ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA

ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA TEST 1

1) ta je ispitivanje konstrukcija probnim optereenjem?( Opis postupka nanoenja optereenja kao jedne
faze!)( Dati opis postupka nanoenja probnog optereenja kao faze procesa ispitivanja probnim
optereenjem.)
ODGOVOR:
priprema mernih mesta, postavljanje mernih instrumenata i priprema konstrukcije za nanoenje probnog
optereenja

"nulto" itanje mernih mesta i registrovanje parametara sredine na mestu ispitivanja

nanoenje probnog optereenja po fazama do punog intenziteta i registrovanje merenih veliina sa analizom
ponaanja

registrovanje merenih veliina sa analizom ponaanja potpuno optereene konstrukcije

registrovanje merenih veliina sa analizom ponaanja pri rastereenju konstrukcije

2) Navesti ciljeve ispitivanja konstrukcija probnim optereenjem.
ODGOVOR:
Dokazati tehnicku ispravnost konstrukcije prema standardu SRPS U.M1.046 (za mostove) i SRPS U.M1.047 (objekti
visokogradnje), proveriti i dokazati nosivost, stabilnost i upotrebljivost.
3) Koje konstrukcije se ispituju probnim optereenjem i zato?(Kada je ispivanje probnim optereenjem
neophodno?)( Kada je ispitivanje probnim optereenjem poeljno?)( Koje vrste betonskih konstrukcija i
elemenata je potrebno obavezno ispitati probnim optereenjem?)
ODGOVOR:
Konstrukcije kod kojih postoji verovatnoa gubitka stabilnosti, nosivosti, koje izazivaju velike materijalne tete i
stradanje velikog broja ljudi. Obavezno je ispitivanje ;
BETON Mostovi raspona preko 15 m, tribine , krovne konstrukcije raspona preko 30 m, kranske staze, specifine
konstrukcije i konstrukcije sistema koji se prvi puta primenjuju ili se izvode novim tehnolokim postupcima ....
Za istrazivanje
Za one kod kojih je ogoljen beton, vidi se armatura, ili ako je moguce da je doslo do popustljivosti kablova za
prednaprezanje.
ELIKMostove preko 10 m raspona, eline kranove i kranske staze, zgrade posebnih oblika i specijalnog naina
izvoenja, eline cevi, rezervoari i silosi....
MODELI (u razmeri) brane visine preko 100 m, mostovi i vijadukti raspona preko 50 m ili one koji imaju stubove visoije
od 30 m...
Ispituju se sledeci konstrukcijski sistemi:
linijski konstrukcioni sistemi (1D)

povrinski konstrukcioni sistemi (2D)

prostorni konstrukcioni sistemi (3D)

Ispitivanje probnim opterecenjem je pozeljno kada je u pitanju:
1) Promena namene konstrukcije
2) Kada neznamo o nosivosti neke konstrukcije.
4) Zato se konstrukcije ispituju probnim optereenjem.
ODGOVOR:
Ispitivanje se radi zbog provere nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti.
5) Koji karakteristini "P-"(oblik) dijagram ponaanja konstrukcija pod optereenjem moe da se izdvoji kao
(oblik) model samo teorijskog ponaanja i zato?
ODGOVOR:Linearno-elasticno
Linearan odnos P i elasticno ponasanje sistema, najcesce se koristi zbog
jednostavnosti. Kod ovog slucaja u proracun ne uvodimo nelinearno ponasanje
materijala, ni zaostale deformacije. Najmanje realan dijagram jer postoji samo u
teoriji.

6) Koji karakteristini "P-" oblik ponaanja konstrukcija pod optereenjem moe da se izdvoji kao oblik
(model) realnog ponaanja i zato?
ODGOVOR:
Realno ponasanje je nelinearno-neelasticno

ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA
Zbog toga sto ovakvim modeliranjem u proracun uvodimo kako nelinearno
ponasanje materijala, tako i zaostale deformacije (neelasticne deformacije).
Ustvari nelinearan odnos "P-" najrealniji dijagram i njcesci-vise kod betona
manje kod celika. Najrealniji zbog pojave prslina.

7) Koji parametri odreuju pomeranje konstrukcije?

ODGOVOR:
Oblik dijagrama odziv-dejstvo i velicina zaostalog pomeranja.
8) Rangirati karakteristine "P-" dijagrame ponaanja konstrukcija pod optereenjem prema mogunosti
modeliranja realnog ponaanja.( Dati karakteristine dijagrame ponaanja konstrukcija pod optereenjem.
ODGOVOR:
1) Nelinearno-neelastican (N-N)
Zbog toga sto ovakvim modeliranjem u proracun
uvodimo kako nelinearno ponasanje materijala, tako i
zaostale deformacije (neelasticne deformacije).
Ustvari nelinearan odnos "P-" najrealniji dijagram i
njcesci-vise kod betona manje kod celika. Najrealniji
zbog pojave prslina.
2) Linearno-neelastican (L-N)
Kod koga u proracun uvodimo zaostale deformacije,
ali ne i nelinearno ponasanje materijala.
3) Nelinearan-elastican (N-E)
Kod koga u proracun uvodimo nelinearno ponasanje
materijala, a ne i zaostale deformacije, a elasticno
ponasanje sistema.
4) Linearno-elastican dijagram(L-E)
Linearan odnos P i elasticno ponasanje sistema,
najcesce se koristi zbog jednostavnosti. Kod ovog
slucaja u proracun ne uvodimo nelinearno ponasanje materijala, ni zaostale deformacije. Najmanje realan dijagram jer
postoji samo u teoriji.
9) ta su osnovni pokazatelji ponaanja konstrukcije pod probnim optereenjem?
ODGOVOR:
Osnovni pokazatelji su registrovani ugib po fazama, max ugib i zaostali ugib. Da li je konstrukcija linearna ili
nelinearna i da li je zaostali ugib veci od dozvoljenog.
ponaanje materijala

ponaanje elemenata

ponaanje sklopova

ponaanje konstrukcija
10) Koji parametri numerikog modela konstrukcije mogu da se izuzmu iz razmatranja za potrebe ispitivanja
statikim probnim optereenjem?
ODGOVOR:
Izuzima se masa i prigusenje
11)

Koji parametri numerikog modela konstrukcije za potrebe ispitivanja probnim optereenjem mogu da se
izuzmu iz razmatranja.
ODGOVOR:
Ukoliko je probno opterecenje statickog tipa izuzima se masa i prigusenje.
Ukoliko je opterecenje dinamickog tipa nista se neizuzima.

12) Dati redosled parametara numerikog modela konstrukcije prema znaaju za potrebe ispitivanja probnim
optereenjem.( Rangirati elemente numerikog modela konstrukcije prema znaaju za potrebe ispitivanja
probnim optereenjem.)( Na osnovu ega se formuliu numeriki modeli konstrukcija?)( ta je numeriki
model konstrukcije i kako se definie?)
ODGOVOR:
Krutost
Masa
Prigusenje

ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA
13) ta je numeriki model konstrukcije i kako se definie?
Modeliranje konstrukcije je kreiranje idealizovane i pojednostavljene reprezentacije ponasanja konstrukcije.
Numericko modeliranje je matematicka realizacija izabranog koncepta modeliranja konstrukcija.
Numericki model treba da bude tako formulisan da bude dovoljno tacan i jednostavan.
Osnovni cilj numerickog modeliranja je formulisanje optimalno kompleksnog modela ponasanja konstrukcije:
1) Realno potreban kvalitet aproksimacije
2) Uskladjenost sa mogucnostima prakticne realizacije i primene.
Definise se na osnovu rasporeda masa, krutosti i prigusenja.
14) ta je neophodni sadraj programa ispitivanja konstrukcije probnim optereenjem i zato? (Rangirati
elemente programa ispitivanja konstrukcija probnim optereenjem prema znaaju za poznavanje ponaanja
ispitivane konstrukcije.) Dati sadraj programa ispitivanja konstrukcija probnim optereenjem. (Sta program
ispitivanja treba da sadrzi?) (Opisati program o ispitivanju konstrukcije probnim optereenjem!)( Rangirati
elemente programa ispitivanja!)
ODGOVOR:
Program ispitivanja

metodologija nanoenja probnog optereenja (intenzitet, raspored i broj faza)

numerika analiza konstrukcije za probno optereenje

metodologija registrovanja merenih veliina (broj, raspored i vrsta mernih mesta)

oekivani rezultati
15) Navesti elemente numerikog modela konstrukcije i kriterijume za formulisanje numerikih modela
konstrukcija.
ODGOVOR:
Elementi numerikog modela su: raspored krutosti, masa, priguenja
Kriterijumi- krutost, oblik i vrsta konstrukcijskog elementa
16) Koji parametri odreeni ispitivanjem probnim optereenjem su dovoljni za poznavanje ponaanja
konstrukcije pod optereenjem.( Koji parametri odreeni ispitivanjem probnim optereenjem odreuju
ponaanje konstrukcije pod optereenjem.)
ODGOVOR:
Linearnost veza dejstvo odgovor
Velicina pomeranja ( da li ima zaostalo pomeranje)
17) ta je neophodni sadraj elaborata o ispitivanju konstrukcije probnim optereenjem i zato?
ODGOVOR:
Neophodan sadrzaj elaborate o ispitivanju konstrukcija je:
opis konstrukcije sa pregledom stanja

pregled dostupne tehnike dokumentacije

numerika analiza( za odziv konstrukcije koji se ocekuje)

opis toka ispitivanja

tabelarni i grafiki prikaz rezultata

analiza rezultata i ponaanja konstrukcije pod probnim optereenjem

zakljuak o nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti konstrukcije sa predlozima i preporukama

18) Koje su faze procesa ispitivanja konstrukcija probnim optereenjem? (Faze procesa ispitivanja konstrukcija
probnim optereenjem!)
ODGOVOR:
pregled i analiza stanja konstrukcije i tehnike dokumentacije

formulisanje programa ispitivanja i numerika analiza

ispitivanje probnim optereenjem

analiza rezultata - izvetaj o ponaanju pod probnim optereenjem - zakljuak o nosivosti, stabilnosti i
upotrebljivosti
19) Objasniti prednosti i mane ispitivanja konstrukcija probnim optereenjem u terenskim uslovima.
ODGOVOR:
Prednosti su da se ispituju u realnim uslovima.
Mane- Nemogucnost kontrole uslova ispitivanja.
20) Dati opis postupka pripreme mernih mesta i postavljanja mernih instrumenata za merenje pomeranja.( Dati
opis postupka pripreme mernih mesta i postavljanja mernih instrumenata kao faze procesa ispitivanja
probnim optereenjem.)
ODGOVOR:
Postavljanje Mora biti privren za taku koja se ne pomera prilikom optereenja konstrukcije (fiksnu taku) kako
bi imali ispravne rezultate merenja.
-2
Mehanicki ugibomeri imaju preciznost do p=10 mm/podeoku
Induktivni ugibomeri su jos precizniji I do hiljaditi deo mm tacnosti, ali dovoljna je tacnost sa mehanickim ugibomerom.

ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA
Mesto gde naleze pipak mora se ocistiti. Mehanicki ugibomer mora biti postavljen na nepomerljivu podlogu. Obaviti
nulto citanje- posto je mehanicki instrument nemoze se restartovati. Opterecenje nanosimo u fazama ne odjednom
puno opterecenje. Kada dodje do punog opterecenja isto se rasterecuje po fazama.
21) Koji instrumenti se koriste za merenje pomeranja i zato?
ODGOVOR:
Instrumenti i oprema za merenje pomeranja nosaa

ugibomeri (mehaniki, induktivni)

geodetski instrumenti (nivelir)

Mehaniki ugibomer
mala osetljivost na spoljanje smetnje

jednostavna primena
Induktivni ugibomer
osetljivost na spoljanje smetnje

sloena primena (potrebno pratea oprema za pojaanje signala, prikazivanje i memorisanje merenih veliina)
Geodetski nivelir
opseg merenja je ogranien duinom geodetsle letve

mala osetljivost na spoljanje smetnje

jednostavna primena
22) Dati klasifikaciju i objasniti princip rada za osnovne grupe instrumenata za merenje pomeranja.
ODGOVOR:
Mehaniki ugibomer
(ugibomer sat, komparater)

pomeranje se registruje na osnovu mehanikog transformisanja

pravolinijskog u rotaciono kretanje

podatak instrumenta: p=0.01mm/pod

hod: 10mm-50mm

mala osetljivost na spoljanje smetnje

jednostavna primena

Induktivni ugibomer
(induktivni dava pomeranja)

pomeranje se registruje na osnovu transformisanja pravolinijskog

kretanja u el. struju (elektromagnetna indukcija)

podatak instrumenta: p=0.001mm/pod

hod: do 500mm

osetljivost na spoljanje smetnje

sloena primena (potrebno pratea oprema za pojaanje signala,
prikazivanje i memorisanje merenih veliina

Geodetski nivelir

pomeranje se registruje na osnovu itanja geodetske letve tzv. Horizontalnom vizurom

podatak instrumenta: p=0.1mm/pod

opseg merenja je ogranien duinom geodetsle letve

mala osetljivost na spoljanje smetnje

jednostavna primena
23) Objasniti postavljanje, korienje i nacin funkcionisanja ugibomera.
ODGOVOR:Postavljanje Mora biti privren za taku
koja se ne pomera prilikom optereenja konstrukcije (fiksnu
taku) kako bi imali ispravne rezultate merenja.
-2
Mehanicki ugibomeri imaju preciznost do p=10
mm/podeoku
Induktivni ugibomeri su jos precizniji i do hiljaditi deo mm
tacnosti, ali dovoljna je tacnost sa mehanickim ugibomerom.
Mesto gde naleze pipak mora se ocistiti. Mehanicki
ugibomer mora biti postavljen na nepomerljivu podlogu.
Obaviti nulto citanje- posto je mehanicki instrument nemoze se restartovati. Opterecenje nanosimo u fazama ne
odjednom puno opterecenje. Kada dodje do punog opterecenja isto se rasterecuje po fazama.
Nacin funkcionisanja: Pomeranje se registruje na osnovu pomeranja pipka koji se pomera kada se pomeri
horizontalna povrina. Pomeranjem pipka pomera se zupasta letva, koja pokrece mali zupanik, mali zupanik
pokree veliki zupanik koji pomera kazaljku I tako se oitava poneranje.

ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA
24) Objasniti princip rada i namenu ugibomera.
ODGOVOR:Kod ugibomera princip rada je da se pomeranja registruju na
osnovu mehanikog transformisanja pravolinijskog (translatornog) u
rotaciono kretanje.
podatak instrumenta: p=0.01mm/pod

hod: 10mm-50mm

mala osetljivost na spoljanje smetnje

jednostavna primena
Namena Meri ugibe na mestima gde je postavljen na konstrukciji
25) Opisati postupak merenja pomeranja kod povrinskih nosaa - ploa optrereenih na savijanje.
ODGOVOR:
priprema mernih mesta, postavljenje ugibomera i priprema konstrukcije za nanoenje probnog optereenja

"nulto" itanje ugibomera i registrovanje parametara sredine (temperatura, vlanost...)

merenje pomeranja sa analizom ponaanja pri nanoenju probnog optereenja po fazama do punog intenziteta

analiza ponaanja potpuno optereene konstrukcije

merenje pomeranja sa analizom ponaanja pri rastereenju konstrukcije

analiza ponaanja potpuno rastereene konstrukcije

Postavimo ugibomere na krajevima ploce (oslonackim delovima) i u polju ploce.U fazama nanosimo opterecenje do
punog opterecenja.Za ta opterecenja merimo ugibe pomocu ugibomera.
26) Opisati postupak merenja pomeranja kod mostova.
ODGOVOR:
Ako je most na vodi nikako nemozemo sa mehanickim instrumentima jer duva vetar.
Uvek je kod mostova merenje geodeckim instrumentom nivelirom najprakticnije, jer je tesko naci nepomerljivu tacku za
ugibomer
Niveliranjem vizurom posmatramo letvu i iz razlike visina se odredjuje pomeranje do tacnosti na 1mm.
Drumski i elezniki mostovi se ispituju sistemom koncentrisanih sila (kamione stavimo i preko tokova se prenose
koncentrisane sile), a peaki mostovi raspodeljenim optereenjem.
27) ta se koristi kod mostova za merenje ugiba?
ODGOVOR:
Geodetska letva i nivelir.
Kod mostova koristimo geodecke instrumente jer je tesko naci nepomerljivu tacku za ugibomer
28) Opisati postupak merenja pomeranja kod lunih nosaa.
ODGOVOR:
Kod lucnih nosaca su jako bitne reakcije oslonaca, pa je specificno da se moraju meriti horizontalna (razmicanje
oslonaca) i vertikalna pomeranja oslonaca.
Kod lucnih nosaca sa zategom meri se relativno pomeranje zatege u odnosu na oslonac.
29) Opisati postupak merenja pomeranja!
ODGOVOR:
priprema mernih mesta, postavljenje ugibomera i priprema konstrukcije za nanoenje probnog optereenja

"nulto" itanje ugibomera i registrovanje parametara sredine (temperatura, vlanost...)

merenje pomeranja sa analizom ponaanja pri nanoenju probnog optereenja po fazama do punog intenziteta

analiza ponaanja potpuno optereene konstrukcije

merenje pomeranja sa analizom ponaanja pri rastereenju konstrukcije

analiza ponaanja potpuno rastereene konstrukcije

30) Kako se kompenzuje uticaj temperature, a kako uticaj pomeranja oslonaca pri ispitivanju probnim
optereenjem i zasto?( Koje su posledice nekompenzovanog uticaja temperature i uticaja pomeranja
oslonaca pri ispitivanju probnim opteree-njem?
ODGOVOR:
Kompenzaciono merno mesto se nalazi pored pravog i postave se trake , kada se desi temperatura kompenzaciono
merno mesta je optereceno samo temperaturom a pravo merno mesto opterecenjem i temperaturom pa se ta
merenja oduzimaju i nadje se temperatura.
Uticaj pomeranja oslonaca se kompenzuje tako sto se meri pomeranje oslonaca.
31)

Opisati fazu pregleda konstrukcije kao dela procesa ispitivanja

konstrukcije!
ODGOVOR:
Pregled i analiza stanja konstrukcije i tehnike dokumentacije

pregled stanja konstrukcije (verifikacija izvedenog stanja, popis oteenja, imperfekcija, ugraeni materijali)

pregled projektne dokumentacije (verifikacija postojee numerike analize)

analiza stanja konstrukcije i projektne dokumentacije i eventualna kontrolna numerika analiza

ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA
32)

Kako se, na osnovu rezultata isptivanja probnim optereenjem, definie karakter ponaanja konstrukcije?
ODGOVOR:
Na osnovu dijagrama dejstvo-odgovor i na osnovu zaostale velicine odgovora.
Osnovni pokazatelji su registrovani ugib po fazama, max ugib i zaostali ugib. Da li je konstrukcija linearna ili
nelinearna i da li je zaostali ugib veci od dozvoljenog.

33) Dati raspored probnog optereenja i mernih instrumenata za gredu sa prepustom, kontinualni nosa na tri
polja, luni nosa i reetkastu prostu gredu.
ODGOVOR:

ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA
34) Dati raspored probnog optereenja i instrumenata za merenje pomeranja mosta iji je konstrukcijski sistem
kontinualni nosa na tri polja.
ODGOVOR:

35) Dati raspored optereenja/instrumenata za most iji je konstrukcijski sistem kontinualni nosa sa dva polja.
ODGOVOR:

Raspored instrumenata

Ako je velika visina koristi se nivelir, a ako mala onda zica i tegovi.
36) Dati raspored probnog optereenja i mernih instrumenata za sistem ploa "3x,1y".( Dati raspored probnog
optereenja i mernih instrumenata za sistem ploa "3x,1y" (a/b=3.0m/4.0m).
ODGOVOR:

37) Dati raspored probnog optereenja i mernih instrumenata za sistem ploa (a/b=3.0m/4.0m, 4 ploe u xpravcu, 3 ploe u y-pravcu).
ODGOVOR:

ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA
38) Dati raspored optereenja/instrumenata za kontinualnu plou sa 2x2 polja
ODGOVOR:

39) Koje su posledice uticaja pomeranja oslonaca na merenje pomeranja konstrukcijskih sistema pri ispitivanju
probnim optereenjem?
ODGOVOR:

Posledice su razlicita pomeranja u odnosu na

ona koja se teorecki ocekuju

40) Koje su posledice uticaja nesavrenosti zglobnih veza, popustljivosti ukljetenja na merenje pomeranja
konstrukcijskih sistema pri ispitivanju probnim optereenjem? (Koje su posledice uticaja nesavrenosti
zglobnih veza, popustljivosti ukljetenja i pomeranja oslonaca za merenje pomeranja konstrukcijskih
sistema pri ispitivanju probnim optereenjem?)( Opisati posledice uticaja popustljivosti ukljetenja na
merenje pomeranja konstrukcijskih sistema pri ispitivanju probnim optereenjem.
ODGOVOR:
Zglob ako se ne izvede savreno, on e primati neki moment pa emo dobiti manje ugibe. Ako je kruta veza ugib je
manji ali to nemora da bude tako. Nece biti kao sto je teorecki pretpostavljeno ako nismo izveli kako trba. Ako je
idealan zglob mala krutost sistema. Nesavrsen zglob ima neki
moment i posledica je veca krutost.

Posledice su razlicita pomeranja u odnosu na ona koja se teorecki ocekuju.

Da bi dobili ugib grede na sredini od ukupnog ugiba na sredini oduzmemo pomeranje oslonaca

ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA
41)

42)

Dati raspored probnog optereenja za drumski most (sistema reetkastog kontinualnog nosaa na tri
polja)!
ODGOVOR:

Raspored probnog optereenja i mernih instrumenata za okvirni nosa (dva polja, jedan sprat)
ODGOVOR:
Jedno polje jedan sprat

Dva polja jedan sprat

Ispitivanje prekidamo kada je pomeranje u I fazi 5 puta vece od pomeranja u II fazi