VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA

STRUKOVNIH STUDIJA-VIER, BEOGRAD

STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE
SPECIALISTIKE STUDIJE
PREDMET:SPECIJALNE ELEKTRINE INSTALACIJE

SELEKTIVNOST ZATITE OD
KRATKIH SPOJEVA

I>
PREDMETNI PROFESOR:
Dr eljko Despotovi, dipl.el.in

UVOD
Zatita se ostvaruje poev od sekundarnog
prikljuka transformatora do krajnjih potroaa
(prijemnika)
Elementi zatite su redno vezani pa je
potrebno predvideti odgovarajuu selektivnost
osiguranja kako bi se mesto kvara odvojilo od
ostalih razvoda idui od njega prema izvoru
(glavnom prikljuku)
Selektivnost se odreuje prema iskustvu (daju
se
iskustvene
tabele)
ili
prema
karakteristikama zatitnih elemenata.

KAKO SE MOE ODREDITI

SELEKTIVNOST??
OPTEREENJE ZNAAJNO UTIE!!!
SELEKTIVNOST SE MOE ZA JEDNU
INSTALACIJU ODREDITI POMOU:
-obinih osiguraa D i DO
-automatskih prekidaa
-NN visokouinskih osiguraa NV
-automatskih prekidaa
-motorno zatitnih prekidaa

SELEKTIVNOST PREMA ISKUSTVU-TOPIVI

OSIGURAI
OVA SELEKTIVNOST SE
OSTVARUJE POMOU OBINIH
(TOPIVIH) I AUTOMATSKIH
OSIGURAA
SELEKTIVNOST POMOU D i
DO OSIGURAA
O1-OSIGURA BLII IZVORU tj.
TRAFOSTANICI (TS)
EMATSKI PRIKAZ
SELEKTIVNOSTI DIZAED (D)
OSIGURAA I TABELA
SELEKTIVNOSTI
X-VREDNOST ULOKA ZA 380V
O-VREDNOST ULOKA ZA 500V
OSIGURA O1 BLII IZVORU SE
BIRA PREMA MANJEM
OSIGURAU O2 IZ TABLICE

mrea

SELEKTIVNOST POMOU NV osiguraa

OVA SELEKTIVNOST SE POSTIE TAKO TO
SE PO PRAVILU OSIGURAI BIRAJU U
MEUSOBNOM ODNOSU SA RAZLIKOM OD
OKO 60%.
PRAKTINO SELEKTIVNOST SE POSTIE AKO
DVA SUSEDNA OSIGURAA IMAJU STRUJNE
RAZLIKE ZA DVA STEPENA
NA PRIMER AKO JE NA POETKU VODA
OSIGURA OD 200A, ONDA JE SLEDEI
SELEKTIVNI OSIGURA 125A

AKO SE VODI RAUNA O STRUJI KRATKOG SPOJA NA

POSMATRANOM MESTU GDE JE OSIGURA O2, ONDA NA OSNOVU
OVE VREDNOSTI NALAZIMO VREDNOST VEEG OSIGURAA O1
KOJI JE BLII PREMA IZVORU

Ikef (A)

PRIMER: Ik=20kA NA
KRAJU VODA KOJI SE
TITI SA O2 OD 80A;
ULOAK O1 MORA BITI
125A ILI VEI (to se
oitava sa eme).
IZ NAZIVNU STRUJU
OSIGURAA O2 (80A) I
STRUJU KRATKOG
SPOJA 20kA SE VIDI DA
SPOJNA CRTA VEZUJE
IZBOR ZA OSIGURA
O1 (125A)

ODNOSI STRUJA ULOAKA TIPA gL i aM

RADI POSTIZANJA SELEKTIVNOSTI
SELEKTIVNOST
SE ODNOSI NA
ZRAKASTU MREU
Dva razreda
g-osigurai za optu upotrebu iji
topivi uloak isklapa struju do
nominalne raskolpne struje
a-osigurai za posebno podruje iji
topivi uloak
isklapa struju koja moe biti vea od
viekratnika svoje nominalne struje
do rasklopne struje

IaM (A)

IgL/IaM

do 35

3.6

50-200

3.16

250-500

2.5

630

Prema VDE 0636/22

Tri pogonske klase: L-vodovi, kablovi, motori, sklopnici

M-sklopni ureaji
R- poluprovodnici

PAROVI ULOAKA gL i aM tipa NVO

MEUSOBNO SELEKTIVNI PAROVI ULOAKA
SELEKTIVNOST
SE ODNOSI NA
ZRAKASTU MREU

In(A)

In(A)

Prema VDE 0636/21

aM

16

20

25

32

35

40

50

63

80

gL

32

40

50

63

80

80

100 125 160

aM

100

125

160

200

250

315

400

500

630

gL

200

250

315

400

500

500

500

630

100
0

DIJAGRAM SELEKTIVNOSTI TOPIVIH OSIGURAA

NVgL (predvieni za pogoski razvod)

struje KS

< 10kA

struje KS

> 10kA

SELEKTIVNOST AUTOMATSKIM
PREKIDAIMA
OVA SELEKTIVNOST SE BAZIRA NA
VREMENSKO-STRUJNIM (I-t)
KARAKTERISTIKAMA
SELEKTIVNO OSIGURANJE SE IZVODI
-automatskim prekidaima sa fiksnom nazivnom strujom
-automatskim prekidaima sa podeavajuom strujom

KOD IZBORA ZATITNIH ELEMENATA VODI

SE RAUNA DA SE VREMENA ISKLJUENJA
NE PREKLAPAJU
BITNO JE POSTOJANJE KRATKOG
VREMENA SELEKTIVNOSTI ts

SELEKTIVNA ZATITA MOTORNOG

POGONA

AUTOMATSKI PREKIDA-3
U RAZVODNOM
POSTROJENJU TS JE SA
TERMIKOM ZATITOM I
ELEKTROMAGNETNIM
OKIDANJEM

AUTOMATSKI PREKIDA-1
U MOTORNOM RAZVODU JE
SA TERMIKOM ZATITOM
SA NOMINALNIM
ELEKTROMAGNETNIM
OKIDAEM

VREMENA
SELEKTIVNOSTI SU
ts1 i ts2

VREMENA DELOVANJA
ISKLJUENJA ZATITNIH
ELEMENATA

KOMBINACIJA SELEKTIVNOSTI
SELEKTIVNOST I ZATITA SE MOGU KOMBINOVATI
RAZNIM ELEMENTIMA
POMOU TOPIVIH OSIGURAA, AUTOMATSKIH
OSIGURAA, AUTOMATSKIH PREKIDAA, TERMIKIH
RELEJA, U KOMBINACIJI SA KONTAKTORIMA
(SKLOPNICIMA) itd...

SELEKTIVNA ZATITA pomou NV

OSIGURAA I AUTOMATSKOG PREKIDAA
a-karakteristika termikog
releja
b-karakteristika NV osiguraa
c-karakteristika NV osiguraa
manje vrednosti
n-karakteristika
elektromagnetnog okidaa
Iap-prekidna mo AO
Ik-struja KS
Ith-struja iskljuenja termikog releja
to-vreme topljenja NV osiguraa
tt-vreme reagovanja termoreleja
tk-vreme reagovanja EMO
t-sigurnosno vreme selektivnosti
A-sigurnosna selektivna vrednost
PRAVILAN IZBOR NV OSIG. I AUTOM.PREK. SE POSTIE AKO JE VREME
ISKLJUENJA AO KRAEOD VREMENA TOPLJENJA NV OSIGURAA

SELEKTIVNA ZATITA pomou NV OSIGURAA I

TERMIKOG RELEJA SA KONTAKTOROM
1-karakteristika iskljuenja
termikog releja
2-karakteristika struje
razaranja termikog releja
3-rasklopna mo kontaktora
4-karakteristika za lako
prinudno otvaranje slepljenih
kontakata (zavisi od struje
NV osig.)
5-karakteristika topljenja NV
osiguraa u aM klasi
6-karakteristika iskljuenja
NV osiguraa (aM)
7-karakteristika NV
osiguraa
A,B,C-sigurnosna
vremenska
selektivnosti

zatita elektromotora
od preoptereenja i KS

aM

NE SME SE DOZVOLITI DA STRUJA KVARA UE U DOMEN

KRIVE 2 (RAZARANJE TERMIKOG PREKIDAA)

KOJE USLOVE TREBA DA ISPUNI NV OSIGURA?

DA BI SE OVI USLOVI ISPUNILI

POTREBNO JE IMATI
SIGURNOSNA VREMENA
SELEKTIVNOSTI-A,B,C

Karakteristike t=f(I) NV osiguraa i

termikog releja moraju omoguiti
putanje elektromotora u pogon
Osigurai moraju da tite termiki relej od
razaranja pomou zatitne struje
(10 x nominalna struje termikog releja)
Osigurai moraju preuzeti iskljuenje
termikog releja tako da kontaktor ne
bude iskljuen (8 x pogonska struja za
optereenje kategorije AC3 optereenje i
10 x pogonska struja za optereenje
kategorije AC4)
Osigurai moraju da tite kontaktor pri
pojavi struje KS kako se njegovi kontakti
nebi slepili ("zavarili"), jer kontaktori
treba da izdre 8-12 puta vee struje od
nazivne
pogonske
bez
oteenja
kontakata.

AC-1:neinduktivna ili malo induktivna optereenja, uklop/prekid Ip/In=1.5

AC-2:motori sa kliznim prestenovima (pokretanje, reverziranje 5), uklop/prekid Ip/In=4
AC-3: kavezni motori pokretanje, iskljuenje u toku obrtanja Ip/In=8 do 100A
AC-4: kavezni motori pokretanje, reverziranje i impulsno pokretanje Ip/In=10 do 100A

KAKO SE TITE KONTAKTOR i

TERMIKI RELEJ?
Kontaktor se titi od oteenja tako to vreme
topljenja NV osiguraa mora biti krae u odnosu
na njegovu rasklopnu mo Is.
Ovim se spreava lepljenje kontakata kontaktora
ili njihovo lako odvajanje
Termiki relej se titi tako to karakteristika t=f(I)
od NV osiguraa mora biti ispred karakteristike
razaranja termikog releja

SELEKTIVNA ZATITA POMOU AUTOMATSKOG

PREKIDAA I KONTAKTORA
a-n karakteristika termikog
releja
n-karakteristika
el.magnetnog okidaa
Is1-isklopna mo kontaktora
Is2-uklopna mo kontaktora
Ins1-nominalna isklopna mo
automatskog prekidaa
TERMIKI RELEJ IMA
ZADATAK DA ZATITI
PRIJEMNIK I KONTAKTOR
TAKO TO SE PODESI DA
STRUJA ISKLJUENJA BUDE
U OKVIRU PREKIDNE MOI
KONTAKTORA.
PREKOSTRUJNA ZATITA SE PODEAVA DA REAGUJE PRE TOPLJENJA KONTAKATA
(DA SE MOGU LAKO PRINUDNO OTVORITI SLEPLJENI KONTAKTI KONTAKTORA)

SELEKTIVNA ZATITA POMOU AUTOMATSKOG PREKIDAA

SA ELEKTROMAGNETNIM OKIDAEM I KONTAKTORA SA
UGRAENIM TERMIKIM RELEJOM
KOD OVOG SKLOPA SE
VRI PODEAVANJE
ELEKTROMAGNETNOG
OKIDAA

a-termika zatita
n-prekostrujna
zatita

SELEKTIVNA ZATITA SA DVA AUTOMATSKA PREKIDAA

AUTOMATSKI PREKIDA -1 (AP-1)
TITI MOTOR
AUTOMATSKI PREKIDA-2(AP-2)
TITI RAZVOD
VEOMA JE BITNO DA
VREMENSKO-STRUJNE
KARAKTERISTIKE BUDU
MEUSOBNO POMERENE

a- Termiki okida
n-Prekostrujni okida

Dijagrami iskljuenja

Jednopolna ema
a

AP-2 TREBA DA IMA

PREKOSTRUJNO ISKLJUENJE
SA MALIM KANJENJEM (AS
prekidai KONAR), DOK AP-1
TREBA DA IMA BRZU
PREKOSTRUJNU ZATITU
ZAVISNO OD BRZINE PROMENE
STRUJE

SELEKTIVNOST SE
POSTIE AKO SU
RAZLIITE STRUJE
KRATKOG SPOJA

I3
t01

1- Motorno zatitna sklopka

2-Sklopka napajanja

I1

t02

I2

I2-prekidna mo prekidaa 1
I1,I3-maksimalne struje termoreleja
I2-prekidna mo prekidaa 2
to2-vreme prekida prekidaa 2

I4

PRIMER: Uporedne I-t karakteristike i prekidne moi osiguraa 2NV01 (aM) i automatskog
prekidaa
1-opseg graninih struja
2-opseg preoptereenja AP
3-opseg kratkog spoja AP
A-opseg graninih struja za
d okida AP
B-opseg graninih struja za
NV osigura

Icn-nazivna prekidna mo AP
Ik-struja KS na mestu ugradnje
In-nazivna struja NV osiguraa
It-podeena termika struja d
okidaa AP
d-termiki okida zavisan od struje
c-elektromagnetni okida
t-vreme topljenja NV osiguraa,
vreme reagovanja termikog i
elektromagnetnog okidaa

Opseg graninih struja (1)

osiguraa NV i automatskog
osiguraa nalazi se izmeu
1.3-1.6In (opseg A), a za okida
automatskog prekidaa izmeu
1.05-1.2It tzv. podeavajue struje
opseg (B)

SA PODEENOM
STRUJOM TERMIKE
ZATITE (d) BOLJE SE
TITI PRIJEMNIK NEGO
KADA JE ZATIEN
JEDINO OSIGURAIMA IZ
RAZLOGA TO JE
MOGUE PODESITI BA
NOMINALNU STRUJU
PRIJEMNIKA.
GRANINA STRUJA
OSIGURAA SE
KORISTI ZA ZATITU
PROVODNIKA I KABLOVA

Opseg preoptereenja (2)

Do presene take T1 reaguje

prvo termiki rele, a za vee
struje reaguje prvo osigura i to
sve do presene take T2 koja
se nalazi na granici izmeu
opsega preoptereenja (2) i
opsega kratkog spoja (3).
Ukoliko bi I-t karakteristika
osiguraa bila pomerena
udesno (osigura vee
nominalne struje) tada bi
zatita od preoptereenja bila
samo u opsegu termikog
releja.

Opseg struja kratkog spoja (3)

Ovaj opseg pripada

automatskom prekidau
izmeu taaka T2 i T3, poto
on reaguje pre osiguraa.
Pri pojavi veih struja reaguje
topivi osigura poev od take
T3.
PRAKSA:
Prekidna mo NV osiguraa u
mreama do 660VAC za uloke
tipa aM, kada sigurno prekidaju
struju je 120kAeff, i kada je
napon 1.1Un , cos=0.2 uz
prisutno strujno ogranienje na
karakteristici odsecanja struje
Imax=F(Ik) NV osiguraa
Prekidna mo automatskog
prekidaa je 12kA za napon
380V, 50Hz.

LITERATURA
Gunter G. Seip, Electrical Installation Handbook, 3rd edition,
John Wiley and Sons, MCD Verlag, 2000
Z.Radakovi, . ovanovi, Specijalne elektrine instalacije
niskog napona, demska misao, Beograd, 2008.
A.Stoi, Projektovanje i izvoenje elektrinih instalacija,
Graevinska knjiga, II izdanje 2008.
Westerman-Elektrotehniki prirunik, Graevinska knjiga,
2003