1.

Rastojanje izmeu dve take

d (,) =
2

(x x ) + (

AB y y )
21 21

2. Deljenje dui u datoj razmeri

Ako je taka M (x , y ) unutranja taka dui AB, gde je Ax , y )i B(x , y ) i ako je data
( razmera
11 22

A
M
AM : MB = to jest ( =) , u kojoj taka M deli du AB , onda se koordinate take M raunaju po
M
B
obrascima
x + xy + y
12 12

M (x , y ) x = iy =

1+ 1+
M (x , y )
Ax x )
(, y ) B(, y
11 22

3. Sredina dui
Ako je taka M (x , y ) sredina dui AB ( Ax , y )i B(x ,
( y ) ) onda se njene koordinate raunaju po formuli
ss 11 22

x + xy + y
12 12

M (x , y ) x = iy =
sss s

22
M (xs , ys )
Ax y Bxy
(,) (,)
11 22

4. Povrina trougla preko koordinata temena

Nekasu ( , y ), B(x , y )i C(x , y
Ax ) temena datog trougla ABC odreena pomou naznaenih koordinata u
1122 33

odnosu na pravougli koordinatni sistem xOy, tada je povrina trougla data obrascem

1
P=
x(yy)+x(yy)+x(yy)
123 231 312

x1 y11

moe i preko determinante( naravno, ko je upoznat sa njihovim izraunavanjem)

P=

x2 y21
x3 y31

Prava
i) opti ( implicitni oblik) je ax + by + c = 0 ii) eksplicitni oblik je y = kx + n k-koeficijent pravca ( k = tg , gde je
ugao koji prava gradi sa pozitivnim smerom x ose) n -je odseak na y -osi
xy
iii) += 1 je segmentni oblik
mn
m je odseak na x osi n je odseak na y
osi
v) Prava kroz taku Ax , y ) sa koeficijentom pravca k je : y y = k(x x )
(
11 11

yy
vi) Prava kroz take Ax , y ) i B(x , y ) je: y y =

21

(xx)
1122 11

x2 x1
y2 y1
vii) Primeujete da je onda k = x2 x1

Kakav moe biti meusoban poloaj dve prave u ravni? 1) Mogu

da se seku
Taku preseka nalazimo reavajui sistem od te dve jednaine ! Ako posmatramo prave y = kx + n i y = kx + n
onda je ugao pod kojim se seku dat formulom:
11 22

k2 k1
tg =
1+ k1 k2
Ako se te dve prave seku pod pravim uglom, onda je k1 k2 = 1 ( uslov normalnosti) 2) Mogu da budu paralelne
Prave y = kx + n i y = kx + n su paralelne ako je k = k ( uslov paralelnosti)
1122 12

Ako su Ax + By + C = 0i Ax + By + C = 0 jednaine dveju pravih koje se seku u taki O, tada je :

111 222

Ax + By + C +(Ax + By + C ) = 0
111 222

jednaina pramena pravih sa centrom u taki O.

ax 0 + by 0 + c
Rastojanje take (x0, y0) od prave ax + by + c = 0 je : d =
2

a +b

Krunica
Krunica (kruna linija) je skup taaka u ravni sa osobinom da su sve take tog skupa na jednakom rastojanju (r) od
jedne stalne take (C, centar) te ravni.

2 22

Opta jednaina krunice je: (x

p) + ( y q) = r
2

Ako je krunica data u obliku x + y

p =

2
e
q =

+ dx + ey + f = 0 moemo koristiti formulice d

2 22

r=p+qf
22 2

USLOV DODIRA ( Krunice i prave y = kx + n ) je r (k +1) = (kp q + n) Ako traimo tangentu iz neke take
VAN krunice neophodno je koristiti uslov dodira. Ali ako trebamo nai tangentu ba u taki dodira ije koordinate
znamo moemo koristiti gotovu formulicu:
(x p)( x0 p) + ( y q)( y0 q) = r

Elipsa je skup taaka u ravni s osobinom da je zbir rastojanja ma koje take od dveju datih taaka(ia) stalan broj.

su potezi ( radijus vektori) elipse i 1 2r 2a ( konstan

r vai za bilo koju taku na elipsi r+ = tan broj)
,r
1 2( ,0),
su ie
2
( ,0) F c elipse , gde c 2 2 a b=
F c
je
a -je velika poluosa , odnosno 2a je
velika osa
b -je mala poluosa, odnosno 2b je
Glavna
jednaina elipse je
mala osa
ili bx + ay = ab
c e je ekscentricitet ( jo kod elipse
Elipsa
i
prav
a
a = vai da je e<1)
2

2222 22

Slino kao kod krunice, da bi odredili meusobni poloaj prave i elipse, reavamo sistem jednaina:
2222 22

y = kx + n i bx + ay = ab
222 2

-Ako sistem nema reenja , onda se prava i elipsa ne seku, to jest ak + b < n
222 2

-Ako sistem ima dva reenja, onda prava see elipsu u dvema takama ak + b > n -Ako sistem
ima jedno reenje, prava je tangenta elipse i zadovoljava USLOV DODIRA:
222 2

ak + b = n
Napomena
Ako nam trae tangentu elipse u datoj taki (x 0, y0) na elipsi ( koja pripada elipsi), onda imamo gotovu formulu: x xy

y
t :0 + 0 = 1
2 2

a b

Hiperbola je skup taaka u ravni s osobinom da je razlika rastojanja ma koje take od dveju datih taaka stalan broj.

a je realna poluosa ( 2a je realna osa) b je imaginarna poluosa ( 2b je imaginarna osa) r1, r2 su potezi ( radijus vektori) i
za njih vai r1 r2 = 2a
2 22

F1(c,0), F2(c,0) su ie hiperbole , gde je c

=a+bc

e=
je ekscentricitet ( jo kod hiperbole vai da je e >1)

a bb

prave y = x i y = x su asimptote hiperbole

aa

2222 22

Glavna jednaina hiperbole je

ili bx ay = ab
Prava i hiperbola
Slino kao kod krunice i elipse , da bi odredili meusobni poloaj prave i hiperbole, reavamo sistem jednaina:
2222 22

y = kx + n i bx ay = ab
222 2

-Ako sistem nema reenja , onda se prava i hiperbola ne seku, to jest ak b < n
222 2

-Ako sistem ima dva reenja, onda prava see hoperbolu u dvema takama ak b > n -Ako sistem ima jedno reenje,
prava je tangenta hiperbole i zadovoljava USLOV DODIRA: 222 2

ak b = n

x 0, y0) na hiperboli , onda imamo gotovu formulu: x x0 y y0

t : = 1
2 2

a b

Parabola je skup taaka u ravni sa osobinom da je rastojanje svake take od jedne stalne take (ie)
jednako odstojanju te take od jedne stalne prave (direktrise).

p
F( ,0) je ia parabole.
2
pp
Prava x = je direktrisa parabole ili x += 0.
22 Odstojanje take F od direktrise obeleava se sa p i naziva se parametar parabole.
Koordinatni poetak je teme parabole.
2

y = 2 px
Jednaina parabole je
Prava i parabola
Slino kao kod krunice , elipse i hiperbole da bi odredili meusobni poloaj prave i parabole, reavamo sistem
2
jednaina: y = kx + n i y = 2 px -Ako sistem nema reenja , onda se prava i parabola ne seku, to jest p < 2kn -Ako
sistem ima dva reenja, onda prava see parabolu u dvema takama p > 2kn
-Ako sistem ima jedno reenje, prava je tangenta parabole i zadovoljava USLOV DODIRA: p = 2kn
Napomena Ako nam trae tangentu pararbole u datoj taki (x 0, y0) na pararboli , onda imamo gotovu formulu:

y y0 = p(x + x0)
www.matematiranje.
in.rs