PROLETERI SVIH ZEMALJA, UJEDINITE SE!

Program
Saveza
12omunista
Jugoslavije
USVOJEN
NA SEDMOM KONGRESU
SAVEZA KOMUNISTA
JUGOSLAVIJE
22-26. APRILA 1958.

Izdaje:
Izdavaki

,
centar KOMUNIST

Beograd
Trg Marksa i Engelsa l l
tampa Beogradski izdavako-grafiki zavod
Bulevar vojvode Miia 17, Beograd

IZDAVAKI CENTAR "KOMU~IST"

1980.

i.

Savez Komunista Jugoslavije usvaja nov Program u vreme

snanog razvitka socijali.stikih drutvenih odnosa i soCijalistike drutvene svesti u naoj zemlji, u vreme stalnog
jaanja socijalistikih snaga u svetu i sve snanijeg i sve
ireg prerastanja socijalizma u svetski drutveni sistem.
Komunistiki manifest je nagovestio stvaranje novog
drutva; Pariska komuna je nastojala da ostvari prvu
diktaturu proletarijata; tek je velika oktobarska socijalistika :revolucija otvorila epohu prelaza drutva iz kapitalizma u socijalizam. Poslednjih nekoliko decenija pokazuje da ivimo u periodu nestajanja kapitalistikog
drutvenog sistema i raanja socijalistikog drutva.
Savremeno oveanstvo stupa u socijalizam putem
revolucionarnih okraja i mirnih procesa, kroz stagnacije
i krize, stalnim preobraajima koji nastaju iz borbe suprotnosti: starih oblika koji nestaju, i novih obli:ka koji nastaju. Ovaj prelaz se ostvaruje napretkom nauke i tehnike,
razvitkom proizvodnih snaga drutva, jaanjem politike
svesti i organizacija radirlke klase i drugih slojeva radnih
ljudi, revolucionarnom borbom radnike klase,_ oslobodilakom. borbom naroda kolonija i zavisnih zemalja i snanim dejstvom stalno rastuih socijalistikih snaga i ve
stvorenih socijalistikih drava na kapitalistiko drutvo.
Radnika klasa,_ osnovna snaga soijalistikog razvitka
u svetu, ve Vie od jednog stolea deluje i svesno i spontano na celom podruju ekonomskih i drutvenih odnosa
i, razliitim putevima i oblicima akcije i uticaja, menja
postojee i gradi n.ove drutvene odnose, stvarajui i razvi-

jajui

praksu, iskustvo i .ideologiju socijalizma, postajui

time objektivni i osnovni nosilac opteoveanskog interesa
i progresa:
U poslednjih nekoliko decenija ratiniki pokret je os-
novna pokretaka snaga drutvenog progresa jugoslovenskih naroda, a Komunistika partija odnosno Savez komunista Jugoslavije njegova idejna avangarda i organizator.
Narodi Jugoslavije, radnika klasa i Komunistika partija, bor~i se za nacionalno osloboenje i za socijalistike
ciljeve nali su se na isturenim pozicjjama i usred zaotrenih meunarodnih suprotnosti, te su morali da reavaju
i te suprotnosti i da ubrzavaju drutveni razvitak revolucionarnim sredstvima - estokim, dugim i krvavim borbama. Iz narodnooslobodilake borbe i socijalistike revolucije rodila se i izrasla socijalistika Jugoslavija. A Komunistika partija odnosno Savez komunista Jugoslavije,
time to je uspeno rukovodio narodnooslobodilakom
borbom, revolucijom i socijalistikom izgradnjom, istorijski se afirmisao i konstituisao kao vodea socijalistika
snaga naeg drutva.
Ostvarivanje socijalistikih ciljeva u naoj zemlji predstavlja sloen i dug proces, uslovljen osobenostima istorijskog razvitka jugoslovenskih naroc4l, materijalnim, ekonomskim i kulturnim potencijalom, stepenom i tempom
razvitka proizvodnih snaga i socijalistike svesti ljudi,
delovanjem svesnog socijalistikog faktora, meunarodnim
poloajem Jugoslavije i stanjem meunarodnih odnosa.
Uspeh razvitka socijalistikih drutvenih odnosa u naoj
zemlji zavisi i od razvitka socijalizma u svetu; jer je nae
socijalistiko kretanje deo svetskog socijalistikog preobraaja, a. uspesi koje na tom putu postiu socijalistike
snage u svetu olakavaju na razvitak, kao to i rezultati
koje postie naa zemlja doprinose optem revolucionar~
nom iskustvu radnikog pokreta i razvitka socijalizma u
celini.
6

Program Saveza komunista Jugoslavije organski izrasta

iz ranijih programa Komunistike partije Jugoslavij~; on
tei teorijskom formulisanju bitnih iskustava Komunistike
partije Jugoslavije odnosno Saveza komunista Jugoslavije
u rukovoenju revolucijom, u izgradnji revolucioname
vlasti radnike klase i radnog naroda, u razvijanju socijalistildh drutvenih odnosa, u promemama ekonomske baze
drutva, kao i u ostvarenju svih drugih vanijih zadataka
socijalistike izgradnje Jugoslavije.
Program Saveza komunista Jugoslavije tei da marksistikom analizom teorijski formulie opte zakonitosti
socijalistikog kretanja i specifinost oblika revolucionarnog procesa u Jugoslaviji.
Program Saveza komunista Jugoslavije nastoji da dade
analizu savremenog drutvenog kretanja i razvitka u svetu
i odreuje poglede i stav jugoslovenskih komUnista prema
optoj problematici drutvenih, ekonomskih i politikih
odnosa u svetu.
Program Saveza komunista Jugoslavije izraava nael
na gledita o nekim najbitnijim problemima savremenog
meunarodnog radnikog pokreta i razvitka socijalizma
u svetu.
Program Saveza komunista Jugoslavije postavlja osnovne zadatke jugoslovenskim komunistima u njihovoj
drutveno-politikoj aktivnosti na socijalistikoj izgradnji
drutva i na razvijanju socijalistikih drutvenih. odnosa,
formulie idejne koncepcije o svim bitnim unutranjim
problemima i spoljnoj politici Jugoslavije i odreuje smernice daljeg socijalistikog razvoja nae zemlje.
U okviru opteg razvitka socijalistikih ideja, Program
Saveza komunista Jugoslavije izraz je socijalistike misli u
dananjoj etapi di:-utvenog razvoja Jugoslavije. On nije
kodeks dogmi i konanih istina. Naa budua drutvena
praksa i nauna misao u celini prevazilazie, ispravljae; a
Ip.Oda i negirati pojedine konkretne stavove, poglede i
formulacije, i upravo time afirmirati revolucionarni duh

stvaralaku koncepciju Programa Saveza komunista Jugoslavije .. To e initi drutvena praksa i nauna misao
savremenih socijalistikih snaga u itavom svetu.
Celokupna. istorija razvitka radnikog pokreta kretala
se kroz sukobe gledita i miljenja. U krajnjem ishodu,
pobeivala su ona gledita i one teorije koje su bile objektivni izraz zakonitosti kretanja drutvenib, sukoba datog
vremena. U savremenoj etapi borbe za socijalizam postoje
tako'e razlike u pogledima na neka teorijska i praktina
pitanja. Te razlike su izraz dijalektikih protivrenosti
razvitka drutva i razvitka drutvene svesti, one su iz'I'az
stvaralake prirode socijalistike prakse i misli. One odraavaju svu sloenost prelaznog doba, ilavost starih shvatanja, trzaje jednog drutvenog sistema koji silazi sa istorijske pozornice i tekih uslova u kojima .nastaje i raste
novo, socijalistiko drutvo. Samo u nekakvoj metafizikoj
zamisli sveta vladaju spokojstvo, jednomiljenost i harmonija. Mi jugoslovenski komunisti iskreno i smelo, kao to .
smo uvek inili, iznosimo svoje poglede i shvatanja, .uvereni da se u sukobima ideja i njihovim realizacijama u
praksi proveravaju i potvruju ivotnost, istinitost i progresivnost, a time i nadmonost, dakle marksistika naunost, svake koncepCije. Mi, jugoslovenski komunisti,
uvereni smo da se borbom miljenja i stvaralakim takmienjem. drutvene prakse socijalistikih snaga jaa socijalizam, razvija drutvena misao, raspliu, razreavaju i
. prevazilaze postojee suprotnosti epohe prelaza iz kapitalizma u socijalizam.
'
Prema tome, Program Saveta komunista Jugoslavije,
bez obzira na mogune pojedinane greke i nedovoljnu
obradu pojedinih pitanja, i,ma prvenstveno za cilj da pred
naim radnim ljudima otvori najire perspektive dalje
socijalistike izgradnje i da time naoj socijalistikoj .
praksi da vre idejne osnove; da podstakne ideoloki rad
u Savezu komunista Jugoslavije, da doprinese daljem lomljenju ostataka ematizma, dogmatizma, konzervativizma i

revizionizma, kao i uticaja buroaske ideologije; da pomogne pravilnijem osvetljavanju i irem sagledavanju aktuelnih
problema socijalistike -izgradnje u naoj zemlji i borbe
za socijalizam u celini; da ..:..... stvarajui zakljuke na osnovi iskustva iz sopstv(!ne socijalistieke prakse, koristei i
isk-ustva drugih - doprinese irem. razraivanju goruih
problema daljeg kretanja i razvitka socijalizma u svetu .
uopte, u onoj meri u kojoj naa praksa doprinoSi, makar
i u skrorrinim razmerama, bogaenju zajednikog meuna
rodnog socijalistikog iskustva.
Program Saveza komunista Jugoslavije jeste osnova
nae budue aktivnosti i borbe. Smatrajui praksu konanim sudijom pravilnosti teoretskih postavki. i tumaem
ideolokih kretanja, jugoslovenski komunisti e i dalj~
uiti od SVQje prakse, kao i od prakse drugih socijalisti
kih pokreta, ne oklevajui da. ispravljaju ono to praksa
bude obeleila kao preivelo ili neodrivo. Zato je u duhu
ovog Programa da on bud~ prevazien novim, jo veim
stvaralatVom u praksi i teoriji razvitka socijalizma.

GLAVA

DRUTVENO-EKONOMSKI I POLITiKI ODNOSI

'.
. U sAVREMENOM SVETU
. Domonopolistild kapitalizam
Kapitalistiki drutveni sistem u .svom klasinom obliku
pripada prolosti.
U periodu slobodne konkurencije kapitalizam je razvio
proizvodne snage i tehniku proizvodnje, ali je stvorio i
uslove i drutvene snage koji na razliite naine sve vie
vre na njega pritisak, zaotravaju njegove unutranje
protivrenosti i trae njegovu pro.~enu kao sis~ema. 0~
luujui deo tih snaga jeste radnicka klasa koJa postaJe
nosilac svesne socijalistike akcije za likvidaciju kapitalizma.
Snano razvijajui proizvodne snage drutva, kapitalizam je izvrio industrijsku revoluciju. u nizu zemal~a,
nauno organizovao proizvodnju u gramcama preduzeca,
doveo do ogromnog poveanja produktivnosti rada, razvio
nacionalno i stvorio svetsko trite. Sve veom podelom
rada u nacionalnim, pa i u meunarodnim razmera:n~:
kapitalizam je proirio drutveni karakter r::'-da, _vrse~I
stalno podrutvljerije proizvodnje, ~oj~, .:n-eutim, 1 ?al~e
ostaje u granicama privatnog kap1talist1ckog u_pravlJanJa
i privatnog prisvajanja drutvenog proizvoda.

lO

Razvita)>: kapitalizma je znac10 eksproprijaciju i raspadanje sitnih proizvoaa, formiranje i eksploataciju radnike klase.
Pokretaka snaga kapitalistike proizvodnje jeste prO.
fit. Privatna kapitalistika svojina nad sredstvima za proizvodnju, privatno prisvajanje, profit kao cilj proizvodnje
i anarhinost u razvitku kapitalistike privrede dolaze sve
vie u sukob s drutvenim karakterom proizvodnje, sa
organizacijom proizvodnje u celini i sa optim potrebama
drutva. Naroito je doao u sukob poloaj neposrednih
proizvoaa, kao eksploatisanih najamnih radnika, s njihovim sve veim znaajem u proizvodnji i s njihovim
.:konomskim i politikim tenjama.
Razvitak kapitaliz:ina su pratili . sve vee gomilanje
bogatstva, sve vea koncentracija i centralizacija kapitala,
koncentracija ekonomske i politike moi u rukama sve
'manjeg broja kapitalista, dok se na drugoj strani stvarala
sve mnogobrojnija armija eksploatisanog proletarijata,
to je dovelo do pootrenja osnovnih klasnih suprotnosti
i klasne borbe u kapitalistikom drutvu.
U periodu liberalnog kapitalizma industrijski razvitak
se koncentrisao uglavnom u zapadnoevropskim zemljama
i u .Sjedinjenim Amerikim Dravama, dok su druge zemlje, najveim delom, bile proizvoai sirovina. Industrijski
razvijene zemlje potinile su zemlje-proizvoae sirovina
i time stvorile podlogu za svoj bri razvitak, koei razvoj
ostalih delova sveta.
Na toj osnovi i u tim supr.otnostima razvijao se kapitalistiki sistem, ije su zakone nastajanja i razvitka, kao
i neminovnost njegovog propadanja otkrili, nauno analizirali i objasnili Marks i Engels.

monopolistikom

kapitalizmu

Monopolistiki kapitalizam se javio na viem stepenu razvitka proizvodnih snaga kapitalizma, na osnovi koncentra-

ll

cije proizvodnje i centralizacije kapitala, kao i dominirajufinansijskog kapitala.

Monopoli;tiki kapitalizam je organizovao drutvenu
proizvodnju na iroj osnovi, ujedinjujui vie preduzea
jedne ili nekoliko grana i privrednih oblasti, i dalje razvio
proizvodnju i njeno podrutvljiomje. Sve veom koncentracijom i 'centralizacijom proizvodnje planiranje u okviru
preduzea proiruje se na planiranje u okviru i u interesu
monopola. U isto vreme je proirena povezanost i uzajamna zavisnost svetske privrede.
U monopolistikom kapitalizmu je otpoeo i proces
stagnacije kapitalistikog drutva, njegovog truljenja, nesposobnosti da ide ukorak s mogunostinia daljeg razvitka
proizvodnih snaga drutva. -Time se ujedno proirio proces
kriza, dolo je do ratova u svetskim razmerama, do. opte
krize kapitalizma i do njegovog ubrzanog raspadanJa kao
sistema.
Za monopolistiki kapitalizam su karakteristini: na-
stanak monopola u razvijenim kapitalistikim zemljama,
povezivanje monopola na meunarodnom planu, stvaranje
svetskih monopola, njihova vladavina u svetskoj privredi i
njihov presudan uticaj na svetsku politiku i meunarodne
odnose. Preovlaujua uloga kapitalistikih monopola dovela je do imperijalizma - P()Slednjeg sta<!ija kapitalizma.
Naunu, marksistiku analizu razV-itka 'imperij~zma krajem 19. i poetkom 20. veka dao je Lenjin.
S krupnim promenama koje su monopoli izazvali u
ekonomici i drutvenoj strukturi kapitalizma nisu ukinute
osnovne zakonitosti i protivrenosti kapitalistikog drutva, one su samo dobile nova obele~ja. Razvija se konkurentska borba meu monopolima, za monopol i uvrenje
njihovog poloaja, borba u samim monopolima, kao iprotiv
onih koji ugroavaju njihove pozicije. Takva konkurencija
je dobila naroito otre oblike na meunarodnoj areni u
eg polo~aja

12

borbi za trite, za izvore sirovina i za sfere uticaja. Jo

se vie proirio jaz izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja.
Monopolistiki kapitalizam je pojaao eksploataciju
radnike klase, radnih ljudi, i poveao pritisak na srednje
slojeve drutva. U ovoj fazi kapital~a proirio se sistem
eksploatacije drugih naroda, naroito kolonijalnih, uz naj,grublje forme iskoriavanja i ugnjetavanja.
Monopolistiki kapitalizam je jo jae zaotrio osnovne
protivrenosti kapitalizma i izazvao nove. Dalje je razvio
klasne i politike suprotnosti u pojedinim zemljama i suprotnosti u meunarodnim odnosima. Da bi savladao
unutranje i spoljne tekoe, a naroito suprqtnosti izmeu samih imperijalistikih zemalja i suprotnosti u njihovom odnosu na kolonijalrie i zavisne zemlje, monopolisti
ki kapitalizam se sve ire i sve neposrednije koristi mehanizmom drave, to pojaava tendencije srastanja vrhova
monopola, finansijske oligarhije, s vrhovima drave i dravnog aparata.
Monopolistiki kapitalizam postaje nosilac politike
reakcije; on pokuava da sprei razvitak radnikog pokreta i masovnih oslobodilakih pokreta i qa u drutvu
suzbije uticaj javnog demokratskog miljenja. U zemljama
s naroito zaotrenim unutranjim i spoljnim suprotnostima najreakcionarnije snage monopolistikog kapitalizma
pole su putem diktature faistikog i slinog tipa da bi
obezbedile s1oje pozicije od revolucionarnog pokreta, kao
i svoje meUnarodne p'ozicije, povezujui se s drutvenoistorijski najnazadnijim snagama u nerazvijenim zemljama.
Borba monopolistikog kapitala za novt1, podeJu i za
proirenje uticajnih sfera, za prevlast i dominaciju u svetu
dovela je ve dva puta do svetskog rata i do masovnog
unitavanja ljudi i drutvenih .materijalnih i kulturnih
dobara.
-

13

kapitalistikom
antikapitalistikih snaga

Promene u

drutvu i

jaanje

Ekonomske i politike suprotnosti u monopolistikom kapitalizmu, krize i imperijalistiki ratovi zaotriti su revolucionarnu borbu radnike klase i radnih ljudi u kapitalistikim zemljama, kao i revolucionarno-oslobodilaku borbu u' kolonijalnim i zavisnim zemljama. Taj proces je
doveo do oktobarske revolucije, do socijalistikih revolucija
u Jugoslaviji, Kini i drugim zemljama, do uvoenja socijalistikog drutvenog sistema u nizu zemalja, a isto tako
i do osloboenja i do politike nezavisnosti mnogih kolonijalnih i zavisnih zemalja.
Nove drutveno-ekonomske pojave, politika zbivanja
poslednjih decenija (od oktobarske revolucije, preko krupnih dogaaja kao to je velika ekonomska kriza od 1929.do
1934. godine, pa do drugog svetskog rata) nove pobede
socijalistikih snaga u nizu zemalja i raspadanja kolonijalnog sistema - izazvali su dalje krupne promene u kapitalistikom drutvu. Te promene se najveim delom
odigravaju na liniji jaanja dravnokapitalistikih tendencija i rezultat su delovanja raznovrsnih drutvenih, ekonomskih i politikih faktora.
Na te su promene uticali: razvitak proizvodnih snaga,
sve 1.:ea drutvena podela rada i jaanje drutvenog karaktera proizvodnje uopte, u razvijenim kapitalistikim zemljama, kao i u svetskim razmerama. Kapitalizam nije vie
u stanju da u svojim dosadanjim oblicim~ obezbeuje
nesmetanu proirenu drutvenu reprodukciju~~ Kapitalisti
ki produkcioni odnosi vie ne odgovaraju izvanredno razvijenim proizvodnim snagama,- koje se, usled razvitka savremene nauke i tehnike, ubrzano dalje razvijaju.
Neravnomernost privrednog razvitka raznih oblasti sveta u uslovima kapitalizma - oteava dalje napredovanje
svetske privrede u celini, pa samim tim i visoko industrija14

lizovanih kapitalistikih zemalja. Ova se neravn~mernost ne

~oe ukloniti u okviru dosadanjih, kapitalistikih odnosa

Izmeu

razvijenih i nerazvijenih zemalja.

Brojani porast i organizaciono snaenje radnike klase, revolu~ije, ~~tanci, ~asovni trajkovi, svesna i spontana _b~rba 1 akciJe radnicke klase i uopte radnih ljudi na

politlckom, ekonomskom i socijalnom polju, kao i sve_

vei njihov uticaj i uee u drutvenom ivotu - vode

daljem slabljenju kapitalistikoa sistema i jaanju soci-

jalistikih snaga.

"'

Socijalistika revolucija i izgradnja u Sovjetskom Savez~. i _u .:U~ drugih zemalja znatno su uticale na jaanje
s_oc~!a~ISti~kih snaga ~ svetu svojim delovanjem na kapita-

hsti~k_I s1ste~, ~ao 1 otvaranjem perspektive radnikoj

kla~~ I_ kolom]almm r;~rodima u njihovoj borbi protiv impenJ~liZm~! ~ ~~ ~rz1 ek~momski i drutveni razvoj na

ilOVOJ, SOCI]ahstlckOJ OSllOVI.

.
. D~gi sv~tski rat je zahtevao maksimalne napore nacwna~mh pnv;eda, _regulisanje i usmeravanje privrednog
ra~vo]a u naciOnalnim razmerama, iroku i sveobuhvatnu
pnmenu metoda ratne privrede, to je takoe uticalo na
jaanje etatistikih tendencija u kapitalizmu.
. ~ovi uspesi i I;>olet radnike . klase i drugih progresivmh snaga, nastali kao posledica pobede nad faizmom
u toku drugog svetskog rata, delovali su, sa svoje strane,
na promene ~ kapitalistikom sistemu. Tome doprinosi i
noVI, epohalni napredak nauke i tehnike posle drugog
svetskog rata.
~Oslobodilaki pokreti zavisnih i kolonijalnih naroda
. doveli su. do stvaranja _niza novih nezavisnih drava, koje
s~, da. b1 uJ;>rzale s:roJ ekonomski . i drutveni razvoj i
uc~rs_t}l~ svoJu nez~v1snost, _ne orijentiu na klasini kapi,talistic_ki _put. razvitka, vec na dravno usmeravanje i
upravlJanJe pnvredom i na stvaranje dravne svojine nad
osnovnim sredstvima za proizVodnju.

15

Monopolistiki kapitalizam, koji se razvio u svetski

privredni sistem, jo je vie pojaao neravnopravne odnose
koji su ve P?Stojali u svetskoj podeli rada.
Kapitalizam je u koloJ:!ijama potkopao zateene dru-.
tveno-ekonomske odnose i:, uvodio kapitalistike odnose,
kojima je pokuavao da .ekonomiku ovih zemalja trajno
vee sa ekonomikom metropola.
ubrzani razvoj nacionalnih privreda nerazvijimijih zemalja, snanim razvijanjem dra\inokapitalistikih oblika
i odnosa u privredi, izaziva promene njihove ekonomske i
drutvene strukture, a sve to utie na e:kori.omiku razvijenih zemalja, remeti njihove dosadanje odnose s nerazvijenim zemljama, to opet sa svoje strane izaziva povea
nu ulogu drave u meunarodnim ekonomskim odnosima.
Uporedo s proirenjem dravnog upravljanja privrednim ivotom u pojedinim rzemljama i sa stvaraniem dravne svojine poveava se uloga drave u odreivanju
oblika meunarodne ekonomske saradnje, u regulisanju
meunarodne trgovine i meunarodnog finansiranja, to
predstavlja .jednu od karakteristika savremenih meuna-.....- '
rodnih privrednih odn:osa.
Zbog tih uzroka, dravnokapitalistike tendencije
daju znaajno obeleje razvijenim kapitalistikim zemljama, a i veem delu nerazvijenih zemalja, mada u drugim
oblicima i reavajui druge zadatke.
Da bi omoguile razvitak drutvene proizvodnje i ublaile unutranje drutvene suprotnosti, te tako produile
vek kapitalistikom sistemu, vodee snage kapitalistikog
drutva u pojedinim delovima sveta prisiljene su da
istovremeno vre i promene u tome sistemu putem podravljivanja odreenih ekonomskih funkcija, slabei na taj nain sve vie njegDve privatnokapitalistike osnove i inei
sam sistem manje otpornim zbog neprekidne borbe koju

savremeni radniki pokret i progresivne snage oveanstva

vode u raznim oblicima.

Tako je ekonomska, drutvena . i ideoloko-politika

neodrivost kapitalistikog sistema postala jo oiglednija.
Pojaana uloga drave u funkcionisanju
i razvitku. ekonomike drutva

Neophodnost da se odnosi proizvodnje i raspodele u. kapitalizmu menjaju i uspostavljaju sve vie na bazi drayne
intervencije .dovodi do izmenjene i pojaane uloge drave
u funkcionisanju i razvitku ekonomike drutva. Sve vie
jaa tendencija dravne intervencije u ekonomskim kretanjima drutva. Drava je prinuena da preduzima pojedine
mere kontrole nad privatnim kapitalom, koje, dodue, ne
zadiru u sutinu kapitalistikog sistema, ali delimino
ograniavaju privatno upravljanje kapitalistikom svojinom.
' Drava uzima na sebe znaajnu ulogu u privredi razvijanjem raZnovrsnih novih kreditno-monetarnih oblika i
irim korienjem poreskog sistema za regulisanje privrede, bilo neposredno - nacionalizacijom _itavih grana
industrije i krupnim dravnim investicijama - ili ograniavanjem upravljanja privatnim kapitalom i kontrolom
u raspodeli profita, .i -u toj meri unosi. izvesne elemente
privrednog planiranja, a najee kombinovanjem svih
.
ovih rn,era. .
Kao rezultat unutranjeg razvoja i promena u kapitalistikom sistemu, svesnog i stihijskog pritiska radnike
klase u savremenim uslovima, ....,- jaa i uloga drave na
podruju radnih i imovinskih 1dnosa, socijalnih prava i
socijalnih slubi i drugih drutvenih odnosa.

Tendencije proizvoaa da, preko organa najrazliiti

jeg karaktera i s manjim ili veim pravima, utiu na u-

17

pravljanje preduzeem i institucijama upravljanja privredom u celini - iako su u poetnom stadiju razvoja, pred~
stavljaju proirivanje borbe za demokratska prava radnih
ljudi i za rukovodeu ulogu radnike klase u drutvenom
i privrednom ivotu.
Pojava regionalnih i irih meunarodnih privrednih
organizacija, u kojima su neposredno angaovane drave,
predstavlja nove oblike privredne sar:adnje i integracije,
za razliku od ranije iskljuive aktivnosti privatnih monopola i drugih privatnokapitaljstikih organizacija na ovome polju, a s druge .strane se koristi i kao novo sredstvo
borbe za uspostavljanje ekonomske i politike hegemonije
jaih i razvijenih nad slabijim i nerazvijenim.
Burloaska drava uzima, dakle, na sebe ekonomske
funkCije na onom stepenu razvitka kapitalizma .kada su
privatna svojina i privatnokapitalistiki odnosi proizvodnje
postali preuski okviri za narasle proizvodne snage, kada
drutvo nije vie sposobno da na postojeim kapitalisti
kim osnovama izae iz krize i da i dalje vri drutvenu
reprodukciju i razvija proi:zvodne snage.
Takve tendencije izraavaju nastojanje snaga kapitalizma da se ekonomski i politiki prilagode potrebama
razvitka proizvodnih snaga, 9rutveno-politikim promenama poslednjih decenija odnosno rastuem uticaju socijalizma u svetu, kao i rastuoj ulozi i snaziradnike klase u
nacionalnini granicama zi:u:lr;lavajui pri tome.' bitne elementek~pitalistikih-drutvenih odnosa i drutvenih privilegija buroazije.
. Proces vezivanja vrhova monopola s dravnom upravom nastavlja . se i dalje. Ali uzimajui na sebe znatne
ekonomske funkcije, drava i ~avni aparat dobijaju i
svoju samostalnu ekonomsku bazu, te na toj osnovi jaa
drutvena uloga dravnog aparata. Buroaska drava i dravni aparat,. u teriji da stiu svoje samostalne funkcije
i da se postave iznad drutva, nastoje ne samo da jo
vie suzbiju samostalnu drutvenu ulogu radnike klase,

18

.i

ve

i da, ne

ma,

ogranie

dirajui

u samu osnovu kapitalistikog sisteulogu privatnog kapitala.

Buroazija, a naroito njeni monopolistiki vrhovi, u
takvim uslovima nastoje da odre i razviju to veu kon~
trolu nad celim mehanizmom drave i dravnog kapitalizma, da se trajno uvrste kao njegova osnovna rukovodea
i usmeravajua politika snaga - radi konzerviranja kapitalistikih odnosa i ouvanja privilegija buroazije u
nacionalnim i meunarodnim okvirima. Zbog t<;> ga . se pojaavaju tenje raznih Teakcionarnih krugova buroazije
kapitalistikih monopola i dravnokapitalistike birokratije da u guenju revolucionarnih i demokratskih pokreta
primene faistike i druge antidemokratske metode.
Pojaana uloga drave raa takoe ekonomsku i politiku snagu birokratije, koja jaajui ima tendenciju da
se pojavljuje kao relativno samostalan drutveni i politiki
faktor. Ukoliko je u politikoj borbi izmeu buroazije i
radnike klase za uticaj i pozicije u sistemu dravnog kapitaliz_ma postignuta vea ravnotea, utoliko se i funkcije
birokratije vie osamostaljuju, uz tenju za jaanjem i
ouvanjem dravnokapitalistikog monopola i drutvenih
privilegija buroazije. Na takvim se tendencijama zasniva
i nacionalistika i imperijalistika ideologija faizma, koja
nastoji da prikae dravu kao natklasnog nacionalnog
arbitra u drutvenim i ekonomskim odnosima. Ukoliko je
uticaj buroazije jai, utoliko birokratija otvorenije slui
buroaziji, sprovodei njenu reakcionarnu politiku.
Samo vodea uloga radnike klase moe da oduzme
birokratiji ovakvu samostalnu drutvenu ulogu.
Savremeni imperijalistiki hegemonizam.
Borba za nezavisnost i ravnopravnos_! naroda
Iz dravnokapitalistikog monopola taste ne samo tenja
za odravanjem postojeih odnosa nacionalnog ugnjetava-

19

nja i kolonijalne eksploatacije, ve i tendencija ka hege. maniji nad drugim narodima i ka svetskoj hegemoniji.
Savremeni hegemonizam ne izraava samo nastojanja da
sc: odr& ostaci .klasinog kolonijalizma, koji je borbom
naroda za nezavisnost postao neodriv i sve vie se raspada,ve predstavlja preobraeni oblik kolonijalizma u sadanjim uslovima. Imperijalistiki hegemonizam se prilagoava
formalnoj nezavisnosti odnosno formalnoj ravnopravnosti
naroda, kako bi ove uinio ekonomski i politiki- zavisnim
od sila koje raspolau velikom koncentracijom elronomske
i politike snage. U borbi za taj cilj politiki predstavnici
buroazije u dananjim uslovima esto se slue i ideoloko-politikim instrumentima poput lane brige o demokratiji, slobodi itd. Ukidajui ili bitno ograniavajui mi taj
nain stvarnu nezavisnost i ravnopravnost naroda, nosioci
imperijalistikog hegemonizma tee za tim da ih pretvore
u svoja ekonomska, politika i vojna uporita u borbi za
proirivanje sfere svoje hegemonije i ovog ili onog vida
ekonomske eksploatacije. Samim tim je imperijalistiki
hegemoniilam stalan jzvor opasnosti od nov-og svetskog
rata. U odreenim uslovima ova opasnost postaje utoliko
vea ukoliko - se hegemonistika uloga odreene drave
ili grupe drava pretvara u snaan -meunarodni sistem
koji dejstvuje iskljuivo sa pozicije !!ile, i ukoliko je
na podlozi dravnog kapitalizma buroazija sposobna da
pokrene i organi-zuje i druge drutvene snage radi spr-ovoenja svoje_ hegemonistike unutranje i spoljne politike.
Borba za hegemoniju ne predstavlja uvek. samo isklju~
ivi interes buroazije i dravnokapitalistike birokratije
odreene zemlje ili grupe zema.lja. Ona u datim uslovima
dobiva i podrku ne samo srednjih. drutvenih slojeva ve
i pojedinih slojeva Tadnike ldase.
Jo su Marks/i Lenjin govorili o drutvenim posledicama koje nastaju kada buroazija pojedinih razvijenih
zemalja uspeva da delove radnike klase, pa ak i 'celu
radniku klasu, stavi u izvesnom smislu u povlaeni ma-

20

terijalni poloaj prema ostali!fi delovima radnike klase,

odnosno prema radnikoj klasi i radnim masama drugih
zemalja.
u dananje vreme takva praksa u razvijenim kapitalistikim zemljama igra neuporedivo veu ulogu nego- u
prolosti;
Tu se radi o mogunostima da vodee snage bur. oazije na bazi ekstraprofita u izvesnom smislu "potkupljuju"
pojedine delove radnike klase i o tome da vea razvijenost proizvodnih snaga i vea produktivnost rada omoguu
ju znatno vii ivotni standard u razvijenim zemljama nego u ostalim delovima sveta.
Ta je praksa neposredan proizvod privilegovanih pozicija koje dre vladajue snage razvijenih ze!Jlalja u odnosu
na nerazvijene zemlje. Takve privilegovane pozicije su
pojedine zemlje neposredno ili posredno stekle zahvaljujui kolonijalnoj eksploataciji, ostajanjem_ van ratnih sukoba
ili odreenoj ulozi u meunarodnoj podeli rada ili usled
drugih povoljnih istorijskih uslova. Privilegovap.e pozicije
su im omoguile da dugotrajnim sticanjem ekstraprofita
daleko odmaknu u razvitku proizvodnih snaga u poreenju
s veim delom ostalog sveta, to im omoguuje da i posle
oslobaanja . kolonija zadre vanredno povlaen poloaj
u svojim odnosima s nerazvijenim zemljama. Na taj nain razvijene kapitalistike zemlje ipak uspevaju i sada
kada se kolonijalni- sistem ubrzano raspada da vie ili
manje reprodukuju svoj privilegovani poloaj i s njim
vezane ekstraprofite.

Iz svih tih razloga su vladajui krugovi tih zemalja

ekonomski i politiki vie u mogunosti da udovolje materijalnim zahtevima odreenih slojeva radnike klase pa ak i
njihovim demokratskiri:J. zahtevima, u tiui ujedno i na- formiranje njihove politike svesti. Na takvim tendencijama
se zasniva ne samo oportunistiki odnos pojedinih slojeva
radnike klase prema svojoj sopstvenoj buroaziji i drav21

no-kapitalistikoj birokratiji, ve i njihova povremena

podrka imperijalistikoj odnosno hegemonistikoj politici

di:avnih vrhova. Vii materijalni standard razvijenih zemalja postaje, prema tome, znatnim delom produkt bede
i zavisnosti nerazvijenih zemalja, a ugnjetavanje, nasilje i
odsustvo demokratskih prava u velikom delu sveta postaju
prec;luslov i podloga buroaske demokratije i politikog liberalizma u malom broju razvijenih zemalja.
Iako raspolae velikom materijalnom snagom, savremeni imperijalizam je unutranjopolitiki slab i nestabilan.
Borba naroda za stvarnu politiku i ekonomsku nezavisnost, to jest za stvarnu ravnopravnost i samostalnost u
meunarodnim odnosima, ne ukida se nego postaje sve
ira i uspenija, a hegemonistiki pritisak, sa svoje strane, sve vie doprinosi da se ta borba povee s najnaprednijim snag!:!IDa radnike klase i socijalizma. A to znai
da je jedini put konane likvidacije imperijalizma - uporna borba radnike klase i progresivnih snaga u svakoj .
zemlji za svoje demokratske i drutvene zahteve i za mir,
borba za pobedu i . za rukovodeu drutvenu ulogu radnike .klase, za socijalizam, kao i dosledna borba naroda
za svoju nezavisnot.
O dravnom kapitalizmu

U savremenom drutvu nema istog dravnog kapitalizma,

jer se uopte drutveni_ procesi ne ispoljavaju niti se mogu ispoljavati u istim oblicima. Savremeni _kapitalizam
sadri. elemente privatnog kapitala slobodne konkurencije
uporedo s monopolistikim kapitalom i sa ostacima sitnosopstvenike proizvodnje, dok istovremeno sve jae dolazi
do izraaja funkcija drave u svojstvu drutvenog, politikog i posebno ekonomskog inioca. Ukoliko se pojedine
ekonomske funkcije vie prenose s privatnog kapitala na
dravu ..;... pri emu se i na druge naine ograniavaju
22

prava privatnog kapitala - utoliko vie dolazi do izraaja

pritisak novih materijalnih i drtltvenih faktora u privrecU
na kapitalistike proizvodne odnose, faktora koji ine
uspostavljanje socijalistikih odnosa jo neminovnijim.
Tendencije "te vrste s11 odraz sazrevanja i jaanja ,,elemenata novog drutva, koji su se ve razvili u nedrima starog buroaskog drutva koje se nalazi u raspadanju"
(Marks) i probijaju se sve snanije kroz pukotine kapitalistikog drutvenog sistema, produbljuju njegoVu optu
krizu. i sve vie jaaju, proirujui svest .o neminovnosti
socijalistikog preobraaja drutva i o neophodnosti borbe
za takav preobraaj.
Dravni kapitalizam, prema tome, nije neka. posebna
faza kapitalizma, ve on, kao tendencija, izrasta u razvijenim zemljama iz monopolistikog kapitalizma, koji je
postao ekonomski i politiki neodriv i koji spontano trai
izlaz iz krize putem podravljenja odreenih ekonomskih
funkcija, zadravajui bitne karakteristike kapitalistikih
odnosa. U tom smislu specifini oblici dravnokapitalisti
kih odnosa mogu biti kall:o poslednji napor kapitaliznia
da se odri, tako i prvi korak ka socijalizmu. Da li e biti
jedno ili drugo, - to zavisi u prvom redu. od snage i svesne politike akcije radnike klase, to jest od rezultata
.
njene borbe za vlast.
1
Radnika klasa treba da se uva iluzije da svako podravljenje ekonomskih funkcija u uslovima kapitalizma
znai u isto vreme i njihovo socijalistiko podrut\rljenje.
Sve dok je buroazija odluujua snaga dravne vlasti,
ona e i podravljenje ekonomskih funkcija- iskoriavati
radi odravapja i jaanja svojih kapitalistikih privilegija
i politikih pozicija:. Nema automatskog prelaza od dravnog kapitalizma ka socijalizmu, ka stvarnom podrutvljenju sredstava za <proizvodnju, to j~st onakvog. podru-~
tvljavanja kojim se sredstva za proizvodnju stavljaju u
slubu sviju i svakog radnog oveka. Taj prelaz moe
ostvariti samo svesna- politika akcija radnike klase, nje23

T
na borba za rukovodeu ulogu u mehanizmu vlasti i njena.
spremnost ~ sposobnost da tu ulogu upotrebi da bi stvarno
izmenila, drutvene odnose.

Iako dravnokapitalistiki odnosi omoguavaju da se

u kapitalistikom drutvenom sistemu javljaju elementi
regulisanja i pl~anja privrede, ipak ga to ne spasava
.od opte krize u kojoj se kao sistem nalazi ve nekoliko
decenija. Iako dravni kapitalizam, za razliku od liberalnog
kapitalizma, moe u izvesnoj meri da ogranii stihiju
trita u privrednom razvoju, tako da to ograniavanje i
dravno uplitanj(t u pogledu makar i deliminog usmera~
vanja privrednog razvoja, moe da olaka, ublai i privre~
mena odloi periodine krize, ipak te mere ne "spasavaju"
kapitalizam ve, naprotiv, ukazuju na potrebu radikalne
promene celog sistema. Upravo neprekidno jaanje ekonomske i politike intervencije drave i njena sve .vea
uloga u reavanju krupn.ih unutranjih i meunarodnih
privr~dnih pitanja potvruju da je taj sistem u sve dubljoj krizi.
Da bi obezbedio drutvenu reprodukciju i spasao jo
odrive ekonomske i drutvene pozicije kapitala, dravni
kapitalizam je prisiljen, prilagoavajui kapitalistiki sistem novim uslovima, da u isto vreme potkopava temelje
na kojima sam poiva. Uprkos nastojanjima dravnih
vrhova, odnosno kapitalistike klase, da ouvaju svoje
pozicije, objektivni proces razvitka jaa i razvija drutveno-ekonomske preduslove i ini:oce socijalizma, objektivno
u~:zava proces. :~spadanja kapita~ma i ini sve neizbeDlJim nove polit1cke pobede radn1cke klase odnosno socijalistikih snaga. Uprkos velikoj koncentniciji vlasti u
rukama drave, takav je sistem u sutini i politiki i ekonomski slab. Bitne protivurenosti i antagonizmi kapitalistikog sistema ostaju i dalje: njegovi ekonomski i drutveni mehanizmi sve ee se pokazuju kao nemoni, . a
sam sistem je neuporedivo vie no ranije osetljiv na pritisak narodnih masa, pre svega radnike klase. Ekonomski

24

/j

i drutveni potresi u sadanje vreme neminovno dobivaju

neuporedivo vei politiki i drutveni znaaj nego ikad
ranije. Svaka krupnija ekonomska borba pretvara se u
politiku. Svaki krupniji politilq sukob dovodi do dalekosenih drutvenih posledica.

U stvari, procesi savremenog drutvenog razvitka u

kapitalistikom svetu razvijaju se u dva pravca .. Ekonomski inioci, tenja vladajuih snaga kapitalizma da izbegnu
ekonomske krize i revolucionarne politike potrese, kao i
. stalan svesni i stihijski pritisak radnike klase na celom
frontu drutvenih odnosa - usmeravaju drutvo u pravcu
sve veeg podravljivanja pojedinih drutvenih i ekonomskih funkcija i sredstava za proizvodnju. U tome proce.su
buroazija, vezana s dravnokapitalistikom birokratijom,
nastoji da odri to vie od svojih pozicija i svoj;h bitnih
drutvenih privilegija, pre svega putem svoje odluujue
kontrole nad rp.ehanizmom dravne vlasti. Najreakcionarnije snage e. i ubudue teiti da, radi ostvarenja takvih
ciljeva, u odreenim uslovima pribegavaju faizmu i drugim oblicima grube politike diktature. Nasuprot tome,
radnika klasa svesno i .stihijski, najraznovrsnijim sredstvima i oblicima ekonomske i politike.borbe, vri stalan pritisak u pravcu ukidanja ili ograniavanja tih privilegija
buroazije, borei se za proirivanje i ubrzavanje podrutvljavanja ekonomskih funkcija, ?:a izvojevanje odluuju
eg uticaja na institucije upravljanja tim funkCijama, za
ovlaivanje dravnom vlau.
.
Rastui talas dravnokapitalistikih tendencija u kapitalistikom svetu najoiglednije potvruje da oveanstvo
nezadrivo i najrazliitijim putevima duboko ulazi u eru
socijalizma, kada socijalizam sve vie postaje sadrina
svakodnevne prakse celog oveanstva. Subjektivna pokretaka snaga tog procesa. i dalje ostaje ~ radnika klas~:o,
njen drutveno-ekonomski interes, njena svesna i spontana borba, najrazliitiji vidovi njene klasne akcije.

25

Revolucionarni,

soc'ijalistiki

preobraaj u svetu

Krizu kapitiilistikog drutva bitno je produbila i ubrzala

oktobarska socijalistika revolucija, koja je i sama izbila
na tlu opte krize kapitalizma. U Sovjetskom Savezu je
izvrena prva u svetu pobedonosna revolucionarna socijalistika promena drutvenih odriosa i time je zapoeo proces revolucionarnog socijalistikog preobraaja sveta.

Talasi Velikog oktobra ve etrdeset godina bez prekida snano utiu na i"azvitak socijalistike lanane reakcije u drutvenim .odnosima svih naroda i ~elog .sveta,
podstiui i usmeravajui mnogobrojne evolutivne 1 . revolucionarne procese ka jedinstvenim socijalistikim cilje-.
vima. Vezujui se sa svim tim procesima i nastavljajui
se u njima, velika oktobarska socijalistika i"evolucija je
stvarno prerasla u svetski proces razvitka socijalizma.
Posle drugog 'svetskog rata socijalistiki odnosi ostvaruju se na novim irokim podrujima, i_ snage s?cijalizma
su naglo ojaale u celom .svetu. U nekim. zemlJama, kao
rezultat pobede socijalistikih snaga u otvorenoj borbi, u
procesu duboke narodne revolucije pod rukovodstvom komunistikih partija, uspostavljena je vlast radnike klase
u svojevrsnim oblicima revolucionarne diktature proletarijata. U drugim zemljama je opet, sa zavretkom drugog svetskog rata, kao rezultat unutranjih ustanaka i napredovanja Sovjetske armije, dolo do slo~a buroaske
vlasti do formiranja vlada pod rukovodstvom komunisti
kih partija i do prelaska na izgraivanje socijalistikog
drutVa. Veliki broj zemalja poao je, dakle, putem. socijalizma.

Novi, socijalistiki sistem odlikuje se, pre svega, podrutvljav;mjem sredstava za proizvodnju, ~o jest ~da
njem privatne kapitalistike svojine nad OVlffi sredstvima
i ukidanjem kapitalistike eksploatacije radnike klase,
kao i stavljanjem svil1 privrednih mogunosti i sredstava

26

u slubu planskog razvijanja proizvodnih snaga. U pogledu

raspodele - socijalizam polazi o~ principa da rad treba
da postane merilo linog ekonomskog poloaja. Kapitalistiku jagmu za profit socijalizam zamenjuje zajednikim
drutvenim naporom za maksimalno zadovoljavanje linih
i kolektivnih potreba ljudi.

'u toku oslobaanja drutva od kapitalistikih 4rutvenih

oblika, socijalistika svest predstavlja monu objektivnu,
materijalnu snagu, sposobnu da snano deluje na preobraaj i usmeravanje drutvenog razvitka, pod uslovom da
progresivno izraava objektivna materijalna i drutveno-politika kretanja. Upravo zato socijalistika drava. u
prvoj fazi, posebno u manje razvijenim zemljama, po
pravilu, u manjoj ili veoj meri, nuno uzima na sebe
celokupnu organizaciju i planiranje proizvodnje. Na toj
bazi i pod tim uslovom drava postaje snaan instrument
svesne akcije koji usmerava sva sredstva i napore ka
postizanju odreenih ekonomskih ciljeva, ustanovljuje plansku socijalistiku raspodelu stvorenih vrednosti i na taj
nain ubrzava kretanje drutva i obezbeuje izgradnju
materijalnih i socijalno-ekonomskih preduslova za dalji
razvitak socijalistikih odnosa. Time ona ujedno stvara i
uslove za svoje sopstveno postepeno odunliranje.
Socijalizam je poeo reavati krupne i dalekosene ekoimmske i socijalne zadatke, utoliko tee i sloenije to su
dosad na put socijalistike izgradnje stupile uglavnom relativno zaostale zemlje, s nerazvijenim proizvodnim snagama
i malobrojnom radnikom klasom, to je neizbeno dalo
svoj peat oblicima i metodima dosadanje socijalistike
izgradnje. Razvlaenje buroazije i perspektiva privrednog
porasta oslobodili su energiju radnih ljudi do te mere da
su omoguili velike rezultate u stvaranju i proirivanju
'-ekonomske baze, a naroito teke industrije i energetskih
izvora. Borei se protiv robno-kapitalistike stihije, socijalizam je u mogunosti da vri radikalnu promenu drutvenih odnosa na selu i da razvija modernu poljoprivrednu
27

proizvodnju. Socijalizam se afirmirao kao drutveno-ekonomski sistem koji uspeva da najbre razvije sredstva za
proizvodnju i da postigne najbri tempo porasta nacionalnog dohotka. Na toj osnovi nastaje i duboka promena u
socijalnoj strukturi drutva, koja se posebno izraava u
porastu udela radnika i inteligencije i njihove uloge u
drutvenim kretanjima.

Socijalizam je definitivno prestao da bude samo idejno strujanje, politiki pokret ili drutveni "eksperiment".
Savremeni socijalizam postao je materijalna snaga,. ekonomski, socijalni i kulturni faktor koji vri odiuujui
uticaj na svetski drutveni razvitak. Samim svojim postojanjem on dejstvuje najrazliitijim sredstvima, svesnom
akcijom ljudi, na drutvene, ekonomske i politike procese
u svim zemljama, i n'eprekidno menja sliku sveta, menja
kapitcilistiki svet i menja samog sebe.
Uticaj socijalistikog,. revolucionarnog preobraaja
na ekonomska i drutvena kretanja u svetu
Pod uticajem postignutih rezultata u razvitku socijalizma,
dolaze u kapitalistikom svetu do izraza. ekonomski i socijalni inioci koji utiu na dalje zaotravanje postojeih
protivienosti i ine sve neizbenijim podrutvljenje sredstava za proizvodnju pa time i prelaz ka socijalistikim
odnosima. Istovremeno jaaju i subjektivne snage socijalizma i drutveni uticaj radnike. klase. Radnika klasa je,
u stvari, u mnogim zemljama ve postala takav drutveni
i politiki faktor koji je sposoban da vri, i koji zaista
vri, bitan uticaj na drutveni razvitak i na aktuelnu politiku dravnih vrhova. I u uslovima kada se ne nalazi na
vlasti, radnika klasa svojom snagom i svojim pritiskom

28

i!

stalno jaa i razvija one drutveno-ekonomske' faktore koji

razbijaju jedinstvo kapitalistikog sistema i ine pobedu
socijalistikih snaga sve vie neizbenom.
Sem toga, u nerazvijenim zemljama koje su se tek
oslobodile kolonijalnog ropstva ispoljavaju se tendenciJe,
a postoje i mogunosti, da se mimoiu odreene faze kapitalistikog razvoja i da se neposredno pree 11a izgradnju ekonomskih osnova za razvoj socijalizma. Jedino ovakav kurs moe u tim zemljama obezbediti bri razvitak
proizvodnih snaga odnosno osloboenje tih zemalja iz
okova vekovne ekonomske i kulturne zaostalosti. U takvim
uslovima i sami oblici dravnog kapitalizma mogu igrati
i igraju za odreeno vreme progresivnu ulogu. Mlada radnika klasa u tim zemljama, dajui podrku takvim naporima i borei se za kontrolu nad mehanizmom upravljanja
podravljenim sredstvima za proizvodnju, kao i za bolje
uslove rada i ivota - u isto vreme priprema sebi put za
izvojevanje odluujueg uticaja u dravnoj vlasti, na osnovu svoje saradnje s najirim radnim masama i progresivnim_ pokretima.
Dalji porast

socijalistikih

snaga

Razvitak socijalizma .u savremenom svetu odraava preplitanje i uzajamno pove:z;ivanje ekonomskog i politikog
delovanja ve postignutih rezultata socijalistike izgradnje
u nizu zemalja, kao i najrazliitijih revolucionarnih! i evolutivnih procesa u kapitalistikim zemljama. Ti procesi
odvijaju se putem revolucionarnih, parlamentarnih i drugih oblika borbe, kao i putem raznovrsnih oblika saradnje
i ideoloke borbe u socijalistikim i drugim progresivnim
drutvenim pokretima. Ekonomske i politike snage socijalizma narastaju, a od jaine i subjektivne sposobnosti
svesnih socijalistikih snaga pojedinih zemalja zavisi ste29

pen razvijenosti i vrstina socijalistikih odnosa i efikasnost socijalistike demokratije.

Na dalji porast proizvodnih snaga utie razvitak nauke
i tehnike~ Nova epohalna otkria, kao nuklearna energija,
elektronika, automatizacija, otkria u biolokim naukama
itd. ubrzavaju razvitak proizvodnih snaga drutva. Okviri
kapitalistikog ,drutva postali su t esni za narasle proizvodne snage.

Kapitalistiki nain proizvodnje, kapitalistiki drutveni sistem nalazi se u zavrnoj fazi. oveanstvo,; sa svim
svojim ekonomskim i drugim drutvenim odnosima, stupa
- veoma razliitim putevima - u period preobraaja ka
socijalizmu. Socijalizam' sve vie postaje stvar prakse svih
naroda, sve vie postaje jediristven svetski proces i svetski
sistem.

To ne znai da je kapitalizam iscrpeo sve svoje unutranje mogunosti i da vie ne moe koiti i ugroziti
vodeu drUtvenu ulogu socijalistikih snaga. Kapitalistiki
sistem je jo snaan svetski faktor. Kao takav, on jo
dejstvuje svojim uticajima ak i na unutranji razvoj
socijalistikih zemalja, a pogotovu u bitnjm drutvenim
kretanjima u kapitalistikim zemljama.
Meutim, nita vie ne moe zaustaviti dalje raspadanje
kapitalistikog drutvenog sistema i taj proces e ii
utoliko bre ukoliko napredak socijalistikih odnosa u
zemljama gde je vlast u rukama socijalistikih snaga bude
snaniji i ukoliko radniki pokret u kapitalistikim zemljama bude sposobniji da iskoristi veoma iroke mogu
nosti i raznovrsne oblike borbe za uticaj na drutvena
kretanja.
.

Na taj nain i problemi unutranjeg razvitka socijalistikih zemalja i socijalistikih odnosa sve vie postaju
dominantno drutveno pitanje savremenog oveanstva.
Epoha u kojoj oveanstvo danas ivi ve je postala prvenstveno epoha uvoenja i uvrivanja novih drutvenih,

30

politikih i kulturnih oblika, zasnovanih na socijalistikim

ekonomskim odnosima. Socijalistika misao nije vie usmerena samo na ruenj~ starog kapitalistikog sistema; ona
gleda dalje; ona mora da 'Odgovara na pitanja daljeg
razvitka socijalizma i njegove izgradnje na osnovi analize
datih protivrenosti u kojima se socijalizam kree napred
i mnogobrojnih prelaznih drutvenih procesa kroz koje
rastu i oblikuju se socijalistiki odnosi meu ljudima.
Razumljivo je da ti procesi esto prolaze kroz teke
borbe, greve, greke, lutanja i privremene poremeaje.
Takve su borbe i tekoe pratile svako probijanje novih
puteva u istoriji ljudskog drutva. Neprijatelji socijalizma
se uzalud nadaju i niduju takvim tekoama i poremea
jima. Tekoe te vrste ne mogu okrenuti toak istorije unazad. Orie samo po!istiu najnaprednije socijalistike snage
da savladaju preivelo i da pronau bolji, pravi put daljeg kretanja. Jugoslovenski komunisti se ponose to mogu doprineti svoj udeo tom velikom istorijskom zadatku
savremenog oveanstva.

Razliiti

oblici u razvitku socijalizma

Ni savremeni socijalizam nije niti moe biti ist i homogen. U njemu se prepliu ostaci starih sistema, u njemu
deluju zakonitosti robne proizvodnje. Odreene protivre
nosti i suprotnosti zavrnih faza kapitalizma prenose se i
u prve faze izgradnje socijalistikog drutva.
Socijalistika izgradnja se ne odvija po pravoj liniji.
Ljudi svesno izgrauju socijalizam, ali u raznim zemljama
to ine u veoma razliitim uslovima, sukobljavaju se s
razliitom otrinom unutranjih protivrenosti, dejstvuju
pod n&liitim uticajima stihije i raznovrsnih' drutvenih
i materijalnih inilaca i u reavanju konkretnih pitanja donose razliite subjektivne odluke. filjevi socijalizma su isti,

31

l
ali ih narodi ostvaruju - iz najrazliitijih objektivnih i subjektivnih razloga- razliitim putevima i sredstvima. Svaki
od njih se u razvitku socijalizma oslanja na iskustvo drugih, ali svaki od njih unosi u to zajedniko iskustvo i svoj
poseban doprinos, l:>ogatei ga svojim sopstvenim iskustvom.
Nenivnomernost razvitka socijalizma i razliitost njegovih puteva i oblika izazivaju niz unutranjih protivre
nosti u socijalistikom kretanju, ali su u isto vreme i
snaan podsticaj njegovom stalnom napretku, stalnom
stremljenju ka sve naprednijim i slobodnijim oblicima
socijalistikih odnosa. Svaki pokuaj da se zalmnitosti
razvitka socijalizma sputaju, neizbena mora dati reakcionarne rezultate.

Pobednika radnika klasa odnqsno najnaprednije socijalistike snage sukobljavaju se u izgradnji socijalizma sa
otpor-om najrazliitijih drutvenih faktora, od ije jaine
i. uloge zavise kako tempo razvitka, tako i konkretni oblici
socijalistikih odnosa.

Koreni unutranjih protivrenosti

socijalistike izgradnje
Socijalistiki

odnosi zavise pre svega od materijalne baze

drutv~. Na zaostaloj, nerazvijenoj ekonomskoj bazi tea

je stabilizacija vodee uloge radnike klase i socijalisti~

kih snaga, a izgradnja socijalizma je dugotrajan proces.
Vodee snage. su usmerene pre svega prema problemima
izgradnje neophodne ekonomske qaze. U takvim uslovima
su socijalistike snage esto primorane da, prave kompromise sa sitnosopstvenikim elementom pa i s buroazijom,
i da se privremeno oslanjaju na najrazliitije oblike dravnokapitalistikih pdnosa i metoda. Preplitanje svih tih
odnosa i uzajamnih uticaja izaziva niZ protivrenosti i

. i

suprotnosti koje se ne mogu "preskoiti" nikakVim administrativnim, pseudorevolucionarnim merama, jer su duboko ukorenjeni u materijalnoj bazi. U isto vreme se, u
datim okolnostima, kroz savlaiva.<l.je tih protivrenosti
najbre kree drutveni napredak.

Znaajan iZvor uticaja na drutvena kretanja predstavljaju takoe ekonomski i politiki ostaci i elementi starog
drutva, -to jest buroazije, sloj inteligencije koji je bio
vezan za kapitalizam, sitnosopstveniki egoizam, odreene
privatnosopstvenike i kapitalistike tendencije u srednjim
slojevima, privatna svojina nad femljom itd. Ukoliko je
zemlja vie zaostala, utoliko je uloga tih inilaca snanija
i utoliko oni vie zaotravaju unutranje protivrenosti
i suprotnosti. Otuda uglavnom izviru tendencije ka restauraciji kapitalizma i vlasti buroazije. Te buroasko-restauratorske tendencije, same po sebi, obino nemaju veliku
politiku snagu, jer radne mase ne ele povratak eksplo.
atatorskog sistema. Meutim, one postaju realna opasnost
ako usled objektivnih tekoa ili zbog afirmacije birokratizma i drugih negativnih pojava doe do ozbiljnih poremeaja u odnosima izmeu vodeih politikih snaga socijalistike drave i same radnike klase.
' Znaajan inilac s kojim se sukobljavaju najnapred-nije socijalistike snage jeste i zaostala drutvena .svest
radnih ljudi, ukljuujui tu i znatne delove radnike
klase, kao i uticaj te zaostale drutvene svesti na drutvene i politike organe. Revolucija ne moe preko noi
promeniti ekonomsku bazu i ukinuti nematiliu i line
materijalne tegobe ljudi, niti moe preko noi izmeniti
drutvenu svest, koja se formirala u uslovima eksploatacije i bede. Zaostala shvatanja u radnim masama, osea
nje nezadovoljenih potreba, sitnosopstveniki egoizam itd:
esto se vezuju s reakcionarnim ideolokim i politikim
strujanjima, ije je poreklo u ostacima starog drutva iii
_ u drugim uticajima tuim socijalizmu.

If$

32

33

Anarhistike

pojave

Jedna od manifestacija te zaostale drutvene svesti jeste

pojava slepog, destruktivnog anarhizma. Ukoliko se ispoljava u redovima radnike klase, on je prvenstveno odraz
stihljske, slepe reakcije na objektivne tekoe i probleme
prelaznog doba, to jest na stalne protivrenosti izmeu potreba i. drutvenih materijalnih mogunosti, na razgranjavanje birokratizma ili drugih deformacija i njihovog pritisk;a na celokupna drutvo. Pojava anarhizma je posledica
objektivnih i S!lbjektivnih slabosti inilaca socijalistikog
napretk;; i odraz stihijskog pritiska radnike klase u
pravcu ubrzanja drutvenih kretanja i nerazvijenosti njene
socijalistike svesti. U pojedinim drutvenim slojevima,
naroito meu inteligenCijom, u srednjim slojevima i u
malograanskom elementu, a isto tako i u delovima radnike klase, anarhizam se esto pojavljuje kao reakcija ' na tekoe prelaznog doba uopte, kao povlaenje '
s fronta borbe za socijalizam, koje se prikriva apstraktnim slobodarstvom, koje je u stvari pseudoslobodarstvo.
~ao takav, destruktivni malograanski anarhizam i apstraktni liberalizam: ne predstavljaju nikakvu samostalnu drutvenu i idejno-politiku snagu, ve nastupaju samo kao
prethodnik drugih antisocijalistikih snaga. Oni pripremaju put bilo jo snanijoj afirmaciji birokratizma, bilo
snagama buroaske kontrarevolucije, koje na takvim talasima - kao i na ostacima sitD.osopstvenikog egoizma
i na: drugim slinim pojavama zaostale drutvene svesti
masa - pokuavaju da se ponovo veu s masama i da
povrate bar neke od svojih izgubljenih privilegija.

Pojave birokratizma
Znaajan

uticaj na socijalistiki razvitak u doba prelaza iz kapitalizma u socijalizam dobiva pojava etatistikog

34

birokratizma i birokratizma uopte. Pobednikoj radnikoj

klasi drava je neophodno potrebna za dui ili krai istorijski period rie samo kao instrument borbe protiv ostataka starog drutva ve i radi uspostavljanja i uvrenja
ekonomskih odnosa zasnovanih na drutvenoj svojini nad
sredstvima za proizvodnju kao dominatnih drutvenih odnosa, U prelaznom periodu, kada drutvo jo nije izgradilo
novu osnovu ili se jo nije na njoj uvrstilo i nije nalo
nove mehanizme privrednog i drutvenog upravljanja,
socijalistika drava dobiva naroitu progresivnu ulogu u
privrednom i drutvenom upravljanju.
Oblici centralizovanog dravnog upravljanja sredstvima za proizvodnju, zasnovanog na raznim vidovima dravne
svojine i upravne vlasti dravnog aparata, odigrali su u
razvitku socijalizma u datim istorijskim uslovima pozitivnu ulogu, a u odreenim okvirima oni i danas imaju, i
imae, takvu ulogu. To naroito vai za one nerazvijene
zemlje koje su st-upile na put socijalistikog razvitka i u
kojima je specifina isprepletenost socijalistikih, dravnokapitalistikih i drugih elemenata. neophodna i progresiv:ha
za odreeni period. Takva vrsta dravnog upravljanja
privrednim ivotom predstavlja u socijalistikim zemljama
nunost sve.dotle dok se ne smanje osnovna podruja zaostalosti i ne oblikuju drutveni centralizovani i decentralizovani demokratski mehanizmi upravljanja samih proizvoaa, radnih ljudi, drutvenim sredstvima za proizvodnju.
Vrei svoje funkcije u privredi, drava ima tendenciju da privredu lii njenog unutranjeg pokretaa, kako
bi samu sebe postavila i predstavila kao drutvenu neophodnost. Kada se takve tendencije jae ispolje, drava se
moe pretvoriti u faktor stagnacije i koenja drutvenog
razvitka, u faktor koji spreava konstituisanje novih drutvenih mehanizama preko kojih se obezbeuje dalji porast socijalizma.
Nae iskustvo, kao i iskustvo drugih socijalistikih
zemalja, pokazuje da je iskljuivo upravljanje privredom

35

,.
i celim drutvenim ivotom preko dravnoa aparata vodilo
ka sve veoj centralizaciji upravljanja, ka sve tenjem
:ras.tanju ?r~~vnog i partijskog aparata, ka: njihovom jacanJu 1 teznJl da se odvoJe od drutva i da se n:::metnu
kao snaga iznad njega.
. Na takvom tlu niu specifine pojave prelaznog doba:
birokratizam i birokratsko-etatistike deformacije u razYitku. socijalistikih odnosa. Te su pojave neposredan proizvod tenqencija koje nas.taju u politikom i privrednom
aparatu socijal~~tike.drave, a idu za tim da taj aparat,
umesto. da sluzr drustvu, preraste u njegovog gospodara.
Ov~.. P?Jave .~?laze do snanijeg izraaja tamo gde su zaostahJI 1 slabiJI ekonomski preduslovi socijalizma i gde su
slabiji stva..rna drutvena uloga i uticaj radnike klae.
Birokratizam i etatistiko-birokratske tendencije kao
poslednji. odjek starih drutvenih odnosa tee defo~isa
nju razvitka socijalil?tikih odnosa, prve~stveno u smislu
odravanja, proirivanja ili restauracije raznih vidova dr~\'1l,Okapitalistikih odnosa ili metoda upravljanja u uslovima kada proizvodne snage i proizvoai vie ne trpe
tak"Ve odnose i metode.

Opasnost birokratizma lei u injenici da on, kao bolest, slabi ceo organizam socijalistikog drutva i time
poia:ee i jaa antisocijalistike snage i tendencije. BirOkratiZam pre svega neminovno raskida veze izmeu vodeih politikih snaga i radnike klase, i time zaotrava sve
unutranje drutvene suprotnosti.

Razvitak socijalizma i savlaivanje

unutranjih protivrenosti
Ideoloki odraz tih tendencija birokratizma jesu pojave
kao: konzervativizam, dogmatizam, etatistiko-pragmatisti
ka revizija osnovnih naunih postavki socijalizma, odnosno
marksizma i lenjinizma, i stvaranje "kulta linosti". Ideo-

36

loke tendencije te vrste javljaju se - kao odraz objektivprotivrenosti socijalistikog razvitka na . razne
naine u celom meunarodnom radnikom pokretu.
Otuda se, posle uvrenja vlasti radnike klase i radnih ljudi uopte, pitanje postepenog oq.umiranja drave
javlja kao osnovno i odsudno pitanje socijalistikog d..'ll. tvenog sistema. U sferi ekonomskih odnosa taj proces
istovremeno znai i proces savlaivanja ostataka dravnog kapitalizma. Odumiranje drave je proces ije trajanje
zavisi od niza okolnosti, proces u kome se vidno smanjuje
uloga drave, preobraavaju organi drave, stalno razvija
neposredna demokratija i poveavaju funkcije raznovrsnih
organa drp.tvenog samoupravljanja. Oblici u kojima se taj
razvitak ispoljava pokazali su se ve i dosad kao razliiti,
a oni e to biti i ubudue.
Prema tome, iako u kvalitativno bitno izmenjenim odnosima i sa optorri tendencijom transformiranja, slabljenja i odumiranja svega to je vezano za stare drutvene
odnose, - u socijalistikom drutvu prelaznog doba ne
prestaju da dejstvuju i one drutvene snage koje su karakteristine za poslednje faze kapitalizma.
Radnika klasa i njene najnaprednije snage, i svesno
i stihijski, suprotstavljaju se razgranjavanju tendencija
koje odraavaju interese, shvatanja i tenje ostataka starog
poretka. U odreenim uslovima one i same mogu pasti
pod uticaj raznih tuih interesa i ideologija, to neizbena
postaje izvor niza unutranjih protivrenosti. U odreenim
uslovima takve protiv-renosti mogu dovesti, i dovodile su,
ak i .do qubljih poremeaJa i do privremenih politikih
kriza. Protivrenosti te vrste mogu se reavati samo postepena, dugotrajnim evolutivnim procesima i borbom miljenja, u skladu s razvitkom materijalne baz~ socijalistikog
drutva, i s formiranjem socijalistike diutvene svesti.
Izgradnja socijalizma, prema tome, ne moe se svesti
na neku mirnu, ravnomernu delatnost vodeih snaga socijalistikog drutva, ve predstavlja organski drutveni pronih

37

ces koji se razvija preko svojih unutranjih protivrenosti.

U takvom procesu socijalistiko drutvo odstranjuje ostatke eksploatatorskih sistema i njihove ideologije, kao i
sopstvene prelazne i preivele odnose i oblike, sopstvene
greke i konzervativizam. Tim putem dolazi do izraza tenja
oveka ka sve boljim i viim ostvarenjima, to je nerazdvojno vezano za razvitak socijalizina.

Vodea

uloga

socijalistikih

snaga

i svesno usmeravanje unutranjih procesa

Komunisti i voqee socijalistike snage uopte, raspolaui

idejnim orujem naunog socijalizma, oslanjajui se na
plansko upravljanje podrutvljenim sredstvima za proizvodnju, imaju velike mogunosti za svesno usmeravanje
tih procesa i za razreavanje protivrenosti. To ne znai
da su bilo koje vodee socijalistike snage time automat~
ski postale sposobne da otkt-iju i da uvek progresivno
ocene sve vidove drutvenog kretanja; niti da su imune od
stihijskih uticaja koji nastaju na bazi tmutranjih drutvenih protivrenosti. Ti uticaji esto guraju socijalistike
snage ili ka birokratizmu i konzervativnom zadravanju na
preivelim oblicima socijalistikog razvitka ili ka "kaskanju
na repu" malograanskog anarhizma i pseudoliberalizma.
U takvim sluajevima vodee socijalistike snage gube,
na odreenim sektorima,. stvarnu rukovodeu ulogu, ostavljaju stvari na milost i nemilost stihiji i reakcionarnim
uticajima, ine greke i prouzrokuju privremene ili traj-
nije stagnacije i deformacije.
.
Neuspesi i politiki poremeaji uvek su prva posJediea takvih greaka i deformacija. Ali oni u isto vreme podstiu i ka naprednijim i demokratskijim oblicima i odnosima u socijalistikom drutvu.
Protivrenosti i suprotnosti te vrste predstavljaju bitnu karakteristiku doba prelaza od kapitalizma ka socija

38

lizmu i dolaze do izraza u celokupnoj strukturi drutva.

One se u socijalistikom drutvu prelaznog doba mogu
razreavati u prosecu postepenih evolucija i stalnog napretka socijalistikih odnosa. Tekoe objektivnih uslova u
kojima se u nekoj z~mlji izgrauje socijalistiko drutvo
ili deformacije izazvane subjektivnim grekama rukovodeih socijalistikih snaga ili preiveli oblici sistema mogu, u. pojedinim sluajevima i u odreenim 'uslov~a,
izazvati greve i tee drutvene i politike poremecaJe.
Ali i takve prolazne krize - kada se sagledaju njihovi
pravi uzroci - predstavljaju samo podsticaj snanijem i
brem napretku socijalizma, snanijem i brem razvitku
socijalistike urutvene svesti i savlaivanju preivelog,
podsticaj novoj reprodukciji rukovodee uloge najnaprednijih socijalistikih snaga.

GLAVA

II

BORBA ZA SOCIJALIZAM U NOVIM USLOVIMA

Drutveno-politika uloga radnike klase

i njen uticaj na drutvena kretanja .

Uslovi borbe radnike klase i sodjalisti.\dh snaga uopte

za svakodnevne zahteve, za demokratska prava radnih
ljudi, za. vlast i za izgradnju socijalizma Znatno su se izmenili tokom poslednjih decenija.
. S jedne strane, zadaci su sloeniji. Velika koncentracija
ekonomske i politike vlasti u buroaskoj dravi kao i
njena ~ternacionalna povezanost ~ tendencijom shraranja
.nadnaownalne klasne vlasti oteavaju i esto -ine neefikasnim pojedina sredstva i oblike borbe radnike klase iz prolosti. To dolazi do izraaja osobito u sadanjim uslovima
nestabilnog mira, koji poiva na labilnoj ravnotei snaga.
U takvoj- situaciji svaka revolucionarna akcija radnike
klase i antiimperijalistikih snaga dobiva meunarodni karakter i mobilie najrazliitije sile u svetu.
Sem toga, u najrazvijenijim kapitalistikim zemljama
znatno je pojaana i praksa takozvanog ekonomskog
"potkupljivanja" delova radnike klase. Ta praksa je osnova oportunistikih i reformistikih tendencija u radni
koj klasi, spreava njeno jedinstvo, zamagljuje njenu svest
i klasnu' solidarnost u borbi za socijalizam, apsolutizira

40

parlamentarne oblike borbe kao jedino ispravne, zapostavljajui druga sredstva borbe koja u odreenim uslovima i
okolnostima omoguuju vei uspeh. U takvim uslovima
vladajui vrhovi uspevaju da konsoliduju i uvrste buroaske-demokratske forme drave i da, za odreenu fazu
drutvenog razvitka, usmere klasnu borbu na kompromis
s radnikom klasom, putem pojedinanih reformi i materijalnih koncesija, uz stvaranje odgovarajuih iluzija.
Procesi te vrste zaotravaju protivrenosti i ideoloku
borbu u samoj radnikoj klasi, oteavaju njeno jedinstvo
i slabe njene revolucionarne snage. Negativne posl~dice
su za te snage utoliko tee ukoliko su ove snage uaui-ene,
optereene dogmatizmom 1 sektatvom, ukoliko ne vode
dovoljno rauna o objektivnim izvorima i o karakteru
takVih procesa, ukoliko nisu sposobne da oblike i metode
svoje politike akcije prilagode konkretnim uslovima odreene faze klasne borbe.
Najzad, tekoe poveava i injenica to je izgra<;lnji
socijalizma - putem revolucionarnog preokreta - dosad
pristupila pre svega radnika klasa relativno nerazvijenih
zemalja. Otuda gomilanje izvanredno velikih tekoa u
dosadanjoj socijalistikoj praksi, koje su se, izmeu
ostalog, izraavale u mnogim negativnim pojavama i deformacijama u razvitku socijalizma. Takve su pojave oteale poloaj revolucionarnog radnikog pokreta u borbi
za uticaj u masama u kapitalistikim zemljama.
Svi ti i drugi slini faktori de]stvuju kao konica u
politikoj akciji i ekonomskoj borbi radnike klase, otupljuju nj~nu revolucionarnu otrinu i, ujedno, u veoj ili
manjoj meri negativno utiu na tempo i razvojne oblike
drutvene izgradnje. u "SOcijalistikim zemljama.
S druge strane se, uprkos svemu tome, odnos drutvenih snaga u . svetu bitno izmenio u. korist socijalizma.
Oktobarska revolucija, socijalistike :r:evolucije u Jugosla41

viji, Kini i drugim zemljama, kao i politike i drutvene

promene u. svetu, odigrale su ogromnu ulogu u revohicionarn_om preobraaju ne samo u zemljama u kojima je do
takv1h promcna dolo, ve i u celom svetu. Ne posloji vie
ka~italistiko ?P~oljavanje izolovanog socijalistikog ostrva,
vec se pod uticaJem nezadrive afirmacije socijalizma menja i sam kapitalistiki svet. Radmka klasa mno!!i.h
k_ai?italisti~ z~malja, naroito u Zapadnoj Evropi i ~e
nci, s~e~la" Je mz znaajnih politikih i socijalnih prava,
zahvalJUJUCl sopstvenoj borbi, kao i uticaju revolucionarmh pobeda socijalizma u mnogim zemljama. Sva ta drutvena kretanja izazvana pobedom niza S'Ocijalistikih revo~ucija, kao ~ sy-e mnogobrojnije revolucionarne promerte
koJ': su nastale 1 nastaju u pojedillim zemljama, uzrokuju
drustvel)e promene i reforme u drugim zemljama, vezuju
se uzajamno i predstavljaju jedinstven proces revolucionarnog, socijalistikog preobraaja sveta.
Usled svega toga su cL.-utvena i politika uloga i uticaj rJ:ldnike klase na drutvena kretanja ogromno po~asli
u celom svetu. Ideja socijalizma postaje bliska sve irim
sLojevima stanovnitva, a radillki pokret dobiva sve ire
mogunosti za stvaranje politikih saveza s pojedillim
slojevima stanovnitva i ostalim progresivnim pokretima.
. U takvim su uslovima kapitalizam i njegov politiki
Sistem postali neupo~edivo vie no ikad racije labilni i
podloili pritisku i drutvenom uticaju radnih l. demokratskih masa.
Oigledno je da na dananjem. nivou drutVenog razvitka postoje i sve se snamje razvijaju potrebm materijallli
dru.~t~~n~,. politiki i kulturni uslovi za jo vee uspehe
sociJallstickog pokreta. A na velikoj raznovrsnosti svih tih
uslova izrasta i mogunost raznih puteva i oblika borbe
za socijalizam.

42

Uslovi i oblici borbe

za socijalizam

radnike

ldase

'
Burno kretanje
savremenog oveanstva ka socijalizmu
dovelo je do toga da je socijalizam ve postao svakodnevna praksa stDtina miliona ljudi, praksa koja se neprekidno bogati novim oblicima i novim kretanjima u neposrednoj socijalistikoj izgradnji i u borbi radillk~ klase i
socijalistikih snaga za uticaj na drutvena kretanja u kapitalistikim zemljama.
Sve ovo utie na to da u sadanjim uslovima borba
radnikog pokreta dobiva veu irinu i neuporedivo raznousnije oblike no to ih je imala u prolosti. Ona pred-
stavlja stalno preplitanje revolucionarnih i takozvanih
mirnih politikih akcija. Radillka klasa se kao rukovodea
drutvena snaga probija napred u otrim revolucionarllim
i antiimperijalistikim sukobima, kao i 11 parlamentarnim
i drugim, relativno mirnim, oblicima borbe. Dok u odreenim uslovima radnika klasa revolucionarllim akcijama
rui do temelja stari sistem, dotle je u drukijim uslovima
ona spremna ili prinuena da ulazi u kompromise, da
prihvata uzajamne koncesije, da se zadovoljava reformama.
U savremellim uslovima borbe radillke klase u kapi~
talistikim zemljama ogromnu vanost dobiva saznanje o
njenoj rastuoj snazi i drutvenoj ulozi. Pritisak radillke
klase i samog ekonomskog razvoja doveo je do delimi
nog ubrzavanja procesa nacionalizacije i do raznih oblika
dravne kontrole nad proizvodnjom, premda ti procesi
samo nagrizaju, ali ne menjaju, postojee drutvene odnose. Stavljanje na dnevill red pitanja potpuillje nacionalizacije industrije ubrzava porast saznanja o ograillenosti
i besperspektivnosti sadanjih formi buroaske demokratije.
Sve obimmje diskusije o "proirenju" buroaske demokratije na podruju takozvane "ekonomske demokratije" go\'ore o porastu jednog procesa i o konanoj krizi buro-

43

.i

aske demokratije. U stvari su sva ta -previranja samo odraz injenice _da savremeni razvoj u sve otrijoj formi postavlja pitanje dnttvenog vlasnitva nad sredstvima za
proizvodnju, a time i pitanje vlasti u celini.
Sve znaajnija postaje borba radnike klase za uee
radnika u upravljanju u nacionalizovanoj industriji. "Od
uspenog razvitka te borbe zavisi i stepen razvitka takozvane ekonomske demokratije, jaanje politikih i drutvenih
pozicija radnike klase, smanjenje uloge birokratije i uoavanje sutine savremenih tehnokratskih tendencija. Kapitalistika klasa je primorana da i na tom podruju
pravi manje ustupke, pokuavajui da raznim formama
uea radnika u upravljanju privredom ulije sadr~aj koji
nee bitno ograniiti pravo kapitalista vlasnika, pokuavajui ujedno da te ustupke koristi za slabljenje borbe
i pritiska radnike klase. Radnika klasa postaje svesnija
svojih mogunosti i ogranienosti dosadanjih ustupaka.
U sadanje .vreme, u toku neposredne svakodnevne
borbe radnih masa na reavanju pitanja koja se tiu njihovih ekonomskih interesa i demokratskih prava - postavljaju se i takva pitanja kao to su: nacionalizacija i drugi
oblici podrutVljavanja sredstava za proizvodnju i ekonomskih funkcija, upravljanje u preduzeima i razni vidovi
samoupravljanja, borba protiv birokratizma, razvoj de- mokratije, poloaj radnih ljudi u proizvodnji - i drutvu, uee i kontrola radnika, radnih ljudi, potroaa;
u organima privrednog upravljanja itd.
Sva ta pitanja su od bitnog znaaja za radniki pokret
u celini, kao oblici borbe za jaanje drutvenog uticaja .
radr)lke klase, za njeno ujedinjavanje, za razvijanje njene
socijalistike svesti, za vlast.
U nerazvijenim zemljama reavajui faktor breg ekonomskog i" drutvenog napretka postaje saradnja mlade
radnike klase s najirim slojevima naroda, koji su zahvaeni - antiimperijalistikom borbom, kao i aktivna borba

44

'radnike klase prot~v pokuaja da napori osloboenih na."cija u cilju savladavanja zaostalosti i ekonomske zavisnosti
budu isk!orieni od strane buroaskih elemenata. radi sopstvenog bogaenja i. sopstvene ekonomske i politike afirmacije. Te tenje radnike klase ogledaju se i u njenim zaptevima da dobije snaniji\ uticaj na komandne pozicije u
drutvu, na upravljanje podravljenim ekonomskim funkcijama, kao i u njenom otporu pokuajima da podravljena sredstva za proizvodnju ponovo preu u privatne ruke.
Dosadanji uspesi revolucionarne borbe radnike klase,
jaanje politikih i ekonomskih inilaca socijalizma, sve
vea uloga dravnokapitalistikih odnosa u savremenom
kapitalizmu, raanje socijalistikog svetskog sistema i drugi mnogobrojni faktori savremenog drutvenog razvitka
- sve to daje i davae i ubudue radnikoj ldasi vie
izgleda no ranije da u pojedini.m zemljama, u odreenim
uslovima, moe i sredstvima relativno mirne politike
borbe postati vodea snaga u drutvU, dobiti odluujui
uticaJ u vlasti i postepeno - prema objektivnim uslovi1na
i svojoj politikoj snazi - obezbediti nastanak i razvitak
socijalizma.
Uzajamna zavisnost
radnike klase

razl'iitih

oblika borbe

Mogunost

mirnog prelaza u socijalizam nikako ne znaci

da radnika klasa -treba da se odrekne revolucionarnih
sredstava u borbi za socijalizam kada zaotre~ost unutranjih suprotnosti i drugi- uslovi trae upravo ta1..-va sredstva,
to jest kada takav izlaz nameu svojom politikom reakcionarni vlastodrci. Ako bi radniki pokret podlegao oportunistikim pogledima i praksi, on bi se odrekao. ne samo
svoje sopstvene drutvene uloge, ve i dosadanjih po~a
socijalistike revolucije, koje su mu upravo i omoguile da
danas moe uspenije primenjivati parlamentarne i druge
45

"

sline metode u borbi za osvajanje rukovodee drutvene

uloge. Kao revolucionarna klasa, radnika ldasa e nesumnjivo i ubudue 'revo}ucionarnom silom razbijati lance kapitalizma, imperijalizma i svakog ugnjetavanja, posebno
svuda tamo gde reakcionarni vlastodrci budu pokuavali
da nasiljem zadre neumitni tok istorije i spree radnikoj
klasi i progresivnim snagama put ka vlasti. S druge strane, marksisti ne mogu dopustiti da se bilo koji oblici i
sredstva borbe pretvore u princip i dogmu, koja bi spreavala da se na odreenom mef)tU primene oni oblici politike akcije koji odgovaraju konkretnim uslovima borbe,
ivota i shvatanja radnike klase i progresivnil1 drutvenih
snaga uopte.
Savremeni razvitak kratke, ali veoma bogate i poune
borbe za socijalizam pokazuje da su putevi radnih ljudi
ka vlasti i socijalizmu razliiti, i to razliiti ne samo u
raznim zemljama, ve i u 1;aznim razdobljima, to zavisi
i od opteg odnosa drutvenih snaga u svetu i od konkretni):l materijalnih i optih drutvenih uslova, istorijskih naslaga i politike tradicije u svakoj pojedinoj zemlji i, u vezi s
tim, od snage konkretnog ekonomskog .i drutvenog poloaja i shvatanja_ radPike klase i radnifi ljudi uopte.
S druge strane, ni u jednoj zemlji se borba za socijalizfu-n ne vodi izolovana, odvojeno od razvitka meunarod
nog socijalizma uopte. Iskustva socijalistikih snaga u
jednoj zemlji postaju iskustvo za sve. Uspesi socijalizma
u svetu uopte jaaju socijalistike snage u svakoj pojedinoj zemlji i olakavaju im put ka sopstvenim tispesima.
Preplitanje, povezivanje i dopunjavanje svih postojeih oblika borbe, napori radnike klase i socijalistikili
snaga da ve ostvarene socijalistike odnose oslobode od
pojave birokratizma i da ili dalje razviju - jeste osnovna karakteristika drutvenLlJ. zbivanja u svetu, osnovna
karakteristika dananje borbe za socijalizam.

46

Neka iskustva iz dosadanjeg socijalistikog

razvitka u Sovjetskom Savezu i ostalim
socijalistih'im. zemljama
Postojanje socijalistikili zemalja, a naroito dalji progresivni razvitak drutvenih odnosa u njima, imaju veliki
uticaj na. kretanje celog drutva, na dalje razvijanje me?unarodnih odnosa u pravcu ravnopravnosti naroda i njihovog uzajamnog miroljubivog pomaganja, kao i u pravcu
daljeg napretka i jaanja socijalizma u svetu.
Sa dosadanjim iskustvom socijalistikog razvitka cela
teorija i praksa socijalizma dobivaju vru podlogu, vee
mogunosti za usmeravanje socijalistikog kretania i obuzdavanje stiliije.

u .tom pogledu dragoceno iskustvo meunarodnog socijalizma naroito predstavlja razvojni put socijalizma u
Soyjetsko~ Savezu, s njegovim uspesima i pobedama,
koJe su UJedno uspes~ i pobede meunarodnog socijalizma,
kao i s njegovim tekoama i slabostima.
Sovjetski Savez je izmeu dva svetska rata bio prva
i jedina zemlja u kojoj su socijalistike snage dole na
vlast i u kojoj su se izgraivali socijalistiki drutveni odnosi. Revolucionarni pokret radnike klase u ostalim ilemljama i oslobodilaki pokreti u kolonijama gledali su zbog
toga na Sovjetski Savez kao na uzor za svoju akciju. Samim svojim postojanjem Sovjetski Savez je u periodu
izmeu dva svetska rata bio glavno uporite svim socijalistikim i progresivnim pokretima u svetu. I revolucionarni radniki pokret u Jugoslaviji dobivao je od oktobarske
revolucije i socijalistike izgradnje u Sovjetsh"Um Savezu
snaan podsticaj.
Izgradnja socijalistikili drutvenih odnosa u Sovjetskom Savezu vrila se u sloenim uslovima izvanredno velikili tekoa i prepreka koje su joj stajale na putu.
Proizvodne snage bile su veoma ner~zvijene, a pored
toga i razorene ratovima. Teka opta zaos'talost vladala

47

je u znatnom delu ove velike zemlje. Protiv pobede .oktobarske socijalistike revolucije, a kasnije protiv Sovjetsk'Og Saveza kao prve socijalistike drave, bili su upereni
napori udrue:riih reakcionarnih imperijalistikih krugova
irz celog sveta.
Na slaboj materijalnoj osnovi, kakvu je socijalizam
nasledio od bive carske Rusije, nije bio moguan dalji
razvoj' socijalistikih drutvenih odnosa. Nuno se .nametnula ubrzana izgradnja materijalne 'Osnove novog drutva,
a pre svega stvaranje krupne indt-istrije, osnove daljeg
razvitka industrije. Meunarodni poloaj Sovjetskog Saveza, intrigy, akcij~ i pretnje reakcionarnih' krugova buroazije protiv prve zemlje socijalizma jo su vie zaotrili
situaciju i uticali su na poznati smer razvitka.
U takvim .okolnostima je cel'Okupni drutveni razvitak
u Sovjetskom Savezu morao polaziti od koncentracije svi.l-t
snaga na izgradnju materijalne osnove novog drutva, i
to sopstvenim silama. Samo tim putem bilo je rn'Oguno
spreiti restauraciju kapitalizma u Sovjetskom Savezu.
Meutim, takva opta situacija je zahtevala izvanredne napore i velika odricanja cele radnike klase i radnih ljudi
Sovjetskog Saveza.
Za.l-tvaljujui krajnjim naporima, rtvama i odricanjima
sovjetskih radi:iih ljudi, Sovjetski Savez je izmeu dva svetska rata postigao u tome pravcu krupne rezultate. Stvorena je snana industrijska baza" sposobna ne samo da
ouva postignute tekovine- socijalistike revolucije, ve i
da obezbedi dalje razvijanje socijalistikih odnosa. Time je
stVorena materijama i politika osnova koja. je znatno
olakala razvitak so~ijalizma u drugim zemljama. Ti se
uspesi ogledaju i u stvaranju brojno jake savremene radnike klase, inteligencije itd. to je korenito izmenilo r
unutranju drutveno-ekonomsku strukturu sovjetskog
drutva i subjektivne uslove za dalji razvitak proizvodnih
snaga.

48

Postignuti uspesi bili su osnova koja je omoguila

Sovjetskom Savezu da u to~ .drugog svetska~ .:ata, u savezu sa ostalim silama antihitlerovske . koaliciJe, odnese
pobedu nad blokom faistikih sila, a to je bilo od odlu-_
ujueg uticaja na dalji progresivni razvitak dananjeg
drutva.
U takvoj optoj situaciji drutveni razvitak je zahtevao
posebno naglaenu organizatorsku ulogu vodeih s;naga
drutva Komunistike partije i. sovjetske drave, i to pre
svega ~ oblasti ekonomskog ivota, a zatiffi: i u celokupnom drutvenom ivotu, to je dovelo do velike koncentracije vlasti u rukama dravnog aparata.
Meutim takvu koncentraciju vlasti u_dravnom_aparatu poelo j~ pratiti i ispolja~~je biro!rratsko~t~ytistik!b
tendencija greaka i deformaCIJa u razvitku polit1ckog slstema dra~;,- a time i otrije i grevitije izraavanje :niza
protivr~nosti tipinih za period prelaza iz kapitalizma u
socijalizam.
U krajnjoj liniji takva praksa je vodila jaanju ne sa~
mo dravne vlasti, nego sve vie i vladavini jednog oveka.
Na toj praksi je stvoren ,,kult linosti':. s pokuajem njegovih teoretskih i ideolokih opravdanJa.
Komunistika partija Sovjetskog Saveza i sovj<=:tski
radni ljudi su za vreme Staljinovog ru~~>Vodstv~ us~h da
ouvaju tekovine oktobaJ;"ske revoluciJe, da ih ucvrste
uspe"nom industrijalizacijom i po~~jem O.J?t(!g ~tur:
no-tehnikog nivoa .zemlJe, da odre 1 razviJU Sovjetski
Savez kao oslonac rza sve socijalistike i progre~ivn(;! pokrete, nasuprot upornom pritisku. sna~a ~pi~ali.zma ~ ~pe:J
jalizma. Meutim, Staljin se! ~ objektivnih 1. s~bJ.e~tivnih
razloga, nije suprotstavio brrokratsko-etatis~~kini t:n
. dencijama koje su nicale iz velike koncentraciJe vlasti u
rukama dravnog aparata i srastanja partijs]!:og i dravnog
aparata, iz jednostrano ispaljenog centralizma. Napro. tiv, on sam je postao njihov politiki i ideoloki nosilac.

49

U tome pravcu je izvrena pragmatistika revizija odosnovnih naunih postavki marksizma i lenjinizma, pre svega u oblasti teorije drave i partije, a zatim i
u oblasti filozofije, politike ekonomije, kao i na podruju
drutvenih nauka uopte. Marksistikolenjinistika teorija
o diktaturi proletarijata kao politikom sistemu vlasti u
dravi koja odumire i kao sredstvu borbe radnike klase
u procesu ruenja ekonomskih temelja kapital.izni.a i stvaranja politikih i materijalnih uslova za slobodan razvitak
novih socijalistikih drutvefiili: odnosa, - bila je pret~
varena u Staljinovu teoriju .6 dravi koja ne odumire,
koja treba sve vie .da jaa u svim oblastima drutvenog ivota i ijem se aparatu pridaje suvie velika uloga
u izgradnji socijalizma, u. reavanju unutranjih protivre-.
nosti prelaznog perioda, uloga koja je pre ili kasnije morala poeti da koi razvijanje socijalistikih drutvenih i
ekonomskih inilaca.
Pojave . te vrste posle drugog svetskog rata ispolJile
su se i na meunarodnom planu, to jest. u izvesnim elementima sovjetske . spoljne . politike i u odnosima meu
socijalistikim zerhijama, to se naroito pokazalo u Staljinovoj akciji protiv socijaJ,istike Jugoslavije, koju je
XX kongres Komunistike partije Sovjetskog Saveza jednog!las\no osudio kao akciju oigledno suprotnu stvarniin
interesima socijalizma.
. Dajui otpor takvom pritisku i borei se za nez~vis
nost svoje zemlje, jugoslovenski komunisti i narodi Jugoslavije nisu se borili samo za pravo .na svoj slobodan socijalistiki ra.Zvitak, ve su dali i svoj doprinos neophodnoj borbi protiv birokratsko-etatistikih i drugih antisocijalistikih deformacija u :razvitku socijalizma i u odnosima izmeu naroda koji su poli socijalistikim putem.
Zato je taj otpor bio d9sledno socijalistiki i napredan,
pa je upravo zato i doprineo jaanju i napretku socijalizma u svetu uopte.
reenih

50

Sve te i druge poznate negativne pojave i greke nanele su - naroito zbog toga to su se neke od njih prenosile i ponavljale i u pojedinim socijalistikim zemljam.a
- tete kako meunarodnom socijalizmu, tako i ~ocijalis
tikoj izgradnji u Sovjetskom Savezu. Meutim, one nisu
mogle trajno deformisati niti trajnije omesti razvitak socijalizma u Sovjetskom Savezu, jer su socijalistike snage
u toj prvoj zemlji socijalizma toliko narasle i ojaale da
su se probij ale i kroz prepreke birokratizma i "ku!ta
linosti". Neposredno posle Staljinove smrti i XX kongresa
KomUnistike partije Sovjetskog Saveza upravo su se
zato poele postepeno uklanjati pojedine deformacije,
nastale pod uticajem spomenutiJi' negativnih tendencija.
Visoki nivo razvitka proizvodnih snaga koji je postignut
u Sovjetskom Savezu, dominantan drutveni uticaj radni
ke klase i formiranje brojne, sa socijalistikim sistemom
usko povezane, inteligencije - omoguavaju da se taj proces uspeno dalje razvija, ime se daje nov podstrek
napretku socijalizma.
Savremeni <I"azvitak i postignuti rezultati omoguuju
socijalistikim snagama da se sa jo vie svesti i sa vie
upornosti i irine bore za dalji napredak socijalistikih
odnosa i za ukidanje, slabljenje ili izolpvanje izvora raznih deformacija socijalistikog razvitka. Teorija i praksa
koje konzerviraju odreene prelazne oblike u socijalisti
koj izgradnji i zatvaraju perspektivu radnikoj klasi i celom narodu - moraju se kritikovati, lomiti, odbacivati.
Za rukovodee politike snage socijalistikih zemalja
i socijalizma uopte sve aktuelniji postaju oni problemi
koji izraavaju najvei interes ;radnih ljudi: pitanja oblika
i naina upravljanja ekonomskim i drugim drutvenim
funkcijama, pitanja demokratizacije- i postepenog ograniavanja administrativno-centralistikog rukovoenja, stalnog proirivanja uea proizvoaa u upravljanju sredstvima proizvodnje i privredom uopte, stalnog proiri~anja
podruja drutvenog samoty>ravljanja po horizontalnoj i

51

po vertikalnoj liniji, daljeg razvijanja socijalistikog sistema raspodele u skladu sa socijalistikim principom "svako
prema sposobnostima, .svakome prema radu", sve veeg
poboljavanja ivotnog standarda, sve ireg razvijanja
oblika i metoda socijalistike demokratije na svim podrujima drutvenog ivota, uvrenja i daljeg razvijanja
demokratskih prava i demokratskih drutvenih obaveza
pojedirlog graanina i druga slina pitanja. .
.
U reavanju tih i slinih zadataka na podruju razvijanja socijalistikih drutvenih odnosa ne mogu sve socijalistike zemlje .ii na isti nain i istim tempom. Put,
nain i tempo zavise od konkretnih uslova, od odnosa
klasnih snaga, od razvijenosti ekonomskih preduslova so-.
cijalizma, od politike strukture, tradicije i od drutvene
svesti masa u svakoj zemlji. Ali problemi su jedinstveni i,
kao takvi, predstavljaju jedinstven zadatak meunarodnog
socijalizma, a naroito komunistikih partija i socijalisti
kih snaga uopte koje su na vlasti ili koje mogu bitno
uticati na drutvena kretanja. Razreavati protivrenosti
prelaznog doba od kapitalizma ka socijalizmu znai, u
prvom redu, reavati te probleme i time obezbeivati neprekidan napredak svih vidova socijalistike izgradnje. Na
tom putu komunisti nekada mogu i da gree; ali takve
greke nije teko ispravljati, jer su to greke uspona.
Neuporedivo je tee ispravljati greke i njihove posledice
nastale ometanjem socijalistikog drutvenog razvitka i
upornim zadravanjem preivelih oblika i metoda.
Razvitak socijalistike. misli. O dogmatmnu
i revizionizmu
Napredak socijalizma ne zavisi samo od objektivnih uslova
drutvenog razvitka i reenosti radnikog pokreta da se u
praksi bori za izgradnju socijalistikih odnosa, ve i od suh
jektivne sposobnosti vodeih politikih snaga. Zato su
52.

stalan napredak i bogaenje socijalistike naune misli

nerazdvojni, sastavni deo borbe za socijalizam i njegovu
izgradnju.
- Znaajni su rezultati koje je radniki pokret postiga.?
u toj borbi, oslanjajui se u svojoj praksi na ve!ika n.~uc
na otkria, iji su izraz dela Marksa,. Engelsa 1 LenJI~a.
No, pod uticajem raznovrsnih ct::utvenih _faktora, m~ksis
tika misao je poslednjih decemJa zaostaJala za nl.zvJ.tkom
savremenog drutva i njen kasniji razvoj se nije uvek
dosledno nadovezivao na njene osnovne naune postavke i
rezultate a esto su upravo te postavke podvrgavane pragmatistikoj reviziji. Tako su nastale mnoge praznine .u
daljem naunom, marksistikom osvetlj~vanj~ savren;tem~
drutvenih problema, a osobito u osvetlJa':anJ.u zakomtos~I
i protivrenosti prelaznog perioda od kapitalizma ka socijalizmu. Dalji razvitak socijalizma kategoriki zahteva ~
se ispitaju zakonitosti i protivrenosti doba prelaza IZ
kapitalizma u socijalizam i da se socijalistika nauna misao to pre oslobodi pragmatistikog pritiska onih drutyenih inilaca koji zadr.lavaju njen razvitak. Samo pod trm
uslovom e ona biti sposobna da se orijentie ka naunom
osvetljavanju glavnih drutvenih problema savremenog
oveanstva ka objanjavanju zakonitosti kretanja samog
socijalistik~g drutva u prelaznom periodu i da time jo
uspenije nego dosad kri put socijalisti~koj pr~si.
_
Dva drutvena faktora i, u skladu s tim, dve 1deoloske
tendencije u radnikom pokretu prvenstVeno su uticali
u pravcu koenja socijalistike teorijske misli, u pravcu
revizije nekih osnovnih marksistikih naunih postavki.
Prvi faktor je pojava birokratizma i etatizma. Usko
su vezane sa tom pojavom i tendencije ka ideolokom
monopolu, kao i pokuaji da se marksistik~ misao -. koj~
ostaje iva i revolucionarna samo kroz SVOJ sopstvem ~lJl
razvitak i stalno stiicanje ~skustava na osnovu prakse pretvori. u statiki zbir ustaj~ih do~. ~- .::pstraktnih
istlina, podeenih prema odreemm praktiCIStrlckim, prolaz-

53

nim potrebama. Odatle izviru savremene pojave dogmatizma i pokuaji specifine etatistiko-pragmatistike revizije odreenih naunih po~tavki marksizma v~ lenjinizma.
upavo taj dogmatizam, u Isto weme dok vrsi duboku antlnaunu reviziju marksizma i lenjinizma, proglaava za
revizionizam svaki istinski napor ka stvarnom. daljem raz. vijanju marksistike .misli u savremenim dtutvenim uslovima..

Zaostajanju marksistike misli za razvitkom dogaaja

doprinela je i injenica da je Staljin, u okviru komunisti
kog pokreta, nekoliko decenija autoritativno, bez pogovora davao ocenu svih savremenih procesa. Neke St\lljinove ocene su se pokazale kao pravilne; ali niz njegovih teoretskih shvatanja je praksa demantovala. Staljin
je u svojim teoretskim analizama skretao s metoda materijalistike dijalektike ka subjekti.vizmu i metafizici. No i
bez obzira na karakter pojedinih njegovih teorija - jasno
je da je takav ideoloki monopol morao uticati na dogmatizaciju marksizma i lenji.pizma.
Pojavu dogmatizma u komunistikom pokretu pratile
su pojave pseudorevolucionarnog sektatva, gubitka paverenja u snagu radnike klase, nesagledanja i potcenjivanja
dosadanjih - rezultata socijalistikog razvitka. Takva je
situacija, u isto vreme,_ onemoguavala da se u punoj meri
sagleda i uticaj socijalistikih revolucija i rezultata socijalistike prakse na drutveni razvitak u kapitalistikim zemlja.Ina i na politiku vladajuih vrhova, to je umnogome izmenilo uslove borbe za socijaliz~. Saznanje o tim inje- .
nicama suvie je sporo sazrevalo u pojedinim komunisti
kim partijama, a to je oteavalo blagovremeno pronalaenje odgovarajuih- oblika borbe i slabilo veze partije s
masama.
Drugi faktor koji jf? negativno uticao na razvitak socijalistike misli jeste uticaj buroaskih ideologija, oportunizma i reformizma, deklasiranog anarhizma itd. na
radniki pokret..Takvi uticaji izazivaju pokuaje buro-

54

asko-liberalistike i reformistike revizije osnovnih naunih

postavki socijalizma, odnosno marksizma i lenjinizma.
Revizionizam te vrste u stvari je ideoloki odraz naputanja socijalistikih pozicija, i izraava tendencije ka restauraciji ovog ili onog oblika buroaskog drutva. -Revizionizam te vrste napada revolucionarne idejne osnove radnikog pola-eta i, u ime pseudoliberalistikih fraza, rtvuje interese radnike klase i socijalizma interesima reakcionarnih drutvenih snaga.
U komunistikom pokretu revizionizam ovakve vrste
oslanja se na pojave kolebanja pred tekoama, na dez~
orijentaciju nastalu zbog subjektivnih slabosti tog po- kreta ili zbog deformacija u izgradnji socijalizma. U socijalistikim zemljama on se- javlja kao reakcionarna
konica socijalistikog razvitka, kao faktor deformacije
socijalistike drave u pravcu buroaskog politikog sistema i kao faktor destruktivnog anarhistikog potkopavanja,
politike baze socijalistikog 4rutva. Takva vrsta -revizionizma predstavlja i jedan od izvma birokratizma, -jer
- navodei vodt_I na mlin ostataka buroa2lije i r~
cionarnih ideologija i objektivno postajui uporite antisocijalistikih snaga- koi razvitak socijalistikih odnosa,
zaotrava unutranje protivrenosti i dovodi do jaanja
uloge drave i birokratizma.

Da bi zaista ostali rukovodea snaga najnaprednije

socijalistike svesne akcije, komunisti moraju biti .sposobni
da se bore protiv jednog i protiv drugog negativnog uticaja na razvitak socijalistike misli i socijalistike izgradnje. Uporna idejna borba na dva fronta, protiv oba
oblika revizije naunih osnova . socijalizma koje su dali
Marks, Engels i Lenjin, a koje je sva dosadanja praksa
socijalizma potvrdila, - jedan je od bitnih uslova napretka
socijalizma u prelazno doba.
_
Ali u isto vreme komunisti bi morali odbaciti sve pokuaje da se opravdana borba jednog i drugog oblika
revizionizma izvitoperi i iskoristi za to da bi se onemo-

ss

Jaliz~a

- da se, nezavisno od ideolokih razlika, uporno

traJno bore za stvaranje takve atmosfere i takvih odnosa u radnikom pokretu koji e omoguavati razne vidove za~ednike akcije, uz:~jamne ili jednostrane podrke,
zatvarati vrata pred nepn]ateljem i obezbeivati sve slob?vdnije oblike socijalistike borbe miljenja u samom radmekom pokretu.

guili i potrebni napori ka daljem razvitku naunih osnova . mar];:sizma, kao. i ka naunom, marksistikom objanjavanju novih pojava koje su karakteristine za savremeni svet i prema kojima komunisti moraju odreivati
i svoje praktine zadatke.
Stanje u radn'lkom pokretu
Suoen: s velikim zadacima i mogunostima koje mu
prua savremeni odnos drutvenih snaga, radniki pokret
stoji razjedinjen. Ta razjedinjenost je nastala, pre svega, usled objektivnih zakonitosti savremenog drutvenog
kretanja i drutvenog poloaja razliitih slojeva radnike klase i .kao takva ona je objektivno uslovljen a.
Radnikoj klasi je, meutim, potrebno bar toliko jedinstva
koliko ga ima meu raznim frakcijama buroazije. Dugotrajnim iskustvom buroazija je nauila da pronalazi
- uprkos razliitim i esto. duboko suprotnim interesima
pojedinih svojih frakcija - one osnovne elemente saradnje
koji joj omoguavaju da postigne jedinstvo u bitnim pita.njima svojih klasnih interesa. Radnika klasa je u mnogim zemljama mlada kao uticajna, a naroito kao vladajua
drutvena snaga i ona jo nije stekla takvo iskustvo. Otuda
dolazi do pojava da u vrhovima pojedinih delova radnikog
pokreta jo vlada duboko neshvatanje drutvenog . znaaja borbe za ovaj ili onaj vid jedinstva radnikog pokreta i progresivnih snaga uopte. Razjedinjenost, umesto da opada . sve ee raste. Umesto da se uzajamnom
podrkom raznih delova radnikog pokreta u osnovnim
pitanjim~ socijalizma i mira daje otpor pritisku antisocijalistikih snaga, esto se, slepim . prakticizmoni," otvaraju
vrata radnikog pokreta tuim uticajima i interesima, a
)~~ta,vi njegovi delovi se u raznim oblicima vezuju za kola
r~akcije.

. Savez komunista. Jugoslavije smatra za jedan od

osnovnih zadataka vodeih socijalistikih snaga - ako
one stvarno ele da doprinesu svoj udeo razvitku soci-

Komunistike
radnike

i druge revolucionarne partije

klase

Komunistike

i druge revolucionarne partije radnike

klase odigrale su u dosadanjem razvitku socijalizma
ogr<~~u ul~~- Komunisti, pod rukovodstvom velikog
LenJina, borili su se na elu oktobarske revoluCije i
otvorili su novu epohu istorije. Komunisti su bili jedina
snaga sposobna da stane na elo revolucionarnih energija _i stre~jenja. narodnih -masa u Jugoslaviji, Kini i
drugmi. z~mlJam.a. 1 da vih organizuje za borbu i pobedu.
Kom~~ti su bili na celu revolucionarne eksproprijacije
vladaJuih klasa u mnogim zemljama narodne demokratije. Oni su po pravilu bili revolucionarno jezgro ili
najo_dlu~ji save.znik u mnogim antiimperijalistikim pokretima 1 ustancrma. Oni su bili najborbenije jezgro antifaistiGkog pokreta i antihitlerovskog rata. Komunisti su
bili na ~:lu o~vgla~ zbivanja poslednjih decenija koja
su cel_oJ IstOTIJI covecanstva dala novu sadrinu i nov pnivac. Okupljajui najrevolucionarniji deo radnikih masa,
vaspitavajui ih u duhu klasne svesti i saznanja o istorijskoj ulozi: radnike klase i nastojei da se u svakodnevnoj borbi Iukovode revolucionarnom naukom Marksa,
Engelsa i Lenjina, komunistike partije su bile aktivna
vodea snaga revolucionarnog procesa koji se razvijao
posle oktobarske revolucije.
57

56

---------

Tu veliku istorijsku ulogu komunistima ne mogu vie

osporiti niti je umanjiti nikakve klevete neprijatelja
socijalizma i nikakva ogovaranja oportunista, filistara i
malograanskih frazera, ak je ne mogu umanjiti ni
sopstvene, makar i vrlo krupne, greke. Bez te uloge
komunista svet danas ne bi bio ono to jeste i to e
neizbena biti sutra.
U .svim tim zbivanjima komunisti su predstavljali
i organizova'li ivu revolucionarnu socijalistiku akciju,:
takvu kakvu su iroke radne mase shvatile, traile i
bile spremne da ponesu na svoji.rll pleima. Zato su
i pobeivali. Oni e i ubudue pobeivati samo pod takvim
uslovima.

Meutim, postignute pobede su bile ,praene i odreenjm negativnim pojavama u meunarodnom komunistikom pokretu. To su pojave: birokratizma, dogmatizma,
oportuni.mla prikrivenog levim .frazama, sektatva, pre- ,.
teranog oseanja snage, idejnog i politikog monopo- ~
li.znla itd. Usled takvih pojava pojedine komunistike
partije nisu u dovoljnoj meri uoile da su se znatno izmenili uslovi za borbu radnike klase, nisu zapazile posledice savremenog odnosa drutvenih snaga u svetu i zato
nisu uvek bile sposobne da postave sebi zadatke u skladu
s takvim razvojem stvari. Usled takvog zaostajanja i pod
uticajem buroaskih snaga dolo je do pojava uaure
nosti, pa i do izolacije pojedinih komunistikih partija,
posebno u zemljama gde su i objektivni uslovi bili nepovoljni za razvitak revolucionarnog rradnikog pokreta. Kao
neposredna posledica takve izolacije, opet u nekim delovima komunistikog pokreta, pojavila se tendencija ka pa- .
sivnoni iekivanju rezultata meunarodnog razvitka, to
je neke komunistike partije dovelo. na prag opasnosti, da
prestanu delovati kao revolucionarni, stvaralaki i pokretaki inilac drutvenog razvitka u svojim zemljama.
Na toj osnovi esto izrasta i bespomoan odnos prema oportunistiki i reformistiki raspoloenom delu rad

58

nike

klase .. I u tom pogledu preovlauje ponekad poli

tika pasivnog iekj.vanja spoljnih dogaaja, u nadi da
e sami ti dogaaji revolucionisati radniku klasu. U
svakodnevnoj praksi se to ispoljilo tako to je sektaka
revolucionarna parola prikrila nesposobnost za akciju -i
tapkanje u mestu.
Savez komunista Jugoslavije smatra da uslovi borbe
uvek trae od svake marksistike partije da bude sposobna organizovati ili podrati borbu radnike 'klase
upravo za one politike i ekonomske zahteve, koje u
odreenoj situaciji radnike mase mogu shvatiti i za
njih se boriti. Samo putem takve borbe komunisti
mogu biti povezani s radnikim masama i mogu ih
osposobljavati, na njihovim sopstvenim iskustvima, za
dalje borbe i vie ciljeve. Meutim, mnogim zahtevima
za koje je radnika klasa spremna da se bori, ili se
ve za njih bori, nije uvek pokla.nja.na potrebna panja
ili se ti zahtevi esto tretiraju na dogmatski nain.
Komunistike partije se mogu afirmirati kao najnapredniji, i u tom smislu kao rukovodei, socijalistiki
faktor time to e sagledati celovitost socijalistikog
procesa, pored sve raznorodnosti njegovih nosilaca i
tendencija, i shvatiti da u raznim uslovima neminovno
dolaze do izraaja razliiti faktori. Od toga u najveoj meri zavisi kako e one, u takvom celovitom procesu, nai sebi mesto i delovati kao pokreta svesne
socijalistike akcije. Shvatanje da komunistike parti
je imaju monopol na . svaki vid kreta.nj~ ka socijalizmu
i da se socijalizam izraava samo u njima i preko njih
- teorijski je nepravilno i praktiki veoma tetno.
injenica da pojedine komunistike partije prolaze
danas kroz proces oslobaanja od dogmi i ua.urenosti,
da preivljavaju regl'!neraciju na bazi sagledanja dosadanjeg iskustva i na osnovi traenja sopstvenog puta
u socij!:\lizam - izraz je potrebe da se uhvati korak s
vremenom, sa savremenim zadacima.

59

Socijaldemolc..ratske partije i pokreti

Veliki deo radnike klase
drugih radnih masa, u
pr:om redu u nekim visoko razvijenim kapitalistikim
zemljama, ide za socijaldemokratskim i slinim partijama. Zato i stanje u tim partijama treba shvati~i kao
sastavni deo dananjeg stanja u radnikom pokretu u
celini.
U zemljama gde su razvijene proizvodne snage predstavljale podlogu snanijoj ekonomskoj pOZICIJI buroazije, radniki pokret je preteno iao putem reformizma koji je _poeo da u principu porie nunost
revolucionarne' borbe radnike klase za vlast i da
predvia automatsko
prerastanje kapitalizma u socijalizam putem niza postepenih reformi. Glavne razloge
tome treba, izmeu ostalog, traiti u injenici da je
buroazija u tim zemljama, usled revolucionarnog pritiska radnike klase i pod uticajem oktobarske revolucije i celog kasnijeg razvitka socijalizma, bila prisiljena,
a iz poznatih razloga bila je u mogunosti, da uini izvesne materijalne i politike ustupke radnikoj klasi
sopstvene zemlje. Takva situacija objanjava zato se socijaldemokratske partije nisu mogle i ne mogu razviti
u zaostalim zemljama.
Pod pritiskom radnike klase na svim podrujima
drutvenog i ekonomskog ivota, buroazija je , inila
niz koncesija i ustupaka socijaldemokratskim pokretima, ali je, paralelno s tim, rastao i uticaj buroazije
i imperijalizma na jedan deo radnikog pokreta, to
je, u krajnjoj liniji, dovodilo do 'ublaavanja i kanalisanja pritiska radnike klase. Takva situacija je jaala
socijaldemokratske partije, i ujedno pothranjivala. u njihovim redovima tendencije ka sve veem okretanju tih
partija srednjim slojevima, ka tome da njihovi veliki
delovi prime ideologiju i mentalitet tih ~lojeva. Tu lee
glavni izvori stalnog jaanja onih struja u ,socijaldemo-

kratskim partijama koje tee udaljavanju tih partija

od svesne i sistematske borbe za socijalizam i njihovom
pretvaranju u prakticistiki instrument reformistike
stihije.
Uporedo s tim su pojedine struje u redovima sO..
cijalne demokratije sve vie odricale pravo radnikoj
~asi na samostalnu politiku i zatvarale .perspektive
nJene samostalne politike akcije, dok su, u isto vreme, u_ teoriji i praksi podravale birokratske i tehnokratske tendencije. Uloga aparata u socijaldemokratskim partijama, .a naroito u sindikatima, ogro:ffino jl3
porasla. A i u tom aparatu se pokazuju tendencije ka
~os_t:p.enom saivljavanju i srastanju s dravilokapitalistickim aparatom. Takva_ situacija stvara u socijaldemokratskim partijama pogodno tle za afirmaciju birokrat_izma i za jaanje specifinog reformistikog dogmatizma.
Istorija je ve demantovala mnoge od takvih dogmi. Danas, na primer, ve postaje smeno poricati revoluciju kada se zna da je ona izmenila svet. I cela koncepcija politike demokratije, 1koja se svodi na odravanj~ i apsolutizovanje buroaskog viepartijskog sistema
u svim uslovima, jeste statika, i praksa je neprekidno
opovrgava. Ona ne vodi rauna o osnovnim zakonima kre
tanja drutva. Pre svega, ona ne vidi uzajamno dejstvo
mate:ij_alne ~ru~tvene osnove i politikih oblika koji se
na nJOJ formiraJu. Upravo nosioci takvih koncepcija i ne
Yide, ili ne ele da vide, da kalemljenje politikih oblika
~mroaske demokratije na nove ekonomske odnose koje
Je donela revolucija - ne znai nita drugo; hteli oni to
ili ne, do idejno pripremanje puta snagama buroaske restauracije i, u konanom rezultatu, birokratskog etatizma.
. . Iz ~vih tih razloga pojedine socijaldemokratske partiJe koJe su parlamentarnim putem dole na -vlast nisu
u stanju da dublje i bre menjaju drutvene odnose.
Ograniavaju se, uglavnom, na povrne ili veoma ogra-

60
61

niene reforme, a pre svega na one na koje ve sam pritisak

ekonomskih faktora nagoni kapitalistiki poredak. I ti
koraci su, meutim, optereeni uticajima birokratizma i
tchnokratizma. U tim okvirima, u stvari, na socijaldemokratske partije dejstvuju iste zakonitosti prelaznog perioda
koje dejstvuju na ceo 'l:'adnikf pokret.
.
Is~i oni koreni koji odreuju refo:mnistiko-dogmat
sku orijentaciju pojedinih struja socijaldemokratije u
unutranjoj politici - opredeljuju i njihove spoljnopolitike poglede. Neke od tih struja daju aktivnu podrku raznim aktima imperijalistike politike svoje bur7.oazije, branei ekstraprofite i privilegije na raun drUgih naroda, a u korist sopstvene nacije, produbljujui
-suprotnosti savremenog. sveta i jaajui opasnost od novih ratova.
Pod uticajem dubokih promena u dananjem svetu
- kojima mnogi socijaldemokratski teoretiari ne vide
prave uzroke i izvore - trpe ozbiljne udarce svi oblici dogmatizma, izraslog iz prvih faza razvitkn radnikog pokreta i socijalizma. Tako se poinju sve vie lomiti i dogme socijaldemokratizma.
Dinamika savremenih drutvenih procesa neminovno
e se odraavati i u daljem razvitku socijaldemokratskih
partija. One socijaldemokratske partije koje okupljaju vei deo radnike klase nai e se pred alternativom: ili da
se okrenu aktivno prema socijalizmu i jedinstvu radnike
klase ili da izgube svoj drutveni uticaj.

Uloga

radnikih

sindikata

Radnika klasa ne vodi borbu za socijalizam samo preko politikih partija. Kroz bezbroj velikih i malih trajkova sindikati ve vie od jednog stoJea vode partizanSki rat s vlau kapitala, neprekidno nagrizajui tu vlast.

Stalni porast sindikalno

62

organizovanih radnika i

sve

vee jaanje sindikata pretvorilo ih je u najmasovniju

organiZovanu snagu radnike klase.

Ratud uticaj radnikih sindikata u velikom delu
sveta predstavlta. vaan ~~ktor ne samo za poboljanj;'!
trenutn?g polo~Ja radnicke klase, ve objektivno i
u _borbi . z~ . socijalizam. Radniki pokret u celini pokaZUJe veliki mteres za razvijanje sindikata, ime se, iz~:u ostalog, obezbeuje vee uee irih masa rack
fl!~ke k~ase u v ~ tvenim i politikim zbivanjima i akCIJama 1 uspesmJe brane njihovi interesi, mada birekra
tizam i oportunizam u vrhovima sindikata esto mnanjuju snagu sindikata, sputavaju iirlcijativu radnike klase. i utill na t~ da. s~ ne koriste objektivne mogunosti
koJe za delovanJe smdikata postoje.
~~vret?envu etap~ b?rb~ sindikalnog pokreta karaktensticno Je sto se smdikati u svojim zahtevima vie
ne ograniavaju na poveanje najamnine i na smanjenje
radnog vrem:na, v~ ~ve glasnij~ i . odlunije postavljaju
zahtev da ucestvuJu 1 u upravlJanJu proizvodnjom i u
~o~troli odreenih kljunih drutveno-ekonomskih
ZICIJa.
Uloga sindikata u organizovanoj l:lorbi radnike klase
za tekue ekonomske, socijalne i kulturne zahteve i za
jaan~e njenog. ~tvenog i politikog uticaja, jo j~
veca 1 VP~:spek~IvmJa u onim zemljama gde je specifini
trnutrasnJI raZVItak doveo do takvog stanja da ne postoje
klasine politike partije radnike klase, uprkos vrlo viso~o?l. steper;~ e~ono~skog r~oJa tih zemalja i odgovaraJU~OJ. ~act:UckoJ kl~_:>I . kao sto Je to, na primer, sluaj
u SJedinJemm Amenckim Dravama.
Velika je uloga sindikata u socijalistikim zemljama u uslovima drutvene svojine nad sredstvima za
pro~vo?nju, . a. j<? vie u uslovima radnikog samoupravlj~Ja. m]emca. da u veem broju socijalistikih
z~~alJa, u poslednJ~ -yreme, sindikati imaju sve vaziliJU ulogu u upravlJanJu preduzeima govori o jaanju,

ze::

pO-

63

-,

l
a ne o slabljenju uloge sindikata u doba prelaza od
kapitalizma ka socijalizmu~ S promenom drUtvenog poloaja radnike klase, sa otklanjanjem ostataka najam-.
nog rada, s jaanjem neposrednog uea radnike klase
u raspodeli drutvenog produkta, menjaju se uloga, katakter i zadaci sindikata. Meutim, i dalje ostaju, pa ak
i jaaju, neke od osnovnih funkcija sindikata kao tfJ su
ekonomska, zatitna i vaspitna funkcija.
U meunarodnom sindikalnom pokiretu postoji ista
pocepanost kao i u .metmarocfuom radnikom . pokretu
uopte. .Savez .komuni~ta Jugoslavije e se i u toj oblasti boriti za svaki mogui oblik jedinstva u borbi za
zajednike interese meunarodnog radnikog pokreta i
podravae svaku saradnju jugoslovenskog sindikalnog pokreta s drugim sindikalnim pokretima, s ciljem da ta saradnja doprinese zajednikim inte:resima.
Savez komunista Jugoslavije vodie rauna o inje
nici da i na meunarodni sindikalni pokret dejstvuju
isti negativni uticaji koji se pojavljuju u radnikom
pokretu uopte. Borei se za jedinstvo na pochuju meunarodnog sindikalnog pokreta, Savez komunista Jugo.slavije se ne odrie ideoloke i politike borbe protiv
svih reakciona.rilih uticaja i antisocijalistikih tendencija
unutar tog pokreta.
Narodni antiimperijalistiki pokreti'c.
u nerazvijenim zemljama

Niz partija i pokreta, pre svega u nerazvijenim zerr.ljama, u odreenom periodu vremena mogu igrati p)zitivnu ulogu u razvitku drutva, pa i kriti puteve so.::ijalistikom razvitku. U pojedinim zemljama u Aziji, Afr~ci.
Latinskoj Americi u kretanju drutva ka socijalizmu pozitivnu. ulogu na odreenoj etapi mogu odigrati i neki
narodni pokreti sa progresivnom orijentacijom, koji izra-

64

staju u borbi protiv imperijalizma i kapitalistikih mo

nopola. U tom pogledu istorijski progresivnu ulo!nl igraju
i svi antikolonijalistiki pokreti. Radniki pokreti - ako
su osloboeni dogmatizma i oportunizma - ne samo to
vode ra~una o tome, ve i podravaju te partije i pokreto;:
ka? noswce progresa sve dok oni to jesu, i s njima sarauJu kao s ravnopravnim partnerima.

Oblici saradnje u

radnikom

pokretu

~nogobrojnost

. i razliitost nosilaca progresivnog drustvenog kretanJa kao i mnogobrojnost i razliitost Tea~,ci~marnih drutvenih uticaja koji se probijaju u radmeki pokret, u prvom redu preko njegove raziedinjenosJ;i. - trae od najnaprednijih i najaktivnijih socijalisti;
kih snaga, a p:e sveg~ ?d k<?munista, _da se stalno i uporno
bor~ za_ svaki mogucm obhk saradnJe, usklaivanja i pov~::lv.anJa borbe ra?-nikih, progresivnih i antiimperijalistic~n? pokre~a u mteresu drutvenog napretka i mira.
Oblici saradnJe se ne mogu ni u kakvom centru izmisliti
ni tmapred propisati. Oni e izrastati na podlozi savremenog razvitka, na interesu radnih masa da doe do saradnje,
na potrebi ouvanja mira i pronalaenja efikasnih puteva
za razvitak aktivne koegzistencije meu narodima i dravam~, a naroito na rastuem saznanju da treba podrati
sve oblike stvarnog kretanja ka socijalizmu- i sve oblike
i puteve unapreivanja socijalistikih odnosa i jaanja socijalistikih snaga, koje se probijaju kroz pukotine starog
drutva, proiruju ih,. osvajaju drutvene pozicije i bore
se za rukovodeu drutvenu ulogu.
Zbog toga e u praksi dolaziti i ve d~lazi do najTazliitijih oblika saradnje, prilagoenih potreba:rila konkretne borbe za mir i socijalizam, poev od niih oblika,
. kao to su uporedne akcije, jednostrane podrke, podrke

65

odreenim

progresivnim strujanj -1a, sve do akcionog jedinstva, pa i do spajanja i ujedinjavanja radnikili partija.
Imajui pred oima takve zadatke melinarodnog radnikog pokreta, kao i injenicu da su bitni klasni interesi
radnika jedinstveni, iako u shvatanja o putevima njihovog
ostvarenja razliita - Savez komunista Jugoslavije e se,
bez obzira na tekoe, uporno zalagati za jaanje i proirenje saradnje u radnikom pokretu, kao i meunarodne
saradnje uopte, za bolje i dublje uzajamno upoznavanje
i razumevanje, za iru i slobodniju razmenu miljenja i
iskustva. Jugoslovenski komunisti e prihvatiti i podsticati
razliite oblike .ravnopravne saradnje ne samo s komunistima drugih zemalja, ve i sa socijalistikim partijama razliitih pravaca i s drugim progresivnim partijama i pokretima - s pojedinim od njih ili sa svima njima zajedno, uvek kada budu smatrali da ta saradnja moe doprineti uvrenju mira, zblienju meu narodima i progresivnim pokretima, i napretku socijalizma.
Meutim, zalaui se prema svojim :~p.ogunostima
najupornije za jedinstvo i saradnju radnikili i prog- .
resivnih pokreta, Sayez komunista Jugoslavije smatra
da takva saradnja ni u kom sluaju ne sme dovesti
do naputanja njegovih principijelnih socijalistikili pozicija niti do ukidanja ideoloke i politiGke diskusije i
uzajamne kritike. SaVremeni svetski socijalistiki pokret
dolazi do. izraaja u raznim vidovima i strujama, koje se
ne mogu ukinuti jer su odraz sloenosti dananjih drtitvenih uslova. Ideoloka borba koja .nastaje meu tim
raznim strujama u stvari je borba za afirmaciju najnaprednijih tendencija u konkretnim uslovima.. Komunisti bi se odrekli svoje revolucionarne drutvene uloge kad
bi u tim uslovima napustili ideoloku borbu protiv nesocijalistikili, oportunistikili, sektako-dogmatskili i drugih.
negativnih tendencija u radnikom pokretu.

66

O . dvostranoj i viestranoj saradnji

Jugo~lovenski komunisti ne prave pitanje od oblika
radnJe komunistikili partija, odnosno od saradnje

satih
~arti ja ~a . soc~jalistiJ?m i drugim. progresivnim pokretima, ve.c pitanJe od nJene sadrine. Oni pribvataju i dvostranu 1 nmogostranu saradnju, pod uslovom da se ona
uvek .zasnivav ne: punoj ra':lopravnosti, nenametanju stavova 1 nemesanJu u unutrasnJe odnose partija i da slui
konkretnim D:teresima mira, socijalizma i drutvenog
progres~ ~opste.. Save~ ko:r_nunista Jugoslavije smatra
da su ~ J~.an 1. drugi oblik saradnje neophodan elemen~ ~JedinJaVanJa v ak:ije socijalistikili snaga i progres!~ napora covecanstva. Meutim, ako jugoslovenski komunis_ti .u s~~anjim uslovima J?ridaju znaaj
pre svega razrnm oblicrma dvostrane sarqdnje, to ine
pre svega zbog pomenutih objektivnih uslova savremeno~ .razvit~a socijalizma, a i zbog toga to su raniji
obli.c~ II?-ultilateralne saradnje radnikili partija pored
pozitivnih strana, kada su ti oblici saradnje odaovarali
o.dreeno~ istor.ijskom periodu - raali i takv~ negatnrne _POJave koJe su nanele znatne tete borbi za socijalizam i mir i koje !radniki pokret mora iiveti da
one ne bi ponovo okaljale demokratske principe s~cija
listikog internacionalizma.
Ideoloki monopolizam
Meu ~yim p~jav~a treba u prvom redu spomenuti
te?denClJe ka 1deoloskom monopolu. Tendencije ka ideolaskom monopolu uvek su predstavljale prepreku razvitku .so~!jalisti~k;e ~~~ i bile SP. izvor dogmatizma i oportums!lc~o-revlZlomstlcke reakciJe. Takve tendencije raale
su teznJe za bezuslovnom rukovodeem ulogom u radni
kom pokretu, to je dovodilo do nmogih negativnih posle-

67

dica jo u vreme kada nijedna partija tradnike klase nije

bila na vlasti. Tendencije ka ideolokom monopolu mogu
naneti jo veu tetu posle zauzuminja vlasti od strane
partija radnike klase. Zadatak je radnikog pokreta -a naroito komunista veih, snanijih socijalistikih zemalja, sa veim odgovornostima - da se i u teoriji i u praksi
bore za ravnopravne odnose; polazei od principa da ispravnost i progresivnost jedne ideologije ili odreenih oblika socijalistike izgradnje zavise iskljuivo od ivotne
snage i proverenosti te ideologije u praksi, a ne od
odobrenja -ovog ili onog meunarodnog foruma. _Svaki
vid ideolokog monopolizma koji bi sputavao slobodan
socijalistiki . razvitak u socijalistikim zemljama bio bi
konica razvoja meimarodnog socijalizma uopte. Zato
danas Savez komunista Jugoslavije smatra naroito celishodnim stvaranje takvih oblika meunarodrie saradnje
koji na to iroj osnovi ujedinjuju napore za reavanje
zajednikih praktinih zadataka borbe za ririr, borbe za
socijalizam i za izgradnju socijalizma.
Interesi daljeg socijalistikog razvitka zahtevaju slobodne, socijalistike demokratske odnose meu partijama socijalistikih zemalja. U borbi za -pobedu socijalizma radnika klasa ove ili one zemlje moe za odreeni period biti stegonoa te borbe, moe stajati u njenim prvim redovima ili raspolagati veom materijalnom
silom; ali to ne znai da ona time stie monopolni poloaj u radnikom pokretu, a najmanje u oblasti ideologije. Praksa je i ranije pokazivala, a sada jo. vie pokazuje da je saradnja u radnikom pokretu moguna samo
meu ravnopravnlina.
Za savremeni razvitak je karakteristino- i to to su
u vie zemalja dole na vlast komunistike partije, pase i pitanje odnosa meu komunistikim partijama postavlja jo u jednom istorijski novom vidu.

68

Rukovodstva komunistikih partija koje su na vlasti

?e snose odg?:v?rnost za svoj rad samo pred svojim
clanstvom, vec 1 pred celim narodom. Ta illjenica se
mora odraziti i na karakter meusobnih odnosa: Komunistike partije na vlasti ne mogu u meusobnlin odnosima donositi odluke koje pripadaju izbornim organima, izabranlin uz uee svih graana. Dosadanja praksa
- u meun~~o~ odnosima komunistikih partija esto
o tome ruJe vodila rauna, ime se suavao znaaj i uloga tih predstavnikih organa.
Proglaavanje puta i oblika razvitka soCijalizma bilo
koje zemlje za jedille ispraWle - nije nita drugo do
dogma koja koi proces socijalistikog preobraaja u
~vetu: .Opt~ c~jevi socijalizma zajedniki su; ali tempo
1 .o.blici ~e~anJa, drutva ka tim ciljevima jesu i moraju
b1t1 razlic1t1, vec prema konkretnim uslovima u pojedinim zemljama ili delovima sveta. Sloboda unutranj~g socijalistikog razvitka i odsustvo svakog nametanja ovih
ili onih formi, nemeanje u unutranji ivot i unutranji
razvitak pojedinih pokreta, kao i slobodna i ravnopravna
razmena iskustava i' socijalistike teoretske misli - morali bi, prema tome, biti osnovni prillcipi meusobnih odnosa socijalistikih zemalja i socijalistikih pokreta.
Pokuaj da se priznavanje raznovrsnosti oblika razvitka socijalistikih procesa oznai kao neka
nova"
ideoloka pojava, kao "nacionalni komunizam" _:__ "nemaju nikakve veze s naunim objanjenjem savremenog
socijalistikog razvitka. Takve se teorije mogu roditi
samo u glavama dogmatia!fa ili ih, pak, namerno ubacuju predstavnici buro!lZije s ciljem da u radniki pokret unesu dezorijentaciju i idejnu pometnju. Takve namere ne smeju omesti uoavanje i razradu specifinih
kretanja, kao ni orijentaciju radnike klase pre svega
prema problemima i uslovima sopstvene zemlje.

69

O proleterskom internacionalizmu
Istiui neophodnost da se komunisti bore za socijalizam i izgradnju socijalizma u skladu sa uslovima svoje
zemlje, Savez komunista Jugoslavije istovremno gaji u
svojim redovima idc=ju p.roleterskog internacionalizma i
u njegovom duhu vaspitava jugoslovenske radne ljude.
Proleterski internacionalizam je u celom svom dosadanjem razvitku uvek bio konkretan. Taj princip ukljuuje:
prYo, -upornost radnikog pokreta da u svojoj zemlji razvije doslednu borbu za socijalizam i za svakodnevne interese radnih ljudi, da iskoristi sve oblike rada i borbe za
porast svog uticaja, za pripremanje da uzme vlase i da
posle uzimanja vlasti pristupi izgradnji socijalizma u
skladu sa interesima radnih ljudi celog sveta, kao i mira
i opteg progresa oveanstva; i, drugo, taj princip ukljuuje podrku takvoj istoj borbi u svim drugim zemljama,
to jest solidarnost. s radnikim pokretom i socijalisti
kim snagama celog sveta u njihovoj borbi za svako-
drte\'ne ekonomske i politike zahteve, za mir i za socijalizam.
Za vreme oktobarske revolucije i posle toga, dok
je Sovjetski Savez bio jedina socijalistika zemlja, zatita
Sovjetskog Saveza, kao glavnog uporita meunarodnog
socijalizma, bila je jedno od glavnih merila proleterskog
internacionalizma. Danas je to merilo ire. Proleterski
internacionalizam zahteva ispravan odnos, podrku i solidarnost sa svakom socijalistikom zemljom i prema svakom socijalistikom .pokre~u koji se zaista bori za socijalizam, za mir i miroljubivu aktivnu koegzistenciju meu
narodima.
Ideja proleterskog internacionalizma nalae komunistima da se uporno bore .za mir, da igou svaku imperijalistiku akciju i da se bore protiv nje, da uporno
rade na obezbeenju uslova za svestrano meusobno upo-

70

znavanje naroda, za njihovo povezivanje i zbliavanje, da

rade na ukidanju nacionalnih i rasnih predrasuda, kao i
svih oblika neravnopravnosti, ovinizma i hegemonizma,
svojstvenih kapitalistikom sistemu, na uvrivanju nezavisnosti i ravnopravnosti naroda, na uzajamnoj miroljubi"
voj pomoi i svestranoj saradnji meu svim narodima uopte, a za nas, naroito, jo na stalnom uvrivanju
bratstva :i jedinstva naroda Jugoslavije, kao i njihbve ravnopravnosti i nesmetanog materijalnog i kulturnog razvitka.
U svim njegovim kontaktima s drugim komunisti
kim, socijalistikim, progresivnim i antiimperijalistikim
pokretima, kao i u svim svojim meunarodnim odnosima
uopte, za Savez komunista Jugoslavije rukovodni princip
bie i ubudue velika ideja proleterskog, socijalistikog
internacionalizma.

GLAVA III
MEUNARODNI POLITiKI ODNOSI I SPOLJNA

POLITIKA

Zaotrenost i
meunarodnih

SOCIJALISTiKE

protivrenost

JUGOSLAVIJE

savremenih

odnosa

U meunarodnim odnosima su posle drugog svetskog

rata nastale bitne promene, jer se u meunarodnim okvirima promenio odnos politikih i drutvenih snaga. Svet
je danas neto drugo no to je bio jue.
Oblast delovanja imperijalizma u svetu se znatno
smanjila, a socijalistike i miroljubive demokratske snage
neprekidno jaaju. Kolonijalni sistem se raspao na ogromnim podrujima. Veliki broj naroda se oslobodio. itavi
kontinenti, koji su u toku stolea bili pod :vlau kolonijalnih drava i doskora predstavljali objekat eksploatacije, postali su aktivni ~inioci savremenih meunarodnih
odri.osa. Faizam, koji je predstavljao najreakcionarniju
~nagu savremenog sveta; pretrpeo je najtei poraz. Svest
oveanstva, pouena velikim iskustvom dvaju svetskih ratnih poara, snanije nego ikad ranije suprotstavlja se tendencijama i snagama u savremenom ivotu koje dovode
oveanstvo na ivicu nove ratne katastrofe.
Najreakcionarniji krugovi kapitalizma i imperijalizma
jo uvek se nisu odrekli planova o organizovanju agr~
sivnog pohoda protiv komunizma i soc:ijalistikih zemalja.
72

Suprotnost izmeu kapitalistikog i socijalistikog sistema

i dalje ostaje glavna suprotnost u savremenom meuna
rodnom ivotu.
Borba imperijalizma za hegemoniju i dalje predstavlja ozbiljnu opasnost u ~avremenom svetu. Neravnopravni odnosi meu dravama i naTodima postoje i dalje,
a neravnomernost ekonomskog razvitka u pojedinim delovima sveta jo vie se produbljuje. Na toj bazi izrasta
i politika neravnopravnost. Stari kolonijalni sistem svetske
privrede se raspada, oblici kolonijalizma se menjaju, ali
ostaje podela na industrijski razvijene metropole i nerazvijene zemlje - proizvoae sirovina. Nije oslabila tenja
za ekonomskom ekspanzijom i poveanjem sopstvenog bogatstva nekoliko "vodeih" kapitalistikih zemalja, sredstvima ekonomske i politike dominacije i potinjavanjem
prostranih svetskih podruja.

Na ruevinama starog, "klasinog" kolonijalizma niu

nove forme "neokolonijaJizma". Koriste se ekonomska zaostalost, siromatvo i tekoe pojedinih zemalja - a
pogotovo onih koje su tek zbacile kolonijalni jaram, pa
se zato bore s najveim unutranjim tekoama - da bi
im se ekonomska i politika zavisnost nametnula u novom
obliku. Stvaraju se novi oblici vezivanja zemalja koje pri-
maju pomo za zemlje koje daju pomo. Na toj podlozi se
u novim oblicima odrava hegemonija velikih kapitalisti
kih zemalja u svetu. Borba za tu prevlast prilagoava se
savremenim meimarodnim uslovima i esto se prikriva
parolama o humanizmu, o brizi za nerazvijena podruja,
o nesebinoj pomoi itd. Borba protiv novih oblika kolonijalizma, dominacije i hegemonizma isto je tako neminovna kao i ona protiv starog "klasinog" kolonijalizma.
Drugi svetski rat je ostavio niz nereenih pitanja
ije se reavanje stalno odlae. Narodi Nemake, Koreje, Vijetnama ive podeljeni u drave s razliitim drutvenim ureenjem, s vetakim granicama, i predstavljaju pritajena arita otvorenih suboka. Pored toga, posle73

ratni razvitak je doneo i druga sporna meunarodna pitanja koja se zaotravaju uvek kada se ine pokuaji da
se reavaju sa pozicija sile, a ne u skladu s tenjama
zainteresovanih naroda za slobodom i nezavisnou i za
obezbeenjem mira u svetu.
Negativne posledice politike s pozicija snage po
opti razvoj u svetu osetile su se sutradan po zavr~
etku drugog svetskog rata i produile su da se gomilaju do dananjeg vremena, to je dovelo do pogoranja
meuna,rodnih odnosa. Takva politika pojaava nepoverenje, pothranjuje razne ratnohukake elemente, ubrzava
naoruanje, izaziva stvaranje raznih vojnih i zatvorenih
ekonomskih paktova, izgradnju vojnih baza, stacioniranje
stranih trupa na tuim teritorijama, porast vojnih budeta i svaljivanje ogromnog tereta vojnih i drugih neprod~
tivnih izdataka na lea. radnih ljudi. Odgovornost za to danas i pred budunou snosie ne samo pojedini politiki
krugovi ili pojedini prvobitni nosioci takve politike, ve u
jo veem stepenu oni savremeni dravnici koji su uprkos
zahtevima ogromiie v.eine oveanstva koja trai ravnopravnu saradnju i prijateljstvo svih naroda i opti ljudski
progres u miru i bezbednosti daleko odmakli na tom opas-.
nom putu i produavaju njime da idu.
Posledica svih tih suprotnosti jeste stvaranje vojno-politikih paktova odnosno blokova i ponovna sveopta trka
za naoruanjem, a ti blokovi opet sami po sebi produbljuju ekonomsko podvajanje sveta; ne uspostavljaju se
normalne i neophodne. ekonomske veze; pojedina podruja
se autarhiki zatvaraju; vre se pokuaji da se privredni
razYitak podredi privremenim politikim motivima. Usled
toga se izvanredno suava slobodna razmena dobara, i ozbiljno se koi razvitak proizvodnih snaga u raznim delovima
sveta, pa samim tim i ~vetski pljvredni razvoj. Takva ekonomska podeljenost sveta jo vie zaotrava politike suprotnosti u meunarodnim odnosima.

74

"'

Tendencije da se ceo svet podeli na blokove ometaju ostvarenje ideje koegzistencije, protivne su . punoj
nezavisnosti i suverenosti naroda i drava.
Blokovska podvojenost ometa iru kulturnu i drugu
saradnju meu narodima, to sa svoje strane doprinosi
uzajamnom nepoverenju i netrpeljivosti.
Sve dok u meunarodnim odnosima bude dominirala politi.ka sile, iz nje e izrastati i blokovSke formacije, kao odraz tendencija agresije, ili odbrane od
takvih tendencija. Time se stvara mehanizam koji oteava slobodan i nezavisan razvitak pojedinih zemalja.
Postojanje blokova stvara uslove koji omoguavaju reakcionarnim snagama da, pod izgovorom spoljne opasnosti, gue unutranji napredak u pojedinim zemljama.
U takvim se okolnostima ne moe govoriti o stabilnoj meunarodnoj situaciji. Nestabilnost u posleratnom razvitku najbolje odraava naizmenino zaotravanje i poputanje zategnutosti u meunarodnim odnosima.
Istorijski smisao borbe za nacionalnu
nezavisnost
Borba za uvrenje nacionalne ravnopravnosti pred- .
stavlja u dananje vreme znaajan faktor borbe za mir
i drutveni progres. Takva borba ne samo ,to nije u
suprotnosti s razvojem najire meunarodne saradnje,
ve je polazna taka za sve vee zbliavanje meu narodima, za dalji demokratski razvitak, za proces progresivnog povezivaiilja svih zemalja sveta u ekonomskom, politikom i kulturnom pogledu. Uspena saradnja i najvii
stepen razumevanja mogu se ostvariti samo meu nezavisnim i ravnopravnim narodima.
Jugoslovenski komunisti su, dodue, svesni toga da
u sadanje vreme, kada oveanstvo tei sve veem uje-

75

dinjavanju i sve tenjoj saradnji naroda, nema apsolutne

nezavisnosti. Naprotiv, tenja ka ujedinjavanju sveta, kao
i tenja saradnja meu narodima vode njihovoj sve veoj
meuzavisnosti. Ta meuzavisnost e se sve vie ostvarivati zbog njihovih zajednikih interesa, a ne usled naturauja volje i interesa bilo kojeg izdvojenog naroda. Zato
jugoslovenski komunisti pod politikom i ekonomskom
nezavisnou podrazumeva ju takav poloaj naroda_ ili drava i takve odnose meu narodima koji svakome od njih
obezbeuju da ravnopravno i dobrovoljno mogu prin:lati
one meunarodne obaveze koje odgovaraju njihovom sop- stvenom interesu i interesu drugih_ naroda. Savez komunista Jugoslavije, sem toga, podrazumeva pod nezavisnou takav poloaj i takve odnose meu narodima koji onemoguuju bilo kojoj naciji ili dravi da na111ee svoje inte-
rese i svoju volju drugim narodima. Borba za politiku
i ekonomsku . nezavisnost naroda u dananjim uslovima,
prema tome, ne znai zatvaranje u. nacionalne granice,
nego, naprotiv, povezivanje, zbliavanje i, u krajnjoj
liniji, spajanje naroda u jedinstvenu svetsku zajednicu
na bazi pune ravnopravnosti, usled saznanja sopstvenih
interesa i takve svesne orijentacije svakog pojedinca,
bez obzira na njegov jezik i specifinost kulturne strukture zemlje kojoj pripada.

Borei se za nezavisnost nae zemlje, Savez komunista Jugoslavije ne shvata nezavisnost u smislu uau
rivanja, podvajanja i izolacije.
Sukob koji je izbio 1948. godine usled otpora Komunistike partije Jugoslavije Staljinovoj politici nije
_ bio izraz namere jugoslovenskih komunista da se izoluju
ve je predstavljao otpor jednoj nepravilnoj, hegemonistikoj politici i praksi, ija bi afirmacija nanela ogromne
tete razvitku socijalizma. Rezolucije Informacionog biroa
komunistikih partija pokuale su da ozakone neravnopravnost u odnosima meu socijalistikim dravama i bile
su negacija nezavisnosti naroda i njihove samostalnosti u
76

razvijanju socijalistikih odnosa kao polazne take za zbliavanje i vee povezivanje naroda na socijalistikom putu.
Sve ono to se dogodilo 1948. godine - znailo je
grubo naruavanje socijalistikih i demokratskih principa
koji treba da vae za odnose izmeu socijalistikih zemalja.
Pouke iz proteklih godina pokazuju da razvitak odnosa meu socijalistikim zemljama treba da poslui kao primer i
da ukae. na perspektivu stvaranja boljih, trajnijih'i svestranijih odnosa izmeu drava. Ti odnosi se moraju zasnivati
na principima nezavisnosti, pune ravnopravnosti i potovanja osobenosti svake pojedine zemlje.
Otpor pojavama nepravilne prakse u odnosima meu
socijalistikim zemljama, koji se ispoljio ve vie puta na
razne naine, predstavlja izraz progresivnih tenji naroda
socijalistikih zemalja: da socijaliZam izgrauju prema svojim specifinim uslovima, vodei rauna o interesima socijalizma u celini. Proglaavanje takve politike za "nacionalni
komunizam" moe biti samo posledica dogmatskih ili velikodravnih shvatanja ili rezultat ideolokih uticaja ili
spletaka buroazije.
Savez komunista Jugoslavije polazi od gledita da
iz odnosa met1 socijalistikim zemljama treba iskljuiti ostatke onih negativnih pojava koje je kapitalizam
uneo u odnose izmeu velikih i malih, jakih i slabih,
razvijenih i nerazvijenih, belih i obojenih, u kulturnom
pogledu razvijenih i manje razvijenih -zemalja i naroda.
Problemi borbe za mir
Savremeni razvitak pokazuje da se katastrofa novog
svetskog rata moe izbei. Bazu takve mogunosti ini
promenjeni odnos izmeu svetskih drutvenih i politikih snaga, kao i buenje i politika aktivizacija sto. tina miliona radnih ljudi irom sveta, koji svesno i aktiv77

no istupaju protiv sveopte katastrofe kakvu bi predstavljao novi svetski rat. Ogromno su porasle snage socijalizma koje .predstavljaju faktor mira i koje mogu izvriti
presudan uticaj na puteve i oblike daljeg drutvenog razvoja. Dolo je d9 oslobaanja mnogih naroda i do stvaranja niza novih drava koje tee miru i predstavljaju pozitivne snage u dananjim meunarodnim odnosima. Poraslo
je .i saznanje o neizbenosti i potrebi miroljubive koegzistencije meu dravama raznih sistema. Postoje realne mogunosti porasta uloge i autoriteta Organizacije ujedinjenih nacija u reavanju meunarodnih sporova i u ouva
nju mira. Ta Organizacija bi, uprkos svim svojim sadanjim slabostima, koje su rezultat uticaja postojeih meu
narodnih suprotnosti, mogla postati aktivan inilac
demokratskog mehfu-tizma koji bi sluio ne samo suzbijanju rata, nego i podsticanju i unapreivanju svestrane
saradnje meu narodima i njihovom zbliavanju, to jest
sve irem povezivanju cele ljudske zajednice.
Svi ti faktori su uticali na to da poslednjih godina
poraste saznanje o tome da novi svetski rat vie nije neizbean. Taj zakljuak ne znai poricanje marksistike
teze- da imperijalizam raa krize i ratove; on pre svega
ukazuje na injenicu da je snaga i uloga imperijalistikih
inilaca oslabila, naroito u _pore<:mju sa porastom socijalistikih i antiimperijalistikih snaga.

Ozbiljnu opasnost po mir u svetu predstavlja danas

vanredno visok stepen naoruanosti drava i dalja trka
u naoruanju. Ta opasnost je danas vea nego bilo kada
u prolosti s obzirom na okolnost da su najvea ostvarenja nauke i tehnike, pre svega nuklearna energija, stavljena u slubu proizvodnje oruja namenjenih masovnom
unitavanju ljudi i sveoptem materijalnom _ razaranju.
Politika ravnotee snaga putem naoruanja odnosno
politika promene ravnotee snaga putem trke u naoruanju ne samo to ini nemogunom jednu stvarnu

78

ravnoteu, u smislu pozitivne stabilizacije meunarod

nih odnosa, nego
ukoliko bi se ovo nastavilo - vodi
oveanstvo u novi rat.
Pred ljudima koji danas upravljaju najveim elwnomskim potencijalom, pred dravnicima koji odluuju
o daljoj primeni nuklearne energije, stoji takva odgovornost kakvu u prolosti niko nije imao. .Narodima
je danas vie nego ikad dunost - u interesu sopstvene
sudbine i sudbine buduih generacija - da ne dopuste
da se iko igra orujem ija upotreba vodi najveoj katastrofi oveanstva. Zbog toga je za oveanstvo jedini izlaz iz savremenih suprotnosti da se zabrani upotreba i obu~
stavi proizvodnja nuklearnog oruja i da se postigne razoruanje, ouva i uvrsti mir.
Savez komunista Jugoslavije smatra da je danas vie
no ikad potrebna uporna borba za zatitu mira i za
opte razoruanje. Na tome polju je moguna zajedni
ka saradnja svih partija i organizacija radnikog pokreta,
svih progresivnih ljudi, najirih narodnih slojeva, pripadnika razliitih klasa i religija. A mir u savremenim uslo- vima znai pre svega miroljubivu koegzistenciju naroda_ i
drava s razliitim drutvenim ureenjem. Ta koegzistencija ne srne biti pasivna, na uanenim blokovskim pozi~
cijama; ona mora biti aktivna, usmerena ka sve iroj saradnji meu narodima. Ona pre svega mora znaiti stvaranje potrebnih uslova za postepeno reavanje spornih
meunarodnih :pitanja, razoruanje, oslobaanje ogromnih
sredstava koja se troe na naoruanje - za privredno i
kulturno podizanje sveta, za pomo nedovoljno razvijenim
zemljama, za konstruktivno miroljubivo takmienje u ekonomskom; kulturnom, naunom i u drugom pogledu iZmeu drava s razliitim drutveniin sistemima, kao i za podizanje proizvodnih snaga drutva na vii stepen,_ uz korienje svih novih dostignua nauke i tehnike.

79

U skladu s tim, Savez komunista Jugoslavije smatra

da' je potrebno ulagati sve napore u pravcu prevazilaenja postojee blokovske podvojenosti koja oteava s::radnju meu narodima u sVim oblastima drutvenog Ivota.
Realnost miroljubive politike, orijentisane ka savla. ivanju blokovske podvojenosti, zasniva se . na saznanju da iz razlika u drutveno-ekonomskim si~~ernima ne
moraju neizbena izrastati blokovske formaciJe, bez obzira to danas u svetu postoje snage koje su zainteresovane za tah'"Vll podelu. Izvan blokovskih formacija se nalazi
veliki deo svetskoa stanovnitva i teritorija. Socijalistika
JucroslaVija vidi u"'nezavisnoj politici takvih drava doprino~ najiroj meunarodnoj. sara~ji i ~vr~nju mir~
u svetu. Iako politika zemalJa koJe ne pnpadaJU blokovima nije istovetna, iako postoje razlike u njihovJ:n odnosima prema pojedinom bloku sila, sve su one zamteresovane da se iz dananje situacije izae putem svestranog
razvijanja saradnje izmeu .svih zemalja, nezavisno od njihovog drutvenog sistema.
Drutveno-ekonomska i politika sutiiia i uloga postojeih. blokova je razliita. s_ave::_ komunista ~:rg<:sl~,;riJe
sinatra da su Varavski pakt 1 slicne mere SOCIJaliStickih
zemalja prirodna odbrambena re~kcij<: na stva:~nj~ Atlantskog pakta, a posebno na naoruzavan)e Nerr:acke 1 ~tvara
nje vojnoblokovskih organizacija u Zap~_dnoJ E:vropL v?c:m
toga, socijalistike zemlje su _poslednJih vgo~na ucnnle
niz koraka i predloga, usmerenih ka popustan]u meuna- .
rodne zategnutosti, a time i ka uklanjanju blokovskih ba~
rijera meu narodima. Meutim, u. tom pravcu potrebru
su napori svih naroda i sVih politik!h faktora k~~ima l:~e
na srcu interesi mira. Savez komurusta JugoslaVIJe bonce
se za to da socijalistika Jugoslavija, koja se nalazi van
vojnopolitikih paktova, i dalje doprinosi svoj udeo ostva-
renju toga cilja;

Akti-Irna koegzistencija
Politika aktivne koegzistencije treba da se zasniva na
potovanju nezavisnosti, suvereniteta, ravnoprav'llosti, teritorijalnog integriteta i na nemeanju u unutranje stvaii
drugih zemalja. Aktivna koegzistencija se jedino moe
ostvariti u odnosima izmeu drava i" naroda, a pe u od~
nosima izmeu blokova. Ne moe biti koegzistenCije izmeu blokova, jer to ne bi bila koegzistencija ve privremeno primirje, koje bi prikrivalo opasnost od noVih
sukoba.
Politika aktivne koegzistencije izraz je i potreba snanog razvitka proizvodnih snaga. Taj razvitak je doveo do
faktikog povezivanja celog sveta, do tesne meuzavisno
sti ekonomika raznih zemalja i ini rat, kao sredstvo reavanja bilo kakvih problema i suprotnosti izmeu drava,
besmislenim s obzirom na neminovnu katastrofu kojom
preti oveanstvu upotrebom nuklearnog onija. Ta politika izraava objektivne potrebe savremenog sveta za naj-
irom privrednom i svestranom kuJturnom, naunom i drugom saradnjom. Pred alternativom rat ili mir politika aktivne koegzistencije jeste jedina stvarna mirovna politika. Ona
odgovara savremenim ekonomskim potrebama svetske privrede kao celine, ija se stabilizacija i dalji razvoj ne mogu
zamisliti bez ravnopravne i sve ire, nonmilne i slobodne
svetske ekonomske kooperacije na putu opteg ekonomskog
progresa sveta. Jedan od ciljeva socijalizma mora biti privredno jedinstvo sveta, ali takvo jedinstvo koje e prevazii kapitalistiko-imperijalistike oblike meunarodne podele rada, koje e se za.sillvati na intelizivnom privrednom
' razvoju sVih zemalja sveta, koje e se temelj.iti na sadrajno novim i mnogo intenzivnijim odnosima meu svim nacionalnim privredama nego to je to bio sluaj u kapitalizmu.
Ovako shvacena politika aktivne koegzistencije ne
samo to - putem meunarodne saraiinje i uvrenja
/

80

81

. mira
slui otklanjanju ratne opasnosti, ve u isto
vreme stvara uslove za najbri napredak socijalizma.
Politika aktivne koegzistencije neminovno vodi u svakoj
kapitalistikoj zemlji suzbijanju i slabljenju onih snaga
koje koe napredak i koje, u isto vreme, predstavljaju
potencijalnu opasnost od izazivanja novog svetskog rata; . ona stavlja borbu protiv imperijalizma i kolonijalizma na iru bazu; smanjuje mogunost hegemonistike
politike; lomi podlogu na kojoj izrasta .birokratizam i
omoguava bri i bezbolniji razvitak socijalistikih zemalja. Prema tome, ta politika ne samo to ne ovekoveava postojee drutvene formacije, ve, naprotiv, deluje u pravcu njihovog breg menjanja.
Interesi uvrenja mira, interesi socijalistikog razvitka z::ibtevaju da se socijalistike snage bore zajedno
sa svim miroljubivim snagama, za pobedu politike mira
i aktivne koegzistencije. Danas su u prvom redu po~ebni
napori svih miroljubivih snaga f svih drava i odgovornih dravnika u pravcu razvijanja saradnje izmeu Istoka
i Zapada. U tom pogledu znaajnu ulogu igraju zemlje
koje ne pripadaju blokovima i koje ba zbog toga svojom
aktivnou mogu mnogo doprineti savlaivanju blokovske iskljuivosti. Savez komunista Jugoslavije ostae i u
budue dosledan svom stavu da spoljna politika Federativne Narodne Republike Jugoslavije slui upravo takvim
ciljevima.
Meunarodna

ekonomska saradnja

i problemi integracije

Savremena tehnika proizvodnje i razvitak proizvodnih

snaga trae sve iru meusobnu vezu nacionalne privrede sa svetskom. Opti progres pojedinih zemalja zavisi od slobodnog meunarodnog, ekonomskog, tehnikog i
naunog zbliavanja i saradnje. Zatvaranje u nacionalne

82

granice, autarhija, kao i diskriminacija koja potie iz

ideolo~kih ili politikih motiva, suprotni su potrebama
svetskog privrednog razvitka i .nanose tetu ne samo
pojedinim zemljama, nego i svetu u celi:r)i.
Iz tih razloga ekonomska, opta i regionalna uj-edinjavanja, ukoliko su zasnovana na objektivnim ekonomskim potrebama i ukoliko su nastala razvijanjem ravnopravne meunarodne ekonomske saradnje, mogu -neposredno ili u perspektivi doprineti razvoju svetske
privrede u pravcu njenog ujedinjenja, i meusobne pomoi naroda u razvijanju proizvodnih snaga, kao i odreenog njihovog usklaivanja i usmeravanja. U takvim
sluajevima regionalne integracije mogu biti stepenice na
putu ireg svetskog privrednog jedinstva.
. . Poje<?ni savremeni konkr.etni oblici regionalnog ujedinJaVanJa nose u sebi i niz negativnih obeleja koja
im daje savremena otra blokovska podela sveta, kao
i uticaj imperijalizma i hegemonizma najjaih kapitalistikih drava. Takvi uticaji ih esto pretvaraju u instrumente podele sveta, odravanja blokova, pa i stavljanja pojedinih zemalja u poluzavisan poloaj. Progresivni
napori na razvijanju optih i regionalnih ekonomskih ujedinjavanja moraju zato nuno biti povezani s borbom protiv takvih i slinih negativnih uticaja na takva ujedinjavanja.
Uspeno razvijanje meunarodne ekonomske saradnje i integracije moe se zasnivati samo na slobodnom
i dobrovoljnom povezivanju privrede pojedinih zemalja,
u skladu s njihovim zajednikim ekonomskim interesima,
a na principu ravnopravnih, demokratskih odnosa. Tim
putem se obezbeuje bri porast proizvodnih snaga u svetu, unose se izvesni elementi kratkoronog planiranja u
meunarodnu ekonomsku saradnju, omoguuje se smanjivaJ1je dananjih meunarodnih suprotnosti, stvaraju se
uslovi za pruanje pomoi nerazvijenim zemljama u interesu sviju i celokupne svetske privrede, stvaraju se uslovi
83

za aktivnu koegzistenciju i slobodan razvitak nacija. Razvijanje ekonomske saradnje na toj osnovi, bez diskriminaCije, bez blokovske ogranienosti i politikih uslova vezanih za uske interese pojedinih zemalja, sastavni je deo
socijalistikog puta ka razvitku svetske privrede.
Socijalistika Jugoslavija, polazei od dananje situacije u svetu i raznih negativnih uticaja na postojee
oblike regionalnih ujedinjavanja, nije se ukljuila ni u
jednu ekonomsku regionalnu integraciju. Cenei perspektivni znaaj razvitka meunarodne ekonomske saradnje, pozitivnu ulogu elemenata novog koje savremeni
oblici ujedinjavanja, uprkos svojim ogranienjima, ipak
ve nose u sebi, polazei od svojih ekonomskih i politikih
interesa kao i od interesa ekonomskog razvitka i mira u
Evropi, - socijalistika Jugoslavija razvija saradnju s razliitim evropskim ekonomskim regionalnim organizacijama, u oblicima koji su u skladu s ravnopravnim odnosima
i s gledita uzajamne koristi.
/

Razvitak nedovoljno razvijenih i zaostalih

zemalja
Posle~

drugog svetskog rata nastao je niz novih nezavisnih drava. Ove zemlje poinju razvijati svoju privredu u periodu "isokorazvijenog kapitalizma sa snano
izraenim tendencijama dravnog kapitalizma, u periodu raspadanja kapitalizma kao drutvenog sistema i sve
veeg uspona socijalistikog drutva. U cilju izgradnje
ekonomske podloge svoje mlade politike neza\risn'osti,
one se moraju i ekonomski ubrzano razvijati. Pri .tom su
prirnorane da sve odlunije primenjuju dravne mere u
privrednom ivotu zemlje.

U ekonomski nerazvijenim zemljama ivi danas veina oveanstva. Te zemlje raspolau ogromnim prirodnim bogatstvima i znaajnim potencijalnim mogu-

nostima razvitka. Privredni razvitak tih zemalja ini osnovicu njihove politike nezavisnosti i materijalni uslov
stvarne jednakosti u meunarodnim ekonomskim i pqlitikim odnosima, a to ujedno predstavlja jednu od osnova
stabilnosti i razvitka svetske privrede.
Stoga je pruanje meunarodne pomoi nerazvijenim zemljailla radi njihovog ekonomskog razvitka i u
interesu .celokupne sve~ske privrede. Meunarodna pomo moe sluiti napretku samo ako se daje bez ikakvih
vojnih i politikih uslova i na bazi demokratskih odnosa meu zemljama. Otuda ogroman progresivni znaaj meunarodne ekonomsk~ pomoi putem kolektivne
meunarodne akcije, a na osnovi potovanja nezavisnosti
i suverenih prava zainteresovanih naroda. Takva bi pomo
predstavljala elemenat novoga u savremenim meunarod
nim ekonomskim odnosima. Ona je, sem toga, u sadanjim
uslovima jedna od najvanijih ekonomskih antiteza imperijalizmu, hegemonizmu i ratu.
Socijalistike snage su. zainteresovane za proirivanje
i uvrenje takve meunarodne akcije.

Socijalistika Jugoslavija se najodlunije zauzima za

-razvijanje akcije meunarodne pomoi nerazvijenim zemljama, naroito preko odgovarajueg mehanizma u okvi"
ru Organizacije ujedinjenih nacija. Meutim, ona se odluno protivi svim pok-uajima da se meunarodna ekonomska pomo iskoristi kao instrument za postizanje
politikih i vojnih ciljeva. Zato socijalistika Jugoslavija
u svojoj spoljnoj politici stoji 'na principu da se meu
narodna ekonomska pomo ne moe uslovljavati odree
nim politikim zahtevima.
Dajui prednost kolektivnoj meunarodnoj akciji, so. cijalistika Jugoslavija se pozitivno odnosi i prema bilateralnim programima ekonomske. pomoi, ako oni ne ugro,
avaju suverenitet zemalja koje primaju pomo i ne sadre politike uslove.
85

84

Zadaci spoljne politike

Polazei

socijalistike

Jugoslavije

od socijalistikih principa i od istorijskih

iskustava jugoslovenskih naroda i njihove reenosti da
svim sredstvima ouvaju svoju nezavisnost i suverenitet, spoljna politika socijalistike Jugoslavije slui obezbeenju nezavisnosti, interesima slobodnog socijalisti
kog . razvitka zemlje i doprinosi svestrano j saradnji meu
narodima.

U ostvarivanju svojih zadataka naa spoljna poli, tika poiva na principima doslednosti, javnosti i nezavisnog zauzimanja stavova.
Nezavisnost jugoslovenske spoljne politike suprotna
je egoizmu, nacionalistikoj ogranienosti, uskogrudosti i .
zatvaranju u svoje granice. Jugoslavija je sastavni deo
evropske i svetske zajednice, a kao socijalistika zemlja
ona je sastavni deo socijalistikog sveta, to jest socijalistikih i progresivnih snaga savremenog oveanstva.
U skladu s optim principima Voje spoljne politike, socijalistika Jugoslavija je ulagala i ulae napore u razvijanje saradnje i dobrosusedskih odnosa sa
svim susednim zemljama, bez obZira na drutvene i politike ra2:like izmeu Jugoslavije i tih zemalja, kao i
nezavisno od njihovog odnosa prema postojeiin blokovima; Takva politika odgovara interesin;:ta naroda u ovom
delu sveta, i predstavlja doprinos svetskoj bezbednosti
i miru.
U svim susednim zemljama, kao i u samoj Jugoslaviji, ive razne nacionalne manjine. Vienacionalnoj
socijalistikoj Jugoslaviji, koja se rodila u vatri narodnooslobodilake borbe i socijalistike revolucije tue je
svako ugnjetavanje jednog naroda od strane drugog naroda. Svi narodi i nacionalne manjine u Jugoslaviji uivaju, i treba da uivaju, jednaka prava i dunosti. Jugo-:
slovenske nacionalne manjine u susednim zemljama, kao
i druge manjine, kada se prema njima vodi pravilna po-

86

litika, kada im se obezbeuju demokratska prava i omoguava stvaranje institucija kroz koje one mogu osigurati
slobodan nacionalni, kulturni i privredni razvitak kao slobodni i ravnopravni graani tih zemalja, - mogu biti
jedan od snanih izvora uzajamnog prijateljstva i meu
dravne saradnje. Savezu komunista Jugoslavije je tua
svaka pomisao na nasilno menjanje granica radi reavanja manjinskih pitanja. On se zalae za ravnopravna demokratsKa, kulturna i ekonomska prava manjina u svojoj zemlji, kao i jugoslovenskih manjina u di;ugim zemljama.

Zalaui se u svojoj spoljnopolitikoj delatnosti za

politiku aktivne koegzistencije i prevazilaenje blokovske podvojenosti, naa zemlja razvija i .razvijae svu mogunu aktivnost kroz Ujedinjene nacije i bori se i borie
se za njenu univerzalnost doprinosei na taj nain ostvarenju ciljeva zbog kojih je ova Organizacija i osnovana.
Ne potcenjujui negativne uticaje meunarodne situacije
na tu Organizaciju, kao ni njenu estu jednostranost koja je posledica tih uticaja, Savez komunista Jugoslavije
ipak smatra da se upornom borbom miroljubivih demokratskih i antiimperijalistikih snaga moe postii da ta
Organizacija u veoj meri nego dosad poslui kao zajedniki instrument tenji naroda ka meusobnom zblienjri
i miru, saradnji i miroljubivoj uzajamnoj pomoi.
Savez komunista zalagae se i dalje za ova]aru spoljnu politiku Jugoslavije i ulagae sve napore da, razvijajui saradnju s partijama i organizacijama radnike klase i s demokratskim, antiimperijalistikim i nacionalnooslobodilakim pokretima, doprinese naporima i . eljama svih naroda sveta da se rat izbegne i onemogui, kako
bi otpoela era mirnog stvaralakog rada u svetu. Sudbina
miih naroda i budunost naeg socijalistikog razvitka
. nikad nisu bile tako prisno vezane sa sudbinom drugih
naroda, sa uspesima socijalistikog razvitka u drugim zemljama, kao to je to danas.
87

organizacijom koja bi odgovarala istorijskom zadatku.

U takvoj situaciji je vladajuim reakcionarnim s~agama
polo za rukom da se postepeno i krvavo razrat.inaju s
revolucionarnim radnikim i setjakim pokretom U' zemlji
i da novoj jugoslovenskoj dravi nametnu svoj klasni
karakter.
Poto je donoenjem Obznane, od decembra 1920.
godine, i drugim merama privremeno slomila radniki
i revolucionarni pokret masa i na taj nain obezbedila
svoju vlast, vladajua buroazija je od nove drave stvorila orue za zatitu svojih klasnih interesa. Radniki pokret je stavljen izvan zakona. Juna 1921. godine nametnut
je u zemlji Vidovdanski ustav velikosrpske buroazije.
Udarac koji je ve pre toga, 1920. godine, nanesen radni
kom pokretu bio je u stvari samo prvi korak ka likvidaciji svakog demokratskog otpora uspostavljanju monarhije, vladavini reakcionarnib drutvenih snaga . i sistemu
nac!onalne neravnopravnosti i hegemonije .
Strah pred revolucionarnim talasanjem narodnih masa privremeno je potisnuo suprotnosti izmeu- nacionalnih
buroazija u korist 1Vel!ikosrpske buroazije, koja je jedina raspolagala politi'k;om i vojnom snagom, a i potrebnom podrkom imperijalistikL'h snaga iz inostranstva,
ime se mogla uspeno da suprotstavi tom revolucionarnom pokretu.

GLAVA IV
SOCIJALISTiKA REVOLUCIJA U JUGOSLAVIJI

DRUTVENI I POLITiKI IZVORI

REVOU.J:CIJE U JUGOSLAVIH

SOCIJALISTiKE

Nastanak jugoslovenske drave i

njen politiko-drutveni sistem
. Jugoslavija je posle PI\!Og svetskog rata nastala kao
rezultat vekovnih tenji i borbi srpskog,- hrvatskog, slovenakog, make_donskog i crnogorskog naroda za ujedinjenje, ali na nain suprotan demokratskim principima,
pod neposrednim negativnim uticajem velikih imperijalistikih sila i klasnih interesa domae buroazije.
U weme stvaranja zajednike drave radnika klasa
i seljatvo svih jugoslovenskih zemalja bili su zahvaeni
revolucionarnim vrenjem, karakteristinim za najvei deo
evropskih zemalja. To revolucionarno previranje bilo je
pootrene snanim uticajem pobede oktobarske revolucije
u Rusiji, i revolucionarnih okraja u nizu drugih zemalja.
Radne mase su spontano traile da novoj jugoslovenskoj dravi koja se tek raala dadu obeleje svojih osnovnih interesa. Ali revolucionarnom radnikom
pokretu je nedostajala rukovodea snaga s jasnim programom, sa svesnom revolucionarnom orijentacijom i sa

Ekonomska i politika zavisnost zemlje.

Unutranje protivrenosti
U jugoslovenskoj dravi bila su ujedinjena podruja
na razliitom stepenu ekonomskog i kulturnog razvitka;
ta razlika je poticala otud to su se razna podruja stoleirna razvijala pod razliitim uslovima i uticajima. U
celini - Jugoslaviju su sainjavala ekonomski nerazvi-

88

89

jena podruja, a razaranja u prvom svetskom ratu dovela

su je na jo nii privredni nivo.
Poloaj radnike klase u novoj dravi bio je izvanredno teak, utoliko pre to su inostrani kapital i nerazvijena buroazija gledali da iz zaostale zemlje izvuku
maksimalne profite.
Na sei~ su se takoe razvijale krajnje otre forme
~ksploatacije, izazivajui pauperizaciju i proletarizaciju
velikog dela radnog seljatva. Izvanredna usitnjenost poseda, opta zaostalost i odsustvo svakog pokuaja .buroazije da ma ta uini za unapreenje poljoprivrede oduzeli su seljaku svaku perspektivu opstanka.
Akumulirani profiti i ekstraprofiti samo su veoma
malim delom ili na razvijanje proizvodnih snaga zemlje.
Strani kapital, koji je dominirao. u industriji, iznosio je
vei deo svojih profita u raznim oblicima u inostranstvo,
a domaa buroazija je znaajan deo svojih prihoda troila u neproduktivne svrhe i angaovala ih izvan zemlje.
Buroazija nije bila sposobna da zaostalu zemlju povede kolosekom breg ekonomskog razvoja i da otvori
perspektivu ekonomskog poboljanja i napretka.
S polukolonijalnim tipom ekonomike, s ekonomskom
emigracijom u stalnom porastu i s prodiranjem stranog
kapitala pod uslovima izvanredno povoljnim za eksploatatore Jugoslavija je postajala ekonomski sve zavisnija.
Na tak-voj materijalnoj bazi i na takvim materijalnim
protivrenostima razvijali su se i politiki odnosi u
zemlji.
Velikosrpski hegemonizam i centralizam doveli su
do toga. da se za sve vreme postojanja stare Jugoslavije sve. vie produbljivao jaz izmeu jugoslovenskih
naroda. Na tome podruju je jedino radniki pokret beleio znaajne rezultate, ujedinjavajui svojom borbom
radniku klasu i "demokratske snage svih jugoslovenskih
naroda. Sem Komunistike partije Jugoslavije nije se

90

mo~la r~iti nije~a optejugoslovenska partija. Propadati su. SVI P~Ic:rsaJI. da se stvore nove politike formacije
na baz1 toboznJeg "Jugoslovenskog nacionalnog jedinstva".
Stvarale su se buroaske separatistike formacije faistikog tipa bez veeg uticaja na mase.
.
Nacionalne buroazije, u meusobnoj borbi traile
su podrku u inostranstvu. Unutranji sukobi s~ iroko
otvorili :vrata stranom uplitanju, svim moguriim sreds_t~a - od ekonomske infiltracije i korumpiranja pohtickih vrhova, pa do grubog politikog pritiska i otvorenih pretnji. U borbi za uticaj na dravnu politiku znaajnu ulogu su igrale dinastike i vojne klike, kao i vrhovi
glavnih jugoslovenskih crkava. U dravnom aparatu zacarila se korupcija i pojedini njegovi delovi su se otvoreno
v~~ival! s buroaskim grupacijama, stranim kapitalom i
n]ihovnn ekonomskim interesima. Na dravni aparat je
uticalo raspoloenje masa, te zato nije uvek bio siguran
oslonac vlastodrcima. I to je doprinelo da su vladajui
knigovi sprovodili sve veu upravnopolitiku centralizaciju,. to je jo vie produbljivalo unutranje protiVr-e
nosti.
Stalno su se zaotravale suprotnosti izmeu radni- k?g pokreta i v!adajue klase. Nezaposlenost, raslojavailJe s~la: _b.ezobzirna eksploatacija, policijski teror, glad
u po]edirum oblastima, niz drugih nereenih socijalnih
p~tan~a, bankrots!="o buroazije u reavanju nacionalnog
pitanJa - stvarali su prostrano tle za aktivnost radnikog
pokreta, dajui borbi radnih masa grada i sela revolucionarnu otr.inu. Buroazija je u krvi guila lokalne
radnike i seljake nemire.
'
Uska sprega jugoslovenske buroazije J. vodeih meunarodnih imperijalistikih snaga odredila je i jugoslovensku spoljnu politiku. Vezana za politiku koju su krajem prvog svetskog rata vodile sile Antante, a iz koje je
proizaao i versajski sistem, ivei u strahu od revolu-

91

cionarnog talasanja masa, upletena u meunarodne antisovjetske planove i intrige - jugoslovenska buroazija
bila je nesposobna da izgradi bilo kakvu dosledniju spoljnopolitiku koncepciju radi zatite nezavjsnosti i mira naroda Jugoslavije. Ona je bila i ostala objekat . politike
igre velikih sila, liena svake samostalnije vojno-politi
ke perspektive koja bi odgovarala elementarnim interesima nezavisnosti naroda. Jedino u emu je njena spoljna:
politika blla dosledna - bilo je usmeravanje na tada aktuelne centre meunarodne reakcije.
Ekonomska i politika kriza buroaske Jugoslavije.
Borba radnike klase i narodnih masa
Buroaska Jugoslavija je preivljavala permanentnu ekonomsku i politiku krizu.
Radne mase su traile demokratiju, vladu u kojoj
bi doao do izraza njihov uticaj na vlast, reenje nacionalnog pitanja u federaciji ravnopravnih naroda, zadovoljenje svojih osnovnih socijalitih i ekonomskih zahteva.
Reakcionarni drutvenp-politiki sistem je postao sve vie
neodriv, a revolucionarnodemokratsko reenje sve nunije.
Velikosrpska buroazija, u savezu s delovima hrvatske i slovenake buroazije, na pojaan pritisak radnike
klase i narodnih masa odgovorila je 6. januara 1929. godine uvoenjem svoje otvorene diktature pomou monarhistika-vojne klik<;!. Diktatura je otpoela krvavim obra-
unavanjem ne samo s radniklln pokretom nego uopte .
s demokratskim tenjama narodnih masa, a naroito s tenjama ugnjetenih nacija Jugoslavije.
estojanuarska diktatura nije mogla dovesti do stabilizacije reima. Suprotnosti su imale i suvie duboke
korene u jugoslovenskoj drutvenoj stvarnosti i u njenim materijalnim osnovama da bi se moglo otkloniti
92

li
!

nezadovoljstvo i uguiti otpor naroda. Umesto da resi politiku i privrednu krizu, diktatura ih je samo poveala.
Tridesetih godina nastaje period porasta borbe narodnih masa za reenje politikih, ekonomskih, nacionalnih i drugih problema. Ta borba je dobivala sve vei
razmah, a s njom i uticaj Komunistike partije, koji
daje peat otporu protiv profaistikih snaga .u zemlji,
protiv rastue faistike opasnosti u svetu. Pod pritiskom
narodnih masa propadaju pokuaji uvoenja faizma, a
glavnu snagu revolucionarnog demokratskog pokreta masa ine radniki pokret i njegova avangarda - Komunistika partija Jugoslavije.
Politika kriza, iz koje je buroazija uzaludno traila izlaza na liniji svojih interesa, uslovljavala je profaistiku orijentaciju reima ka "osovini" Rim-Berlin i
tom orijentacijom jo se vie zaotrila. Pritisnuta sve veim unutranjim suprotnostima, velikosrpska buroazija
je potraila "sporazum" s hrvatskom buroazijom radi
zajednike borbe protiv radnike klase i radi odvajanja
seljakih masa od revolucionarnog radnikog pokreta.
Meutim, niti su tim "sporazumom" prevaziene suprotnosti izmeu nacionalnih buroazija, niti je reeno nacionalno pitanje, niti je oslabljen pritisak nezadovoljnih
narodnih masa.
Orijentacija reim'a na faistiku "osovinu" RimBerlin, kao novi centar meunarodne reakcije dovodila
je u opasnost i sam nacionalni opstanak jugoslovenskih
naroda. Postajala je sve oiglednije da je jedini izlaz u
revolucionarnodemokratskom reavanju nagomilanih suprotnosti: u svrgavanju s vlasti starih vladajuih grupa
i u stvaranju nove vlade na osnovi irokog demokrat-..
skog jedinstva ukljuujui tu radniki pokret i Komunistiku partiju. Takav je izlaz Komunistika partija i
predlagala. Meutim, ovakav put nije bila ni spremna ni
sposobna da prihvati ma koja frakcija jugoslovenske bur93

oazije, jer su sve one strahujui pred narodnim masama

zazirale od svakog demokratskog koraka. To je mogla i
morala da ostvari jedino jugoslovenska radnika klasa,
oslanjajui se na svoju sopstvenu snagu i na borbeni savez sa ostalim radriim masama Jugoslavije, naroito sa
seljatvom i narodnom inteligencijom.
Razvitak 'i uloga
Jugoslavije

Komunistike

partije

Uporedo s takvim razvojem unutranj~ politike situacije, rasla je, politiki i idejno jaala, vezujui se sve
vie s .radnim masama, Komunistika partija Jugoslavije, stvorena u uslovima opteg revolucionarnog kretanja masa u zemlji i u svetu posle prvog svetskog rata
i oktobarske revolucije. Ona je nastala od revolucionarnog radnikog pokreta od kojeg se odvojio reformistiki
i oportunistiki deo socijaldemokratskih partija, koje su
otad predstavljale samo neznatnu manjinu radnike klase
u Jugoslaviji i prestale da igraju iole znaajnu ulogu.
Zabrana, progoni, zatvori i ostala sredstva terora,
,.legalna" i muka ubistva, kao i sopstvene idejne slabosti i greke - dovele su Komunistiku partiju u godinama posle prvog svetskog rata do ozbiljnih poraza i
do privremenog slabljenja njenog uticaja na mase. Ipak,
ona je neprekidno ostajala na borbenim pozicijama i,
uprkos svim slabostima, pokazala se kao najodaniji branilac interesa radnike klase, radnili masa i ugjetenih naroda. Prilagoavajui se tekim uslovima ilegalnog rada,
ona je stvarala ilegalna uporita u sindikatima i u najrazliitijim politikim i drutvenim organizacijama. Ona
je bila svuda gde su bile radne mase, svuda gde je mogla
uticati na drutvena i politika kretanja.
U nunom procesu savlaivanja negativnog idejnog
naslea iz prolosti i tuih uticaja na radniki pokret
94

oportunistiki i
tako-dogJ;IJ.atiarski, zavereniko-anarhistiki elementi.

postepeno su iz Partije uklanjani

sekNeposredno uoi drugog svetskog rata konano su likvidirane frakcijske borbe u njenim vrhovima koje su dotad
nanosile mnogo tete Partiji. Ispravljene su najsudbonosnije greke iz ranijeg perioda rada Partije u oblasti nacionalnog pitanja, sela itd.
estojanuarska diktatura i talas terora koji je pratio
njeno uvoenje privremeno su razbili niz partijskih organizacija, ali su u otporu protiv toga terora komunisti idejno-politiki sazrevali, istei redove Partije od ostataka
oportunizma i sektatva. Partija se brzo obnavljala mladim
k;:tdrovima koji su se elii.li u borbi i koji nisu bili optere.eni frakcionatvom. Jedinstvo partijske organizacije u
zemlji stvorilo je uslove da se likvidiraju frakcionaki
ostaci i u onom delu rukovodstva koje se nalazilo izvan
zemlje.
U 1937. godini na elo Partije je stupilo novo ruko\'Odstvo s Josipom Brozom Titom na elu, izraslo iz partijskih organizacija u zemlji koje su se, u procesu teke
borbe, ve bile obnovile, i zato ono nije bilo optereeno
~rakcionatvom. Jedinstvo partijske organizacije dovelo
Je do uspenog povezivanja Partije s radnikom klasom;
do proirivanja njenog uticaja na postojee sindikalne
organizacije, do oivljavanja revolucionarne borbe sindikata, do aktivizacije omladine i do snanijeg uticaja Partije na niz drugih masovnih organizacija, kao i na seljatvo.
Obnovljena, idejno osposobljena za najkrupnije revolucionarne zadatke koje je razvitak prilika u Jugoslaviji sa
svom neminovnou postavljao pred radniki pokret, Partija je s jasnom revolucionarnom orijentacijom prilagoavala metode svoga rada demokratskom i revolucionarnom kretanju masa. Njena praktina politika i svakodnevna taktika izraavale su ono to su radne mase u
odreenom trenutku mogle shv!ltiti i za ta su bile sprem95

ne da se bore. U isto vreme Partija je svojim idejnim

radoin otvarala najnaprednijem i najbarbenijem delu radnih masa dalju perspektivu drutvenog razvitka,. perspektivu socijalizma a s tom perspektivom je ona .veZivala borbu za svakodne~e ekonomske, socijalne i politike zahteve
radnih masa.
.. .
. . .
TfikO je Komunistika partija post~Ja s~an _poli~~ki
inilac u zemlji. Ona je, uprkos dubokoJ orgamza~IODOJ .il~
galnosti i .terortl-, koji je vladao, uspela da svoJom pahtikom akcijom probije obru ilegalnosti i da postan~
najsnaniji politiki organizator i, ruk<:vodilac pokreta :
borbe ne samo radnike klase vec uopste radnih masa 1
omladine. Takva revolucionarna politika snaga bil~ je
sposobna da u jasnom revolucionarnodemokratskom 1 socijalistikom programu formulie ~enje nar?dnih masa
i da ih kao vodea snaga, organizuJe za nemrnovno revo~lucion~no razreavanje nabujalih suprotnosti u drutvenim odnosima Jugoslavije.

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I
SOCIJALISTiKA REVOLUCIJA

Dvadeset sedmi mart 1941. godine.

.Ap rilski slom buroaske Jugoslavije.
Okupacija zemlje

Prvi revolucionarni proboj starog politikog sistema odio-rao se 27. marta 1941....godine. Pu prozapadno orijenti~ane frakcije buiioazije i vojnih vrhova protiv pristupanja
Jugoslavije hitlerovskom bl_oku prevc:zien , je .. raspoloenjem i kretanjem narodnih. masa, Jer rastuc1 revolucionarni demokratski pritisak, koji se ostvarivao pod rukovodstvom Komunistike partije, nije dopustio da taj

96

pu ostane u granicama u kojima su ga pokuavali da

zadre njegovi nosioci .. Komunistika partija je uspela da
ga dalje razvije u pravcu dubljeg revolucionarnog pokreta.
Komunistika pai-tija je postala rukovodea snaga tog
pokreta. U okolnostima hitlerovske agresije na Jugoslaviju
taj revolucionarnodemokratski pokret dobio je nove forme
i nov pravac.
U uslovima hitlerovske agresije i okupacije zemlje
narodnooslobodilaki rat_ je oslobodio i izbacio na povrinu sve revolucionarne energije koje su se gomilale i rasporeivale tokom razvitka unutranjih suprotnosti, karakteristinih za staru Jugoslaviju. Zbog toga se narodnooslobodilaki rat neminovno razvijao kao socijalistika revolucija.
Odbrambeni rat aprila 1941. godine, koji je Jugoslaviji
nametnula faistika agresija, otkrio je svu trulost bur"
oaskog drutveno-politikog sistema u Jugoslaviji, njegovu
potpunu nesposobnost da rukovodi borbom za odbranu
nacionalnih interesa naroda. Njegovo vojno rukovodstvo
nije bilo. kadro ~ organizuje iole ozbiljan oruani otpor
protiv agresije, a politiki vrhovi su se od prvog dana
napada na zemlju poeli raspadati.
Komunistika partija, koja .se ve u periodu pred rat
dosledno zalagala za odbranu nacionalne nezavisnosti od
pretee faistike najezde, i u tim tekim danima je, nasupro~ bezglavosti buroaskog politikog i vojnog rukovodstva, pokrenula sve svoje organizacije i pristalice da
mobiliu mase, da organizuju industrijske i gradske centre,
da bi zajedno s vojskom pruili otpor prodiranju okupatorskih divizija. Meutim, vodei buroaski politiki i vojni
vrhovi, koji su se orijentisali na brzu kapitulaciju, odbili
su saradnju s KomUnistikom partijom i s :revolucionarnodemokratski raspoloenim narodnim masama. i na taj
nain onemoguili te rodoljubive napore i pokuaje.

97

.'

Brza kapitulacija pred okupatorom - kao i celokupna politika buroaskih vrhova u vreme neposredno pred
_rat i u toku rata - otkrila je jugoslovenskim narodima
sliku sramnog izdajstva buroazije, njenog kukaviluka,
nesposobnosti i sluenja stranim imperijalistikim interesima.
Od reakcionarnih faistikih elemenata u zemlji okupator
je obrazovao marionetske "nacionalne" vlade u Hrvatskoj
(ustae) i u Srbiji (nedievci i ljotievci) nastojei da
preko njih raspali zversku mrnju i pokolj meu narodima Jugoslavije. Uticaj tih "vlada", kao iislinih kvislinkih
tvorevina u drugim delovima Jugoslavije, nije uzeo ireg
maha u masama i nije bio dugotrajan.
Dok je jedan deo jugoslovenske buroazije vezao svoju
sudbinu za stvar faistikih okupatora, drugi deo se nadao da e posle rata ponovo dobiti svoju vlast pomou
zapadnih saveznika u antihitlerovskoj koaliciji. Ovaj deo,
predstavljen jugoslovenskom vladom u emigraciji, podravao je etnike grupacije kojima su komandovali oficiri bive jugoslovenske vojske i koje su nastojale da izazovu graanski rat u zemlji i da paraliu narodnooslobodilaki pokret, vezujui se sve otvorenije sa okupatorima
i sa kvislinkim "vladama", a ujedno uivaju podrku
zapadnih saveznika koji su za njih vezivali izvesne politike.
ciljeve za posleratni period. Usled svoje politike poveza. nosti sa starim reakcionarnim reimima, kao i zbog raspirivanja bratoubilakog rata i saradnje sa okupatorom,
etnici, kao i druge sline formacije, izgubili su ubrzo
svaki uticaj u narodu i bili uniteni u toku riarodnoslobodilakog rata.
Posle svih razoaranja koja su doivele u staroj Jugoslaviji, a naroito za vreme njenog sloma, narodne mase su
sada vie no ikad sluale glas Komunistike partije Jugoslavije i prihvatile njenu politiku, metode i organizaciju
borbe. U dane kada su nemaki, italijanski, maarski i

98

bugarski faistiki agresori ve_ izbrisali buroasku Jugoslaviju kao dravu sa geografske karte, Jugoslavija je postojala vie no ikad u zajednikom otporu svih njenih naroda
koji je organizovala i vodila Komunistika partija.
Pripreme Komunistike partije Jugoslavije za
ustanak. Poziv na opti oruani ustanak
Posle sloma buroaske Jugoslavije, Komunistika partija
je pozvala sve narode i patriotske snage zemlje da se
ujedine u jedinstven front za borbu protiv okupatora i njihovih domaih pomagaa, a isto tako za borbu protiv pasivnosti i ekanja da im spasenje doe spolja. Partija
je ukazivala narodnim masama u Jugoslaviji da e jedino
svojom sopstvenom borbom i jaanjem sopstvenih snaga
moi da budu gospodari svoje sudbine, ako ne ele da
postanu objekat u igri velikih sila posle poraza agresora.
Partija se organizacione pripremala za ustanak razvijanjem iroke mree ilegalnih vojnih komiteta koji su
imali zadatak da obrazuju oruane odrede, da sklanjaju i
da prikupljaju oruje i drugi ratni materijal koji je ostao
iza razbijene stare jugoslovenske vojske, da organizuju
akcije udarnih grupa po gradovima i da rukovode lokalnim ustanikim borbama na terenu, koje su otpoele ve
tokom maja 1941.
Kao podloga za te pripreme posluio je organizaciono~politiki rad u prethodnom periodu, uspean rad na razvijanju i jaanju Saveza komunistike omladine Jugoslavije, koji je imao snaan uticaj na omladinu, kao i rad
meu vojnicima i oficirima bive jugoslovenske vojske.
Partija je znala da e dalji tok dogaaja stvoriti .uslove u kojima e opti oruani ustanak biti ne samo moguan nego i n~minovan.
99

Politike pripreme za oruani ustanak- protiv oKtipatora vrene su kroz napore na stvaranju Narodnooslobodilakog fronta, kao iroke svenarodne politike organizacije ustanka. Na pla:tformi toga fronta sve vie su se
aktivirale najire narodne mase, a takoe demokratski i
patriotski delovi nekih graanskih politikih partija koji
su se u periodu pred rat ili u toku rata definitivno odvojili od izdajnikih ili nesposobnih rukovodstava. Oni su u
Narodnooslobodilakom frontu, s Komunistikom partiiom
na elu videli realnu politiku snagu koja jedina moe da
povede jugoslovenske narode u oruanu borbu protiv okupatora, da izvojuje slobodu i nezavisnost zemlje- i da joj
otvori .svetle perspektive budunosti.
Ve tokom meseca maja, Partija je bila na elu pojedinih ustanikih akcija u nekim krajevima zemlje. Meu
tim, _hitlerovska agresija protiv Sovjetskog Saveza ubrzala
je stvaranje takve situacije u kojoj je opti oruani ustanak postao moguan i neophodan. Glavnina vojnih snaga
hitlerovskog bloka bila je u punoj meri angaovana na
glavnom frontu drugog svetskog .rata. Uverenje narodnih
masa u neizbenost poraza hitlerovskog bloka i tenja za
brim osloboenjem snano su podstakli njihovu spremnost da oruanim ustankom sa svoje strane doprinesu
borbi Sovjetskog Saveza i cele antihitlerovske koalicije
protiv faistikih agresora i da tako ubrzaju i as svog
sopstvenog osloboenja. Naroito su -radnika klasa i Komunistika partija Jugoslavije bile svesne da u odluuju~
em trenutku treba oruanim ustankom podrati prvu
zemlju socijalizma, ija je pobeda u drugom. svetskom
ratu bila neophodan uslov daljeg jaanja i razvitka socijalizma u svetu, a time i stvl;lrnog, trajnog osloboenja
jugoslovenskih- i svih drugih naroda sveta.
Zato je Komunistika partija, stojei na elu oslobodilakog pokreta, 22. juna 1941. godine pozvala narode Jugoslavije, sve patriotske snage, a posebno radniku klasu

100

i !adne mas~, da pojaanom ~nianom borbom odgovore

Hitleru na nJegovu novu ~greSIJU, a 4. jula je uputila poziv
na ~P!i oruani ustanak. Poziv je upuen, u p:ravo vreme i
dobio Je masovnu podrku. Mrea vojnih komiteta pretvorila s~ u rukovodee jezgro .Narpdnooslobodilakih partizanskih odreda, kao osnovnih borbenih snaga oruanoa
ustanka. U konkretnim uslovima ustanak je neiiben~
morao dobiti karakter partizanskog rata koji je postepeno
zahvatio sve delove Jugoslavije.
Narodnooslobodilaka

borba i njeni ciljevi

Uspean razvitak oruane borbe omoguio je da se ve krajem 1941. godine iz partizanskih odreda, l<ao prvih borbenih
formacija svenarodnog ustanka, .pree na viu formu
vojne _organizacije - na formiranje proleterskih i narodnooslobodilakih brigada, a zatim divizija i korpusa
Narodnooslobodilake vojske, kao glavne_ udarne snage
ustanka. Izrasla je takva snaga koja je bila u stanju da stalno proiruje osloboenu teritoriju i da vee velike faistike 'snage, rime je narodnooslobodilaki nit u Jugoslaviji postao vaan sastavni deo oruane borbe saveznikih
snaga protiv hitlerovske agresije. Uspesi u ratu protiv okupatora koji su u prvom redu bili rezultat pravilne politik.~:: 1
vrste veze rukovodstva narodnooslobodilakog pokreta
~ s masama, kao i sposobnosti vojno-politikog rukovodstva da primenjuje i razvija vetinu revolucionarnog
ratovanja, odnosno specifinu strategiju i taktiku naeg
rata, neprekidno su jaali i proirivali masovnu osnovu
ustanka i vojne razmere oslobodilakog i revohi.aionarnog rata.
Takva_ je politika omoguila da se Narodnooslobodilaka armija proiri na nekoliko stotina hiljada boraca i
da postane znaajan i izvanredno aktivan ,vojni faktor 101

antihitlerovske koalicije. Okupator je bio prisiljen da prihvati borbu koja mu je nametnuta na ovom novom frontu
i da dovlai divizije s drugi}:). frontova i iz drugih okupiranih zemalja kako bi uguio oruani ustanak jugoslovenskih naroda koji je po svojim razmerama i po svojoj
vojnoj snazi, bio jedinstven u porobljenoj Evropi i koji
nije ugroavao samo pozicije osovinskih sila na terenu
Jugoslavije, ve je i drugim porobljenim narodima ukazivao na mogunost oruane borbe unutar Hitlerovog ,,novog
evropskog poretka".
Narodnooslobodilaka borba u Jugoslaviji ne bi bila
tako uporna i tako uspena da jugoslovenske radne
mase nisu u njoj videle, osim perspektive pobede nad faizmom, i perspektivu pobede nad starim i omrznutim
buroaskim poretkom u Jugoslaviji, nad sistemom klasne
eksploatacije i nacionalnog ugnjetavanja. Tenje masa
za novim, socijalistikim drutvenim ureenjem--sve su
vie preovlaivale tokom oruane borbe.
Te demokratske i socijalistike tenje radnih masa
ostvarivane su postepeno, kroz uspehe ustanka, a preko
organa revolucionarne narodne vlasti - narodnooslobodilakih odbora. To su bili novi organi vlasti preko kojih
su radne mase neposredno ostvarivale svoju volju.. Stara
mainerija vlasti je ruena i ukidana ne samo u svojoj
formi .ve i po svom drutveno-politikom sastavu. Politika osnovica tih novih organa vlasti bio je narodnooslobodilaki pokret. A injenica da je rukovodee jezgro tog pokreta
bio savez radnika i seljaka i da je na elu pokreta stajala
Komunistika partija '- bila je za radne mase garantija
da e njihove socijalne. i politike tenje biti ostvarene.
Tokom ustanka i .s njegovim pobedama nad okupatorom i domaim izdajnicima sistem narodne vlasti, narodnooslobodilakih odbora, postepeno je jaao i proirivao
se. U tom pogledu prekretnicu predstavlja 1943. godina
kada se narodnooslobodilaki pokret konano i u meu102

narodnim odnosima afirmirao kao jedina snaga nacionalnog otpora faistikom okupatoru i kao jedini nosilac
realne vlasti naroda u Jugoslaviji. Novi organi. vlasti na
osloboenim podrujima, koja su posle kapitulacije Italije
obuhvatala vei deo jugoslovenske teritorije, bili su povezani u jedinstven demokratski sistem politike vlasti naroda, kako u okviru pojedinih nacionalnih teritorija, tako
i u okviru Jugoslavije kao celine. Taj jedinstveni sistem
nove revolucionarne vlasti bio j~ izgraen na principima
federacije ravnopravnih naroda, a s perspektivom izgradnje
boljeg i srenijeg ivota za osnovne mase naroda.
Kako su u politici organa narod.rie vlasti preovladavali
dru~tveni i materijalni interesi radnike klase i radnih
masa, nova dravna organizacija sve se vie pretvarala _u
mono sredstvo ne samo narodnooslobodilakog rata, ve
i socijalistike revolucije.
Takva orijentacija je u isto vreme traila definitivan
obraun revolucionarnih organa u zemlji sa emigrantskom
vladom u Londonu, koja je predstavljala interese buroazije i velikosrpske hegemonije i koja je zbog toga bila ne
samo izolovana od osnovnih narodnih masa Jugoslavije,
ve je i u svesti masa predstavljala najveu opasnost za
demokratsku i socijalistiku budunost radnih masa Jugoslavije. Jasan i definitivan raskid narodnooslobodilakog
pokreta s takvom vladom i sa snagama koje je ona predstavljala postao je neophodan uslov daljeg razvitka
narodnooslobodilakog ustanka i jo ire mogunosti za
mobilizaciju narodnih masa. .

Taj je zadatak izvren na drugom zasedanju Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije u Jajcu,
29: novembra 1943. godine. Odluke ovog revolucionarnog
whovnog organa narodne vlasti ozakonile su raanje nove
Jugoslavije kao federativne, demokratske drave; drave
radnike klase i radnih masa, drave koja je jugoslovenskom drutvu obezbedila put socijalistikog razvitka.
103

Revolucionarni i socijalistiki karakter nove

narodne vlasti

Put ka realizaciji velikih istorijskih zadataka, put ka

socijalistikoj izgradnji zemlje, bio je definitivno raien

Narodna vlast je jo u toku rata izvrila niz drutvenih

reformi, mada pravno nije menjala svojinske odnose. !e
reforme revolucionarno-demokratskog k~raktera odnosil~
su se jednim delom na obezbeenje vlasti raC:Oog :mro~ 1
na ukidanje raznih polufeudalnih ostataka 1 _?.-aJgrublJih
formi eksploatacije, ali, drugim delom, a. narocito ?oslednom konfiskacijom imovine okupatorskih sara~ka, .. u
ijim se redovima naao najvei deo krupJ?-~ .bur~oazi~e,
nova narodna vlast je ve u toku rata prakticki pnstup!la
i revolucionarnim merama socijalisti~kog karaktera. Svu~
tim merama je jaana politika i ekonomska podlog~ socijalistikih snaga u drutvenom ivotu nove JugoslaVIJe koja se raala.
Privremeni kompromis izmeu revolucionarne vlade ~
zemlji i rekonstiuisane londonske e~gr~t?!'-e. vla?e, koJI
je prvenstveno bio potreba spolJ~OJ?.olitickog mtere~a
nove Jugoslavije a ne odraz unutrasnJih odn?sa klas~~
snaga, - nije mogao uticati na r~voj doga~Ja u. zemlJI.
Sav dotadanji razvitak i revoluciOna~~ dostign~ca u to~
ku narodnooslobodilakog rata svedocili su sam1 po sebi
o. rukovodeoj ulozi radnike klase i njene ~vangarde i. o
njenom revolucionarnom savezu sa osnovnu:n narod.n.!m
masama u Jugoslaviji.
Dalji revolucionarni socijalistiki preobraaj nove Jugoslavije postao je time neminovan.
Komunistika partija Jugoslavije, vrsto .. vezana . s
radnikom klasom i podrana od ogromne vecme ostalih
radnih ljudi, svesno, smelo i sistematski je pristupila ostvarivanju svog istorijskog revolucionarnog zadatk~.
toku tog procesa, iz revolucio~~ vla~e ~~rzo ?t; otpah. SVI
oni elementi koji su na ovaJ ili onaJ nacm biii vezaru za
stari poredak, za interese istorijski . prei:;~le, druytve~o
-politiki i moralno kompromitovane 1 porazene burzoaztJe.

'l!

104

proglaenjem Jugoslavije za Federativnu Narodnu Republiku.

'
Narodnooslobodilaki rat i socijalistika revolucija po veliini rtava i po teini napora u borbi protiv izvanredno snanog neprijatelja, po visini morala revolucionarne
Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda,- po
revolucionarnom . zanosu svih' aktivnih uesnika u revoluciji, po izrastanju i elienju revolucionar:inh kadrova u
narodnooslobodilakim odborima, u svenarodnom Narodnooslobodilakom frontu, u politikim antifaistikim organizacijama ena i omladine - ui e u istoriju ratova i
socijalistikih revolucija kao jedan od najsvetlijih primera
borbe za revolucionarni_ socijalistiki drutveni preobraaj,
za nacionalnu slobodu i ravnopravnost, znaajno doprinosei svetskoj borbi za socijalizam.

Eksproprijacija eksproprijatora. Uloga

revolucionarnog aparata vlasti

~grom~im n~pori~a . i ;tvam~ radnih ljudi Jugoslavija

J~ pod1~uta IZ ru~evrna _1 relatry~o veoma brzo je obnovIJe~ v~~l d~o proiZV~dnih kapaciteta. I:lvrena je nacio-

nalizaciJa sVIh osnovnih sredstava za proizvodnju u indus-

~riji ~ transportu, nacionalizacija banaka i trgovine, kao

GLAVA V
EKONOMSKI I POLITiKI OSNOVI SOCIJALISTiKE
IZGRADNJE U JUGOSLAVIJI
Narodna vlast i podrutvljavanje sredstava
za proizvodnju
Neosporna i:ukovodea uloga radnike klase u dravnoj
vlasti s Komunistikom partijom na elu, to jest specifina
forma diktature proletarijata, kao i . svesna i dosledna
orijentacija na podrutvljavanje osnovnih sredstava za
proizvodnju davale su novoj, narodnodemokratskoj Jugoslaviji od njenog prvog poetka socijalistiki karakter,
uprkos jakim ostacima starih drutvenih odno~a i neizgraenosti!. mladih socijalistikih formi. Nova Jugoslavija je
svesno krenula putem izgradnje socijalistikih drutvenih
odnosa. Politiki i ekonomski sistem Jugoslavije obezbeivao je takav razvitak.
U tom razvitku Jugoslavija ]e prola nekoliko faza,
koje su organski deo jedinstvenog i neprekidnog procesa
drutveno-ekonomskih i politikih preobraaja u nizvoju
socijalizma.

1 . ra~alna agra~a :efo;ma. Izgraena je draVIra orgaTIIZaCIJa za upravlJanJe trm sredstvima, koja se oslanjala
na s':lvetodavno uee radnih ljudi u upravljanju proizvodnJom.

Uve~en je sistem socijalistikog planiranja. Prokla-

m~:'a~ Je demokratski i socijalistiki ustavni poredak,

koJI Je odgovarao konkretnom stanju drutvenih odnosa

i . drutveno-ekono_mskoj ~ozi revolucionarnih socija,listi
~ snag':l: Org~ova_n Je politiki i struni aparat vlas~!. RazviJ~~a. J~ v m:eza ,?rutvenih organizacija, zasnovanih na soci]alistickoJ drustvenoj svesti. Revolucionarna rukovodea. uloga_ K<:m~stike partije Jugoslavije, koja je
usp<:stavlJ:_na 1 ucvr~cena u revoluciji, proirila se na
~lJuc~e dravne 1 drustvene pozicije. Uporedo s tim je jacaia 1 uloga Narodnog fronta, kao politikog saveza radnih
Iju~, ~~ politikih J .idejnih struja koje su podravale
SOCl]alisti~ki .Pr~obrazaJ v~emlje. Revolucionarni entuzijazam radnih lJudi, a naroc1to omladine, bio je jedan od i
nilaca koji su .doprineli postizanju krupnih rezultata. Izvanredni uspesi odluno su uticali na politikU stabilizaciju novog drutva i na dalje jaanje unutranjeg jedinstva u borbi za socijali~tiku izgradnju ze;rnlje.
~konom.ski. faktor~. s~ci~alizma bili su, meutim, jo
slabi. ZemlJa rndustn]ski 1 poljoprivredno slabo razvij~:'-a i z~~~tal?-, radnika klasa malobrojna,. sitnosopstverncka stihiJa J~a, _kapitalistiki elementi ilavi i uporni.
Na tako nerazVIJernm ekonomskim temeljima nemoguno
107

je bilo brzo razvijati socijalistike odnose i bitno poboljavati materijalni poloaj radnih ljudi.

Takvi uslevi su nametali potrebu stalne snane intervencije drave politikim sredstvima i sre?stvima revo~u
cionarnog pritiska na podruju ekonqmskih odnosa. Bilo
je neophodno da Komunistika partija neposredno rukovodi aparatom vlasti. Bio je potreban veliki stepen koncentiacije politike vlasti,?. upravnom ~paratu:. Same;> s~
se tim putem m:ogli srus1t1 ekono~ski temelJI kapi~:
. zrna u zemlji i na novim drutverum osnovama obnoVIti
privreda, razorena za vre~e rat~, da ?.i ~e -~gra?ili ma~e
rijalni temelji i predusloVI za dalJU soCIJalisticku Izgran]U.

Samo u takvom procesu radni ljudi mogu sami, svaki na svom mestu, svesno i spontano, da se uspeno suprotstavljaju pritisku ekonomskih, politikih i idejnill
ostataka prolosti i da postepeno izrastaju u samostalnu
i neoborivu ekonomsko-politiku snagu drutva, koja sred. stva dravne prinude. ine sve manje potrebnim i koja ih
konano i ukida.
Sve dok socijalistiko drutvo. ne postigne tatav stepen materijalnog razvitka i demokratske stabilnosti mogu
ne su ozbiljne reakcionar:tie deformacije socijalistikih
odnosa.
Stvaranje materijalne baze industrijalizacija zenllje

Radni ljudi i aparat vlasti

Iz svih tih razloga Komunistikoj partiji Jugoslavije i

svim socijalistikim snagama u zemlji veoma se brzo nametnuo najznaajniji zadatak: jaanje materijalne baze
soCijalizma, pretvaranje socijalistikih faktora u vod~u
ekonomsku snagu zemlje, uvrenje drUtvene snage i
uloge radnike klase, snanije ekonomsko povezivanje rad~
nili ljudi na selu sa socijalistikom privredom.
Ti zadaci poeli su da se ostvaruju ve prvim petogodinjim planom razvitka socijalistike Jugoslavije.
U toj fazi je postavljen i ostvaren plan bitnog povea
nja industrijskog kapaciteta zemlje, plan industrijalizacije.
Usled spoljnopolitikih tekoa, s kojima se u to vreme
?'?ril!'l socija.ystika Ju~o~lavija, realizacija tog plana je
lZlskivala duze vreme 1 -IZVanredno teke napore radnih
ljudi Jugoslavije, a u prvom r~du njene radnike klase.
Rezultati tih napora su bili od presudnog znaaja za dalji
razvit~k s~~ij~a u J?-aoj z~mlji. Postignut je glavni cilj
plana: SOCIJalisticka pnvreda Je postala vodei ekonomski
faktor u zemlji. Time .se sve vie ispoljavala ekonomska .
snaga socijalizma.

Takvo stanje je moglo biti samo prelazna faza. Komunistika partija Jugoslavije bila je svesna da se ~~~a
i stabilnost socijalistikog drutva ne mogu obezbedit1 ISkljuivo revolucionamo-a~strativnim srec;Jstvima. Snaga socijalizma uslovljena Je prvenstveno n~egovom .eko-

nomskom neophodnou, njegovom neodvojivom vezom

s drutveno-ekonomskim interesima radnih masa i trajnim
razvijanjem saznanja o tim osnovnim istina!Jla u ~vesti
radnih ljudi. Trajnija prekomema upotreba revolucionar- no-adn!inistrativnili sredstava neizbena bi zaotrila unutranje odJ:iose, deformisala akciju socijalistikih snaga i
dovela do afirmacije birokratizma. Zato, im prestane objektivna drutvena potreba za takvom ulogom drave, komunisti i sve svesne socijalistike snage, kao pokretai .i
nosioci progresivnog razvitka, duni_ su_ da P'?Ja~ju svo~u
politiku akciju u pravcu stvaranJa 1 razVIJanJa takvih
oblika demokratije koji omoguuju radnikoj klasi i
radnim ljudima uopte. da neposredno u svoje ruke uzimaju upravljanje sve irim podrujem drutvenill poslova u
privredi i. drugim oblastima.

108

il.

109

Znatno je izmenjena drutveno-ekonoms~a ~tr:u~tm;a

zemlje u pravcu jaanja radnike klase, a s. trm 1 Jac~}~
politikih snaga socijalizma uopte. sn:orem .su povolJ.ruJI
materijalni uslovi za dalji razvita}.< prmzvo~ih ~~a 1 za
postepeno poboljavanje _uslova .Ziv~ta r;;t~ ljudi, a na
taj nain i za ublaavanJe pro~vr~cnosti IZme~ svakod
nevnih materijalnih potreba pOJedinog radnog coveka, s
jedne; i potrebe breg ekonoJ?sko~ napretka ~tva ~~.?
celine s druge strane. Uvrcena Je ekonomska 1 politicka ne~avisnost zemlje. Stvorena je vra podloga za dalji
razvitak socijalistikih odnosa.
Slabosti i negati\rne tendencije u prvim fazama
razvitka socijalizma
Uporedo sa ovim uspesima koji su otvorili nove perspektive u pravcu daljeg razvijanja so~ij~stikih_ odnc;>sa~ prve:
faza socijalistike izgradnje otkrila Je radnim lJudima 1
socijalistikim snagama u Jugoslaviji i mnoge njihove sopstvene slabosti.
Neizbena koncentraCija napora na ubrzanju industrijalizacije nuno je nametnula . relati'?lo s~o~ji ~e~po. _Poboljavanja uslova ivota prmzvoaca, pOJaCaVaJUCl U IStO
vreme neravnomernost u razvitku pojedinih privrednih
grana i stvarajui izvesnu nestabrn:ost. u robno-n~:>V~
odriosima. Pri tom su zaostajati pol]opnvreda, prOizvodnJa
robe za iroku potronju itd. Pitanje platnog deficita u
ekonomskim odnosima sa inostranstvom postavljalo se sve
otrije. Sve ove pojave imale su privremer;t i prelazar;t .znaaj a napori uinjeni u proteklom penodu stvorili su
materijalnu osnovicu za bre i skladnije kretanje u narednom periodu.
.
.
U takvim su uslovima nastale ili se pojaale izvesne
negativne pojave u . oblasti drutvenog i poli~kog razvitka, kao to su slabljenje inicijative i nedovolJna kontrola

110

radnih .I?asa, a~strativni ematizam, izvesne opasne

tendenc!Je srastanJa Partije s dravnim aparatom a pre
s:vega ?rroJa:atizam i s njim vezane tendencije ka tebnokratiZ.IIl;U 1_ ~tat.IZmu, ka uspostavljanju odreenih ekonomskih
pnvilegiJa Itd. Da ~u se te tendencije dalje razvijale
1 da su postale do~antne u naem drutvenom ivotU.
o::e . su mogle ozbilJno ugroziti veze rukovodeih socij alis~
tic~ snaga: a _u prvom redu Komunistike partije JugoslaVIJe, sa rrokim radnim masama.
Nove inicijative Komunistike partije
Jugoslavije u borbi za socijalistiki
i den;toki:-atski razvitak

Jugo~o:ns~ ct!r~mihunisti su na vreme

? .os
J . . pr?mena J aktivno

shvatili istorijsku
delovali u pravcu
~an]anJa .smetnJI koJe sprecavaju socijalistiki razvitak
~Isu se vom ~uprot~t~:yl~ali s~o. tenjama za restauraci:
]Om burzoaskih. P?vli~Ickih e;>b lika 1 besperspektivnim malogr~ansko-~arhistic~ vPOJa":ama, ve su spreiti da se
ct;.ava. r~IJa put~~ ~acanJa 1 razgranjavanja svojih funkCIJa, U]em:n sve srr~. za~~j~mv u drutveni ivot, porast<:>m ~avne administraciJe, ]acanjem tendencija biro~atizmav I el!;on?m~kih pri~egija, postepenim pretvaraUjem ct.J:zave u s?-u Iznad drustva, u gospodara nad narodom. T!!:?e su . JUgoslov~ns.ki komunisti podsekli korene
tendenC_IJI d~ se ~?~ervrraJu uspostavljeni odnosi i da se
zaustavi dalJI sociJalistiki razvitak.
Kom~s.ti~~C: ~artija Jug?slavije blagovremeno je po~~n~a .niZ m:ciJa~va u pravcu do~lednog razvijanja soci]alistickih drustvenih odnosa u nasoj zemlji. Izvrene su
prome!ie pre SVega U S~O!fi politikom i ekonomskom sistemu 1 u metodu plamran]a, u smislu stvaranja povoljnih
uslova za samostalno i slobodnije kretan3e sociJ'ali t'Vkih
ekonom kih druv

s IC ,
s I
stvenih snaga uopte. Data je odluna i
neop

111

jasna orijentacija ka .brem tempu demokratizacije i ka

ostvarivanju drutvenog samoupravljanja na svim sektori-
ma drutvenog ivota. Preduzete su mere protiv tendencija
srastanja Partije s upravnim aparatom drave, protiv opas.
nosti njenog sopstvenog birokratizovanja. Pokrenuta je
odluna borba protiv pojava ozbiljnih birokratskih i etatisti}dh deformacija u razvitku socijalistikih odnosa.
Veliki deo zadataka te vrste izvren je jo u fazi
sprovoenja prvog petogodinjeg plana. Odluujui korak
je uinjen 1949-1950. godine stvaranjem radnikih saveta
u privrednim organizacijama. Zatim je, postepeno, dolo
do niza drugih mera na daljem razvitku celokupnog politikog i dravnog sistema.
Na VI kongresu Komunistike partije Jugoslavije
potvrene su ove istorijske promene i utvrei:ri putevi
daljeg socijalistikog drutvenog kretanja.

Razvoj socijalistikih odnosa i socijalistike demokratije dobio je time novu snagu i perspektivu sve slobodnije
stvaralake inicijative pojedinaca na svim podrujima
drutvenog ivota.

NARODNA VLAST KAO OBLIK DIKTATURE

PROLETARIJATA .
Drutvena sutina diktature proletarijata
Klasno-politika sutina narodne vlasti u Jugoslaviji jeste

diktatura proletarijata, to' jest vlast specifinog saveza

radnike klase, kao rukovodee. drutvene snage, sa ostalim radnim ljudima. Politiki oblici vlasti .radnog naroda,
izrasli iz sopstvenih uslova, odgovaraju shvatanji:ina jugoslovenskih radnih ljudi. Ti oblici e se i ubudue razvijati
i menjati u skladu s Unutranjim razvitkom proizvodnih
snaga i socijalistike drutvene svesti.
.112

_P_od dikt~turom proletarij~ta ne podrazumevamo ~vak

vu il1 onakvu spoljnu formu drave niti odreeni metod
ili . organizaciju_. p~litikog sistema doba prelaza iz kapi~ u soCIJalizam, odnosno komunizam, ve njenu
drutvenu odnosno klasno-politiku sadrinu. Forme metodi i orvganizacija p_oliti~kog sistema izrastaju iz 'odre~:ne drl.lstven~ _sa~zm~, 1vu raznim zemljama i razdoblJima mogu biti, 1 neiZbezno jesu veoma razliiti Diktatura proletarijata jeste drutvena sutina takve viasti i
takvog. politiko~v sistema u kome. neospornu rukovodeu
ulogu rma radnicka klasa: A pod neospornom rukovodeoro ulogom radni~ke klase u tome smislu ne moe se
podr.azut:?evati_ prolo. prisustvo neke radnike partije u
vladi..vec ta~ odn~~l klasnih i politikih snaga u jednoj
zemlJI u olruiru koJih su radnika klasa i njene vodee
socijalistike snage u savezu sa ostalim radnim ljudima
u mogunosti da menjaju drutvene odnose u skladu s
njiliovim
drutveno-ekonomskim
.interesima1 'i stvarno ih

'
menJaJU.
- Neizbenost i zakonitost takvog politikog sistema
u prelazno doba - uz veliko obilje njegovili demokratskih
formi - proizilazi iz istorijske uloge radnike klase kao
najprogresivnijeg drutvenog cinloca u savremenom drutvu. U!oga . radnike klase jeste . politiki izraz injenice
drustveno-ekonomski interes neposrednih proizvoaa
uzet u .celini kao interes cele radnike klase bez obzira
na. politiku svest svakog pojedinog proizvoaa predstavlja . najnapredniji materijalni podsticaj drutv~nom. kre~ju i u_ ~ri.vatnokapitalistikoj proizvodnji, i u proizvod. n~l sredstvima u drutvenoj svojini. Napredna uloga radruke klase proizilazi i iz injenice da radnika klasa ne
moe osloboditi. sebe od eksploatacije a da pri tom ne
oslob~di i ce~o drutvo od istorijski preivelog kapitalisti
kog ~Istema 1 od svake eksploatacije i ugnjetavanja. Zato

dll

113

radnika klasa nuno mora menjati ne samo klasnu strukturu drutva, ve i drutyene odnose u kojima ona postoji kao klasa.
U uslovima diktature proletarijata i drutvene svo- j ine nad sredsty:ima za proizvodnju, radnika klasa ne
moe ostvarivati svoje sopstvene materijalne interese
i svoju istorijsku ulogu ako se u isto vreme ne bori
i za razvitak proizvodnih snaga, za osloboerie svih
stvaralakih ekonomskih i politikih inilaca ct. ..ttva od
pritiska antisocijalistickih snaga: od sitnosopstvenike
stihije birokrat.izma, konzervativizma i od raznih. formi
izopaavanja socijalistikih odnosa i socijalistikog razvitka .. U tome smislu diktatura proletarijata jeste svaki
onaj politiki sistem prelaznog doba u kome neposredni
i budui ekonomski i ostali interesi radnike klase - to
jest proizvoaa koji radi drutvenim sredstvima za proizvodnju - predstavljaju rukovodei princip celokupne njegove politike, ekonomske i drutvene aktivnosti. Tq je
politiki sistem koji "ini samo prelaz ka unitenju svih
klasa i ka besklasnom drutvu" (Marks).

Neophodnost razliitosti oblika

diktature proletarijata
Razliiti politiki oblici diktature proletarijata nuno
proizilaze iz nizliitosti istorijskog razvitka pojedinih
naroda_, iz razliite c;Irutveno-ekonomske strukture, raz].iitih ekonomskih, politikih i kulturnili uslova,. razliitih politikih naroito demokratskih tradicija, obi4ja, shvatanja i drugih osobenosti . itd., kao i iz razlii
tosti polazne take i puteva kojima su izvreni drutveni
preobraaji.
.
Tako je diktatura proletarijata dobila jedan oblik
u Jugoslaviji, gde je proletarijat revolucionarnim sred-

114

. stvima izvojevao rukovodee politike poziCIJe, ali u

kojoj je tek imao da izvojuje odluujuu pobedu nad
optom zaostalou koja pothranjuje reakcionarne snage.
U bitno drukijim uslovima ostvaruju se politike forme
diktature proletarijata u zemljama, koje su razvijene,
gde socijalizam ima jaku ekonomsku podlogu, a radnika klasa ve izvojevane socijalne tekovine. Diktatura proletarijata ne moe imati iste onakve oblike u
jednoj zemlji gde radnika klasa postaje rukovodei drutveni faktor postepenim .osvajanjem i jaanjem pozicija u sistemu vlasti - kakve ima u .drugoj nekoj zemlji
gde je, usled krajnje zaotrenosti tmutranjih suprotnosti, proletarijat izvojevao vlast putem revolucionarnog
preokreta, koji je kao vihor burno i do temelja unitio
stari omrznuti politiki sistem i uveo poredak otvorene
revolucionarne diktature i . monopolne vlasti rukovodeih revolucionarnih snaga.
Stalno jaanje snaga socijalizma u svetskim razmerama i porast njihovog uticaja na opte drutveno kretanje u svetu uticae na to da se u budunosti ispolji
jo vee obilje razliitih politikih formi diktature proletarijata ....:.... od revolucionarne diktature do parlamentarne vlade s presudnim uticajem radnike klase i njenih
drutveno-ekonomskih interesa. Moguno je da razvoj
klasne borbe na putu ka diktaturi proletarijata jo povea t>bilje razliitih politikih formi s raznim prelaznim
politikim oblicima specifinog dvovlaa i kompromisa
u kojima e se odraavati sve vei uticaj interesa radnike
klase - sve dok taj uticaj vremenom ne postane dO:.
minantan u politikom obliku koji bude proizaao iz konkretnih uslova klasne borbe.

115

DRUTVENA ULOGA I ZADACI

SOCIJALISTiKE DRAVE
Drava kao neophodan instn.unent
snaga u prelaznom periodu

socijalistikih

Drava je neizbean produkt svakog klasnog drutva i,

kao 'takva, orue vladajuih klasa. Drava je i neophodan opti oblik vlasti radnike klase i radnog naroda u Jugoslaviji.
.
Socijalistika revolucija ne moe ukinuti i ne ukida
dravu samim osvajanjem politike vlasti od strane socijalistikih snaga, jer time klasne i drutvene suprotnosti.
ne .iezavaju, niti je novo drutvo sposobno da ivi i da
se razvija bez takvog h1strumenta za regulisanje unutranjih suprotnosti i protivrenosti. Naprotiv, drava je jedna
od najvanijih i najneophodnijih poluga socijalistikih
snaga za ruenje ekonomskih temelja kapitalistikog sistema i za uspostavljanje temelja socijalistike izgradnje.
Dosadanji tok istorije socijalistikih revolucija sahranio je kona(;no razne anarhistike teorije' o ukida.i:lju
drave, kao i razne malograanske utopistike iluzije o
nekom drutvu apstraktnih demokratskih principa. ,,Drava se ne ukida, ona odumire" (Engels). Odumiranje drave je proces koji traje u toku cele epohe prelaza iz kapitalizma u komunizam. Vreme u kome se taj proces odumiranja razvija ujedno je i epoha u kojoj drava u svojim
odreenim elementima postoji .i igra odreenu neophodriu
i pozitivnu ulogu u drutvu, razliitu u raznim :fazama razvitka u prelaznom'. peri_odu.

. Revoluciji i socij,alistikoj dravi nije cilj da stvaraJu novo drutvo po nekim unapred utvrenil::p. .e.ma
ma i dogmatskim konstrukcijama. Njihov je zadatal\: samo da oslobode socijalistike, ekonomske i drutVene
faktore koji su se ve razvili u nedrima starog drutva
i koji treba da budu nosilac daljeg socijalistikog raz116

vitka, u skladu s razvitkom drutvene materijalne baze

i s .napretkom socijalistike svesti. Drava prelaznog doba
tre~!'l . p:~~a tome, da b~de: instrument osloboenja
sociJaliStlckih snaga od kapitalizma, instrument odbrane
njih_ovog slobodnog razvitka u ekonomskim uslovima
~oji n~s~j~ na bazi podrutvljavanja sredstava za proI_zvo.dnJ':. 1 rnstrument demokratskog organizovanja i jacanja njihove ~konomske i politike snage.

Proces odumiranja. drave

!zv~ tih, okvira, u

sferi .~ame socijalistike izgradnje,

drzava ce se nuzno sve VIse preobraavati u oblik drutveno-ekonomske organizacije za vrenje odreeriih zaj~cii;rlkih .~enih ~cija. Ona e se sve manje javljati kao rnstrument sile, a sve vie kao instrument dru~el;log samo~wraylj~ja, za~novanog na svesti o zajedmekim mate:ra.Jalnim rnteresuna radnih ljudi i na konkre~ y~tr~?ama ~jihovih proizvodnih organizacija.
Socijalisticka drava, prema tome, jeste i mora biti
drava posebnog tipa, drava koja odumire, Njena drutvena uloga i njena organizacija moraju biti takvi da
s~. taj p:oces moe. odvij~ti to nezavisnije od subjektivnt;! volje konkretnih nosilaca njene uloge, a u skladu
sa .~k<;m~~~kim jaanjem socijaliz:ina i sa afumacijom
soCIJaltstickih odnosa.

Org~ki oblik u. kome . se protivrenosti socijaljsti

k~g _r~tka mo~ 1 moraju -reavati postepeno, evolu-.
c!JOf!I, Jeste. razvoJ d~mokratizma i drutvenog samoupravlJanJa u SVlffi oblastrma drutvenog ivota.

Dos.adanja . praksa i iskustva socijalistikog razvoja

u drugrm zemljama i u samoj Jugoslaviji potvruju ne
samo da je taj put moguan i 1:1Spean, ve da upravo
on - nezavisno od oblika u kojima .dolazi do izraza
- vodi stabil1zaciji ~ocijalistikih drutvenih odriosa

117

i jaanju. njihove unutranje snage. Sa razvojem soci. jalistikog demokratskog sistema poinje se suavati
uloga dravne uprave u neposrednom upravljanju privredom, na podruju kulturno-vaspitne delatnosti, zdravstva, socijalne politike itd. Funkcije upravljanja ovim
delatnostima sve vie prelaze na razne drutvene samoupravne organe, samostalne ili povezaJ?.e u odgovarajui. demokratski organizacioni mehanizam. D.ravni organi i dalje vre niz funkcija, kao to su: ekonomsko
planiranje, upravljanje odreenim drutvenim fondovima, opte proporcije i odnosi u raspodeli sredstava; no
oni se u toj funkciji sve manje javljaju kao organi politike vlasti, a sve vie kao zajedniki drutveni organi
radnih. kolektiva u preduzeu i teritorijalnih zajednica radnih ljudi kao proizvoaa i potroaa.
Uporedo li prenoenjem funkcija upravljanja drutvenim poslovima na razne drutvene organe, kao i sa unutranjinl preobraajem u karakteru di:avnih, naroito
predstavnikih organa neke funkcije, kao to su: politiki sistem, opti regulativni poslovi i posebni regula~ivni poslovi u oblasti privrede, odravanje javnog reda,
inspekcija, bezbednost, pravosue, narodna odbrana i
sUno, zadravaju karakter dravnih poslova; ali se i one,
neke bre, neke sporije, menjaju u svojim oblicima i metodima, u skladu sa ublaavanjem unutranjih klasnih
suprotnosti i tekoa u izgni.dnji novog ekonoms~og sistema socijalizma.
Dve tetne tendencije u izgradnji drave
Proces odumiranja drave, prema tome, ne .zavisi samo
od subjektivne volje vodeih socijalistikih snaga. On
inoe biti samo organski plod nastajanja, razvijanja i
sazrevanja socijalistikih odnosa i rastue drutveno-ekonomske snage socijalizma uopte, plod socijalisti-

118

kog razreavanja itavog niza p.rot~':r~nosti prel~?g

doba. Zato zaletanje unap;red, u. ~slJene koJ?-StrtikCIJe,
moe biti isto onoliko tetno koliko 1 konzervativno zadravanje na preivelim oblicima.
Imajui pred oima sve te injenice, Save:z; komurusta Jugoslavije pri daljoj izgradnji i razvijanju drutv~
nog sistema borie se istrajno protiv dveju -. u danasnje vreme podjednako opasnih i tetrUh -.tendencija ..u
drutvenom ivotu Jugoslavije: prvo, protiv ten~enciJ~
anarhistikog potcenjivanja Uloge drave, pseudoliber~
stikog napada na njen socijalistiki karakter i. prOtiV
svakog potkopavanja njene politike snage u borbi s. b~
oaskom kontrarevolucijom i drutvenom demoralizacijom; i drugo, protiv tendencije pretvaranja ~ve u sv~
obtihvatnu drutvenu snagu, u snagu iznad drustva, koJa
bi, u stvari, likvidirala neposredni drutveni uticaj ~adnih
ljudi na politiku dravnog rukovodstva, to jest protiv svakog etatistikog idolopoklonstva.

Prva tendencija vodi ka politikom razoruanju radnike klase i socijalizma pred neprijateljem socijalizma
i zaostalom sveu, koji jo predstavljaju ozbiljnu snagu .
u naem drutvenom ivotu. Oslobaanje tih snaga stvorilo bi naem socijalistikom drutvu niZ novih tekoa i
bitno bi usporilo razvitak socijalizma i I?roizvodnih sn.aga.
Time bi bio produen vek svim drutvemm suprotnostrma,
a usporen razvitak socijalistikog demokrat~a. J~goslo
venski komurusti se ne plae ni kontrarevolucwnarrUh snaga ni destrUktivne anarhistike i pseudoliberalistike fraze. Ali oni e se uporno protiv toga boriti, da se tim drutvenim i politikim elementima - koji po svojim klasnim ekonomskim i politikim interesinia pripadaju prolosti, to jest jednom drutvenom poretku koji je rev~
lucijom uruten - ne bi prui~a n:oguno.~t _da. o:netaJu
radne ljude u Jugoslaviji u njilioVIm SOCIJaliStickim naporima i da poveavaju njiliove tekoe, koje su, u re-

119

lativno jo nedovoljno razvijenoj zemlji kao to je Jugoslavija, ionako prilino velike.

Druga tendencija vodi birokratizmu, odvajanju vodeih politikih snaga od radnih masa, deformacijama
socijalistikog razvitka, zaotravanju unutranjih suprotnosti.
Objektivni izvori te drutvene pojave lee pre svega
u slabosti socijalistikih snaga, to jest u ekonomskoj i po.litikoj nerazvijenosti zemlje i s tim vezanoj potrebi znat. ne koncentracije vlasti, u ekonoms~oj bazi ostataka kapitalizma i u pritiskU sitnosopstvenike stihije, u zaotrenosti rinutranjih suprotnosti, u reakionarnom meuna
rodnom pritisku itd. Njihovi su subjektivni izvori - u
ideolokoj zaostalosti i konzervativizmu u redovima socijalistikih snaga, u nav.ikama iz prolosti, u uticaju birokratskog tebnokratizma i etatizma, u zaostalosti drutvene svesti radnike klase, u stepenu koncentracije vlasti
i ekonomskih privilegija dravnog i privrednog upravnog
aparata itd.
Birokratizam predstavlja u prelazno doba veliku opasnost po socijalizam. Dok jo znai samo tendenciju
i sporadinu pojavu etatisiiki birokratizam koi razvitak
socijalistike demokratije i. aktivnosti socijalistikih snaga deformie pojedine socijalistike drutvene odnose, liavajui i samu radniku klasu mnogih njenih prava i
mnogih vidova njene rukov<>dee uloge. Dokraja razvijen,
birokratizam bi znaio specifian vid restauracije dravnokapitalistikih odnosa.
.
Takav proces bi nemiiiovno vodio sve jaem zaotravanju protivrenosti tzmeu drutvenog kaniktera proizvodnje drutvenim sredstvima za proizvodnju, s jedne
strane, i monopola drave, kao samostalne ekonomske
snage u oblasti upravljanja drutvenom proizvodnjom
i raspodelom, s druge strane. Nastale bi, u tom sluaju,
antagonistike protivrenosti izmeu radnih ljudi, koji
hoe da budu gospodar drutvenih sredstava za proizvod-

120

nju, i drave, kao sveopteg monopoliste, izmeu nagraivanja prema radu i birokratskih ekonomskih. privilegija,
- d.Jlo bi do neizbenib socijalnih i politikili poremeaja.
.
Socijalistiki napredak je, dakle, isto tako nemoguan
bez savlaivanja etatistikog birokratizma, kao poslednjeg
izdanka starog klasnog sistema i kao najve~ konice
napretka socijalizma, kao to je _on nemoguan i bez savlaivanja anarhistikih i pseudoliberalistikih svesnih
ili. nesvesnih - destruktivnih pokuaja da se slabljenjem
drave potkopa sama rukovodea drutvena uloga socijalistikih snaga i time pripremi put antisocijalistikim
snagama.

OSNOVNI DRUTvENO-POLITiKI NOSIOCI .

SOCIJALISTiKOG RAZVITKA
Mesto i uloga komunista i drugih. svesnih
socijalistikih snaga: u sistemu narodne vlasti
Pridajui ulozi drave u prvim fazama socijalistike izgradnje neophodno i znaajno' mesto, a i svesni opasnosti etatistikih deformacija koje ta uloga moe izazvati u raz- .
vitku socijalistikih odnosa, - jugoslovenski komunisti
smatraju da drava, odnosno njen upravni aparat i njena
ad.ministtativna sredstva, nikako ne predstavlja glavni
instrum~nt socijalis!ike izgradnje i razreavanja imutranjih protivrenosti socijalistikog razvitka. Dravni aparat
ne. moe biti odluujui, trajni i sveobuhvatni faktor razvitka noVih drutvenih odnosa. Jugoslovenski komunisti ne
smeju, a i ne ele, da preko dravnog aparata postanu
vlast umesto radnike klase i radnih ljudi. Samo drutveno-ekonomski intere.S radnike klase, radnih ljudi koji

121

l:

l
"

proizvode drutvenim sredstvima za proizvodnju i na tom

interesu zasnovana socijalistika svest, mogu biti osnovni
trajni pokreta drutvenog napretka.
Komunisti se ne odriu svoje rukovodee drutvene
uloge. Socijalistika svest igra odluujuu ulogu u razreavanju protivrenosti socijalistikog razvitka. Ali rukovodee socijalistike snage mogu pobeivati samo ako dejstvuju u skladu sa objektivnim zakonima razvitka i potrebama drutva uopte i, posebno, ako dejstvuju u skladu
sa op~tim drutveno-ekonomskim interesima radnike klase odnosno radnih ljudi koji proizvode drUtvenim sredstvima za proizvodnju. U borbi za dalji razvitak socijalizma
komunisti moraju stalno proveravati svoju politiku liniju
neprekidno jaajui svoju odgovornost pred irokim masama radnog naroda. Pouavani praksom i protivrenosti
ma koje se javljaju u socijalistikom razvitku, oni treba
da vaspitavaju radne ljude kako bi moglri sve vie, sve neposrednije i sve samostalnije upravljati drutvom, misliti i
u praksi dejstvovati socijalistiki, sve dok svaki pojedini
graanin ne naui da upravlja poslovima drutvene zajednice.
Odnos komunista prema ljudima, prema tome, ne moe
biti ni odnos vladajue partije prema onima kojima se vlada, niti odnos uitelja prema ueniku -ve se taj odnos mora
sve vie javljati kao odnos izmeu ravnopravnih. Najkvalifikovaniji i . najsposobniji u ostvarivanju zajednikih
interesa zato stiu i najvie poverenja. Komunisti i vodee socijalistike snage uopte moraju razvijati svoju akciju u borbi za napredak socijalizma na sviin podrujima
drutvenog ivota, u prvome redu kroz ivot, rad i drutvenu akciju samih radnih lJudi. Drugim reima, oni treba
da tee tome da se bore za napredak socijal.izlria i da u
toj borbi ostvaruju svoju rukovodeu ulogu sve manje
svojom vlau, a sve vie kroz neposrednu vlast radnih
ljudi, proizvoaa drutvenim sredstvima za' proizvodnju,
122

~oz najrazli~it!je organe drutvenog samoupravljanja, pri

ce~~ ~OJ?UTIISti tre?a da se bore za aktivnost svih faktora

sOCIJalistikog razvitka, da se bore da ta aktivnost bude

socijali?tika, vaspitavajui i osposobljavajui sve ire mase pro~oaa ze: socijalistiko upravljanje. Takvom se

ak~Ivnosc~ ~omU?Ist_i_ i vodee socijalistike snage obezbe-

uJu od birokratrzaciJe, a u isto vreme stalno podiu drutvenu..sves_t r~~ lj~di na vii stepen, teei postepenom
sm~JIVanJu 1 ~~anJu suprotnosti izmeu vlasti i "onih
ko~rma _se vlada , IZmeu rukovodeih i ,;voenih", izmeu
drzave 1 graana.
- U. i~to vre~~. e ~e komunisti i dalje boriti za to
da ~Jucne :p_oz~c~~~ drzavne vlasti, od kojih zavisi dalji
razvrtak SOCIJ~Sti~~OJt drutva
odbrana toga drutya
?d. n~pc:da naJrazlicitiJih, unutrasnjih i spoljnih antisociJaliStickiJ?. snaga - budu u vrstim revolucionarnim ruk~~a. ye~ s~cij~stiki, demokratski, humani i miroljubiV1; cilJeVI. koJe Je jugoslavensko socijalistiko drUtvo
seb! postavilo - mogu se najbre i najbezbolnije ostvarivati _ako neprijateljinla socijalizma ne bude omogueno
<!-~ unose smetnje i poremeaje u unutranji drutveni
ZIVOt.

Osnovni nosioci sol;ijalistikog

drutvenog razvitka
P?lazei ,od ~o utvrenih politikih osnova, Savez komurust~ Ju~oslaVIJe smatra da - za ra:zvijanje socijalistikih

~tvenih o~~s~ u doba prelaza iz kapitalizma u socijal~~ -:: ~Jucm problem i prvenstveni zadatak svesnih
~OCIJalisti~kih ;;_na~a. pr;dsta_ylja otkrivanje oblika u kojima
c.e se noVI socJ;Jalist;rcki drustveno-ekonomski odnosi izrazi-.
ti u drutvenoJ bazi, to jest u tome kakav e biti konkret~vekonomsvki i politiJ;i poloaj osnovnih elija socijahstickog drutva, osnovnih faktora socijalistikog Ia:etanja

123

u mehanizmu upravljanja drutvenom proizvo.~jom i ;as-

podelom, _kao i u utvrivanju ekonomske politike drustva
kao celine.
.

.
u uslovima izgradnje socijalistikih drustvemi: odn<;>sa:
kada vlast ve pripada radnom ~odu, .o~novru nosiOCI
socijalistikog razvitka u ~tvenoJ osnoVI Jesu:
- proizvoa koji proizvodi ~tve~ sredstvima _za
proizvodnju, koji svojim radom 1 drutv~no-eJmnomskiJ;n
interesom, zasnovanim na tome radu, neiZ~zno pos~~Je
glavno uporite socijaliz~a; koj~ ~~ usl~d svoJe matenJ~
ne povezanosti s preduzecem naJVISe zamteresovan ~a _nJeov maksimalan uspeh, za njegovo .~o_bro poslov~Je 1 ~a
!jegoir stalni tehniki napredak; ko~I Je u:>led SVOJ~ za':Isnosti od opteg materijalnog_ stanJa drus~en~ zaJ~dnice
u kojoj ivi sutinski zainteresov~ za r~JanJe. p~oiZVod
nih snaga, za poveanje produktivnost~ rad~ ~ trme ~
poveanje materijalnog bogatstva, kao} za . .Jedinstveno 1
plansko usklaivanje odnosa u raspodeli; k?J:! kako u proizvodnji tako i u potronji, u svome radu 1. z1votu na sopstvenom iskustvu ispituje sve rezul:tate op~te ekor1:omske,
socijalne i druge politike drutve~. o_~gana, pa Je zato
elementarno zainteresovan za SOCIJalisticku, demokratsku
kontrolu nad radom dravnog i privrednog upravnog aparata i za suzbijanje birokratizma;
-radni kolektiv, koji je, kao nosila~ p?vreiv~j~, ~ain
teresovan za usklaivanje individ?~ 1. ko.le_ktivnili ~te
resa u preduzeu, ~ stalno JX?VecaVanJe mdiVIdua.IJ;.e. 1 kolektivne prodUktivnosti rada, Jer upravo to. om~CUJe_po.kao 1 dalJe tehni~o
t .mdividualnog ivotnog standarda,
ras
Je
IZ
tih ~~
tih ~og
l a zamnapredovanje preduzea; kOJI
teresovan za kooperaciju meu. preduz~rma.!, za P?-"Ivredno udruivanje u interesu maksrmalnog _Iskonsc~vanJ~ sopstvenih ~proizvodnih i drugih. eko?oms~. moguc:_t;~-osti: kao
i mogunosti drutv!!ne zajednice; kOJI UdruiVanje te

124

vrste pretvara ne samo u organe i sredstvo pojedinanih

radnih kolektiva u njihovim naporima za stvaranje najpO:.voljnijih uslova rada i privreivanja, ve i u instrument
drutvene zajednice za demokratsku centralizaciju odree
nih drutvenih ekonomskih funkcija i za usmeravanj'e
odreenih ekonomskih aktivnosti radnih kolektiva;
- komuna, osnovna politiko-teritorijalna i drutveno-ekonomska samoupraVIIa zajednica radnih ljudi, koja - kao
praktiki nosilac i organizator napora na unapreivanju
opteg drutvenog standarda i na zadovoljavanju socijalnili
potreb,a radnog stanqVIIitva - postaje ujedno i psnovni
faktor usklaivanja individualnih i kolektiv:ni.h interesa;
koja usled svoje materijalne zavisnosti od prihoda stanovnitva mora biti zainteresovana kako za podizanje prodUktivnosti raC:a, tako i za dalje razvijanje proizvodnih
snaga; u kojoj se proizvoa javlja ujedno i kao potroa
i kao korisnik socijalnili, kulturnih, zdravstvenih i drugih
ustanova, a time postaje zainteresovan i za opti razvitak
proizvodnih snaga i drutvenog standarda; u kojoj radni
ovek dobiva uvid u funkcije drutvene zajedniCe na podruju usklaivanja individualnili i kolektivnih interesa i
sam se prestaje oseati kao najamni radnik drave, dok komuna na taj nain- i uporedo sa slabljenjem klasnih razlika i antagonizama - sve vie prerasta u osnovnu eliju
drutvene zajednice, kao zajednice proizvoaa, i saina postaje osnovna zajednica proizvoaa;
- socijalistike drutvene organizacije, politike, socijalno-ekonomske, kulturne f druge, koje se organizuju na pod-__
ruju odreenih interesa socijalistikog graanina; koje,
kao takve, s jedne strane zadovoljavaju najrazliitije potrebe graana; a s druge strane postaju i instrument
drutvene zajednice kao celine, njenih najnaprednijih
socijalistikih snaga u sprovoenju .dosledne socijalistike
politike, u socijalistikom drutvenom vaspitanju masa i
u njihovom kulturnom uzdizanju, kao i u usmeravanju
125

svesnih napora celog naroda na reavajue socijalistioke

zadatke; koje svim tim - to se pogotovu odnosi na organizacije kao to su Savez komunista, Socijalisti~ki save~
radnog naroda, sindikati itd. - vre ulogu nosiOca socijalistike misli i njenog stalnog daljeg razvitka, bez ega
nema ni socijalistike prakse.
Ako svi ti faktori deluju slobodnq u okviru zajedni
kih interesa, onda e i drava, kao njihov zajedniki instrument, biti znaajan faktor napretka socijalizma. I obrnuto, ako preterana koncentracija vlasti u rukama dravnog aparata i . etatistiki birokratizam ukoe ili oteaju.
akciju osnovnih faktora socijalistikog razvitka,_ ~nda d:r;ava postaje samostalna ekonomska snaga, a brrokratizam poinje guiti inicijativu osnovnih socijalistikih i
nilaca i postajati izvor izopaavanja socijalistikih drutvenih odnosa. Drugim reima, takav politiki sistem poinje koiti normalan socijalistiki napredak. Stoga se u
poloaju i odnosima proizvoaa, radnog kolektiva i komune, kao osnovnih drutvenih inilaca, odraava karakter drutveno-ekonomskih odnosa uopte i razvijenost so,
cijalistikog sistema posebno.
Slobodna zajednica proizvoaa
Socijalistika drava, prema tome, po svojim oblicima organski izrasta iz potreba tih socijalistikih faktora, to
iest ona mora biti tako organizovana da, prvo, omoguuje njihovu slobodnu akciju u okviru opteg drutvenog
plana i jedinstvenog sistema, i, drugo, da obezbeuje postepeno prerastanje celog drutva.- kroz takvu slobodnu
akciju osnovnih socijalistikih faktora - u socijalistiku
zajednicu proizvoaa. Zajednica proizvoaa mje nikakav
naziv za odreenu organizacionu formu ili za teritorijalno-politiku zajedi:ricu Iiudi. Omi oznaava takve drutveno-

126

-ekonomske odnose u kojima nestaju klasni antagonizmi,

kao i suprotnosti izmeu grada i sela, izmeu fizikog i
umnog rada, izmeu organizatora proizvodnje i prakti
nih izvrilaca, izmeu upravljanja i izvravanja. U takvim
odnosima drutvo sve vie postaje organizacija ravnoprav:
nib ljudi; u kojoj, u krajnjoj liniji, svaki od njih - bilo
u proizvodnoj organizaciji ili izvan nje - ima svoje mesto kao ak;tivan inilac u borbi za dalji razvitak proizvodnih snaga i za podmirenje ivotnih potreba oveka. Tu se
gubi razlika izmeu neposrednog proiZvoaa i radnog o
veka izvan neposrednog materijalnog proizvodnog procesa, a itava drutvena zajednica postaje zajednica proizvoaa. Taj proces drutvenih preobraaja bie osnoVna
karakteristika drutvenog razvitka cele epohe socijalizma
ka punom ostvarenju osnovnih drutvenih i ekonomskih
ciljeva radnih ljudi - ka komunizmu.

GLAVA VI
DRUTVEN~EKONOMSKO UREENJE

DRUTVENA SVOJINA NAD SREDSTVIMA

ZA PROIZVODNJU I DRUGI OBLICI SVOJINE
Drutvena i ekonomska sutina
socijalizma
Svaki istorijski oblik drutva karakteriu odreeni drutveni odnosi, od kojih su osnovni - odnosi ljudi u proizvodnji i raspodeli drutvenog proizvoda. Socijalizam
donosi nove drutvene odnose, bitno razliite od kapitalistikih. Socijalizam nije samo "politika u korist masa"
i borba za "vei komad hleba~. mada je podizanje blagostanja graana karakteristika socijalistike privrede.. Socijalizam se ne izjednaava sa ostvarivanjem prineipa jednakosti i slobode, mada je tenja za jednakou i slobodom
bitan element njegove ideologije. Sutina socijalizma se
ne ogleda samo u materijalnom, ekonomskom snaenju
drutva, mada je .razvitak materijalnih proizvodnih snaga
jedan od osnovnih preduslova socijalizma, jer se . takav
visoko razvijeni drutveni .poredak ne moe ostvariti u
uslovima ekonomske nerazvijenosti.
'
Socijalizam je drutveno ureenje zasnovano na podrutvljenim sredstviina za proizvodnju, u kome drutvenom proizvodnjom upravljaju udrueni neposredni pro-

128

izvoai, u kome se vrsi raspodela prema principu "svakain prema radu" i u kome se, pod rukovodstvom radnike klase, koja se kao klasa i sama menja,' svi drutveni
odnosi postepeno oslobaaju klasnih suprotnosti i ;;vih elemenata iskoriavanja oveka od strane oveka.
Uvoenjem drutvene svojine nad osnovnim sredstvima za proizvodnju i upravljanjem drutvenom proizvodnjom koje vre udrueni radni ljudi -kao proizvoai i
kao potroai - stvaraju se uslovi za otklanjanje anarhije u proizvodnji i periodinih ekonomskih kriza, pojava
u kapitalizmu neizbenih. Nestaje osnovne unutranje
protivrenosti svojstvene kapitalizmu, koje u kapitalizmu .
onemoguavaju planiranje. Nestaje, naroito, osnovna svrha kapitalistikog naina proizvodnje: sticanje profita i
akumuliranje kapit'ala, a celokupna proizvodnja se organi~je neposredno prema potrebama ljudi.

Oblici i uloga drutvene svojine

Oblik podrutvljenja sredstava za proizvodnju moe biti
razliit na putu od posredno drutvene ili dravne svojine
- koja je karakteristina za prve faze socijalistikng razvitka- :ka to neposredni joj drutvenoj svoj ini kojom sve
neposrednije upravljaju osloboeni 1 udrueni radni ljudi.
Drutvena svojina nad sredstvima za proizvodnju razvija
se u skladu s materijalnim, drutvenim i politikim snaenjem socijalistikog drutva. Otuda, sve dok se drutveno prisvajanje vri preko, ili uz prisustvo drutvene
sile u .obliku drave ili politike vlasti, u svakoj forilli
drutvene svojine ima vie ili manje ostataka dravne
svojine.
Sa ekonomskog gledita drutvena svojina omoguava usmeravanje proizvodnje prema potrebama ljudi u
cilju njihovog to potpunijeg zadovoljenja. Ona ujedno
spreava i otuenje vika rada od proizvoaa, stavljajui

129

proizvoaa

u poloaj da odluuje o nameni i raspodeli

?rutvenog. proizvoda i da ujedpo neposredno prisvaja
Jedan deo drutvenog proizvoda koji on proizvodi u drutveno organizovanoj proizvodnji.
Drutvena svojina nad -sredstVima za proizvodnju
ostvarena je' u J11goslaviji revolucionarnim preobraajem.
Ona ?buhvata sva sredstva za proizvodnju, osim sredStava
za proizvodnju za lini rad seljaka i zanatlija. Drutvena
svojina . nad sredstvima za proizvodnju nije samo likvidirala privatnu kapitalistiku svojinu, ve je postala i vr
sta osnova i garantija takvih drutvenih odnosa u proizvodnji iz kojih posteperfo iezavaju uslovi za svaki svojinski, a time i ~a ekonomski i politiki monopol, to jest
ne samo monopol pojedinaca, nego i socijalistike drave.
Stvarna drutvena sadrina tog procesa jeste razvitak s~~upravljanja proizvoaa u proizvodnji, samoupravlJanJe radnog naroda u optini, srezu, republici
i federaciji i jasno razgranienje prava i dunosti izmeu svih tih' organa. Ta veza omoguava da na proizvodnju i na raspodelu, kao i na raspolaganje drutvenim
produktom, imaju uticaja, na odreen nain, i drutvena zajednica i pojedini proizvoa. Ti odnosi nisu
apsolutni; oni su protivreni; ali se postepeno, nesumnjivo, moraju razvijati u pravcu sve veeg neposrednog uticaja radnog oveka i sve veeg sklada s potrebama drutva kao C<;!line. U takvim odnosima, koji drutvo sve vie pretvaraju u stvarnu zajednicu proizvoaa, postaje moguno da slobodan i svestran razvitak
svakog pojedinca bude uslov slobodnog razvitka za sve.
Savez komunista smatra drutvenu svojinu nad sredstvima za proizvodnju neprikosnovenom osnovom socijalistikog poretka Jugoslavije. Samo daljim razvijanjem
drutvene svojine stvaraju se uslovi za stalno ekonom:
sko jaanje socijalistike zajednice, a time i za bolji

130

ivot i za sve iru slobodu radnog oveka. Rad u takvlm

uslovima vie nije samo borba za opstanak, ve postaje
i zadovoljstvo oveka, svesnog stvaraoca.
Svojinski odnosi u poljoprivredi
i njihov preobraaj
Svojinski odnosi u poljoprivredi imaju naroiti znaaj za .
drutveno-ekonomsko ureenje nae zemlje.
U pojedinim zemljama koje grade socijalizam problem zemljine svoJine i njenih oblika razliito se postavlja. Bitno je da je proces podrutvljenja zemlje sastavni deo razvitka socijalizma. Taj se proces moe
razvijati na razliite naine, koji zavise od konkretnih
drutveno-ekonomskih i politikih uslova u svakoj pojedinoj zemlji.
. U Jugoslaviji je izvrena radikalna agrama reforma,
koja je okonana ogranienjem privatnih zemljinih poseda na 10 hektara obradive zemlje, ime je bitno suena mogunost afirmacije kapitalistikih tendencija u
oblasti privatne poljoprivredne proizvodnje.
S obzirom na injenicu da je privatni zemljini
posed u Jugoslaviji iskljuivo tipa inalog i srednjeg gazdinstva, Savez komunista Jugoslavije smatra da se proces
podrutvljavanja zemlje nee razvijati posredstvom prinudne opte nacionalizacije ili drugim slinim sredstvima, ve prvenstveno podrutvljavanjem poljoprivredne
proizvodnje na osnovu sve jaih socijalistikih proizvodnih snaga u privredi i posebno u poljoprivredi, postepenim
socijalistikim preobraajem sela, ujedinjavanjem putem
zadrugarstva, odnosno putem kooperacije seljaka s drutvenim sektorom u poljoprivrednoj proizvodnji. Ta se
kooperacija prvenstvep.o zasniva na primeni sredstava
moderne krupne poljoprivredne proizvodnje, koja mogu
biti iskljuivo u drutvenoj svojini.

131

l
Proces podrutvljavanja zemlje takoe e se kretati putem. razvij:;mja i jaanja drutvenih poljoprivrednih preduzea, kao i dejstvovanjem socijalistike industrije i trgovine na ekonomske odnose u poljoprivredi.
Takav razvitak podsticae i subjektivni napori vodeih socijalistikih snaga.
Uprkos postojanja privatne zemljine svojine, zemlja je opte dobro. Za njenu racionalnu obradu zainteresovano je celokupna stanovnitvo, pa zato ona treba
da stoji pod optom drutvenom kontrolom. Zbog toga
drutvena zajednica odgovarajuom optom ekonomskom,
a naroito investicionom i- kreditnom politikom, kao i
raznovrsnim planskim, dravno-regulativnim i struno
-organizatorskim merama - sistematski stvara, podstie
i jaa najraznovrsnije elemente krupne socijalistike poljoprivrede, ime- neprekidno podstie i unapreuje socijalistiki preobraaj sela.
U isto vreme Savez komunista Jugoslavije smatra
neophodnim da se seljak osea sigurnim na svojoj zemlji, to jest da je njegulf posed pravno zatien i da ga
nikakve mere eksproprijacije - sem u sluajevima utvrenim zakonom, kada je to opta drutvena potreba ne mogu liiti zemlje, dokle god on tu zemlju obrauje.
Idui za svojim sopstvenim interesom i za interesom drutvene zajednice i ubeujui se na svom sopstvenom iskustvu seljak sam treba dobrovoljno da odlui o svom ukljuivanju u socijalistiku kooperaciju i u krupnu poljopriv~
rednu pmizvodnju, koja ga jedina moe izvui iz zaostalosti i siiomatva.
Privatna svojina u oblasti zanatstva
i njen preobraaj
Postojanje privatne svojine individualnog zanatlije nad
sredstvima za proizvodnju odgovara konkretnim dru-

132

l
l

l
l

-tvenim uslovima i potrebama. Zanatska delatnost na

osnovu onih linih sredstava za rad koja ne mogu postati izvor iskoriavanja drugoga ukljuuje se u socijalistiku privredu ukoliko zanatlija proizvodi i prua usluge
svojim linim radom.
U privatnom zanatstvu, kao i u privatnoj poljoprivredi jo postoje ostaci najamnog rada i eksploatacije tue radn~ snage.

Savez komunista Jugoslavije smatra da treba sve

te ostatke starog sistema postepeno uklanjati iz naih
drutvenih odnosa. Pri toro treba u prvom redu uiniti
sve potrebne napore za socijalistiki preobraaj sitnosopstvenike proizvodrije daljim unapreenjem proizvodnih snaga na tom podruju. U skladu s ta:h."Vim razvitkom bie efikasne i administrativne mere socijalistike drave radi konanog ukidanja prava na upotrebu
tue radne snage na podruju sitnosopstvenike proizvodnje.
Socijalistika drava treba najodlunijim administrativnim merama da sprei svaki pokuaj da sitnosopstveruka proizvodnja postane izvor afirmacije kapitalisti
kih tendencija. U toro pravcu, u dananjim uslovima,
Savez komunista Jugoslavije smatra naroito potrebnim
da se pojaaju prava radnili kolektiva u upravljanju
veim privatnim zanatskim radnjama sve dok one budu
kao takve postojale.
Lina

svojina

graana

Savez komunista Jugoslavije smatra bitnim linim pravom i podsticajem line stvaralake inicijative linu
svojinu graana nad raznim predmetima potronje i upotrebe, od kojih zavisi sve raznovrsniji i udobniji ivot
graana.

133

Za socijalistiki karakter i okvir prava na linu

svojinu nuan je uslov da ta prava ne raaju lino
bogaenje na osnovu iskoriavanja drugih, da se ona
ne zasnivaju ni na kakvim posebnim drutvenim privilegijama, da ne ograniavaju drugog u uivanju tih prava i da, jednom reju, linost vraaju drutvu, ne zatvarajui je vie u sfere sebinosti i osamljenosti.

Izvor linoj svojini treba da bude rad. Ovakva lina

svojina se u socijalizmu ne ukida, ve se mora zatititi
i sve vie iriti, jer je socijalizam u celini usmeren ne samo ka optem drutvenom napretku, nego i ka postizanju line sree oveka. U tom smislu je socijalizmi.t svojstvena stalna unutranja tenja da to vie zadovolji ljudske potrebe, aktivnosti, ukuse, elje itd.

aa-potroaa i njihova drutveno-ekonomska zajednica na raznim nivoima od optine do federacije. To istovremeno ukazuje na injenicu da je komuna, kao osnovna
teritorijalna organizacija proizvoaa-potroaa nuan faktor drutvenog regulisanja proizvodnje i raspodele kao
i rnenjanja uloge dravne organizacije u socijalizmu. U
funkcije ovako izmenjene drave spada odluivanje o poslovima od zajednikog interesa kako za proizvoae i graane uopte tako i za njihove teritorijalne zajednice. S
obzirom na ovakav karakter tih funkcija - iako se najveim delom jo javljaju :u obliku akata politike vlasti
- one se vie ne odnose na neposredno upravljanje proizvodnjom, na sve one poslove koje su u stanju da vre
proizvoai i graani i njihovi neposredni organi, ve su
po sutini plansko-kontrolnog, koordinacionog i regulativnog karaktera.

POLOAJ PROIZVOAA I ULOGA,DRAVE

Drava i proizvodnja

Neposredni

proizvoa

u proizvodnji

i u raspodeli

Drutvena svojina nad. sredstvima za proizvodnju omoguuje da se iskljui ne samo privatni sopstvenik, ve
u krajnjoj liniji - i drava kao posrednik izmeu proizvoaa ii . : sredst~va za proizvodnju. Proizvoa postaje nosilac drutvene funkcije upravljanja proizvodnjom
i, u isto vreme, aktivni uesnik u funkciji raspodele
drutvenog produkta. Kao politika vlast, drava se u
neposrednoj proizvodnji sve manje pojavljuje.
Dravni organi su meutim jo znaajan i neophodan faktor u vrenju niza drutvenih funkcija u odnosu
na privredu i na ostale sfere drutva. Uloga drave u
toj oblasti drutvenih odnosa ne proizilazi iz politike
vlasti koju ona ima, niti iz ekonomskog monopola, ve
iz injenice da se i drava sama menja, to jest da n
tot .oblasti ona postaje, i sve vie mora postiajati, sist.em
teritorijalno-politike samoupravne organizacije prciizvo-

Ovakva -uloga drave je odreena prvenstveno novim

poloajem proizvoaa u . privrednoj organizaciji i izvan
nje. Novi drUtveni poloaj proizvoaa u uslovima socijalistike izgradnje i njihov promenjeni odnos prema proizvodnji proizlaze iz fakta da su se proizvoa
i od najamnih radnika pretvorili u neposredne upravljae proizvodnjom i raspodelom, i iz injenice da ovim
upravljanjem oni svakodnevno ostvaruju svoje line interese: veu zaradu, poveani lini i opti drutveni standard. U uslovima robnog karaktera proizvodnje, proizvoai udrueni u radnim kolektivima nuno se organizuju
kao samostalne privredne organizacije i ostvaruju svoja
drutvena prava i obaveze u upravljanju. proizvodnjom
stupajui u meusobne poslovne odnose. Poto u takvim
uslovima lini interes proizvoaa ne zavisi samo od re-

135

zultata na pojedinanom radnom mestu, ve i od rada

celog kolektiva, od poslovanja preduzea, od njegovih.
fondova, od ekonomske razvijenosti komune u kojoj oni
ive, od optih ekonomskih uslova i stanja na tritu, od
drutvene zajednice .kao celine, od njene ekonomske politike itd. - to je taj lini interes u isto vreme i stalan
podsticaj linom radu, kao i svesnom i aktivnom ueu
pro~voaa u organima upravljanja, u prvom redu u radnikom savetu, komuni i veima proizvoaa, a preko
njih i u celokupnom sistemu vlasti i drutvenog samoupravljanja.

, Polazei od takve pretpostavke, Savez komunista Jugoslavije smatra da proizvoa i radni kolektiv moraju
imati - u okviru optih drutvenih interesa, izraenih
drutvenim planom koji usmerava privredni razvitak i
drugim odlukama drutvenih organa - maksimalnu samostalnost u svom radu i poslovanju, to jest u proizvO:dnji i raspolaganju odreenim fondovima u. preduzeu. To znai da proizvoai i radni kolektivi mogu,
u odreenim planskim i zakonskim okvirima, neposredno i samostalno upravljati. proizvodnjom, ujedinjavati se,
povezivati se i kooperirati s drugim organizacijama, u
skladu s potrebama proizvodnje, i da mogu samostalno i slobodno razvijati svoju stvaralaku inicijativu u
pravcu poveanja produktivnosti rada i ukupne proizc
vodnje. U uslovima socijalistikog drutvenog samoupravljanja radnim ljudima treba pruiti realnu mogunost da
odluuju o stvaranju i ukupno] raspodeli drutvenog
proizvoda. Samo u takvim uslovima radni ovek dobija
pun uvid u nuna materijalna kretanja i time se sam
oslobaa, to jest, prilagoavajui svoju radnu i diutvenu
aktivnost neophodnim materijalnim okvirima drutva, postaje sam gospodar svoje sudbine.

136

Ukidanje najamnog radnog odnosa rada

osloboenje

Proizvoa-pojedinac i kolektiv l!leposredno utiu na svoj

sopstveni materijalni poloaj. Rad postaje slobodan; a
radni odnosi gube karakter najamnog radnog odrriosa.
Takav slobodan stvaralaki rad u isto vreme postaje faktor materijalnog napretka drutva, ~ stalnog unapreenja
socijalistikih odnosa meu ljudima. Poinju. se stvarati
uslovi za postepeno ukidanje suprotnosti izmeu umnog
i fizikog rada. Drutvo kao celina sve vie se konstituie
u zajednicu proizvoaa, u kojoj su svi zainteresovani ~a
to racionalnije upravljanje stvarima i za to produktivniji rad svakog i sviju. Rezultati u toj oblasti materijalnih
i drutvenih odnosa odreuju ne samo stepen materijalnog
blagostanja, no i stepen stvarne slobode pojedinca.
U okoLnostima gde svako radi prema svojim sposobnostima i gde lini dohodak pojedinaca i uslovi Zl;l. _razvoj
privrednih organizacija zavise od intenziteta i kvaliteta
njihovog rada i uspeha u poslovanju - svaki napor proizvoaa-pojedinca i celog radnog kolektiva ka jaem zadovoljenju sopstvenih materijalnih potreba, kroz produktivniji rad i bolje poslovanje preduzea, predstavlja u isto
vreme i napor u korist optih drutvenih interesa i ka
brem optem napretku drutva. Samo ako je taj interes
neposrednih proizvoaa probuen i pretvoren u osnovni
materijalni faktor ekonomskog napretka, mogu biti maksimalno uspene i planske i regulativne mere koje zajednica. k;w celina svesno preduzima radi usmeravanja privrednog razvitka; unapreenja proizvodnje, razvitka proimodnih snaga, kao i daljeg razvijanja socijalistik!ih drutvenih odnosa. Socijalizam ne moe linu sreu ovekovu
podreivati nekakvim "viim ciljevima", jer je najvii cilj
socijalizma lina srea oveka. S druge strane, niko nema
pravo da svoj lini interes ostvaruje na tetu zajednikog
interesa svih.

137

Istiui lini i materijalni intere:s radnog oveka kao

pokretaku. snagu njegove stvaralake aktivnosti .u svoj~

stvu proizvoaa i drutvenog bia, Savez komunista Juaoslavije ne smatra da taj faktor automatski resava pitanja drutvenog napretka i da iscrpljuje sadrinu linog
ivota. Naprotiv, kao svesno drutveno bie u uslovima
socijalizma ovek e se sve vie oslobaati slepog poti
rnjavanja materijalnim procesima i u sve veoj m~:I postajati gospodar prirode i svog sopstvenog maten~alnog
poloaja. Zato sve vei maaj u drutvenom kr:tan]u d~
bijaju idejni, moralni faktori, duhovno stvaralastvo, pa 1
podnoenje materijal:nih rtava za postizanje odree~
idejn'ih, moralnih i kulturno-politikih ciljeva. Upravo ti
faktori oliavaju drutvenu svest 1 postaju duhovna pokretaka snaga i orijentacija prakse.
Savez komunista Jugoslavije borie se za vaspitanje
oveka u duhu takvih stremljenja.
U uslovima drutvene svojine nad sredstvima za proizvodnju osloboeni rad jeste jedini faktor reprodukcije
slobodne ljudske linosti, i reprodukcije socijalistikih
odnosa i socijalistikog drutva. Zato ogranienje slobode
rada mora voditi deformaciji socijalistikih odnosa.
. Rad je postao jedini mogui izvor opstanka ov~ka
koji je u stanju da radi. Drutvo ne odgovara za posledice
koje zadese oveka ako on nee da radi.
To ne oslobaa drutvo od nunosti da - odgovarajuom soCijalnom politikom i regulativnim merama u
oblasti materijalnih odnosa i na drugim podrujima usmerava raspored radne snage i kadrova, vodi brigu
o ljudima koji nisu u stanju da rade i bori se protiv
parazita raznih kategorija, koji, iako sposobni za rad,
pokuavaju da ive na tu raun.
Sastavni deo linih. prava radnog oveka- koji proizvodi drutvenim sredstvima za proizvodnju postaju i njegova prava: na rad, na limi dohodak u ~kladu s njegovim radom i s .poslovanjem celog kolektiva, pravo na

138

ucesce u upravljanju drutvenim sredstvima za proizvodnju, na sigun10st u sluaju nesree na poslu, na zatit-u
u sluaju bolesti i .na obezbeenje porodice. u sluaju smrti, na zatitu u radnom odnosu i druga socijalno-ekonomska i politika prava koja jaaju i koja se razvijaju ha
bazi drutvene svojine i stalnog proirivanja i bogaenja
ekonomske osnove socijalistikog drutva.

STRUKTURA DRUTVA I NJEGOVE

UNUTRANJE PROTIVRENOSTI
Osnovne drutveno-ekonomske snage u Jugoslaviji jesu:
seljatvo i qrugi drutveni slojevi koji
mesto u drutvu na osnovu svog rada.
Snani drutveno-ekonomski i politiki razvitak Jugoslavije izrazio se ne samo u uklanjanju eksploatatorskih klasa
kao drutveno-ekonomske snage, ve i u promenama poloaja i sastava radnike klase, seljatva i drugih drutvenih
slojeva, kao i u promenama njihovih meusobnih odnosa.

radnika klasa,
_obezbeuju sebi

Radnika

klasa

Odluujua

promena, pre svega, izvrena je u drutvenom

poloaju i ulozi radnike klase. Od malobrojne i eksploatisane- klase u staroj Jugoslaviji; radnika klasa je u novim
uslovima porasla uporedo s privrednim i politikim promenama u zemlji i zauzela rukovodee mesto u sistemu
samoupravljanja i u drutvenom i politikom ivotu uopte. Na osnovu novog poloaja proizvoaa u proizvodnji
i raspodeli, na osnovu svoje privrenosti programu socijalistikog preobraaja zemlje, radnika klasa postaje sve
svesnija sebe, svoje politike odgovornosti i svojih drutvenih zadataka.

139

Radnika klasa u Jugoslaviji jo je mlad': i u _pojedinim svojim delovima nova. Ona sc:;. regrutuJe _vecmom
sa sela, pa otuda u redovima radnicke kl~_:;e I,_ mnoga
zaostala shvatanja. Njena ekonomska: t~hmcka 1 drug~
znanja nisu ravnomerno raspore~ena 1. rusu uv~k: doyolJna za modernu privredu, kakva Jeste. 1 mora. bltl pnvreda socijalistike zemlje. Otuda dolazi do pOJaVa da pojedini delovi radnike klase esto n~ m<:gu ~a shvate nunosti ovih ili onih ekonomskih 1 dru~tvemh mera,
tekoa i metoda pri reavanju ko:nkretruh proble~a.
I sami unutranji odnosi sa ostacima ekonoms~e . ~:Jed
nakosti, birokratizma, suprotnosti izmeu umn?g ~ fiz1ckog
"td kao i celi sistem raspodele po prmc1pu "sva~
ra d a 1 .,
f
k
mski
kom prema radu", koji- je u sadasnJOJ. azi e ono .
neophodan a koji pojedine delove radnicke kla_se nuzno
dovodi u ~azliiti materijalni pol?aj,: - .stvaraJu ~slov:
iz kojih proizlaze odreene protivrecnosti ? ~a~OJ . ra~
nikoj klasi; .one se odraava~u i u ;tam.: poJedmih nJenih
delova pri rea'Vanju odre~enih ct;:ustvenili . problema. . . .
Iz tih razloga nisu m u nasrm uslovrma nemo~CJ?-1
sporovi izmeu radnika-pojedinaca i organa UJ?ravlJanJa
u preduzeu ili izmeu kolektiva i viih drutv.emh ?rgana.
Naprotiv, t~vi su sporov_i neiz.be~i za dugi penod ~?~
Cl"al"
J lS t"lC"kog razvitka. MenJa se 1 nJihOv
..
dkarakter.

dn To VIS
a !nl
nije klasni sukob izmeu onoga kOJI pro aJe ra . u s? "'
i onoga koji je kupuje, niti sukob izmeu radnika 1. d~

k OJa
Je
zamenila kapitalistu' a zadrala
.
zave
.
. unutrasnJe
odnose sline ranijim. Sada se sporoVI popv1JUJU: ~re
svega onda kada u odreenim drutvenim re~la~I_~I1rm
. ins~entima pojecljnani ra~ni kole~tiv ne moze VISe da
nae svoju raunicu koja bi potvrdila ravnopravan poloaj s drugima.
_
.
..
Savez komunista Jugoslavi~e s~atr:;t da sporovi ~D_JI
nastaju na osnovi takvih prot1vrecnost1 ne predstavlJa]~
sami po sebi opasnost po socijalistik~ odnose. Taky1
sporovi su odraz protivrenosti u razvitku ekonomskih
140

odnosa u socijalistikom drutvu i mogu se razreavati

kroz sistem socijalistike demokratije i strpljivim politikim i idejnim radom komunista i svih svesnih socijalistikih inilaca. Ti faktori mogu meutim dovesti . i
do teih poremeaja ako postanu sprovodnik za prodiranje
tuih uticaja i ako su odraz pojava privremene dezorijen-=
tacij~ u redovima radnike klase. To i jeste jedno od
glavnih podruja akcije rukovodeih politikih snaga radnike klase i socijalizma.
S razvitkom proizvodnih snaga i s napretkom socijalizma menjaju se poloaj i uloga intelektualnih radnika
u drutvu. U kapitalizmu je onaj deo inteligencije koji je
bio povezan s buroazijom uestvovao u raspodeli kapitalistikog profita, a drugi, vei deo bio je neprekidno na
pragu proletarizacije, pa i proletarizovan. U uslovima
socijalistike izgradnje i postepenog slabljenja i ieza
yanja suprotnosti izmeu umnog i fizikog rada, intelek:tualni radnici se u sistemu drutvenog samoupravljanja
sve vie spajaju, i treba da se spajaju, s radnikom- klasom, odnosno postaju sastawri deo nove strukture socijalistikog drutva, koja se raa :iz novih drutveno-ekonomskih odnosa.
Taj je proces osnova sve tenjeg vezivanja intelektualnih radnika sa vesnim socijalistikim snagama i njihovog aktivnog napora na izgradnji socijalizma.
Jedan deo intelektualnih radnika svojom sveu jo
uvek je okrenut prema preivelim drutvenim odnosima i
ideologijama koje odgovaraju tim odnosima. Komunisti e
se uporno boriti za vrstu povezanost intelektualnih radnika sa ostalim slojevima radnog naroda, za jaanje i
podsticanje njihove znaajne uloge u izgradnji socijalizma
i kulture socijalistike epohe, za stalno poboljavanje njihovih ivotnih uslova, za razreava:D.je svakodnevnih protivrenosti kroz sam mehanizam socijalistike demohatije.
Ali komunisti e se u isto vreme odluno suprotstaviti
svakom ~vesnom ili .nesvesnom pokuaju da se, u ime
141

~.omunisti e se suprotstavljati kapitalistikim ten-

fraza o "izuzetnoj ulozi" inteligencije 'u drutvu, uspostavljaju materijalne privilegije koje su nespojive sa soCijalistikim odnosima, ili da se, u ime apstraktnih formula
o slobodi i demokratiji, potkopavaju konkretni napori socijalistikih snaga, napori iji je cilj da se izgradnjom
socijalizma stvore i .uslovi za stalan napredak stvarne
demokratije i za stalno proirivanje stvarne slobode o
veka 1 njegovog stvaralatva.

~e?CIJama na s.e}u i om;n ~egativ~m manif~stacijama

S~ljatvo

I u seljatvu se, uporedo s jaanjem ekonomskih faktora socijalizma, vre znaajne promene. Najvei deo obradive zemlje u Jugoslaviji nalazi se u svojini individualnog
proizvoaa. U ovom obliku zemljine svojine naelno
jo postoje odreene mogunosti za pojavu kapitalistikih
tendencija i odnosa. U praksi, s obzirom na usitnjenost
poseda, na postojanje relativno niskog zemljinog maksimuma i na nemogunosti privatnog posedovanja mainskih sredstava za krupnu poljoprivrednu proizvodnju, privatni zemljini posed u Jugoslaviji je u svojoj ogromnoj
veini sveden uglavnom na lini rad sopstvenika i njegove
porodice. Mada se javlja kao ozbiljna smetnja razvitku
proizvodnih snaga, privatni zemljini posed e svojim
sve veim povezivanjem sa socijalistikim ekonomskim
sektorom i, naroito, svojom sve veom vezanou za upotrebu drutvenih sredstava za proizvodnju, postepeno menjati svoju prirodu i postajati sastavni deo krUpne socijalistike poljoprivredne proizvodnje. Time se stvaraju i
uslovi, s jedne strane, za njegovo podrutvljavanje u obliku koji e odgovarati interesima drutvene zajednice i
interesima radnog seljaka i, s druge strane, za sve vee
zbliavanje i spajanje radnog seljatva s radnikom klasom i ostalim slojevima radnog naroda.

l
1

pnvatnosopstvemcke svesti koJe proiZvode uske sebine

pa i antisocijalistike postupke i koje bi, kao t~ve mo~
gle slabiti politiko jedinstvo radnog naroda i p~stati
uporite reakcionarnih politikih snaga. Komunisti. te tenden:Ue ~ pojave ne v sn;teju potcenjivati. One su. ozbiljan
d~stvem ~:=tkt.or . kocenJa, smetnji, stvaranja ekonomskih
disproporCIJa 1 tekoa, politikog kolebanja !itd.
. . Iako takve .ten~enci~e postoje, one ipak ne predstavlJaJu snagu koJa b1 neiZbena morala ugroziti savez izmeu radnog naroda grada i sela stvoren u toku revolucije i dosa~anje .socijali~tike izgradnje. injenica
~a ogron;t?av v_ecma selJaka pnpada kategoriji sitnog seljak~, koJI .. ~'?- samo. od svog sopstvenog rada, kome je
mali. ze~J.Ism posed samo uslov za takav njegov lini
rad il kOJI Je, ka~.t~av, ~u~ok? zainteresovan za ukidanje
svake eksploataCIJe 1 za ]acanJe vlasti radnika i seljaka,
- stv::ra sve us~ove da se jedinstvo interesa radnih ljudi
grada 1 sela, a time i njihov politiki savez u budunosti
jo vie uvrsti. Protivrenosti koje e se u' tim odnosima
jo poj::vljivati. r~reavae se u okviru socijalistike de:nokratiJ~, kao !:.sistematskom akcijom socijalistikog drustva na IZgradnJI moderne krupne poljoprivrede i na socijalistikom preobraaju sela.
'
Upravo zbog toga u politikom i ekonomskom sistemu
~~eg dru~a selj~tv~ t~eba da ima raVnopravan poloza] sa ostalim r;:1dnim lJudrma, kao i odgovarajuu slobodu
ekonomskog i drutvenog izraavanja. Takav politiki poloaj seljatva je nuan i radi toga da u konkretnim
uslovima seljak. bude zainteresovan da ulae najvei napor
u pravcu poyeanj8; pv~od~tivnosti rada, a time i u pravcu
sv?g sve vec~g uklJUCIVanJa u .krupnu socijalistiku poljo~nvredu, koJa .mu jedina to omoguuje, otvara perspekti~ oslobaanJ?. od zaostalosti, primitivnog rada i siromastva.

142

143

-~~-

- - _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _...!___ _ _ _ _ _ _ _ __ : . _ _ _

Ostali sitni sopstvenici

S radnikom klasom i radnim seljacima povezuju se u
uslovima socijalistike izgradnje, i drugi sitnl sopstvenici
- naroito na podruju zanatstva, najsitnijeg ugostiteljstva
i dr:u!rlh uslunih delatnosti - koji ive od svog linog
rada. '"u daljem drutvenom razvitku taj e se sloj radnog
naroda u raznim oblicima sve vie vezivati s krupnom
socijalistikom privrednom i spaj<:~i ~e.: radnikom klasom, odnosno sa celokupnom SOCIJaliStickom .strukturom
naeg drutva.
.Na tom sektoru postoje jo i ostaci kapitalistikih
odnosa i tendencija ka bogaenju eksploatacijC:m tue
radne snage i ka izvlaenju ispod kontrole drustva .. S<:vez komunista Jugoslavije e se boriti za postepenu likvidaciju tih odnosa, kako ekonomskim mera~a, tako i odgovarajuim administrativnim sredstvLrna drave.
Savez komunista Jugoslavije smatra da lini rad na
linim sredstvima za proizvodnju u granicama drutvenog plana- mora ostati slobod31n i lien sv?-kog a~i
nistrativnog rrieanja, sem onog nuznog regulativnog, koje
ima op~ti znaaj za ostvarivanje dru~tv~ng :plana, za.
pravilne poslovne odnose i za obezbeen]e Jednakih uslova:
prava i obaveza na podruju privrede. Drava e morati
administrativnim sredstvima takoe da spreava tendencije da se takva sitnosopstvenika delatnost na b~ li;fiog
rada proiri na zapoljavanje tue radne snage, jer b1 se
inae time otvorila vrata kapitalistikim odnosima.
Ostaci buroazije i njenog uticaja
Buroazija je, kao klasa, ti Jugoslaviji ne samo politiki,
nego - na osnovu nacionalizacije - i drutveno-ekonomski likvidirana. U drutveno-ekonomskoj st~turi _nem.':
vie mesta za buroasku klasu, jer drustvem .odnosi kojl

144

su preovladali ne stvaraju uslove za bilo kakvu njenu reprodukciju kao klase. Ali ostaci uticaja buroazije u .drutvenim odnosima i u svesti ljudi jo nisu iezli. U tom
smislu ostaci buroa1ije jo uvek postoje i politiki dejstvuju, nastojei da iskoriste sve unutranje protivreanosti
drutva, s tendencijom ka restauraciji starog.
Poto je buroazija kao klasa likvidirana, njeni ostaci
pokuavaju da se odre i da se reprodukuju kroz 'privatnosopstvenike odnose na sektoru poljoprivrede i zanatstva
i kroz odreene odnose i pojave novog drutva, kao to
su birokratizam, slabosti u sistemu raspodele koje jo
doputaju ovde-onde sticanje materijalnih privilegija, ostaci
,kapitalistikih metoda u trgovini i razni drugi ostaci koji
potiu iz robnonovanih odnosa. Kao takvi, ostaci bUroazije i njenog mentaliteta jo dejstvuju u pravcu izazivanja
odreenih protivrenosti i sukoba i drugih oblika deformisanja socijalistikih odnosa.

U tom smislu treba gledati i na tendencije za uspostavljanjem ekonomski neopravdanih materijalnih privilegija u aparatu privrednog i dravnog upravljanja kao na
pokuaje probijanja buroaskih elemenata i shvatanja u
nove drutvene odnose, kao na pokuaje da se ostaci buroaske klase reprodukuju i uvrste u novim drutvenim
oblicinia. Prisustvo ostataka prolosti, pritisak sitnosopstvenikog mentaliteta, kao i nedovoljna razvijenost proizvodnih snaga, unose u drutveno-ekonomsku strukturu i
one elemente drutvenog parazitizma koji su, u stvari,
samo poseban oblik eksploatacije radnih masa i uspostavljanja drutvenih privilegija. Nerad, ivot na tu raun,
tetna aktivnost radi sticanja line koristi, pekulacija itd.
- predstavljaju ne samo negativne, antisocijalistike pojave, ve i faktore koji podravaju sve ono to je zaostalo
i to vue unazad.
.
Savez komunista Jugo<>lavije e i ubudue voditi energinu borbu protiv svih takvih pojava i tendencija, kao
i protiv svakog pokuaja politike afirmacije ostataka bur145 -

U doba prelaza iz kapitalizma u socijalizam tendencije

birokratizma se. pojavljuju kao ozbiljan drutveni faktor,
a borba protiv birokratizma je od presudnog inaaja. U
periodu prelaza iz kapitalizma u socijalizam, birokratizam
s_e prvenstveno javlja kao tendencija da vlast postane polazna taka jednog procesa u kome bi dravni aparat sve
vie dobivao odluujuu ulogu u produkcionim i drutvenim odnosima uopte, da, kao monopolni upravlja, za)lleni
funkcije nekadanjeg kapitaliste u proizvodnji, da na taj
nain postane u drutvu samostalan i odluujui ekonomski inilac - sve vie ograniavajui slobodu rada i neposr.ednog proizvoaa - i da u konanoj liniji deformie
razvitak socijalistikih odnosa.
Savez komunista Jugoslavije je, uz podrku c~log
radnog naroda, radikalno podsekao korene tom procesu.
To ipak ne znai ~da su te tendencije sasvim likvidirane
i da se manje ili vie snani ostaci birokratizma nee i
dalje javljati kao ozbiljna smetnja izgradnji socijalistikih
odnosa; Danas se te tendencije u naoj zemlJi izraavaju
u obliku samovolje 'nekih organa, u vidu potcenjivanja
nunosti da se usklauju opti drutveni i lini interesi,
u suprotstavljanju nekih ;,viih ciljeva socijalizma" pitanjima brige za svakodnevne potrebe radi:J.og oveka, u
zanemarivanju izgradnje ustanova socijalistike demokratije, zatim u obli1..'U birokratskog centralizma, egoistinog
partikulariZina i nacionalizma, pokuaju slabljenja i raz-

graivanja radnikog samoupravljanja itd. U tekuoj sYakodnevnoj praksi te se tendencije takoe javljaju u Yidu
neodgovornog korienja drutvenih fondova, preterano velikih raspona u platama i nagradama, otimanja o materijalne privilegije vezane za odreene poloaje, U: stvaranju
uskih klika u rukovodstvima preduzea, privrednih i upravnih ustanova, u samovolji rukovodilaca itd. Sem toga,
one se u. svakodnevnoj praksi najmasovnije pojavljuju u
inovnikom odnosu prema drutvenim problemima kao
to su: kabinetska reavanje stvari, bezduan odnos prema
ljudima, odsustvo oseanja odgovornosti za gorue probleme, inovniki odnos prema radu itd. Te su pojave najkarakteristinija spoljna manifestacija birokratizma i kao
takve one su esto put kojim pojedinci postepeno i nesvesno podleu procesu birokratizacije. Upravo zbog toga
se treba stalno i konkretno suprotstavljati takvim pojavama.
Poto je birokratizam proizvod neophodne prelazne
uloge drave u ekonomskim odnosima, on e se kao tendencija javljati sve dotle dok takva uloga drave bude
nuna, a slabie u onoj meri u kojoj ekonomski odnosi
budu postajali stvar samih proizvoaa i njihovih samoupravnih drutvenih organa.
Birokratizam se, prema tome, pojavljuje kao tendencija u drutvenim odnosima prelaznog doba. Mlado socijalistiko drutvo ne moe preko noi da likvidira sve
ostatke kapitalizma, niti pojave birokratizma. Te pojave
drutvo u doba prelaza iz kapitalizma u socijalizam moe
iiveti samo jednim dugotrajnijim procesom d1utvenog razvitka. Jugoslovenski komunisti e se zato odluno suprotstaviti svakom pokuaju raznili glasnogovornika reakcije i
destruktjvnog anarhizma da se takve neizbene ali privre~
mene pojave iskoriste za napad na sam socijalizam. Zadatak nije u galami protiv birokratizma niti u demagokim
ili anarhistikim kritikama uloge socijalistike drave, niti
u pdkrivanju injenica da birokratizam postoji, ve u tome

146

l
l

l47

oazije. Politike, administrativne i ekonomske mere u

tom pravcu moraju biti praene i daljim razvijanjem derriokratiZimi u politikom i ekonomskom sistemu, koji e
postepeno onemoguiti afirmaciju svih onih tendencija u
naim ekonomskim odnosima za koje se ti ostaci starog
drutva mogu vezivati.
Birokratizam

T
l

da se svesne socijalistike snage uporno i neprekidno bore

za postepeno potiskivanje svih ostataka klasnog drutva a
time i birokratskih ele)nenata iz drutvenog orgartizma.
Protiv svih pojava takve vrste potrebna je !:talna
budnost i uporna borba komunista utoliko pre to i
neki komunisti postaju nosioci takvih tendencija. Najvanije sredstvo u toj borbi treba dC). bude razvijanje
socijalistike demokratije i drutvenog samoupravljanja,
to jest razvijanje najrazliitijih oblika drutvene kontrole
od strane radnih ljudi, kao i kontrole kroz odreene institucije drutvenih javnih slubi, kontrole koja e onemoguiti samovolju u upravi i neodgovorno troenje drutvenih fondova bilo kod drutvenog ili dravnog organa.
U isto vreme komunisti treba dosledno da se bor<! protiv
pojava materijalnih privilegija, neopravdane ekonomske
nejednakosti, zloupotrebe vlasti i rukovodeih poloaja,
klikatva, protekcionatva, neodgovornosti prema predstavnikim organima itd. Oni u tome pravcu treba da orijentiu i budnost narodnih masa, suzbijajui svaki pokuaj uutkivimja nune i opravdane kritike. Razvijanje
socijalistikog demokratizma i otvorene i odgovorne kritike u svim demokratskim organima upravljanja i drutvenim organizacijama spada meu veoma vane instrumente
borbe protiv birokratizma.

UNUTRANJE PROTIVRENOSTI U SOCIJALIZMU

I NJIHOVO PREVAZILAENJE
Drutveno-ekonomsko ureenje u Jugoslaviji ne predstavlja
ni harmoninu "socijalnu simbiozu" ni idilian poredak
samozadovoljan svojim "krajnjim savrenstvom". Radnika
klasa, osnovna snaga . socijalistikog drutva, nosi i ga.. rantuje socijalistiki razvitak. Ali u samoj drutveno-eko148

li

i
il

. l

nomskoj strukturi zemlje postoji i niz ekonomskih, klasnih, politikih i idejnih protivrenosti, koje u izvesnim
uslovima mogu dobiti i antagonistiki karakter. U takvim
uslo-\rima j<:' nezadrivi, neumitni i usmereni razvitak socijalizma u isto weme i objektivno usporavan, ograniavan,
ispunjen tekoama i problemima, koji se uvek ponovomoraju reavati novim idejnim, politikim i materijalnim
pobedama socijalistikih drutvenih snaga. U tome upravo
i jeste dijalektika drutvenog kretanja i napretka.
Kao novo drutvo, jo nerazvijeno i jo klasno, socijalizam u Jugoslaviji se razvija uz postojanje i odreenu
znaajnu ulogu drave i u okviru robne proizvodnje. Raspodela se vri posr~dstvom novca, u skladu s principom
nagraivanja prema radu. U tim uslovima se pojavljuju,
prevazilaze i ponovo pojavljuju protivrenosti izmeu kolektivnih i individualnih interesa proizvoaa, drave i
drutvenog samoupravljanja; komune i viih zajednica,
pr'..nude i slobode, opte politike i linog samoopredeljenja
oveka itd.
Sutina socijalizma nije u prisilnom i prividnom ukidanju ovih protinenosti posredstvom svemoi drave.
U socijalistikom drutvu se unutranje protivrenosti sve
. manje razreavaju antagonistikim reakcijama, koje su
svojstvene klasnom dnitvu, a sv:e vie svesnom akcijom
vodeih drutvenih -snaga i neprelcidnom evolucijom.
Svestan da dokle ,god postoji drava nisu otklonjene
i opasnosti da ona dobije samostalnu mo~ i da time zaotri odreene protivrenosti socijalistikog razvitka, i
pretvori ih u antagonistike, - Savez komunista smatra
da e u savremenoj socijalistikoj fazi razvitka Jugoslavije
drava irriati pozitivnu ulogu ukoliko se bude sama razvijala u takav demokratski mehanizam kroz koji e doi
do izraaja i usklaivati se interesi osnovnih socijalistikih
faktora, proizvoaa, radnog kolektiva,' komune i drutva

149

kao ~ajednice proizvoaa. Uloga drave e biti progre;iv~a

ukoliko se. protivrenosti koje nastaju na toj bazi budu
mogle demokratski reavati ne koei, s jedne strane,
samostalnost socijalistikog proivioaa i njcgo;-u ekonomsku i drutvenu inicijativu, i ne doputajui, s druge stra~e, da se nt;l!-~ protivrenosti razviju u anarhinu stihiju
1 u antagomst1cke sukobe, koji bi vodili razaranju osnova
socijalizma.
Iz takvih protivreposti upravo proizilazi neophodnost
da samostalnost proizvoaa u proizvodnji bude uokvirena
odreenim centralizovaniin privrednim institucijama i funkcijama drutva i drave, a da vlast i ekonomska funkcija
centralnih drutvenih i dravnih organa budu ograniene
samostalnou i samoupravnou proizvoaa i osnovnih
faktora socijalistikog materijalnog razvitka.
U ostvarivanju linih i zajednikih interesa proizvoaa-potroaa u JugoslaviJ'i naroitu uloiru i mesto 1'maJ'u
.
o
'
pore d pnvrednihi organizacija 1kojima upravljaju radniki
saveti, i teritori~alno-politike zajednice, meu kojima
osnovno mesto pnpada samoupravnoj komuni. U ovakvim
socijalistikim zajednicama drutvena pitanja, privreda i
kultura postaju zajednika politika stvar, a politika se
pretvara u drutvenu aktivnost koja ne usmerava oveka
prema pojeclinim partijskim vrhovima
kao to se to
~eav~ u usl?vim~ buroaske demokratije - ve ga vraa
Jav-nOJ stvan; koJa je njegova, to jest orijentie ga neposredno prema drutvenim poslovima. Samim' tim radni
kolektivi s radnikim savetima i komune postaju baza i
polazna taka za dalju izgradnju celokupne politike struk-
~ure socijalizma i za konano preovlaivanje zajednikih
n:~ere~a .slobo~ graana nad elementima stihije, anarhiJe, 1 brrokratlzma. U tom smislu takav, na drutvenom
samoupravljanju zasnovan l razvijen, politiki sistem. socijalistike drave zamenjuje politiki sistem buroaske
viepartijske drave, s tim to je neuporedivo sposobniji
150

od ovog drugog da niz drutvenih protivrenosti u procesu postepenog razvitka razreava u samoj drutvenoj
bazi, niirnom drutvenom evolucijom i demokratskom borbom miljenja.
Novi odnosi

l'

meu

ljudima

Dalji razvitak socijalizma menjae drutvenu strukturu u

Jugoslaviji i ona e postepeno gubiti klasna i antagonistika obeleja. :l:a nju e sve vie biti karakteristino sve
slobodnije i sve snanije drutveno-ekonomsko ujedinjavanje, kakvo trai razvijena podela rada i koje se vri u
skladu sa zajednikim interesima drutva i s linim interesima graana. Iz takvih osnova niu elementi jedne nove
civilizacije koju svesno grade milioni ljudi prema svojim
potrebama.
Iz takvih drutvenih i politikih odnosa neizbena moraju postepeno nicati i novi humanistiki kvaliteti u odnosima meu ljudima. Nova osnovna drutvena uloga fabrike, zadruge, komune, kole, drutvenih organizacija, kao
i porodice - sastoji se u razvijanju odnosa iskrenosti, poverenja, ovekoljublja, razumevanja, trpeljivosti, uzajamne
saradnje i pomoi, jednom rei, ljudskih simpatija i drugarstva meu ljudima. U tome duhu i na takav nafu. treba
u socijalistikim uslovima sve vie da se razvijaju i borba
miljenja, kritika, metodi politike akcije itd. Ne radi se
tu o odabiranjuizmeu nekoliko partijskih vrhova, kao u
buroaske-demokratskoj dravi, ve o odnosu prema konkretnim drutvenim problemima koji se reavaju. ovek
se u socijalizmu mora oseati svoj, ali ne kao sebian i
usamljen pojedinac. ovyk postaje svoj, i sve vie slobodan, ukoliko vie uestvuje u raznovrsnim oblicima zajednike borbe, saradnje i pomoi, koji su zasnovani na
oseanju i uverenju zajednice da je ovek najvea vrednost.

151

PRIVREDNI SISTEM
Ovakvi drutveni odnosi ine polaznu taku privrednog
sistema, kao to privredni sistem i politiki sistem utiu,
sa svoje strane, na odgovarajue izraavanje i razvijanje
drutvenih odnosa, bitnih u izgradnji socijalizma.
Privredni sistem u na~oj zemlji zasniva se i razvija
na osnovi drutvene svojine nad sredstvima za proizvodnju,
svesnog, planskog usmeravanja privrednog razvitka i robnog karaktera privrede, koji je izraz sadanjeg stupnja
razvitka proizvodnih snaga.
S razvitkom proizvodnih snaga i socijalistikih drutvenih odmosa drutvo e prevazilaziti robni karakter proizvodnje.

r
l

Sutina svesnog, planskog usmeravanja

Drutvena svojina nad sredstvima za proizvodnju omoguuje i trai da privreda drutva, u interesu svakog pojedinog proizvoaa i radnog oveka, bude svesno organizovana, jedinstvena celina, zasnovana na visoko razvijenoj
podeli rada. Takvo jedinstvo privrede zahteva odreen
skJad izmeu aktivnosti raznih proizvodnih i ostalih eko- .
nomsk.ih grana i jedinica, izmeu proizvodnje i potreba
ljudi. Takav se sklad postie svesnim, planskim usmeravanjem i razvitkom privrede kao celine, na bazi naune
analize materijalnih faktora ekonomskog kretanja. EkO.:
nomska sadrina planiranja, prema tome, sastoji se u
svesno organizovanoj podeli drutvenog rada regulisanoj
prema ciljevima ekonomske politike socijalistikog drutva.
Planiranje privrede je neophodan: inilac' razvitka socijalistikog drutva.
.
Iskustvo Jugoslavije, kao i niza drugih zemalja pokazuje da drutveni privredni plan, ma koliko bio "savren'.', ne moe iscrpiti bezbrojne: mogunosti, oblike i
152

.i
l
. i
l

i
-l
i

.l

inicijative koje daje spontani razvitak ekonomskih snaga.

Zato privredni sistem i plan ne smeju ukinuti onaj neophodni stepen samostalnosti radnog oveka, preduzea
i drugih d...rutveno-ekonomskih jedinica bez kojeg nikak-.ra
svesna inicijativa nije moguna i bez koje ovek prestaje
biti stvaralac. Oni ne smeju guiti ni individualnu ni kolektivnu materijalnu zainteresovanost proizvoaa u proizvodnji i radu, to jest stalnu tenju za viim stepenom
materijalnog blagostanja, koja je jedna od bitnih pokretakili snaga njihovog delovanja.

Tek u takvim uslovima svesno, plansko usmeravanje

iz centra dobiva potvrdu i korekturu prakse, i obrnuto
- aktivnost nosilaca socijalistike pralfse dobiva proverenu usmerenost. Konkretni l-vantitativni odnosi izmeu
tih dvaju faktora socijalistikog kretanja ne mogu se utvrditi nikakvim veitim pravilom. Njih treba da odreuju
socijalistiki ljudi svojom praksom, borbom miljenja i
drutvenom kritikom, pri emu se rukovode objektivnim
mogunostima, sopstvepim ose!5anjem i svojom socijali-
stikom drutvenom sveu.
Drutveno ovlaivanje objektivnim ekonomskim zakonima i korienje njihovog dejstva treba uglavnom da
se izraava u utvrivanju osnovnih proporcija drutvene
proizvodnje i raspodele, ime se postavljaju osnove za
usmeravanje razvitka proizvodnih snaga i okviri u kojima
deluje slobodna akcija pojedinaca, radnih kolektiva i
komune.
U tome se ne. iscrpljuje sva svesna, planska delatnost
proizvoaa: svaki od njih, svaka jedinica u lJ]rupnom drutvenom i ekonomskom ivotu - prema svome mestu i
prirodi svojih funkcija i prema materijalnim moguno
stima kojima raspolae - planira i trudi se da postigne
najcelishodnije i maksimalne reztiltate. Tako izrasta nova
drutvena organizacija rada, koja na svojstven nain vezuje
plansko usmerava:nje i slobodnu socijalistiku inicijativu,
153

svesni faktor i stihiju, shvaenu kao - plahom usmerena

i. materijalnim sredstvima ogranieno - slobodno delovanje socijalistikih ekonomskih faktora.
Drutveni privredni planovi
Drutveni privredni plan u Jugoslaviji ima ekonomski
i politiki znaaj. Ekonomski - jer izraava _i konkretizuje osnovne ciljeve ekonomske politike drutva, a
politiki zato to, dajui materijalne i ekonomsko-politike okvire delovanju proizvoaa i samoupravnih drutvenih organa, obezbeuje to slobodnije kretanje socijalistikih snaga, stalan napredak socijalistikih odnosa,
pruajui sve vie mogunosti radnom oveku-pojedincu
da se afirtnira kao svestan stvaralac.
Privredno planiranje u Jugoslaviji je po svom ka~
rakteru i metodima uvek odraavalo stepen razvoja privrede, drutvenih i ekonomskih odnosa, formi organizacije i metoda rukovoenja privredom u okviru preduzea, pojedinih organa, pa i celokupne drutvene privrede.
U prvom periodu, kada su drava odnosno njen aparat neposredno rukovodili privredom - osnovno obeleje
plana bilo je u tome to se, u procesu drutvene reprodukcije, veza 1 izmeu proizvodnje i potronje ostvar~va]a
prvenstveno kroz neposrednu distribuciju i putem detaljno
postavljenih zadataka za svaku, proizvodnu jedinicu. Drutvena akumulacij!;J, bila je centralizovana i r1,1spodeljivala
se neposredno iz jednog mesta. Takav .nain rukovoenja
privredom i njemu odgovarajui sistem planiranja, koji
su bili potrebni u naim konkretnim uslovima borbe za
brzu likvidaciju ekonomske zaostalosti, pokazali sri tokom
razvoja i negativne posledice.
Dananji drutveni plan Jugoslavij~ utvruje osnovne proporcije u drutvenoj proizvodnji i raspodeli, pret-.

154

p?stavljajui: ~ tom okviru, slobodnu inicijativu privrednih preduzeca u uslovima trita i pojedinane regulativ-

ne mere drave. Finansijski i kreditni sistem sa ostalim sredstvima ekonomske intervencije, sastavci su deo
planskog usmeravanja privrede; oni obezbeuju ostVarivanje zadataka koje postavlja plan. Kao takav, drutveni
plan u is.~o vreme. daje, i okvire konkretnim remrtativnim
mtervenCIJama drustvenih 011gana u ekonomskim odnosima.
Teite neposredne intervencije centralnih drutve~ i dr_avnih o~gana treba da lei u reavanju osnovnih prob!~ma pnvrednog razvoja i obezbeenju optih
uslova pnvredne stabilnosti, ouvanju jedins'tva sistema
jednakih uslova pri"Teivanja i stabilnosti u pravima:
Drutvenim planom centralni organi treba da usmerav~ju in~esti~iona ulaganja privrednih organizacija i drugih drustvenih faktora. Sem toga, oni odgovarajuim merama treba da obezbede stalnu pomo drutva ekonomski
nerazvijenim delovima zemlje.
. Drutveni ~l~ovi narodnih republika, srezova i . op~tma predstavlJaJu prvenstveno programe razvitka pro:zvodnih snaga 1 konkretne ekonomsko-politike i sociJalne zadatke na odgovarajuim podrujima. Materijalna
osnov.a tih planova ~esu i treba da budu prihodi koji se;
pod Jednakim usloVIma za sve graane i sve privredne
~:r_:g~acije: ~tiu. ~a ~ po.dru~ima. Ka? takvi, rel?u?li~ki, sreski 1 opstmsk_i ~stvem planoVI predstavljaJu
bitan uslov samoupravlJanJa na tim podrujima.
Iz ovakvog sistema planiranja i r:aspodele izrasta
l!ova drutvena organizacija rada. Ona ujedinjuje drustveno-plansko usmeravanje sa socijalistikd,rn slobodnom inicijativom proizvoaa. Drutveni interes je oli?en u u~m~ravanju razvoja na bazi minimuma planskih
1 regulat1vnih mera koje to obezbeuju; lini interes zahteva adekvatno uee proizvoaa u realizovanom dohotku i dovoljno prostora za linu inicijativu u privrednim akcijama.

155

sovanosti radnog kolektiva, a samiih tim i ti smislu pod:

sticanja ka veoj produktivnosti rada i ka to racionalnijem korienju drutvenih sredstava za proizvodnju kojima upravlja radni kolektiv.
Odgovarajua samostalnost preduzea omoguava i
podstie najraznovrsnije oblike saradnje i udruivanja
privrednih organizacija.
.
U uslovima tehnikog napretka u proizvodnji i drutvene podele rada neophodno je svestrano jaanje ka:
operacije meu preduzeima. Udruenja preduzea predstavljaju neposredan prpduetak poslovanja i planiranja
prduzea, iz ega proizilazi da u ovakvim privrednim
udruenjima dolazi u punoj meri do izraza neposredan
uticaj preduzea i njihovih potreba, i da ta udruenja
posluju prvenstveno na bazi dobrovoljne saradnje preduzea. Planovi tih udruenja proizilaze iz planova preduzea i dopunjuju ih. Njihova materijalna baza su prvenstveno sredstva preduzea.
U cilju meusobne saradnje, razraivanja zajedni
kih problema razvoja, primene savremene tehnologije
itd. socijalistika preduzea udruuju se u komore i privredna udruenja.
'
Podstiui i pomaui sve te oblike udruivanja, dru"
tYena zajednica treba u isto vreme da odgovarajuim
merama spreava sve tendencije ka monopolizmu i birokratizmu u tim organizacijama. Mora biti obezbeen i
pun uticaj radnikih saveta na rukovodee organe udru:
enja.

Planska privreda, - a s njom i socijalizam

ne
treba da znai pretvaranje celokupnog drutva u mehanizam u kome je svakome podrobno i konkretno prapisaHu ta ima da radi. Ona treba da obezbeuje maksimalno mogunu slobodu oveka u stvaranju i korienju
dobara. U .tom smislu slobodna inicijativa socijalistikog
proizvoaa i graanina predstavlja neuporedivo veu
ekonomsku snagu i viu svest nego to je to kapitalistika privatna inicijativa, koja je zatvorena u ogranieni
krug sopstvenika kapitala i njihovog ap~rata. Upravo zato
socijalizam u ekonomskoj utakmici s kapitalizmom mara izii kao pobednik.
Samostalnost
u privredi

preduzea

i udruivanje

Pored drutvenih planova, vaan instrument privrednog

sistema jesu planovi preduzea, koji se donose u okviru
proporciJa~i regulativnih normi i mera predvienih drutvenim planom. Preduzea u svojim planovima treba
samostalno da donose osnovne odluke o proizvodnji i
prometu, o fondovima, investicijama, korienju kapaciteta, njihovom redovnom obnavljanju i zameni, linom
dohotku radnika, udruivanju s druglin preduzeima, kao
i o . ostalim vanijim pitanjima iz delokruga svoga poslovanja.
Ovakvo planiranje treba da bude pmogueno i jasno
utvrenim odnosima izmeu preduzea i drutva, odi:losno raznih njegovih organa od komune do federacije,
sa svthofn da se uvrsti samostalnost preduzea, to jest
da ono, u okviru odreenih drutvenih regulativnih mera, - posle izmirenja obaveza prema zajednici, samostalno raspolae . ostvarenim sredstvima. Takvo planiranje treba da deluje u pravcu vee materijalne zaintere156

Osnove sistema raspodele

l
i

l
!

U privrednom sistemu Jugoslavije, u skladu s novim

odnosima proizvodnje i raspodele, svi socijalistiki faktori
poev od pojedinaca i radnog kolektiva pa do
drutva u celini - neposredno uestvuju u raspodeli

157

~-

'
1.

i samostalno raspolau onim delom proizvoda koji im,

na osnovu . rezultata rada i poslovanja privrednih organizacija po zakonu i planu drut_vene }ajednice _.pripada.
Radniko samoupravljanje na baz1 drustvene svOJine nad
proizvodnim sredstvima predstavlja, u uslovll?a ro?.n:
proizvodnje u Jugoslaviji, takve odnose_ u p~Ol-~.vodn]l 1
drutvu koji omoguuju da se ostvaruJe prmcip nagraivanja "svakom prema radu" u oblicima _koji odgov~aju
postignutom razvojnom stupnju proizvodnih snaga. NJ~a
se u raspodeli i razmeni proizvodnih dobara obezbeuJe
odgovarajue bolje nagraiva~je pr_oduktiynijeg ra?<l: u
samom -preduzeu, a na drugoJ strani, ra~ k~~ektivim?koji bolje zadovoljavaju drutvene . potrebe 1 vise_ dop nnose reavanju bitnih problema pnvrednog razvoJa zemlje, osigurava se ira baza za poveanje li~ dohod~ka
i daje materijalni podsticaj od, strane drustvene zaJednice za poveanje inicijative i proirenje delatnosti.
Daljim razvojem zadrugarst':a i koopera~ije D::?ividualnih proizvoaa s drutvemm sektorom 1 razVIJanjem krupne poljoprivredne proizvodnje stvaraju se uslovi da i na tom podruju veliin~ linih dohodaka zavisi sve vie od uspeha u proizvodnji i od potpunijeg zadovoljavanja drutvenih potreba.
.
U okviru takvih odnosa u sistemu raspodele, radni
ovek ima, i treba da ima, sve vee. mogunosti da neprekidno, neposredno i praktiki, radom na svome radnom mestu i svojim aktivnim ueem u upravljanju preduzeem, komunom i drutvom kao celinom, odluuje
o svom linom poloaju, o svom dohotku, o optoj raspodeli drutvenog produkta, uviajui i svesno priznajui potrebe optedrutvenog razvitka, naroit?. potr:be dalje~ razvijanja proizvodnih snaga. Osloboem radnik postaJe samostalan stvaralac i upravlja u svom sopstvenom mate
rijalnom i politikom interesu kao i u interesu drutva.
On vie ne gleda na drutvo ktoz nadnicu koju bi mu odreivala neka sila izvan proizvodnje. Njegov dohodak za-

158

l
l

l
l

prvenstveno od sopstvenog zalaganja .i uspeha. cele

privredne organizacije. Zbog roga e on i na lini dohodak sve vie gledati kao na funkciju opteg uspona socijalistikog drutva i njegovih kolektivnih potreba.
Na takav nain formiran, lini dohodak graana treba da bude baza za prihode komune, koji slue zajednikim potrebama graana. Ne samo lina, ve i drutvena
potronja svake politiko-teritorijalne zajednice treba da
zavisi od produktivnosti rada i napora na razvijanju proizvodnih snaga. Pitanje pomoi nerazvijenim komunama
treba da bude stalna i posebna briga srezova i viih organa socijalistike zajednice.
VISI

Karakter i uloga trita

Na sadanjem stepenu razvitka materijalnih snaga i u privrednom sistemu Jugoslavije deluju zakoni robne
proizvodnje. Dokle god je robna proizvodnja objektivno uslovljena, neuvaavanje zakona vrednosti i drugih
zakona trita ne jaa, ve upravo slabi socijalistike
elemente u privredi, sputava inicijativti pojedinca i preduzea, koi razvitak . proizvodnih snaga i raa snage
izvan proizvodnje koje. vre nasilje nad njom. Meutim,
u drutvenom sistemu u kome se planira prorrena drutvena reprodukcija, planski rasporeuje drutVeni proizvod i vodi osnovna kreditna politika. - u principu je
moguno da trite ne bude anarhino. Drutvo mora,
odgovarajuim ekonomskim meran1a i regulativnim instrumentima, utvrivati materijalne odnose u ekonomici sa
ciljem da se omogui normalan tok reprodukcije i da se
na taj nain odluujue utie na formiranje cena.
U tom . smislu ovakvo, relativno slobodno i ujedno
kontrolisana, trite treba da je jedan od instrumenata
drutvenog plana i ekonomske politike.

159

l
Podstiui inicijativu svih nosilaca_ privredne aktivno
sti takvo . trite vri pozitivan uticaj na jaanje pro-

iz;odnje; na njenu strukturu, a naroito podstie razvitak proiz"liodnih snaga. No puni uspeh u tome prav~u
bie obezbeen samo ako se budu preduzimale sve potrebne drutvene mere da bi se spreilo nekontrolisano
ispoljavanje elemenata stihlje i nesocijalistikih tenden~!ja,
koji 'se danas jo probijaju na izvesnim delovima tr1sta.
Odnos izmeu planskog usmeravanja i slobodnog dejstvovanja trita rrlje apsolutan i neizmenjiv. OJ?-. je .odreen konkretnim materijalnim odnosima u pnvred1 u
pojedinim fazama njenog razvitka, i. zato tekua praksa
mora to pitanje stalno reavati prema konkretmm potrebama drutva.

l
!
l

GLAVA VII
POLITiKI

SISTEM VLASTI RADNOG ,NARODA

DRUTVENA SADRiNA SOCIJALISTiKE

DEMOKRATIJE U JUGOSLAVIJI
Politiki

oblik narodne vlasti u Jugoslaviji

jeste sistem socijalistike demokratije

Savez komunista Jugoslavije polazi od injenice da je

stalan razvoj socijalistike demokratije, kao specifinog
oblika drutvenih i politikih odnosa u uslovima socijalistike izgradnje, nuan istorijski proces u doba prelaza
iz kapitalizma u socijalizam, odnosno komunizam.
Socijalistika demokratija se sutinski razlikuje od
buroaske, uzimajui od nje one pozitivne tekovine iz
oblasti linih prava koje je oveanstvo ostvarilp u svom.
dosadanjem razvitku, kao i one organizaciono-politike
oblike koji i u uslovima socijalizma imaju svoju vrednost.
Dok je buroaska: demokratija bila politiki okvir drutvenih odnosa .koji su se zasnivali na kapitalistikoj
privatnoj svojini i eksploataciji, to jest na pravima, interesima i potrebama slobodne akcije kapitalistikog vlasnika, pa su i svi . njeni oblici prilagoavani tim odnosima,
dotle socijalistika demokratija predstavlja politiki okvir
takvih drutveriih odnosa koji nastaju i razvijaju se 'na
drutvenoj svojini nad sredstvima za proizvodnju, pa se

161

r
i njeni oblici prilagoavaju -pravima, interesima i potrebama- slobqdne akcije nosilaca i faktora socijalistikog
drutvena:-ekonomskog kretanja.
Sistem socijalistike demokratije ogromno proiruje,
i mora sve vie proirivati, na svim poljima drutvenog
ivota, stvarni demokratizam za radne ljude. Stvarni
demokratizam za narodne mase postoji kada one mogu
da svakodnevno uestvuju u upravljanju 'privredom kao
i dravnim, politikim i- drugim javnim poslovima i da
slobodno i to neposrednije, ali sa oseanjem pune odgovornosti za zajednike interese drutva izraavaju i brane svoje interese i potrebe, kao i svoje poglede na opte
interese zajednice. Zato socijalistika demokratija mora po
svojoj sutini i po svojim oblicima sve vie postajati direktna demokratija, sa osloncem na najraznovrsnije oblike drutvenog samoupravljanja.
_
Socijalistika demokratija je nuno masovna i neposredna demokratija, za razliku od buroaske demo1qatije
koja i po svojoj teoriji i praksi, jeste i ostaje posredna
i posrediiika demokratija, stvarna vlast "elite" partijskih
vrhova. Isto tako, za razliku od buroaske demokratije,
koja ostaje relativno zatvorena, - socijalistika demokratija tei da se razvije kao "demokratija od svih i za sve",
kao pun sistem siobodnog drutvenog samoupravljanja.
Socijalizam i buroaska demokratija
Savez komunista Jugoslavije odbacuje "teoriju" prema
kojoj bi radnika klasa neminovno .trebalo da prihvati
sistem buroaske demokratije kao svoj SO:QStveni politiki sistem. Takva je dogma- ne samo na:iadna, nenauna i praksom demantovima, nego postaje i ozbiljna
konica razvitku socijalistike misli. - Sistem buroaske
demokratije jeste - _uprkos preimustvima koja taj sistem ima . nad drugim oblicima buroaske diktature 162

l'
l

oblik politikog monopola, podeljenog

vrhova politikih partija. Otrom podelom za-
konodavne i izvrne vlasti koja se vrsto nalazi u rukama inovnika, tesno vezanih s vladajuom klasom, politike snage buroazije obezbeuju svoju vlast.
Takav sistem naelno iskljuuje svaki neposredni
uticaj narodnih masa na vrenje vlasti, a postavljen
je tako_ da partijski vrhovi vladaju umesto naroda. Zato
taj sistem nuno tei to veoj koncentraciji drutvenih
funkcija u rukama centralnih organa drave i to veem
ogranienju svih oblika samoupravljanja.
U toku poslednjih decenija razvitkom monopolistikog kapitalizma i dravnokapitalistikih tendencija
- te su osobine buroaske demokratije jo jae dole
do izraaja. Stalno poveavanje uloge dravnog apara:ta i
njegovo sve vee sraivanje s vrhovima politikih partija
doveli su do jo jaeg odvajanja masa od svakog direktnog uticaja na dravne institucije i do sve izrazitije-degeneracije viepartijskog sistema, do sve manje stvarne
uloge parlamenta, to je dokaz duboke i neizleive krize
itavog sistema buroaske demokratije.
Zato je si~tem buroaske demokratije neprihvatljiv
kao trajni instriunent socijalistikih snaga, sve kad bi
one njime potpuno ovladale. Socijalizam trai aktiv:izaciju masa, njihov neposredni uticaj na upravljanje, po-
stepena pretvaranje drave u specifian orgaa drutvenog samoupravljanja. Tim procesima zatVara put sistem
buroaske demokratije sam po sebi. Zato e se on s razvitkom socijalizma morati da menja i u onim zeniljama u
kojima e taj sistem biti pravni i politiki okvir poetnih
faza socijalistikog .razvitka. I tu e na odreenom stepenu
drutvenog napretka postojei oblici buroaske demokratije neminovno postati suvie uski i kao takvi smetnja daljem drutvenom kretanju. Ako vodee drutvene snage
ne budu u stanju da u pravo vreme prilagode te oblike
novim odnosima i potrebama, onda e zastarele politike
samo

specifian

izmeu

163

forme buroasko-demokratskog sistema ~emino"'?.lo. PC?~tati

izvor etatistiko-birokratskih deformaCIJa soCI]alistickogra.Zvitka.
Jo manje se takav sistem moe. smatrati ~o perspektiva razvoja demokratije u ze~Jama . u koJ~~ .su
socijalistike snage pobe~ile ~evo_l~cwnarmm polit1ckim
preokretom i opton: ~acwnahzaCIJOrr;t sreds:t~va za pro-.
izvodnju-. Svaki pokusa] da se u takvrm u~lo~a _nov?m
drutvu nametnu stare politike forme, koJe b1 neiZbezno
dobile i svoju staru drutvenu sadrinu, jeste reakcionaran i kontrarevolucionar;m.
.
,
Buroaska demokratija nikako ne moe zameniti
socijalistiku demokratiju. Pokuaj da se ovaj pr?lazni
i ogranieni oblik demokratije predstavlja i vbram k~o
"najdemokratskiji" politiki oblik za. s"':'e drustven~ SISteme potpuno je neosnovan. Nastojan]e da. se s1st~m
buroaske demokratije i dalje u neiZIDenJ~nom v;tdu
prikazuje kao ,,najdemokratskiji" politiki oblik objektivno je samo izraz tenji za ouvanjem vladajue uloge
buroazije i dravnokapitalistike b~o~atije. Ta do~a
doprinosi konzerviranju snaga kapi~a, zamaglJ~Je
radnikoj klasi socijalistiku perspektivu, perspektivu
drutvenog napretka uopte.
. Svaka kritika politikog sistema u socijalistikim
zemljama, kojoj je cilj restaur~~ija p_olitiko~. s~st~:na.
buroaske demokratije, a ne dalJI razvitak sociJalisticke
.demokratije njenim specifinim i sopstv~nim . put~~a,
predstavlja konicu drutvenog napretka 1 vri objektivno kontrarevolucionarnu ulogu.
Socijalistika

.!

tike partije u politikoj vlasti

l
!

demokratija kao neposredna

demokratija
Savez komunista Jugoslavije smatra neodrivom dogmom i proglaavanje apsolutnog monopola komunis-

164

kao

univerzalnog i "veprincipa diktature proletarijata i socijalistike izgradnje.

.
. .
v v
U jeku revoluciOnarne borbe za vlast 1 DJeDo ucvrsenje rukovodea uloga komunistike partije u radni
kom pokretu moe prolazno dobiti i dobija karakter maksimalne koncentracije vlasti u rukama partije radi uspostavljanja nove. vlasti i stvaranja osnovnih politikih uslova za izgradnju socijalizma. Ali, vlast partije ne moe
zameJ;liti svu onu inicijativu masa i sva ona raznovrsna
drutvena kretanja kroz koja dolazi do izraaja stvarala
ka aktivnost novog drutva. Zato se zadatak dalje demokratiZacij-e revolucionarnog sistema vlasti i neposrednog
oslanjanja vodeih socijalistikih snaga na aktivnost _masa postavlja kao jedan od prvih zadataka posle pobede revolucije. U Jugoslaviji se taj proces odvijao aktiviziranjem
masa - sa raznim idejnim i politikim shvatanjima, ali
vezanih za ideju socijalizma - kroz Narodni front i So
cijalistiki savez radnog naroda. U drugim zemljama se
to moe izraziti u drugim oblicima, kao to su savezi
i koalicije s drugim socijalistikim i progresivnim pokretima, sa seljakim partijama ili slino.
U svemu tome je najvanija injenica da radnika
klasa ne moe postati gospodar svoje sopstvene sudbine,
a time i glavna pokretaka snaga drutvenog napretka,
ako ne obezbedi svoju neposrednu kontrolu nad upravljanjem proizvodnjom i raspodelom. Nju u toj funkciji
ne moe zameniti nikakav reim dravne kontrole nad
privatnim sopstvenikom, nikakav dravni aparat i nikakav dravni direktor. Dalji razvitak postojeih fornii demokratije ka oblicima koji. su organski deo novih socijalistikih ekonomskih odnosa jeste neophodan uslov i sastavni deo socij:ilistikog napretka.
Pred komuniste se, dakle, ne postavlja. problem:
viepartijski ili jednopartijski sistem; i jedan i drugi
mogu biti realnost odreenog perioda socijalistikog razitog"

165

l
l

l
vitka u raznim zemljama: Pred njih se postavlja problem:
}~ah::e. nove .. oblike demokratije treba da donese socijalisticki razvitak, kakve nove oblike trae oni drutveni
odnosi koji se zasnivaju na drutvenoj svojini nad sredstvima za proizvodnju? Kada je ;re o viepartijskom ili
j~d~opartijskom sistemu kao P.oetnim formama socijalistike demokratije, ne srne se zaboraviti injenica da socijalistika demokratija ne iskljuuje, ve pretpostavlja
raznovrsnost i razliitost konkretnih oblika demokratizma u
raznim zemljama, i u istoj zemlji u raznim fazama razvoja
soCijalizma.

U1oga

socijalistikih politikih

Socij~list~~ka

organizacija

de:nokratija ne znai ukidanje politi~kih

uopste, a pogotovu ne znai ukidanje vodece drustvene...u1?ge sve~nih socijalistikih snaga, koje
se u JugoslaviJI IZrazava]u u Savezu komunista Socij~isti~om savezu radnog naroda Jugoslavije, ;indikatuna Itd.- Kao nuni organizacioni inilac drutvene
svesti, kao oblik u kome se ispoljava borba miljenja,
koja je odraz objektivnih drutvenih protivrenosti, takve organizacije. pokreu drutveni razvitak. Nema sumnje da e u budunosti; uporedo sa nestajanjem klasnih
antagonizama i spoljnog pritiska, struktura politike organ}-z~cije i ma~estacija politike aktivnosti uopte pos~aJati neuporediVO raznoobraznije i slobodnije. Meu
tun,. takve organizacije e sve manje biti sastavni deo
i instrument sistema vlasti, a sve vie e postajati drutvene organizacije za nauno prouavanje i usmeravanje
~tver:ID. kretanjt;t . }a d_rutve~o vaspitanje radirih ljud~,. za _IdeJn~, poli.ticku. 1 strucnu pomo graaniina u
nJihOVOJ drustvenoJ aktivnosti. Upravo taj proces predstavlja put ka ostvarivanju bespartijske direktne socijalistike demokratije, koji je ujedno i oblik postepenog
oq~anizac9a

166

odumiran~a poje~. funkc~ja drave odnosno njihovog.

pretvaranJa u funkciJe drustvenog samoupravljanja.
Napredak u politikim odnosima usko je vezan s
napretkom u ekonomskim odnosima drutva. Na tome
putu drutvo ne moe preskakati etape. Svako zafravanje
u neke apstraktne konstrukcije, isto onako kao i zao~t~janje, n~izbeno mora dovesti do drutvenih poreme-
caJa. IstonJska naprednost rukovodeih svesnih socijali"
stikih snaga proverava se upravo njihovom sposobnou.
da ostanu na elu neprekidnog procesa usklaivanja oblika socijalistike demokratije s postignutim uspesima u
socijalistikoj ekonomskoj bazi
ti razvijanju socijalistikih ekonomskih odnosa.
.. Rukovode.~i se. _ovim priricipima, Ko:nunistika partl] a JugoslaVIJe, koJu su narodnooslobodilaki rat i so-.
cijalistika revolucija istakli na rukovodee mesto i u socijalistikoj izgradnji, preduzimala je u vreme narodriooslobodilakog rata i revolucije, i. posle njene pobede praktine mere radi krenja puta . za stvaranje i razvitak
takvog . demokratskog mehanizma koji omoguava irokim
narodnim masama da stalno budu aktivan i odluujui
politiki inilac, uestvujui svakodnevno i neposredrio
u upravljanju privredom, u dravnim poslovima i ostalim
zajednikim poslovima drutva.

.
Niz. _zada~a~a na t_?me putu '!.e. j7" ostvaren. U daljoj
IZgra_dnp, politickog s1ste~a soCIJalisticke Jugoslavije komurusti ce se uporno bonti za dosledno obezbeenje takvog pravca razvitka.DRUTVENO SAMOUPRAVLJANJE
Drutveno-polj.tiku

osnovicu socijalistike demokratije u

Jugoslaviji predstavljaju radniko samoupravljanje olieno
u radnikim savetima i drugim samoupravnim' organima proizvoaa, samoupravljanje radnog naroda .u osnov-

167

. i

r
nim elijama drutvenog ureenja, u komunama, i najrazliitiji vidovi drutvenog samoupravljanja putem organa u kojima uestvuju zainteresovani graani i organizacije.
Proces razvitka i proirivanja socijalistike demokratije u Jugoslaviji zavisi prvenstveno od jaanja, usavravanja i daljeg razvijanja osnovnih organizaciono-politikih elemenata drutveno-politikog sistema, kao i od
usklaivanja celokupnog politikog i ekonomskog sistema
s potrebama to slobodnijeg i to skladnijeg dejstvovanja
socijalistikih stvaralakih snaga. Taj proces mora u
isto v:reme znaiti dalje oslobaanje politikog sistema od
raznovrsnih ostataka buroaske drave koji su se jo zadrali u naem drutvu, to .jest dalji organski preobraaj celokupnog drutveno-politikog sistema, u skladu sa
socijalistikim ekonomskim odnosima koji nastaju, razvijaju se i usavravaju u uslovima drutvene svojine nad
sredstvima za proizvodnju.
Na osnovi radnikog samoupravljanja i komuna mzvija se u Jugoslaviji opti proces nastajanja nove politike strukture drutva, proces za koji je karakteristi9an
sistem drutvenog samoupravljanja~.
Taj se opti proces ispoljava na podruju ekonomskih i politikih odnosa meu ljudima i na podruju
upravljanja stvarima; oba procesa sainjavaju celinu i usko su vezani i meu sobom se prepliu. _
Ekonomski i

politiki

odnosi

meu

ljudima

Proces na podruju odnosa meu ljudima izraava se

u razvitku ekonomskih odnosa i demokratskih prava samoupravljanja u samom preduzeu, to jest odnosa izmeu proizvoaa, izmeu pojedinih proizvoaa i radnog kolektiva kao celine, izmeu radnog kolektiva i drutvene zajednice odnosno njenih vodeih organa, a pre
168

ll

li

.l

-l

ll
i

, svega izmeu kolektiva i pojedinog radnog oveka i komune, kao osnovne zajednice radnog naroda. On se
izraava dalje, u razvitku ekonomskih i politikih odnosa u samoj komuni, u odnosima izmeu pojedinaca- i
zajednice, u odnosima izmeu pojedinih organa kao to
su vea proizvoaa~ stambene zajednice, _raznovrsni organi drutvenog samoupravljanja itd., u razvitku odnosa
izmeu komuna i srezova koji sve vie postaju zajednica
komuna, i u odnosima izmeu komuna i republika. Isti
proces se izraava u razvitku ravnopravnih odnosa meu
narodima Jugoslavije, a isto tako i u razvitku odnosa .izmeu republika i federacije, kao predstavnika zajednikih
ekonomskih i politikih interesa radnih ljudi i naroda ju.
goslavije. I, konano, on se ogleda- u razvitku strukture
republikih i saveznih rukovodeih organa i njihovih meusobnih odnosa u pravcu sve irih demokratskih oblika
i sve ueg vezivanja s mehanizmom drutvenog samoupravljanja uopte i komuna posebno.
Borba za usavravanje svih tih odnosa u pravcu sve
ireg demokratizma i samoupravnosti, u skladu s jaa
njem drutvene materijalne baze i slabljenjem ostataka
unutranjih klasnih antagonizama, predstavlja u isto vreme i borbu za sve razvijenije i sve stabilnije socijalistike
odnose meu ljudima.
Upravljanje stvarima
Proces razvitka najpogodnijeg drutvenog mehanizma
upravljanja stvarima, u uslovima drutvene svojine nad
sredstvima proizvodnje, izraava se pre svega u razgranienju izmeu upravljanja tehnolokim procesom i opteg ekonomskog i politikog upravljanja u preduzeu,
kao i u razvitku proizvodnje i poslovne kooperacije i raznih oblika vertikalnog udruivanja pojedinih grana privrede i drugih drutvenih delatnosti.
169

'
Vertikalno povezivanje osnovnih institucija drutve~
nog samoupravljanja . stvaran) em . '?ih ~blika. (~amo
re, privredna udruenJa, ra.~m '?~}ici pr~IZvo_~h
PC?slovnih z~ jednica i kooperaciJa, VISI zavo~I so~IJah:o",. o;siguranja i slino) predstav~la. de~okrats~ <?bli.k UJedinJ~
vanja onih strunih, tehniekih 1 koor~at1vnih ~CIJa
kojima moderno drutvo treba da upravl~a ~e~tr~ovano.
Drutveni i demokratski karakter ovog UJedmJavanJa og!eda se u tome to se ono ne vri m~haniki, a~~tratlvnim merama spolja, nego samo u. mter~.s~ udruenih p_roizvoaa i samih graana, u obliku njihove do~rovolJn~
saradllje, ne oduzimajui odnos~ ustanovan:a : orgamma radnog naroda bitne funkciJe samoupravlJanJa. .
Isti se proces razvija i u oblasti prosvete, .nauk~;
kulture, narodnog zdrav!ja, socijc;Inog osi~ranJa, socijalne zatite i u drugl.ID:. ob}as.trma u ~OJ liDa r~e
ustanove vre javne funkciJe 1 Javne. s.luzbe. F~ciJe
upravljanja su predate, uz. .odgovaraJuca ra.spodelJe~
prava i, saradnju, predsta~mcrma s~m~ radmh kolektiva i predstavnicima drustvene za)edmce. Ove . organe
biraju i opozivaju graani, koji su zainteresov,am 7a vrenje odgovarajuih javnih ~lW:bi ira~ uecem l vkon~
trolom u organima upravlJanJa. U Isto vreme dravm
upravni organi u oblasti prosvete, kulture, narodnog zdravlja, socijahlih slubi i sl. -~ve vie pos~aju, ~ po svom sastavu i po svojim funkciJama, orgam drustvenog samoupravljanja.
Taj se proces najzad izraava i u razvitku raznovrsnih oblika. drutvene kontrole i. saradnje zainteresovanih graana s pred?zeima . i institu~~~ama. U oblasti trgovine i u nekim ~g~ podrucJ~a,_ sam~:mp
ravljanje radnih ljudi dop~JUJe se or.ganrma v ~stve
nog samoupravljanja kao sto su sayeti potro~ac~,. potroake zadruge i sl., a u privrednini o~g~aClJai~:Ia
koje se bave prosvetnim, vaspi~no-kult?rnrm 1 drugr_m
delatnostima (izdavaka preduzeca, nOVInska preduzeca,

razna preduzea u oblasti fihna i sl.) organima kao to

Sll saveti, koji obuhvataju predstavnike k-ulturnog i prosveinog ivota i javnosti uopte, ne menjajui status radnikog samoupravljanja. Takvi obli,_ci drutvenog samoupravljanja doprinose tome da se javne funkcije koje
obavljaju ove organizacije ostvaruju u skladu s potrebama i interesima socijalistikog drutva.
Sistem drutvenog samoupravljanja obuhvata i zgra~
de za stanovanje kao i niz drugih objekata i slubi od
zajednikog interesa ~a pojedina naselja.
.
Svi ovi odnosi i institucije nastaju iz direktnih potreba rada i poslovanja pojedinih preduzea i organizacija;
kao i iz neposrednih ivotnih potreba graana u oblasti
porodinog domainstva, potronje, kulture, zabave, socijalnih potreba itd. Zato oni nuno moraju biti veoma raznovrsni i po svojim organizacionim oblicima i po nainu
rada.
Boriti se za stalno unapreivanje svih tih odnosa ~
institucija- u isto vreme znai boriti se za bolje posloYanje preduzea i organizacija, za bolje materijalno snabd,evanje stanovnitva, za bri tehniki i k-ulturni razvitak, za spreavanje birokratizma i konzervativizma, za
bre i pravilnije reavanje socijalnih pitanja itd" a ujedno i za stalni napredak socijalistikih i demokratskih odnosa meu ljudima.
Drutvena odgovornost i disciplina
u ostvarivanju plana
Samoupravljanje ne znai apsolutno raspolaganje stvarima. Ono pretpostavlja plansku disciplinu kako unu-tar privrednih organizacija tako i u raspodeli i troenju
drutvenih. sredstava uopte. Drutvena zajednica 1 mora
raspolagati potrebnim upravnim i drutvenim instrumentima i orgamma preko kojih e obezbediti- potrebnu

170

171

drutvenu disciplinu i odgovornost .. Bez takvih. o~osa

drutveno samoupravljanje moglo b1 se defornnsat1 na
liniji samovolje i neodgovoT??g raspolag::n)a dn;ttvenOJ~
imovinom, to bi moglo ozbilJnO poremetltl razvitak socijalistikih odnosa.
.
Jedan od osnovnih uslova pravilnog funkcionisanja
celokupnog sistema sam~mpr.avlj~ja je_~te v~soko ~az
vijeni oseaj odgovornosti svih onih kop . su IZabram. u
organe samoupravljanja - odgovornosti. 1 pred ra.~
ljudima koji su ih izabrali i pred ct:n~tvenom zaJe~:
com kao cetinom. Jedino . takav oseca] odgovorn9st1 1
razvijena jediristvena drutvena k~mt~ola mogu ?b':zbediti da se u sistemu samoupravlJanJa svako pndrzava
onih okvira koje odrequju zajedniki interesi, interesi
svakog radnog oveka i napretka cele zajednice.

Radniki

saveti

Komunisti e naroitu pazn]u posveivati razvitku radsaveta. Radniki saveti su demokratski ekonomsko-politiki orgaru clrutv:r:og sainoup.ravlj:mj.a preko
kojih neposredni proizvoac1 .- u okvrru Je~s~en?g
drutvenog privrednog plana. 1 u skladu sa opstrm mteresima zajednice, . koji se izraavaju u jedinstvenom
ekonomskom sistemu - samostalno upravljaju preduzeima i odluujue uestvuju ~ razvitku proizvo~ih
snaga. Pokretna snaga . aktivnosti nepo!lrednih proiZVoaa u radnikom .savetu, usmerena ka sve produktivnijem radu i sve brem razvitku .proizvodnih snaga,
jeste njihova tenja da boljim individualnim radom, boljim poslovanjem preduzea kao celn;e i. brim op~tim
privrednim napretkom drutvene ~Jednice neprekidno
poboljavaju svoje uslove ivota i opti materijalni standard drutvene zajt::dnice, kao i da slobodno. razvijaju svo-

mkih

je individualne stvaralake sposobnosti i naklonosti, u

skladu sa optim interesima radnih ljudi.

Radniki saveti rusu ni predstavnici sopstvenika niti

~o~ekti~ sopstyenik sredsn:va za proizvodnju. Oni upravlJaJU n]rma U mteresu drustvene zajednice a U radu 'ih
P.~stiu. r;tjihove sopstvene materijalne i moralno-politicke teznJe. Upravo zato oni predstavljaju najpogodniji
drutveno-ekonomski fustrument borbe protiv bfrokratizma, kao i protiv egoistikog individualizma.
Radniko samoupravljanje jeste izraz i potvrda dru~tvenog ~arak~era svojine mid sredstvima za proizvodnju
1 osnovru oblik neposrednog ukljuenja i uea radnih
ljudi u upravljanju privredom. Na toj se osnovi drutvena proizvodnja najneposrednije vezuje sa stvarnim potrebama ljudi, a proizvodi ljudskog rada prelaze u oblast
istovremeno i drutVenog i linog prisvajanja radnika.
Drutveni odnosi u proizvodnji i raspodeli, i postepeno u
svim osnovnim sferama drutvenog ureenja; dobivaju
sve razvijeniju socijalistiku sadrinu.
Upravljajui drutvenim sredstvima za proizvodnju
od kojih je ranije bio odvojen u klasnom drutvu, prO:
izvoa s':~ zauzima svoje aktivno mesto. On postaje
sve svesmJI toga da ostvarenje njegovog individualnog
ekonomskog i drutvenog interesa neposredno zavisi od
pod.iz_anj_a pro?uktivnosti njegovog sopstvenog rada, od
povecanJa proiZVodnje radnog kolektiva, i od daljeg razvijanja proizvodnih snaga u komuni i u .celoj zemlji.
U~ravo. zato radniki saveti daju i davae proizvodnji i
pnvredi stalno nove podstreke, koji omoguavaju ubrzan
razvitak proizvodnih snaga. U takvim uslovima sam proizvoa, i radni ovek uopte, postepeno odreuje dalji
proces oslobaanja oveka i humanizacije drutvenih odnosa.
U svom daljem razvitku radniki saveti treba da
uloe posebne napore na podizanju produktivnosti rada
uvoenjem moderne tehnike i savremenih tehnolokih

173

172

,-

--,

postupaka lJ. proiz_vo~ji, smanjenj~m. trokova prc:iiz':odnje, boljqm orgamzaciJOm pred~e~ 1 rada, ~avoenjem
savremenih metoda rukovoenJa 1 unutranJe kontrole
i jaanjem racLTJ.e discipline. U tom cilju oni n:eba. da
usavravaju unutranji sistem r~spode~~ ostvan":anJ~m
pravilne individualne i grupne strmulaCIJe: na baZI pnncipa: svakome .prema radu. Oni isto tako tre?a da ob~z
bede racionalno korienje fondova preduzeca namenJenih unapreenju i racionalizaciji proizvodnje, jaanju i
proirenju kapaciteta i podizanju proizvodnih snaga uopte, i da onemoguavaju rasipanje i ~epr.oduktivno tro:
enje tih sredstava. Radi . dal~eg uzdif~Ja spo~9bnost1
radnike klase da rukovodi pnvredom 1 da podie produktivnost rada . radniki saveti treba sistematski da rade
na ekonomsko~ obrazovanju i strunom osposobljavanju
postojeih i novih kadrova. Radniki saveti treba takoe da se zalau za dosledno sprovoenje svih mera potrebnih za higijensko-tehniku zatitu. Oni treba ~a rade
uopte na poboljanju uslova ivota i rada radnika, da
sami i zajedno s komunama reavaju pitanje bolje ishrane, stambenih, zdravstvenih i drugih problema opteg drutvenog standarda.

Komuna
Komuna je osnovna politiko-.teritorijalna organizacija
samoupravljanja radnog nar?_da i o~novna drut:'~no-eko
nomska zajednica stanovmstva nJenog podrucJa. Komunisti treba da posvete naroitu panju razvitku komune.
_
Kao osnovna diutVeno-ekonomska zajednica, komuna predstavlja onu eliju drutvenog organizma u koj~j
se uspostavljaju odnosi proizvo.dnje, rasJ?odele _POtresnje i drugi osnovni i svakodnevm drustveru odnosi meu
radnim ljudima. Samoupravljanje radnog naroda na razv

174

nim podrujima drutvenog ivota daje komuni- demokratsku strukturu i ini je osnovnom i najizrazitijom organizacijom samoup:ravljanja na teritorijalnoj osnovi.
Kako se u komuni radni ljudi u isto vreme . javljaju
i kao proizvoaf i kao potroai i kao nosioci napora
na podizanju proizvodnih snaga i opteg materijalnog
standarda, komuna predstavlja i osnovnu drutvenu zajednicu u kojoj se usklauju individualni i kolektivni
interesi.
U okviru jedinstvenog jugoslovenskog privrednog podruja, na bazi jedinstvenog privrednog plana i u okviru
jedinstvenog sistema raspodele, komune treba da imaju
pune mogunosti da, raspoloivim materijalnim sredstvima u datim uslovima, razvijaju proizvodnju i proizvodne
snage. Ou_!'! u raspodeli raspoloivih sredstava mogu, prema svojim specifinim uslovima, nai 'Odgovarajue optic
malne odnose izmeu daljeg razyijanja proizvodnih snaga
i proirivanja materijalne baze, poveanja line-potronje
i ulaganja u objekte drutvenog standarda i proirivanja
drugih neprivrednih drutvenih delatnosti.
Kao politiki oblik upravljanja - ostvaren preko
narodnih odbora, irokih politikih i struno-kvalifiko-.
vanih saveta, zborova biraa, referendUip.a, mesnih . odbora, stambenih zajednica i drugih oblika neposrednog
upravljanja, - komuna predstavlja najizrazitiju instituciju,.nej>Osredne socijalistike demokratije,- koja ostvaruje
vladavinu radnog naroda preko samih radnih ljudi i za
njih same. Uzimajui sve vie u sv:oje ruke upravljanje
drutvenim poslovima . i raspolaui odgovarajuim sredsivima za njihovo vrenje, komuna nije samo, pa ni prvenstveno, kola demokratije, ve je sama ta demokratija,
osnovna elija samoupravljanja graana zajednikinl poslovima.

175 ~

Jf''
~j

Perspektive daljeg razvitka komune

Dalji razvoj komune treba da se kree prvenstveno na

osnovi sve intenzivnijeg razvijanja proizvodnih snaga i
stalnog poveavanja produktivnosti rada, a time i dohotka
po stanovniku u komuni. To je uslov svake akcije komune na daljem poboljavanju opteg drutvenog, kao
i individualnog materijalnog i kulturnog standarda. Pri
tom sve ire treba da se razvijaju i oni organizmi i one
slube komune koji znae svakodnevnu neposrednu pomo i uslugu graanima i porodici u njihovim materijalnim, kulturnim i drugim ivotnim potrebama i koji e,
na bazi punog materijalriog i politikog uea samih graana, neposredno doprinositi povienju drutvenog standarda stanovnitva. To je put stvaranja drutvene tehnike
baze porodinog domainstva.

U tom pravcu treba da se razvijaju i stambene zajednice, koje e morati da poveu opte napore komune
na tom podruju sa akcijom i inicijativom neposredno
zainteresovanih graana, a sa ciljem zajednikog upravljanja i reavanja svakodnevnih problema iz ivota porodica, naroito iz oblasti staranja o deci, domainstva,
snabdevanja raznih uslunih delatnosti, upravljanja stambenim fondom, stambene izgradnje, iz vblasti neposredne socijalne i zdravstvene brige za lanove stambene zajednice i slino. Vaan deo mree za snabdevanje stanovnitva i uslunih delatnosti treba postepeno da postanu
servisi kojima e upravljati raznovrsni samoupravni -organi graana.
S takvim e razvitkom komuna sve manje biti adrninistrativna jedinica teritorijalnog podruja, a sve vie
e postajati specifini drutveno-politiki oblik organizovanja ljudi radi upravljanja zajednikim posloVima dru-
tva; iz takvog oblika raste i razvija' se celokupni demokratski socijalistiki mehanizam, spajajui radniku klasu
odnosno proizwae sa _ svim ostalim radnim stanovni176

l
l

.l

tvom, koje svojim radom bitno doprinosi razvitku proizvodnih snaga .i veoj optoj produktivnosti rada.
Takvim pravcem razvitka komuna e se, zajedno
s radnikim savetima i celom organizacijom drutvenog
samoupravljanja, sve vie afirmirati kao osnovni vid zajednice proizvoaa. ,
U celoj svojoj aktivnosti mehanizam komune treba
i dalje da se razvija kao organizacija odgovorna i zborovima biraa i drutvu kao celini, uvek podlona javnoj
kritici graana i njihovih organizacija, kao i nadzoru viih
organa u pravcu obezbeenja zakonitosti. U statutu kOmune svaki graanin treba da nalazi svoja prava i svoje
obaveze, kao i svoje mogunosti upravljanja, a preko nje,
kao i preko drugih organa drutvenog samoupravljanja,
i drutvom uopte.
Vee proizvoaa

U sadanjim uslovima znaajnu ulogu u razvitku socijalistike demokratije imaju vea proizvoaa u svim
predstavnikim organima, poev od komune, pa do federacije.
Vea proizvoaa su u naem sistemu drutvenog
samoupravljanja nastala kao specifina demokratska: forma, ijim se posredstvom obezbeuje iukovodea uloga
radnike klase i njena uska veza sa ostaliin radnim
ljudima u datim uslovima i u datom periodu razvitka
socijalizma u 'naoj zemlji.
Vea proizvoaa se bore protiv negativnih uticaja
zao~talih drutvenih odnosa na demokratske organe drutvenog samoupravljanja i time znatno, i sve vie, srnanjuju potrebu neposrednog administrativnog meanja, naroito u oblasti privrede.
.
Vea proizvoaa, svojom ivom vezom sa praksom
i potrebama proizvodnih i drugih privrednih organizaci-

177

-,----

i
l

Na VISim organima, republikim i saveznim, sve vie

ostaju oni zadaci i funkcije koji predstavljaju zajedniki interes celog drutva: obezbeenje socijalistikog
poretka uopte, ostvarenja drutvenog plana u privr~di,
jedinstvenog sistema, koji e o;rnoguiti jednake ~slove
i jednaka prava i obaveze za sve kao i obezbeenje slobode rada i jednakih politikih uslova za sv'*og gral;lnina.
'
Takvo demokratsko ujedinjavanje osnovnih institu. cija samoupravljanja, koje ide od. radnikih saveta do
federacije, i razvitak odnosa predstavnikih organa prema
organima drutvenog samoupravljanja - pokazuJ? da s~
cijalistiko samoupravljanje ne samo da ne znaci ,,razbijanje nacionalnog jedinstva", ve predstavlja, naprotiv,
oblik stvarnog demokratskog ujedinjavanja, i time_ znaaj
no doprinosi sve veoj unutranjoj stabilnosti drutva.
U daljem razvitku taj proces e neizbena . stvarati i traiti nove forme i metode. Jugoslovenski komunisti i daJje e se uporno zalagati za takav _postepem razvitak celokupnog dravnog i drutvenog sistema koji e odgovarati objektivnim uslovima . i subjektivnoj sposobnosti socijalistikih snaga. U: tim _naporima posveivae komunisti posebnu P~}u dalJem
razvitku i snaenju uloge svih predstavmkih organa,
sve vise prilagoavajui njihovu organizaciju, strukturu i metode rada potrebama .to slobodnijeg i neposrec;lnijeg uticaja socijalistike drutvene baze na vodee drutvene organe.

ja, zadruga i privrednih i socijalnih ustanova, igraju:

znaajnu ekonomsku ulogu. Vea proizvoaa bitno doprinose povezivanju centra s bazom, donoenju pravilnijih i korisnijih drutvenih ekonomskih mera, uklanjanju administriranja i birokratizma u privrednim odnosima, kao i optem ekonomskom vaspitavanju neposrednih proizvoaa odnosno_ radnih ljudi u privredi.
U daljem razvitkU vea proizvoaa, upravo ta njihova ekonomska funkcija postajae sve znaajnija, dok
e funkcija obezbeivanja vodee uJoge radnike klase
postepeno nestajati.
Centralni drutveni i dravni organi .

Kako su sva drutvena sredstva za proizvodnju svojina svih radnih ljudi nae zemlje i kako je drutveni
proizvoa i njihov lini i njihov zajedniki proizvod.
to ni federacija ne predstavlja samo prosto sjedinjavanje naroda i narodnih republika, nego sve vie postaje zajednica novog tipa, nosilac odreenih zajedni
kih drutvenih funkcija, zajednica proizvoaa na najviem stepenu.
U istom pravcu, ali u nacio:rialnim okvirima, - razvijaju se i narodne republike, obezbeujui u isto vreme
specifine nacionalne, politike, ekonomske i kulturne
potrebe i prava.
Centralni organi vla:sti (savezni i republiki), kao
i pokrajinski, oblasni i sreski, treba organski da izrastaju iz ekonomske i politike osnove naega drutva: iz
samoupravne komune, iz radnikog samoupravljanja i
iz osnovnih institucija drutvenog samoupravljanja uopte. U tome i jeste, i treba da bude, sutina demokratskog
centralizma na podrujima gde je takav centraliza.rrl neophodan.
178

LICNA PRAVA GRAANA I ULOGA ZAKONITOSTI

Drutveno-ekonomski sistem socijalistike demokratije

moe stvarati i razvijati samo aktivan, materijalno i
moralno zainteresovan pojedinac, ovek i graanin. Lina,
politika, socijalna, ekonomska, kulturna i druga prava
179

lll
l

-~--='-'-'--------------~

-.,1

graana postaju tako sastavni deo politike organizacije

Jugoslavije..
Komunisti e se j ubudue zalagati za takav razvitak socijalistike demokratije koji e u sve veoj
meri garantovati ljudskoj linosti nezavisnost i slobodu
u izraavanju misli, verskih i drugih uverenja, u formiranju udruenja radi zadovoljenja raznih ekonomskih,
politikih, socijalnih i kulturnih, strunih, naunih, sportskih i drugih interesa! u zatiti neprikosnovenosti i integriteta ljudskog dostojanstva i ljudske linosti. Ta prava
su radni ljudi u Jugoslaviji poeli u punijem smislu uivati tek. u novom politikom ureenju, a u isto vrerrt<: su
stekli i niz novih demokratskih prava koja niu iz soci. jalistikih ekonomskih odnosa i razvijenog drutvenog samoupravljanja. Na osnovi tekovina i principa tog ureenja
graanima je obezbeena puna ravnopravnost pred zakonom i pred sudom, liena bilo kakvih javnih ili prikrivenih oblika diskriminacije u nacionalnom, verskom, rasnom ili drugom pogledu.

Drutveno-ekonomska osnova

linih

prava

Istiui vanost ovih i drugih linih prava oveka i

graanina i naglaavajui da se njihovo ostvarivanje
ne moe odloiti za neke "vie faze" socijalistikog

razdtka -

jer su ta prava nuni sastavni deo socidemokratskog kretanja i uslov za dalji raz~
vitak socijalizma uopte, - Savez komunista je uvek
smatrao da je za ptu;~.o ostvarenje ljudskih prava neophodna odgovarajua drutvena, materijalna i politika
baza, to jest da tryba u . prvom redu. ukidati drutvene
odnose iz kojih mogu nii stvarne nejednakosti, nepravde, privilegije i PC?tinjavanja.
Uslove za uspostavljanje slobode za sve moguno
je stvoriti samo ukidanjem slobode za ugnjetae od-

jalistikog

180

nosno za one snage koje tee restauraciji ugnjetavanja.

Sloboda se ne moe postii apstraktnom formulom. Ona
nie iz odreenih drutvenih odnosa. Upravo zato svi
napredni ljudi, a komunisti u prvom redu, smisao borbe
za prava i slobodu. oveka vezuju s drutvenim, polfti
Jcim, kulturnim i idejnim promenama i s borbom za uspostavljanje takvog . drutvenog li politikog ureqenja koje
ta prava ini sredstvom stvaralake i svesne afirmacije
oveka, a time i njegove line i drutvene slobode i njegovog .ljudskog dostojanstva.
Udruivanje

graana

Politiki sistem u naoj zemlji sve se vie prosrruje

novim oblicima slobodnog udruivanja graana. Taj sistem je tvorevina_ jedne nove drutveno-politike strukture, koja nastaje na bazi drutveno-ekonomskih i drugih materijalnih i moralnih interesa socijalistikog radnog oveka, sluei prvenstveno njegovom samoupravljanju.

Slobodna udruenja predstavljaju samos,talnu i autonomnu tvorevinu socijalistike demokratije. Preko njih
graani neposredno i presudno utiu na politiku i . na
upotrebu materijalnih sredstava. u pojedinim oblastima
drutvene aktivnosti. Preko njih se u svakodnevnu drutvenu, ekonomsku i politiku praksu miliona ljuQ.i unosi
- znanje, struna . pomo, nauna analiza, idejno usmeravanje.
Znaaj svih tih novih demokratskih oblika i prava
radnih ljudi, bez obzira .na njihovu relativnu nerazvijenost, lei, u krajnjoj konsekvenci, pre svega u tome
to predstavljaju ne samo priznato, nego i najzad usvojeno prirodno sredstvo individualne akcije proizvoaa,
stvaraoca, oveka. Na osnovu njegove sopstvene delatnosti i drutvene afirmacije graaninu socijalistike zemlje

181

vraa se njegova otuena linost .koju su svi klasni sistemi pretvarali u svojinu privatnog vlasnika ili drave,
i on, bivajui drutven, postaje sve vie svoj, bivajui

svoj, postaje sve vie drutven.

Zakonitost
Za obezbeenje linih prava graana, kiw i za uvr
enje socijalistike demokratije, socijalistikog drutveno-ekonomskog ureenja uopte, od velikog je politikog
znaaja dosledno sprovoenje principa zakonitosti.
.
Pravni poredak u Jugoslaviji titi, i treba da zatiti,
'graanina od svake samovolje bilo kojeg drutvenog
' faktora i bilo kojeg dravnog organa. On obezbeuje,
i treba da obezbedi, punu odgovornost svakog vrioca
drutvenih funkcija, od najviih do najniih, ~a njihove
postupke prema graai:rlma. Niko ne srne da rma pravo
nametati graaninu Jugoslavije bilo kakve. druge obave~e
sem onih koje su utvrene zakonom. Samo zakon moze
utvrivati odgovornosti i ,s~c;ije, a pravos~dni ?rgani
u zakonitom postupku su duzm da obezbeuJU pnmenu
prava i zakonitosti. Delatnost naih sudova treba da se
zasniva na principima striktnog -potovanja pravnog poretka i nezavisnosti u donoenju sudskih odluka.
Sve to ini da je zakonitost, pored zatite od zloupotrebe, birokratizma i samovolje pojedii:J.aca, sastavni
deo i uslov socijalistike demokratije.
zakonitost se ne obezbeuje samo, pa ni prvenstveno, postojanjem objektivnog. pravno~ po~et_ka i org8?~
pravosua, mada su ovi fakton uv:k imali, .I.ydanas JOS
imaju svoje posebno mesto u drustveno-po~?ckom . raz~
vitk:u Jugoslavije. Zakonitost se ~o~a. sve VIse za~mv~ti
na drutvenoj solidarnosti, na sOClJaliStlkom usklaivanJu
zajednikih i linih . interesa i na svesti socijalistikog
oveka koja neizbeno ni~ . iz ovakvih drutvenih o9--

182

nosa. Zak?nit<;>st

~eba

sve vie da bude unutranja potrei oseanje nunog linog ponasanJa, koJI se poJaVlJUJU u procesu likvidiranja drutvenih
sup:otnosti i subjektiv'Tiog egoizma.

~a ~olek~~va 1 Pc;>Je~ca

DRAVNA UPRAVA I JUGOSLOVENSKA

NARODNA ARMIJA
Poloaj i uloga dravnog upravnog aparata
U okviru i pod uticajem razvitka socijalistike demokratije menja se i organizacija dravne vlasti, u svojoj
strukturi, i. po svom poloaju i ulozi u drutvu;
Niz ~cija koje je ranije obavljao dravni ap~at
pren~sen. J~ ~a .~amc;>upravne orga._ne, u ruke graana,
ra~ lJudi 1 nJihovih organa. Drzavni aparat sve vie
postaJe neposredno orue njihove volje. Vlast sve .vie
postaje jedinstvena, pa time - u perspektivi - sve manje
dravna sila, pretvarajui se sve vie u jedinstven sistem
drutvenog samoupravljanja, sa svojim jaVllim strunim
slubama.
Dejstvuju~~ na osnovu Ustava i zakona, orijentisan
pr:ma. funkci]~ organa drutvenog samoupravljanja,
dravm upravm aparat treba da bude u pravom smislu
te rei instrument ~ocijalistikog drutva a ne vlasti
nad njim.

'
Na dravnom upravnom aparatu lee veoma znaajni
drutveni zadaci. Bez itavog niza izvesnih regulativnih,
kontrolnih i zatitnih funkcija dravne uprave danas je
nemoguno zamisliti normalan ivot drutva i neometan
razvitak naeg politikog i ekonomskog sistema. U vrenju tih svojih zadataka dravni upravni orgairi treba da
raspolau punim autoritetom i odgovarajuom, zakonom
utvrenom, samostalnou u sprovoenju nunih regllla-

183

tivnih mera, kao i u borbi protiv krenja zakonitosti,

protiv nanoenja tete ili opasnosti po socijalistiki poredak i nacionalnu nezavisnost jugoslovenskih naroda.
Na podruju zatite socijalistike izgradnje i bezbednosti graanina veliku ulogu su odigrali organi unutranje bezbednosti, koji rade na osnovu zakona, a odgovorni
su _predstavnikim telinia i njihovim izvrnim veima.
Sve dok je nae drutvo izloeno pritisku antisocijalisti- kih snaga, organi unutranje bezbednosti predstavljaju
znaajno neophodno oruje socijalizma.
Komunisti e i dalje prUati svu potrebnu politiku
podrku dravnim upravnim organiina u vrenju njihovih zadataka i zalaga~ se za to da njihov aparat bude
struno kvali.fikovan i odan stvari socijalizma, kao i za
njihovu punu odgovornost pred zakonom i pred narodom.
Jugoslovenska narodna armija nezavisnosti i suvereniteta
socijalistike Jugoslavije

uvar

Jugoslovenska narodna a:rmija izrasla je, kao oruana

snaga naroda Jugoslavije, u toku narodnooslobodilakog
rata i socijalistike revolucije. Ona je u posleratnom
periodu izgraivana, usmeravana i vaspitavana da bude
nepokolebljiv uvar nezavisnosti, integriteta i suvereniteta Jugoslavije kao socijalistike zemlje. Upravo zbog
toga Jugoslovenska narodna armija predstavlja snagu
mira lienu svakog agresivnog karaktera.
Savremeni meunarodni odnosi, za koje- su karakteristine otre suprotnosti i tendencije da se o~
putem reavaju sporovi, neminovno ukazuju na potrebu
da oruane snage budu jake i da ceb narod bude u
mogunosti da u svakom trenutku nepokolebljivo uva
nau socijalistiku zemlju. Sadanji meunarodni odnosi
zahtevaju odvajanje relativno velikog dela nacionalnog

184

dohotka za potrebe narodne odbrane, a naim graanima

mnoge obaveze i zadatke u vezi sa odbranom
zemlje. Nai radni ljudi shvataju da je odbrana socijalistike domovine najvia dunost i ast svakog graQanina. Zbog toga oni svesno podnose te obaveze, uvereni
_ da samo organizacijom svenarodnog otpora mogu uspeno
odbraniti svoju slobodu i nezavisnost.
.
Savez komunista Jugoslavije delovae u pravcu vaspitanja graana Feqen,ttiv.ne Narodne Republike Jugoslavije, . a naroito omladine, u duhu vemosti 'i predanosti interesima svoje socijalistike zemlje, u duhu spremnosti da se bore za odbranu slobode i nezavisnosti socijalistike Jugoslavije.
Jugoslovenska narodna armija je po svom karakteru narodna, socijalistika armija. Dalje jaanje svih
faktora koji obezbeuju njenu borbenu spremnost i njen
socijalistiki karakter, a pre svega njenu neraskidivu vezu sa interesima i ivotom naroda, predstavlja vaan
uslov za dalje jaanje Jugoslovenske narodne armije.
U tom pogledu lanovi !Saveza komunista Jugoslavije
u Jugoslovenskoj narodnoj armiji treba da i ubudue s
maksimalnim zalaganjem rade na ovlaivanju vojnim znanjima i vetinama, kao i ratnom tehnikom; na daljem podizanju politike svesti i ideolokog obrazovanja; da
jaaju duh drugarstva i meusobnog poverenja; da razvijaju svesnu vojniku disciplinu i da svojom akti"irnou
obezbeuju vrsto moralno-politiko jedinstvo svake vojne
jedinice.
Jugoslovenska narodna armija treba i ubudue aktivno da uestvuje u daljoj izgradnji socijalizma: praviinim i intenzivnim vaspitanjem desetina hiljada mladih
vojnika u duhu bratstva i jedinstva naroda Jugoslavije i jugoslovenskog socijalistikog patriotizma, aktivnou njenog stalnog sastava u drutvenim i politikim organizacijama, kao i ueem njenih pripadnika u raznim
akcijama socijalistike izgradnje.
nameu

185-

T
l

Usavravanje oblika

socijalistike

demokratije

Komunistika partija odnosno Savez komunista Jugosla-.:ije u svom radu na pripremi revolucije, u toku revolucije i :u izgradnji _socijalizma polazio je od injenice
da se socijalizam ne stvara radi nekih apstraktnili ciljeva nego za ivog oveka. On se zbog toga trudio i
trudi se i danas da izgradnja socijalizma bude bliska radnom oveku Jugoslavije ne samo po svojoj sadrini i po
materijalnim preimustvima koja mu daje, nego i po
svojim formama, po svojoj prilagoenosti nainu ivota
i kulturi naroda. Savez komunista Jugoslavije smatra da
je takva orijentacija bila jedan od najvanijih razloga
njegovih dosadanjih uspeha i smatra da je ona neophodna i ubudue.

Dosadanji napori komunist(l i svih socijalistikih

snaga Jugoslavije da se izgradi politiki sistem socijalistike demokratije im~ su velikog uspeha i potvrdili da
je ,put kojim je radne ljude nae zemlje poveo Savez komunista bio ispravan.
Pronalaenje novih puteva drutvenog napretka, razvijanjem irokog mehanizma drutvenog samoupravljanja, neizbena je praeno i neuspelim pokuajima, grekama i slabostima. Njih je otkrivala, a i ubudue e ih
veoma brzo otkrivati, praksa. Komunisti treba: stalno i
uporno da se bore za to da steena iskustva poslue kao
podsticaj daljem usavravanju celokupnog politikog sistema, ispravljanju greaka i propusta, savlaivanju za~tarelog i preivelog.

GLAV A VIII
FEDERACIJA I ODNOSI

MEU

NARODIMA

JUGOSLAVIJE

SA1.\100PREDELJENJE I RAVNOPRAVNOST NARODA

Ncree:qo nacionalno pitanje bilo je jedna od osnovnih.
suprotnosti koje su razdirale drutveno-politiki ivot
buroaske Jugoslavije.
.
Komunistika partija Jugoslavije je u svojoj politikoj akciji sprovodila nacionalnu politiku iji je osnovni princip bio: priznanje individualnosti, ravnopravnosti i prava na sanioopredeljenje svih jugoslovenskih
naroda - Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca i Crnogoraca, kao i njihovo jedinstvo- na bazi federativnog ureenja drave. Takva politika i dosledna borba za njeno
sprovoenje bila je jedan od glavnih razloga da je Komunistika partija stekla poverenje naroQnih masa svih
naroda Jugoslavije i uspela da ih oko svog programa okupi i povede u zajedniku borbu za oslobo'enje i stvaranje
nove Jugoslavije.
U toku narodnooslobodilakog rata, u zajednikoj
borbi za osloboenje, ojaala. je i tenja naroda Jugoslavije za ujedinjenjem u zajednikoj dravi ravrtopravnih naroda, u novoj, narodnodemokratskoj i socijalisti
koj Jugoslaviji, na bazi pune primene prava na samoopre
deljenje.

187

Jedinstvo Jugoslavije moguno je jedino na osnovi

slobodnog nacionalnog razvoja i pune ravnopravnosti
Srba Hrvata Slovenaca, Mak~donaca i Crnogoraca, ka?
i na~ionalnih' manjina. Iz tih razloga socijalistika Jugoslavija nastala je, i jedino je mogla biti stvorena, kao
savezna drava ravnopravnih i suverenih naroda.
Prava koja svim narodima Jugoslavije obezbeuju slobodan materijalni i kulturni razvitak i njihovu ravnopravnost utvrena su Ustavom i obezbeena statusom narodnih republika i drugim ustanov~ save~e drav~ .. '!a
se prava potuju i u praksi .ostv~ruJU u. s~ t;I?utra~nJun
odnosh;na jugoslovenske zaJednice, uklJUCUJUCl tu 1 odnose izmeu graana, kao i meunarodne kontakte.
Savez komunista Jugoslavije e i ubudue. buqno
bdeti nad tim da se ove tekovine socijalistike revolucije i socijalistike izgradnje potuju, uvrste i dalje
razviju.
Materijalna osnova nacionalne ravnopravnosti
Samostalnost i ravnopravnost naroda Jugoslavije ne izraavaju se samo u jednakim politikim i kulturnhn pravima. One se nuno moraju oslanjati i na odreenu materijalnu osnovu.
Tu. osnovu ine, u prvom redu, jedinstvo socijalistikih drutveno-ekonomskih odnosa, zasnovanih na
drutvenoj svojini sredstava za proizvodnju i jedinstvo
privrednog sistema, jedinstveno j~goslovensko ~tri~te,. j?d
naka prava i obaveze osnovnih ekonoiJ?-skih ~~~?,!i
(privrednih organizacija i komuna). Iz tih S?CIJ.alistic
kili odnosa proizlazi sistem irokog samoupravlJanJa radnih ljudi u oblasti proizvodnje i materijalnih. odnosa.
U tom smislu materijalnu osnovu ravnopravnosti naroda
Jugoslavije naroito predstavlj:'lju upraylj~je ..sreds~~
za proizvodnju od strane radnih kolektiva 1 nJihovo uces-

188

e u raspodeli drutvenog proizvoda, samoupravljanje u

komunama, drutveno upravljanje fondovima kako u komuni, tako i u srezu i narodnoj republici. Tome zadatku
nase nacionalne politike takoe slue: ravnopravno uee
predst~vnika svih naroda Jugoslavije, putem politikog
mehanizma federacije, u upravljanju i raspolaganju sredstvima federacije bilo preko drutvenog plana i )Judeta
ili neposredno_ u upravljanju raznim privrednhn i budet~
skim fondovima.
Narodne. republike pod jednakim opthn uslovima
uestvuju u raspodeli dohotka ostvarenog iz proizvodnje
i rada na njihovom podruju i koriste sredstva iz centr~lnih fondo:ra, k<;>ja su pod isthn uslovima dostupna
svima. Na tOJ . baz1 republike samostalno utvruju progr.ame svog pnvrednog razvitka u okviru optih propor~
ciJa privrednog plana federacije.

Stalna briga za ubrzavanje privrec:fuog razvitka

nerazvijenih rejona
Za neke delove Jugoslavije ravnopravnost bi rileuthn
bila samo formalna ako socijalistika zajechnca ne bl
vodila rauna o tome da su oni - zbog specifinih istorijskih uslova - zaostali u _svom privrednom razvitku.
Neo1~ho~a potreba skladnog privrednog razvitka cele
zemlJe 1 neophodan uslov bratstva i jedinstva naroda
Jugoslavije jeste: da. se politika i pravna ravnopravnost
naroda Jugoslavije postepeno dopuni i ekonomskom rav-

nopravnou.

.. Iz tih raz~oga bitan el~ment ekonomske politike mora

b1~1 stalna bn.~a o ubrzanJU privrednog razvitka zaostalih
reJona. Ma~en]alna ulaJ?ianj.a u toj oblasti treba prvens~eno da ~~u ka r~~Jan]u proizvodnih snaga koje e
tun podruc]rma stvonti samostalnu materijalnu bazu, a
tek sekundarno to mogu biti dotacije u o~lasti budeta za
v

189

:-r
obezbeenje odreenog jedinstvenog nivoa drutvenih slubi i socijalne politike.
Ekonomski prosperitet Jugoslavije i zdrav razvoj
privrede moguni su jedino sa poveanjem zajednikog
bogatstva cele zemlje, stalnim poveanjem produktivnosti rada svakog radnog oveka. Bri ekonomski razvoj nerazvijenih podruja znai u isto vreme njihov vei doprinos jugoslovenskoj zajednici i poboljanje materijalnih
uslova za sve narode Jugoslavije i za sve radne ljude.
Zato briga zajednice o reavanju tog zadatka nije sama
sebi cilj, nego je u interesu materijalnog napretka _cele
zemlje i ekonomska potreba svih naroda Jugoslavije.
Zadaci podsticanja razvoja nerazvijenih podruja reavaju se u sklopu jedinstvene jugoslovenske privredne politike i u skladu sa interesima jugoslovenske privrede kao celine. Ostvarivanje tih zadataka ne sme zato
otetiti neophodni i normalni razvitak proizvodnih snaga
ostalih podruja u zemlji, kao ni optimalne mogunosti
jugoslovenske privrede u celini.
Drukija politika bi, u krajnjoj liniji, smanjila i
materijalne mogunosti za reavanje problema nerazviJenih delova zemlje. Jedino skladan privredni razvoj svih
narodnih republika i svih podruja Jugoslavije, koji e
se izraavati u najpovoljnijem rezultatu cele jugoslovenske
privrede, prua vrstu podlogu za ostvarivanje istinske
socijalistike politike u nacionalnom pitanju.
BRATSTVO I JEDINSTVO NARODA JUGOSLAVIJE
Kao to ravnopravnost naih naroda ne poiva samo na
formalnim pravima, nego je prvenstveno obezbeena materijalnom bazom, ...drutveno-ekonomskim odnosima, samim socijalistikim sistemom, .,.-- ,tako i. jedinstvo naroda Jugoslavije nije samo nacionalno-politiki interes

l
l
l

pojedinog naroda, nego~ je postalo drutveni i _materijalni

mte:~s. s':a~og radnog coveka kao takvog. Ono- se zasniva
~a ci-?Jemci da su sredstva za: proizvodnju drutvena svoJl~a 1 da se ona mogu maksimalno, upotrebiti u korist
syih .r:ar~da J~goslavije samo ;njiho_vim zajednikim naponm~. 1 saradnJOI-?: ~ tom s~slu Jedinstvo naroda Jugo~laVI]e te~ u sociJalizmu dobiva svoj puni smisao i svoje
pke drustveno-ekonomske temelje.
~ahvalj~jui .to~e to sredstVa za proizvodnju pripad~JU drustvu 1 sto ~e _osn:aruje princip radnikog i
~tven?g samouprav~~anJa, IZgrauje se . takav sistem
~stv~nih o?nos~ koJI . svakom proizvoau kao poje~~ncu, svakoJ. pn_vrednoj organizaciji i
komuni otvara
s1_roke mogucnosti za svestranije zadovoljenje sopstvemh neposr~~ih ~aterijalnih, moralnih i drugih interesa,_ os~varujuc~ u Isto vreme opte interese socijalistike
zajednice.. ProiZvo~a kao pojedinac, gde god se zaposlio,
st~I?a u jednake 1 ravnopravne odnose s ostalim proizvo~cima.. Obezbeeno je njegovo pravo da ravnopravno
ucestvuje. u _radu svih organa ra_dnikog i drutvenog sa~
rnoupravljanja. _Sve to predstavlja onu novu sponu koja
n;~~s?~:m~ spaja sve graane Jugqslavlje. na vrstoj soCijalistickoj drutveno-ekonomskoj osnovU..
Elementarni in~:resi drutvenog razvoja i materijalnog nap:.etka radm~ke klase i radnih ljudi svih naroda
JugoslaVIje zahtevaju, dakle, svestrano povezivanje tih
naroda. Neophodno je zgjedniko upravljanje itavim nizom ekonomskih i Arutvenih funkcija. Savez komunista
J~go_sl~vije . po~stie . i podrava procese socijalistikog
ujed.mjavanja, jer om ne samo jaaju nezavisnost i sna-
gu jugos!ovenske s?cijalistike zajednice nar~da, nego i
odgovaraJu progresiVnim tenjama savremenog ovean
stva na zblienju naroda.

191
190

Jugoslovenski socijalistiki patriotizam

Zajedniki interes se ve ispoljio i sve se v1se ispoljava u optoj drutvenoj i kulturnoj svesti radnih masa.
Na toj osnovi se razvija socijalistika jugoslovenska -svest,
jugoslovenski socijalistiOki patriotizam, koji nije suprotnos~ ve nuna internacionalistika dopuna demokratske
.nacionalne svesti, u uslovima socijalistike zajednice naroda. Nije tu re o stvaranju neke nove "jugoslovenske
nacije" umesto postojeih nacija, ve o organskom rastenju i jaanju socijalistike zajednice proizvoaa odnosno radnih ljudi svih naroda Jugoslavije, o afirmaciji
njihovih zajednikih interesa na bazi socijalistikih odnosa. Takvo jugoslove11stvo ne sa)llo da ne ometa slobodan razvoj nacionalnih jezika i kulture ve ga ono, naprotiv, pretpostavlja.
U torne smislu socijalistiko jugoslavenstvo, kao oblik socijalistikog internacionalizma, i demokratska nacionalna svest, koja je proeta duhom internacionalizIDiJ., nisu odvojene pojave, ve dve strane jedinstvenog
procesa. Svako apsolutizovanje jednog ili drugog nuno
bi moralo dovesti do skretanja bilo ka reakoionarnorn nacionalizmu i ovinizmu, bilo ka isto toliko reakcionarnom
velikodravnom hegemonizmu i negaciji principa -samoopredeljenja i ravnopravnosti naroda.
Prava .nacionalnih manjina
U sklopu zajednice jugoslovenskih naroda imaju svoje mesto i nacionalne manjine. U socijalistikoj i demokratskoj dravi pripadnici nacionalnih manjina uivaju
sva politika i ekonomska prava koja socijalistika zajednica prua svim graanima, i na toj osnovi im je

l
l

obe~bee~ slobodan razvoj njihove nacionalne kulture i

naciOnalnih osobe:q.osti.
~evol:rci~~ je dovela do temeljne promene poloaja
~';llJI?a 1 nJihovog _mesta i uloge u socijalistikoj izgrad~JI ..Nagi?. s~ povecao broj pripadnika radnike klase i
mtehgenciJe . lZ manjinskih
" "' pn
.
. . redova, veliko 1e ucesce
pa dnik a n~~wr;.almh man)ma u svim organima drutvenog
s~ouprav ;laDJ~;. I?orasla je njihova socijalistika svest,
s\est o zaJednici mteresa sa svim narodima Juaosla
u borb
a1
sve to obezbeuje ravnopravno
"' VIJe
, ,
l z~ SOCI~ IZam.
uc~s:e nac1~;nalnih. man!_ina u jugoslovenskoj socijalisti
k~] ~~adnJI, kao 1 dalJI napredak njihove nacionalne soCIJalisticke kulture.
U posleratnoj socijalistikoj izgradnji Jugoslavije takav
dnOJ
et odnos prema
.. nacionalnim manjinama ni na Je
apI razvoJa mJ~ zavisio . od meudravnih odnosa Jugo~lav~J~ sa susednim zemlJama. To je naroito dolo do
rzrazaJa posl~ 1948. godine, to je jo vie pokazalo kakve
r~zultate da.!e dosledno. sprovoen}: socijalisti~ prinCipa u. p:ak.si. Na po~ozi takve politike jo vie su ojaali
savez 1 ~~dinstvo naciOnalnih manjina sa svim narodima
JugoslaVIJe.

ZADACI KOMUNISTA U OBLASTI.

.
NACIONALNE POLITIKE
U Jugoslaviji danas ne postoji nacionalno pitanje kao
problem n~:fonalnog. hegemonizma i ugnjetavanja naroda. GaranCIJa za to je celokupni politiki i drutv
s isteT k.OJI
ob ezb e uje svim narodima i nacionalnim
em
manJmama Jugoslavije ravnopravan poloaj i pravo svakom narodu da odluuje o svojoj sudbini.

193
192

T
l

Negativne pojave u nacionalnim odnosima

Meutim

to sve ne znai da su nestali svi inioci koji

mogu n~gativno uticati na odnose meu narodima Jugoslavije.
U prvom redu deluju politiki i idejni ostaci buroaskog nacionalizma; oni u sadanjim uslovima dobivaju
nov podstrek u birokratizmu koji je kao takav prema centru uvek partikularistian, a prema dole centralisti~.
naim uslovima se nacionalizam javlja kao plat za prikrivanje antisocijalistikih tendencija i egoistikih i parti~
laristikih interesa, ili kao snontani oblik negativne reakCIJe
na eventualne tendencije birokratskog centralizma i hegemonizma, ili kao izraz neravnomerne ekonomske razvijenosti pojedinih delova zemlje.
Buroaski nacionalizam u naim uslovima vue nazad, reakcionaran je i krajnje tetan po razvitak socijalistikih odnosa. On moe da potkopa mnoge rezultate narodnooslobodilake borbe i revolucije, zamagljuje socijalistiku perspektivu, slabi neophodno jedinstvo u akciji na
socijalistikoj izgradnji, postaje uporite svim mogunim
antisocijalistikim pojavama, i na taj nain tetno deluje
na dalji socijalistiki razvitak.
Drugi faktor koji moe negativno uticati na odnose
meu narodima Jugoslavije su tendencije birpkratskog
centralizma i njihova idejno-politika manifestacija velikodravni hegemonizam.
Afirmacija takvih tendencija mogla bi potkopati. de-mokratske tekovine socijalistike revolucije, deformisati
odnose meu narodima, ugroziti njihovu ravnopravnost i
otvoriti vrata tendencijama nacionalistikog hegemonizma,
i svim tim bitno zakoiti i deformisati razvitak socijalistikih. odnosa.
Razlike u privrednoj razvijenosti pojedinih delova
Jugoslavije isto tako utiu na razvitak u odnosima meu
jugoslovenskim narodima. Na bazi tih razlika niu pro-

l! .

194

i
l
i

tivrenosti koje se u odreenim uslovima takoe mogu

izraziti u obliku naciorializma odnosno. u slabljenju jedinstva naroda Jugoslavije, pa ak i u usporavanju razvitka socijalizma. Zato je stalni napor da se postepeno
likvidiraju materijalni izvori tih protivrenosti imperaLivni zadatak socijalistikih snaga ne samo radi obezbeenja
stvarne ravnopravnosti naroda Jugoslavije, nego i radi
nesmetanog daljeg razvitka socijalistikili odnosa u zemlji.

Uvrivanje duha
internacionalizma

socijalistikog

Komunisti Jugoslavije borie se u svakodnevnoj praksi

svim idejnim politikim sredstvima kako protiv ovih
izvora i pojava nacionalistikih, ovinistikih i partikularistiko-egoistikih tendencija tako i .protiv tendencija
birokratskog centralizma i velikodravnog hegemonizma.
Oni e se aktivno suprotstavljati svim pokuajima da
se materijalne protivrenosti, koje je socijalistika Jugoslavija nasledila iz prolosti, iskoriavaju za raspirivanje
nacionalizma, ovinizma i partikularistikog egoizma. Oni
e u irokim narodnim masama negovati duh zblienja,
tizajamnog. razumevanja i meusobne pomoi meu narodima Jugoslavije, ideju bratstva i jedinstva, ~o i ideje
proleterskog internacionalizma i zblienja i prijateljstva
meu narodima uopte; a suprotstavljae se svemu to
meu narodima izaziva mrnju, nacionalne i rasne predrasude ili tendencije ka nacionalnini privilegijama.
Rukovodei se poznatim lenjinskim naelom, komunisti e. u okviru pojedinih narodnih republika pre svega
negovati misao jedinstva i bratstva naroda Jugoslavije
i socijalistikog internacionalizma, a u centru pre svega
budno bdeti nad svim ustavnim, politikim, idejnim i
ekonomskim elementima koji obezbeuju svim narodima

195

federativne socijalistike zajednice ravnopravnost i slobodan razvoj, i suprotstavljati se svakoj tendenciji hegemonizma, koja bi ugrozila jedinstvo naroda Jugoslavije. Komunisti e voditi stalnu idejnu borbu protiv svega to je uskogrudo, nacionalistiko, :Kao i protiv onoga
to ugroava nesmetani razvitak svake nacionalnosti.

T
l
i

GLAVA IX
PRIVREDNA, SOCIJALNA I PROSVETNA POLITIKA
OPTA PITANJA. PRIVREDNE POLITIKE
.
Sutina socijalistike privredne politike jeste briga za
potrebe oveka, stalno poboljavanje materijalnih. i k:ulturnih uslova ivota i rada radnih ljudi. Po tome se
socijalistiko drutvo bitno razlikuje od svih ranijih drutvenih formacija.
Stalno poboljavanje materijalnih uslova ivota ljudi nuno pretpostavlja potrebu neprekidnog razvijanja,
proizvodnih snaga drutva i podizanja produktivnosti
rada. Samo stalnim poveavanjem proizvodnje materijalnih dobara moguno je obezbediti i stabilno poboljavati ivotne uslove radnih ljudi, to sa svoje strane
predstavlja bitan elemenat i uslov podsticanja razvoja
proizvodnih snaga i povt:;~ja prodUktivnosti rada.
Razvijanje proizvodnih snaga drutva ima za nau
zemlju utoliko vei znaaj to je ona od kapitalizma
nasledila nerazvijenu privredu.
Privredni razvitak Jugoslavije posle rata pokrenuo
je privredu iz stagnacije, snano podigao proizvodne
snage i .stvorio materijalne uslove za dalji .razvitak i
poboljanje ivotnih uslova. Posle rata Jugoslavija je
goto\'o udvostruila nacionalni dohodak po glavi sta-

197

novnika, stvorila vrste osnove industrije, proirila svoju

energetsku -i sirovinsku bazu i znatno izmenila ekonomsku strukturu stanovnitva. Postignuti rezultati su vrlo
veliki i najvee tekoe su savladane; ali stepen razvijenosti je jo takav da zahteva i u budunosti velike
napore, intenzivna ulaganja u svrhu daljeg razvijanja
proizvodnih snaga. Otuda, da li e razvoj ubudue ii
bre ili sporije, zavisi i od svakog graanina kao poje. dinca, od svih. Ma koliko ta ulaganja morala biti intenzivna, poto je u pitanju odvajanje jednog dela drutve- nog produkta od neposredne potronje stanovnitva, to se ona u isto vreme moraju u principu stalno tako
ochneravati da ne bi negirala krajnji cilj kome slue.
Jer podizanje proizvodnje je samo preduslov stalnog i
svestranog poboljavanja ivota i rada stanovnitva.
Pred nau privrednu politiku postavljaju se zato,
pre svega, dva zadatka:
prvo, da osnovna raspodela nac-ionalnog dohotka
izmeu fonda potronje i fonda akumulacije vodi u
_isto vreme rauna i o potrebi _ubrzanja ekonomskog razvitka i o podizanju potronje stanovnitva u skladu s
tempom toga razvitka;
.
drugo, da se - u izgraivanju sistema, - ustanova i
mera za plansko regulisanje privrednih procesa stalno
izgrauje i prikladan sistem raspodele, u kome nee dolaziti do stihijskog naruavanja jednom utvrenih postavki privredne politike.

T
l

Investiciona politika
Da bi razvitak proizvodnih snaga bio srazmeran naporima koji se ine, sredstva odvojena za taj razvitak je
utoliko vie potrebno racionalno koristiti, jer su raspo, loiva sredstva ograniena a treba istovremeno intenzivno razvijati proizvodne snage. U takvim uslovima dobiva

198

l'

l
l

_l

naroiti znaaj pitanje strukture investicija. Za privrednu politiku- je bitno da se istaknu i uvedu u ivot kriteriji najefikasnijih ulaganja i takvi instrumenti njihovog
usmeravanja koji obezbeuju ostvarenje postavljenih :~;a
dataka.
Sistem samoupravljanja u preduzeima, u komunama itd.,
zajedno sa sistemom funkcionisanja trita i . njegovog
regulisanja, moraju se s_talno razvijati u pravcu to racionalnijeg i ekonominijeg ulaganja drutvenih sredstava i
izgradnje sistema drutvene evidencije i kontrole ulaganja, koji bi delovao samostalno i nezavisno od subjektivnih faktora.
Opta privredna politika treba da svojim merama
planskog regulisanja i usmeravanja usklauje razvitak
izmeu pojedinih oblasti privrede i pojedinih podruja
nae zemlje, izmeu privreP,e kao celine i drugih drutvenih delatnosti. Taj skladni razvitak jedan je od osnovnih
uslova bez koga ekonomski kriteriji investiranja i privre!
ivanja uopte ne mogu pravilno doi do izraaja. Jedino takav razvitak moe biti osnova za maksimalno
poveanje proizvodnje i produktivnosti rada, za irenje
materijalne baze rada i za obezbeivanje daljeg neome-,
tanog razvitka socijalistikih odnosa. Potrebno je razvijati sve privredne grane koje imaju povoljne uslove
za racionalnu proizvodnju, .kao i one grane od ijeg unapreivanja zawsi privredni .razvoj ~tave: zemlje u celini.
Takva intemiivna ulaganja treba vriti i s gledita potrebe
za postepenim uklanjanjem velikih ra.zllika u stepenu razvitka ekonomski razvijenih i ekonomski nerazvijenih oblasti nae zemlje.

Neposredni zadaci
Dosadanji razvitak je istakao nekoliko odreenih smernica za privrednu politi.h.'U u narednom periodu. Treba,

199

pre svega, nastaviti s politik~m industrij~acije, podra~

zumevajui pod tim unoenJ~ savremenih s:e~~tava 11
metoda rada u sve oblasti pnvrede, obezbeuJUCl skladno razvijanje privrednih grana i oblasti. S takvom politikom ekonomskog razvitka bie povezano dalje intenzivno
premetanje radne snage iz poljoprivrede u dr:uge privredne grane gde je produktivnost rada danas znatno
vea,' uz isto~emene napore da se i u poljoprivredi produktivnost rada podigne na vii nivo.
Naa zemlja mora initi dalje napore na r~vijanju
energetske i sirovinske baze. U poslera:mom yeno~:U ona
je snano razvila energetsk-u bazu, ali to JO ruJe dovoljno; za daiji progres privrede i drutva neophodno
je i dalje nastaviti s njeniin intenzivniji.n} podizanjem.
Za ta:j raZvitak postoje povoljni uslovi.
Posebno se danas istie razvijanje poljoprivredne
.. proizvodnje, kao sirovinske i prehr~~e~: _baze. Njen
razvitak treba da ide uporedo sa sociJalistickim preobraajem odnosa koji vladaju na selu.
Nuno je proirenje i poboljanje saobraaja da _bi
se obezbedila redovna i brza razmena robe za zadovolJenje proirenih potreba industrijske i poljoprivredne proizvodnje i za bolje funkcionisanje jedinstvenog jugoslovenskog trita.
Radi boljeg korienja proizvodnih kapaciteta u
industriji, graevinarstvu i poljopri~edi kao i radiv.P.~
veanja ivotnog standarda takoe Je potrebno prosmti
i razviti zanatstvo kao i mreu modernih mehanizova;nih
servisa i dopunskih zanatskih radionica, za potrebe privrednih organizacija i za usluge graanima. u tu svrhu
komune treba da obezbede sredstva za dalje proirenje
postojeih kapaciteta u drutvenoj svojini i za organizevanje novih.
U cilju otklanjanja disproporcije izmeu proizvodnje
sredstava za potronju i sredstava za proizvodnju treba
ubudue nastojati da se proizvodnja koja poveava fond

200

potronje stanovnitva podie u skladu sa optim razvojem privrede i sa optim potrebama zemlje.
Istovremeno je nuno razvijati sistem planskog regulisanja i usnieravanja privrede. Metodi toga regulisanja
moraju se stalno usavravati i usklaivati s progresivnim tendencijama razvoja socijalistikih odnosa. Mehanizam cen~ralnog planskog regulisanja mora biti prilagoen
samoupravljanju u preduzeu, u komuni itd., ali u isto
vreme i dovoljno efikasan za usmeravanJe razvitka privrede. Naroito u postavljanju odnosa u raspodeli produkta izmeu onog dela sredstava kojima samostalno
upravljaju radni kolektivi i komunalne zajednice i onog
dela sredstava koji kao centralni fondovi slue planskom
usklaivanju i. usmeravanju privredna politika mora
voditi rauna o tome da ovaj odnos obezbedi uslove za
opti privredni razvitak, a da istovremeno prui dovoljne
materijalne uslove za razvitak preduzea, komuna i komunalne privrede.

PodUanje produktivnosti rada

Podizru:J.je produktivnosti rada, stalno poveanje proizvodnje dobara po jednom . radniku i jednom stanovniku
mora pre svega poivati na razvijanju materijalnih proizvodnih snaga; Potrebno je da Jugoslavija u svom buduem razvitku ostvaruje poclizanje produktivnosti rada
prelaskom na mehanizaciju u to je mogue veoj meri,
uvoenjem automatizacije i uopte korienjem savremenih dostignua nauke i tehnike u proizvodnom procesu i organizaciji proizvodnje. Ali i bolja organizacija
rada, struno obuavanje radnih ljudi; racionalno korienje radnog vremena, razvijanje discipline i potrebnih
navika u radu predstavlj;3.ju u naim uslovima znatne
unutranje rezerve za podizanje produktivnosti rada.

201

T
Za stalno razviJanje produktivnosti rada naroito je
znaajno da se u svim pojedinostima izgradi i primenjuje
sistem nagraivanja prema radu. To predstavlja ne samo
primenu pravilnih i usklaenih normi, i mera nagraiva
nja za svako radno n;1esto u. preduzeu ve i pravilno
nagraivanje drutvenog efekta rada radnih kolektiva i
pojedinih podruja i grana, to treba postii putem usklaivanja i stabilizovanja odnosa na triitu Lu osnovnoj raspodeli drutvenog produkta. Princip nagraivanja
prema radu podrazumeva u stvari nagraivanje srazmerno efektu, to znai da visina linog dohotka radnog
oveka bude u zavisnosti od produktivnosti njegovog
rada; a to istovremeno znai da e se u okvirima cele
privrede ukupni lini dohoci radnika poveavati srazmerno s poveanjem produktivnosti snage rada.
Porast line zarade, prema tome, treba da zavisi
prvenstveno od tri faktora: od opteg podizanja produktivnosti rada u zemlji, od rezultata pojedinog radnog kolektiva na tom podruju i od produktivnosti rada svakog
radnog oveka. Ek9nomska politika drutva mora obezbediti da ti faktori stalno srazmerno dolaze do izraaja u
ivotnom stand<!-rdu oveka, i time omoguuju proizvoau da se svesno i planski orijentie - svojim radom na
radnom mestu i svojim ueem u organima drutvenog
upravljanja - ka postizanju odreenih linih i zajedni
kih, drutvenih, materijalnih efekata:. Takav princip obezbeuje to da osnovni zadatak socijalistike privredne politike bude stalno poboljavanje materijalnih i kulturnih
uslova ivota i rada radnih ljudi. Samo takav sistem nagraivanja moe obezbediti stalan interes radnih kolektiva
i radnih ljudi da neprekid..'l.O usavravaju svoj rad. A svako preterano veliko. izdvajanje u fond akumulacije sredstava postignutih veom produktivnou rada mora dO:
vesti do zaotravanja izmeu individualnih i optih drutvenih interesa, a time i do politikih i socijalnih tekoa.
202

ll

u takvom sistemu nagraivanja, neophodno je s obzirom na sadanji stepen privrednog razvitka i diferenciranje linih dohodaka prema k-valifikaciji, efektu rada,
i prema stepenu odgovornosti, ali pri tome drutvo nuno mora suzbijati krajnosti koje. ponekad moe izazvati
primena ovog inae pravilnog principa. U tom smislu podjednako tetnu ulogu mogu igrati kako tendencija ka
apsolutnom izjednaavanju linih dohodaka, koja dovo.di
do pada produktivnosti rada, jer destimulie svaki napor
oveka ka kvalifikovanijem i produktivnijem radu tako
i preterano veliki raspon u linim dohocima, koji se
pretvara u materijalnu privilegiju odreenog drutvenog
sloja, stvarajui polit,ike i socijalne poremeaje u drutvu i dovodei do deformacija socijalistikih odnosa.
Poboljavanje uslova 'ivota
Stalno poboljavanje uslova ivota i rada radnika, bolji
radni, stambeni, zdravstveni i kulturni uslovi, podizanje
njihovog strunog, politikog i uopte k-ulturnog-nivoa neposredno deluju 'na podizanje radnog uinka. Privredna
.. politika mora nastojati da podie proizvodnost rada ne
samo kroz. materijalnu zainteresovanost, ve i kroz bolje
opte uslove ivota i rada radnih ljudi,
U cilju razvijanja proizvodnosti rada i stalnog kretanja privrede i drutva napred - nagraivanje radnih
ljudi, njihovi ivotni i optedrutveni uslovi treba da se
poboljavaju stalno i srazmerno podizanju proizvodne
snage drutvenog rada. To sve vie mora postajati stvarnost u privrednim i optedrutvenim kretanjima u naoj
zemlji, jer predstavlja neophodan elemenat socijalistikih
odnosa. Od stepena produktivnosti rada zavisi i tempo
poboljanja uslova ivota, tempo ostvarivanja osnovnog
cilja socijalistikog privreivanja. Prema tome, podizanje
produktivnosti je i uslov za ubrzanje tog tempa.

203

Savez komunista Jugoslavije u svom,e zalaganju na

podizanju socijalistike svesti radnih ljudi i, naro~i~o, u
objanjavanju socijalist~kog . s~stem~, mor~. pol~t1 <;>d
uzajamne veze i uslovlJenostl lZIDeu r~VlJen?stl pr?lZ:
vodnih- snaga i produktivnosti rada, na JednoJ strarn, 1
ivotnih uslova radnih ljudi, na drugoj, kao od jedne od
osnovnih zakonitosti socijalistike privTede. Ta je zakonitost stavljena u osnov naeg sistema socijalistikih o~
nosa proizvodnje i treba u isto weme. _da predstavlJa
najglavnije principe nae ekonomske polit~e. . .
Radi poboljanja ivotnih uslova radnih lJudi n~o
je u ekonomskoj politici naroito vodi~i. rauna o ~e~
problemima od kojih neposredno zaVlSl to pobolJ SanJe.
Na prvom mestu se istie potreba efikasnog reavanja stambenog problema. ~tambeni _uslovi, n~~oito. u gradovima i industrijskim 1 rudarskim nasel]lma, JOS. su
teki. Nasleeni stambeni fond je bio mali a uz to Je u
ratu znatno poruen i oteen. Naglim razvojem industrijskih centara i gradova, optim podizanjem nivoa potreba
stanovnitva taj se problem, uprkos znaajnim ulaganjima, iz godine u godinu staiJ:o I?oot~avao.

Problem stambene izgradnJe 1 rac10nalnog odrzavanja postojeeg stambenog _fonda _ubl<:en je pos!e uvoe
nja stambenog doprinosa 1 formrranJ~ s!ambenih fon~o
va, kao i posle uvoenja sam.o~pravlJanJa u stamb~rum
zajednicama ali privr:dna I_?O~tika . u n~e~om penodu
mora nastojati da jos odlucru]e pnstup1 resavan]u ovog
problema.
Potrebno je da se pristupi svestranijem prouavanj~
i izradi programa izgradnje i da se otklanjaju . fakton
koji tu izgradnju poskuplj.l:lju ~. usporav~jl:l, ka~ 1 d~ se
pronau metodi putem_J~oJ~h. ~~ s~ u ;recoJ men u SLambenu izgradnju ukljuc11i 1DICI]at1va 1 sredstva stanovnitva.
ivotni standard radnih ljudi u tesnoj je vezi s poboljanjem i s proirenjem rada raznih drutvenih delatv

nosti. Zdravstvena i socijalna zatita, kolstvo, delatnost

kulturnih ustanova itd. - sve to neposredno utie. na poboljanje uslova ivota raclr>ih ljudi, na podizanje njihovog
standarda.
Aktivnost komunalnih zajednica na podizanju
standarda stanovnitva
Za ivotni standard stanovnitva veoma su znaajne one
delatnosti koje se razvijaju u saniim komunalnim zajednicama. Ne samo stambeni uslovi, ve i komunalne usluge - transportne, zanatske, higijenske itd. - predstavljaju bitan element koji odreuje nivo materijalnih i
kulturnih uslova ivota stanovnitva. S porastom gradskog stanovnitva ove komunalne delatnosti sve vie dobivaju u znaaju. S druge strane, razvitak komunalnog
sistema, ostavljanje veih materijalnih sredstava komunama za razvitak privrede i zaposlenosti, za podizanje
stambenog fonda, uslunih delatnosti itd. pruili su, i
treba u budunosti jo vie da daju, snaan zamah razvijanju komunalnih privrednih i socijalnih institucija i
poboljanju uslova ivota u gradovima. Sem toga, sistem
finansiranja komunalnih delatnosti, u srazmeri s linim
dohocima graana, treba da omogui da se komunalne
delatnosti skladnije razvijaju ne samo na .osnoyu opteg
napretka jugoslovenske privrede, ve i uporedo s razvitkom drutveno-ekonomske strukture stanovnitva u
komuni, s porastom produktivnosti njegovog rada i s
njegovim potrebama. Na toj osnovi opta prjvredna poli-
tika, i, naroito, svesne politike snage u komunama
treba da podstalmu politiku privrednog razvitka u komuni i dalje. razvijanje komunalnih delatnosti.
Na poboljanje uslova ivota graana utiu i razne
slube za pomo porodici. U tu svrhu e biti potrebno
ulagati jo intenzivnije napore da bi se izgradila iroka

205
204

T!
mrea raznovrsnih servisa za usluge i snabdevanje domainstava i jeftinijih ugostiteljskih servisa, kao i mrea
ri:tznih drutvenih ustanova za zbrinjavanje dece zaposlenih roditelja, za negrt starih i nesposobnih za rad i sli
no. Bie takoe potrebno stalno poboljavati organizaciju
i uslove snabdevanja u komuni uopte.. U reavanju ovih
i slinih pitanja organi komune treba da se oslone na
najire uee zainteresovanih graana. Zato je potrebno
obezbediti i organizovati razne forme saradnje i samopomoi, kao to su stambene zajednice i drugi oblici udruivanja graana.
Unapreenje komunalnih delatnosti je u naJUZOJ vezi
ne samo sa ivotnim standardom stanovnitva, ve -vrlo
esto i sa razvijanjem pojedinih privrednih grana. esto
je zaostalost komunalne privrede bila uzrok nedovoljnom
korienju raspoloivih proizvodnih snaga. Najzad, komunalna privreda ima krupan znaaj i ;;:a razvoj komunalne
zajednice, kao osnovne elije naeg socijalistikog drutva.

stn.ikture potronje, tako i na stabilnost trinih odnosa i

cena
. Usl~vi sru:bdev~ja potroaa, kao i uspeno razvijaTIJe. proiZVodnJe traze da se razvitku trgovine u narednom
perwdu ?o_sveti vv~~. panj~ nego dosad. Pri tom je potreb~? kako. pros~~ mrezu prodavnica, - trgovinskih
r~dnJI, ~obfli!l ~ea 1 ~~ tako i . stalno podizati struni
ruvo s!uzbenik.a 1! naroc1to, omoguiti da se podizanjem
maga~ma, hl.a&;tJaa, _!;ranspo:tnfu sredstava i drugih
ureaJa ~eh?iki usloVI trgoVInSkih usluga podignu na
. savremem ruvo.
tRadi-. da:Ije~. ra~itka i usavravanja trg~vine i radi
1 sta~ilizaciJe cena, bie potrebno, naroito u naro~. odborrma, preduzeti u prvom redu razne oraanizacw~e mere za obezbeenje snabdevanja: stanovnitva
~ ~atim vsprovesti odgovarajue regulatiyiie mere i poja~
~at~ drust-:enu kontrolu na!f trgovinom preko odgovaraJUih formi organizacije potroaa.
.

kon.~ole

Meunarodna ekonomska politika

Snabdevanje stanovnitva

Jugoslavije

Trgovina je ostvarila znaajan napredak naroito u periodu radnikog samoupravljanja. Ali, i pored toga, jo
se moe govoriti o zaostajanju trgovine za optim privrednim razvitkom. i za potrebama boljeg usluivanja potroaa robom. To se moe naroito rei za trgovinu poljoprivrednim proizvodima. Zaostajanje se, pre svega, ogleda u
materijalno-tehnikim uslovima prometa robe, a posebno
u kapacitetu prodajne mree. Sem toga, zbog neusklae
nosti u proizvodnji, zbog nedograenosti privrednog sistema i subjektivnih slabosti u trgovini, na nekim podru
jima razmene dolazi do nekontrolisanog ispoljavanja
elemenata stihije i raznih nesocijalistikih pojava. To se
nepovoljno odraava ~ako na obezbeenje odgovarajue

U borbi za ekonomski napredak socija:Iistika Jugoslavija

tre~a prvenstv~:r;to da .se _osloni na sopstvene snage i da
vodi ~akvu politiku koJa ce obezbediti i njeim ekonomsku
nezavisnost.

~o ne zn::i, meutim, da ona treba da se izoluje od

~~ zemalJa.. odnosno od svetske privrede, i da vodi
politi_k-u auta:rhiJe. Naprotiv, politika autarhije bi samo
P~)Vea:Ja ~kono~ske terete radnim ljudima i usporila razVItak pro~~o'!nih snaga. Socijcilistika Jugoslavija treba
da .se ukl]ucuJe u meunarodnu podelu rada i u sve one
ob~e r~v'llopravne meunarodne ekonomske saradnje
kOJI. dopnnc:se nj:nom privrednom napretku i ubrzanju
razVItka proiZVodnih snaga a ni u kom pogledU: ne ugro-

206

l
i

l
l
l

207

avaju njenu nezavisnost ni njen socijalistiki poredak.

U. takvu saradnju Jugoslavija treba da ulazi pod istim

Stvorena je, takoe mrea

"ali 1
nib. organizacjja koj: ~~ pred~~~;ljaj~ c~J:~jop~~~
?snov~ za brz1,_ usr:esru~I razvoj socijalistikih b~
IzvodnJe u pol]opnvredi.
o
a pro-

ravnopravnim uslovima sa svim zemljama - bez obzira

na njihov drutveni sistem - koje -ele i imaju interesa da sarauju. s naom zemljom u takvoj ekonomskoj
razmeni i meusobnom dopunjavanju.
U skladu s politikom ekonomskog osamostaljenja, i
na toj osnovi jaeg ukljuivanja u svetska trite, bie
potrebno da se, to je mogue bre, postigne i odri uravnoteeni platni bilans sa inostranstvom. U tu svrhu je
potrebno podsticati razvoj onih privrednih grana i preduzimati one privredne i druge mere koje obezbeuju ostvarenje takvog zadatka.

~tv~r.anje krupne socijalistike poljoprivrede __

Jedini put unapreenja poljoprivredne proizvodnje

POUOPRIVREDN,A POLITIKA
Nalazimo se na tom stepenu ekonomskog uspona kada
je nuan ubrzan razvoj i poljoprivrede radi obezbeenja
ravnomernijeg razvitka proizvodnih snaga i zadovoljavanja sve veih potreba radnih ljudi i radi stvaranja povoljnijih uslova za socijalistild preobraaj sela i drutvenog
razvoja uopte. Ubrzani razvoj je moguan samo na bazi
krupne savremene tehnike i naune organizacije proizvodnje. To zahteva odgovarajua ulaganja drutvenih sredstava na onim podrujima razvitka poljoprivrede gde je
moguno brzo i temeljnije savladati stihiju i obezbediti
visoku proizvodnju uz ostvarivanje ciljeva socijalistikog
preobraaja sela.
Dosadanji ekonomski razvoj u naoj zemlji, pored
drutveno-politikih uslova stvorio je i 'Osnovne materijalno-ekonomske uslove za izgradnju moderne, socijalistike
poljoprivrede. Opti razvoj ekonomskih snaga Jugoslavije
i poveanje ukupnog nacionalnog dohotka, stvorenog pre
svega industrijalizacijom zemlje, postepeno osiguravaju
poljoprivredi savremena sredstva za proizvodnju.

ll
l
l

<?p~i ekm;oms~ uspon i ve postignuti razvoj socijalistlC~ dru?tveni? o?-nosa u o~talim oblastima proizvodnje
traze da 1 pol]opnvreda brzrm tempom prelazi u svim
granam'7 od zaostale na nauno organizovanu i visoko
p;odukt1vnu _Proizv?dnju. Samo moderna poljoprivreda, s
v1so~?m prmzvodu]om po jednom radniku i na jedinici
povr~~e~ Il:1o~ obez~editi puno iskoriavanje povoljnih
zeml.1:~nih ~ ~matskih uslova i na toj osnovi neprekidno
pobolJs~vati Is?r~u stanovnitva, snabdevati preraivaku
r_nd';lstr;rJu po1Jo~nvr~dnim sirovinama i doprineti pavecanJu IZvoza pol]opnvrednih proizvoda.
~a ostv~:ivanje vis?k~_Prinos_a potrebni su svestranija
naucno_-te?ni~ka orgarnzaciJa pro1zvodnje u poljoprivredi,
prevaz1laze~Je zaostale tehnologije, primena modernih
s~edstava 1 metoda, mehanizacije, hemijskih sredstava,
VIsoko :rroduktivne sorte semena kulturnog bilja, visoko
produkt1vne rase stoke, melioracija zemljita i slino.
_Prema to~~ unapreenje poljoprivredri.e proizvodnje
moz~ se post1c1 samo. angaovanjem socijalistikih. drutvenih snaga i izgraivanjem moderne krupne socijalistike poljoprivrede.
'
. . ~~dizanje ~o~joprivredne 'proizvodnje i njen socijahstickl preobrazaJ samo su dve strane jednog jedinstvenog procesa. _Sv'7k'7. ~erspekt~va unapreenja poljoprivrede . kr~z ka~Italisti_cki razvoJ i bogaenje jednog dela
poljopnvrednih proiZvoaa na raun drugih - u naim
je uslovima i ekonomski i politiki nemoguna.

208
209

Socljallstik!

voenju radnog seljatva na krupnu socijalistiku poljoprivredu.

Jugoslovenski komunisti e se, prema tome, zaloiti za

izgradnju takvih socijalistikih poljoprivrednih organizacija i takvih oblika ujedinjavanja individUalnih proizvoaa koji vode najpunijem razvitku poljoprivredne proizvodnje i koje e radni seljaci dobrovoljno pri_hvatiti u
svom sopstvenom interesu.

.preobraaj sela

Politika Saveza komunista Jugoslavije u oblasti poljoprivrede sastoji se u postepenom podrutvljavanju procesa
proizvodnje u poljoprivredi putem razvijanja sredstava za
proizvodnju u okviru sadanjih socijalistikih poljopri~
vrednih organizacija i drugih socijalistikih oblika koji
budu nastaja:J.i u samom razvijanju tog procesa, a bez
nasilnog diranja u individualno . vlasnitvo nad zemljom.
Socijalistiki preobraaj poljoprivrede neophodan je uslov njenog kvalitativnog unapreenja, kao i stvaranja
boljih ivotnih uslova za poljoprivredne proizvoae. Postepena ostvarivanje toga cilja spada meu najvanije za~
datke komunista i svih socijalistikih snaga u narednom
periodu socijalistike izgradnje.
Jaanje socijalistikih odnosa na selu vezano je s
razvitkom socijalistikih poljoprivrednih organizacija, s
modernim sredstvima za proizvodnju i sa strunim kadroviina, sa sve veim uticajem tih organizacija na nain
obrade i iskoriavanja zemlje, sa sve snanijim uticajem
na individualnqg proizvoaa da stupa u najraznovrsnije
oblike socijalistike kooperacije u sopstvenom interesu
i u interesu razvitka socijalistikih poljoprivrednih organizacija.
Socijalistike poljoprivredne organizacije su glavni
nosioci proirene reprodukcije i organizatori moderne
proizvodnje. To su danas pre svega: pgljoprivredna dobra, seljake radne zadruge, opte zemljoradnike zadruge
i ekono:rpjje zemljoradnikih zadruga. U daljem razvoju
e preimustvo imati oni oblici koji pokau najvee . re~zultate u brzom podizanju proizvodnje i u socijalistikom
preobraaju sela, to jest oni koji budu prednjaili u
.poveanju prinosa, u rentabilnosti privreivanja, u mogunosti prihvatanja savremenih sredstava i metoda proizvodnje, u uticanju na razvoj socijalistikih odnosa na
selu, u prevazilaenju privatnosopstvf;nike stihije, u pre-

210

Uloga opte

zemljoradnike

zadruge

Opta zemljoradnika zadruga je jedna od pogodnih formi kojima se . postepeno prevazilazi sitnosopstvenika
stihija i razvija krupna socijalistika proizvodnja. U
svojoj aktivnosti opta zemljoradnika zadruga treba
da razvija one oblike proizvodne kooperacije koji bitno
poveavaju proizvodnju, jaaju fondove zadruga i na taj
nain stvaraju uslove za modernu socijalistiku krtipnu
proizvodnju. Samo takvi oblici dovode do vee produktivnosti rada i do smanjenja proizvodnih trokova. Odluu
jui materijalno-ekonomski stimUlans za razne oblike
sprege individualnog seljaka sa zadrugom treba da bude
materijalni interes individualnog poljoprivrednog proizvoaa i ekonomski interes zajednice koja ulae drutvena sredstva u razvitak poljoprivrede. Taj individualni
ekonomski interes e ubeivati seljaka u preimustvo
krupnog socijalistikog gazdinstva nad zaostalim, sitnim
i neorganizovanim.
Osnovu i ciljeve takve kooperacije predstavlja tehnika baza sasvim drukija od one na kojoj je zasnovana sadanja seljaka proizvodnja, ime se postiu kvanjitativno vei prinosi po jedinici kapaciteta, mobilizira ivi
rad i dovodi c;lo razliitih oblika ujedinjavanja zemlje.
Zadruge treba da vre podrutvljavanje procesa rada,
da postepeno operaciju za operacijom pretvaraju u dru-

l
l
l

_l__ _

211

-.-,-

tveni proces rada, da time deluju na strukturu proizvodnje, planir~je i postepeno menjanje strukture cele po.
ljoprivrede.
S jaanjem udela drutvenih sredstava za proizvodnju u zadruzi, takva socijalistika poljoprivredna organizacija postajae sve vie nosilac proirene reprodukcije,
organizator krupne socijalistike proizvodnje, prometa
i prerade. Tome treba da se pridrui i svesna politika
aktivnost socijalistikih snaga, kao i odgovarajua opta
ekonomska politika drutvene zajednice (plan, regulativne
mere, drutvena kontrola nad obradom zemlje, krediti,
cene, porezi itd.).

Krupno pitanje raspolaganja zemljom _svodi se, u

takvim uslovima, na pitanje stepena razvijenosti i spa.
sobnosti zadruge da ovlada procesom proizvodnje, a pitanje zemljine rente, koja e sve vie postajati poslednji
izraz privatne zemljine svojine, reavae se zajedno s
razvitkom proizvodnih snaga, u poljoprivredi i u skladu
sa optim ekonomskim razvitkom socijalistike privrede.
Bitno je da se svi ti procesi razvijaju samo na bazi
dobrovoljne odluke seljaka. A seljaku e sama praksa
otkrivati istinu, koiu Savez komunista stalno istie: da
se radnom seljaku moe obezbed!iti boljL ivot samo u
uslovima razvoja i jaanja moderne krupne socijalistike
poljoprivredne proizvodnje.

Uloga

socijalistikih

poljoprivrednih gazdinstava

U sadanjem periodu izgraivanja socijalistike polja.

privrede drutvena poljoprivredna dobra, kao i razvijene
radne zadruge i zadrune ekonomije, imaju izvanredno
znaajnu ulogu. Ta su gazdinstva ula u fazu veoma intenzivnih nastojanja da ostvare takve prinose koji znae
kvalitativno novo stanje - visoku produktivnost rada i
rentabilnost proizvodnje.

212

Svojim prim~rom i proizvodnom sposobnou one

uticati na dalje procese modernizacije i intenzifikacije
cele poljoprivrede: Od njihovih rezultata danas u prvom
redu zavisi definitivna afirmacija krupnog socijalistikog
gazdinstva u svim granama poljoprivrednog privreivanja
nad sitnim i rascepkanim individualnim posedom.
e

Politiki

i kulturni napredak sela

Proces izgraivanja socijalistike poljoprivrede bitno e

uticati na sav razvitak drutvenih odnosa, kao i na standard i kulturni nivo na selu. Nauno organizovana proizvodnja savremenim sredstvima za proizvodnju postepeno
e brisati razlike izmeu rada u industriji i poljoprivredi,
jer se na taj nain sve vie industrijalizuju pojedini procesi poljoprivredne proizvodnje. U takvim e se .uslovima
prosena produktivnost rada u poljoprivredi postepeno
pribliavati produktivnosti rada u industriji.
I opti tehniki i kulturni napredak - kao to su
elektrifikacija, savremeni transport, tampa, radio, televizija itd. - izvodi poljoprivredne proizvoae na put
produktivnijeg rada i kulturnijeg ivota. Samoupravljanje
proizvoaa u krupnim gazdinstvima, zadrugama i njenim pogonima postaje sve vea snaga u izgradnji moderne poljoprivred~. Sa optim razvitkom poljoprivrede smanjivae se razlike u nainu ivota ljudi u gradu i na selu, kao i suprotnosti i razlike u interesima grada i sela.
Samim tim radni seljak ulazi sve vie u nove proizvodne
odnose, menja time svoju drutvenu prirodu, nain ivata i shvatanja.
U borbi za takav razvitak veoma je znaajna uloga
komunista i svih svesnih socijalistikih snaga. Naroito
politike i drutvene organizacije na selu i u ~oljoprivred213

nim komunama .treba da rukovode veoma sloenim procesom izgr~dnje moderne poljoprivrede, procesom socijalistikog preobraaja i kulturnog napretka sela.

SOCIJALNA POLITIKA
Jugoslavija je izmeu dva rata spadala meu zaostale
zemlje ,Evrope u pogledu odnosa prema oveku i nje
govom pravu na obezbeenje u sluaju bolesti, starosti
i iznemoglosti, kao i u pqgledu zatite majke i deteta.
Rat_na razaranja, milion i sedam stotina hiljada pogiuulih u ratu, ogroman broj invalida i ratne siroadi ~ve je to jo vie pogoralo probleme socijalne zatite
1 pred narodnu vlast postavilo izvanredno teke zadatke
Savez komunista Jugoslavije je ve u toku rata
a naroito u posleratnom periodu, usmerio svoje napor~
na reavanje socijalnih problema nastalih kao neposredna posledica rata i ostataka eksploatatorskog sistema.
Briga o ratnim vojnim invalidimaJ porodicama i deci
poginulih boraca i rtava faizma stalna je i sistematska.
Ulaganjem velikih sredstava. u proirenje materijalne
osnove zd~avstvene zatite i razne vidove materijalnog
obezbeenJa graana, izgradnjom savremenog zakonodavstva i razvijanjem iroke drutvene aktivnosti graana u organima drutvenog upravljanja na podruju
socijalne politike postignuti su i drugi znaajni uspesi.
No i pored ovih uspeha pred socijalnom politikom stoje
krupni zadaci.
Dalji zadaci u oblasti socijalne politike
Pred socijalnu politiku postavljaju se pre svega
zadaci:
214

sledei

briga za radnog oveka, za porodicu, za njihove

svakodnevne potrebe i opskrbu, za njihov odmor i zabavu itd.; u tom smislu itava stambena i komunalna
politika treba da budu proete duhom socijalistike soci
jalne politike;

- obezbeenje svakom lanu zajednice takvih uslova

ivota i rada koji e ouvati -i unaprediti njegovo fiziko i psihiko zdravlje;
zdravstvena zatita i pomo za spreavanje bolesti
leenje obolelih;
omoguavanje svakom radnom oveku da uestvuje
u "drutvenom ivotu i r.adu reavajui socijalne probleme koji jo uvek ive kao ostaci prolosti ili se stvaraju kao novi probleini;
pomo odreenim kategorijama lica, a i pojedincima, kad se zbog nesree, bolesti, invalidnosti, defektnosti, starosti ili maloletstva, zbog spoljnih a ponekad i
unutranjih uzroka nalaze u posebno nepovoljnom poloaju, wcijalna zatita ovakvih lica treba, pored materijalnog obezbeenja, da im pre svega omogui ukljui
vanje u 'drutveni ivot i proizvodrii rad kolovanjem i
strunom obukom, sistematskom rehabilitacijom i prekvalifikacijom, socijalnom adaptacijom, sve vie pi:ilazei reavanju tekoa i zadovoljenju potreba svake pojedine linosti, bilo da one proistiu iz objektivnih uslova ivota ili iz psihike ili fizike konstitucije pojedinaca.

U sprovoenju raznih oblika soCijalne zatite treba

staviti teite na delatnost komuna, stambenih" zajednica i niza drutvenih organizacija koje u svom programu i u svom svakodnevnom radu na podruju komune imaju socijalne zadatke.
Fondovi pod drutvenom kontrolom predstavljaju u
naim uslovima najpogodniju materijalnu osnovu raznih
oblika socijalne zatite. Drutveno upravljanje tim fondovima i pojedinim zdravstvenim i socijalnim ustano-

215

T
i
vama omoguava najracionalnije korienje raspoloivih
sredstava.
Socijalno osiguranje
Socijalno osiguranje lica u radnom odnosu predstavlja
krupno dostignue radnike klase Jugoslavije. Soc;:ijalno
osiguranje u _sluaju bolesti, nesree na poslu, i?-validnosti starosti proistie u ovoj etapi kao pravo IZ rad
nog 'odnosa i' doprinosa osiguranika. Njega treba dalje
razvijati ka ob:uhvatanju celog stanovnitva i
uvoenju novih vrsta osiguranja. U tom pogled_~; Je nare;
ito ,,.aan zadatak postepenog uvoenJa soCIJalnog osiguranja na selu.
Zdravstveno osiguranje celog stanovnitva, kao prva
faza u daljem proirenju socijalnog osiguranja na jo
neosigurane graane, treba da se zasniva na njihovom
doprinosu i da se ostvaruje u skladu sa opte usvojenim
vaeim naelima i u srazmeri s porastom materija!nih

!m

mogunosti.

Zadaci u oblasti zdravstva

Delatnost u oblasti zdravstva treba. da se, pored le
enja bolesti rehabilitacije bolesnika i akcija za spreavanje bole~ti, jo vie orijentie. na . ouvanj.e i. PC:
dizanje fizikog i psihikog zdravlJa svih radnih IJU?!
Napori na daljem unapreenju zdravstva upraVICe
se pre svega:
usavravanje zdravstvene slube i unaureenje njene organizacije; na poveanje i proirenje
zdravstvenih kapaciteta, a naroito onih koji . obezbeuju preventivu, usklaujui razvoj zdravstveni! mree
s poveanim potrebama pojedinih podruja, koje su rezultat privrednog razvitka i promene strukture stanovnitva; na to vee unapreenje naunoistraivakog ra-

na-

216

da na polju zdravstva; na poveanje proizvodnje lekova,

na kolovanje zdravstvenih kadrova uopte, a naroito
srednjomedicinskog kadra i pomonog osoblja. Posebnu
panju treba posvetiti higijenskoj i zdravstvenoj kulturi
irokih narodnih slojeva.
Poloaj porodice
Ukidanjem patrijarhalnog branog i pm;odinog zakonodavstva, uvoenjem drutvene zatite i pomoi porodici, stvaran.iem materijalnih i drugih uslova za ekonomsko osamostaljivanje ene, razvijanjem razri.ih ustanova za pomo porodici u negovanju i vaspitanju dece,
stvaranjem drutvene tehnike baze domainstva i time
oslobaanjem porodice od pritiska zaostalog domain
stva, - u socijalistikom drutvu daje se nova podloga
branim i porocjlinim odnosima, novom moralu u linim
odnosima, vraanju oveka njegovoj pravoj ljudskoj prirodi, bez iskoriavanja i poniavanja drugog.
Istovremeno kad se porodica oslobaa od robovanja zaostalom domainstvu, ona produbljuje, obogauje
i jaa svoje unutranje ljudske odnose i predstavlja iZvor line sree svojih lanova. Bez prinude privatnovlasnikog drutva, kao i drUtvenih predrasuda koje se s
njima povezuju, radni ljudi slobodno zasnivaju svoj bra
ni i parodini ivot na meusobnoj ljubavi, drugarstvu i
potovanju, i na ljubavi prema svojoj deci.
Promena branih i porodinih odnosa je istorijski
- proces u kome treba savlaivati objektivne, materijalne
prepreke, kao i zaostale navike, predrasuc;Ie i shvatanja,
koja su na podruju ovih odnosa naroito _duboko ukorenjena.
,
Brzi tempo industrijaliZacije i promena strukture
stanovnitva, nagli razvoj i porast gradova, doseljavanje seoskog stanovnitva, posebno omladine u gra-

217

nedostatak i prenaseljenost stanova, i slabo raz~

vije~e komunalne slube, pr_omena p~:odi~ o~?sa
- stvorili su i dalje stvaraJu nove hene 1 porodicne
pr~bleme l probleme adap~!lcije na. nov: uslove i nov
nain ivota, negativne sociJalne poJave 1 sl.
Savez komunista Jugoslavije uoava duboke procese koji se odigravaju u porodici, _njene potre?e ~ nJene mogunosti, imajui stalno U VIdU_ da SUbjektlVllliD
snagama i stvaranjem materijalnih uslova, a naroC:ito u
okviru komuna i stambenih zajednica, treba ubrzati pro- .
ces oslobaanja porodice od tereta tehniki zaostalog
domainstva uporedo sa optim materijalnim razvitkom
zemlje.
Jedan od najvanijih problema u ovom kompleksu
jeste razvijanje drutvene ?rig~ za ~ecu.. N~ ~anju
jui ulogu porodice u vaspitan]u dece koJa Je nezamenjiva, Savez komunista e se zalag~ti da se .i ubu.~u~e
razvijaju najiri oblici drutvene bnge za decu, kOJI ce
pruiti i ono to u vaspitanju dece porodica, svedena
na roditelje i decu, naroito ako je majka zaposlena,
detetu ne moe da prui. U interesu je i porodice i dru"
tva stvaranje najrazliitijih dejih ustanova i mree
objekata za zabavu i razonod:r . sportskih t~re~ i, s~
nog, u kojima e deca provod,iti deo da;m -~ koJI ce rm
pruiti kolektivni ivot i drutveno vasprtanJe. Neposredno angaovanje roditelja u razvijanju drutvene brige za
decu, njihovo uee u organima upravljanja svih ustanova za decu omoguuje da se najbolje sagledaju mogu
i nosti i potrebe porodice i istovremeno ostv~ jedinstvo
drutvenog i porodinog vaspitanja.

U p..:cicesu dubokih promena porodinih odnosa u

kojima se' nalazimo neizbeni su unutranji sukobi. Oni
dovode do individualnih problema i tekoa, koji ponekad poprimaju karakter drutvenih pojava (razvodi brakova vanbrana deca i sl.). Socijalna zatita treba da
pril~i individualnoj intervenciji i pomoi u svakom po-

dove

jedinanom sluaju gde poremeeni

dovode do socijalnih problema.

porodil;li

odnosi

Drutveno upravljanje u oblasti socijalne zatite

~a ~~~a:vanjev svih

:p;omenutih problema potrebnn je i da-

~rezu socr]alnih :::;lubi i ustanova sa drutvenim

up!~VlJan~e~, a posebno mreu raznih savetovalita. Narocrtu :?~JU treba posvetiti fonniranju strunih kadro-

lje sr11:t1-

va soCIJalnih radnika.
Nosioci ovakve socijalne poHti<ke i dalje e ostati
Im?:une , u okviru kojih se odvija neposredna briga i
zas~~ta coveka, sta;nben: zajednice i privredne organizac~J~ U ?stvarenJU svih mera socijalistike socijalne
politr~e "::liku ulogu i ubudue treba da imaju drutvene
?rg~aCIJe, a ~ neposrednoj -brizi za radnog oveka
I nJ:?ovu I?o.~odicu u I?rvo~- redu sindikati kao najmaso~J.a . po~ticka v org~zaciJa radnike klase. Aktivnost
pobtrckih -. 1 drustvenih organizacija, samoupravnih organa i svih graana omoguuje i stalno razvijanje inicrJatr":: n~posredno reavanje zadataka, bolje korienje
ma~e~~Jalnih sredstava, neprekidno usavravanje rada postoJ~cih organizacija koje ve uspeno rade na naelima
drustv~nog ~amoup!avljanja. Na taj nain su stvoreni
mehan:zam I ~~lo~ u kojima aktivnost graana, pored
ulaganJa . matenJ~lnih _sredstava, dobija prvorazrednu ulogu u dalJem razvitku 1 delatnosti slubi socijalne politike.

PROSVETA, NAUKA I KULTURA

Revolucionarne promene u drutvenoj i ekonom k.
struktu . J
l .. .
-s OJ
n . ug?s a~Je IZazvale su mnogobrojne i ra.Znov~sne kvalitativne IZIDene u oblasti drutvene nadgradnje.
Trm su promenama otvorene velike mogunosti za slo-

219
218

bodan razvitak prosvete, nauke i kulture na ,. idejnim

osnovama .socijalistikog humanizma.
.
Borba za idejni socijalistikim preobraza] zaht~va
otganizovano i sistematsko delovanje Saveza ko:Ut;ni~t::
i svih naprednih snaga u zemlji. Da bi se ovaJ l~~JID
socijalistiki preobraaj nae zemlje mogao. ~stvant_I. u
duhovnim oblastima, treba posvetiti punu paznJu prosrrenju i izgradnji materijalno-tehnike osnove u sv~v-~a
nama kulture, obezbeenjem objektivnih uslova na1smm
slojevima naroda za sticanje opteg i stru~og znanJa.v .
Bitne karakteristike razvijanja kulturmh stvaralackih
sposobnosti naroda jesu:
slobodan razvoj nacionalnih kultura na bazi ravnopravnosti i stvaralake saradnje meu njima?
. .
socijalistika demokratizacija kolskog s1s~ema : .sistema obrazovanja i vaspitanja uopte, kao l naucnih,
umetnikih i svih kulturnih ustanova;
oslobaanje prosvetnog, naunog, ~e~nikog i kulturnocr ivota od administrativnog uplitanJa organa vlasti, od etatistikih i pragmatistikih J:once~cija ~tur
nog stvaralatva, izgraivanjem i usavrsayanJem ~~s.tem::
drutvenog samoupravljanja u prosve~!. naucmm l
ostalim kulturnim ustanovama i orgamzaciJama;
marksistiki kritiki stav prema kulturnom stvaralatvu svih naroda, prema kulturnom nasleu ju~os~<:
venskih naroda, borba protiv klasnoburoaskog. nnstifikovanja kulturne istorije i kulturnih "?"ednosti, bC?~ba
protiv neukog, primitivistikog i sektas~og I??tcen~~v::
nja kulturnog fonda stvorenog u prolosti, .ko]l _sociJ~
stiko drutvo, kao prirodni i ~storij;>~ .nasled.l;rlk pozitivne kulturne batine prihvata 1 kultiVIse, kao Jedan od
elemenata za izgradnju besklasne civilizacije.
u revolucionarnoj drutvenoj praksi je ogromno
porasla opta prosveenost naroda. Borba za . nove. drutvene odnose oslobaa ljudsku svest od nrovne l neuk~ vere u preivele religiozne i mistine narkoze, od

220

. duhovne tromosti, od obmane raznim fetiizmima:, ona

proiruje opte znanje i uvodi nove socijalne navike
na temelju bogatog naunog i tehnikog iskustva, za
dostignue vieg ekonomskog drutvenog standarda, kao
osnovnog i nadasve vanog preduslova za sadrajniji
ivot oveka.
U tom procesu dolazi do punog izrazaJa j. progresivna usmerenost veine jugoslovenske inteligencije i njen
drutveno-revolucionarni aktivizam, koji se pod idejnim
uticajem komunista razvijao u borbi protiv buroa:skih
reima predratne Jugoslavije, faistike okupacije i kontrarevolucije, a koji danas u okviru socijalistike izgradnje ima pune i otvorene mogunosti za razvoj svih svojih
stvaralakih sposobnosti.

Savez komunista Jugoslavije borie se i dalje za

stvaranje to povoljnijih materijalnih i drutvenih uslova
za intenzivan razvoj kultura jugoslovenskih naroda, naunog i umetnikog stvaralatva, za podizanje .opte kulturne spreme i znanja to veeg broja radnih ljudi.
U daljoj izgradnjd. osnoVnog savremenog obrazovanja Savez komunista Jugoslavije poklonie posebnu
panju:

podizanju nivoa osnovnog savremenog obrazovanja

svih stanoVllika u cilju menjanja kvalifikacione strukture
stanovnitva, osposobljavanju graana za odgovorne funkcije u mehanizmu drutvenog samoupravljanja i, uopte,
stvaranju uslova za kulturniji i bogatiji lini ivot graana;

obezbeenju jednakih mogunosti svakom mladom

oveku da se opredeljuje u izboru svog ivotnog po-

ziva i da prema svojim sposobnostima i interesovanju

nastavi kolovanje i upotpunjuje svoje znanje . do najviih stepena.
Postepeno smanjivanje jaza izmeu umnog i fizi
kog rada, likvidacija moralne i drutvene degradacije
fizikog rada, nasleene iz klasnog drutva, predstavlja

221

jedan od osnovnih prindpa na kojima se zasniva socijalistiki sistem vaspitanja i obrazovanja. Zato sistem
obrazovanja odraslih ini neophodnu dopunu i proirenje redovnog kolskog sistema sa zadatkom da omogui
stalno proirivanje obrazovanja i strunog usavravanja radnih ljudi. Na toj osnovi treba izgraivati sistem
opte! obrazovanja naroda, pristupanog svakom.
Sistem vaspitanja i obrazovanja
Sistem vaspitanja i obrazovanja u Jugoslaviji izgrai
'vae se i razvijati u pravcu optih ciljeva nae socijalisticke zajednice kako bi maksimalno _doprineo stvaranju materijalnih i kulturnih dobara i -izgradnji socijalistikih drutvenih odn9sa.
.
Osnovni ciljevi obrazovanja i vaspitanja u naun
drutvenim uslovima jesu: razvijanje stvaralakog odnosa mlade generacije prema buduem pozivu i prema
radu uopte; razvijanje socijalistike drutvene svesti i
osposobljavanje omladine za uee u drutvenom ivotu
zemlje, u organima drutvenog samoupravljanj~ i upravljanja; upoznavanje i usvajanje dostignua naih naroda
i celokupnog oveanstva na raznim podrujima socijalnog, naunog, tehnikog, umetnikog i ostalog kulturnog stvaralatva; razvijanje duha bratstva i jedinstva
jugoslovenskih naroda; razvijanje internacionalizma, duha- meunarodne solidarnosti radnih ljudi, kao i ideje
ravnopravnosti i zblienja svih naroda u interesu mira
i napretka: u svetu; usvajanje osnova _naunog, materijalistikog pogleda na svet; razvijanje .svestrane, aktivistike linosti sa intelektualnim i moralnim osobinama
graanina socijalistike zajedniCe; poboljavanje fizi:
kog zdravlja, naroito razvijanjem fizike kulture i telesnog vaspitanja, kao uslova za normalan stvaralaki

Da bi kols_tvo bilo sposobno da ispuni takvu ul gu, neophodno Je da po svojoj organizaciji, po metod~
~a rada, po .celo~pnom svom delovanju bude u stan~u da se :r:eprekidno usanava, da ide ukorak s rm:
';-tk~m drutva, da zadovoljava potrebe koje nepre~dno rastu. Od naroite je vanosti veza kole s dru~_tveno-ekonomskom stvarnou, sposobnost kole da svoJI~ J?rogr~om odraava konkretne . potrebe mladih narasta] a, da ih -usklauje s potrebama drutva ume
t
d~ se 1;1 mladom oveku probudi interel) za s~a ona :~
n}.a k_oJa su po.tr~bna za njegov sadanji i budui matenJalnj: Io:Iturm l moralno-drutveni napredak. Nastava
?- nasun skolan;ta treba da ivo prati savremeni raZvitak
l re~tate savremene nauke, drutvene prakse i umetnosti, 1 da te. _rezultate. koristi u vaspitnom radu.
. . ~a . podru::Ju poveZivanja kole s potrebama drutva
: JaC~Ja Qru~tvene uloge kole - naroiti znaaj imaju
skolski odbon

k o.
. pri vaspitnim ustanovama. Vez arus
muno~ 1 P~:vrednim i drutvenim organizacijama ovi
or?aru sve v:se postaju mesto dogovora i saradnje' svih
zamt~resovanih !~tora: ~astavnika, roditelja, omladine,
kao 1 odgovaraJucih_ drustvenih organizacija i dr vnih
organa._
a
Prosvetna aktivnost u narodu
Na_sleeni _nis~ prosvetni i kulturni nivo mnogili oblasti
na~e Z~] e . l osnovn_e. mase proizvoaa, osobito poljopnvre~,,. jeste ozbiljna kocnica brem razvitku pro-

u;o~ snaga drutva i celokupnoin socijalistikom preo razaju. Takv~ stanje neposredno utie na ravitak i
~~e kulktu;e, Jer ogromne stvaralake energije naroda
jOS uve rusu sve pokrenute.
Sav~~ komunista Jugoslavije e se uporno zalagati
za raZVIjanje i proirivanje mree ustanova namenjenih

ivot.
223
222

kulturno-prosvetnom uzdizanju naj~ih . masa,_ -~ao . to

su: tampa, izdavaka delatnost, r~dio 1. televiZIJ~, film~_
pozorite, zatim javne biblioteke, b1oskop1, domoVI kultu:
re, radniki i narodni univerziteti, kulturno-prosvetne 1
druge. organizacije koje podstiu _samoaktiynost, .::UU~ter
stvo itd. Komunisti e se zalagati za svrsishodniJ_e 1 _racionalnije investiranje materijalnih sre~staya za~edn1ce,
vodei politik-u forsiranja onih ustanova J onih oblika kulturne delatnosti koji najefikasnije i najire utiu na podizanje kulturnog standarda naroda.
Borba protiv primitivizm_a ~ uopte bo~ba za ;:;avremeniju organizaciju vaspitanJa 1 obrazovanJa kao 1 pr?irivanje kulturnih navika nije moguna b_ez s~vreme~ih
tehnikih i kulturnih sredstava. U tom srmslu Je osob1to
vano opremiti nae kole i druge . prosvetne, i k_ulturne
ustanove tehnikim sredstvima koJa omogucavaJu potpunije i lake uenje i sticanje znanja. Pored toga, razvitak filma, radija, televizije, stvara nove, vogr~ffille mogunosti za sticanje novih znanja, za prosirenJe 1.-ultur~ih navika za upoznavanje drugih naroda. Sve to iziskuje da se' uloe napori u podizanju opte i line potronje drutva u narednom pe:iodu, da_vse, p:~ma P~~a~t~
materijalnih mogunosti drustva, podie opst1, tehnick1 1
kulturni standard, da se stvaraju bolji uslovi za ire i
svestranije korienje tehnikih kult~ sredstava, kako u linoj tako i u javnoj upotrebi.

T
;.~

Nauka i umetnost
Nauka je u savremenom drutv!-f dobila ve~ znaaj.
Ona je poStala jedan od osnovnih_ f~ktora k~Jl odreu~
je ukupni potencijal i' snagu pOJ~~e zem_l)e. Razv?J
nauke i tehnike, kao i unapreenJe mdustnJske _prOizvodnje slili su se u jedinstven proces, tako da Je nauka postala jedna od najjaih poluga razvitka materijalnih snaga drutva. U ovakvim uslovima dalje razvi-

224

janje proizvodnih i drugih snag:;t naroda u -\'elikoj meri zavisi od sposobnosti zajednice da rezultate naunog
miljenja i prakse uini to dostupnijim. Neprekidno
poboljavanje uslova za napredak nauke u svim njenim
oblastima jedan je od zadataka Saveza komunista Jugosl~vije.

Socijalistiko drutvo mora a ono jedino i moe

- da do maksimuma oslobodi stvaralake snage u nauci i da- naunim radnicima omogui da slobodno razvijaju svoje sposobnosti u otkrivanju zakonitosti i oblika
kretanja prirode i drutva, a radi usklaivanja subjektivne delatnosti drutvenih snaga sa objektivnim. kretanjem. Put ka nauci treba da bude otvoren svakom naem graaninu koji za; ,to ima sposobnosti i sklonosti.
Savremena nauka na nekim podrtljima moe uspeno izvriti svoj zadatak jedino udruenim naporima i
saradnjom veeg broja naunih radnika na osnovu slobodnog individualnog stvaranja.
Socijalistiko drutvo naroitu panju posveuje napretku drutvenih i politikih nauka. Razvijene drutvene .i politike nauke, koje otkrivaju i utvruju za..
kone savremenog kretanja drutva i njegove svesti, snaan su faktor progresivnog drutvenog razvitka i razvitka drutvenog bia ovekovog.
U povezivanju nauke s potrebama drutva vana
uloga pripada drutvenom upravljanju u naunim ustanovama, preko kojeg. se sjedinjuju opti interesi drutva
s konkretnim interesima naunog rada. U tom sjedinjavanju se osigurava sloboda naunog stvaranja i nauno
istraivanje se maksimalno zatiuje od administnitivnih i nepotrebnih intervencija.
Savez komunista Jugoslavije uvek je pridavao veliki znaaj _razvitku nacionalnih kultura i umetnosti, podravao je i pomagao materijalnim i politikim sredstvima iri i svestraniji razvoj svih oblika kultumog i umetnikog stvaralatva.

225

u sistemu socijalistike demokratije intelektualno

stvaralatvo se sve vie oslobaa klasnih determinacija
i ogranienja: ovekov ~tveni zna~j po~inje s~ kvalitativno menjati i stvaraJu se realni usloVI za nJegovo
stvarno osloboe~je. Maksimalno razvijanje ljudskog stvaralatva postaje i cilj i sredstvo celog drutvenog kretanja, ime se ostvaruje izjedn::enj~ drutven~g ~;livi
dualnog interesa i drutveno~ opstel?i mteresa, _zaJednickog
cilja:. Socijalistiki drutveru odnosi, u borbi da prevaziu ranije kapitalistike drutvene odnose, oslobaruiju i ~iraju ljudsku svest, idejno i stvaralako bie ovekovo.

Savez komunista Jugoslavije e i ubudue usmeravati svoje napore ka tome da umetnost i kultura uopte postanu zaista svojina naroda, da kulturno stvaralatvo dobije svoju masovnu podlogu, kako u pravcu
usvajanja kulturnih tekovi.11a t~~o, pre svega! i. u. :p:r:~v
cu podsticanja kulturno-umetnicke delatnosti 1 llliClJative najirili narodnih masa.
.
Savez komunista Jugoslavije e se zalagati za razvoj materijalne osnove takve aktivnosti, za proirivanje
i izgradnju raznih kulturnih u:~~ova, k~? sto s~; P<:"
zorita, bioskopi, radio i teleVlZlJa, ~alen]e, ~~eJI, ~n
blioteke, narodne itaonice itd. On ce podsticati. aktivnost drutvenih organizacija koje deluju na kulturno-umetnikom podruju i uticati na to da u njihovoj aktivnosti dou do izraaja specifinosti svih naroda Jugoslavije, a kroz prisnu p;:v~~.?st, .sc:raru:ju i razmenu
iskustva, i jedinstvo sOClJaliSticke zajednice.
Drutveno samoupravljanje u oblasti
prosvete, nauke i kulture
Organi drutvenog samoupravl~anja u. pr?.svetnim, nau
nim i kulturnim ustanovama 1 orgaruzaclJama predstav-

226

ljaju za komuniste izvanredno znaajno polje uticaja i

rada na afirmaciji socijalistikih shvatanja u presveti,
nauci i umetnosti, na razvijanju njihove drutvene uloge, na stvaranju to povoljnijih materijalnih i drutveno-politikih uslova za njihov bri napredak, na organizovanju i mobilisanju najirili slojeva naroda u borbi za
vii i svestraniji kulturni preporod.

T
l

GLAVA

manje akcija ria osnovu svestrane razmene miljenja i

odluke veine. Dosledno sprovoenje principa demokratskog centralizma doprinosi najboljem izboru partijskih
kadrova, mobilie komuniste protiv birokratskih tendencija, a isto tako i protiv pojava malograanskog anarhizma.

X
Izgradnja socijalizma - svesno menjanje i
usmeravanje drutvenog razvitka

DRUTVENA ULO.GA I IDEJNE OSNOVE

. SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE_

Savez komunista Jugoslavije se razvio iz Komunistike

partije Jugoslavije, oslanjajui se i nadovezujui se na
njenu revolucionarnu i marksistiku tradiciju.
.
Komunistika partija Jugoslavije uvek je bila veran
izraz interesa i tenji radnike klase, koji odgovaraju i objektivnim interesima svih ostalih radnih slojeva
Jugoslavije. Savez komunista Jugoslavije bio je. i ostaje
i u dananjim uslovima predstavnik interesa i tenji radnike klase i svih radnih ljudi Jugoslavije.
Vodea drutvena uloga radnike klase zasniva se
na injenici da je njen klasni interes istovetan s interesima opteoveanskog napretka, da, kao takav, predstavlja glavnu pokretaku snagu najnaprednijih drutvenih kretanja.
.
Jedinstvo pogleda na . osnovne unutranjopolitike i
spoljnopolitike probleme, na bitna. pitanja borbe za
socijalizam neophodan je uslov jedinstva volje i akcije
komunista. Principi demokratskog centralizma jesu izrai
i najadekvatniji organizacioni . uslov ideolokog i akcia:nog jedinstva Saveza komunista Jugoslavije. Demokratski
centralizam podrazumeva borbu miljenja u organizaciji
komunista, uz obavezno prihvatanje zakljua~a i. preduzi-

U svojoj delatnosti komUnisti Jugoslavije polaze od istoJ;ijski datih drutveno-politikih uslova. Borba za izgradnju socijalizma predstavlja svesno menjanje i usmeravanje razvitka drutvene stvarnosti.
Drutveno-ekonomska stvarnost dananje Jugoslavije,
u svojoj celini, plod je prethodnog dugog istorijskog razvitka, obeleenog klasnim i na~:ionalnim ugnjetavanjem;
i snanog revolucionarnog preobraaja izvrenog pod
idejnim i politikim rukovodstvom Komunistike partije
Jugoslavije, u toku oslobodila'kog rata i u posleratnoj
socijalistikoj izgradnji.
Za dananju nau drutvenu stvarnost karakteristi
ne su, pre svega, duboke promene u ekonomsko-materijalnoj i politikoj osnovici drutva, brojani porast i pojaana drutvena uloga radnike klase,-porast drutvene,
socijalistike svesti najirih slojeva radnog naroda, promene u nainu ivota, u ideologiji, u moralnitn shvatanjima.
U naoj drutvenoj st:varnosti jo postoje i deluju
i elementi naslea iz prolosti, ostaci starog drutva, na
ijoj se bazi raaju i pothranjuju negativne ideolokopolitike pojave. injenica da radne mase ti . prolosti
nisu imale nikakvog uticaja na upravljanje drutvenim,
privrednim i javnim posloyima i da za to jo ne raspolau dovoljnim iskustvom i potrebnom kulturnom spre-

228
229

T
l

mom - stvara pogodno tle za recidive buroaskog indiVidualizma, partikularizma i egoizma, neodgovornog odnosa prema drutvenoj imovini, _bezdunog odnosa prema
ljudima, birokratizma itd.
Ukoliko svaka objektivna stvarnost - stihijski deluje
snagom svojih zakonitosti, utoliko se moe govoriti o
dve vrste stihije u naoj drutvenoj stvarnosti: o sitnosopstvenikoj i birokratskoj stihiji koje u sebi sjedinjuju nasleeno, zaostalo i preivelo i koje, prema tome,
vuku nazad - i o socijalistikoj stihiji koja izrasta na
tlu socijalistikih drutvenih odnosa i snagom obje~tiv~
nih zakonitosti deluje na drutveno bie i na svest lJudi
u smislu njihovog progresivnog menjanja.
Komunisti
socijalistikog

avangardna snaga
kretanja

Jugoslovenski komunisti rukovodili su revolucionarnom

akcijom radnih masa, razvijajui njihovu socijalistiku
drutvenu svest mobiliui ih i organizUjui ih u cilju
progresivnog m'enjanja drutvene stvarnosti. Komunisti
e i dalje ostati avangardna snaga socijalistikog kretanja u naoj stvarnosti, proveravajui u praksi pravilnost svoje politike i svojih akcija, prouavajui rezultate te prakse; koji uvek neizbeno sadre i element
nepredvienog, pa time i stihijskog._ Komunisti e u sa7
vlaivanju negativne stihije postizati utoliko vee uspehe ukoliko se u svojoj praktinoj -delatnosti budu vie
oslanjali na prouavanje socijalistike teorije i prakse
na svim podrujima gde se razvija borba za _socijalizam, ukoliko se vie budu pridravali naunih tekovina
napredne drutvene misli u celini i ukoliko sami budu
doprinosili njenom daljem razvijanju.

230

za

dalje razvijanje marksizma

Naunoteorijska

osnova praktine delatnosti komunista

jeste marksizam, uenje o osnovnim zakonima razvitka
prirode, drutva i miljenja i o neminovnosti pobede
socijalizma, iji su osnivai Marks i Engels i koje su
dalje, u novim uslovima, kroz praksu revoluciona;rne
borbe, razvili Lenjin i drugi marksisti. To uenje je proveravano i dalje razvijano teorijom i praksom celog
svetskog radnikog pokreta i izgradnjom socijalizma.
Marksizam nije jednom za svagda utvreno uenje,
niti je sistem dogmi, ve teorija drutvenog procesa,
koji se razvija kroz uzastopne istorijske faze pa, prema tome, podrazumeva i stvaralaku primenu teorijei njeno dalje razvijanje, pre svega uoptavanjem prakse
socijalistikog razvitka i dostignuima naune misli o
veanstva. "Mi nikako ne gledamo na Marksovu teoriju
kao na neto zavreno i neprikosnoveno. Mi smo, naprotiv, ubeeni da je ona udarila samo kamen-temeljac onoj nauci koju socijalisti moraju pokretati dalje
. u svim pravcima, ako ne ele da zaostanu za ivotom . :. .
Mi ne pretendujemo na to da Marks ili marksisti poznaju put ka socijalizmu u svoj njegovoj konkretnosti.
To je besmislica. Mi poznajemo pravac tog puta i znamo
kakve klasne snage njime vode, a konkretno, praktiki
to e pokazati samo iskustvo miliona kada se oni late
posla" (Lenjin).
Stojei na gleditu da razvitak naune misli odgovara stvarnim interesima i tenjama radnike klase i
radnih masa uftoliko vie ukoliko se ta misao smelije
i nepristrasnije predaje traenju istine, - jugoslovel;lski komunisti ne prisvajaju nikakav monopol u toj
oblasti, nego se zalau za dalje neprekidno- razvijanje marksizma i njegovo bogaenje putem sve dubljeg
saznavanja objektivne drutvene stvarnosti. Savez komunista Jugoslavije u celini i pojedini njegovi forumi ne

231

smatraju sebe arbitrima u oblasti . marksizma~le~.j~a

ni u oblasti posebnih drutvenih nauka. Komumst1 ko~ste
odnosno primenjuju rezultate na~e u sklad~ s ~stve
nim interesima i sa stepenom drustvene svesti na]naprednijeg dela radnike klase i radn!h ljudi uopte i . u skladu s materijalnim mogunostima drutva. Nauka Je sama
sebi sudija, a presudni kriterij obje~iV?e . istine "f!. oh:
lasti' drutvenih nauka moe biti samo cm]emca da nJihOVI
rezultati odgovaraju ili ne odgovaraju stvarnosti, to
se konano proverava u samoj drutvenoj i naunoj
praksi.

saobraavanje delatnosti komunista dostignutim promenama u objektjVllim uslovima mieg drutvenog ivota.
u skladu s tim izmenama, i da bi se time istakao njihov
istorijski znaaj, Komunistika partija Jugoslavije je na
tom Kongresu promenila ime u Savez komunista Jugoslavije.

Vodea politika uloga Saveza komunista Jugoslavije postepeno e, u perspektivi, iezavati - sa razvijanjem i jaanjem sve obuhvatnijih oblika neposredne
socijalistike demokratije. To iezavanje e ii uporedo
s objektivnim procesom odumiranja drutvenih antagonizama i svih oblika prinude koji su istorijski izrasli iz
tih antagonizama.

No da bi se ti ciljevi postigli, potrebna je stalna

svesna akcija komunista, kroz sve oblike socijalistike
demokratijfj i organizacije radnog .:naroda. Antagoiliistike snage jo nisu oslabljene do te mere da "!Ji prestale biti opasnost za opstanak socijalizma. Zato se radnika klasa ne moe odrei oruja svoje klasne borbe,
diktature proletarijata, i rukovodee uloge Saveza komunista Jugoslavije u borbi za prevazilaenje onih socijalnih i materijalnih faktora koji u razliitim oblicima
jo vre. pritisak na drutvene odnose u naoj stvarnosti u smislu kapitalistike restauracije odnosno birokratsko-dravnokapitalistikih tendencija.

Rukovodea

uloga i stalna svesna akcija

Saveza komunista Jugoslavije

Zahvaljujui specifinostima razvitka rev~lu~!onarnih

procesa u naoj zemlji, u kojima se. Komumstic~ partija Jugoslavije odnosno Savez kom~st~ J~gos~aVIJe pokazao kao jedina realna snaga okupljanja rrokih ~arad. nih masa u borbi za slobodu i drutveni napredak,
Savez komunista Jugoslavije je stekao i zadrao specifinu rukovodeu ulogu u sistemu narodne vlasti u Jugoslaviji.
Sa slabljenjem drutvenih antagonizama, uvriva
njem ,i razvijanjem socijalisti~kih . drutve~ odn.osa u
naoj stvarnosti, Savez komumsta JugoslaVIJe sve J~ m~
nje faktox: vlasti, a sve vie postaj~ faktor fm;mran]a
. i razvijanja socijalistike svesti radnih masa, koje neposredno uestvuju u vlasti, dejstvujui u skladu sa svojim materijalnim, duhoVllim i drutvenim interesom.
esti kongres Komunistike partije JugoslaV'ije formulisao je rukovodeu ulogu i mest? P8;rtije rad;nike. k~ase
u drutvenom ivotu - upravo u snnslu takvih prmc1pa.
Izvrene su i znaajne progresivile promene u nje~o~
metodu rada. Ove odluke estog kongresa predstavlJaJU
l

232

Razvijanje inicijative masa i stvaralaka borba

miljenja na socijalistikim pozicijama

U orgamma vlasti i organima drutvenog samoupravljanja, u optinskim, sreskim, republikim i saveznim

razmerama, - . Savez komunista Jugoslavije ne trai za
sebe monopolistika prava, ve se bori za ostvarenje
socijalistikih principa u politici i praksi organa vlasti
i samoupravnih organa. Odluke samoupravnih organa
'

233

preduzea, komuna; -ka0; i !Sreskih, republikih i savez-

nih drutvenih i dravnih organa, treba da budu rezultat aktivne socijalistike borbe miljenja, u samim
organima vlasti i organima drutvenog. samoupravlj~!l.ja!
kao i u organizacijama Saveza komumsta JugoslaVIJe 1
Socijalistikog saveza radnog n~oda Jugos}avije.
.
Politikom mobilizacijom masa u borbi za reavanJe
osnovnih . problema socijalistikog razvitka i poloaja
radnih ljudi Savez komunista Jugoslavije aktivno .~ti~e
na razvijanje socijalistike svesti masa; na razviJanJe
i uvrenje politiko-idejnog jedinstva ra~og naroda,
pripremajui i vaspitavaju~i graane z~. ~tveno sam.oupravljanje. Savez Jmmumsta JugoslaVIJe time neprekidno jaa uticaj socijalistikih snaga na ceo drustveno-politiki sistem, ime se ostvaruje i sve punija kontrol~
graana nad radom organa vlasti i organa drutvenog samoupravljanja.
. .
.
Osnovni princip kojim se Savez komumsta Ju_goslaVI~
je rUkovodi u svome radu - u ?~osu na .<?rgane vlasti
i organe drutvenog samoupravlJanJa - IDJe komandavanje, ve razvijanje aktivnosti i inicijative gra~a,
kao i pruanje linog primera lanova Saveza komumsta
i.I izvravanju zadataka socijalistike izgradnje, linog
primera u borbi za zatitu interesa zaj:~ce; u razvijanju novih socijalistikih odnosa meu ljudima.
Drutvena uloga komunista Jugoslavije nije uloga
superiorne, od naroda odvojene elite, ve ravnopravno~
dela radnih masa komunisti "teorijski prednjae ostaloJ
masi proletarijat~ razumevanjem uslova, toka i optih
rezultata proleterskog pokreta" (Marks). Svak? ~a?sta
janje za' sveu masa i nespos.obnost d_a
uoce l ~~ko
riste materijalni uslovi ometaJU orgamzaciJU . komumsta
da vri ulogu svesnog subjektivnog inioca socijalisti
kog razvitka, kao to takvu smetnju predstav~ja i istra
vanje ispred materijalnih mogunosti i svesti masa, odnosno zauzimanje takvih pozicija i stavova koji ne odgo-

s:.

234

varaju realnim uslovima u materijalnoj proizvodnji i

moralno-psiholokom stanju radnih ljudi. Savez komunista Jugoslavije se uporno zalagao da se ove dve krajnosti i slabosti otklone, a takvu e politiku on voditi i
u budunosti. . Samo realistika politika moe biti napredna i sluiti socijalizmu; ona spaja misao s praksom,
re s delom, tenju s mogunou. Ova~a politika kree
socijalizam napred, jer ga ostvaruje uz sve ire i potpunije uee radnih ljudi, ime se usklauju opti i pojedinani interesi.
Takvom politikom i u takvim drutvenim uslovima
koji se pod rukovodstvom Saveza komunista ostvaruju
kod nas . oslobaa se i raste linost oveka, graa
nina socijalistike Jugoslavije, razvija se huinani odnos
prema, ljudima i meu ljudima, ostvaruje se socijalisti
ki humanizam; pojam slobode dol?iva konkretnu sadrinu i konkretno ostvarenje, za razliku od apstraktne, ka-
pitalistikim odnosima uslovljene i time ograniene, slobode u buroaskom drutvu; stvaraju se uslovi za paljiv
odnos prema miljenju svakog pojedinca, jer e pojedinana miljenja, s jaanjem materijalne osnove socijalizma, izrastati na podlozi sve veeg usklaivanja linog
i opteg interesa graana i time doprinositi daljem razvijanju i jaanju socijalistikih odnosa na svim podruji
ma drutvenog ivota. Tako se razvija nov odnos prema
razliitim miljenjima, a sadrina toga odnosa je ira, vie stvaralaka i demokratska od buroaskog. principa
tolerancije, ogranienog okvirima klasnih interesa kapitalistike . klase i njene drave. u naem drutvenom i
politikom sistemu sve se vie razvija pozitivna i stvaralaka borba miljenja na socijalistikim pozicijama, a
njoj je svrha da reava drutvene suprotnosti, da .olakava
i ubrzava, u skladu sa stvarnim mogunostima, svestrani
socijalistiki razvitak.
Oblici borbe miljenja i drutvene kritike menjaju
se i prilagoavaju stvarnosti, koja se menja. U sukobu

235

Tl
s~- sebe ~:: ~~tvo i njegove organe -

klasnih aptagoniZama, u ratu i reV'Oludiji .drutvena

kritika je morala dobivati n~jotrije forme .. Danas oblici drutvene kritike niu iz stvarnosti u kojoj je ideja .
socijalizma pobedila, iz privrednog i drutvenog mehanizma koji se ne moe uspeno razvijati bez neprekidne
borbe miljenja.
Prerastanje vlasti u ime naroda radnog naroda

u vlast

Uloga komunista u razvijanju socijalisijkih drutvenih

odnosa zahtevala je da teite njihovog rada ne bude
dravna uprava u uem smislu, ve da to b~de j~anje
predstavnikih i s~oup~~ or~an~ v~asti. VAk~vnost
komunista u orgamzovanJU 1 funkcwrusanJu drzavnih organa na odreenoj _istorijskoj __ et~p~v ~ila je ~neop~odna.
S jaanjem i razvitkom sociJaliStikih drutvenih odnosa zadravanje starih formi rada vodilo bi srastanju
orgacizacija komunista s dravnj.m aparatom i njihovom .
birokratizovanju.
_ Vera da su dekreti sve _ deformie komuniste,
slabi u njiml:!- oseanje odgovornosti p;ed. masama; v~di
njihovom idejnom i moralnom zastoJU 1 nazadovanJU,
jer se komunisti u takvim uslovima odvikavaju od borbe za svoja ubeenja, a time i od svakodnevnog proveravanja pravilnosti tih ubeenja -kroz praksu i bo~bu
miljenja. Dravna uprava treba da prerasta u strucan aparat potinjen samoupravnim izbornim ~tvenim o_rganima, a komunisti da se bore da rad 1 odluke tih
demokratskih organa bu_du- u -skladu s potrebama razvitka socijalizma i njegove odbrane od antisocijalistikih tendencija.
Mehanizam politikog i privrednog sistema, s~voren
u naoj zemlji, _predstavlja odluujl7~u prepreku b1roJrn;~
tizaciji Saveza komunista JugoslaVIJe. - Svesno prenoseci

.l
i

l
\

u skladu s jaii
baze - niz politikih funkCIJa koJe Je po I~tonJsk~j nudi jedno vreme vrio, odnos~o u oci.:eerum ~kvirima jo vri, i usmeravajui
razVIta~. drustvenog sxstema u pravcu socijalistike demokratiJe, - Savez komunista Jugoslavije ne samo to
~ty::ra uslove za svestraniji razvitak socijalizma, ve i
sti~I- sebe od mogunosti birokratizacije i politike izolaciJe, ?d metoda komandovanja, od mogunosti da od
r~volucxonarne svesne snage drutva postane konica dalJeg napretka. Znaajnu ulogu su u tome smislu odi~ale
konkre~e mer<: kao to su: razvijanje socijalistike de:nokra~IJe u p~vrednom i politikom sistemu demokratiJ~, koJa maksrmalno omoguava samoupravljanje radnih
lJudi kroz odgovar~jue samoupravne organe i njihovo
p:av~ na punu ko~trolu nad dravnim aparatom; - orgaruzacwne ~ere koJe su dovele do prenoenja teita
rada komum~ta na p_re~!avnike i samoupravne drutvene or~ane. 1 ?rganiZaCIJ~; uki~je. partijsko-dravnog
paralelizma, . prilagoav~}e orgamzac10nih principa Savez:: komumsta JugoslaVIJe novim uslovima i novim zadacrma.
Jugoslovenski komunisti e i ubudue biti dinamina
snag': u radu d:.Utvenih, predstavni~kih i drugih organa
vlas~ ~o.
nJi_hova aktivnost bude odvijala tamo gde
radni lJudi Zive 1 rade, pod njihovom neposrednom kontr<?lm;n, u svestr~om radu na ostvarenju Lenjinovog
_pnncxpa, prerastanJe vlasti u ime radnog naroda u vlast
radnog naroda.
n!~m s~CIJ~Stic~e ~tvene

s:.

Komunisti u organima
upravljanja

radnikog

i drutvenog

Radi razvijanja i jaanja radnikog samoupravljanja o-a

naroite je vanosti rad komunista u preduzeima, i,

237
236

T
naroito u radnikim~ isavetima. Organizacije Saveza komunista' Jugoslavije u preduzeima bore se da to sm
slojevi radirika shvate znaaj daljeg jaanja i razvijanja

proizvodnih snaga, povienja : pro~~vnos~. r:a~, ~o

uslova za savlaivanje osnovnih t:eskoca SOCIJalisticke IZgradnje za podizanje ivotnog standarda radnih ljudi i
za neprestano razvijanje i uvrivanje socijalistikih
druwenih odnosa.
Razvijajui svestranu aktivnosf u organima radnikog
i drutvenog upravljanja, u radnikim savetima, veima
proizvoaa, privrednim organizacijama, kao i na raznim
podrujima drutvenog upravljanja u korn,unama, - komunisti treba da se zalau kako bi ovi organi sve vie
postajati masovna kol3: socij~m?-, koja radnim lju~a
ne daje san;to bogata prakticna Iskustva u upraylJ~JU
i u javnim poslovima, ve ih u isto vreme upuuJe 1 ka
sve dubljem razumevanju problema s kojima se suoa
vaju, a uz to ili i idejno i uopte kulturno podie i razvija.
moga komunista u Socijalistikom savezu
radnog naroda Jugoslavije

Socijalistiki savez radnog n~ Jug<?~layij.~ pr~dstav

lja dalje razvijanje - u uslovrrna soci}a~stick~. IZgradnje - onih oblika optenarodnog okuplJanJa kOJI su se,
pod rukovodstvom Komunistike partije Jugoslavije, raali u toku borbe protiv antinarodnih reima u buroaskoj Jugoslaviji, a razvili se i uvr~?Ji ~ oruanoJ bo~
bi protiv faistikih okupatora. i nJihovih _saradnika IZ
redova domae reakcije, i zatim odigrali izvanredno znaajnu ulogu u posleratnom periodu obnove z~mlje i u
prvoj fazi socijalistike izgradnje. Neposredni prethod. nik Socijalistikog saveza radnog naroda Jugoslavije bio
j~ Narodni front Jugoslavije, kao prvi politiko-organi-

zacioni ?b~. ~asnog. sa':eza, najirih- slojeva radnog naroda,

interesima na likv"d

v UJedinJenih
lih .
. zaJednikim
.
l aCIJl
preZive
1 na IZgradnJi novih, socijalistikih drutvenih
odnosa.

Socijalisti~ savez ..ra?n?vg ~oda Jugoslavije razvija

se -:- u ~l~~~ sociJalisticke IZgradnje -:- u optena,
rodni s~CIJalis.ticki parlament, predstavljajui najadekvat~Jl oblik ;J?O~ti~~og povezivanja stvalnih drutvenih nosila~~ v SOCIJaliSticke ~~m.oir:vatije u Jugoslaviji. Idejno-politick<:. o~no~a SoCIJaliStickog saveza radnog naroda
Jugosl.aVIJe .~r?-Zava se u koncepciji o neophodnosti izgradnJe s~~IJalizma; u odbrani tekovina revolucije i dru!V:~e sv<;>Jme TI?-~ sredstvima za proizvodnju, obezbeu
JU~!. u . tim o~a, naj~iru slobodnu razmenu i borbu
rmslJ.enJa u SVIm oblastima drutveno-politikog ivota
zemlJe. .~ao takav, Socijalistiki savez radnog naroda
J~g<?slaVIJe, obezbeujui principijelno jedinstvo socijalisti~~ ~naga, o~oguuje da politiki i drutveno moe
?Iti aktivan svak!" ~ac:ranm ~oji je naelno za socijalizam
I da se ?orba ~slJe!:Ja moze odvijati na najiroj osnovi.
Takav tip organiZaCIJe politikog ivota masa u stvari
u sadanj~. "!slovima najvie odgovara politlkom sis~
~emu. za koJI Je karakteristina sve ira primena metoda
l vo~l_!.ka neposredne demokratije, to jest\ sve neposrednije
uce~~e . ~31~ana u upravljanju drutvom. Upravo zato
SociJalisti~ki savez radnog naroda predstavlja politiku
podlogu Sistema ~ocijalistike demokratije u Jugoslaviji.
Savez komumsta Jugoslavije deo je Socijalistikog
saveza radn?g naroda Jugoslavije. Aktivnost lanova Sayeza k<;>mums.ta J~g~slavije neprekidno se podvrgava sudu
l ocem radnih lJudi. Clanovi Socijalistikog saveza radno~.- n~~?a Jugoslavije prihvataju od komunista snagu
s?~!alist1ckog ubeenja, pretvarajui ga u iroku socijalisticku svest radnog naroda.
V9deu ulogu u redovima Socijalistikog. saveza radnog naroda Jugoslavije komunisti ne obezbeuju nameta-

239
238

T
njem svojih idejno-politikih stavova, ve snagom svog
ubeenja, zasnovanog na naunom _saznanju ;_avremene
cirutvene stvarnosti i njenih osnovnih t~J?denciJa; ~ep:e
stanim povezivanjem revolucionarne . teon]e s prakti~
radom na preobraavanju drutvenih odnosa, I?omazuc1
radnim ljudima da u punoj meri ostvaruju" svo~a de~o
kratska prava; idejnim i x;noralriim obo~ac1van]em ~a
komunista, kome je komuruzam, to konacno ;>slob~~en]e
oveka, najvia tenja kako u javnom, tako 1 u hcnom
ivotu.
Savez sindikata .Jugoslavije - sastavni deo
sistema socijalistike neposredne demokratije
Savez komunista Jugoslavije, kao vodei d~o radnike
klase nae zemlje, poklanja izvanrednu pazn]U r~d~ komunista u Savezu sindikata Jugoslavije. Savez smdikata
Jugoslavije, dobrovoljna drutvena poli~ka . organiza<:~ja
radnike klase, po svom me:_s~ u drustvu 1 . po svoJ rm
funkcijama ima veoma znacaJnU ulogu. u sistemu radnikog i drutvenog samoupravljanja i sa~~avni je deo
sistema socijalistike neposredne demokrat~Je .. Nadovezujui se na najbolje tradicije naprednog smdikalriog pokreta izmeu dva rata, Savez _sind}kat~ Jugo~~-~vije, kao
jedinstvena organizacija radnika 1 sluzbenika, sluzilStovrex;neno i linim interesima lanova i optim in~:resima za~edJ?ice.
Ostvarivanje samoupravnih prava radn1cke klase 1. nJ~no
neposredno uee u raspodeli drutvenog _pro~~ta IZazivaju promenu njenog osnovnog drutvenog poloza]a, a posebno doprinose otklanjanju ostataka najamndg rada, P~.
samim tim bitno utie na promenu karaktera, uloge l
zadataka silldibtta, i pored tih promena, sindikati, zadravaju osnovne funkcije:_ ekonomskJ;l, zatitnu i v~sv

pitnu.

240

Izgi-aivanje

sisteina samoupravljanja, naroito u

i komunama, omoguuje i zahteva da sindikati u mnogo veoj meri nego ranije uestvuju u ekonomskom ivotu zemlje i svakog pojedinog pn;duzea,
da bude to aktivniji u razmatranju i odluivanju o svim
bitnim privrednim i socijalnim problemima.
U okviru tih funkcija sindikati se zalau za . aktivizaciju radnika i slubenika u organima samoupravljanja;
~omau radnikoj klasi da, kroz radnike savete, komune
. 1 druge drutvene organe, neposredno odluuje o svojim
problemima; bore se za punije ostvarenje demokratizma
u upravljanju i za suzbijanje birokratskih pojava. Time
sindikati uestvuju ne samo u izgradnji drutvenog sistema - kroz koji se ostvaruje pun razniah proizvodnihsn~g_a i osloboenje radnike klase i linosti uopte vec 1 u neposrednom reavanju zallteva i potreba radnika i
slubeniJka..
Budui da interesi radnike klase u Jugoslaviji nisu
vie ugroeni ni od privatnih kapitalistikih vlasnika i
vlastodraca, ni od adnlinistrativnih upravljaa radnika
klasa neina vie potrebe za zatitnom org~acijom
klasinog tipa. Sindikati su zajedno s nizom drugih politiki,h i dfutvenih organa i organizacija predstavnici
konkretnih svakodnevnih zajednikih interesa radnike
Wase prema pojedinom kolektivu ili pojedincu, kao i
predstavnik pojedinog radnika ili radnog kolektiva prema
celini, prema komuni i drugim pojedinanim drutvenim
organiina. Sindikati vre znaajnu funkCiju usklaivanja
interesa .u samoj radnikoj klasi, a . posebno funkciju
uspostavljanja jedrinstvenih prinCipa u politici zarada, u
izgradnji unutranjih odnosa u preduzeu i u reavanju
problema ivotnih uslova radnih, ljudi uopte. Zato sindikati treba da budu aktivan faktor ne samo u preduzeu,
ve i u formiranju politike pri'vrednih udruenja, komora
i komuna.
preduzeima

241

T
Sindikati deluju kao organizacija s drutvenim_ zatitnim i kontrolnim funkcijama. Oni slobodno ustaJu u
zatitu pojedinaca i kolektiva, zalau se za uvanje zakonitosti, za ispravljanje i otklanjanje moguih nepravdi
i greaka. Uloga- sindikata se ispoljava i I<:oz -~cijativu
u donoenju propisa i mera od strane drzavnih organa
i samoupravnih .tela u komunama i preduzeima, kroz
neposredno uee u pripremanju propisa i odluka koji se
odnose na radniku klasu, kroz uee u njihovom sprovoenju. Na taj nain, sindikati vre i funkciju drutvene
kontrole nad organima samoupravljanja.
.
U sklopu opte brige o ivotnim i radnim uslovima
svih zaposlenih, sindikati uzimaju na sebe ulogu inicijatora
i orcranizatora izvesnih slubi kojima se zadovoljavaju
potr;be radnika i slubenika odnosno slue stambenim,
prehrambenim, socijalnim, zdravstvenim, kulturnim, komunalnim i drugim potrebama, obezbeenju dnevnog, nedeljnog i godinjeg odmora, sportu, razonodi _itd:
Iz svih tih razloga osnovna baza rada smdikata IDJe
vie samo privredna organizacija, ve u istoj meri i komuna u kojoj radnik ivi, sa svim njenim pomonim
organima i organizacijama - od kunih saveta. i stamb_enih zajednica do saveta u narodnom odboru 1 upravnih
saveta raznih drutvenih ustanova iji rad neposredno
utie na ivot radnog oveka kao i privredna udruenja i
komore. Znai, zadatak sindikata nije samo zatita. optih
i konkretnih, svakodnevnih intere~a radnih ljudi, nego
i praktina organizaciona delatnost i uticaj u svim oblastima gde se reavaju pitanja koja se tiu svakodnevnih interesa i ivota radnih ljudi ili se odreuje politika
koja ima utiicaja na poloaj radnih ljudi ili na njri.hove
. unutranje odnose.
.
Iako je obrazovanje radnike klase zadatak cele socijalistike zajednice i njenih institucija i organizacija,
sindikati imaju i na tom polju vanu ulogu. Drutvenoekonomsko obrazovanje radnike klase, njeno osposob-

242

ljavanje za upravljanje, kao i opte podizanje njene socijalistike svestj u prvom je planu rada sindikata. Prosveivanje i s_trun? obrazovanje radnika li slubenika, njihovo, os~<?~lJavanJ~v za produktivniji i kvalitetniji rad, to
ve~e . ucesce radnlicke klase u kulturnom ivotu i njen
ut1caJ na kulturno-prosvetnu politiku - spadaju isto tako
u osnovne zadatke sindikata.

Za svestranu afirmaciju omladine na svim

podrujima drutvenog ivota
U poreenju s predratnim i ratnim generacijama, sadanji narataji omladine izrastaju i sazrevaju u sasvim drugim drutvenim uslovima, u kojima se formiraju njihova
&hvatanja i stremljenja. Mlade generacije se vaspitavaju
pod svakodnevnim snanim uticajem revolucionarnih promena u svim oblastima ivota, koje omladini obezbeuju
sve ire mogunosti za rad, za sistematsko kolovanje,
za slobodan izbor ivotnog poziva, za svestraniju afirmaciju na svim podrujima drutvenih aktivnosti. Za omladinu su dananji drutveni i materijalni uslovi polazna
osnova daljeg progresivnog kretanja. Ona je ivotno za~
interesovana za stalan i to uspeniji razvitak socijalizm~. koji joj obezbeuje punije ostvarenje ivotnih interesa i tenji. Zato omladina igra znaajnu ulogu kao progresivna snaga u borbi za dalji socijalistiki preobraaj
naeg drutva.
Sadanje mlade generacije ive .u sredini koja jo nije
homogeno socijalistika, u vremenu za koje su karakteris.tine protivrenosti prelaznog perioda, i uz uporno
pnsustvo raznih izvora nesocijalistikih idejnih i vaspitnih
uticaja. Stoga treba odbaciti pogrena miljenja da omladina automatski postaje socijalistika samom injeni
com to_ ivi u socijalistikoj zemlji i da je, prema tome
moemo ostaviti spontanom procesu vaspitanja. Obavez~

243

je komunista i svih socijalistikih drutvenih inilaca

da smiljeno i organizovano deluju u pravcu socijalistikog vaspitanja mladog pokolenja.
Osnova drutvenog vaspitanja omladine jeste rad
i mobilizacija omladine za ciljeve i zadatke socijalistike
izgradnje, kao i uee i neposi:edmi odgovornost mladih ljudi, jo u njihovim najranijim g,.odinama, u drutveninl
orgal:lizacijama i organima drutvenog samoupravljanja,
to jest neposredno povezivanje oml~dine . s problemima
drutva i konkretan rad koji proizlazi iz praktinih dru-
tvenih uslova u kojima ivi dananja omladina. Apstraktno dociranje bez veze sa ivotom ne inoe imati uticaja
na formiranje svesti. omladine. Vaspitanje, oslonjeno na
odgovoran rad u drutvu, osposobljavae omladinu za taj
rad, oblikujui i njenu svest. Poto omladinu prvenstveno
vaspitavaju odnosi u drutvu, metode vaspitanja treba
osloniti upravo na te odnose i na poloaj omladine u njima.
Savez komunista Jugoslavije zalae se za takve oblike
vaspitnog rada koji odgovaraju ivotnim interesima i eljama same omladine, kao i ciljevima socijalistikog razvitka. U daljem razvoju treba usavravati ve stvorene
uslove u kojima e omladina, kao aktivan inilac naeg
drutva, masovno uestvovati i boriti se za jaanje socijalistikih drutvenih odnosa, delujui kao jedan ed
znaajnih faktora socijalistikog razvitka.
Nastavlja revolucionarnih tradicija Saveza komunistike omladine Jugoslavije, Narodna omladina Jugoslavije,
kao jedinstvena politika i vaspitna omladinska organizacija, ima znaajnu ulogu u socijalistikom vaspitanju i pripremanju omladine za najire uee u drutveno-politi~
kom ivotu zemlje. Ona razvija stvaralaki aktivizam,
drutvenu odgovornost i radnu disciplinu mladih graana,
koji se preko ove svoje organizacije i sami angauju
na politikom i ideolokom samoizgraivanju, osposoblja-
vajui se za upravljanje drutvenim poslovima. Narodna
omladina Jugoslavije se zalae i za opte kulturno uzdizanje

~ ~~1:1. zabavu omladine, za usvajanje tekovina nauke

I CIVIl!ZaCIJe~. z~ _svestran.? pripremai:J.je omladine za uee
u p:o~odnJI _1 Javnom zivotu uopte. Razne drutvene orgamzaCIJe, koje U odreenim aktivnostima okupljaju veliki
deo omladine i dece (fiskultume, nauno-tehnike kultumo-I_Jrosvetne, f~~jalne, izViiake i druge organiz~cije),
od velikog ~u. znacaJa ne samo zato to zadovolj!:tvaju rad,
~e potre~e I mteres~vanje svojih lanov;;1, ve i zbog toga
~to doprmose formrranju socijalistike linosti mladog
coveka.
Problem ravnopravnosti ena
Borba .:,a svesn;anu afirmaciju i razvitak linosti, borba
za .naJs~e, ~t1vno ':.ee. ra~ ljudi u upravljanju
~tve~ ZIVoto~ lZISkuJe dalJe razvijanje idejno-politikog l ~tevasp1tnog rada na uklanjanju ostataka ne:avnopra~ odno~a meu ljudima uopte, i posebno
Izmeu m~~ar<;~ 1 .~ene. Problem ravnopravnosti ene
u JugoslaVIJI. ~Je. VIse politiki problem, niti problem
pravnog polozaJa zene u drutvu; on je uglavnom ostao
~a? p~oblem .ek~:m~mske. nerazvijenosti, primitivizma, religiOznih .~hvatanJa 1 drugih konzervatiVllih predrasuda, privan;~sVOJlillSkog odnosa, koji jo dejstvuju na ivot u pbrodic;. Zaos~alo domainstvo i postojei materijallii prob~e~ porodice sputavaju enu da bi mogla uzeti punog
uc~sca u ekonomskom i drutvenom ivotu zemlje stvaraJu konflikt iz:rpeu njezine uloge u drutvu i domainstvu
Zao~.talo ~oma~instvo sputava i sve ostale lanove porodk~
u nJihOVOJ drustvenoj aktivnosti.
0'?: ~ro~~emi se 'naroito zaotravaju s brzom in. dustriJ~IZaClJOm zemlje, s .Promenom socijalne strukture
~tanoVlll~tva; .Materijalni razvitak zemlje istovremeno pmza mogucnosti za stvaranje tehnike baze za podrutvljenje

244

245

slubi namerijenih potrebama domainstva, ime treba da

se razrei konflikt izmeu uea ene u drutvenom ivotu
i njezinog poloaja u porodici, kao i da podigne ivotni
standard svih lanova porodice.
U konkretnom reavanju tih zadataka vanu ulogu
igraju organi drutvenog upravljanja u komunama, naroito stambene zajednice, kao i drutvene organizacije.
Komunisti u tim organima i organizacijama treba da
se bore za ostvarenje uslova potrebnih uspenbm razvitku porodice, koji se ve danas mogu ostvariti, naroito na
podruju stambene izgradnje, izgradnje mree raznovrsnih dejih ustanova u okviru privrednih organizacija i
stambenih zajednica, osnivanjem komunal.njb uslunih ustanova i slino, a sve e to doprinositi stvarnoj ravnopravnosti ene i mukarca i njihovom ueu u javnom ivotu
kao ravnopravnih graana. Na idejno-politikom planu
komunisti vode i vodie borbu protiv svih nazadnih shvatanja u odnosima izmeu polova, koja jo postoje u naem
drutvu kao naslee iz prolosti, kao i protiv onih nakaradnih idejnih i moralnih shvatanja, koja pod pseudorevolucionarnom frazom o "ruenju klasnog morala" u stvari
propagiraju amoralnost u odnosima izmeu polova.
Rad i uloga strunih,
i drugih udruenja

umetnikih

Mnogobrojne drutvene organizacije jugoslovenskih radnih ljudi - struna, nauna, umetnika, staleka udruenja, ulanjena u Socijalistiki savez radnog naroda Jugoslavije - nisu mehanike transmisije i automatski izvrioci gotovih odluka Saveza komunista i Socijalisti
kog saveza radnog naroda Jugoslavije. Rad tih orgai:rizacija zavisi u prvom redu od svesne aktivnosti njihovih
lanova. Pripadnost Socijalistikom savezu radnog naroda
Jugoslavije ne Iam.ji samostalnost i samoupravnost tih or-

246

ganizacija, ve im, naprotiv, pomae da svoju aktivnost

uklope i veu sa aktivnou i ciljevima ogromne veine
radnih ljudi. Oblici okupljanja i organizovanja graana
neprekidno e se razvijati i usavravati, a razvoj socijalistike demokratije e podsticati usavravanje tih oblika.
Njihov socijalistiki karakter i aktivnost u sprovoenju opte linije Saveza komunista zavisi velikim delom od uticaja i svesnog delovanja komunista i drugih socijalistiki
svesnih graana koji rade u ovim organizacijama.
Odluna

borba komunista protiv

pojava i tendencija

antisocijalistikih

'

Nasuprot jedinstvu i saradnji najirih slojeva radnog naroda, koji su drutveni nosioci socijalistike demokratije
u Jugoslaviji, postoje u naoj drutvenoj stvarnosti i antisocijalistike snage; to su ostaci ranije vladajuih drutveno-politikih odnosa u naoj zemlji ili se pojavljuju kao
odraz n_edovoljno razvijene materijalne i drutveno-ekonomske baze.
Koreni i nosioci antisocijalistikih tendencija jesu:
-pripadnici razvlaenih eksploatatorskih klasa, nosioci kapitalistikih tendencija na selu, malobrojnost radnike klase i tendencije sitnosopstvenike stihije, reakcionarni elementi u crkvi, strane agenture i strani reakcionaini uticaji;
- idejna i politika _zaostalost izvesnih slojeva drutva,
koja se javlja i obnavlja na osnovu materijalne zaostalosti,
prinntivizma i reakcionarnog idejnog naslea prolosti;
- nejednaka ekonomska i kulturna razvijenost pojedinih delova Jugoslavije: ona prouzrokuje izvesne suprotnosti koje raaju i pothranjuju ovinizam, partikularizam,
egoizam i druge nazadne tendencije;
- birokratizam kao drutvena pojava i konzervativna
tendencija koja negativno utie .na razvitak. socijalisti-

247

kih drutvenih odnosa, teei. da ~. defonnie u dravn.~

smislu; izvesm obli<:;I o_tPora pre~a razVIt
ku socijalistike demokratije; odvaJ~Je ml: rad;J~ m~.a,
karijerizam, stihijska tenja za zadravanJem l s ICanJem
posebnih privilegija;
.
. .
.
_ besperspektivni individualizam i destru~U~mal an~hi
zam u izvesnim slojevima malogra~s~a ~ m ?gra alil~
ske inteligencije, koH se esto kite ~~ hberahz~om I
napredi::tou" a u stvari propovedaJU pasivan, pre~n;r. od"
i drutva,
srozavaJUCI se
nos
prema pr'oblemuna ivota
.

esto na pozicije reakcionarnih snaga.
Antisocijalistike pojave u naem drutve~o~ Zivotu,
bilo da se njiliovo poreklo protee iz_prol~sti b~o da .t~
.
;
. na sops t v e n om . tlu!. neprekidno
ce .nagriIZrastaJu
, .
. T
. poJave
zati i pojedine komuniste i poJa~lJivace se u manJOJ l I
veoj meri i u radu Saveza komumsta.
Savez komunista Jugoslavije mor~ _zbog toga ~a bude.
sposoban da na vreme uoava i analizira ~oke I k?rene
nedostataka u sopstvenom radu i da. neprekidnako vodi b~r
bu za uklanjanje greaka, propusta I ned<;>stat a u ra u
pojedinih organizacija, pojedinih orgooa I Saveza komunista u celini.
. .
.
. Greke i nedostaci pojavljuju se: u sre~ ~oJa .. poin. e da biva neosetljiva prema svako~ev;nm. pitanpm~
iv~ta i rao.a graana: kada se problemi resav:aJ~. n;t~s~
a ne na temelju svestrane analize. i po:m.avanJa crnJemd':~
kada se i suvie poverenja poklanJa snazi de~eta, ~e .
.
. . kad se drutveno-politiki problerm pokusavaJU
~i~~f~s~~hnokratskim metodima; kada .pojedin~i svote sl:;t:
bosti u sadanjem radu pokrivaju zaslugal?a IZ proslf.st~
kada kod pojedinaca zavlada ..s~ozadovoljstvo, samo JU
Ije, i uverenje da su nezamenlJIVI na poslu.
.
.
Komunista, ako ne eli da zaostane, m?ra ne~rekidno
da radi, da ue dopusti da. ga nagrize ra ~rro~at_I_ZI?a, da
ne pollle da pliva niz struju malograanskih tezn]I I shva-.
kapitalistikom

tanja, . da uvek; bude borac, osetljiv prema sopstvenim

slabostima i prema svakoj nesocijalistikoj pojavi u sredini u kojoj ivi.
Antisocijalistike snage i pojave dolazie do izraaja
u naem razvitku, u manjoj ili veoj meri, jo .due vremena. Za aktivnost komunista najopasnije bi bilo shvatanje da su sadanje i budue tekoe uporeene s ranijim
tekoama - lake. Mnoge dosadanje tekoe savladali
smo stalnom borbom i jedinstvom naih redova, neprekidnom aktivnou, dinamizmom u radu, neprekidnim prevazilaenjem zastarelog, neugasivom tenjom za sve boljim
i naprednijim, izotravanjem budnosti prema negativnim
pojavama i kritikom sopstvenih slabosti, stalnom borbom
protiv konzervativizma i stagnacije u shvatanjima. Te osobine treba J ubudue razvijati_ i prenositi na mlade generacije. Slabljepjem kritikog odnosa prema rezultatima sopstvenog rada, prema negativnim pojavama u naem razvitku, prema manifestacijama koje koe taj razvitak - stvaraju se povoljni uslovi za delovanje i razvijanje antisocijalistikili tendencija i snaga.
Sadanja meunarodna situacija, tekoe na koje nailazi svetski socijalistiki razvitak u c(!lini, tekoe naeg sopstvenog razvitka - sve to stvara podlogu za ispoljavanje
antisocijalistikih tendencija.. Komunistima sadanjost i
. neposredna budunost ne obeavaju odmor, samozadovoljstvo, ve ukazujp na injenicu da ivimo u periodu neprekidine, ilave borbe i. stalnih napora u lomljenju prepreka
i savlaiva!llju tekoa radi obezbeenja bezbolnijeg i breg
socijalistikog razvitka.

Vodei odlunu borbu protiv antisocijalistikih snaga

i uticaja, komunisti moraju ujedno spreavati da se pritisak protiv antisocijalistikih snaga pretvori u administrativni pritisak i oblik birokratskog komandovanja -u
oblasti socijalistikili odnosa, na ijoj izgradnji svesno rade drutvene snage okupljene u Socijalistikom savezu radnog naroda Jugoslavije. U naim uslovima poprite borbe

248
249

f
antisocijalistikih pojava i tendencija sve s.~ vie
p~~~si na- sam mehanizam socijalistike demokr.atiJ.e, n~
iborove biraa na organe drutvenog samoupra~lJ~Ja, ~
drutvene i pohtike organizacije .. Izva~ tog ~e .c;m.z~~ Je
- v n prostor za ispolJavanJe anttsociJabstickih
veoma ogran1ce

e
r~.,..."tak soci]alistike demokratiJe sve Vl
tend enciJa, Jer ='"
tl
1
raktino obuhvata aktivnost svih gr<l:an~. Oda e pro~ ~~
inaaj uspenog rada komunista u sv~. trm mn~go~ro~~
elijama celog sistema nae demokratiJ~: P.ostoJ~Jeoblika
}istikog saveza radnog naroda JugoslaVIJe l drug_ih v ku
. ..
dnih lJ udi nae zemlje obezbeuJe- s1ro
orgarnzaciJe ra

k Ja
slobodu razmene i borbe miljenja u oblasti Rit~J."; o.
v
ali ticvkih drutvenih odnosa i sociJaliSticke IZse tiCU. SOCI] vt S Branei tu slobodu, komumsti
se mora]u
gra dnJe uops e.
. 'ali vkih
a da
suprotstaviti svakom pokua.ju .ru:tiSOCIJ . stic
. ~n~~koiskoriste za sebe razlike koJe JOS post~Je u soci]anih lonomskom i. idejno-politikom pogledu .IZI?-e u ra:
s ..
.
. da vrvse reakcionaran idejni utica] na na]kolebl]lJeVa
l

d rusvtven og samo tal.1ce sociJalizma u orcrarnma

.. pns
VIJe
"'
..
upravljanja i u celom sistemu nae. demokratiJe...
iU ct . . borbi Savez komumsta JugoslaVIJe pobe
,
IeedJnookJ bude prisna vezan s radnikom klasom, dok
vace svv

nJenu
ukorak s nJ om 1. u prak SI os tv anvao
.
b u d e 1sao

dosttg.
. t .. ku ulogu dok bude usvaJaO l pnmen]Ivao
.
- ~u~~J:avremenog ljudsko~. saznanjab,: kv~e c~~r!~~o~~:
ova aktivnost bude prozrmala mo
oscu,
naporom da idejno-politiki i opte-kul~O ostane avancrardffi deo drutva u socijalistikom razvitku.

r
"'

Politika Saveza komunista Jug()slavije

u oblasti nauke, kulture i umetnosti
Idejna borba Saveza komunista Ju~oslavije ub~zava razvitak idejne nadgradnje i dop~os1 <?s~<;>baru;!JU .~:~a~
lakih snaga u nauci i umetnosti. StoJeCI na "ledi

250

nauka i umetnost tim vie odgovaraju stvarnim interesima

drutvenog napretka ukoliko se, svaka na svoj nain i svojim sredstvima, smelije predaju traenjima i otkrivanjima
istine o prirodi i drutvu, o oveku kao drutvenom biu,
o odnosima oveka prema sloenim problemima prirode,
ljudskog drutva i sam<;>g oveka u svoj njegovoj duhovnoj
strukturi, - Savez komunista Jugoslavije se zalae za stvarnu slobodu stvaralatva u nauci i umetnosti. Polazei od
drutvene uslovljenosti i velike uloge nauke i umetnosti u
drutvu, on ujedno odbacuje svako pragmatistiko izopaavanje marksistikih pogleda na ulogu nauke i umetnosti
-u drutvu i svako pretvaranje nauke i umetnosti u sredstvo
dnevnopolitikih interesa. Savez komunista Jugoslavije
isto vreme ustaje protiv "teorija" koje, u ime apstraktnih
koncepcija slobode, u stvari ukidaju istinsku slobodu nau
nog i umetJnikog stvaranja, potinjavajui ga praktino reakcionarnim politikim tendencijama. Razvitak doslednih
socijalistikih drutvenih odnosa i socijalistike demokratije u naoj zemlji zahteva da idejna uloga Saveza komunista ne bude uloga dogmatskog sudije u pogledu naunih
i umetnikih pravaca, kola i stilova.
Politiku Saveza komunista Jugoslavije u oblasti nauke,
filozofije i umetnosti inspiriu tenja i napori za sve ire
obrazovanje naroda u duhu marksistikog pogleda na svet,
za to vei razmah nau~ne i umetnike delatnosti, razvijajui i usmeravajui borbu miljenja i kulturno-umetni
ko takmienje ka progresivnom razvijanju socijalistike
idejnosti, oslobaajui na taj nain i nauku i umetnost
svih stega koje bi ih mogle koiti u njihovom kretanju
unapred.
Razvitak socijalistike idejnosti umnogome je uslovljen razvitkom naune socijalistike misli. Zbog toga, a u
interesu samog novog oveka i same slobode stvaralatva,
potrebni su stalni napori komunista za razvitak i teoretsko
bogaenje marksistike misli u oblasti stvaralatva i kulture.

251

l
se religiozna oseanja iskoriste u .politike svrhe ili da
crkva bude uporite antisocijalistikih snaga.
Smatrajui verska oseanja linom i privatnom stvari
syakog graanina, .komuni.st! su za doslednu primenu prinC:Ipa slobod~ V~rOlSpOVeSti l za dosledno Ostvarivanje nacela o odvajanJu crkve od- drave i kole od crkve.

Savez komunista, iji je osnovni cilj borba za socijalizam vodi ideoloku borbu protiv svih pojava koje umanjuj~ veru u oveka i njego~ stya;:alak~. s~agu i sposobnost da izmeni svet i da lJudski Zivot ucm1 razumrum,
$adrajnim i ovenim za sve, ili prot!v pokuaja d~ s~
pod firmom slobode na~e . ! ~~tnosti, , u s~ar_i,. afirmi. raju r~akcionarna i antiSOCiJalistick~ s_hv~tanJa ih. potkopavaju moralno-politike osnove sociJalistickog drustva.

Prisna povezanost komunista s najirim masama

proizvoaa - neophodan uslov
socijalistikog razvitka

Idejna borba komunista protiv religioznih

i drugih zabluda i predrasuda

U t~voj veli~stven?j borbi na krenju novih puteva

moguone s'!! ~a .I. nemmovne, greke i kolebanja u okviru
s~og soCIJalistikog pokreta. Savez komunista JugoslaVIJ~. sm~tra da se razne negativne drutvene tendencije,
kojrma Je koren u postojeim suprotnostima u drutvu a
is~~ tako i greke i kolebanja u redovima samog socij~li
stickog pokreta mogu savladati: kontrolom putem rezulta!~ prakse; u najtenjoj vezi s kretanjima radnih misa;
ZiVOm, neprestanom stvaralakom tenjom i idejnom borbom najsvesnijih socijalistikih snaga za menjanje svega
to je preivelo i to koi napredak.
. ~avez _k<;>munista Jugoslavije je uvek nastojao da kritiki ocenJUJe rezultate postignute u drutvenom razvitku
zemlje: te?ei sve razvijenijim socijalistikim odnosima.
Zato ce..se. k?~etni oblic~. politikog i ekonomskog siste!Da SOCIJalist;cke JugoslaVIJ.e i dalje neprekidno razvijati
1 usavravati, prema postignutom stepenu .materijalnog
razvitka i prema praktinim iskustvima svakodnevne borbe
za izgradnju socijalizma.
Socijalistika orijentacija vodeih revolucionarnih snaga. u jednoj ~<;eiJalistikoj. zemlji u doba prelaza iz kapitalizm:;t u SOCIJalizam sama po sebi ne obezbeuje drutvo _
od po~ava ~efo~sanja drutvenih_ odnosa u pravcu birokratlzma 1 etatuma, od tendencija ka stagnaciji prelaz- -

Dosledno zastupajui svoj marksistiki materijalisti~ ?.ogled na svet, jugoslovenski komnn!sti _:maj?: d~ se reli!:pJa,
koja se raa i odrava u odre~~ i.stonJskiJ;? usloVIII!~
materijalne i duhovne zaostalosti lJudi, ;ne .moze o_t:tdo~ti
administrativnim sredstvima,. ve neprekidnrm razVIJanJem
socijalistikih drutvenih odnosa, irenjem naunih saznanja i optim podizanjem ljudske svesti, ~i~e .s~ p;ogresivno ostvaruje ovekova stvarna sloboda .1. hk~~dira]u materijalno-duhovni uslovi za ra:me zablude 1 ilUZiJe.
Marksizam, kao pogled na svet i idejna osnova praktine delatnosti komunista, nespojiv je sa bilo kakvim. religioznim ubeenjima. Stoga pripa~o?t Savezu ko~un1sta
Jugosli:tvije ne doputa nikakvo.rebglOzno verovanJe. Borei se idejnim sredstvima protiy sv~e vr~te. prect:asu~a
i oslanjajui se pri tom na tekovme pnrodnih 1 drustvenih
nauka, komunisti u isto vreme potuju pravo :graana Jugoslavije da pripa3aju ili ne pripadaj_u jednoj ?d verskih_;a~
jednica priznatih Ustavom i zakonrma, kao 1 ~~ pra$:t1cki _vre svoje reJ!i.gi.ozne obiaje i da zbog svog re~groznog ubeenja i vrenja rel!i.gioznih obiaja ,ne sn~ rukakve po~le~
dice u svojim drutvenim i politikim praVIma. Komun1sti
e se pri tom odluno suprotstavljati svim pokuajima -da
l

252

253

nih formi u razvitku drutvenih odnosa i od drugih pojava

. koje mogu sputavati i deforroisati kretanje socijalistikih
snaga. Ta orijentacija nije sama po sebi doyoljna da obU.zda
stihijske tendencije ka restauraciji odreenih kapitalistikih
odnosno dravnokapitalistikih odnosa, koje rastu iz nedovoljne razvijenosti materijalno-proizvodne baze. Savez komunista Jugoslavije smatra da najsigurniju branu protiv
obe vrste opasnosti predstavlja stalno proirivanje uea
radnih ljudi u neposrednom upravljanju sredstvima za
proizvodnju i u raspodeli drutvenog proizvoda i dosledno
zamenjivanje prevazienih oblika socijalistikog politikog
poretka sve razvijenijim i demokratskijim oblicima.
Komunisti Jugoslavije smatraju da br.i ili sporiji razvitak socijalistikog demokratizma ne zavisi samo od subjektivne sposobnosti vodeih socijalistikih snaga, ve i od
stalnog jaanja materijalnih faktora socijalizma, kao i od
objektivnih uslova i od istorijskih okolnosti u kojima se
odvija socijalistiki razvitak u zemlji. Zato e Savez komunista Jugoslavije uvek nastojati da u primeni novih i
razvijenijih formi nae drutvo ne zaostaje niti se istrava
preko okvira datih konkretnim materijalnim i drutveniril
odnosima i razvitka socijalistike svesti. Kod nas su komunisti svesni da i jedna i druga tendencija mogu samo zakoiti socijalistiki napredak. Iz tih razloga e se komunisti uporno boriti i protiv konzervativizma i protiv anarhistiko-frazerskih zaletanja u apstraktne konstrukcije.
Stalna prisna veza rukovodeih politikih i drutvenih .
inilaca sa irokim masama proizvoaa neophodan je use
lov zdravog socijalistikog razvoja. Ta povezanost obezbeuje uzajaman uticaj onih drutveno-ekonomskih interesa
radnike klase koji nastaju u drutvenoj proizvodnji i
svesnih vodeih snaga radnike klase.
Zato je Savez komunista Jugoslavije uvek smatrao
i smatrae tu prisnu povezanost preko potrebnim uslovom socijalistikog razvitka.

Socijalistiko drutv

. dn .
.
- i bez obzira na postt ~~e u Je OJ fazi svog razvitka
dovoljno samo sobom
usi?~%- ne moe biti zacijalizam treba da zn~~
nego IJe 0 drugo drutvo, sostalan obraun sa idejc~a~an napre.d~k, stallio kretanje,
cijama svake stagnacije.
onzervatiVIZmom i s tenderi-

vThe

Socijalistiki ~
k
cove . -

slobodna stvaralaka linost

Istorijski zadatak i kr .. . .
nista jeste pretvaran aJnJI cilJ svesne delatnosti komuk .
.
]e savremene drutven
t
.
OJa nosi u sebi sve karakt . tik
e . s varnost1,
u stvarnost u ko 0 ~ns e prelaznog perioda
1
ploatacije i ugnjefa3~Ja ~~~!~ k}-asaki s~ih tra~~v:: eks~
vek, kao slobodan stvaralac
~ c~)Ve om, u k~JOJ ce o
krivajui sve dubl" e n.
' staJa~I n~suprot pnrodi i, otnjavati sebi i svoj~j sf:~~a~omto~~ sve. je vie poti
kojoj e njegovi sopstveni ~~~rsi:S odnoJ. delatnosti; u
stajati njegovo sopstveno slob s em odnosi ~ve vie pokoje su dotle vladale ist . . odno ~~lo, a ObJektivne sile,
.. OnJom, stupiti pod kontrolu lj"udi
u koj"oi e lJ"udi s
amr l potpuno sves tv

'

"
"
nJu" i "drutveni uzroci koje o . b
s ar~ ti. SVOJU istopreteno i u sve veoj
. . m. u u stavlJali u pokret,
ele" (Engels).
men rmatl one posledice koje oni

:;I

Zakoni~ost drutvenog kretanja i cil*

revoluciOnarne delatnosti komunistaJstvaranje komunistikog c:lrutva
Zakonitost drutveno!! kr t . . ..
latnosti komunist . . e aTila .l CilJ -revolucionarne de.
a Jeste stvaranJe - na bazi bil"
IZVoda_- slobodnog komunisti~k
dru
. o Ja pronosti drutva bez dr
kl e . og . . tva 1 slobodne !i1
ave, asa PartiJa. "Carstvo slobode

254
255

poinje u stvari tek tamo gde prestaje rad koji je odreen nevoljom i spoljanjom s\rrsishodnou; po prirodi
stvari ono, dakle, lei s one strane oblasti sarrie materijalne proizvodnje." Tamo "poinje razvitak ljudske snage,
koji je svrha samom sebi, pravo carstvo slol?ode" (Marks).
KomuniZam kao drutvo s kojim tek poinje prava ljudska istorija: moe se, uz <?bezbe~enje rukovod~e ulo~.~
radnike klase u usmeravanJU drustvenog kretanJa, post1c1
pre svega: .
- stalnim razvijanjem proizvodnih snaga, za koje se
otvaraju neviene perspektive naroito primenom najnovijih otkria u oblasti nauke i tehnike;
- stalnim poboljavanjem ivotnog standarda ljudi i, u
krajnjoj lillliji, stvaranjem obiljll;yroizvedenih ~ob.~a, :?
e drutvu omoguiti da na svojrm zastavama 1sp1se rec1:
svako -prema svojim sposobnostima, svakom prema nje~o-
vim potrebama;
- samoupravljanjem neposredlnih proizvoaa i njihovom
slobodnom stvaralakom . inicijativom, koja je u skladu
kako s optim, tako i s njihovim individualnim interesima,
a ostvaruje se na bazi drutvene svojine nad sredstvima za .
proizvodnju;
_;_ stalnim razvijanjem socijalistikog demokratizma, koji
e obezbeivati sve slobodniji i svestraniji razvoj drutvenog bia.
-

ljud~kog uma i. ruku. prevazilaze i [lajsmelije vizije sanjara; CC?ve~ osvaj~. vas10nu; on praktiooo postaje gospodar
neslucenih energiJa, dovoljnih da celo oveanstvo oslobode
svi~. ponienja, oskudica i nematine, svih dosadanjih ma-
tenJalno-tehnikih ogranienja.
!'lepre~dni. proces. podizanja proizvodnosti rada i ukidanJa razlika ~m7u. umnog i fizikog posla doivljava
danas n?~ kvahtatiVm. -sk<?k Usmeravanje dostignua nuklear:ne fizi_ke, elektromke ~ automatizacije ka usavravanju
prOiz~OdnJe otva:~ s~akom pojedincu perspektivu da do
~ks1muma razVIJe svoje stvaralake sposobnosti. U takvun usl?v!ma postaje jo ~eslnislenije degradiranje oveka
~.a polozaJ na]amnog radnika i mehanikog posluioca masrna. ovekova snaga i stvaralaka mo toliko su se razgrana!: .~a su im kapitalisti~ki drutVeni odnosi postali nepodnoslJlV okov. Dosadanji odnosi meu dravama sve
vie su u neodrivoj suprotnosti s razvitkom proizvodnih
snaga. Ekonomska, tehnika i nauna mo realno i u svim
vid<:>V~a . sve vie omoguuje i kategoriki trai ostvar:~J~ Jedinstva sveta. Sav taj ogromni materijalni i tehmcki napredak sve bre i sve obimnije stvara materijalne
pretpostavke za komunizam. Samo su zaostali drutveno-politiki odnosi u ~ve~ krivi to mo atomske energije
raa strah od buducnost!, to se avet rata. i unitenja nadnela nad savremeno oveanstvo.
. . ivimo u vreme kada sloboda ili ropstvo, siromatvo -
~~ ~~gatstvo, n~adak .il! progres, rat ili mir 1.1 nekoj zemlji il1. na ne~OJ. gr.~1c1 neposredno uslovljavaju ivot i
buducnost svih ljudi 1 naroda svea oveanstva.

~ivimo u vr~me najdubljih, ~ajsvestranijih revolucion.~:nfu .pro~ena lJudskog drutva. Sooijaldzam u najrazlii- tiJIID wdOVIma, dejstvom objektivnih zakona razvitka dru~a ~ revolucionarnih akcija radnike klase, postaje 'svetski s1stem. Ostvarivanje socijalizma, raanje novog sveta
i novih oblika ivota nije i ne moe biti bez bolova i drama, patnji i posustajanja, jer tako je bilo i sa svim veli-

*
Veliki i odgovorni zadaci postavljaju se u narednom
periodu pred Savezoin komunista Jugoslavije u celini i pred
svakim komunistom pojedinano.
ivinio u najsudbonosnijem i- najvelianstvenijem vremenu dosadanje istorije oveanstva. Savremena dela

256

257

i
l

kim to se raa i stvara u ivotu i drutvu. Ali oveanstvo

je ve snano zakoracilo u novu epohu.
ivimo u vreme koje zahteva od ljudi maksimalnu
i organizovanu drutvenu, politiku i stvaralaku akciju na
savlaivanju antagonistikih suprotnosti savremenog sveta i na usmeravanju drutvenog razvitka ka progresu i
miru, ka slobodi i srenijem ivotu za sve.
Pripadamo radnikoj klasi i narodima koji su revolucijom i stvaranjem socijalistikih drutvenih odnosa
stupili u novu epohu svoje .istorije. Pripadamo. narodima
koji su se borbom za slobodu i napredak u toku poslednje
dve decenije vinuli do vrhunskih moralno-politikih ostva-
renja savremenog oveanstva.
U dosadanjim kretanjima; svesnim socijalistikim akcijama, radostima i nedaama oveanstva, mi, jugoslovenski komunisti, uvek smo svakoj situaciji gledali pravo
u oi, smelo, visoko podignute glave.
Uvek smo se borili da budemo ravnopravni deo meu
narodnog radnikog pokreta, socijalistikih i svih progresivnih, miroljubivih i demokratskih snaga sveta; idejno smo
se solidarisali i uvek pomagali, prema svojim snagama i
mogunostima, svakq akciju za mir, slobodu i socijalizam;
radovali se svim pobedama slobode, demokratije i socijalizma crpui iz tih pobeda moralnu snagu i iskustvo za
dalji rad. Kada naa budua pokolenja budu itala istoriju
borbe za socijalizam, nee se zbog nas stideti. Ono to
smo dosad pili, biemo i ubudue - verni pobornici internacionalizma, prijateljstva i bratstva meu narodima.
Za budunost kakvu elimo_ ve smo izvojevali odluujue bitke. Ali mi se ne zadovoljavamo pOstignutim;
mi sebi postavljamo jo sloenije i jo tee zadatke. Jedinstvo naih' redova uslov je da ih oStvarimo. Ciljevi i ideje
koje smo upisali u svoj Program postaju vodilja nae bor-.
be, obaveza i ast revolucionarnog ivota svakog jugoslovenskog komunista.

. ~a. ~i:mo izvr~ili svoju istorijsku ulogu u stvaranju

sociJahstickog drustva u naoj zemlji moramo sve svoje
snage posvetiti tome cilju, biti kritini prema sebi i svo:ne de~u,. biti n~pomirljivi neprijatelji svakog dogmatizma
1 verru revoluciOnarnom stvaralakom duliU marksizma
Nita to .je stvoreno ne srne za nas biti toliko sveto (l~
ne bi moglo biti prevazieno i da ne bi ustuP.ilo mesto
onome to je jo naprednije; jo slobodnije, jo ljudskije!

l
l

258

l
!
l

PROGRAM SKJ

UVOD -

Glava I

DRUTVENO-EKONOMSKI I POLITICKI ODNOSI

U SAVREMENOM SVETU
- - -

10

Glava II
BORBA ZA .SOCIJALIZAM U NOVIM USLOVIMA

40

Glava III
MEUNARODNI

POLITICKI ODNOSI I SPOLJNA

POLITIKA SOCIJALISTICKE JUGOSLAVIJE

72

Glava IV
SOCIJALISTICKA REVOLUCIJA U JUGOSLAVIJI
- Drutveni i politiki izvori socijalistike revolucije u Jugoslaviji
- - - - - ..:...
- Narodnooslobodilaki rat i socijalistika revo
lucija
- - - - - - - --

88
88
96

Glava V
EKONOMSKI I POLITICKI OSNOVI SOCIJALISTICKE IZGRADNJE U JUGOSLAVIJI - - - - Narodna vlast kao oblik diktature proletarijata

106
112

- Drutvena uloga i zadaci socijalistike drave

-:- Osnovni. drutveno-politiki nosioci socijalistikog
razvitka - - - - - - - - - - -

116

121

Glava VI
DRUTVENO-EKONOMSKO UREENJE - - - Drutvena svojina nad sredstvima za proizvodnju
i drugi oblici svojine - - - - - - - Poloaj proizvoaa i uloga drave - - - - Struktura drutva i njegove unutranje protivreanosti
- - - - - - - - - - -:- Unutranje protivrenosti u socijalizmu i njihovo
prevazilaenje
- Privredni sistem

SISTEM VLASTI RADNOG NARODA

Drutvena sadrina socijalistike demokratije u
Jugoslaviji - - - - - - - Drutveno samoupravljanje - - - - - - Lina prava graana i uloga zakonitosti
. Dravna uprava i Jugoslovenska narodna armija

~~~VJr~~t YlJ88tJvW~JNE

128
134
139
148
152

161

161
167
179
183

Glava VIII
FEDERACIJA I ODNOSI MEU NARODIMA JUGOSLAVIJE - - - - - - - - - S?IDoopredeljenje i ravnopravnost naroda - ..:_
- Bratstvo i jedinstvo naroda Jugoslavije
- Zadaci komunista u oblasti nacionalne kulture

187
187
190
193

Glava IX
PRIVREDA, SOCIJALNA .r PROSVETNA POLITIKA
- Opta pitanja privredne politike - - - -

208
214
219'

Glava X
12!1

Glava VII
POLITiKI

Poljopr-ivredna politika
Socijalna politika
Prosveta, nauka i kultura

197
197

OSNOVE SAVEZA

228