pogleda iz vazduha, jer im je to najee jedini nain da izbegnu neravnopravnu borbu i gubitke od avijacije. Maskirna discip
lina zbog toga mora biti strogo primenjivana i kontrolisana. Maski
ranje treba da bude raznovrsno, od upotrebe granja do primene maskirnih mrea i vetakog zadimljavanja.
Struno ininjerijsko maskiranje vre maskirna odeljenja, kada
je potrebno zatiti bolnicu, tab ili drugi vaan objekat. Ova odeljenja
izrauju, takoe, vee lane objekte, na primer lani aerodrom, cen
tar veze, vatreni poloaj i slino. Ona vre i zadimljavanje veih razmera. Jedinice za vezu mogu primenom lanih radio-veza, koje nep
rijatelj goniometrie, ili davanjem lanih radio-emisija, koje neprija
telj prislukuje, navesti neprijateljsku obavetajnu slubu da donese
pogrene zakljuke.
Operativna maskiranja vrenjem demonstrativnih napada i po
kreta spadaju u red ratnih lukavstava i mogu znatno doprineti dezinformisanju neprijatelja i ostvarenju manevara koji e za njega biti iz
nenaenje. Jo za vreme mirnodopskog ureenja teritorija za parti
zanska dejstva je potrebno uzeti u obzir mogunosti maskiranja. Ma
terijal koji je potreban za izradu vetakih maski u savremenim us
lovima borbenih dejstava spada u red vanih ratnih materijalnih re
zervi, ije iskoriavanje i troenje u mirnodopskim vebama treba
stalno da se obnavlja.
Protivelektronsko obezbeenje ini kompleks mera i postupaka
organizacijske, taktike i tehnike prirode radi zatite sistema veza
od izvianja, ometanja i unitenja. Aktivna protivelektronska dejstva
izvode se radi prikupljanja podataka o neprijatelju i njegovim elek
tronskim sredstvima, neutralisanja rada tih sredstava i dezinformisanja neprijatelja.
196

Elektronski ureaji doiveli su u drugoj polovini ovog veka ve

like inovacije, usavravanja i obim primene. Nema sumnje, kao to
je to pokazala i ratna praksa u Vijetnamu, da e ona biti iroko koriena u partizanskim i protivpartizanskim dejstvima. S obzirom da
e partizanske snage sve vie koristiti radio-veze, bie sve vie poku
aja agresorove obavetajne slube da otkrije partizanske ifre, da se
sa svojim stanicama ubacuje u partizansku radio-mreu, ometa rad
i vri dezinformisanje.
Osnovni naini zatite kojima se onemoguava ili bar znatno
umanjuje mogunost agresora da na PZT upotrebom svojih elektron
skih ureaja doe do podataka o partizanskim snagama moraju se
strogo i stalno primenjivati. Prislukivanje partizanskih radio-veza,
goniometrisanje njihovog poloaja i deifrovanje sadraja depea
moe se izbei ili oteati ako se radio-veze koriste u samo najnuni
jem obimu, upotrebom stanica manje snage, doslednom primenom
kriptozatite, legitimisanjem korespodenta i estim menjanjem po
zivnih znakova. Radio-maskiranjem neprijatelj se moe dovesti u za
bludu o namerama, grupisanju i pokretima partizanskih jedinica. To
je osnovni vid borbe s radio-izviaima neprijatelja. Dezinformisanje
neprijatelja putem slanja lanih radio-poruka bie uspeno samo ako
on ne sumnja u verodostojnost informacije. Potrebno je isto tako biti
oprezan pred agresorovim radio-dezinformacijama, jer sa tim u protivpartizanskom ratovanju treba stalno raunati.
Zatita jedinica i objekata od agresorovog radarskog osmatranja
postie se iskoriavanjem oblika zemljita i tehnikim sredstvima
maskiranja. Maskirne osobine zemljita koje prikrivaju jedinice od
vizuelnog osmatranja i fotografisanja, u veini sluajeva, obezbeuju
prikrivanje i od zemaljskog radarskog osmatranja. Prepreke za ra
darsko osmatranje sa zemlje su reljefne neravnine i nasipi, graevi
ne, sve metalne i homogene konstrukcije, sneni zastori preko 50 cm,
naslage busenja preko 20 cm, delovi ume iz kojih se vizuelno ne vidi
objekat osmatranja. Za radarsko izvianje iz vazduha prirodne mas
ke ine umski masivi, naseljena mesta i neravnine zemljita, pa je
objekat smeten unutar tih maski teko uoljiv.
Poto e agresor u toku noi esto postavljati radare za osmat
ranje zemljita ispred svih vanijih elemenata svog borbenog poret
ka, objekata i uporita na PZT, partizanske jedinice treba da imaju
odgovarajue detektore koji e im pokazivati da li se nalaze u zoni
radarskog osmatranja.
Pri proceni i izboru objekata napada nou stareine partizan
skih jedinica moraju raunati i na postojanje osmatrake i nianske
IC tehnike. Snop zraenja aktivnog IC ureaja otkriva se infraskopom, radi ega je potrebno da ga imaju partizanske jedinice u svojoj
opremi.
Obezbeenja protiv NHB sredstava, zbog sve vee verovatnoe da
u odreenim situacijama mogu biti upotrebljena, mora se i u parti
197

zanskim uslovima borbe pokloniti puna panja. SAD su u vijetnam

skom ratu upotrebile neka hemijska sredstva, kao na primer, suza
vac u neutralisanju ive sile protivnika na bliskim odstojanjima i nesmrtonosne otrovne dimove za isterivanje boraca Fronta nacionalnog
osloboenja (FNO) iz podzemnih sklonita. Za unitavanje useva i
ogoljavanje biljne prirodne maske (uma i makija) amerika armija
upotrebljavala je razne vrste herbicida i defolijanata. Diverzantske je
dinice SAD i njihovi saradnici sluile su se i biolokim sredstvima,
trujui vodu za pie u bunarima i hranu otkrivenu u sklonitima i ku
ama ili ostavljenu na mesta gde e je nai stanovnici i pripadnici
FNO. Nuklearna sredstva u vijetnamskom ratu nisu bila upotrebljena.
Partizanske jedinice organizuju zatitu od NHB sredstava u
najtenjoj saradnji sa tabovima i jedinicama CZ, sluei se sopstvenim sredstvima i sredstvima i objektima teritorije. Obezbeenje se
postie kontrolom (teritorije, vode, namirnica), preduzimanjem
mera zatite i otklanjanjem posledica.
Obavetajna sluba nastoji saznati raspolau li agresorove snage
NHB sredstvima i namerava li ih koristiti protiv partizanskih snaga.
Kada postoji sumnja da bi agresor neka od tih sredstava mogao ko
ristiti preduzimaju se mere kontrole ugroene teritorije. Dozimetrijskom kontrolom (komandnim i linim dozimetrima) ustanovljuju se
kontaminirani rejoni i vrsta zatrovanja, pa se ovi rejoni, naroito deo
puta koji kroz njih vodi vidno obeleavaju. Sanitetski i veterinarski
organi vre bioloko izvianje da bi otklonili mogunost trovanja vo
dom i hranom.
Potrebno je imati u vidu mogunost da agresor upotrebi hemij
ska i bioloka sredstva protiv rejona na kojima pretpostavlja da su
partizanske baze, zatim po poumljenim predelima i mestima pod
esnim za postavljanje partizanskih zaseda, bez obzira da lije prethod
no ustanovila da su tamo prisutne partizanske jedinice. Zato je takve
rejone potrebno pripremiti za ABH zatitu na najpodesniji nain. Ak
tivni metod odbrane od ABH sredstava sastoji se u otkrivanju i uni
tavanju agresorovih sredstava i jedinica namenjenih za njihovu upo
trebu.
Partizanske jedinice koriste lina i kolektivna sredstva zatite od
NHB sredstava. Vrlo je vano da borci znaju da koriste zaplenjena
neprijateljska sredstva zatite. Lina maska pokazala se u vijetnam
skom ratu kao pouzdano sredstvo zatite od upotrebljenih hemijskih
otrovnih sredstava na tom ratitu. Podzemna sklonita pruae, takoe, zatitu ljudima od svih vrsta NHB sredstava, a hrana u zemu
nicama bie zatiena od trovanja. Hranu i pitku vodu u jedinicama
bie potrebno uvati u dobro zatvorenim sudovima.
U spasavanju, pruanju prve pomoi, evakuaciji ozleenih i de
kontaminaciji zatrovanog prostora, partizanske jedinice najue e sa198

raivati s jedinicama CZ i drugim organima DPZ. Otrov sa odela, otk

rivenih delova tela i linog naoruanja otklanjaju sami borci upotre
bom pribora za linu dekontaminaciju, prirunim sredstvima i me
hanikim skidanjem.

MATERIJALNO OBEZBEENJE
Problemi materijalnog obezbeenja i zbrinjavanja u partizan
skom obliku oruane borbe po svom sadraju i znaaju veoma su va
ni, jer od naina njihovog reavanja zavisi mogunost voenja dugot
rajnog rata. Materijalno obezbeenje i zbrinjavanje partizanskih je
dinica po mnogim pitanjima sadri specifina partizanska obeleja u
jo istaknutijoj meri nego to su partizanska organizacija i taktika. To
podruje partizanske vetine ratovanja manje je teorijski obraeno
nego ostala. Meutim, praksa naeg NOR-a prua obilje iskustava,
koja mogu da poslue kao osnov od koga treba poi u pripremama
i organizaciji materijalnog obezbeenja partizanskog oblika oruane
borbe.
Naini materijalnog obezbeenja i zbrinjavanja u punoj su za
visnosti od optih uslova u kojima se izvode partizanska dejstva. Na
njih znatno utie politiko stanje i spremnost stanovnitva na PZT za
oruanu borbu i optenarodni otpor agresoru, gustina i sistem zaposednutosti teritorije agresorovim snagama, postojanje i udaljenost
naeg ili saveznikog fronta, stepen materijalne i organizacijske pri
premljenosti zemlje za partizanski oblik oruane borbe i druge okol
nosti opteg karaktera. Rad i organizaciju svih elemenata pozadine
na teritoriji gde se vode partizanske borbe nuno je prilagoditi po
stojeim optim uslovima, polazei pri tom od onih naela pozadin
skog obezbeenja u ratu, koja se mogu korisno primeniti u partizan
skim uslovima voenja oruane borbe, kao i od posebnih naela
snabdevanja do kojih se dolo praksom u ranijim partizanskim rato
vima.
Pozadinu partizanskih jedinica ini celokupna nacionalna teri
torija, ukljuujui i njen deo koji je privremeno pod kontrolom ag
resora. Ona nije vezana za neke ograniene i vrsto zatiene delove
teritorije, mada sigurnije i s manje napora deluje kada se oslanja na
slobodnu teritoriju. Partizanska pozadina nalazi se tamo gde se i je
dinica nalazi i vodi borbu.
Sistem materijalnog obezbeenja partizanskih jedinica evolui
rao je uporedo sa evolucijom primene partizanskog oblika oruane
borbe i porastom njegovog znaaja. U velikim samostalnim partizan
skim ratovima, kakvi su voeni u Kini, naoj zemlji, Vijetnamu i u
drugim zemljama, steena su bogata iskustva u pogledu materijalnog
obezbeenja partizanskih snaga. Ta su iskustva, meutim, vrlo spe
cifina, jer su zavisila od optih drutvenih i materijalnih uslova
199

ratita u jo veoj meri nego naini voenja oruane borbe. Za nau

doktrinu ONOR-a od velikog su znaaja iskustva iz prolog rata, u
kome je od samog poetka problemu snabdevanja partizanskih sna
ga poklanjana velika panja.531
Uspenim reavanjem problema snabdevanja i zbrinjavanja u
partizanskom ratu poveava se otpornost i udarna snaga partizan
skih jedinica. Njime.se, pored toga, postie sigurnost, koja uvek ima
odraza na borbeni polet i moral jedinica. Celishodne materijalne pri
preme zemlje u tom smislu mogu u velikoj meri olakati snabdevanje i zbrinjavanje, pa im zato treba pokloniti veliku panju.
Za uspean razvoj partizanskog oblika oruane borbe neophod
no je da se vri plansko i organizovano snabdevanje i zbrinjavanje
partizanskih jedinica. Snabdevanje od danas do sutra, neorganizovano uzimanje i troenje onog to je na dohvatu, to je nekad mogao biti
metod u poetnom stadijumu slabo organizovanih, spontanih ustanikih pokreta. Alisavremeni masovni dobro organizovani partizan
ski oblik oruane borbe nije mogue zamisliti bez organizovane par
tizanske pozadine, bez organa narodne vlasti i graana koji rade na
poslovima snabdevanja i zbrinjavanja partizanskih jedinica, kao i po
sebnih pozadinskih organa u sastavu partizanskih jedinica. Sredstva
koja pripadaju i narodu i jedinicama moraju se troiti racionalno,
tako da se zadovolje osnovne potrebe svih, da se materijalna sredstva
uvaju od pljake koju agresor preduzima i da se vodi rauna o za
lihama i rezervama.
Doktrina ONOR-a, u svoja bitna opredeljenja ukljuuje i regulisanje naina snabdevanja jedinica koje vode partizanski oblik orua
ne borbe na PZT. Snabdevanje i zbrinjavanje, kao i organizacijske i
materijalne pripreme za njih, treba da budu optenarodna briga, va
an deo aktivnosti drutveno-politikih zajednica u miru i ratu. Isti
na, optenarodno snabdevanje i zbrinjavanje partizanskih jedinica
bila je optenarodna briga i u naem NOR-u, ali dok je tada to bila
dobrovoljna delatnost s mnogo improvizacija, sada su samouprav
nim normativnim aktima regulisane obaveze svih subjekata u tome
domenu aktivnosti, kao i naina izvravanja tih obaveza. U osnovi na
eg sistema snabdevanja jedinica na PZT ugraeni su principi nepre
kidnog i sigurnog funkcionisanja na celoj teritoriji - ekonominost,
dekoncentrisanost i elastinost.
Sigurnost snabdevanja se postie stvaranjem rezervi, njenim
stalnim obnavljanjem i proizvodnjom, kao i njenim obezbeenjem
putem tajnosti smetaja i pristupanosti u svim situacijama.
Materijalna sredstva koja su na raspolaganju partizanskim jedi
nicama esto su ograniena. Ona se zato moraju tedljivo, briljivo
53)
Nain snabdevanja partizanskih jedinica hranom i drugim ivotnim potre
bama u naem NOR-u u osnovi je regulisan nareenjem Vrhovnog komandanta od
januara 1942. Zbornik, tom II, knj. 2, dokumenat 115.

200

i ekonomino troiti, osobito kada se ima u vidu dugotrajan iscrplju

jui rat. Kod dobro organizovanog i ekonominog snabdevanja sred
stava se troe tako da se s njima najbolje zadovolje tekue potrebe
i obezbede nune rezerve. Rezerve, ipak, ne treba da budu takve da
bi spreavale slobodu manevra jedinica ili predstavljale pogodan i
primamljiv objekat za dejstvo neprijatelja. S druge strane, rezerve
treba da obezbede kontinuitet u snabdevanju i da oslobode jedinice
od potrebe da esto vre posebno pokrete i akcije kojima je snabdevanje jedini ili glavni cilj. Partizansko snabdevanje i zbrinjavanje
mora biti sposobno za dekoncentrisan rad, naroito pri nabavci hra
ne i drugih potreba od stanovnitva. Snabdevaki organi, njihova
sredstva i rezerve, moraju biti tako organizovani da se na vreme
mogu razmestiti u mnogobrojna skrivena sklonita kad je to potreb
no. Raspodela artikala treba da tee sa to manje administracije uz
puno poverenje u savesnost onih koji njima rukuju i onih koji se nji
ma slue.
Razmetaj i dekoncentracija partizanskih pozadinskih ustanova
i materijalnih rezervi posledica je, takoe, opteg naela partizanske
dekoncentrisanosti, potreba tajnosti, ekonominosti (izbegava se
transportovanje) i smanjenja rizika od neprijateljevog napada sa
zemlje i iz vazduha.
Kao to je snalaljivost i nevezanost za kruta pravila svojstvena
partizanskoj taktici, tako i snabdevanje nosi obeleja snalaljivosti,
inventivnosti i korisne improvizacije. To je opti rezervni nain
snabdevanja koji dobro slui tamo gde planiranje zataji, gde se usvo
jeni metodi pokau spori, nedovoljno efikasni ili bilo zbog ega dru
gog nepodesni. Jednostavnost organizacije prua, sjedne strane, mo
gunost da se za poslove snabdevanja i zbrinjavanja upotrebi samo
najnuniji broj ljudi, a s druge strane, jednostavan sistem manje je
podlean jakom poremeaju u sluaju da nastupe nepredviene si
tuacije, kakvih u partizanskom nainu voenja oruane borbe ima
mnogo. Elastian sistem snabdevanja i zbrinjavanja treba da omogu
i brz prelaz s jednog naina snabdevanja i zbrinjavanja na drugi, po
odluci i pod odgovornou svakog stareine koji se nae u situaciji
da mora samostalno i brzo da odluuje.
Jedinice na PZT mogu da se snabdevaju iz ranije pripremljenih
rezervi razmetenih u rejonimma koji su dostupni partizanskim jedi
nicama, iz tekue proizvodnje, iz ratnog plena, kupovinom za gotov
novac, rekvizicijom, konfiskacijom, dopremom sa vlastitog ili savez
nikog fronta.
Materijal dobijen iz bilo kog od navedenih izvora moe biti ili ne
posredno podeljen jedinicama radi korienja, ili se uva kao rezerva
s kojom raspolae jedinica. Neki od materijala moraju se pre kori
enja preraivati u radionicama ili kod stanovnitva.
Snabdevanje iz vlastitih partizanskih skladita najpovoljniji je i
najbolji nain jer je siguran izvor, koji relativno lako moe biti uvan
u tajnosti od neprijatelja i sa kojim se jedinice mogu koristiti i u
201

najteim situacijama. Iz iroko dekoncentrisanih skrivenih malih

skladita - zemunica, jedinice po odobrenju nadlenog taba TO uz
imaju onoliko oruja, municije i drugog materijala (hrane, lekova
itd.) koliko im je potrebno za nekoliko dana. Najbolje je ako su sve
zemunice izgraene u miru, tako da tragove izgradnje i prilaze k nji
ma prekriva prirodna maska (trava, grmlje). One mogu biti i popu
njene jednim delom ve pre rata, dopunjene u toku rata ili poto ag
resorove snage privremeno zaposednu taj deo teritorije. Materijali
podloni kvarenju moraju se po planu obnavljati. One rezerve koje
mogu biti konzervirane uvaju se kao neprikosovena rezerva za iz
uzetno kritine situacije.
Snabdevanje iz tekue proizvodnje organizuju i obavljaju odgova
rajui organi DPZ. Ono se odnosi u prvom redu na hranu, odeu i ob
uu. Hrana se borcima moe izdavati, kada okolnosti to doputaju,
kao svee pripremljeni obroci, ali i u obliku suve hrane za dan ili dva.
Iz tekue proizvodnje, odnosno iz radionica koje na PZT organizuju
DPZ jedinicama se moe izdavati i popravljati odea i obua, kao i
transportna sredstva (tovarna i zaprena, bicikli, motorna vozila).
Takvo snabdevanje moe da se organizuje i sa teritorije koju kontroliu agresorove snage, ime se ujedno smanjuje mogunost da ih on
iskoristi ili uniti.
Snabdevanje putem ratnog plena bie esto i u savremenim us
lovima, kao to je to bilo u naem NOR-u, naroito u pogledu tehni
kog materijala, oruja i municije. Ratni plen bi ve i zbog svog pozi
tivnog moralnog uinka treba da bude to ire primenjivan u even
tualnom ratu. Ipak, to ne moe biti osnovni nain snabdevanja, jer
kad se javlja kao izraz nude, kao snabdevaka borbena akcija, moe
iziskivati znatne rtve i znatno remeenje optih operativnih pla
nova.
Od velike je vanosti pravilan odnos boraca i partizanskih jedi
nica prema zaplenjenom materijalu, ija se raspodela vri prema
uputstvima pretpostavljenog taba. Samo onaj ratni materijal koji
odmah po zapleni moe biti korisno upotrebljen i troen u produet
ku borbe (na primer oruje, municija, mine, motorna vozila, lekovi
itd.) treba da se koristi bez posebnog odobrenja, s tim da se neutro
ene koliine po zavretku borbe stave na raspolaganje viem tabu.
Svaki pokuaj utaje, individualnog ili kolektivnog prisvajanja plena
bez odobrenja, vodi ka slabljenju discipline i morala u jedinici. Eva
kuacija piena se unapred planira i saoptava u zapovest za akciju. To
je naroito vano kada se vri napad iz zasede na neprijateljsku snabdevaku kolonu ili napad na garnizon u naseljenom mestu u kome
su smetena razna skladita. Kad jedinica zapleni vee koliine ma
terijala, a nije u mogunosti da ga sama evakuie, na sigurno mesto,
zatraie od organa DPZ da hitno organizuje evakuaciju.
Kada je moguno, partizani mogu biti snabdeveni vazdunim ili
pomorskim putem, a tei ranjenici zbrinjavani evakuacijom u sigurnu
202

frontovsku pozadinu. Naa NOV koristila je takav nain pomoi od

saveznika poev od 1943. godine. Uz naznaeno partizanske jedinice
ovim putem delimino su snabdevene kritinim borbenim materija
lom, kao to su protivoklopna orua, municija, sanitetski materijal,
a i evakuisan je jedan deo tekih ranjenika na teritoriju koju su drali
saveznici.
Materijalno obezbeenje i zbrinjavanje sa fronta naroito e biti
potrebno onim jedinicama koje dejstvuju u operativnoj pozadini ag
resorovog fronta. Mogunost korienja helikoptera za dopremu
materijala, a na povratku za evakuaciju teih ranjenika, danas su ve
like i bie u svakoj pogodnoj situaciji koritene.
Neke vrste materijala, naroito lekovi, razni proizvodi za odra
vanje higijene, duvan i slini artikli, mogu biti nabavljeni u radnjama
privremeno zaposednutih gradova, pa otud preneseni na slobodnu
teritoriju za potrebe partizanskih jedinica i naroda. Broj skrivenih
kanala takvog snabdevanja treba da bude to vei, ali mora biti stro
go odvojen od obavetajnih kanala.
U fond narodne imovine ulaze, a koriste se prvenstveno za po
trebe borbe, ona dobra koja se po presudi narodnog suda oduzmu
od izdajnika i saradnika agresora. Za manje greke uinjene protiv
odluke o ekonomskom bojkotu agresora, mogu biti primenjene glo
be i druge ekonomske kazne.
Materijalno obezbeenje i zbrinjavanje partizanskih jedinica
vre na odreen nain svi organi DPZ, sve DP organizacije i svi drugi
subjekti borbe i otpora. Posebnu vanu ulogu u tome imaju mesne
zajednice i svi organi DPZ, vojnoteritorijalni organi (tabovi TO) i or
gani za snabdevanje i zbrinjavanje u samim jedinicama. Svaki od pomenutih organa u organizaciji snabdevanja ima drugaiju ulogu i za
datak, nekad veu a nekad manju, zavisno od toga iz kog izvora se
vri snabdevanje i pod kakvim se optim uslovima ono obavlja.
Pored znaajne politike uloge, kao osnovni zadatak organi DPZ
treba da se brinu o snabdevanju naroda i vojske. Oni vode poslove
narodne privrede na svome terenu tako da budu obezbeene osnov
ne potrebe u hrani i odei i da se stvaraju i odravaju nune rezerve.
Po utvrenom kljuu oni razrezuju davanje u naturi za potrebe voj
ske i za popunu skladita. Na gusto zaposednutim podrujima i u gra
dovima gde je tee prikupljati priloge u naturi, mogu se odrediti i da
vanja u novcu. Posebna uloga u prikupljanju i spremanju hrane i odee za vojsku, kao i briga za smetaj jedinica, moe biti delimino poverena i nekoj drutveno-politikoj organizaciji. U naem NOR-u ta
kav zadatak primale su na sebe Antifaistiki front ena i omladinske
organizacije.
Ustanove za materijalno obezbeenje i zbrinjavanje partizanskih
jedinica dekoncentrisane su i naelno razmetene po celoj teritoriji
na kojoj dejstvuju, ali jedan njihov deo moe biti neto prikupljeniji
na sredinjem delu partizanske teritorije. U tom delu obino se na203

laze komande vojnog podruja, grada, mesta itd., komande odreda

i drugih pozadinskih jedinica i ustanova. Tu je i rejon partizanske
baze. Baze (ili bazna podruja) planiraju se i delimino pripremaju
ve u miru, a dograuju u ratu. Po vanosti i znaaju mogu biti lokal
ne (MZ), taktike (optine) i operativne (srez, podruje, oblast, itd.).541
Nekad je u tom rejonu smetena i otkrivena bolnica, dok skrivene
bolnice mogu biti na bilo kom podesnom mestu slobodne teritorije.
Skladita su iroko dekoncentrisana, pa e se jedan njihov deo nala
ziti i na teritoriji koju ne kontroliu partizanske jedinice. U njih se
mogu smestiti oni materijali za kojima nema esto potrebe i koji se
ne kvare. Od radionica najee se organizuju krojake, obuarske i
mehaniarske.
Intendantura partizanskog odreda brine se ne samo o svom ljud
stvu nego i o ishrani svih jedinica koje se zateknu na teritoriji odreda
i naroito bolnica. Zajedno sa mesnim zajednicama i skuptinom
optine one moraju da se brinu o uvanju rezervi hrane, o eventual
nom prebacivanju namirnica (ita, stoke itd.) na teritoriju drugih od
reda i evakuaciji iz naselja koja postanu ugroena.
Brigada ima bazu koja je pokretna i koja se snabdeva sa terena
i iz skladita onog podruja na kome se nalazi. Baza ima u sastavu
i pozadinski vod.
Sve partizanske jedinice poev od bataljona imaju svoje vlastite
organe za snabdevanje i zbrinjavanje.
Pozadinske ustanove snabdevaju partizanske jedinice po planu,
koji zapoveu ili direktivom propisuje teritorijalni tab (optinski,
regionalni). Tim planom se predvia: na koga, gde i u emu se jedi
nica oslanja, nain popune, kao i nain saradnje sa mesnim zajedni
cama, optinama i irim drutveno-politikim zajednicama.
Partizanske ustanove tite se aktivnim i pasivnim merama zati
te. Aktivne mere su mnogostruke i obuhvataju sva partizanska ofanzivna dejstva kojima se neprijatelj vee za svoje garnizone i uporita,
te mu se ne ostavlja mogunost da planira i preduzima napade na
partizanske baze. Pored tih posrednih mera zatite preduzimaju se i
mere neposredne zatite partizanskih ustanova i baza. Neposredno
obezbeenje moe biti sraunato na to da se neprijateljski napad od
bije ili da se njime stvori vreme za evakuaciju. Za obezbeenje se ko
risti sve ljudstvo ustanove sposobno za borbu, a pored toga moe va
nija ustanova da ima posebnu, pridodatu jedinicu za obezbeenje. U
sluaju iznenadnog napada neprijatelja na neku pozadinsku ustano
vu ili bazu, njima pritie u pomo najblia partizanska jedinica, mi
licija i druge snage na toj teritoriji. Neke ustanove, skladita opreme
54)
ore Popovi: Specifinosti pozadinskog obezbeenja borbenih dejstava je
dinica TO na PZT, as. Pozadina br. 2/1980.

204

i bolnice na primer tite se u prvom redu skrivanjem (ukopavanjem)

i maskiranjem.
Snabdevanje orujem i municijom. Veliki znaaj pravovremenih
mirnodopskih
materijalnih
priprema
za
partizansko
ratovanje
najbolje se vidi u obezbeenju rezervi oruja i municije. Sve jedinice
predviene za partizanski oblik oruane borbe poee svoja dejstva
na PZT naoruane i snabdevene municijom, eksplozivom i drugim
potronim borbenim materijalom koji im moe biti dovoljan za prve
dane borbe. Ako budu u mogunosti da utroene koliine municije
i eksploziva kao i nedostajueg oruja brzo popune iz njima dostup
nih skrivenih sklonita, nee biti esto kritinih zastoja u borbenoj
aktivnosti, niti ogranienja u troenju municije tamo gde tednja
umanjuje efekat borbene akcije. Koliko je to vano, pokazalo se u pr
voj fazi NOR-a, kada je troena ogromna energija i podnesene velike
rtve u krvi, da bi se dolo do oruja i municije, proputajui tako po
voljne prilike da se neprijatelj odmah napadne tamo gde mu se mo
gao naneti udarac od ireg taktikog ili operativnog znaaja.
Dananji uslovi za pravovremene pripreme omoguuju da se u
skladitima predvienim za potrebe snabdevanja partizanskih jedi
nica nau u prvom redu peadijsko naoruanje (laki poluautomatski
karabin, automati, pukomitraljezi, mitraljezi, razne rune bombe,
trombloni, automatski pitolji, laki i srednji minobacai, podesan tip
protivoklopnog runog bacaa, bestrzajni topovi, laka raketna oru
a, brdski topovi, protivavionski mitraljezi), ininjerijski materijal
(eksplozivi i pribor za paljenje, paklene maine, eleznike nagazne
mine, laki materijali za savlaivanje vodenih prepreka) i sredstva za.
vezu (u prvom redu lake radio-stanice, signalna sredstva, telefoni i
laki kabl). Streljako naoruanje trebalo bi da ima ureaje za infracrvene talase da bi moglo da gaa nou, bar u bliskim odstojanjima
(do 200 metara).
Bez obzira na koji se nain partizanske snage snabdevaju oru
jem i municijom, potrebno je raspoloivo oruje dobro uvati, odr
avati i popravljati, a u vlastitim radionicama izraivati neke vrste
oruja (na primer bombe) i neke delove koji se kvare ili gube. Me
haniare i pukare potrebno je ravnomerno rasporediti po radioni
cama. Ekonominost troenja municije ima ne samo znaaj tednje
i uvanja rezervi ve je to korisna navika s gledita partizanske tak
tike. Naelo da svaki metak treba da bude pogodak ima u partizan
skom ratu vei znaaj nego u drugim vidovima ratovanja.
Vano mesto u partizanskom ratu imae i dalje tovarni stoni
transport i tovarna oprema. Potrebno je imati dovoljno laganih (aluminijumskih) univerzalnih samara, jer se svaka improvizacija moe
pokazati tetnom za zdravlje konja. Pored toga mirnodopskim eko
nomskim merama potrebno je sauvati fond tovarnih konja. Od prevoznih sredstava do izraaja mogu doi dvokolice, zaprena kola,
205

bicikli, terenski automobili, a ponekad i ostala motorna vozila. Re

zerve pogonskog goriva uvaju se u skrivenim skladitima i ekono
mino se troe.'51
Ishrana, odevanje, smetaj i higijena. tab partizanskih jedinica,
odnosno njegovi intendantski organi brinu se o organizaciji snabdevanja svoje jedinice intendantskim materijalnim sredstvima, pri
emu se oslanjaju na tab TO, na mesne zajednice, DPZ i njihove or
gane odreene da brinu o ishrani borbenih jedinica. DPZ obezbeuje
rezerve intendantskih materijalnih sredstava koristei drutvene
robne rezerve koje same formiraju, robne fondove OUR-a proizvode
line potronje u slobodnoj prodaji i druge izvore teritorije. Ponekad
e pozadinski organi jedinice morati da neposredno organizuju ish
ranu u domainstvima ili se snabdevati kod OUR-a. To je mogue na
roito u poetnom periodu borbe na PZT, u gue naseljenim pod
rujima.
Najee i u najveoj meri partizanske jedinice e da hrani narod
teritorije na kojoj vode borbe. To e organizovati organi narodne
vlasti a u izuzetnim prilikama same jedinice. U poetnom periodu
borbe ishrana partizanskih jedinica moe da se vri bez tekoa kod
stanovnitva, ili uzimanjem od stanovnitva potrebnih namirnica da
bi se spremili obroci u jedinicama. Tako organizovana ishrana mo
gua je naroito u gue naseljenim predelima i za vreme dok oku
pator ne opljaka naselja. Jedan deo boraca prvih partizanskih vodo
va i eta moe da se hrani i kod svojih kua. Ishrana kod stanovnitva
organizuje se na taj nain to narodni odbor (ili drutveno-politika
organizacija kojoj se to poveri), rasporeuje partizane na ishranu po
kuama. Za pokretne jedinice, a delom i za jedinice partizanskih od
reda, namirnice se uzimaju od domainstava da bi se obrok za jedi
nicu pripremio u etnoj ili bataljonskoj kuhinji.
Sistem rasporeivanja na ishranu po kuama ima dobru stranu
to se tako ostvaruje tenji dodir boraca sa stanovnitvom i prua
vea mogunost za politiki korisne razgovore, a samo obedovanje
za partizane je obino prijatnije, jer je u prostoriji, za stolom, iz domainovog posua itd.
Obrok u domainstvima je obino dovoljan ali i nejednak po ko
liini i kalorinosti. Spremanje jela u kuhinji jedinice ima prednost
to ne zahteva rasturanje jedinice, ujednaen je i ekonomian. Kas
nije, kada se zalihe hrane kod stanovnitva ponu iscrpljivati ili kada
ih neprijatelj opljaka, ishrana jedinica i stanovnitva postaje sve tei
problem. On moe prinuditi partizansku komandu da privremeno
menja svoje operativne planove i prilagoava ih mogunostima ish
rane na odreenom terenu.
55) Dr Milan Dolane: Problemi transporta na PZT, as. Odbrana i zatita br.
6/78.

206

Predeli u kojima se due vode intenzivne borbe krupnim parti

zanskim jedinicama mogu u toku rata, usled agresorovog unitava
nja i breg troenja zaliha hrane, da ekonomski oslabe i dou u krizu.
U tom sluaju narodna vlast i vojnoteritorijalni organi moraju na vre
me preduzeti mere da se ta situacija to pre prevazie, bez tete po
operativni poloaj partizanskih jedinica. Jedan od mera koje se u tom
sluaju preduzimaju jeste manevar zalihama hrane, njihovo prebaci
vanje iz jedne pokrajine u drugu. U naem NOR-u takvo prebacivanje
hrane vreno je iz Slavonije u Liku i Gorski kotar, iz Srema u istonu
Bosnu i u drugim krajevima. Druga mera koja bi se mogla preduzimati, kada se uvide tekoe oko ishrane, bila bi upuivanje jednog
dela neborakog stanovnitva s ugroenog podruja u predele koji su
bogati hranom. Nekad se deo takvog stanovnitva moe infiltrirati i
na gue posednutu teritoriju. U kritinim situacijama smanjuje se
broj obroka na dva (jutarnji i veernji) i koliina pojedinog obroka.
esto mogu biti deficitarni proizvodi koji se ne proizvode na selu,
kao to su so i eer. Naroito je vano obezbediti neophodne namir
nice za ranjenike.
Stoku kao pokretnu rezervu sveeg mesa u rede naseljenim
predelima mogue je uvati, po potrebi, due vremena i van naselje
nih mesta, ako su za njenu ishranu obezbeene na pogodnim mestima rezerve stone hrane. Stab teritorije odreda treba da se, kad je
god moguno, pobrine za spremanje zimnice.
Posebno je vano da se obezbedi redovna ishrana partizanskih
jedinica, dok se nalaze na akcijama koje traju due od jednog dana,
na dugim marevima, za vreme dugih borbi za naseljeno mesto, u
toku neprijateljske ofanzive i slinim situacijama. Za takve sluajeve
jedinice moraju da raspolau svojom lakoprenosnom rezervom na
mirnica, a borci sa po 1 do 3 obroka suve hrane.
Odevanje i smetaj najmanje uslovljavaju opstanak partizanskih
jedinica, jer se uvek mogu reiti na terenu i improvizacijom. Ipak, po
voljno reavanje tih pitanja moe biti od znatnog uticaja na zdravlje
i moral boraca i jedinice. Poeljno je ako je moguno, da odela budu
koliko-toliko jednoobrazna, praktina i lagana.
Izrada i popravke odela i obue moe se vriti u radionicama.
Akcija pripremanja odela i obue za zimu moe biti proirena i drutveno-politike i druge organizacije. Obua je od velikog znaaja za
partizane, jer mnogo peae i to po noi, po loem vremenu i bespu
u. Ona, po mogustvu treba da bude prilagoena zemljitu na kome
jedinica dejstvuje. Za najnunije opravke obue dobro je da u svakoj
komori bataljona postoji najpotrebniji materijal. U partizanskoj tor
bi trebalo bi da svaki borac, pored kese sa rezervom municije, ima
bar jedan par vea i arapa, i prvi zavoj i atorsko krilo podeeno za
upotrebu kao kini mantil. U spoljnim depovima torbe mogao bi se
nositi pribor za ruavanje i pribor za umivanje.
207

Smetaj manjih jedinica u planinskim predelima moe biti olak

an tamo gde postoji mrea umarskih, lugarskih i planinskih kua
i sklonita ili gde je, po odreenom planu, pripremljen materijal za
njihovu brzu izgradnju.
Prirodni i vetaki rezervoari pitke vode u bezvodnim predeli
ma su dragoceni za partizanske jedinice, te njihovo ureenje, odnos
no izgradnja, neposredno spada u rad vanih materijalnih priprema
za partizansko ratovanje.

SANITETSKO ZBRINJAVANJE
Pri zbrinjavanju ranjenih i obolelih u partizanskim jedinicama
koje dejstvuju na'PZT mora se raunati na posebne tekoe. Ranje
nika je u partizanskim uslovima brzih akcija i naglih pokreta teko
evakuisati, a teko ga je na due vreme skloniti na sigurno mesto i
leiti pod povoljnim uslovima. Partizanska taktika trai da jedinica
niim ne bude vezana za neku teritoriju, a za ranjenika je potrebno
mirovanje i oseanje bezbednosti na jednom mestu. Ove tekoe,
kada nisu dobrom organizacijom otklonjene mogu imati uticaj i na
psiholoko i moralno-politiko stanje borca i jedinice, na njihov mo
ral i spremnost da se prihvataju riskantnih partizanskih akcija u ko
jima se lako biva ranjen. Zbog svega toga, nuno je delikatnom pro
blemu zbrinjavanja ranjenika posvetiti izuzetnu panju i nai najbo
lje reenje.
Problem izgleda tee reiv nego to stvarno jeste, iako zahteva
vee organizacijske i materijalne pripreme nego ma koji drugi pro
blem u partizanskom ratovanju. U naem NOR-u spaseno je mnogo
vie ranjenika nego to se to moglo oekivati, s obzirom na teke
strune kadrovske i materijalne uslove, a ipak je izgubljeno vie ra
njenika nego to bi se u uslovima pripremljenosti zemlje za partizan
ski rat moralo izgubiti.
U doktrini ONOR-a sanitetsko obezbeenje na PZT planiraju i
organizuju tabovi TO, odnosno komande partizanskih jedinica u su
radnji sa zdravstvenim organima i ustanovama DPZ. Komande i ta
bovi su odgovorni za pravilno funkcionisanje sanitetskog obezbee
nja. Za svaku situaciju i svaki borbeni zadatak partizanske jedinice
regulie se nain sanitetskog obezbeenja. Sanitetski organi partizan
skih tabova duni su da pored iscrpnog poznavanja sanitetske situa
cije u svojim jedinicama, u potpunosti upoznaju stanje saniteta na
svojoj operativnoj teritoriji, te da planiraju i predlau reenja za sa
nitetsko obezbeenje u svim situacijama.
Zdravstvene ustanove na PZT rade delom javno u naseljenim
mestima koja agresor ne moe kontrolisati, a delom konspirativno
u ustanovama, smetenim na unapred odabranim mestima, za iju
lokaciju zna samo ogranien broj ljudi. I one zdravstvene ustanove
208

koje rade javno, moraju biti pripremne za delimini ili potpuni pre
lazak na tajne lokacije kada situacija to zahteva.
Pojedine ranjenike bie nekad mogue, kao to se to deavalo i
u toku NOR-a leciti u zdravstvenim ustanovama koje se nalaze pod
kontrolom agresora, uz dobro organizovan prihvat od lica koja u tim
ustanovama rade. Agresor nee uvek biti u mogunosti da kontrolie
identitet lica koja se primaju na leenje u zdravstvenu ustanovu. Mo
gunost ovakvog, makar i kratkog leenja bie koriena naroito za
borce ranjene u akcijama oruanog otpora u gradovima i prigrad
skim naseljima.
U naoj socijalistikoj samoupravnoj zajednici gde se zdravstve
noj slubi posveuje puna panja, gde su zdravstveni radnici mno
gobrojni i ine deo radnog naroda, ne bi trebalo da ima problema ni
oskudice u sanitetskom kadru za partizanski oblik oruane borbe,
bar ne u tako otroj formi kao to je bilo, na primer, u NOR-u. Me
utim, isto onoliko koliko je potreban broj i opta strunost sanitet
skog kadra, potrebna je i njegova pripremljenost za rad u specifinim
partizanskim uslovima. Lekari pripremljeni za rad u partizanskim je
dinicama moraju biti bolje i vie pripremljeni nego to se trai za rad
u uslovima frontalnih dejstava. Sanitet u partizanskom obliku oru
ane borbe radi pod specifinim uslovima i zato mora da primenjuje
i odgovarajue metode. Te uslove i metode potrebno je unapred, bar
u osnovi, poznavati i pripremiti se za rad i u njima. Partizanskim je
dinicama su potrebni lekari i ostalo sanitetsko osoblje koje je fiziki
izdrljivo, portvovano, energino i sposobno da se poslui improvi
zacijama gde god je to moguno.
Svaki borac partizanske jedinice a naroito stareina mora biti
osposobljen da moe da prui prvu pomo ranjenom i da zna izneti
tekog ranjenika do zaklona. Treba da raspolae sanitetskim paketi
em, koji po teini, sadraju i pakovanju, odgovara potrebama par
tizanskog ratovanja.
Snabdevanje sanitetskim materijalom u partizanskom ratu vrie se u prvom redu iz ustanova i zdravstvene slube DPZ, pripremlje
nih zaliha koje treba da su skriveno i dekoncentisano spremljene i
uvane pod odreenim tehnikim uslovima, zatim dopremom sa
fronta, iz plena i drugih izvora. Zamena tog materijala vri se dopre
mom sa teritorije pod kontrolom agresora, izradom u vlastitim ra
dionicama i apotekama i doturanjem sa fronta. Lekovi i instrumenti
koji mogu da se transportuju treba da budu tako pakovani da mogu
izdrati raznovrstan transport i vremenske nepogode.
Ceta treba da ima svoje bolniare sa potrebnom sanitetskom op
remom. Oni u borbi formiraju etno previjalite, a van borbe mogu
biti korieni i za slube obezbeenja, kurirsku dunost i sline za
datke. Bataljon treba da ima bar jednog sanitetskog strunjaka i odeljenje bolniara sa kojima moe organizovati svoje previjalite. Od
red ima sanitetsku stanicu ili manju bolnicu sa jednim ili vie lekara,
14 Partizanska taktika

209

sanitetski vod, sanitetska transportna sredstva i rezerve sanitetskog

materijala. Partizanska bolnica treba, kad je mogue da ima dva pro
storno odvojena dela: otvorenu (nadzemnu) bolnicu u zgradi ili ba
raci i skrivenu (ukopanu) bolnicu u kojoj ranjenici ostaju krae vre
me - u vreme prodora okupatorskih snaga na osloboenu teritoriju.
Pored toga, na teritoriji ovakvog odreda trebalo bi da postoji neko
rezervno podzemno sklonite za ranjenike.
Pokretne partizanske jedinice (samostalni bataljoni i brigade)
imaju pokretne ambulante, a za smetaj teih i nepokretnih ranjeni
ka koriste stalne bolnice. Vee pokretne partizanske jedinice (divi
zije, operativne grupe) treba da raspolau pokretnim bolnicama i
mobilnim hirurkim ekipama, ali te jedinice po pravilu koriste otvo
rene i ukopane bolnice partizanskih odreda.
Bolnica ireg slobodnog partizanskog podruja postavlja se na
mesto na kome e, s obzirom na operativne, taktike i bezbednosne
uslove, biti najbolje zatiena od iznenadnQg neprijateljskog napada.
To e obino biti na poumljenom zemljitu i u predelu gde snabdevanje hranom i vodom nee biti oteano.561 Ona se organizuje obino
tako da joj sva odeljenja nisu najednom mestu ve na prostoriji od
nekoliko kvadratnih kilometar. Hirurko odeljenje treba da bude
postavljeno u srednjem delu toga prostora, blie putu, da bi ranjenik,
kome je potrebna hirurka intervencija, to pre i to udobnije bio do
premljen do hirurkog stola. Kada se oporavi od postoperativnog
oka, bolesnik se prenosi na neko od okolnih odeljenja, smeteno da
lje od puta na tee pristupno mesto sa pripremljenim bunkerom u
blizini za sklanjanje ranjenika u sluaju opasnosti.
Za transport ranjenika od previjalita do bolnice pored vojnika
nosilaca ranjenika i sanitetskog odeljenja bataljona, te transportnih
sredstava odreda, odnosno brigade, mogu u sporazumu sa organima
DPZ biti korieni stanovnici iz okoline sa svojim konjima i kolima.
Kad se za to ukae potreba ranjenici se mogu ostaviti na nezi kod sta
novnitva. Taj oblik zbrinjavanja ranjenika bie mnogo uspeniji u
uslovima nepostojanja pete kolone. To reenje treba, ipak, smatrati
za privremeno i im se prui prilika ranjenike treba evakuisati u par
tizanske bolnice. Kad je mogue, tei ranjenici se evakuiu vazdunim ili drugim putem iz partizanskih bolnica u bolnice iza fronta ili
na saveznikoj teritoriji.
Problem epidemija javlja se u svakom ratu, jer on pogoduje i
renju zaraznih bolesti. U uslovima partizanskog ratovanja mogu
nost zatite od epidemije zavisi od epidemioloke situacije na terenu,
jer su partizanske jedinice stalno u dodiru sa stanovnitvom. Unititi
legla epidemije u zaostalijim krajevima jo za vreme mira znai osi
gurati se u sluaju rata. No iako je situacija sanirana u doba mira, tre56)
strana 89.

210

ore Dragi: Sanitetska obezbeenje partizanskih jedinica Beograd 1959,

ba da se preduzmu sve mere da se ne pojavi epidemija a ako se i po

javi da se moe brzo i uspeno reagovati. Iskustva iz naeg NOR-a
mogu i ovaj put biti od velike koristi.
Pred poetak neprijateljske ofanzive obino je nuna evakuacija
bolnica, ali je opasno vriti koncentraciju ranjenika i izvoditi duge
pokrete s ranjenikim kolonama. To su krupni ciljevi za neprijatelj
sku avijaciju i stalna meta za dejstvo njegovih specijalnih jedinica. Po
trebno je imati na umu da glomazne pokretne bolnice sputavaju ma
nevarsku sposobnost jedinice. Pored toga, one su mnogo nepovoljnije za teke ranjenike nego stalne bolnice, jer tekim ranjenicima je
neophodno mirovanje i teko podnose kretanje i potrese do kojih
dolazi i prilikom najbriljivijeg transporta. Zato izlaz treba prvenst
veno traiti u dekoncentraciji, skrivanju a ponekad i u uem (lokal
nom) manevru bolnicama, uvek radi to boljeg leenja i zatite ranje
nika. Partizanske jedinice moraju biti spremne da ranjenike, kada se
to pokae neophodno, vode sobom i transportuju sve dok se ne uka
e mogunost da se upute u odgovarajue sanitetske ustanove ili
predaju na brigu zonskim tabovima TO i organima drutveno-politikih zajednica. Poginule drugove partizani nikada ne ostavljaju na
bojnom polju, ve ih sa poastima sahranjuju, a tab o njihovoj smrti
obavetava rodbinu preko organa narodne vlasti.

211

Strategija i taktika agresora

u protivpartizanskoj borbi

U partizanskom ratu agresorove snage preduzimaju aktivna dej

stva bilo po svojoj inicijativi, bilo da odgovaraju na dejstvo partizana.
Nain agresorovog dejstva i reagovanja od velikog je uticaja na razvoj
situacije u celini i na razvoj svake pojedinane borbe i boja. Nain
dejstva jedinica proistie iz agresorove ratne doktrine, koja je u nep
rekidnom razvoju i koja u svakoj armiji ima svoje posebne karakte
ristike.
Za uspeno rukovoenje u partizanskom ratu neophodno je po
znavati ne samo konkretnu situaciju u pogledu mesta, broja, stanja
i rasporeda neprijatelja nego se mora poznavati i njegova doktrina,
nain dejstva i reagovanja njegovih jedinica itd.
Vanost poznavanja taktike agresora Tito je istakao u nareenju
o nainu izvoenja borbenih dejstava, reima: Sve stareine i jedi
nice upoznati sa metodima ratovanja naih neprijatelja, tj. sa njiho
vim taktikim i borbenim postupcima.57
Ovde je uinjen pokuaj da se iznese bar priblian proek protivpartizanskih doktrina u obliku u kome se one javljaju u ratnim
teorijama. To moe korisno posluiti kao osnova od koje bi se pola
zilo prilikom izuavanja odreenog ratnog protivnika, njegove do
ktrine izraene u njegovim taktikim i drugim vojnim pravilima u
konkretnim postupcima na bojitu.

NASTANAK I RAZVOJ TEORIJE ANTIGERILE I PRIPREME

ZA PROTIVPARTIZANSKI RAT
Od vremena kada je moderni partizanski rat postao znaajna po
java u ratovodstvu, tj. od poetka XIX veka, uporedo sa razvojem me
toda partizanske borbe razvijaju se i metodi protivpartizanske borbe
(antigerila, kontragerila). Ve je Napoleon za potrebe svojih okupa
cionih trupa u paniji i srednjoj Evropi izdavao pismene instrukcije
za borbu protiv partizana. U jednoj od njih (upuenoj komandantu
okupirane Pruske) nastoji da uveri svoje komandante u tetno dej
stvo nesuzbijanja pojava panike i demoralizacije meu trupama zbog
pojave partizana i neizvesnosti koja nastaje u podruju gde su parti
57)
Nareenje o nainu izvoenja borbenih dejstava od 8. 1. 1943. as. Vojni
glasnik, maj 1980.

212

zani aktivni. On, istina, i sam pada u nervozu i izdaje nepromiljene

naredbe za masovne represalije nad stanovnitvom koje prua po
mo partizanima. Ali, on trai i taktika reenja, kojima bi parirao
partizanskoj taktici. Tako u jednom dokumentu nareuje da se obezbeenje transporta na glavnim komunikacijama ne vri kao ranije,
posedanjem niza taaka du komunikacija, ve da se transporti
obezbede snanim pokretnim obezbeenjima. Mala nepokretna osi
guranja lako postaju plen partizanskih napada, a delovi puta izmeu
osiguranja ostaju ionako neobezbeeni, kae se dalje u Napoleonovoj direktivi. On je, takoe, propisao kako kolona mora biti formira
na da bi bila u stanju da reaguje na iznenadan napad partizana.581 On
je u paniji pokuao da uz pomo domaih saradnika formira prve
specijalne antigerilske jedinice, ali u tome nije uspio.
Sistem protivpartizanske borbe razvija se u svim sledeim rato
vima u kojima je partizansko ratovanje uzimalo veeg zamaha. Prusi
su u ratu 1870/71. nastojali da suzbiju partizanski pokret u okupira
noj Francuskoj primenom otrih represalija i pretnji stanovnitvu. U
pogledu obezbeenja saobraaja nije im vie bio dovoljan Napoleonov recept o pokretnim osiguranjima, jer su telegrafske linije i eleznike pruge bile same po sebi osetljive, izloene diverzijama. Zato se
ponovo kombinuju pokretna i nepokretna obezbeenja, obezbee
nja objekata i obezbeenja transporta. Pokuava se da se obezbeenje saobraajnih objekata delimino nametne stanovnitvu pod pretnjom tekih represalija.
U drugom svetskom ratu, s obzirom na znatno povean zamah
i znaaj partizanskih pokreta, razvijaju se i metodi protivpartizanske
borbe u takvom obimu da postaju sloen sistem i posebna vrsta ra
tovanja. Nemci su, svojim poznatim smislom za analizu i sistemati
zaciju, posle gorkih iskustava koja su s partizanima imali u toku pr
vog i ve u poetku drugog svetskog rata, prili izuavanju partizan
skog rata i pronalaenju protivmera. Zakljuci do kojih su doli nisu
beznaajni, kad se posmatraju s taktiko-tehnike strane, ali oni u
svojoj ukupnosti pokazuju koliko strune vojne analize mogu biti
obezvreene ako ne poivaju na ispravnoj politiko-drutvenoj ana
lizi, za koju nemaki generaltab nije bio dorastao. Ipak, nemaka is
kustva iz drugog svetskog rata, koja su teoretski sredili preive!-' iacistiki generali i dopunjena iskustva iz protivpartizanskih ra* va u
kolonijama (Indokina, Malaja, Kenija, Alir, Vijetnam), slue uanas
kao osnov za savremene doktrine protivpartizanskog ratovanja.
Za teoriju protivpartizanskog rata naroito su znaajna francuska
iskustva iz sedmogodinjeg rata u Aliru i iskustva SAD u desetogodinjem ratu u Vijetnamu. U oba ta dugotrajna lokalna rata dve ve
like imperijalistike sile bile su u mogunosti da protiv partizana
upotrebe mnogostruko brojno nadmone i neuporedivo materijal58) Chareton: Les corps francs dans la guerre moderne, Paris 1890, str. 73.

213

no-tehniki opremljenije snage. Budui da u to vreme nisu bile vojno

angaovane niti ugroene s neke druge strane, one su imale vremena
i prilike da svu panju i ratnu vetinu koncentriu na metod voenja
tih neravnih dvoboja, paljivo praenih od strane vojnih strunjaka
celog sveta. Praktino je ispitana vrednost svih oblika agresorove
kontrole terena i sistema okupacije, taktiki metodi odbrane, napa
da, blokade, iznurivanja i gonjenja, razni diverzantsko-obavetajni
postupci, efikasnost primene najmodernije ratne tehnike i oruja
masovnog razaranja i unitavanja (ukljuujui i pretnju nuklearnim
orujem) i najrafiniranije metode za pridobivanje saradnika i pasivi
ziranje stanovnitva, sluei se elom skalom postupaka od ulagiva
nja do bezobzirnog istrebljenja celih naselja. Razloge zbog kojih su
Francuska i SAD te ratove izgubili oigledno ne bi trebalo traiti u
neumenosti njihovog vojnog rukovodstva niti u slaboj borbenosti
vojnih jedinica. Oni su u injenici da je moralno-politiki faktor u
ratu presudan i da je - izraen upornim, dugotrajnim, pravilno voe
nim partizanskim ratom - predstavljao nesalomivu snagu alirskog
i vijetnamskog oslobodilakog pokreta.591
Iako se doktrine po kojima su voeni protivpartizanski ratovi u
XX veku razlikuju meu sobom, one imaju i zajednikih crta da se
mogu smatral edinstvenim sistemom. Taj sistem moe da se podeli
na grupu mera koje se preduzimaju jo u vreme mira i drugu grupu
mera koje primenjuju u ratu. Daemo njihov pregled na onaj nain
i onim redom kako se one teoretski sistematizuju u zemljama koje
ih preduzimaju. Da bi smo to vernije dali sliku osnovnih postavki
teorije protivpartizanske taktike, mestimino emo je izneti u onoj
formi (renik, stil, defektne konstrukcije) u kojoj se one u protivpartizanskim teorijama i doktrinama pojavljuju.
Mirnodopske pripreme za protivpartizanski rat agresori vre u
okviru svojih planova radi potinjavanja onih manjih i nesvrstanih
zemalja koje stoje na putu njihovih globalnih zavojevakih planova.
Ne elei da se izvrgnu riziku izazivanja svetskog nuklearnog rata,
one se slue podmuklim metodama specijalnog rata, ugraenog u
strategiju posrednog nastupanja. Da bi izabranu rtvu iznutra oslabili
i smanjili njenu spremnost za otpor slue se svim sredstvima pritiska
do praga otvorenog vrueg rata. Koristei maksimalno unutranje
suprotnosti zemlje i smiljeno ih poveavajui ekonomskim, politi
kim, psiholokim, obavetajno-izviakim i diverzantskim akcijama
agresor prvenstveno nastoji da dravnim udarom, terorizmom i po
bunom izazove politiki prevrat u svoju korist i stvori haotinu situa
ciju, kako bi intervencijom stvarao red. Ako zemlja napadnuta sna
gama i sredstvima specijalnog rata na vreme otkrije agresorove namere, upozna narod sa njima i onemogui ih akcijama svoje dru-

59) M. Papi: Francuska kontragerila u Aliru, Vojno delo br. 12/1962. CVNDI
Rat u Vijetnamu, Beograd, 1973. (bibliografija)

214

tvene samozatite, sauvae se od velikih iskuenja i zadrati sprem

nost za odbranu. Agresor e pri tom morati da se povue ili da pribegne otvorenoj oruanoj agresiji. Osnovna ideja specijalnog rata je u
tome da se iskoriste stanovnitvo i ekonomski izvori napadnute zem
lje za postizanje vlastitih vojnih, politikih i ekonomskih ciljeva.
Poto istorija ratova ovoga veka, naroito drugi svetski rat i os
lobodilaki ratovi posle njega, pokazuju da se partizanski ratovi sve
ee i sve uspenije primenjuju u borbi protiv agresorovih armija,
to se strategiji protivpartizanske borbe poklanja mnogo vie panje
nego ranije. Istie se pre svega potreba da se, dobro proui partizan
ski rat i otkriju njegove zakonitosti da bi se nale odgovarajue protivmere. One zahtevaju obimne mirnodopske pripreme, a kada doe
do rata i okupacije, onda i obimne protivpartizanske operacije. U voj
noj literaturi danas se sve ee naglaava da je opasno potcentiti
opasnost od partizanskih snaga. U savremenim ratnim doktrinama
posebno se opirno istie znaaj formiranja specijalnih snaga za antigerilsku borbu i znaaj obuke svih oruanih snaga u primeni spe
cijalne antigerilske taktike. U nekim zemljama ve se planski proiz
vodi specijalna oprema i oruje za borbu protiv partizana.
Protivpartizanske borbe imaju takve osobenosti zbog kojih je
nuno da budu voene posebnim metodama i sredstvima. Za takva
dejstva pripremaju se i u izvesnoj meri svi vidovi i rodovi oruanih
snaga, ali se pored toga formiraju i posebne specijalne jedinice namenjene u prvom redu za borbu protiv partizana. Formacija i naoru
anje tih jedinica (policijske, jedinice bezbednosti, lovake, padob
ranske itd.) saobraeni su zahtevima protivpartizanske taktike.
Smatra se da nedostatak takvih jedinica ne moe biti nadoknaen ni
viestruko brojnijim obinim trupama. U te jedinice uvruju se po
litiki poverljivi i fiziki odabrani vojnici i stareine.
Peadija ostaje glavni rod za protivpartizansku borbu. Ostali se
rodovi i slube dodaju u manjem ili veem broju prema situaciji. Is
tie se da e do izraaja doi padobranske jedinice, helikopterski de
santi i borbeni helikopteri. Sve jedinice koje dolaze u obzir da budu
upotrebljene u borbi protiv partizana, obuavaju se jo u miru. One
kojima e to biti prvenstvena namena, prolaze kroz temeljitu teoret
sku i praktinu obuku ukljuujui u njih specijalne vebe (manevre)
na terenu, prevoenje avionima i helikopterima.
Sve te pripreme za protivpartizanski rat zavise od geografskih i
drugih uslova onih zemalja gde se oni vode. Ratni planovi razrauju
varijante primene doktrine za svaku pojedinu zemlju ili zonu koja bi
po ratnom planu postala okupirana teritorija, predviaju broj i vrstu
okupacionih jedinica, njihov razmetaj i sve druge mere. Za svaku
takvu zemlju u miru se prikupljaju detaljni podaci o zemljitu, sta
novnitvu, ekonomici i o svim vanijim linostima koje bi mogle u
sluaju okupacije biti rukovodioci pokreta otpora.
215

PROTIVPARTIZANSKE MERE I SREDSTVA

Poto su ratna iskustva pokazala da partizanske snage ne mogu
biti savladane primenom samo vojnih mera, protivpartizanska do
ktrina predvia koordinaciju politikih, administrativnih i vojnih
mera. Polazi se od pretpostavke da je lake spreiti pojavu partizan
skog pokreta nego ga uguiti kad se ve pojavi, a lake ga je uguiti
u poetku nego kad je sasvim razvijen.
Poto se podrka stanovnitva smatra bitnim uslovom za mo
gunost opstanka partizanskih jedinica, u planove protivpartizanskih akcija obavezno se ukljuuju i planovi dejstva protiv stanovnit
va koje podrava partizanske snage. Zbog potrebe za tanim podaci
ma o zemljitu, stanovnitvu i partizanima, postavlja se zahtev da se
komande i trupe koje vre okupaciju ne smenjuju, da ne bi nove mo
rale iznova da se upoznaju sa situacijom. Kao najpogodniji sistem
okupacije najee se istie mreasta okupacija, pri emu se delom
snaga vrsto dre strategijski centri i najvanije komunikacije, a os
tala teritorija kontrolie sa specijalizovanim, dobro obuenim i vrlo
pokretnim antipartizanskim jedinicama.
Podruje u kome postoji ili preti opasnost da se pojavi partizan
ski pokret, posmatra se kao frontovska zona operacija. Komande i je
dinice moraju tamo biti budne i spremne za napad i za odbranu kao
i na frontu. Ne doputa se pozadinsko raspoloenje, jer ono parti
zanima prua mogunost primene njihovog najubojitijeg oruja - iz
nenaenja. Pokazalo se da isto defanzivne mere sigurnosti mnogo
ne smetaju partizanskim jedinicama pa ih nova uputstva predviaju
samo ako se radi o stvarnom nedostatku snaga na nekoj manje va
noj teritoriji. Bolje su, istie se, makar i ograniene ofanzivne akcije
nego potpuno defanzivan stav. Ofanzivan stav mora da se zadri za
sve vreme postojanja partizanskog pokreta, i ne sme biti sveden na
povremene akcije posle kojih nastupaju periodi mirovanja, jer par
tizanskim snagama ne treba mnogo vremena da se ponovo priberu
i produe sa borbama.
Protivpartizanska strategija i taktika nastoje da ustanove gde su
najosetljivije take za partizane, da bi se napad usmerio na njih. Ob
ino se najosetljivijim takama smatraju podrka stanovnitva, snab
devanje, rukovodstvo i veze.
Pretpostavlja se da su partizani uvereni da ih na njihovom tere
nu nou i po runom vremenu niko ne sme napasti, pa zato pravila
za protivpartizansku borbu preporuuju da se upravo tada napada.
Po njima je najvanije sauvati tajnost pokreta i ostvariti iznenae
nje, jer su partizanske jedinice u odbrani navodno slabe. Osnovni ob
lik manevra u protivpozadinskoj taktici je opkoljavanje radi unita
vanja ili zarobljavanja. Smatra se da je najuspenija taktika borbe
protiv partizana, ona ista koju primenjuju partizani. Za mogunost
216

primene takve taktike od dragocene je vrednosti saradnja stanovni

ka koji su prijateljski raspoloeni prema okupatoru.
Mere za spreavanje pojave i irenja partizanskog pokreta mogu
biti politike, administrativne, policijske i vojne prirode. Nacisti su
pred drugi svetski rat nastojali da politikim manevrima pripreme
invaziju, odnosno da unapred smanje moral i otpornost napadnutog
naroda i armije, a ujedno da se obezbede od jedinstvenog narodnog
otpora po izvrenoj okupaciji. To su delimino postizali stvaranjem
pete kolone i pronacistikih izdajnikih vlada. Nemaka iskustva su
za budue okupatore dragocena. Ipak, nemakoj politici na okupira
nim delovima SSSR-a, u Poljskoj i Jugoslaviji noviji teoretiari oku
pacije, stavljaju ozbiljne zamerke zato to je zbog svog rasistikog gle
danja na Slovene, prila stanovnitvu ovih zemalja neoprezno, aro
gantno, pljakaki, izazivaki, sa previe pouzdanja u efikasnost svoje
vojne sile i efekat zastraivanja.
Po miljenju autora novih protivpartizanskih ratnih doktrina,601
Nemci nisu iskoristili do kraja postojee mogunosti za politiko
onemoguavanje partizanskih pokreta u okupiranim zemljama, pa
su zbog toga imali protiv sebe milionske armije partizana. Po njiho
vom miljenju dovoljno je da se stanovnitvu pristupi blago, obea
potovanje njegove svojine, izvri rasturanje socijalistikih komuna
gde postoje, osigura pravo na religijske obrede i da po koja bezopas
na sloboda, pa e ono ostati neutralno. Pojavu partizana treba sta
novnitvu prikazati kao opasnost za njihov mir, sigurnost i poredak
te tako izazvati protivpokret koji e biti glavna snaga za likvidaciju
partizanskog pokreta. Ako je u pitanju zemlja sa kapitalistikim po
retkom onda e u protivpokret moi da se pokrene bar klasa posednika, jer se partizanski pokret (kao neminovno progresivna pojava)
uvek moe prikazati i kao komunistika opasnost.
Za vreme-okupacije nad stanovnitvom koje sarauje s partiza
nima bie zavedena stroga vojna kontrola i vrsta administrativna og
ranienja linih sloboda. Obim i strogost tih mera zavise od toga u
kolikoj je meri stanovnitvo povezano s partizanima. Ako se pojave
znaci dobre volje za saradnju s okupacionom vlau, ta ogranie
nja bi bila brzo unitena. Zbog toga e okupator nastojati da ohrabri
i najmanji pokuaj opozicije prema partizanima, jer uvek ostaje kao
glavni cilj da se stanovnitvo odvoji od partizana. Zato se ne prepo
ruuje masovna primena takvih administrativnih mera i kazni nad
stanovnitvom, koje mogu ii na ruku partizanskom pokretu. U ad
ministrativne mere kojima se smanjuje mogunost saradnje s parti
zanima spadaju: popis i fotografisanje svih stanovnika, obaveza da se
stalno nosi i na zahtev pokae lina karta, kontrola i registracija sva
kog kretanja van mesta stanovanja, zavoenje nonog policijskog
asa, konfiskacija svih vrsta oruja i predmeta upotrebljivih za bor60) Ely: The red army to-dav, Harrisburg 1949.

217

bu, zabrana korienja radio-prijemnika, televizora i slino, kontrola

svih transportnih sredstava, pretresi stanova, racionisanje i kontrola
prometa hrane, odela i lekova i potpuna evakuacija stanovnitva iz
pojedinih rejona. Neke agresivne sile i pored toga to su potpisnice
konvencije kojom se zabranjuje uzimanje talaca, u arsenalu svojih
administrativnih mera zadrale su propis o uzimanju talaca u okupi
ranoj zemlji.
Da bi stanovnitvo odvojili od partizana i lake ga kontrolisali,
snage SAD i njihovi saradnici u ratu u Vijetnamu pristupili su, posle
pokazane neefikasnosti primenjenih politikih metoda, grubom fi
zikom odvajanju. Stvoreno je 16.000 utvrenih strategijskih nase
lja u koja su silom preseljeni stanovnici sela koja su mogla imati
neku vezu sa partizanima. U tim brojnim koncentracionim logorima,
na iju su izgradnju i odravanje utroena ogromna sredstva, organizovani otpor stanovnitva nastavljen je, pa je i ovakvo odvajanje bilo
neuspeno.
Sprovoenje okupatorskih administrativnih mera bie poprae
no otriijn prinudnim i kaznenim merama, da ne bi polovinost i neki
znak popustljivosti iao na tetu ugleda okupatorske vlasti. S druge
strane, preporuuje se opreznost od nasedanja partizanskim provo
kacijama. Partizani bi mogli da izvre svoje napade upravo u blizini
onih naselja koja su sklona saradnji sa okupatorom, da bi izazvali
represalije protiv takvih naselja i tako ih kaznili za saradnju. Svako
neodmereno kanjavanje stanovnitva partizani bi mogli iskoristiti
za to da potkrepe mrnju prema okupatoru i dokau potrebu borbe
protiv njega. Zato se preporuuje objavljivanje svega to je zabranje
no i kanjivo, da bi stanovnitvo znalo da se kanjavanja ne vre pro
izvoljno, nego zato da se osigura zakon i red.
S obzirom da protivpartizanska dejstva trae veliko rasturanje
snaga i da je esto te snage teko odvojiti sa fronta, svaki okupator
e traiti mogunosti da izbegne veliko angaovanje vlastitih krup
nih jedinica, koje su potrebne za borbu na frontu, a da nedostajue
jedinice za slubu okupacije i protivpartizansku borbu nae na dru
goj strani. U prvom redu on e nastojati da od stanovnika spremnih
za saradnju, od emigranata i drugih nezadovoljnika stvori kvislinke
jedinice koje e proglasiti za svoje saveznike snage. Njima bi poste
peno predavao odgovornost za mir na okupiranoj teritoriji. Ako se
pokau doraslima za taj zadatak, mogao bi im dati i pravo organizovanja i vrenja vlasti, s time da im se postave savetnici. Usluge takvih
kvislinkih snaga bile bi dragocene za okupatora. Pored slube u tak
vim vojnim jedinicama okupator e nastojati da stanovnike okupira
ne teritorije i emigrante sa te teritorije ukljui u policijsku, obavetajnu, propagandnu, upravnu i privrednu slubu, a mogu delimino
biti uvreni i u jedinice za specijalne zadatke u protivpartizanskoj
borbi.
Teorije protivpartizanskih dejstava raunaju i s mogunou da
se u nekoj zemlji uopte ne mogu nai neposredni saradnici ili e ih
218

biti tako malo da ne predstavljaju znaajnu pomo u borbi protiv

partizana. Tada se upuuje na stvaranje posrednih saradnika, koje
je mogue imati tamo gde partizanski pokret nije jedinstven nego
unutar njega postoje grupe i frakcije, koje se meusobom ne slau u
nekim politikim ili organizacijskim pitanjima. Vetom tajnom diplomatijom, propagandom i novcem okupator tada pokuava da ta
neslaganja probudi do rascepa, a zatim i do meusobnog oruanog
sukoba. Nejedinstvom pokret je ve upola oslabljen a kad u njemu
doe do ozbiljnog unutranjeg sukoba on za okupatora postaje be
zopasan.
Sve se ee u literaturi istie miljenje da se za borbu protiv par
tizana moe uspeno primeniti njihova vlastita partizanska taktika.
Za takvu vrstu borbe potrebne su posebno organizovane, obuene i
opremljene jedinice. Da ne bi bile otkrivene ove jedinice izbegavaju
dodir s mesnim stanovnitvom. Kreu se i dejstvuju nou a danju os
taju prikrivene. Posle sukoba, ili kada su otkrivene, prebacuju se u
drugo podruje. Ukoliko bolje upoznaju zemljite i saive se sa njim,
utoliko se vie moe oekivati njihov uspeh.
Nemci su u drugom svetskom ratu koristili takve jedinice pod
nazivom trupovi. Oni se upotrebljavaju za izvianje, prepade, zasede
i unitavanje partizanskih ustanova. Tamo gde budnost partizanskih
jedinica i ustanova oslabi i gde se stvori uverenje da okupator na slo
bodnu teritoriju nastupa samo velikim snagama i danju, trupovi
mogu naneti partizanskim pozadinskim ustanovama (bolnicama, ra
dionicama itd.) velike gubitke. Trup moe ponekad dobiti precizan
zadatak, ili nekoliko zadataka i ogranien rejon dejstva, ali esto dobija samo opti zadatak u ijem okviru sam bira ciljeve dejstva i mes:
to boravka, koristei sve mogunosti za iznenadne unitavajue na
pade. Ove snage se upotrebljavaju za sadejstva sa velikim jedinicama
u toku ofanzive a mogu posluiti i kao obezbeenje.
Pripadnici trupova se ponekad preruavaju u partizane, stavlja
jui njihove znakove, trudei se da se ponaaju u odnosu sa narodom
kao pravi partizani. Tako mogu slobodno da se kreu da otkrivaju or
gane narodne vlasti i druge pripadnike partizanskog pokreta, da vre
izvianja, diverzije i prepade, i pri tome unose pomutnju i nesigur
nost u partizansku pozadinu.
Trupovi su sastavljeni prvenstveno od dobrovoljaca koji su fizi
ki vrsti, snalaljivi i samopouzdani. Meu njima se mogu nai ver
ceri, zverokradice, avanturisti i drugi kriminalci. Vrlo paljivo oda
brani pojedinci izmeu saradnika s okupirane teritorije, mogu se u
trupovima koristiti kao vodii, tumai i za snabdevake dunosti.
Organizacija trupa zavisi od mnogo inilaca, kao to su: vrste za
dataka, karakteristike zemljita, klima, radijus dejstva, uslovi logoro
vanja na terenu, partizanske snage, dranje stanovnitva i opta ak
tivnost okupacionih trupa. Ona se obino deli na tri pododeljenja.
Trup ukupno ima 30 do 50 ljudi, meu kojima su: ininjerci, vezisti,
219

sanitetski i drugi strunjaci. Naoruanje je lagano, automatsko, kao

i materijal za miniranje. Imaju specijalna odela (sem kad se preruavaju u partizane) i laganu opremu za logorovanje. Prigodnom radio
stanicom dre vezu sa svojom komandom i eventualno sa avijacijom,
kojoj e pokazati cilj i od koje e dobiti podrku. Male lake radiofonske stanice mogu se upotrebiti za unutranju vezu u trupu.
Trup prolazi prethodnu i intenzivnu obuku. Ona se izvodi na
zemljitu slinom onom na kome e dejstvovati. Vri se uvebavanje
pojedinaca u njihovoj specijalnosti i uvebavanje cele jedinice. Ve
u obuci trai se da svaki pojedinac pronae reenje za izlaz iz teke
situacije. I stareine trupova treba prethodno da prou krai pripre
mni kurs za protivpartizansko ratovanje. Obukom se kontrolie spo
sobnost pojedinaca da bi se nepodesni uklonili i zamenili drugima.
Koristei nemaka iskustva i mogunosti ubacivanja specijalnih
protivpartizanskih snaga u pozadinu snaga FNO pomou helikopte
ra, snage SAD u Vijetnamu su obilato koristile taj oblik borbe. Nji
hove izviake grupe i diverzantske grupe, bile su opremljene
najboljom tehnikom za vezu, izvianje i diverzije, zatim vlastitim he
likopterima za prevoenje u podruje aktivnosti i za evakuaciju po.
zavrenom zadatku. Na rekama su se sluili beumnim aluminijskim
amcima sa pogonom na vodeni mlaz. Ovim grupama rukovodili su
ameriki oficiri, a boraki sastav (oko 20 ljudi) inili su preteno do
moroci, posebno odabrani i uvebani. Prilikom upada u naselja na
slobodnoj teritoriji, prvi zadatak im je bio da likvidiraju domae ru
kovodioce FNO. Sluili su se najpodmuklijim metodama borbe, tro
vanjem vode za pie i hrane, muenjem i ubijanjem pripadnika Fron
ta za nacionalno osloboenje junog Vijetnama.

TAKTIKA PROTIVPARTIZANSKE BORBE

Taktika protivpartizanske borbe novijeg doba sve vie istie na
elo da ta borba treba da ima ofanzivni karakter. Meutim, sama pri
roda zaposedanja i dranja tue teritorije (na kojoj deluje organizovan oruani otpor) trai da se vei deo agresorovih invazionih snaga
upotrebi za odbranu i kontrolu onih objekata na zaposednutoj teri
toriji koji su za agresora od prvenstvene vanosti i bez ije se stalne
kontrole ne bi mogli ostvariti osnovni ciljevi agresije.
U takve objekte spadaju: gradovi, glavni elezniki, drumski i
plovni putevi, raskrsnice komunikacija, vani privredni objekti, gra
nini i obalni pojas, topografski rejoni strategijskog znaaja. Tako je,
na primer, komanda snaga SAD i kvislinkih sajgonskih formacija u
Vijetnamu, uprkos proklamiranoj ofanzivnoj taktici, za odbranu na
vedenih objekata morala da upotrebi preko dve treine ukupnih
efektiva. Poto je i deo snaga predvienih za ofanzivna dejstva povre220

meno morao da prelazi u odbranu, to je osnovni vid borbenih dej

stava agresorovih snaga imao preteno defanzivni karakter.
U podrujima gde postoji ili se oekuje partizanska aktivnost
preduzimaju se sve mere bezbednosti da bi se spreio iznenadni na
pad na jedinice, ustanove i saobraajne objekte. Mere obezbeenja
obuhvataju i zatitu agresorovih civilnih ustanova. Pojaana budnost
i javne odbrambene pripreme treba da smanje opasnost od iznenad
nog napada i da obeshrabre partizane.
Bezbednost agresorovih jedinica osnovna je briga tabova i sta
reina. Ako se sazna ili posumnja da postoji opasnost od napada, sve
nie jedinice upozoravaju se na tu opasnost. Borbena osiguranja i
patroliranja primenjuju se u mestu i u pokretu da bi se gubici od
eventualnog napada sveli na najmanju meru. Svakoj jedinici i svakoj
pozadinskoj ustanovi daje se na znanje da tamo gde postoji partizan
ski pokret nema zone koja je potpuno bezbedna i da se lano oseanje neugroenosti moe skupo platiti. Poto naroita opasnost preti
onima koji nemaju nikakvog borbenog iskustva s partizanima, to se
njima nareuje da budu posebno budni. Istie se opasnost da period
relativnog zatija ne sme da umrtvi panju i budnost. Stroga kontrola
snabdevanja i rukovanja materijalom, naroito orujem i municijom
trebalo bi da sprei krau ili tajnu prodaju tog materijala graan
skim licima preko kojih dospeva u partizanske ruke.
Objekti i ustanove od vojnog znaaja mogu se nalaziti unutar ili
izvan garnizona. Obezbeenje prvih vri se u okviru opteg obezbe
enja garnizona. Obezbeenje izdvojenih vojnih objekata (skladita,
tvornice, radionica, elektrocentrala, aerodroma ili heliodroma, va
nih saobraajnih objekata, utvrenih logora ili razvijene operativne
baze), je sloenije. Merama bezbednosti nastoji se postii istovreme
no zatita od sabotaa i od partizanskog napada. Ukoliko je objekat
od veeg znaaja za agresora ili ukoliko je privlaniji cilj za partizane
(skladite oruja i municije, aerodrom, baza, itd.), utoliko se vri te
meljitije obezbeenje. Da bi se utedela ljudska snaga za osiguranje
preduzimaju se materijalne pripreme, a u prvom redu temeljito zapreavanje prilaza objektu ianim preprekama, miniranjem alar
mnim ureajima i osvetljavanjima. Iz okoline objekta iseljavaju se
stanovnici i to se mesto proglaava zonom u kojoj je zabranjeno kre
tanje. Oko samog objekta izrauje se sistem rovova punog profila.
Ispred njih se na daljinu uspenog dejstva puane vatre raiava
zemljite da bi se stvorio pregledan i brisan prostor u zoni prepreka
i ispred njih.
Osiguranje objekta vri jedinica odgovarajue jaine, ali i sve
osoblje koje radi u objektu. Straa vri osiguranje putem osmatranja.
Pored obezbeenja koje se vri u neposrednoj okolini objekta, organizuju se mere spoljnog osiguranja, u koje spada postavljanje zaseda
na prilazima objektu, miniranje umskih staza, uspostavljanje siste
ma spoljnih obavetaa - civila, koji o uoenoj opasnosti ili lino jav
221

ljaju ili alju ugovoreni signal. Na pravcima gde je oteano osmatra

nje mogu se koristiti i specijalno dresirani psi. Sistem osmatranja,
patroliranja i miniranja ee se mjenja da bi se smanjila opasnost
od otkrivanja.
Ako se za rad u objektu koriste domai stanovnici, oni se pod
vrgavaju strogom nadzoru da bi se spreila saradnja s partizanima.
Zabranjuje se svako stvaranje prijateljstva izmeu osoblja iz obezbe
enja i domaih radnika.
Jaina, sastav i naoruanje jedinice koja osigurava objekat zavisi
od vanosti objekta i stepena njegove ugroenosti. Ugroenost u ve
likoj meri zavisi od borbenog raspoloenja stanovnitva, a ne samo
od blizine i snage partizanskih jedinica. Ona zavisi, takoe, i od po
loaja objekta i pogodnosti za odbranu. Ugroenost je vea ukoliko
je objekat udaljeniji od velikih garnizona i ukoliko je lake prekinuti
veze sa tim garnizonima. Meutim, treba imati u vidu da je posada
izolovanog objekta snabdevena potrebama za ivot i borbu da moe
da izdri duu blokadu. Njeno snabdevanje hranom obino ne zavisi
od veza sa okolnim naseljima. Raspolaganje sa vie radio-sredstava
prua garanciju da veza sa viim tabom nee biti prekinuta.
Posada nije grupisana na jedno mesto ve podeljena i smetena
u vrsto graene objekte. Od tih objekata do borbenih poloaja izgra
ene su podzemne saobraajnice. Rezerve hrane i municije takoe
su razmetene na vie mesta i zaklonjene. Radio-sredstva su zaklonje
na da ne bi vatrom bila oteena. esto se izvode vebe u brzom posedanju poloaja kako bi se proverila borbena gotovost posade.
Osmatranjem spolja proverava se da li je ceo sistem zapreavanja i
utvrivanja dovoljno prilagoen zemljitu.
Niko od domaih stanovnika ne bi smio biti upuen u sistem
odbrane.
Saobraajne linije i objekti (tt-linije, pruge, putevi i objekti na nji
ma), po opte usvojenim shvatanjima, teko je obezbediti u predelima gde postoji partizanski pokret, jer komunikacije su, i u zemlji
srednje veliine, duge i desetak hiljada kilometara. Prema tome, og
roman broj vojnika bio bi potreban da se one obezbede u svako doba
i svuda.
eleznike pruge i ureaji na njima vrlo su osetljivi. S druge stra
ne, oni su neophodni da bi se ratni stroj odrao i pokretao. Svaka
operativna i strategijska jedinica dobija odreen broj eleznikih
pruga na korienje i na obezbeenje u komunikacijskoj zoni. Obez
beenje komunikacija na privremeno zaposednutoj teritoriji utoliko
je vanije ukoliko je ta teritorija blie frontu. Ali, i bez obzira na front,
za potrebe eksploatacije posednute teritorije nuno je redovno ko
rienje komunikacija.
Vani objekti na eleznikoj pruzi, kao to su eleznike stanice,
mostovi, nadvonjaci, tuneli, vijadukti, pumpe za vodu radionice i
ranirne stanice uvaju se stalnim straama. Sama pruga obezbeuje
222

se na najugroenijim mestima putem stalnih straa, a na delovima iz

meu ovih straa obezbeenje se vri pokretnim osiguranjem. Pored
toga, s obe strane pruge na domet bliske peadijske vatre vri se ra
iavanje zemljita. Pristup stanovnitvu u taj pojas je zabranjen, a
ako bi bilo naselja uz prugu, njima se ili namee obaveza osiguranja
pruge u njihovoj blizini ili se evakuiu. Na pojedinim mestima uz pru
gu postavljaju se povremeno zasede i vri miniranje prilaza ka pruzi.
Prugom patroliraju oklopni vozovi. Radne ekipe koje vre opravke
i odravanje pruge osigurane su oruanom pratnjom.
Vozovi, takoe, imaju oruanu pratnju, smetenu u jedna ili vie
oklopnih kola. Kad voz prolazi pored mesta za koje se pretpostavlja
da bi bila pogodna za partizanske zasede, na njih se moe vatra unapred otvoriti da bi se predupredio partizanski napad. Radi zatite lo
komotive od mina moe se pred njom nalaziti teretni vagon natova
ren zemljom ili kamenom da bi aktivirao minu. Ispred vanih kom
pozicija na nekoliko stotina metara jedna posebna lokomotiva sa
takvim vagonom proverava bezbednost prolaza.
Pojedinana motorna vozila, pa i manje kolone peadije, kad se
neoprezno kreu, mogu lako biti uniteni od partizanskih zaseda. Ni
jake kolone nee biti poteene prepada i napada iz zaseda u kojima
mogu pretrpeti teke gubitke. Zato je kretanje putevima kroz nemir
no podruje doputeno samo u osiguranim i ureenim konvojima.
Konvoj obezbeuju jedinice koje su za to specijalno opremljene
i obuene. Kako e se obezbeenje kretati u odnosu na kolonu i ka
kav e raspored imati u pokretu, to zavisi od mnogih okolnosti: zem
ljita, veliine kolone, partizanskih snaga, vremenskih uslova i dru
gogNa elu kolone kree se osiguranje ojaano nekim oklopnim vo
zilom i odeljenjem ininjerije. U sredini kolone kree se deo osigu
ranja za obezbeenje taba sa sredstvima za vezu i sanitetom. Na iz-

Sl 4 - Shema protivpartizanskog obezbeenja konvoja

223

vesnom odstojanju od zaelja kolone kree se vei deo osiguranja, organizovan i opremljen tako daje u stanju da se, po potrebi, odvoji od
puta i brzo intervenie bonim napadom na partizanske snage koje
napadnu na kolonu. Kolonu obino obezbeuje neka vazduhoplovna jedinica ili je u pripravnosti da na poziv pritekne u pomo. Kad
se prolazi kroz ugroeni predeo, a kolona je osetljiva na prepad,
moe se, pored postojeeg obezbedenja u koloni, izvriti i prethodni
pretres sumnjivog dela zemljita i posesti poloaji na pravcima sa ko
jih se oekuje partizanski napad. Ako se to vri putem stalnih (nepok
retnih) bonih obezbedenja, onda su potrebne velike snage, a ako se
koriste pokretna bona obezbedenja, onda tempo kretanja mora biti
podeen prema tim osiguranjima, a to znai da mora biti vrlo spor.
Napadnuti konvoj moe, zavisno od efekta napada i raspoloi
vog vremena, odgovoriti samo vatrom i produiti pokret, ili se zaus
taviti i prihvatiti borbu. U drugom sluaju vozila se zaustavljaju ne
skreui iz kolotraga prethodnih vozila (da ne nagaze na mine). Ten
kovi i pripravna automatska oruja s ostalih vozila otvaraju vatru po
partizanskom poloaju, vojnici iskau iz kamiona najveom brzinom
ne ekajui da se vozila zaustave, zauzimaju poloaj za borbu i otva
raju vatru. Vozai neborbenih vozila naputaju ukoena i ugaena vo
zila i sklanjaju se. Poto oceni poloaj i situaciju komandant kolone
nareuje delu osiguranja na zaelju kolone da pristupi izvrenju
predvienog manevra radi obuhvata partizanskog poloaja.
Po raiavanju situacije osiguravajui delovi se ne uputaju u
gonjenje razbijenih partizanskih jedinica. Od zarobljenih partizana
odmah se nastoji doznati na koje mesto je trebalo da se povuku po
izvrenom napadu. Potrebna sasluanja sprovode se i nad stanovni
cima oblinjih naselja kroz koja ili pored kojih su partizani morali
proi. Prema tim naseljima esto e biti preduzimane represalije.
Podaci o sukobu i o partizanima dostavljaju se radio-depeom vioj
komandi. Poto se izvri opravka vozila i sanitet izvri najnunije po
slove, kolona produava put sa svim ranijim merama predostronosti.
Kada poetne mere za spreavanje i guenje partizanskog pokre
ta otpora ne dovedu do njegovog savlaivanja, borba se nastavlja pr
venstveno - i kad god je mogue - ofanzivnim metodima. Napadi
mogu biti raznog obima, od napada na manju odvojenu partizansku
jedinicu za koju je prethodno tano utvreno gde i u kakvom se ras
poredu nalazi, pa do obimnog napada, ofanzive na slobodnu parti
zansku teritoriju na kojoj se nalaze krupne partizanske jedinice i raz
ne politike i vojne ustanove.
Raznim nainima izvianja sa zemlje i iz vazduha agresorove ko
mande ponekad su u stanju da ustanove tano ili priblino mesto bo
ravka neke partizanske jedinice. U skladu s optim naelom prvenst
vene primene ofanzivne taktike, komanda je u tom sluaju duna da
preduzme hitan i energian napad na otkrivenu partizansku jedinicu

224

sa ciljem daje uniti ili bar da joj nanese gubitke. Raunajui sa par
tizanskom manevarskom sposobnou i gipkou, napad se pripre
ma i izvodi tako da se ostvari to je mogue vee iznenaenje. Pripre
ma za pokret vri se brzo i na neupadljiv nain. Oficiri se upoznaju
sa zadatkom i planom izvoenja, a sve jedinice garnizona moraju za
ovakve zadatke biti spremne, kako se u toku njihove posebne pripre
me ne bi vrila dekonspiracije akcije.
U vijetnamskom ratu napad na otkrivenu partizansku jedinicu
izvoenje obino s ciljem da joj se brzim koncentrinim dejstvom sa
zemlje i iz vazduha nanesu to vei gubici. Taktiki manevar ovog na
pada nazivan je prsten, ako je izvoen snagama do dva bataljona,
odnosno okruenje kada su upotrebljena 3 do 4 bataljona.
Na mesto akcije snage se prebacuju najbrim raspoloivim sred
stvima: avionima (helikopterima), motornim transportom ili peice.
Jedan deo snaga moe biti upuen peice, najbolje nou, a drugi deo
brzim transportnim sredstvima u zoru. Napad, bilo daje koncentri
an, bilo obuhvatan, treba da bude izveden brzo i energino, ne gu
bei iz vida najnunije mere bezbednosti protiv zasede i drugih klop
ki koje primenuju partizani, jer ponekad partizanska jedinica koja je
uoena i napadnuta moe biti samo smiljeno postavljen mamac. Na
stupajui s krune ili polukrune linije partizanske jedinice treba po
tisnuti na ui prostor, u zonu smrti, gde bi im se jakom vatrom za
dao konani udarac. im se zadatak izvri ili se akcija pokae neuspelom, obino se jedinica ne uputa u gonjenje manjih grupica, ve
se prikuplja i uz potrebna obezbeenja vraa u garnizon ili utvreni
logor pre mraka.
Protivpartizanska ofanziva je veliki napad operativnog znaaja
usmerena na prostranu osloboenu teritoriju, na partizanske jedini
ce ustanove i stanovnitvo. To, obino, nije samo vojnika operacija,
ve kombinacija vojnih, politikih i teroristikih mera, koje se pro
vode vie dana ili nedelja, s ciljem da se na odreenom podruju ili
bar na odreenim pravcima, vrsto uzmu u ruke vani zemljini i
drugi objekti, unite glavne partizanske snage, kazni stanovnitvo za
uee u pokretu, i pokret uniti ili suzbije. Agresor takve operacije
naziva jo i akcijom ienja, pacifikacijom podruja i slino.
Kaznene ofanzive (ekspedicije) imaju kao glavni cilj izvrenje odmaz
de nad civilnim stanovnitvom, zarobljavanje radne snage i pljaku.
Ofanzivi prethode briljive pripreme: auriranje i dopuna svih
obavetajnih podataka o teritoriji na koju e se vriti ofanziva i o par
tizanskim jedinicama i ustanovama na njoj; neupadljivo dovoenje
snaga blie rejonima koncentracije; procena situacije i donoenje ko
nane odluke o nainu izvoenja ofanzive. Da bi se sauvala tajnost
pripreme operacije, daje joj se konspirativni naziv (na primer, ope
racija tigrov skok i slino). Sva vlast prelazi potpuno u ruke vojnog
komandanta. Politiki i propagandni aparat razrauje svoj plan dej
stva u skladu sa ciljevima koje ofanziva treba da ostvari. Otrica po
15 Partizanska taktika

225

litikog rada i propagande usmerava se na odvajanje partizanskih

snaga od stanovnitva i stvaranje podvojenosti unutar pokreta otpo
ra. Uoi ofanzive obino se objavi i amnestija za one koji se do od
reenog dana predaju okupatorskim vlastima. Partizanskoj obave
tajnoj slubi podmeu se dezinformacije o vojnim pripremama koje
je, ipak, nemogue potpuno prikriti.
Kada se trai radikalno reenje, onda se obino primenjuje ma
nevar opkoljavanja, koji ima dvojne prednosti, zavisno od toga s ko
likim snagama se izvodi, na kakvoj teritoriji i protiv kolikih partizan
skih snaga. Mada taj oblik manevra nije bio u novijum protivpartizanskim ratovima korien tako esto i u takvom obimu, kao to je
to bio sluaj u naem NOR-u, nije iskljueno da bi u eventualnom
ratu na naem prostoru bio ponovo primenjivan, pa ga treba bolje
razmatrati. Koncentracija jedinica koje e izvesti manevar opkoljava
nja vri se u nekoliko rejona, u garnizonima ili u novoformiranim
uporitima nedaleko od periferije teritorije na koju se priprema
ofanziva. To se izvodi brzo uz upotrebu svih transportnih sredstava,
pa i avijacije. Sa tih rejona bez mnogo zadravanja i u isto vreme sve
snage u paralelnim kolonama izlaze to mogu hitnije na liniju okru
enja i tako zatvaraju krug oko partizanske teritorije. To se obino
ini nou da bi se postiglo iznenaenje.
Ve prilikom pokreta ka liniji okruenja, mogu se izvriti neka
proeljavanja perifernih povrina na kojima se nalaze ili pretpostav
lja da se nalaze partizanske jedinice i baze, kako bi se potisle u ok
ruenje. uspostavljanje linije okruenja predstavlja prvu fazu i ima
osobine operativnog okruenja, okruenja teritorije a ne neposredno
jedinica. Linija okruenja oslanja se obino na garnizone, na uporita
oko slobodne teritorije na koju se priprema ofanziva i na komunika
cije koje su posluile da se njima dopreme snage i sredstva na linije
okruenja. Ona je dugo po nekoliko desetina kilometara, a nekad i
vie, zavisno od veliine teritorije, rasporeda partizanskih snaga koje
treba opkoliti i od raspoloivih snaga za ofanzivu. Poto ta linije ob
ino nije neprekidna to se meuprostori kontroliu izvianjem.
Kada su snage dovoljne ta linija na nekim odsecima ostaje posednuta
i za sve vreme ofanzive.
Dalji razvoj ofanzive moe biti planiran na vie naina, polazei
uvek od naela daje bitno unititi partizanske snage i baze, a ne samo
osvojiti teritoriju. Smatra se daje naroito vano unititi partizanske
tabove i politika rukovodstva, zatim pronai i unititi sklonita i
skladita. Kad jednom otpone pokret sa linije okruenja vie se ne
doputaju nikakvi opti zastoji, ve se trai brzo i energino nastupa
nje da se partizanskim snagama ne da vremena da se srede i organizovano probiju. Napadati se mora danju a nekad i nou, po lepom i
runom vremenu, ne doputajui da se prekine jednom uspostavlje
ni borbeni dodir. Nastupanje kroz okrueno podruje treba da bude
sraunato na to da se iz operativnog pree u taktiko okruenje. To
226

se moe ostvariti ili stezanjem celog obrua ili rasecanjem opkoljene

teritorije na manje obrue da bi se zatim prelo na njihovo postepe
no likvidiranje.6l)
Ukoliko u opkoljenom podruju postoji neki utvreni partizan
ski rejon, za njegovu likvidaciju predvia se sledei metod: po izvr
enom okruenju jedinice se zaustave i utvrde; na najpodesnijem
pravcu za napad uvodi se nova svea jedinica, ojaana sredstvima za
savladavanje utvrenih rejona; poto ona prodre u partizanska utvr
enja i otuda ih izbaci, vri se njihovo unitavanje zajednikim dejstvom te jedinice i snaga koje su izvrile okruenje.
Kad se radi o prostranom podruju i snanim partizanskim je
dinicama teko e se moi primeniti metod istovremenog stezanja
obrua na svim pravcima, jer se jedinice prilikom nastupanja nago
milavaju, meaju na krilima, a na drugim mestima ostavljaju slobod
ne meuprostore kroz koje se partizanske snage mogu probijati.
Zato se mora nastupati sa puno metodinosti, makar i na tetu brzi
ne. Osnovna briga je dranje vrste blokade teritorije, radi ega je
neophodno da se uspostavi ili vie obrua ili da se na najverovatnijim
pravcima proboja organizuju dopunske linije po dubini. Predvia se
i osiguranje od pokuaja da partizanske snage sa manjim grupama
dejstvuju spolja na obru da bi opkoljenim jedinicama olakale pro
boj iz okruenja.
Ponekad je mogue uspostaviti vrstu blokadu jednog dela teri
torije na koju su potisnute partizanske snage, i za neko vreme prekiniti dalje stezanje obrua. To se moe uiniti kada je taj deo teri
torije neprohodan i kada na njemu nema naseljenih mesta, a pretpos
tavlja se da tamo partizanske snage nemaju rezervne hrane i mate
rijala, da su bez potrebne zatite od hladnoe i slino. Tada se spro
vodi gladna blokada. Za to vreme dejstvuje se avijacijom, artiljeri
jom i propagandom.62
Partizanske jedinice u taktikom okruenju unitavaju se svim
sredstvima sa zemlje i iz vazduha. Pokret u unutranjosti obrua vri
se sa jednog ili dva pravca, te se unitavanje sprovodi po sistemu eli i nakovanj. Nastupanje sa jednog ili dva pravca moe se primeniti
i kod veih okruenja kada se deo obrua oslanja na jaku prirodnu
prepreku (reku), koju je mogue efikasno kontrolisati i manjim sna
gama.
Stanovnicima zone na kojoj se izvodi ofanziva i onima iz okolnih
naselja saoptava se preko letaka da je zabranjeno svako kretanje
kroz tu zonu i da e sebi olakati situaciju ako doprinesu brzom lik
61) Ovaj sistem ofanzive po etapama bio je primenjen u italijanskoj ofanzivi u
ljubljanskoj pokrajini u julu 1942. godine. Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije, Beo
grad, 1957, knj. 1, str. 301.
62) Takvu akciju izveli su Nemci protiv krimskih partizana u zimu 1942/43;
(Vergasov V gorah Tavrji, Moskva 1956, str. 191).

227

vidiranju pobunjenika. Kad otpone operacija svaki stanovnik za

teen u zoni operacije van naselja stavlja se pod strau i zadrava do
zavretka operacije.
Sve jedinice koje uestvuju u ofanzivi i sve njihove pomone
slube i ustanove za vreme operacije, u mestu i u pokretu, obezbeuju se kruno, jer partizanski protivnapad moe uslediti svuda i sa
svake strane. Kruna odbrana s utvrivanjem organizuje se prilikom
svakog zastanka i zadravanja, naroito za vreme prenoita. Kada se
preko noi ne dejstvuje, treba istaknute peadijske delove povui sa
nepodesnih na bolje poloaje za odbranu od nonih protivnapada sa
kojih je lake spreiti pokuaje proboja iz okruenja. Putevi snabde
vanja jedinica moraju, takoe, biti briljivo osigurana, jer su oni glav
ni cilj napada partizanskih jedinica koje su se izvukle iz obrua, kao
i onih koje iz nenapadnutih rejona pristignu da napadima spolja, u
pozadinu obrua, olakaju poloaj opkoljenih partizanskih snaga.
Kada se zbog nedostatka snaga ili nepogodnosti zemljita ne
moe uspeno organizovati ofanziva opkoljavanja, mogu se primeniti
i drugi oblici manevra. Jedan od njih je koncentrini napad radi raz
bijanja krupnih partizanskih formacija, unitenja baza i spreavanja
snabdevanja vazdunim putem. U takvoj ofanzivi manje se polae na
sistematinost prilaenja a vie na iznenadna dejstva i brzinu izvoe
nja. Napad se izvodi istovremenim nastupanjem na vie pravaca i to
pravo prema cilju koji treba da bude dobro poznat. I u tom sluaju
vri se opkoljavanje pojedinih partizanskih delova kad se za to ukae
prilika, ali se prednost daje brzom udaru, razbijanju i gonjenju. Za
takvu operaciju od velike koristi su domoroci - vodii koji znaju skri
vene prilaze partizanskim poloajima i raspored partizanskih jedini
ca i baza.
Na elu napadnih kolona grupiu se laka automatska oruja, jer
brzo stupanje u dejstvo pri dodiru s partizanskom jedinicom. Sred
stva podrke takoe su u blizini elnog odreda. Prethodniki delovi
kad naiu na partizanske snage, a nisu otkriveni, uzdravaju se od ot
varanja vatre sve dok glavnina ne bude u mogunosti da izvede na
pad. Na partizanske jedinice koje su u akciji najee nou jer danju
logoruju i odmaraju se, lake je ostvariti iznenadni napad danju.
Kad se u toku operacije doe u direktni dodir s veim partizan
skim jedinicama, pa ona uspe da izbegne opkoljavanje i otpone s od
stupanjem, preduzima se energino gonjenje. Za uspeno gonjenje
najvanija je brzina pokreta koju mogu postii samo za to pripremlje
ne jedinice. Njih e rede moi da podrava artiljerija, ali e zato do
bro doi avijacija. U toj akciji, pored energinosti, neophodna je op
reznost od partizanskih zaseda i lukavstva, a to se postie upornim
dranjem dodira s odstupajuim snagama protivnika i dobrim raspo
redom pokretljivih rezervi koje blisko prate eelon.
Zauzimanje partizanske baze i unitavanjem ili razbijanjem par
tizanskih jedinica, izvren je prvi i najvaniji deo zadatka, posle ega
228

se pristupa temeljitom unitavanju partizanske baze. Baza je nai

kana tajnim podzemnim skrovitima iz kojih je nuno iakati
skrivene partizanske politike rukovodioce i saradnike, ranjenike,
skladita, radionice, radio-stanice i skrivena teka orua. Obavetajci
sasluavaju zarobljenike prikupljaju i prouavaju zaplenjene doku
mente. Sa zamaskiranih toaka danju i nou posmatra se svaki po
kret stanovnitva, kome se dozvoljava ogranieno kretanje, i koje e
svojim pokretima namerno ili nenamerno otkriti skrivena partizan
ska sklonita. Na stanovnitvo se vri pojaan propagandni pritisak,
da se odrekne uea u partizanskom pokretu.
Peadija ima najtei zadatak u protivpartizanskom ratu. Opera
cije na teko pristupanom zemljitu liavaju je podrke artiljerije,
oklopnih jedinica, a esto, bacaa i materijala. Da bi bila pokretljiva
peadija mora da se zadovolji lakim runim orujem i da tedi mu
niciju, ime joj je vatrena mo znatno smanjena. Komoditet vojnika
je takoe smanjen, jer se moraju liiti jednog dela logorske opreme.
Smanjene mogunosti za brzu evakuaciju ranjenika mogu imati uticaja na borbeni moral i kod dobro uvebanih jedinica. Nije naroito
teko, pa i za malu jedinicu, da se probije u unutranjost teritorije
koju kontroliu partizani, ali je mnogo tee da tamo izvri zadatak,
da se odri ili da se uspeno povue. U odbrani je uloga peadije, ta
koe, prvostepena, jer partizani napadaju sa bliskih odstojanja, na
kojima im se uspeno moe suprotstaviti samo peadija. Pored toga,
oni esto napadaju nou, kad su drugi rodovi slabo efikasni, pa uspeh
odbrane zavisi iskljuivo od dranja peadije.
Artiljerija moe podrati peadiju gotovo uvek kad se brani u
uporitu ili u njegovoj blizini, rede kada napada dalje od uporita ili
u tee prohodnim predelima. Artiljerija se koristi kad god je mogue,
makar materijalni efekat i nije velik, jer se pretpostavlja da ima sna
no moralno dejstvo na partizanske snage.
Kada se kree u akciju treba dobro proceniti kakve su mogu
nosti za pokret artiljerije, jer ona moe jako usporiti, pa ak i omesti
pokret cele jedinice. Koristi sve mogunosti da bi za peadijom pro
drla u unutranjost partizanske teritorije, ojaava se ininjerijom i
koristi traktorsku vuu. Izvianje ciljeva za artiljeriju vre izviai i
avijacija. Avion ili helikopter moe posluiti kao radio-relejna stanica
za vezu artiljerije sa izviaem, a i kao letea osmatranica. U toku
ofanzive artiljerija je rasporeena neposredno oko obrua, na toliko
mesta da moe svima ili bar veem delu napadajuih jedinica pruiti
podrku. Ona je obino podeljena na baterije, pa i na vodove. Poloaj
artiljerije utvruje se kruno, da bi bili sposobni za samostalnu odbranu. Artiljerija se municijom esto snabdeva vazdunim putem.
Artiljerija se u sastavu odbrane uporita rasporeuje unutar
uporita, na mestu sa koga moe dejstvovati na sve strane. Za sve
pravce i linije za koje se pretpostavlja da bi mogla posluiti kao
229

poloaji partizanskih snaga u napadu na uporite, unapred se plani

raju vatre i izraunavaju elementi.
Oklopne jedinice se koriste za osiguranje i dejstva u vreme ofan
zive. esto se tvrdi da one demoraliu partizane ve samom poja
vom. Njihova masovna upotreba na tee prohodnom zemljitu, ipak
je vrlo ograniena. Oklopna vozila uvek treba podravati peadijom,
jer partizanske snage iz zaseda, ak i improvizovanim sredstvima,
unitavaju oklopna vozila. Razvojem novih, lakoprenosnih, protivoklopnih oruja partizanske snage dolaze u sve povoljniji poloaj pre
ma tenkovima. U odbrani naseljenih mesta oklopne jedinice mogu
biti u rezervi. One su podesne kao sredstvo za brzu pomo napadnu
tom garnizonu i za deblokiranje jedinica koje su opkolile partizanske
jedinice.
Vazdunodesantne jedinice postaju sve vanije sredstvo za borbu
protiv partizana, naroito za pripremu i izvoenje ofanziva, s obzi
rom da su vrlo pokretljive i da su u stanju da postignu iznenaenje.
Te jedinice se sputaju na mesta sa kojih se brzo mogu razviti na liniji
okruenja, do ko ih je kopnenim putem sporo i teko doi. One mogu
biti baene i u unutranjost partizanske teritorije, da iznenadnim
udarom izvre neki vaan zadatak kao to je, na primer, unitenje
partizanskog taba, baze, politikog rukovodstva i slino. U toku go
njenja delova partizanskih jedinica vazdunodesantne snage mogu
biti sputene na pogodne poloaje za presecanje odstupnice radi dezorganizacije i unitenja odstupajuih partizanskih jedinica.
U vijetnamskom ratu SAD su imale vazduno-pokretnu diviziju
sa 250 helikoptera. Prebacivanje jedne taktike grupe iz baze na po
loaje udaljene samo 5 do 8 km od objekta napada, vreno je 3 do 5
talasa, a svaki talas prevoen je sa 30 do 50 helikoptera.
Vazduhoplovstvo postaje opasan protivnik partizanskih snaga.
Za izvianje partizanske teritorije upotrebljivi su svi tipovi aviona i
helikoptera. Sporoletei stari tipovi aviona su jo bolji nego najmo
derniji, jer lake mogu da uoe manje jedinice i druge objekte na par
tizanskoj teritoriji. Avijacija i helikopteri su u mogunosti da prue
snanu podrku peadiji na zemljitu na kome joj inae ne moe po
moi ni artiljerija ni oklopne jedinice. Oni su u stanju da brzo priteknu u pomo napadnutim auto-kolonama i eleznikim ealonima,
zbog ega je nuna stalna radio-veza izmeu stanica za kontrolu sa
obraaja i aerodroma. Pored borbene podrke avijacija i helikopteri
pruaju kopnenim snagama ogromnu pomo i na taj nain to im
obezbeuju snabdevanje u tekim situacijama, kada se nau u okru
enju ili na takvom zemljitu gde im drugim putem ne moe biti do
premljena municija i hrana.
U predelima gde je teko pronai podesna mesta za sputanje ili
bacanje materijala koriste se helikopteri. Oni, pored mnogih drugih
usluga, pogotovo malim odvojenim jedinicama, mogu evakuisati ra
njenike a po potrebi i celu jedinicu. Helikopteri su brzim tehnikim
230

usavravanjem (nosivost, zatienost oklopom, plafon) postali vrlo

efikasno protivpartizansko borbeno sredstvo. Amerikanci su na vi
jetnamskom ratitu imali oko 2.400 helikoptera. Korieni su za tran
sport jedinica i tekih oruja, za borbu protiv ciljeva na zemlji (rake
te, mitraljezi, topovi) izvianje, snabdevanje, vezu, komandovanje i
ostale potrebe.
Avijacijom se najlake i najbre moe spreiti snabdevanje par
tizanskih snaga vazdunim putem. To se postie presretanjem i uni
tavanjem snaodevakih aviona koji obino dolaze nou i unitava
njem improvizovanih aerodroma i mesta za sputanje materijala.
Snabdevanje partizanskih snaga pomorskim putem moe takoe biti
spreeno kontrolom obale iz vazduha.
Opta naela rukovoenja i komandovanja primenjuju se i u protivpartizanskim dejstvima, ali se njihova primena prilagoava uslo
vima u kojima se takva dejstva izvode.
Odravanje morala trupa koje se bore protiv partizanskih snaga
postavlja se sasvim drugije, nego kod jedinica na frontu. Borba pro
tiv neprijatelja koji je svuda i nigde, koji estoko napada a zatim i
ezava, potpuno se razlikuje od borbe na frontu. Zato izgleda pri
mamljivije ostati u relativno prijatnom garnizonu nego se probijati
po brdima za partizanskim jedinicama koje se uporno bore u svim
uslovima. Jedinica povuena sa fronta u pozadinu radi odmora, koja
dobija zadatak da ide u borbu protiv partizana, ne moe se oseati
prijatno. Borci i rukovodioci takve jedinice mogu ponekad pasti u is
kuenje da se i ne trude dovoljno da naiu na partizanski osinjak. Us
peh se moe oekivati samo ako se izvre politike pripreme i ako
se za stareine takvih jedinica postavljaju odane i smele mlae sta
reine.
U protivpartizanskom ratu este su situacije kad jedinica dej
stvuje odvojeno od glavnine okruena neprijateljski raspoloenim
stanovnitvom i neizvesnou. Sve to moe da deluje negativno na
moral vojnika, ako stareina ne ume da im objasni potrebu takve
borbe i ako je nesiguran u sebe, bez inicijative i spremnosti da primi
odgovornost za donete odluke. Stareine mnogo ee nego u uslo
vima frontalnih borbi dolaze u situaciju da donese odluku ne samo
od vojnikog nego i od politikog znaaja. Pozitivni propisi (obino
poverljivog karaktera) upuuju ih na to da ne treba da se plae da e
prekoraiti nadlenosti ako preduzmu neto to se pokae korisno,
makar to i ne odgovaralo dosledno vojnim propisima i pravilima rat
nog prava.631
63)
Takav odnos prema meunarodnom ratnom pravu imali su ne samo faisti
i nacisti prema naim borcima i stanovnitvu u drugom svetskom ratu nego i oruane
snage SAD u Vijetnamu. Poznati su sluajevi pokolja stanovnitva u selima Maj Laj i
Son Maj za koje su izvrioci (oni najnii) bili formalno pozvani na odgovornost tek pod
pritiskom svetskog javnog mnenja. Meunarodno ratno pravo kreno je i u pogledu
korienja zabranjenih otrovnih hemijskih i biolokih sredstava. Zagorodnij, I. S.:
Zloini u Vijetnamu, as. Vestnik protivovozdunoj oboroni SSSR, 1. jun 1966;
Taylor: Ko je odgovoran za ratne zloine, as. Peace Report br. 10 od 9. nov. 1970.

231

STRATEGIJSKA I TAKTIKA OGRANIENOST

PROTIV-GERILSKOG RATA
Savremena protivpartizanska ratna doktrina rezultat je iskusta
va iz prolih ratova i predvianja o uticaju novih oruja na tu vrstu
ratovanja. Briljivo su proueni partizanski ratovi i metodi borbe
protiv partizanskih snaga. Rezultati tih prouavanja nikako se ne
smeju potcenjivati. Protivpartizanskoj taktici ne bi se moglo mnogo
zameriti, ako se posmatra sa tehnike strane. Ona je, istina prilago
ena jednoj krajnje bezobzirnoj politici i strategiji, koja ne bira sred
stva i ne preza pred svirepim merama odmazde nad neborakim sta
novnitvom, ali ona u domenu taktike predvia skoro sve to je mo
gue preduzeti za zatitu okupatorskog stroja.
Slabosti sistema okupacije su u pogrenoj politikoj proceni savremenih partizanskih ratova i karaktera onih snaga koje vode takav
rat. Na partizanske pokrete se gleda kao na neto to postoji pored,
pa nekad ak i protiv, naroda okupirane teritorije i to se, prema
tome, moe vetom politikom ili strogim merama odvojiti od naro
da, izolovati i unititi. Mogunost optenarodnog pokreta u zemlji
gde saradnika okupatora i kvislinkih organizacija nema u takvom
obimu da bi bili od nekog politikog i vojnog znaaja (kakvih e slu
ajeva biti sve vie) uopte se ne razmatra. Na partizanske snage se
gleda kao na slabo organizovane neobuene grupe dobrovoljaca s os
kudnim naoruanjem, koje od avijacijske vatre, helikoptera, tenkova
i aviona panino bee. Njih je prema tim shvatanjima glavno opkoliti,
stegnuti obru i unititi. Ratna iskustva kao da se ne uzimaju u obzir,
jer bi se inae moralo utvrditi da ni u drugom svetskom ratu, i u lo
kalnim ratovima posle njega agresori nisu uspeli da unite nijedan
partizanski pokret koji je bio dobro organizovan i uspeno voen.
Bez obzira na ogromnu brojnu i tehniku nadmonost ne
prijatelja, bez obzira na to to je oslobodilaki rat bio voen na pro
storiji itave Jugoslavije, sa mnogo slabijim tehnikim sredstvima
nego to ih je imao neprijatelj, ipak neprijatelju nije uspjelo kroz i
tav period rata nigdje da uniti narodne snage. Naprotiv, te su snage
obino poslije tekih borbi postajale sve jae i jae rekao je Tito na
kraju naeg narodnooslobodilakog rata.641
esto se istie naelo da je u borbi protiv partizanskih snaga naj
bolje primeniti njihovu vlastitu taktiku. Ova tvrdnja je apsurdna i re
zultat je posmatranja partizanske taktike kao neeg sasvim nezavis
nog od uslova u kojima se vodi rat. Trupovi i druge sline ubaene
diverzantske grupe mogu ostvariti izvesne uspehe ako postignu izne
naenje tamo gde popusti budnost partizanskih snaga, ali oni ne
mogu da vode partizanski rat. Oni obino dejstvuju samo kao uba
ene jedinice na tuoj teritoriji. Obim njihove aktivnsoti uslovljen je
64) Josip Broz Tito: Stvaranje i razvoj JA, str. 39.

232

i ogranien, pa je svaki agresorov pokuaj ire primene partizanskog

naina ratovanja osuen na neuspeh. Uslove u kojima partizanske
snage vode borbu i primenjuju svoju taktiku ne mogu stvoriti agre
sorove trupe. One ne mogu od porobljenog stanovnitva na zaposednutoj teritoriji stvoriti simpatizere; ne mogu nikad upoznati svaku
stazu na zemljitu, onako kako je poznaju oni koji su tu odrasli; ne
mogu moral svojih vojnika dii na visinu partizanskog borbenog mo
rala itd. Iz politiki pogrene i ematske procene optih uslova par
tizanskog i protivpartizanskog rata raaju se pogreni strategijski,
operativni i taktiki zakljuci. Kad se zbog takvih pogreaka jave
neuspesi onda se razlozi trae u besmislenim teorijama o partizan
skom fanatizmu, u izmiljenoj brojnoj nesrazmeri, nepovoljnom
zemljitu i slino.
Jo uvek ima teorija o tome da se pretnjom, pritiskom i terorom
moe zastraiti i demoralisati stanovnitvo okupirane teritorije, te na
taj nain liiti partizanski pokret podloge na kojoj poiva. Neosnovanost takvih pretpostavki, potvrdili su svi uspeni partizanski ratovi
dvadesetog veka.
Posle drugog svetskog rata pojavljivala su se i miljenja da su uspesi antifaistikih partizanskih pokreta bili mogui u prvom redu
zato to su glavne snage agresora bile angaovane na saveznikim
frontovima, pa nisu imali dovoljno jedinica za borbu sa partizanskim
snagama. Takve teorije su opovrgnute lokalnim ratovima voenim u
drugoj polovini ovog veka. Imperijalistikim silama bio je na raspo
laganju celokupan ratni potencijal zemlje pa su ipak gubile ratove
protiv partizanskih snaga malih i ekonomski nerazvijenih zemalja.
Agresori su u tim ratovima imali teke gubitke na bojnom polju, do
ivljavali politiku osudu u svojoj zemlji i u elom svetu. Nisu uspeli
da ostvare ciljeve agresije, ve su se morali povui i priznati poraz.
Vrednost steenih iskustava u toj vrsti ratova nije samo u sprezi
strategijskih i taktikih pouka. Znaajno je i opte istorijsko iskustvo
daje narodu spremnom da brani svoju slobodu i nezavisnost ne mo
gue silom nametnuti tuu vlast i primorati ga da porobljenost trpi
bez borbe i otpora.
Naa doktrina ONOR-a u daljoj teorijskoj i praktinoj razradi
partizanskog oblika oruane borbe ima u vidu naa i tua ratna is
kustva. Moemo s pravom oekivati da e i potencijalni agresori ima
ti u vidu istorijske pouke steene na naem ratitu i da e one biti
znaajan faktor u pokuaju agresije na Jugoslaviju.

233

R I

L O Z I

Primeri partizanskih dejstava

u narodno oslobodilakom ratu
i socijalistikoj revoluciji
(
)

1941 1945
NAPOMENA

U narodnooslobodilakom ratu u Jugoslaviji, jedinice Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda izvele su na hiljade uspenih borbenih akcija, diverzija, bojeva, operacija i mareva. Njiho
va taktika analiza i prouavanje moe i danas korisno da poslui kao
iskustvo koje ima trajnu teorijsku vrednost. Izneti primeri nisu, me
utim, birani po kriterijumu taktikih iskustava koja se iz njih mogu
izvui, jer bi takav pristup iskustvima NOR-a i socijalistike revolu
cije traio poseban i obiman rad.
Primeri koje navodimo u najkraim crtama, kao kratki istorijski
zapis, treba u prvom redu da ilustruju efikasnost partizanskog oblika
oruane borbe. Mada geografska rasporeenost primera nije izvre
na tako da budu locirani u rejone gde su borbe u toku celog rata bile
intenzivne, niti su uzeti iz svih rejona po nekoj srazmeri, nastojali
smo da ne budu ni suvie prostorno grupisani. Opredeliti se za neku
racionalnu meru u izboru primera nije ni malo lako, jer bi takav pri
stup traio iscrpno poznavanje razvitka oruane borbe u NOR-u i so^
cijalistikoj revoluciji, to nadmauje autorove mogunosti.
Pretpostavljamo da i ovako izabrani primeri mogu korisno po
sluiti ilustrovanju osnovnih taktikih radnji, bar kao podsticaj da se
te radnje na primerima iz NOR-a i socijalistike revolucije, obrae
nim u mnogobrojnim lancima i monografijama, proue i iskoriste
kao iskustvo u daljoj razradi nae ratne doktrine i strategije oruane
borbe.
NAPAD NA NAFTNA POSTROJENJA U GOJILU
Naftonosno polje u Gojilu kod Kutine iz devet buotina davalo
je u leto 1942. godine dnevno oko 80.000 1 nafte. Proizvodnjom su ru
kovodile i naftom raspolagale nemake okupacijske vlasti, koje su u
to vreme planirale i pripremale proirenje proizvodnje.
Postrojenja je uvalo neposredno obezbeenje sastava 40 nemakih vojnika i 120 domobrana, utvreno i pripremljeno za odbra
nu. Posredno obezbeenje predstavljale su posade u oblinjim upo237

SI. 5 - Geografska rasporeenost obraenih primera

SI. 6 - Shema napada na naftna postrojenja u Gojilu

ritima: Kutini, Banovoj Jaruzi i Vukovju. Pored toga, neprijatelj je

eleznikom prugom Zagreb - Beograd, koja prolazi nekoliko kilo
metara junije od Gojila, mogao brzo da uputi pojaanje odbrani iz
drugih garnizona koji su se nalazili du pruge.
Napad na Gojilo izvrenje nou 6. septembra 1942. godine. Izveli
su ga Prvi bataljon Prvog slavonskog NOP odreda i Banijska prole
terska eta - svega 280 boraca. Na osiguranja od intervencije iz naj
239

bliih uporita postavljeni su: Moslavaki partizanski bataljon prema

Kutini, delovi Proleterskog bataljona Bosanske krajine prema Bano
voj Jaruzi, a Banijski proleterski bataljon (sa dve ete) prema Vukovju i Garenici. Demonstrativnim napadom na posadu u Popovai,
Peti bataljon Prvog slavonskog NOP odreda vezivao je taj garnizon,
dok je njegov Trei bataljon odreen da obezbeuje pravce od az
me i Bjelovara i porui prugu juno od Popovae, te da po zavretku
akcije obezbedi prihvat jedinica na Moslavakoj gori. Operativni
tab, koji je bio osnovan radi rukovoenja ovom akcijom, zadrao je
u rezervi jednu etu Banijskog proleterskog bataljona. U akciji je
uestvovalo oko 1.300 boraca.
Neprijatelj je bio obaveten o pokretima partizanskih jedinica i
bio spreman za odbranu, ali je napad oekivao pre ponoi. Partizani
su uspeli da se, bez borbe i neopaeni, priblie i zauzmu polazne po
loaje za napad. Napad je poeo u 04.30 h. Snanim naletima iz vie
pravaca, partizani su do 07.30 h savladali obezbeenja i zatim ovla
dali Gojilom. Vei deo posade izginuo je u borbi (31 Nemac i 40 do
mobrana) dok je ostatak zarobljen. Zaplenjeno je: 122 puke, 6 auto
matskih orua, 10.000 metaka i dosta drugog materijala. Sva postro
jenja (oko 50 motora, maine i pumpe) unitene su, a izvori zapaljeni.
Neprijateljeve snage iz Kutine, Popovae i Vukovja pokuale su
da prue pomo posadi u Gojilu, ali su ih partizanske osiguravajue
snage odbile. Nai gubici iznosili su 14 poginulih i 24 ranjena borca.65
Unitenje naftnih postrojenja u Gojilu i potpuna likvidacija nep
rijateljeve odbrane bio je teak udarac za okupatora i kvislinku tzv.
Nezavisnu dravu Hrvatsku.
Ovaj partizanski uspeh, postignut u komplikovanim uslovima za
dejstva (do Gojila se moglo doi i odstupiti samo jednim pravcem),
odrazio se pozitivno na moral boraca i stanovnitvo Slavonije i zna
io je podsticaj za dalju borbu.

NAPAD NA VOIN
Dvanaesta slavonska brigada, uz sadejstvo delova Prvog i Dru
gog slavonskog NOP odreda, izvrila je 12. 12. 1942. godine napad na
neprijateljevo uporite Voin, iju je posadu inilo oko 500 vojnika,
preteno domobrana iz Drugog bataljona estog domobranskog
puka. Neposredan napad na to utvreno uporite izvrili su Prvi,
Drugi i etvrti bataljon, dok je Trei bataljon dao etu u rezervu bri
gade, etu za ojaanje Prvog bataljona, a jednom etom obezbeivao
vod prateih orua i brigadno previjalite. tab brigade nalazio se iza
Drugog bataljona (vidi shemu na slici 7).
65) Zbornik dokumenata NOR-a, knj. 7, dok. br. 15, 19, 64, 94.

240

SI. 7 - Shema napada na Voin

Bataljoni Prvog i Drugog NOP odreda postavljeni su na obezbe

enje prema Podravskoj Slatini, Kamenskom i Virovitici. Baza Dva
naeste slavonske brigade bila je na Papuku.
Neprijatelj je u Voinu pruio snaan i uporan otpor, pa je borba
potrajala celu no i sledei dan (13. decembar) do podne, kada je
mesto bilo osloboeno. Deo posade uspeo je da se probije i u neredu
odstupi prema Virovitici, a deo je bio uniten ili zarobljen. Ubijeno
je 20 ustaa i domobrana a zarobljeno sedam oficira i 176 domobra
na. Zaplenjeno je celokupno naoruanje: 25 automatskih orua, 190
puaka, 50.000 metaka i dosta druge ratne opreme. Brigada je u ok
raju imala sedam poginulih i 21 ranjenog borca.661
Rezultat ove borbe bio je politiki i vojniki vrlo znaajan. Vie
manjih ustakih posada iz okolnih podravskih mesta, bez borbe su
napustile utvrena uporita i sklonile se u velike garnizone. Slobod
na teritorija na Papuku znatno je proirena i na Podravinu.
66) Zbornik dokumenata NOR-a, tom V, knj. 10, dok. br. 25,43, 45, 46, 47. i 125.

16 Partizanska taktika

241

NAPAD NA LUDBREG
U jesen 1943. godine, posle neuspelih neprijateljevih pokuaja da
u toku leta uniti ili bar razbije partizanske jedinice u Slavoniji i Hr
vatskom zagorju, nastupio je period snanih partizanskih napada s
ciljem da se, likvidacijom pojedinih neprijateljevih uporita u grado
vima, stvore vea osloboena podruja. Glavni tab za Hrvatsku na
roitu panju poklonio je proirenju ustanka u severnim delovima
Hrvatske, pa je Dvadesetosmu diviziju (slavonsku) orijentisao na dej
stva u Hrvatskom zagorju, koja je na Kalnik stigla krajem septembra
1943. godine. Prva vea zajednika akcija zagorskih partizanskih je
dinica i ove Divizije bio je napad na neprijateljev garnizon u Ludb
regu, izvren 2. oktobra 1943. godihe, s ciljem da se angaovanjem
svih partizanskih snaga iz Zagorja i uz podrku Dvadesetosme divi
zije oslobodi podruje Podravine izmeu Varadina i Koprivnice i
omogui rad na iroj mobilizaciji tog podruja i Meimurja.67*
Neprijatelj je u Ludbregu imao garnizon ije su jedinice bile sa
stavljene od Nemaca i kvislinga (ukupno 750 vojnika). Od naoruanja
su, pored puaka, imali oko 20 automatskih orua i etiri minobaca
a. Unutar garnizona bili su grupisani u nekoliko otpornih taaka
meusobno povezanih u iri utvreni rejon. Ove take bile su: eleznika stanica, stari grad, deo oko jevrejskog hrama i kole. Istono
od grada, pored reke Bednje, protee se breuljak koji dominira celim gradom i koji je ureen za odbranu. Teritorija jugozapadno od
Ludbrega bila je osloboena, a teritorija izmeu eleznike pruge Va
radin - Koprivnica i reke Drave bila je slobodna, ali je partizanske
snage nisu vrsto kontrolisale. U Varadinu je bilo 1.500, u Koprivnici
600, u Krievcima 700, a u Varadinskim Toplicama 250 neprijatelje
vih vojnika.
Napadom je rukovodio tab Druge operativne zone Hrvatske.
Napad na garnizon u Ludbregu izvrila je Sedamnaesta udarna bri
gada Dvadesetosme divizije, jaine 1.130 boraca, dok su Braa Ra
di brigada, Dvadesetprva brigada Dvadesetosme divizije, Kalniki
i Bjelovarski NOP odred, osiguravali napad od intervencije neprija
telja iz garnizona Varadin, Koprivnica, Krievci i Varadinske Top
lice. Ukupno je za osiguranje upotrebljeno 3.000 boraca.
Napad na garnizon poeo je 2. oktobra u 24.00 h, a osiguranja su
zauzela poloaj u 23.30 h.
Sedamnaesta brigada izvrila je napad sa tri bataljona, dok je je
dan bataljon zadran u rezervi kod sela Selnik da bi ujedno posluio
i kao osiguranje od eventualnog pokuaja neprijatelja da prelaskom
preko Drave ugrozi izvoenje akcije.
67) Zbornik dokumenata NOR-a, tom V, knj. 20, dok. br. 7, 28, 38, 48, 54, 64, 198
i 199.

242

a) iri rejon Ludbrega

b) Raspored snaga za napad

Si 8 - Shema napada na Ludbreg

Napad se odvijao po utvrenom planu. Trei bataljon, koji je

prvi poeo napad, postigao je iznenaenje i u prvom naletu zauzeo
mlin (zarobivi u njemu oko 50 neprijateljskih vojnika) i prve utvr
ene zgrade na ulazu u grad. Zatim je bataljon bez veeg otpora pro
dirao do centra, gde je naiao na jai otpor. Prvi bataljon je uspeo da
pree reku Bednju i kroz park izbije u srednji deo grada, gde je u ja
kim zidanim zgradama neprijatelj pruao najjai otpor. Tu se on po
vezao sa Treim bataljonom. Drugi bataljon likvidirao je otpor na eleznikoj stanici i nastavio prodiranje prema sreditu grada. Kad je
svanulo, neprijatelj je drao jo samo tri vee utvrene zgrade u cen
tru. U 08.00 h grad je bio osloboen. Zarobljeno je 400 vojnika a ubi
jeno oko 30, dok su ostali, odstupivi prema Dravi, pokuali da se
probiju prema garnizonima u Varadinu i Koprivnici. Deo ovih snaga
unitile su ili zarobile jedinice osiguranja, a deo se probio ka Kopriv
nici i Varadinu, zaobiavi levo krilo Dvadesetprve brigade.
243

Samo dva asa od poetka napada usledila je preko emovca, in

tervencija jednog bataljona, iz Varadina, ojaanog tenkovima. Na
pad ove kolone u toku noi je slomljen vrstom odbranom Drugog
bataljona Braa Radi brigade. Neprijatelj je ujutro dovukao znat
na pojaanja na taj pravac tako da Drugi bataljon, i pored junakog
otpora, nije uspeo da zadri mnogo nadmonije snage, ve se uz bor
bu povlaio do linije u visini reke Plitvice.
Vetim komandovanjem i hrabrou boraca, ciljevi ove akcije
bili su brzo postignuti. Ludbreg je bio osloboen, neprijateljeva po
sada skoro potpuno unitena, zadobijen znatan plen (20 automatskih
orua, 620 puaka, etiri minobacaa, preko 22.000 metaka i dr.), a
Sedamnaesta brigada imala je, pri tom, male gubitke. Tom pobedom
stvorena je nova prostrana osloboena teritorija izmeu Varadina,
Koprivnice i reke Drave, sa koje su mobilisane nove snage.
U analizi akcije bila su istaknuta pozitivna iskustva jedinica koje
su izvele napad i onih koje su odbranom spreavale upuivanje po
moi garnizonu. Istaknute su, meutim, i neke taktike greke do ko
jih je dolo, uglavnom, zbog slabog rada slube veze.
Poto je neprijateljev garnizon u Ludbregu 3. oktobra ujutro bio
likvidiran, prestala je i potreba da snage osiguranja nastoje da poku
aje neprijateljevog proboja spree po svaku cenu. Drugi bataljon
Braa Radi brigade nije, meutim, bio na vreme obaveten o ishodu
borbe za Ludbreg. On je, zato, pred podne 3. oktobra, produio da se
uporno brani od brojno i tehniki nadmonijeg neprijatelja i zbog
toga je pretrpeo znatne gubitke (42 poginula i 38 ranjenih), pruajui
primer masovnog junatva.681
Prema naknadnoj oceni taba Druge operativne zone Hrvatske
tako uporna odbrana nije bila nuna, jer neprijateljevo napredovanje
na tom pravcu, posle pada Ludbrega, nije vie moglo bitno da promeni situaciju, a Drugi bataljon je neto elastinijom odbranom mo
gao da izbegne velike gubitke. Sedamnaesta brigada bila je sama u
stanju da sprei ulazak neprijatelja u Ludbreg.

NAPAD NA AERODROM KOD LESKOVCA

Jedanaesta srpska brigada i bataljon Georgi Dimitrov, koji je bio
pod njenom komandom, nalazili su se 23. maja 1944. godine u rejonu
sela Savinac i Turjane (25 km zapadno od Leskovca), gde je brigada
dobila nareenje da deluje u irem rejonu Leskovca, na komunikaciji
68)
Mitraljez velikog kalibra, koji je Sedamnaesta brigada pridodala Drugom
bataljonu Braa Radi brigade, zadravao je napad neprijateljeve tenkovske ete. Tek
kada je neprijatelj, oko podne, koncentrisao vatru sa zemlje i iz vazdunog prostora
na mitraljez, i poto ie posluga skoro potpuno bila unitena (pet boraca poginulo, a
od preivele trojice dva ranjena), neprijateljeva kolona je krenula. Videti Zbornik do
kumenata NOR-a, tom V, knj. 20, dok. br. 64, str. 224.)

244

Skoplje - Ni. Brigada je, zajedno sabataljonom Georgi Dimitrov ima

la 1.300 boraca.
Brigada se prebacila 23/24. maja blie Leskovcu, u rejon sela
Petrovac, Lapatince, inue, odakle je izvianjem dola do podata
ka o rasporedu neprijateljevih snaga u Leskovcu i njegovoj okolici.
Na osnovu tih podataka tab brigade odluio je da napadne nemaki
aerodrom, dva km severno od grada.
Aerodrom je obezbeivalo oko 150 vojnika, sa tri bunkera na ae
rodromu i jednim na eleznikom mostu preko reke Veternice. Na
aerodromu je bilo sedam aviona, vazduhoplovna radionica, nekoliko
hangara i 32 kamiona, zatim skladite sa oko 500.000 1 benzina i ne
koliko magacina.
Napad je izvren nou 25. maja, iz rejona sela Vinarce, s ciljem
da se upadom na aerodrom s istoka i juga savlada neprijateljeva po
sada, unite avioni i objekti na aerodromu, a zatim da se jedinice po
vuku pre svanua. Prema Leskovcu je postavljeno osiguranje jaine
dve ete, a prema Niu jedna eta. Jedan vod je s june strane, izvodio

Si. 9 - Shema napada na aerodrom kod Leskovca

245

demonstrativni napad na Leskovae. Napad je bio predvien za po

no, ali zbog lutanja prilikom podilaenja, stvarno je otpoeo u 01.30
h 25. maja. Jedinice su neopaene prile objektima, izvrile snaan
nalet i u 02.00 h ovladale aerodromom, sem bunkera broj 3, koji je
bio blokiran. Hangar s avionima, skladite benzina, kamioni, radio
nica i ostali objekti zapaljeni su, a ve u 02.30 h nareeno je povla
enje. Intervencija iz Leskovca nije usledila.
Neprijatelju su naneseni teki gubici (50 poginulih i pet zarob
ljenih) i zaplenjeno 80 puaka i nekoliko pukomitraljeza i dosta dru
gog materijala. Brigada je imala samo jednog ranjenog borca! Pored
toga, akcija je imala vrlo snaan politiki odjek.

NAPAD NA PRIJEDOR
Prvi i Drugi krajiki NOP odred oslobodili su prvi put Prijedor
16. maja 1942. godine. U napadu 15/16. maja savladana je posada (de
set domobranskih satnija i po jedna satnija ustaa, andarma i mus
limanske milicije, dva oklopna voza i vod haubica) i zarobljeno oko
1.300 vojnika. Partizanske jedinice zadrale su grad u svojim rukama
do-10. juna 1942. godine, do poetka tzv. kozarske ofanzive. esta i Je
danaesta krajika udarna brigada etvrte divizije (krajike) i Timarski NOP odred iz sastava kozarske grupe NOP odreda po drugi put
su oslobodile Prijedor 7. septembra 1944. godine u okviru operacije
za osloboenje celog podruja u dolini donje Sane (Prijedor- Bosan
ski Novi).69) Od tada je Prijedor centar ire slobodne teritorije za to
podruje.
Utvreni neprijateljev garnizon u Prijedoru 6. septembra 1944.
godine brojao je oko 1.400 vojnika. Imao je spoljnu i unutranju liniju
odbrane ispred kojih su bile iane prepreke i minska polja. Rastojanje izmeu linija iznosilo je 200 do 800 m. U okviru ovih linija, i van
njih, bilo je mnogo bunkera i utvrenih zgrada.
Okolna uporita (Ljubija, Ljubija-Rudnik, Ljubija-Muslimanska, Hambarine, Breziani, Dragotinja i dr.) bila su, takoe, dobro ut
vrena i organizovana za upornu odbranu, a branila su ih posade
ukupne jaine oko 2.300 vojnika.
Posadne snage neprijatelja u Prijedoru i okolnim uporitima
bile su delovi nemake 373. divizije, domobranska 7. lovaka pukov
nija, bojna ustaa, neto muslimanske milicije i etniki Timarski od
red.
U napadu na Prijedor (6/7. septembra 1944) partizanske jedinice
bile su jaine oko 3.000 boraca. Glavni udar i proboj odbrane vren
je sa severozapada na odseku od reke Sane do eleznike pruge, gde
69)
Pero Moraa: Napadi Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije na naseljena
mjesta, str. 177, VIZ, Beograd, 1956.

je rastojanje izmeu spoljne i unutranje linije odbrane bilo najkrae.

Tim pravcem napadale su esta i Jedanaesta brigada, dok je Timarski NOP odred napadao sa jugoistoka. Osiguranje na pravcu prema
Bosanskom Novom vrile su jedinice Kozarskog i Podgrmekog
NOP odreda, sa dva bataljona Osme krajike (muslimanske) brigade
etvrte divizije, a od Ivanske i Banja Luke Petnaesta krajika NOU
brigada i Prvi bataljon Trinaeste krajike brigade (Garave) Tridesetdevete divizije., Ljubiju su blokirali po jedan bataljon iz este kraji
ke udarne i Osme krajike (muslimanske) brigade, i deo snaga Pod
grmekog NOP odreda.
Ukupna duina spoljne linije odbrane Prijedora, koja je zahvatala iru periferiju grada, iznosila je oko 4-5 km a proboj estom i Je
danaestom brigadom izvrenje na odseku irokom oko pola kilome
tara. Teite je, dakle, bilo dobro naglaeno. Unutranja linija odbra
ne koja se, kao i spoljna, jednim delom oslanja na reku Sanu, bila je,
na pravcu proboja, udaljena od spoljne linije samo 200 m.
Napad je otpoeo 6. septembra u 22.00 h. Ve u prvom asu bor
be probijene su, na pravcu glavnog udara, i spoljna i unutranja linija

SI. 10 - Shema napada na Prijedor (6/7. septembra 1944)

247

odbrane. Dejstvom iz unutranjosti grada prema spoljnoj liniji i ut

vrenim takama bio je, u prvim asovima 7. septembra, osloboen
ceo grad. U 07.00 h drala se jo samo utvrena zgrada silosa, ali je
i ona, koncetrinom vatrom teih orua, unitena, pa je tako, nakon
10 asova borbe, grad bio potpuno osloboen. Sva je posada bila
unitena ili zarobljena, sem manjih delova koji su pobegli preko reke
Sane u pravcu Ljubije.

ZASEDA KOD JELINOG DUBA U CRNOJ GORI

Grupa od tri partizanska bataljona Zetskog NOP odreda sa 370
boraca postavila je zasedu 17/18. oktobra 1941. godine, na putu Ti
tograd - Kolain u predelu zvanom Jelin dub. Tim putem, u to vreme,
kretale su se svakodnevnno motorizovane kolone bez bonih osigu
ranja i bez tenkovske zatite, pretpostavljajui da partizani u tom kra
ju nemaju podrku stanovnitva.

SI. 11- Shema zasede kod Jelinog duba

248

Zaseda je bila dvostrana. Bataljoni Jole Pileti (bez Prve ete) i

Bijeli Pavle rasporeeni su na 15-50 m zapadno od puta, a Druga i
Trea eta Bataljona Marko Miljanov na 500-800 m istono od puta,
na levoj obali kanjona Male rijeke. Borbeno osiguranje bokova zase
de inili su Prva eta Bataljona Jole Pileti (2 km juno od zasede, na
suprot neprijateljevoj posadi u selu Biou) i Prva eta Bataljona Mar
ko Miljanov (2 km severno od zasede, nasuprot selu Klopot).
U rano jutro 18. oktobra, italijanska motorizovana transportna
kolona (oko 40 vozila municije, oruja, hrane i opreme) sa 214 vojni
ka i oficira naila je iz pravca Titograda i upala svom duinom u par
tizansku zasedu. Na ugovoreni znak izvren je juri. Poginulo je ili ra
njeno oko 150 vojnika, 64 su zarobljena a sva vozila zaplenjena. Deo
plena je evakuisan a vozila unitena. Partizani su imali jednog pogi
nulog i jednog ranjenog borca.
Italijanska intervencija iz Bioa usledila je kasno, pa nije imala
rezultata.
Ova akcija bila je jedna od najveih u Crnoj Gori posle neprija
teljeve julske ofanzive 1941.
Postignut uspeh u toj zasedi pozitivno se odrazio na dalje razgaranje borbi protiv italijanskog okupatora. Ostvaren je zahvaljujui
dobrom izboru mesta za zasedu, pravovremenom i prikrivenom do
lasku jedinica bataljona na poloaj, disciplini boraca pre poetka na
pada i hrabrom dranju prilikom juria.70)

ZASEDA NA PELJECU
Avgusta 1944. godine neprijatelj je na Peljecu imao nekoliko
garnizona koji su mu sluili kao veza izmeu kopna i ostrva Korule.
Od susednih ostrva u rukama naih snaga bili su, u to vreme, Vis, Las
tovo i zapadni deo Hvara.
Dve ete Prvog bataljona Prve dalmatinske udarne brigade, oja
ane jednim vodom mitraljeza, iskrcale su se nou 12/13. avgusta u
uvalu Rasoha. Iskrcavanje je izvreno u najveoj tajnosti; pre svanua
stigle su na oko 2 km istono od sela Lovita. Tu je neprijatelju koji
je krenuo u pljaku vina po okolnim selima postavljena zaseda. Ceo
dan 13. avgusta partizani su oekivali neprijatelja; tek sutradan oko
06,00 h stigao je kurir sa kote 301 i izvestio da iz Orebia dolazi ko
lona Nemaca. Odlueno je da se ona propusti i po povratku iz pljake
saeka u zasedi. Borci, snabdeveni suvom hranom i vodom za pie,
strpljivo su ekali njihov povratak.
Neto posle 07.00 h kolona je naila. Kretala se seoskim putem
bez ikakvog bonog osiguranja. Na elu je bila patrola od tri vojnika
70)
Vojo M. Todorovi: Podgoriki srez u trinaestojulskom ustanku, VIZ, Beograd,
1954, str. 125.

249

s pukomitraljezom, a za njom, na bliskom odstojanju, kolona peaka

i tovarnih grla sa zaelnim odeljenjem. Utvreno je da kolonu ine:
jedan oficir, tri podoficira, 29 vojnika i 20 konjovodaca sa mazgama
(italijana - tada nemakih zarobljenika). Kolona se kretala sporo i
tiho. Kada su stigli u Lovite raspremili su mazge, deo vojnika je ras
poreen kao borbeno osiguranje, a deo se kupao u moru.

SI. 12 - Shema zasede na Peljecu

Snage zasede su rasporeene tako da bi cela kolona, po njenoj

duini, bila zahvaena s obe strane puta. Borci su bili dobro maski
rani u ipraju, samo nekoliko metara od puta. Prema dogovoru, zamenik komandanta brigade trebalo je da pucnjem iz pitolja da znak
za otvaranje vatre, jer je on bio na uzvienju s koga se dobro mogla
videti cela kolona. Borcima je skrenuta panja da ne izviruju iz ipraja, ve da strpljivo i disciplinovano ekaju na znak za poetak na
pada.
Neto posle 16.00 h u istom marevskom rasporedu, sa natova
renim mazgama, neprijateljeva kolona se vraala. Oekivalo se da e
se sve razvijati prema dogovorenom planu. Meutim, pomonik pukomitraljesca na elu zasede sluajno je gurnuo kutiju sa municijom.
Zvuk je prenuo neprijateljevu patrolu koja je ila ispred kolone. Je
dan neprijateljev vojnik bacio je bombu preko kamene ograde, koja
je pala pred samu poslugu pukomitraljeza. Pomonik je istu hitro
odbacio u jarak, gde je eksplodirala ne nanevi im gubitke. Istovre
meno, pukomitraljezac je sasuo rafal na patrolu, pokosio je i nasta
vio da dejstvuje po koloni. Vatru je odmah otvorila cela zaseda.
250

Italijani (konjovoci) odmah su se razbeali. Kada je video daje situa

cija bezizlazna nemaki oficir je izvrio samoubistvo. Niko iz nepri
jateljeve kolone nije umakao. Zaseda nije imala gubitaka.
Posle ove akcije ete su ubrzanim marem krenule kroz Lovite
prema uvali Rasoha, odakle su brodom prebaene u slobodnu luku
Hvar.

ZASEDA KOD SELA JATARE (MOKRA GORA)

Trea proleterska (sandaka) udarna brigada Tridesetsedme
udarne divizije, poetkom septembra 1944. godine, dobila je zadatak
da sprei prodor 14. puka Sedme SS brdske lovake dobrovoljake
divizije Pyinc Eugen iz Viegrada u Uice. Brigada je posela poloaje
kod sela Jatare i s njih odbila pokuaje neprijatelja da se probije tim
pravcem. Posle ovog neuspeha Nemci su zauzeli poloaje za odbranu
oko Mokre gore i ekali pojaanje iz Viegrada, da bi ponovo poku
ali da odbace Treu brigadu od komunikacije i spoje se sa glavni
nom svoje divizije kod Uica.

SI. 13 - Shema zasede kod sela Jatare (Mokra gora)

251

Procenivi neprijateljeve namere, tab Tree brigade doao je na

ideju da na ispresecanom i poumljenom terenu s obe strane puta iz
meu Mokre gore i Jatara postavi zasedu. Raunalo se s tim da se
neprijatej nee razvijati za borbu pre podilaska poloajima brigade.
Nou 11/12. septembra u zasedu su postavljeni etvrti bataljon i
Druga eta Drugog bataljona, dok su ostali delovi brigade ostali na
poloajima sa kojih su mogli prihvatiti snage iz zasede ako budu otk
rivene i prinuene na povlaenje.
U 08.00 h 12. septembra 1944. prvi deo neprijateljeve kolone sa
oko 800 Nemaca krenuo je sa Mokre gore i uao u zasedu. Prednji osi
guravajui delovi nisu primetili dobro maskirane partizanske jedini
ce, pa je iznenadna unakrsna i snana vatra s bliskog odstojanja ot
vorena po koloni, tako da nije uspela da organizovano reaguje. Po
kuaj zaelnog dela kolone da zaobie levo krilo zasede bio je osu
jeen vatrom delova Drugog bataljona iz rejona Presela. Artiljerijska
podrka sa Mokre gore nije imala efekte jer su vatreni poloaji eta
u zasedi bili neposredno uz put. Posle krae borbe neprijatelj se u ne
redu povlaio prema Mokroj gori, pretrpevii velike gubitke (120 po
ginulih i ranjenih). Jedinice Tree brigade imale su dva poginula i pe
toricu ranjenih boraca.
Ovom uspelom zasedom potvreni su osnovni kvaliteti dobre
zasede: tajnost posedanja poloaja, maskiranje i disciplina vatre.

NONA ZASEDA NA PREVOJU DAVAT

Na prevoju Davat, izmeu Bitolja i Resna, nou 17/18. septem
bra 1944. godine Trei bataljon Devete makedonske brigade posta
vio je zasedu oekujui nailazak delova nemake Stoetvrte lovake
divizije. Zaseda je bila postavljena tako daje glavnina bataljona (dve

SI. 14 - Shema none zasede na prevoju Davat

252

streljake i minobacaka eta) bila s jednp strane puta a jedna eta

s druge strane, ali ne prema glavnini ve u njenom produetku. U zapovesti je bilo predvieno vreme i nain dejstva kako u sluaju da
neprijatelj naie iz pravca Resna, tako i u sluaju da se pojavi iz prav
ca Bitolja. U oba sluaja, napad je trebalo da otpone kada koman
dant bataljona na kolonu baci runu bombu. U sluaju organizovanog reagovanja neprijatelja, svakoj eti odreen je samostalan pra
vac povlaenja.
Oko 20.00 h osmatrai su najavili nailazak kolone iz pravca Res
na. Na ugovoreni znak, kada je sredina kolone dola prema sredini
zasede (u 22.00 h), poeo je napad. Posle dejstva koje je trajalo oko
tri minuta, izvren je juri i iznenadnim napadom neprijatelju su naneti znatni gubici. Spaljeno je 10 kamiona, ubijeno 40 vojnika, a veliki
broj je ranjen. Neprijatelj se, ipak, na izvesnim delovima pribrao i pri
premio protivnapad. Nae ete su se tada povukle predvienim prav
cima, bez gubitaka.711

NONA ZASEDA NA HAN-BRDU KOD SJEMEA

Osloboenjem Beograda, nemakim snagama je preseen pra
vac povlaenja dolinom Velike Morave, pa su bile prisiljene da se na
sever povlae duim pravcem, preko Bosne. Te snage su nastojale da
osiguraju povlaenje pravcem Viegrad-Rogatica-Sokolac. Dvadesetsedma divizija (istonobosanska) imala je zadatak da na tom sektoru
preseca ovu komunikaciju i neprijatelju nanosi gubitke. I pored ve
like nadmonosti neprijatelja, loih vremenskih uslova i oteanog
snabdevanja, Divizija je uspeno izvravala dobijeni zadatak. Od bor
bi koje je tada vodila, posebno je bio uspean napad iz none zasede
u rejonu Han-brda kod Sjemea.
U zasedu su postavljena dva bataljona Romanijske brigade (Dva
desete romanijske) i dva bataljona esnaeste muslimanske brigade.
Trei bataljon esnaeste brigade bio je na borbenom osiguranju u re
jonu Han-brda (k. 1496), radi spreavanja intervencije iz pravca Ro
gatice. Oko 01.00 h 29. novembra 1944. cela borbena grupa je postav
ljena u zasedu. Ubrzo je naila nemaka motorizovana kolona. Kada
je stigla blizu desnog krila zasede (oko 01.30 h) koje je, prema planu,
trebalo prvo da otvori vatru, vozila su se zaustavila i du kolone je
glasom prenoeno nareenje Fnf minuten frei (pet minuta odmo
ra).72' Poto se u borbenom poretku zasede, neposredno uz put, na
lazio i komandant Dvadesetsedme divizije, koji je neposredno komandovao snagama u zasedi, dat je znak da se odmah otvori vatra,
71) Vlado Strezoski: Jedna uspela zaseda, Vojni glasnik 4/57.
72) Mitar Mini: Ratni put 20. romanijske brigade, Zbornik Istona Bosna u NOB,
VIZ, Beograd, 1971.

253

ne ekajui da kolona produi pokret i elom stigne do desnokrilnih

jedinica u zasedi, kada je, prema prvobitnom planu, trebalo otvoriti
vatru.
Gotovo istovremeno, sva etiri bataljona su otvorila vatru iz sveg
naoruanja po neprijateljevoj koloni. Neprijatelj je bio potpuno izne
naen, jer je komunikacija bila obezbeena stalnim posadama na
najvanijim punktovima, izmeu kojih su neprestano krstarile patro
le. Iznenaenju je doprinelo to to je zaseda bila postavljena ispod
puta (na zadnjem nagibu). Kada je otvorena vatra, nemaki vojnici,
smatrajui da je zaseda iznad puta, skakali su ispod puta, pravo na
cevi naih vojnika. Ipak, neprijatelj je pruio znatan otpor, posebno
posluga dva etvorocevna protivavionska topa (tzv. flakovi), koji su
se sticajem okolnosti nali na dosta povoljnim pozicijama. Borba je
trajala nepun as. Na mestu okraja prizor je bio stravian: prevrnuti
kamioni i putniki automobili, motocikli u jarkovima sa poginulim
vojnicima i oficirima. Drum ispod Han-brda do sela Gornja Lijeska
bio je pretvoren u nesvakidanju buktinju, u kojoj su, sve do poznog
jutra, odjekivale eksplozije. U 07.00 h bataljoni su povueni sa polo
aja zasede.
Zaseda je potpuno uspela. Neprijatelju su naneti veliki gubici.
Uniteno je 186 motornih vozila i dva protivavionska topa. Zaplenjeno je 87 puaka, tri pukomitraljeza, pet automata, 21 pitolj, dosta
municije i drugog materijala. Neprijatelj je imao oko 500 vojnika iz
baenih iz stroja, od ega preko 300 poginulih (od toga 10 viih ofi
cira). Zarobljeno je 15 neprijateljevih vojnika (Nemaca, Italijana i Bu
gara), meu kojima dva oficira i jedan podoficir. Nai gubici su izno
sili: deset poginulih i 21 ranjeni borac.
Uspeh u ovoj zasedi omoguilo je vie inilaca:
a) snage su dovedene prikriveno sa relativno velike udaljenosti
(10-15 km) na dobro obezbeenu komunikaciju i rasporeene neopaeno od neprijatelja. To je bio rezultat dobrog rada komandi ba
taljona i brigada i izvanredne discipline vojnika;
b) mesto na kojem je postavljena zaseda bilo je najnepovoljnije na delu mar-rute Viegrad - Sjemee, ali je takav (neubiajen i
za neprijatelja neoekivan) izbor mesta zasede bio glavni inilac po
stignutog iznenaenja;
c) zbog intenzivnih dejstava nae avijacije po njegovim kolona
ma, neprijatelj se kretao samo nou i rastojanje od Viegrada do Ro
gatice (48 km) prelazio je u toku jedne noi. Komanda divizije sa ko
mandama brigada procenila je da kolone koje iz Viegrada polaze pa
dom mraka stiu u rejon Han-brda oko pola noi, pa je tako i plani
rala dolazak svih bataljona u taj rejon i odredila gotovost za dejstvo
iz zasede. Takva procena se potpuno ostvarila;
d) iako je bilo planirano da otvaranje vatre otponu desnokrilne jedinice zasede, da bi se vatrom istovremeno zahvatile to vee
snage neprijatelja, dolo je do nepredvienog zastanka neprijateljeve

254

kolone pre stizanja ela do desnokrilnih jedinica u zasedi. Zahvalju

jui tome to su se komandant divizije i komandanti brigada nalazili
neposredno
u
borbenom poretku zasede, pravovremeno je nareen
poetak dejstva, to je urodilo plodom - uspeh je bio potpun.

SI. 15 - Obostrani raspored snaga pred poetak dejstva iz zasede

ODBRANA NA LJUBOVU73
Napadom na Korenicu74 i produenom opsadom njenog garni
zona, u Lici je stvorena situacija tipina za partizansko ratovanje. U
sreditu prostrane slobodne teritorije oko Krbavskog polja i Plitvi
kih jezera, u Korenici je blokirna glavnina 1. puka italijanske divizije
Re na uskom i dobro utvrenom prostoru u zidanim zgradama. Italijani nisu imali snage da probiju blokadu i povuku se prema glavnini
Divizije u Gackom polju. Divizija Re pokrenula je tada sve svoje snage
da bi intervencijom spolja omoguila korenikom garnizonu da se iz
vue iz blokade. Vie pokuaja da se to uini je propalo. Na Ljubovo
su Drugi bataljon Prvog likog NOP odreda Velebit i jedna eta Bataljona Ognjen Pria razbili 23. i 24. januara 1942. delove Divizije Re
i spreili im prodor iz Gospia ka garnizonu Korenica. Italijani su
73) Selo i prevoj izmeu Likog i Krbavskog polja preko kojeg vodi cesta koja
povezuje Gospi i Titovu Korenicu.
74) Danas Titova Korenica; napad na italijansku posadu trebalo je izvesti 1. 01.
1942. Zbog sukoba s italijanskim vojnicima u selu Bijelo Polje 29. 12. 941. borbe su
otpoele pre predvienog vremena.

255

imali gubitke od 37 poginulih, 64 ranjena, 278 smrznutih i 43 zarob

ljena vojnika. Pri tome je zaplenjena velika koliina naoruanja, mu
nicije i dva tenka, uz sopstvene gubitke od tri ranjena i nekoliko promrzlih boraca. Posle tog uspeha narod je Ljubovo prozvao Gvozdeno
Ljubovo.
Evo kako su Liki partizani izveli ovu odbranu na Ljubovu i po
stigli izuzetan uspeh vojnikog i politikog znaaja.
Italijanska napadna kolona za nastupanje preko Ljubova osno
vana je u irokoj Kuli. U njen sastav su ula dva bataljona peadije,
eta minobacaa, baterija brdskih topova i vod lakih tenkova, sa
ukupno oko 2.000 vojnika.
tab Grupe NOP odreda za Liku naredio je Prvom likom NOP
odredu Velebit da sa jednim bataljonom zatvori i brani Ljubovski
prevoj. Drugi bataljon ovog Odreda, ojaan jednom etom Bataljona
Ognjen Pria, poseo je 22. januara poloaje na Ljubovu (ukupno 185
boraca), koji su sem puaka imali jedan mitraljez i etiri pukomitraljeza. tab Bataljona Ognjen Pria briljivo je izabrao poloaj za sva
ki vod i za svako automatsko orue. Poloaj partizanskih snaga bio
je u obliku potkovice i dobro maskiran u snegu, pa je imao i neke ka
rakteristike zasede. U sreditu poloaja, pored puta, rasporeen je
protivtenkovski vod, naoruan runim defanzivnim bombama.7^
Komandant neprijateljevih snaga u irokoj Kuli, da bi ispitao
stanje partizanske odbrane na Ljubovu, poslao je 23. januara u tom
pravcu izviaki odred predvoen vodom tenkova. Odred je puten
da bez borbe ue u raspored odbrane u zaselak Rakii, pa je tamo
napadnut bombama i bliskom vatrom i prisiljen da se uz gubitke po
vue, ostavivi na popritu borbe jedan oteeni tenk.
Poto je tom borbom otkriven deo poloaja partizanskih snaga,
u toku noi 23/24. januara izvrene su neke promene u rasporedu da
bi se izbegli gubici od oekivane artiljerijske vatre. Idueg dana, po
dubokom snegu, krenula je ka Ljubovu italijanska kolona iz iroke
Kule. Prednji deo kolone, predvoen tenkovima, ne nailazei na ot
por na mestu gde je prethodnog dana voena borba, zaao je duboko
u potkovicu odbrane, dok su peadija i artiljerija, nerazvijeni za bor
bu, stigli u domaaj vatre krilnih poloaja odbrane.
Iznenadnom jakom vatrom neprijatelj je nateran da legne u sneg
na brisanom prostoru. Mitraljeskom vatrom onemoguen je pokret
i dejstvo artiljerijske baterije vuene stonom zapregom na saonica
ma. Peadija je mestimino otvarala vatru nasumce na nevidljive par
tizanske poloaje, bez ikakvog efekta. Tenkovski vod, kome je ru
nim bombama onesposobljen jo jedan tenk, bio je uglavnom obuzet
brigom da se povue. Posle samo nekoliko sati borbe, poraz nepri
jateljeve kolone bio je oigledan. Organizovani pritisak manjeg dela
75) Joco Njegomir: Boj na Ljubovu, Zbornik Lika u NOB 1941, VIZ, Beograd,
1963.

256

SI. 16 - Shema odbrane na Ljubovu

neprijateljeve peadije, podravan minobacaima, vren je jo samo

na levo krilo odbrane, prema brdu Tepanovac, odakle partizani nisu
odstupili.
Osetivi komeanje i neorganizovano povlaenje italijanskih delova u centru rasporeda, partizani su predvee 24. januara preli u
odluan protivnapad i dokrajili neprijatelja.
Sutradan su partizani, uz pomo nekoliko lake ranjenih zarob
ljenika, pozvali italijansku komandu u irokoj Kuli da pokupi svoje
poginule i ranjene s bojita. Oni su, pod zastavom Crvenog krsta, to
odmah i uinili. Ranjenim neprijateljevim vojnicima partizani su jo
u toku noi pruili prvu pomo. Italijanski sanitetski oficir, koji je
preuzeo oko 50 ranjenika, zahvalio se partizanima na humanom po
stupku i ponudio protivuslugu u sanitetskim zavojima.
Kakav je bio odjek ovog poraza u komandi italijanske Druge ar
mije u Rijeci, vidi se po zapisu generala Zanusija: Crni dan, najcrnji
od poetka rata s Jugoslavijom.76
76) akomo Zanusi: Rat i katastrofa Italije, Rim, 1946, str. 98.

17 Partizanska taktika

257

Tek 28. marta 1942, i pored otpora jedinica Prvog likog NOP od
reda Velebit, napadom od Gospia preko Udbine, italijanske snage su
prodrle u Korenicu, sutradan je spalile, a zatim se povukle ka Udbini.

ODBRANA U GORSKOM KOTARU

U avgustu 1942. okupatorska komanda u Rijeci odluila je da iz
vri ofanzivu na Gorski kotar s ciljem da na taj nain oslobodi od pri
tiska eljezniku prugu Rijeka-Ogulin i put Senj-Brinje-Ogulin, kao
i da suzbije porast partizanskog pokreta u zoni oko nove italijanske
granice. Koncentracija snaga za ofanzivu izverena je na liniji
Senj-Brinje-Plaki-Ogulin sa istoka; Ogulin-Vrbovsko-Delnice sa
severa; Delnice-Fuine-Crkvenica sa zapada; i Crkvenica-Novi-Senj
uz morsku obalu. Glavne snage imale su da nastupaju sa istoka i sa
severozapada, da bi se partizanske jedinice pritesnile uz morsku oba
lu, zatim stegle u vrst obru i u sadejstvu sa ratnom mornaricom
unitile.77
Za izvoenje ofanzive bile su odreene velike snage: 5. armijski
korpus (tri divizije), obalska brigada, dva artiljerijska puka, tri bata
ljona crnih koulja, pet bataljona granine strae, tri bataljona iz
raznih jedinica italijanskih, tri do etiri ustaka bataljona, oko 1.500
etnika, bataljon lakih tenkova, nekoliko eskadrila avijacije i neke
mornarike jedinice.
Na opkoljenoj slobodnoj teritoriji 1. primorsko-goranskog odre
da nalazilo se tada pet partizanskih bataljona, Glavni tab Hrvatske
i niz politikih i pozadinskih ustanova. Uoi poetka ofanzive upue
na su dva bataljona na Kordun pa su za odbranu ove teritorije ostala
samo tri bataljona.
Ofanziva je otpoela 15. septembra. Okupatorske snage nastupa
le su oprezno, proeljavajui skoro svaku stopu zahvaene teritori
je. Zbog tekoh temljita i otrog partizanskog otpora, putem napada
i zaseda, okupatorske jedinice sporo su napredovale savladavi za
pet dana svega 20-25 km. Sva zauzeta naselja okupator je pljakao i
palio. Da bi se spasio od zverstva i odvoenja u faistike logore, sta
novnitvo se povlailo sa partizanima i sklanjalo u zbegove.
Partizanske jedinice pruale su uzastopni otpor na najvanijim
pravcima. U svakoj pogodnoj prilici pojedine manje jedinice (odeljenja, vodovi) provlaili su se kroz neprijateljski front da bi dejstvovale
u njegovoj pozadini. I zbegovi su se po delovima provlaili da bi se

77)
Kovaevi Veljko: Neka iskustva iz borbi u Hrvatskom primorju i Gorskom Ko
taru od 1941. do 1943, Beograd 1955, strana 32-43.

258

sklonili u neprijateljskoj pozadini u onim umama koje su ve bile

pretresene.
Poto je okupator zauzeo Drenicu, Jasenak i druga okolna sela,
partizanske jedinice i zbegovi nali su se na uskoj slabo naseljenoj te
ritoriji izmeu prevoja Banska vrata i s. Alan, koju je neprijateljska
artiljerija s kopna i sa mora mogla prostreljavati. Neprijatelj je, me
utim, ovde zastao, zabavljen nekoliko dana pljakanjem i unitava
njem zauzetih sela, pa je taj zastoj omoguio tabu 5. zone da izvede
planirani manevar radi razbijanja neprijateljske ofanzive. U pozadini
divizije Lombardija sa severa preko eleznike pruge Skrad-Mrzle
Vodice upuen je 2. primorsko-goranski odred. Iz Korduna su forsi
ranim marem upueni 1. i 2. udarni bataljon da preu prugu Ogulin-Gomirje i napadnu neprijateljsku pozadinu izmeu Ogulina i Ja
senka. 3. bataljon 1. odreda iz okruenja se provukao i krenuo u po
zadinu divizije Re kod Jezerana i u pozadinu divizije Sardenja iz
meu Modrua i Drenice. Drugi bataljon 1. odreda izvukao se, takoe, iz okruenja i krenuo u pozadinu neprijatelja u rejonu Fuina.
Ova iznenadna pojava i energini napadi znatnih partizanskih
snaga u pozadini potpuno su zbunili okupatorsku komandu. Nepri
jatelj je svuda trpeo velike gubitke. Odmah je nareeno opte povla
enje sa cele zauzete teritorije i ono je izvedeno brzo a mestimino
i panino. Slom ofantive bio je potpun, jer nijedna partizanska jedi
nica nije bila unitena ili razbijena a sauvano je i stanovnitvo. Pre
trpljena je jedino velika materijalna teta, jer je ceo kraj bio popaljen

SI. 17 - Shema odbrane u Gorskom kotaru

259

a znatan deo nesklonjenih ili slabo sklonjenih rezervi hrane i stoke,

opljakan, to je bilo utoliko tee, jer je nastupala zima.781
Jedan od rukovodilaca ove faistike ofanzive dao je kasnije ova
kav prikaz njenih rezultata:
U celini ima se utisak jedne velike operacije naprazno, koja je
plaena velikim gubitkom snaga i koja je pruila budnom i pokret
ljivom neprijatelju desnicu, ostavivi mu inicijativu na nezatienim
komunikacijama.791

ODBRANA NA JASTREPCU
Bugarski Prvi korpus, iji je tab bio u Nikoj Banji, preduzeo je
u vremenu od 19. do 22. juna 1942. napad na slobodnu teritoriju iz
meu June Morave, Rasine i Toplice. Delovi triju okupatorovih di
vizija (17. iz Prokuplja, 21. iz Nia i 6. iz uprije) sa etnikim i nedievskim jedinicama (ukupne jaine 20.000-25.000 vojnika) izvrili su
napad iz Blaca, Prokuplja, Kruevca i itkovca na Veliki i Mali Jastrebac, da bi unitili Jastrebaki i Rasinski NOP odred, i ovladali os
loboenom teritorijom Toplice. Neprijatelj je pretpostavljao da e
partizani nastojati da se povuku na jugozapad prema Kopaoniku
(kao to su to uinili u toku aprilskog napada), pa su poloaje u gor
njem toku reke Rasine, u Jankovoj klisuri i istono od nje, vrsto poseli i utvrdili da bi na njima saekali i unitili partizanske snage. Iza
te linije, na jugoistonim padinama Kopaonika, bile su rasporeene
etnike i nedievske jedinice da bi saekivale i unitavale delove
partizanskih odreda koji bi se eventualno probili u pravcu Kopao
nika.
Prvog dana napada okupatorove jedinice pretresle su Mali Jastrebac, na kome je pre toga bila jedna eta Jastrebakog NOP odreda,
ali se ona pravovremeno povukla na Veliki Jastrebac. U toku 21. juna
neprijatelj je napustio Mali Jastrebac i nastupao pod borbom na Ve
liki Jastrebac, oekujui da partizanske snage izbiju u rejon Jankove
klisure. Meutim, glavnina Jastrebakog NOP odreda se, nou 21 /22.
jula, neopaeno prebacila izvornim delom reice Turija, koji nepri
jatelj nije potpuno kontrolisao, u pozadinu neprijatelja, izbivi na
Mali Jastrebac, usmeravajui svoja dejstva na eleznike pruge NiStala i Stala-Kraljevo. Taj manevar bio je dobar i moguan, jer nep
rijatelj nije oekivao da bi se partizani mogli uputiti prema Malom
Jastrepcu u neposrednu blizinu Nia, i to pravcem koji je izgledao
78) Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije, I, str. 293-4.
79) Kovaevi, V., isto, str. 40 (Citat iz knjige Fuochi di Bivacco in Croazia).

260

SI. 18 - Shema manevra partizanskih snaga na Jastrepcu

neprohodan. Manji delovi Jastrebakog i Rasinskog NOP odreda jed

nim delom su se probili na sever, preko June Morave, a drugim de
lom su, vetim manevrisanjem po Velikom Jastrepcu, izbegli unita
vanje.
Ne postigavi skoro nikakav vojniki uspeh, okupator se 23. juna
povukao sa Jastrepca i okomio na stanovnitvo ustanikih sela, na
roito na one na junim padinama Jastrepca. Zbog neuspelog napa
da, jedinice bugarskog okupacijskog Prvog korpusa spalile su oko 50
kua u Krajkovcu, Lepaji, Oblaini i Devi, streljale 240, a mnoge od
vele u niski zatvor. U Toplici je tada streljano ukupno oko 700 ljudi.80*

OBEZBEENJE NAPADA NA KRAI

Krajem decembra 1942, partizanske snage naZumberku (etvr
ta kordunaka narodnooslobodilaka udarna brigada, Trinaesta pro
leterska brigada Rade Konar i Zumberako-pokupski NOP odred,
koji je tada bio u sastavu brigade Rade Konar) dobile su uoi tzv. et
vrte neprijateljeve ofanzive zadatak da dejstvom na komunikaciju
Zagreb-Karlovac-Novo Mesto spree brzo privlaenje neprijatelje
vih snaga u rejonu Karlovca, koji je bio baza za nastupanje na oslo
boenu teritoriju Korduna.
80)
Obraeno prema: Narodnooslobodilaki rat naroda Jugoslavije 1941-1945,
prva knjiga, str. 218, VII JNA, Beograd, 1957; Vojna enciklopedija (drugo izdanje), knjiga
4, str. 32; knjiga 6, str. 372; knjiga 9, str. 70. i 71, izdanje Redakcije Vojne enciklopedije,
Beograd, 1972-1975.

261

Radi lakeg izvrenja zadatka pristupilo se prethodnoj likvidaciji

bonih obezbeenja komunikacije prema umberku, meu kojima
je bio i Krai. Napad na garnizon Krai (dve ustake bojne i jedna
ininjerijska domobranska bojna) poeo je u noi 1 /2. januara. Za na
pad su odreena etiri nepotpuna bataljona (po dva iz obe brigade).
Garnizon u Kraiu organski je pripadao jedinici iji je tab bio
u Karlovcu, gde je neprijatelj imao najjae snage, od kojih je za pru
anje pomoi garnizonu u Kraiu mogao upotrebiti puk. Interven
cija sa te strane bila je vrlo verovatna i mogla je uslediti nekoliko a
sova posle poetka napada, ili u zoru narednog dana. Snage upuene
kao pomo garnizonu u Kraiu mogle su biti ojaane tenkovima i
artiljerijom pa je bilo logino pretpostaviti da e se prilikom nastu
panja kretati putem Karlovac-Draganii-Krai, oslanjanjui se, pri
tome, na garnizon u Draganiu. Zasedu tim snagama, jaine jednog
bataljona ojaanog vodom inenjerije i protivoklopnim sredstvima,
bilo je, prema tome, svrsishodno postaviti na junoj ivici sela Brlenii, a osmatraima ispred zasede pratiti podilazak neprijatelja od li
nije selo Gornja Kupina - izboina reke Kupe, jugoistono od sela
Mirkoplje. Za sluaj ugroenosti ovog pravca, obezbeenje se moglo
pojaati rezervom bataljona, koji je, sa istone strane, vrio pritisak
na Krai, a rezervu drao u selu Krupae.
U Ozlju su se nalazile snage koje pripadaju istoj vioj jedinici ko- '
joj i garnizon u Kraiu, te nije bilo iskljueno da e biti upotrebljene
za intervenciju. S obzirom na veliinu garnizona, odatle su mogle biti
upuene samo snage jaine jedne ete. Zato je za osiguranje prema
Ozlju postavljen u zasedu jedan vod, a za sluaj ozbiljnije intervencije
sa tog pravca, mogla je biti upotrebljena i brigadna rezerva iz sela Hrenik. Obezbeenja prema Ozlju i Karlovcu (odnosno Draganiu),
morala su biti u dobroj vezi, da bi se izbegla mogunost provlaenja
neprijateljevih delova izmeu njih i njihova zaobilaenja.
Za obezbeenje prema neprijateljevom bataljonu u selu Kalje
bile bi dovoljno snage manje od jednog bataljona, bez obzira to je
tom bataljonu moglo biti nareeno'da napusti uporite i da s lea ug
rozi partizanske jedinice kod Kraia i njihovu bazu u rejonu sela
Otre. Ipak su prema Kalju upuena dva bataljona da blokiraju nep
rijateljeve snage u njemu dok se ne zavri akcija u Kraiu, i da se iz
vre sve pripreme za temeljitu likvidaciju ovog zloglasnog uporita.
Prema manjim posadama u selima Sveta Jana, Petrovina i Novaki, posiate su samo patrole koje su motrile na njihove posade. Interyencija iz Jastrebarskog nije smatrana mogunom, ali je jedan vod
Zumberako-pokupskog NOP odreda motrio i na ovaj garnizon.
Procena se pokazala dobrom. Neprijateljeva intervencija snaga
ma od jednoj ojaanog puka s tenkovima, usledilaje 2. januara iz Kar
lovca preko Dragania, ali je bila u estokoj bliskoj borbi odbijena
kod sela Brlenia. Istovremeni pokuaj jedne neprijateljeve ete da
se iz Ozlja, preko sela Podbreja, probije prema Kraiu bio je odbi262

SI. 19 - Shema napada na Krai

jen. Neprijateljeva posada iz Kalja pobegla je pre nego to je vrsto

blokirana, pa su zato dva bataljona mogla biti upotrebljena kao re
zerva Operativnog taba. Oni, meutim, nisu doli do izraaja, poto
je garnizon u Kraiu bio uniten posle 20 asova estoke borbe.
Male grupe neprijatelja, koje su pokuavale da pobegnu prema Kar
lovcu, saekali su od jedinica na obezbeenju i bile unitene. Krai
je, na taj nain, bio ponovo osloboen. Poginulo je oko 200 i zarob
ljeno 324 neprijateljeva vojnika. Partizani su imali 40 poginulih i 61
ranjenog borca. Za uspeno izveden napad, etvrta kordunaka narodnooslobodilaka udarna brigada i Trinaesta proleterska brigada
Rade Konar pohvaljene su naredbom Glavnog taba Hrvatske.

DIVERZIJA NA ELEZNIKOJ PRUZI KOD KRALJEVA

Druga ibukovaka partizanska eta upuena je 4. 10. 1941. iz
sela ibukovca (kod Kraljeva) u Bogutovac (oko 15 km jugozapadno
od Kraljeva) da napadne nemako obezbeenje tamonjeg skladita
263

municije, zaplenjene u aprilskom ratu. Da bi spreila oekivanu in

tervenciju iz Kraljeva, eta je nou 4/5. oktobra minirala i poruila
most izmeu tunela Lakat i eleznike stanice Bogutovac, a elezniku prugu kod junog izlaza iz tunela Lakat otetila odvrtanjem zavrtnjeva na sastavcima ina. U toku noi, naiao je iz Kraljeva patrolni
voz, koji je odravao vezu sa skladitem. Vozio je lagano pa je na o
teenom mestu pruge iskliznuio samo elni vagon. Desetina partiza
na na obezbeenju otvorila je vatru, ali je neprijatelj uspeo da otkai
iskliznuti vagon, ostavi ga i povue se ka Kraljevu.
eta je u zoru 5. oktobra izvrila demonstrativni napad na obez
bedenja pkladita, ocenivi daje necelishodno uputanje u neki oz
biljniji napad. Oekujui intervenciju neprijatelja eleznikom pru
gom iz Kraljeva, ili pokuaj strae da se izvue iz uvanih objekata,
prekinula je napad i rasporedila se u zasedu na oba izlaza iz tunela
Lakat. Iz takvog rasporeda mogla je dejstvovati protiv oekivane in
tervencije i protiv obezbedenja skladita.
U popodnevnim asovima, iz Kraljeva je naila eleznika po
kretna radionica - lokomotiva i etiri vagona s alatom, materijalom
i radnicima. Voz je pred tunelom zaustavljen i zaplenjen bez borbe,
a zatim odvezen iza tunela u Ibarsku klisuru (neko vreme je sluio
za partizanska prevoenja na relaciji Bogutovac - Leposavi).
Uvee 5. oktobra pred tunel je stigao oklopni voz iz Kraljeva s
tenkom na elnom vagonu. Pred vatrom iz zasede voz se sklonio u
tunel, a partizani su prekinuli ine pred tunelom da mu onemogue
povratak. Poto je iskrcao etu Nemaca u tunelu (7. eta 2. bataljona
737. peadijskog puka) sa zadatkom da dejstvom prema Bogutovcu
omogui povlaenje obezbedenja skladita, voz je oko ponoi kre
nuo iz tunela prema Kraljevu. Na mestu gde su ine bile oteene iskliznuoje i survao se u Ibar zajedno s lokomotivom. Na inama je os
tao jedino vagon sa tenkom.

SI. 20 - Shema diverzije na pruzi kud Kraljeva

264

Dok se vei deo ete bavio unitavanjem survanog voza, na dru

goj strani tunela nemaka 7. eta je uspela da se povee sa obezbeenjem skladita i zajedno s njima pokuala da krene ka Kraljevu.
Partizani su na vreme otkrili nemaki pokret, saekali neprijatelja
vatrom i prinudili ga da krene ka obali Ibra. Pod zatitom mraka
Nemci su pregazili Ibar i povukli se prema Matarukoj Banji. U re.jonu ibukovakog groblja, ubili su troje graana, jednog partizana
i zapalili dve kue.
Ova diverzija kombinovana sa dejstvom iz zasede donela je dobre
rezultate, jer je neprijatelju naneta znatna materijalna teta u ratnom
materijalu i prekinuta vana eleznika pruga Kraljevo-Raka. Zbog
nedostatka borbenog iskustva boraca Cete, kojoj je ovo bila prva
vea borba, proputena je prilika da se neprijatelju nanesu vei gu
bici u ivoj sili. Ubijen je samo jedao vojnik i zarobljen jedan podofi
cir.81
DIVERZIJA NA ELEZNIKOJ PRUZI
LJUBLJANA-TRST KOD VRHNIKE
Posle kapitulacije Italije, za nemaki front u Italiji od prvoraz
redne vanosti bila je eleznika pruga Maribor-Ljubljana-Trst. Slovenaki partizani okomili su se upravo na nju. etrnaestog oktobra
1943. etrnaesta divizija (slovenaka) sruila je tampetov vijadukt
kod Vrhnike (duine 150 m, visine 21 m, sa sedam lukova i osam po
tpornih stubova), koji je u NOR-u bio jedan od jedan od najosetljivijih
objekata na ovoj pruzi za okupatora, koja je predstavljala vanredno
vanu saobraajnicu, posebno u povezivanju italijanskog i balkan
skog ratita. Saobraaj je ovom diverzijom bio prekinut oko mesec
dana, a nemakog felmarala Romela ozlojedio toliko daje o tome
u izvetaju od 17. oktobra obavestio i Hitlera.
Dvanaestog juna 1944. ruenje ovog vijadukta izvela je Petnaesta
divizija (slovenaka), kada je saobraaj na ovoj pruzi bio u prekidu
22 dana, a 26. septembra ruenje su izvele jedinice Osamnaeste divi
zije (slovenake), na sledei nain.
Pribliivi se spoljnim utvrenjima oko vijadukta sa juga, Ljub
ljanska (Deseta slovenaka) brigada i jurini bataljon Divizije izvrili
su prepad oko 17.00 h kad se tome nemako-domobranska posada
u bunkerima oko vijadukta najmanje nadala. Zahvaljujui postignu
tom iznenaenju spoljno obezbeenje je brzo savladano, ali je nepos
redno obezbeenje pruilo jak otpor. Meutim, umenom upotre
bom protivoklopnog topa uniten je deo utvrenja uz most. Samo
miniranje vijadukta nije bilo potpuno, jer ie neprijateljevom artilje
rijskom vatrom uniten deo tovara s eksplozivom. Preostalim eksp
lozivom uniten je srednji stub i dva luka.
Obezbeenje koje je Divizija postavila prema Ljubljani unitilo
je oklopni voz i spreilo neprijateljevu intervenciju iz tog pravca. Iz
81)
Zbornik dokumenata NOR-a, tom I, knj. 1, dok. br. 293i Bane Milainovi: Pro
duena zaseda na eleznikoj pruzi, Odbrana i zatita 1/80, str. 74.

265

Si. 21 - Shema diverzije na pruzi Ljubljana-Trst, 26. IX 1944.

pravca Vrhnike, u pomo odbrani vijadukta, krenula je jedna tenkov

ska kolona, ali je uspela da se probije do njega kad je srednji stub ve
bio poruen. Tom uspenom diverzijom saobraaj na pruzi bio je
prekinut do sredine oktobra 1944. Od kolikog je to znaaja bilo za sa
veznike snage u Italiji vidi se i po tome to je komandant tih snaga
odao priznanje jedinicama koje su izvrile ovu akciju.82

MAR ETVRTE KORDUNAKE NARODNOOSLOBODILAKE

BRIGADE U UMBERAK
etvrta kordunaka narodnooslobodilaka udarna brigada (do
14. IX 1942. nazivana Prva kordunaka brigada), posle borbi i bojeva
koje je u prvoj polovini decembra 1942. godine vodila na desnoj obali
Kupe, istono od Karlovca, nalazila se od 18. decembra u rejonu sela
Slavskog Polja, zapadno od Vrginmosta. Tu je tab brigade primio 21.
82) Obraeno prema lanku u listu Narodna odbrana od 19. jula 1952. godine.

266

decembra nareenje da se brigada u toku sledeih deset dana pre

baci sa Korduna na umberako gorje.
Operativni razlozi za upuivanje Brigade na umberak bili su vi
estruki. Neprijatelj je pripremao tzv. etvrtu ofanzivu usmerenu, u
prvoj fazi, na prostranu osloboenu teritoriju Banija - Kordun - Lika
- Bosanska krajina, gde su se nalazile znatne partizanske snage. Bilo
je potrebno deo snaga sa Korduna ubaciti u pozadinu neprijateljeve
polazne linije, koja se na tom sektoru protezala severno uz Kupu a
zapadno uz komunikaciju Karlovac-Ogulin. umberak je bio izvan
pripremanog obrua a upravo se na njemu sve ivlje razvijao parti
zanski pokret, te je mogao posluiti kao baza veim jedinicama za
dejstvo na magistralu Zagreb-Karlovac, kojom su pristizale snage i
sredstva za ofanzivu.
Za tri dana izvrene su materijalne, politike organizacijske i
operativne pripreme za pokret. Spomenuemo samo najvanije po
slove izvrene u toku tih priprema.
Brigadni transport bio je, zbog dueg bavljenja Brigade na pro
stranoj osloboenoj teritoriji, dobrim delom zapreni, pa je morao
biti prebaen na tovarni i rastereen dela rezervi, koje su predate Pr
vom kordunakom NOP odredu. Zapreni konji zamenjeni su tovarnim. Jedinice su dobile municiju. Obua je popravljana u brigadnoj
i odredskoj radionici, a i po jedinicama. Po svim jedinicama izvrena
je higijenska obrada boraca, a zatim smotra. Ranjenici i bolesnici
predati su divizijskom sanitetu.
Jedinicama je saopteno da im predstoji dug i naporan mar.
Borcima je bilo teko da shvate da upravo u predveerje oekivane
neprijateljeve ofanzive na njihov Kordun treba da odu daleko odatle.
Ipak su potrebu odlaska brzo i dobro prihvatili. Veina ih je bila pu
tena iz jedinice na dan ili dva da obiu porodice, uzmu istu preob
uku, neto hrane i dr. Svi su se, bez izuzetka, na vreme vratili.
tabu Brigade bio je ostavljen izbor pravca mara. Razmatrana
su dva moguna pravca. Prvi, neto krai, vodio bi na sever, preko
Kupe, izmeu sela Kovaevca i Lasinja, kroz Draganiku umu, pre
ko pruge i puta izmeu Jastrebarskog i sela Draganii u rejon sela
Slaveti i Sveta Jana. Na tom pravcu isticale su se dve krupne teko
e. Jedna se sastojala u tome to je u to doba godine Draganika
uma bila dobrim delom pod vodom, a blato nije bilo toliko zamr
znuto da kroz tanki led ne bi ljudi, a pogotovo konji, propadali u du
bok glib. Zaobii podvodni teren nije bilo mogue, jer je prekrivao
celi prostor od Karlovca do Pisarovine. Druga tekoe bila je u toni
ne to je komunikacija Zagreb-Karlovac, zbog pripremane ofanzive,
bila gusto posednuta, pa se nije moglo raunati na brz i lak proboj
preko nje, pogotovo ako bi pokret Brigade otkrio neprijatelj odmah
po prelasku Kupe, a to nije bilo iskljueno.
Drugi pravac bio je dui a vodio je najpre na zapad, preko komu
nikacije Karlovac-Ogulin, zatim na sever, preko Kupe i uzdu tada
267

nje granice izmeu tzv. Nezavisne drave Hrvatske i Ljubljanske

pokrajine. Ovaj pravac nudio je vie mogunosti za slobodan mane
var u sluaju neprijateljevog pokuaja da presee put Brigadi. Istina,
trebalo je na tom pravcu prei etiri vee reke (Koranu, Mrenicu,
Dobru i Kupu) od kojih tri nisu bile gazne, kao i dve eleznike pruge
(Karlovac-Ogulin i Karlovac-Novo Mesto). Izabran je, ipak, drugi
pravac, te je na osnovu rasploivih podataka o neprijatelju utvrena
i mar-ruta za prvu polovinu mara (do Kupe kod Bosiljeva). Odluka
0 tome da li e mar-ruta od Bosiljeva do ireg rejona Metlike ii uz
desnu ili uz levu obalu Kupe, odloena je do dolaska u vezu sa slovenakim partizanskim odredom u Beloj krajini, od koga bi se dobili
blii podaci o neprijatelju na tom sektoru.
Bile su izvrene i neke promene u organizaciji Brigade. Na maru je Brigada mogla doi u situaciju da joj pojedini bataljoni budu od
vojeni i da samostalno vode borbu. Zato su njima dodeljeni mitraljezi
iz ete prateih orua, a u toj eti je ostavljen samo vod artiljerijskih
orua i laki minobaca. Ininjerijski vod je ojaan i opremljen ma
terijalom za pravljenje skele za prelaz preko Kupe. Brigada je na
mar krenula u sledeem sastavu: etiri bataljona, eta prateih oru
a, izviaki vod, ininjerijski vod, vod za vezu, vod za snabdevanje
1 sanitetsko odeljenje, sa ukupno 1.200 boraca i oko 40 do 50 konja.
Brigada je u primernom redu krenula iz Slavskog polja (Vrginmost) 24. decembra u 10.00 h. Marevalo se preko osloboene teri
torije, putem, po danu, jer neprijateljeva avijacija nije tih dana, nadletala osloboenu teritoriju. Predvee istog dana, preavi put od 30
km, Brigada je bila na prostoru sela Toak i Veljun, gde je zakonaila.
Na Korani, kod Veljuna, postojala je skela, ali je radi vebe i provere,
nareeno ininjerijskom vodu da pored postojee skele napravi jo
jednu na dva amca i ubrza prebacivanje jedinica preko reke. Poto
je pre podne Brigada prela Koranu, krenula je pravcem Gornje Polje-Sedlari, gde joj je, na granici osloboene teritorije, predvee, dat
troasovni odmor.
Ininjerci su od dva potopljena amca, koja su nali na ugo
vorenom mestu i od dva amca prevezena kolima sa Korane, do
20.00 h napravili, u visini sela Sedlari, skelu na kojoj su mogli prevo
ziti po itav vod peaka ili po dva natovarena konja i estoricu ljudi.
Mrenica je ovde iroka do 30 metara, duboka 2 do 3 metra, tiha i sa
pristupanim obalama. Prebacivanje Brigade trajalo je od 20.00 pre
thodnog do 03.00 h sledeeg dana pod nadzorom taba Brigade, u ti
ini i uz obezbeenje na drugoj obali, jer je neprijateljeva posada na
eleznikoj stanici Donji Dubravac bila udaljena svega 2,5 km. Jedi
nice koje nisu bile na redu za prevoenje odmarale su se, ali vatre
nisu loene. U 03.00 h kolona je bila u marevskom poretku sa ma
njim bonim obezbeenjem i sa bataljonom koji je najpre bio u pre
thodnici a po dolasku na elezniku prugu postavio je bona obez
beenja dok cela Brigada nije u rejonu ume Bukovae prela preko
puta i pruge.
268

U zoru 26. decembra Brigada je bila u selu Gornji Dubravec gde

joj je dat dvoasovni odmor. Odatle je krenula pravo na sever. Vodii
su je doveli na gaz na reci Dobri nizvodno od sela Duga Gora, pa je
kolona, pregazivi reku, stigla oko podne u selo Toplice Lee, gde
je dat odmor radi ruka. Po podne, Brigada se posle 32 asa prove
dena na maru, rasporedila na 24-asovni odmor u selima Bosiljevo,
Mrzljaki i Vodena Draga, sa obezbeenjima prema pruzi Karlovac-Ogulin, na pravcu Karlovac-Bosiljevo i prema Vinici. Seoska
straa primila je na sebe obezbeenje prema Ogulinu.

SI. 22 - Shema mara etvrte kordunake

NOV brigade u umberak

Iz Bosiljeva je uspostavljena veza sa partizanima Bele krajine; tu

su dobiveni potrebni podaci o Kupi i doneta odluka da se ona pree
u rejonu sela Ladei Draga, gde e na otroj okuci reke biti najlake
slomiti eventualni otpor italijanskih pograninih straa. Odluka za
prelaz preko Kupe i kretanje niz njenu levu obalu, kroz slovenaku
teritoriju, doneta je u prvom redu zbog toga to je iz Karlovca, preko
terenske obavetajne mree, primljen podatak da nemaka koman
da, koja tamo priprema jedinice za zimsku ofanzivu, zna za prisustvo
Brigade u Bosiljevu i da je u rejon sela Donje Stative uputila jednu
motorizovanu i jednu tenkovsku jedinicu. Kada bi Brigada ula u
269

veliku okuku Kupe, ove neprijateljeve snage mogle bi je napasti s

lea i dovesti u teku situaciju, jer bi proboj u bilo kom pravcu bio
vezan s velikim tekoama.
Posle podne 27. decembra, Brigada je krenula po bataljonima na
prostor sela Vukova Gorica, Prilie i Ladei Draga. Prema Neretiu
je postavljeno borbeno obezbeenje. Put je miniran. Italijanske po
granine strae s druge obale, primetivi kolone partizana, iezle su
neopaeno. Prelaz preko reke otpoeo je im je pao mrak, bez uznemiravanja od strane neprijatelja. Kupa je ovde iroka oko 50 m i sred
nje je brzine. Uz veliko naprezanje ininjeraca i znatnu pomo metana, koji su izvadili potopljene amce i spustili ih niz reku do mesta
prelaza, napravljene su dve skele, jedna manja na amcima za peake
ijedna vea na praznim buradima, za konje i tei materijal. Izviaki
vod, koji je jo po danu amcima prebaen kod Prilia, kontrolisao
je liniju anii-Marin Dol, dok tamo nije stigao bataljon koji je prvi
prevezen preko reke. Tek pred zoru, cela Brigada bila je na drugoj
obali Kupe, izvan operativne nadlenosti snaga koje su iz Karlovca
toga jutra stigle s tenkovima i motorizovanom artiljerijom u selo Nereti, zatim oprezno do podne izvidele terene do granice i vratile
se u bazu.
Iz sela Marin Dol kolona je krenula 28. decembra u 08.00 h. Po
stavivi stalnu pobonicu prema italijanskoj posadi u selu Adleii,
sa bataljonom u prethodnici i etom u zatitnici, Brigada je marevala pravcem Marin Dol-Veliko Selo-Pribinci-Tribue. U Tribuu je
dat etvoroasovni odmor. Tu je uvee jedno odeljenje partizana iz
Belokrajinskog NOP odreda stavljeno na raspolaganje tabu Briga
de da poslue kao vodii. U toku noi 28/29. decembra mar je pro
duen pravcem Paviii-Okljuka gde je postojao neoteen most
preko reke Labinje a odatle je oprezno i sa bonim osiguranjima preena pruga i put rnomelj-Metlika. Zaobiavi selo Gradac sa zapa
da, kolona je preko ume Stublerka i ume zapadno od Donje Lok
vice u zoru 29. decembra izbila u rejon sela Buinja Vas, Bojanja Vas
i Dragoevci, na periferiju umberake slobodne teritorije. Poslednje
noi mara preden je put dug 30 km kroz poumljeno zemljite i bla
to, zahvaljujui dobrim vodiima, pripremljenosti i prekaljenosti bo
raca brigade.
Mar-ruta duga 120 km, sa brojnim preprekama, uspeno je sa
vladana za pet dana, raunajui tu i jedan predanak. Brigada je marevski cilj postigla za planirano vreme, bez gubitaka i spremna za
borbu. Posle dva dana odmora i priprema ona je zajedno sa Trinaes
tom proleterskom brigadom Rade Konar napala 1/2. januara 1943.
neprijateljevo uporite Krai.
270

FEBRUARSKI POHOD*'

Obuhvata dejstva i pokrete Prve makedonsko-kosovske udarne

brigade, Druge makedonske brigade i Grupe bataljona (Hristo Botev
partizanski bataljon i Stevan Naumov bataljon) s Meglena (predeo,
Grka) i junih ogranaka Koufa u istonu i centralnu Makedoniju
i u dolinu Vardara u februaru 1944.
Do kraja januara 1944. te jedinice vodile su uspene borbe sa nemakim i bugarskim snagama u Tikveu, Mariovu i Meglenu, napa
dajui njihove garnizone, granine karaule i policijske stanice, i upo
rita du eleznike pruge evelija-Negotino. U centralnom i isto
nom delu Makedonije tada nije bilo partizanskih jedinica, pa su CK
KPM i GS Makedonije na savetovanju u selu Fustani odluili da upu
te Prvu brigadu u Azot i Poree (predeli zapadno od Velesa), a Grupu
bataljona preko Egejske i istone Makedonije na teritoriju Kumanova i Vranja, da bi na taj nain teite borbe preneli u ove krajeve, pro
irili oruani ustanak i osnovali nove jedinice. Istovremeno, Druga
brigada trebalo je da dejstvuje na slobodne teritorije Meglena i Ko
ufa ka Kavadarcima i Demir Kapiji, da bi privukla to jae snage
neprijatelja na sebe i olakala izvrenje zadatka Prvoj brigadi i Grupi
bataljona.
Prva brigada, u pohodu dugom oko 300 km, u loim zemljinim
i vremenskim uslovima, kroz stalne etrnaestodnevne borbe sa vie
puta nadmonijim i bolje naoruanim neprijateljem, u uslovima kraj
njeg naprezanja boraca, iako nije uspela da se zadri u centralnom
delu Makedonije, postavljeni zadatak je izvrila jer je na sebe privuk
la jake bugarske snage i olakala pokret Glavnom tabu i Grupi ba
taljona. U borbama od 31. januara do 14. februara 1944. Brigada je
imala 48 poginulih, devet ranjenih i 29 promrzlih.
Za to vreme, u junoj Makedoniji, Druga brigada, podeljena u tri
grupe, izvodila je diverzantske akcije na eleznikoj pruzi evelijaDemir Kapija i napadala manja neprijateljeva uporita u Vitaevu i
Tikveu. Krajem februara povukla se u selo Pevkoton (Zborsko, Gr
ka) zbog velikog snega, ne izvrivi u potpunosti postavljeni zada
tak.
Grupa bataljoni, ukupne jaine oko 180 boraca, sa delom CK
KPM i G Makedonije, krenula je na mar 31. januara uvee iz sela
Pevkoton u pravcu jugoistoka, preko planine Paikon, te je, koristei
metane za vodie i zaobilazei nemake garnizone, etvrtog dana
mara izbila na Vardar u Solunskom polju kod sela Orizari. Vardar,
koji je tamo irok oko 500 metara, preden je skelom za etiri asa.
83)
Obraeno prema: Oslobodilaki ral naroda Jugoslavije 1941-1945, druga knji
ga, str. 166-169, VII JNA, 1957; Mihailo Apostolski: Od Koiuf do Bogomila i Kozjak,
Skoplje, 1959, str. 117; Vojna enciklopedija (drugo izdanje), knjiga 2, str. 749, izd. Redak
cije Vojne enciklopedije, Beograd, 1971.

271

Odatle je mar nastavljen u severoistonom pravcu, pa je Grupa ba

taljona 8. februara uvee stigla u selo ugovo pod Belasicom.
Taj deo mar-rute, dug oko 180 km, predenje bez borbe, jer nep
rijatelj nije primetio pokret kolone zahvaljujui dobroj organizira
nosti mara i svestranoj saradnji jedinica grkog narodnooslobodilakog pokreta i stanovnitva tog kraja koji su komandi Grupe bata
ljona davali potrebna obavetenja i obezbeivali kolone sa pravaca
od kojih je pretila opasnost da naiu okupatorove snage. Grupa ba
taljona imala je samo neposredna obezbeenja, obino elna i zaelna, a izuzetno i bona. Preko planine Paikon, kretalo se iskljuivo
nou (izuzimajui jedan dnevni mar) pri emu je za pokret koriena samo prva polovina noi. Savlaivano je proseno oko 20 km sem
za vreme prelaenja Vardara i komunikacija pored njega, kada je
mar trajao celu no a preden je put od 37 km.
U Sugovu su se jedinice 9. i 10. februara odmarale i pripremale
za dalji pokret. Stareine su bile upoznate sa planom mara da bi, ako
im se jedinica u toku borbe odvoji od kolone, mogli znati gde je glav
nina. Izvrene su moralno-politike pripreme, dok za vee materijal
ne pripreme nije bilo mogunosti. Borci su bili dosta slabo odeveni
za zimske uslove. Jedinice su imale malu koliinu municije, na puku
po 40 a na pukomitraljez po 150 metaka. Za put su pripremljena dva
rezervna obroka hrane od kojih je jedan bio kod boraca a drugi u
komori.
Kolona je 10. februara uvee krenula uz strmi masiv Belasice
prema tromei na jugoslovensko-grko-bugarskoj granici, i do zore
izbila na greben. Na golom grebenu Belasice kolona je ula u zonu
snenih nameta i bila izloena jakoj vejavici. Borci i to varai konji jed
va su se kretali. Teko je bilo i sputanje strmim padinama prema do
lini Strumice. Nou 11/12. februara Grupa bataljona je, neopaena
od neprijatelja, prela reku Strumicu i komunikaciju Strumica-Petri, te posle etvoroasovnog odmora u selu Bajkovu, produila
mar preko planina Ograena i Plakovice koje su bile pod visokim
snegom. Za etiri dana (od 12. do 16. februara) Grupa bataljona je
prela 100 km kroz vrlo teko planinsko zemljite, penjui se na gre
bene visoke preko 1.500 metara i sputajui se u dubodoline na visini
od 300 do 500 metara.
U to vreme okupatorska komanda je otkrila pokret kolone i
preduzela mere da na severnim padinama Plakovice sprei izlazak
Grupe bataljona u dolinu Bregalnice, uputivi tamo delove 49. peadijskog puka. Ovi delovi su 16. februara, nastojei da posednu sela iz
meu Koana i Carevog Sela (Deleva), doli u sukob sa obezbeenjem grupe kod sela Pekljani. Neprijatelj je preko dana uinio vie
pokuaja da odbaci partizane iz tog rejona, ali u tome nije uspeo. Uve
e je grupa bataljona prekinula dodir s neprijateljem, a zatim zaob
ila njegove poloaje i kod sela Istibanja prela preko mosta na Bregalnici, pa ujutro 17. februara izbila u selo Preseka. Tamo je odbijen
272

jo jedan napad delovaokupatorovog49. peadijskog puka, pa je uvee produen mar na sever kroz masiv Osogovskih planina.
Mar preko Osogovskih planina, Krive reke, German planine i
Kozjaka izvren je bez veih sukoba s neprijateljem, ali je i taj deo
mar-rute traio izvanredne fizike napore, jer je vodio kroz planin
ske gudure i visok sneg. Zbog premorenosti kolona se kretala pola
ko, prelazei za est do osam asova dnevnim marevima po 8 do 14
km.
Dvadesetpetog februara, Grupa bataljona se kod sela Koina
spojila sa kumanovskom bataljonom Jordan Nikolov.

SI. 23 - Februarski pohod, 1944.

18 Partizanska taktika

273

Grupa bataljona Glavnog taba Makedonije uspeno je izvrila

mar na kojem je za 25 dana prela 440 km, pod vrlo nepovoljnim
zemljinim i vremenskim uslovima. U toku zamornih nonih mareva po masivu Plakovice izgubljeno je 13 boraca, koji su se u vejavici
izdvojili iz kolone ili zaspali za vreme kratkotrajnog odmora, pa su
neopaeni od drugova'ostali i izgubili vezu s kolonom.841
Proseno dnevno je prelaeno 20 km, pri emu su od Belasice
do Kozjaka savladavane jo i znatne visinske razlike. Na tom delu
puta Grupa bataljona se nije mogla oslanjati na organizovanu pod
rku stanovnika, jer je okupator terorom i propagandom uspeo da
oslabi narodnooslobodilaki pokret u istonoj Makedoniji. Stanov
nitvo je, ipak, rado prualo pomo partizanima, dajui im hranu i
obavetenja o neprijatelju.
Idui kroz besputno i teko prohodno zemljite, Grupa bataljo
na je izbegla sukobe s neprijateljem pa nije bila optereena ranjeni
cima.
Februarski pohod imao je veliki znaaj za dalji razVoj NOB u Ma
kedoniji. Dolazak dela CK KPM i G Makedonije na podruje Kumanova doprineo je veoj mobilizaciji naroda u NOB, to je imalo od
raza u osnivanju novih jedinica i pojaanim i koordiniranim dejstvima protiv neprijatelja sa junomoravskim i kosovskim jedinicama u
zahvatu moravsko-vardarskog pravca.

POHOD ETRNAESTE DIVIZIJE NA TAJERSKU85

Krajem decembra 1943. godine Glavni tab Slovenije doneo je
odluku da uputi etrnaestu diviziju iz junog dela Slovenije u tajer
sku da bi pojaao narodnooslobodilaki pokret u tom kraju, koji je
okupator kontrolisao gustom mreom garnizona i uzalud nastojao
da ga pretvori u nemaku provinciju iseljavanjem slovenakog sta
novnitva, ubistvima, terorom, pljakom, zastraivanjem, propagan
dom i svim drugim sredstvima.
Poto je direktan prelaz preko Save bio teko izvodljiv zbog jakih
okupatorovih snaga uz komunikaciju Zagreb-Ljubljana, doneta je
odluka da Divizija izvri zaobilazni mar kroz Hrvatsku i da u tajer
sku ue sa istoka, iz Hrvatskog zagorja.
Divizija se 29. decembra prikupila na sektoru sela Suhor, Jugorje
i Slamna Vas (Bela krajina) da bi u toku devet dana izvrila sve pri
preme za dugi mar i teke zadatke koji su je oekivali u tajerskoj.
84) Njih je okupator pohvatao i streljao u tipu. Svi su se drali hrabro. (Citirano
delo Mihaila Apostolskog, str. 134). Zbornik dokumenata NOR-a, knj. VII, dokument
br. 3, str. 73.
85) Obraeno prema: Joe Klanjek - Proboj 14. proleterske divizije u tajersku,
Vojnoistorijski glasnik br. 1/53, Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije 1941-1945, druga
knjiga, VII JNA, 1957, str. 128-130; Vojna enciklopedija (drugo izdanje), knjiga 7, str. 27,
izd. Redakcije Vojne enciklopedije, Beograd, 1974.

274

Glavnom tabu bilo je predato sve teko naoruanje, peadijsko na

oruanje italijanskog i francuskog porekla zamenjeno je nemakim
i odabrano 1.127 prekaljenih i fiziki izdrljivih boraca kako bi Divi
zija bila sposobnija za brze manevre na brdovitoj i gusto posednutoj
teritoriji tajerske. Transport je rastereen i prilagoen za duge na
porne mareve po tekom terenu. Divizija je bila naoruana relativno
dobro, jer je imala 27 minobacaa (kalibra 28 i 45 mm), 12 protivoklopnih puaka, 47 automatskih orua, 180 automata i 900 puaka.
Svaki borac proseno je bio optereen sa 35-45 kg, a tovarno grlo sa
preko 130-150 kg.
Poto su izvrene sve organizacijske, politike i materijalne pri
preme, a tabovi bili upoznati sa planom mara i zadacima koji ih
oekuju, Divizija je uvee 6. januara 1944. godine krenula na mar u
pravcu istoka.
Prelazei prugu i put Zagreb-Karlovac (8/9. januara), Divizija je
imala prvi sukob s neprijateljem, ali je bez veeg zadravanja produ
ila poKret kroz Pokupje, odbivi vei napad u rejonu Pisarovine. Na
komunikaciju Zagreb-Sisak Divizija je izbila 13. januara. S leve obale
Save, koju je Divizija prela 13/14. januara, mar je nastavljen u ju
goistonom pravcu; prela je i reke Lonju i azmu, u blizini Popovae
presekla komunikaciju Zagreb-Novska (15/16. januara), skrenula na
sever i stigla u osloboenu azmu (16/17. januara).
Ovaj deo mar-rute vodio je veim delom kroz ravniasto i pod
vodno zemljite. Zima je bila blaga, pa je kretanje po blatu bilo vrlo
teko. Konji su propadali pod tekim teretom u glib, borci su se brzo
zamarali, a mokra obua raspadala, Dnevni marevi bili su zbog toga
duine svega 15 do 20 km.
Divizija je iz azme nastavila mar na sever i tamo, odbivi nep
rijatelj napad iz rejona Vrbovca, prela put i prugu Krievci-Bjelovar
(19/20. januara) istono od sela Sveti Ivan Zabno, zatim prugu Krievci-Koprivnica severno od Krievaca i 21. januara izbila na june
ogranke planine Kalnik, nekoliko dana se zadrala na Kalniku, vodi
la 25. januara manje borbe s ustaama, 28. januara prela komunika
ciju Zagreb-Varadin kod Knegineca i 29-30. januara prebacila se na
planinu Ivanicu. Poto je 2-3. februara prela prugu i drum Krapina-Rogatec, izbila je 5. feoruara na levu obalu Sutle, severozapadno
od Kumrovca.
Kroz Hrvatsku Divizija je prela put dug oko 380 km, po zimi i
blatu, sa nekoliko manjih sukoba s ustaama, u kojima je poginulo
sedam (meu njima i komandant Druge slovenake udarne Ljubo
Sarcer brigade Jaka Rihard), a ranjeno 29 boraca, koji su zajednno sa
34 obolela ostali na leenju u Hrvatskoj. Slovenake partizane hr
vatski narod je svuda bratski i s ljubavlju primao, pruao im punu
podrku i pomo, a esto ih i obezbeivao za vreme odmora.
Pohod Divizije preko hrvatske teritorije bio je od izvanrednog
politikog znaaja za uvrenje bratstva i borbenog jedinstva dva
naroda; meu borcima Divizije i u narodu tog kraja taj pohod je na
zvan pohodom bratstva i jedinstva.
275

276
SI. 24 - Shemu pohodu Cetmueste divizije nu tajersku, 1944.

Nemajui mnogo podataka o situaciji u delovima tajerske pre

ko Sutle Divizija je tamo krenula 6. februara u 23.00 h, prela Sutlu
kod Sela Sveta Katarina, preko provizornog mosta koji su im podigli
hrvatski seljaci. Odmah po prelasku reke kod sela Bue, kolonu su
napali kolonizovani nemaki seljaci, ali je taj napad brzo odbijen i je
dinice su produile u pravcu severozapada, pa se Divizija razmestila
u rejonu severoistono od sela Planina.
Obasvetene o pokretu Divizije, znatne snage 18. peadijskog
streljakog (landesicen) puka, SS-policije, andarmerije i Vermanafta (nemaka pomona vojna organizacija milicijskog karaktera) 7.
februara napale su Diviziju iz pravca Piltanja, Planine i Presena. Po
sle tekih borbi severozapadno od Piltanje, Divizija se prebacila na
severna padine Bohora. Uz nekoliko prethodnih veoma tekih borbi,
Divizija se 10/11. februara izvukla u rejon jugoistono od Zidanog
Mosta, a 12. februara u podne krenula prema Rimskim Toplicama.
Probijajui se u tekim borbama kroz jake nemake zasede na dru
mu Rimske Toplice-Jurkloter, Lako-Sveti Rupert (12. februara) i
Celje-entjur (13. februara), preko Konjike gore i druma Slovenske
Konjice-Vojnik (14-15. februara), Divizija je izbila na Kozjak. Za to
vreme nemake snage (narasle na preko 3000. ljudi), koje su uzastop
no gonile Diviziju, 15. februara su je okruile u rejonu k. 1092 (zamak
Lindek). Pripreme za proboj u pravcu Pohorja vrene su 17. februara,
a naredne noi su se probila samo etiri bataljona iz raznih brigada,
a ostale snage divizije bile su prinuene da se vrate na Kozjak. Tek
nou 19/20. februara Divizija je izvrila proboj iz okruenja i kod e
leznike stanice Paka prebacila se preko pruge i druma Velenje-Mislinja u rejon sela Pleiveca. U pokretu prema selu Grakoj Gori 21.
februara popodne dolo je do borbi s Nemcima, koje su trajale do
mraka, kad je Divizija ponovo okruena na prostoru izmeu otanja, Velenja, Slovenj-Gradeca i Meice. Nemake snage, naknadno
ojaane, obrazovale su dva obrua oko partizanskih poloaja u rejo
nu sela Graka Gora i Pleivec. Posle vie neuspelih juria, ujutro 22.
februara osnovano je bombaka grupa od oficira taba Divizije, koja
je zauzela dominantnu taku Sveti Duh, posle ega se cela Divizija
probila u rejon sela Belih Voda. U tom odluujuem boju Divizija je
pretrpela velike gubitke.
Narednih dana brigade su se prebacile na podruje visokih pla
nina Kamnikih Alpa. Dvadeset estog februara nemaka ofanziva je
zavrena. tab Divizije sa Prvom brigadom vratio se na sektor isto
nog dela Mozirskih planina, da bi se do polovine marta tu prikupile
i ostale jedinice.
U borbama od 6. januara do 26. februara etrnaesta divizija je
imala 367 poginulih i nestalih, a od 318 ranjenih i obolelih ostalo je
na leenju u bolnicama oko 260 boraca i stareina. Nemci su pretrpeli neto manje gubitke, a uniteno je vie oklopnih i motornih vo
zila i jedan avion.
277

OSNOVNA

LITERATU

RA

1. Josip Broz Tito: Vojna djela, knjiga 1-6, VIZ, Beograd, 1956-1981; Stva
ranje i razvoj Jugoslovenske armije, Glavna politika uprava JA, Beog
rad, 1949;
2./Klasici marksizma-lenjinizma o partizanskoj borbi, Glavna politika upraVa JA, Beorad 1947;
v3. Nikola Ljubii: Optenarodna odbrana - strategija mira, tree, prera
eno i dopunjeno izdanje, VIZ, Beograd, 1981;
4. Bogdan Oreanin: Vojni aspekti borbe za svetski mir, nacionalnu ne
zavisnost i socijalizam, VIZ, Beograd, 1962;
5y Dr ore Dragi: Sanitetska sluba u uslovima partizanskog ratovanja,
/ tree, dopunjeno izdanje, VIZ, Beograd, 1965;
* 6. Pero Moraa: Napadi Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije na nase
ljena mjesta, VIZ, Beograd, 1956;
7. Strategija oruane borbe u NOR-u, Centar za strategijska istraivanja
Generaltaba JNA, Beograd, 1980;
8. Rajko Tanaskovi: Pitanja partizanskog ratovanja, VIZ, Beograd, 1961;
9. Teritorijalna odbrana, VIZ, Beograd, 1970;
10. Radomir urainovi: Zasede teritorijalnih snaga u optenarodnoj odb
rani, VIZ, Beograd, 1973;
11. Dr Gojko Miljani: Rukovoenje i komandovanje u oslobodilakom ratu
1941-1945, VII, 1980;
12. Dane Petkovski: Neka razmatranja borbenog morala oruanih snaga,
VIZ, Beograd, 1980;
13. Nikola Pejnovi: Strategijska upotreba naih oruanih snaga u NOR-u,
Vojno delo 6/78;
14. Anelko Kalpi: Teritorijalne snage na jadranskom vojitu, Vojno delo
1/71;
15. Veljko Kadijevi: Uloga ratnih iskustava u izradi teorije ratne vestine,
Vojno delo i0/58;
16. Dr Gojko Nikoli: Sanitetska iskustva u oslobodilakom ratu naroda Ju
goslavije 1941-1945, Vojnosanitetski pregled, 1-2/53;
17. Absaljanov i Adrianov: Organizacija partizanskih snaga i forme rukovo
enja njihovim borbenim dejstvima u otadbinskom ratu, Voenno-istorieskij urnal 8/66;
18. John Ellis: Gerila kroz stoljea, Alfa, Zagreb, 1979;
19. Vilfred G. Baret: Pobede Vijetnama (prevod s engleskog) VIZ, Beograd,
1973;
20. Che Guevara: Guerrila Warfare, MR Press, New York, 1961.

Dr Petar Kleut, general-major

PARTIZANSKA TAKTIKA

Tehniki urednik
Slavoljub Kujundi, akademski slikar

Korice
Dijana Ivanievi

tampanje zavreno u septembru 1983.

tampa: VOJNA TAMPARIJA - SPLIT