Matematiki fakultet

Univerzitet u Beogradu

Master rad

Percepcija kretanja tela relativistikim

brzinama

Divna Stamenkovi

Beograd
2011. godina

Percepcija kretanja tela relativistikim

brzinama

Divna Stamenkovi

lanovi komisije:
dr arko Mijajlovi, mentor
dr Milan Boi
mr Bojan Novakovi

SADRAJ:
ISTORIJSKI UVOD ........................................................................................................................................... 7
Njutnova/Galilejeva relativnost ................................................................................................................ 8
Sukob sa elektromagnetizmom, teorija etra i Michelson-Morley eksperiment ..................................... 11
SPECIJALNA TEORIJA RELATIVNOSTI ........................................................................................................... 13
Postulati STR ........................................................................................................................................... 15
1. Princip relativnosti .......................................................................................................................... 15
2. Princip invarijantnosti brzine svetlosti ........................................................................................... 15
Prostor vreme ...................................................................................................................................... 16
Prostor Minkovskog ................................................................................................................................ 17
Skalarni proizvod Minkovskog ................................................................................................................ 18
Standardna baza ..................................................................................................................................... 18
Grafici u prostor-vremenu ...................................................................................................................... 19
Lokalno ravno prostor-vreme ................................................................................................................. 20
Posledice STR .......................................................................................................................................... 20
Dilatacija vremena .................................................................................................................................. 20
Paradoks blizanaca ............................................................................................................................. 22
Sinhronizacija vremena ........................................................................................................................... 23
Kontrakcija duine................................................................................................................................... 24
Paradoks: Pilot i ambar ....................................................................................................................... 25
Interval .................................................................................................................................................... 25
Istovremenost ......................................................................................................................................... 26
Kauzalnost ............................................................................................................................................... 26
Slaganje brzina ........................................................................................................................................ 28
Lorencove transformacije ...................................................................................................................... 28
OGRANIENJA ONOGA TO OPAAMO I ONOGA TO SAZNAJEMO U REATIVISTIKOJ FIZICI................... 32
Slinosti izmeu LTT efekta i SRT ............................................................................................................ 34
Percepcija brzine ..................................................................................................................................... 35
Dilatacija vremena .................................................................................................................................. 36
Kontrakcija duine................................................................................................................................... 37
LTT efekti za objekte koji se pribliavaju posmatrau ............................................................................ 38
5

Kontrakcija vremena i ekspanzija duine ................................................................................................ 38

Paradoks blizanaca .................................................................................................................................. 41
Superluminalnost i uzronost ................................................................................................................. 41
Percepcija brzine ..................................................................................................................................... 42
Dilatacija vremena .................................................................................................................................. 45
Kontrakcija duine................................................................................................................................... 45
ZAKLJUAK .................................................................................................................................................. 48
LITERATURA: ............................................................................................................................................... 50

ISTORIJSKI UVOD
Od kada je nastao, ovek posmatra nebo i istrauje ono to vidi. Ima li smisla u
pojavama koje se deavaju na nebu?
Do pre nekoliko vekova ljudi su verovali da Zemlja miruje u centru Vasione, a Sunce,
Mesec, zvezde i ostale planete krue oko nas. Osnovna lekcija koju je oveanstvo
nauilo je da su ta drevna shvatanja, zasnovana samo na naoj percepciji bila
pogrena. Zemlja ne zauzima posebno mesto u Vasioni. ivimo na jednoj sasvim
obinoj planeti, jednoj od osam koje krue oko tipine zvezde koju nazivamo Sunce. A
ta zvezda, nae Sunce, samo je jedna meu milijardama drugih zvezda rasutih po naoj
Galaksiji. ak i cela naa Galaksija nije nita posebno. Samo jedan pogled kroz
najmonije teleskope otkriva milione slinih galaksija rasutih beskonanim dubinama
Vasione.
Do poetka XX veka smisao prostora oko nas bio je potpuno nezavistan od pojma
vremena. Ali, ta su uopte to prostor i vreme? Ljudi ove pojmove koriste svakog dana,
ali retko ko se zapita ta oni zapravo predstavljaju, koje je njihovo pravo fiziko
znaenje. Svima je dobro poznato da sve to se deava, deava se negde u prostoru i
u nekom vremenskom trenutku. Kroz prostor se kreemo, on je postojao pre nas, i
nastavie da postoji posle nas. Isto tako je i sa vremenom, ono neprekidno tene.
Na prvi pogled deluje da prostor i vreme nemaju mnogo toga zajednikog, ali da li je
stvarno tako? Do poetka XX veka smatralo se da je tako, ali tada dolazi do velike
promene u shvatanju ovih fundamentalnih pojmova prirode. Najvei umova moderne
fizike sve su promenili uvodei u fiziku uveo jedan novi pojam koje je objedinio prostor i
vreme. Taj novi pojam bio je prostor-vreme. Uvoenjem ovog novog pojma svet oko nas
prilino menja svoj izgled. U stvari, svet je ostao isti, promenilo se samo nae vidjenje
njega.
Istovremeno, pojavljuje se mnogo pitanja na koje treba dati odgovore: Da li se svet
sastoji samo od 4 nama poznate dimenzije ili ih moda ima vie? Koliko je verovati
onome to stvarno vidimo? Postoji li mogunost da putujemo unazad kroz vreme?

Njutnova/Galilejeva relativnost
U doba Aristotela 1, a i vekovima kasnije, Aristotelovi zakoni bili su neprikosnoveni do te
mere da niko nije ni sumnjao u njihovu ispravnost niti smatrao da bi ih trebalo
eksperimentalno proveriti. I sam Aristotel je smatrao da se do zakona prirode dolazi
samo razmiljanjem. Njegovi zakoni bili su odraz svakodnevnog iskustva o kretanju,
npr. Tea tela padaju bre nego laka, ili Ako na telo ne deluje nikakva sila, ono
miruje. U doba renesanse meu ljudima se javlja sumnja da neke od Aristotelovih
ideja nisu dovoljno dobre i da bi ih trebalo eksperimentalno proveriti. Tiho Brahe 2 ,
danski astronom, uporno prouava kretanja planeta i zvezda. Tehnologija koju je on
koristio bila je zaista jednostavna, ali on paljivije posmatra nebo nego iko pre njega.
Put dalje vodi do Keplera koji daje tri zakona o kretanju planeta, ukljuujui i ideju da se
planete kreu po eliptinim putanjama.
Mnogo vekova posle Aristotela, italijanski naunik Galileo Galilej

sumnja u ispravnost

njegovog uenja i provera njegove zakone fizike i time ini preokret u shvatanju fizikih
pojava. Dao je veliki doprinos matematici, fizici i astronomiji. Njegova najvea otkria su
izmedju ostalih i otkrie prvog astronomskog durbina-teleskopa, a zahvaljujui tome i
otkrie Jupiterovih satelita. Nama su ipak najznaajniji njegovi zakoni kretanja i princip
relativnosti koji kae da nema apsolutnog kretanja ni mirovanja i, da bismo utvrdili da li
se neko telo kree ili ne, potreban nam je neki spoljni referentni sistem u odnosu na koji
mi to utvrujemo. Ovaj princip zapravo kaze da su zakoni fizike isti u svim inercijalnim
sistemima.
Klasine zakone mehanike formulisao je Isak Njutn

u svom delu Matematiki principi

filozofije prirode 5 , 1687. Ovim delom on postavlja i osnvu za razvoj drugih fizikih
teorija. Centralno mesto ove knjige pripada Njutnovom zakonu gravitacije i njegovim
zakonima kretanja. Prema ovoj teoriji, kretanje estice mora da se opisuje u odnosu na
neki inercijalni sistem u kome se nalazi estica, sistem na koji ne utiu spoljne sile, tj.
1

Aristotle, 384 BC 322 BC starogrki filozof

Tycho Brahe, 1546 1601. danski astronom
3
Galileo Galilei, 1564 - 1642. italijanski fiziar, matematiar, astronom i filozof
4
Isaac Newton, 1642 1727. engleski fiziar, matematiar, astronom i filozof
5
Philosophi naturalis principia mathematica, 1687.
2

onaj koji se kree pravolinijski konstantnom brzinom. Dva inercijalna sistema se jedan u
odnosu na drugi kreu konstantnom brzinom. Vreme u ovim sistemima je apsolutno.
Njutnovi zakoni opisuju vezu izmeu kretanja tela i sila koje deluju na telo. Oni glase:
1. Zakon inercije: Telo ostaje u stanju mirovanja ili se kree konstantnom brzinom ako
na njega ne deluje nijedna sila, ili ako je rezultat svih sila koje deluju na telo jednak nuli.
2. Zakon sile: = , - sila koja deluje na telo, - masa tela, - ubrzanje

3. Zakon akcije i reakcije: Za svaku silu akcije koja deluje na telo, postoji i sila reakcije.
Sila reakcije je istog intenziteta i pravca kao sila akcije, ali suprotnog smera.
Njutnovi zakoni vae jedino u inercijalnim sistemima. To su oni sistemi koji miruju ili se
kreu ravnomerno u odnosu na neki drugi sistem. Na Zemlji se pak ne moe postaviti
inercijalni sistem, tj. sistem reference koji je vezan za Zemlju je samo priblizno
inercijalan, s obzirom da Zemlja rotira, moe da se primeti da u njoj postoji dodatna sila
(Koriolisova) koja komplikuje opisivanje kretanja tela u odnosu na Zemlju.
Primer kako izgleda Njutnova mehanika u svakodnevnom zivotu:
Posmatrajmo Petra koji miruje i Pavla koji prolazi pored njega brzinom . Neka je
Petrov referentni sistem, a Pavlov. Oni mere udaljenost od neke fiksne take .

Vidimo da vai:

=
=
=

Ovo formule poznate su kao Galilejeve trensformacije i one povezuju dva referentna
sistema.
Vidimo kako se udaljenost Pavla od take smanjuje s vremenom. ta se deava sa

brzinama? Kako se one transformiu iz jednog sistema u drugi ako posmatramo neki
pokretni dogaaj? Npr. pretpostavimo da Petar jo uvek miruje i da ptica prolee iznad
njega brzinom . Njegova udaljenost od ptice se menja i obeleiemo je sa , prema

tome

Ako diferenciramo jednainu = , dobiemo da, prema Pavlu, ptica leti

brzinom

=
=
=

Vidimo da u zavisnosti od toga iz kog sistema reference merimo brzinu ptice, dobijamo
razliite vrednosti. Generalno:

10

Ovo je poznato kao klasini zakon o sabiranju brzina.

Vidimo i da je ubrzanje isto u oba sistema,

tj. da vai Njutnov zakon = .

=
=

Ovakva teorija odrala se sve do XIX veka, kada su elektrini i magnetni efekti poeli
detaljno i teorijski da se izuavaju.

Sukob sa elektromagnetizmom, teorija etra i Michelson-Morley eksperiment

Osnovu klasine mehanike ine Njutnovi zakoni. Oni su vladali neprikosnoveno vie od
200 godina. Meutim, potekoe nastaju sredinom XIX veka kada na scenu stupaju
nova dostignua u elektromagnetizmu. Maksvelovi 6 zakoni dobro su opisivali elektrine
i magnetne efekte. Problem je bio u tome to oni, za razliku od Njutnovih zakona, nisu
bili invarijantni u odnosu na Galilejeve transformacije - princip relativnosti izgleda da nije
vazio za njih. Neto nije funkcionisalo.
U sutini, konflikt je nastao jer su Maxwell-ovi zakoni predviali konstantnu brzinu
svetlosti, to se protivilo klasinom shvatanju fizike. Zvuk ima svojstvo da se kree kroz
vazduh konstantnom brzinom, nezavisno od brzine kretanja izvora. Vratimo se na na
primer, i pretpostavimo da Petar jo uvek stoji a Pavle paraglajdira iznad njega brzinom
od 30 m/s u odnosu na vazduh. Zvuk motora prolazi pored Petra brzinom od 330 m/s.
Brzina zvuka koju meri Pavle je, u skladu sa Galilejevim transformacijama

= = 300 /

Tako, Pavle moe da izmeri ovu brzinu i da zakljui da se kree brzinom od 30/ u

odnosu na vazduh.

James Maxwell, 1831 1879. kotski fiziar i matematiar

11

Zamislimo sada da je Pavle u raketi koja se kree brzinom od 2*108 m/s, i svetlost koja
prolazi pored njega brzinom od 3*108 m/s. Ako Pavle izmeri brzinu svetlosti, da li e
uspeti da izmeri i brzinu kojom se kree raketa? Njutnovi zakoni, koristei Galilejeve
transformacije, pokazivali bi da Pavle vidi kako svetlost pored njega prolazi brzinom od
3*108 m/s - 2*108 m/s = 1*108 m/s. Meutim, Maxwell-ovi zakoni predviali su da e
svetlost proi pored Pavla brzinom od 3*108 m/s, bez obzira na njegovu brzinu.
S obzirom da su Njutnovi zakoni vladali od 1870, a Maxwell-ovi zakoni tek oko
dvadesetak godina, prva pretpostavka je bila da je potrebno modifikovati Maxwell-ove
zakone. Prvi zakljuak je bio da, kao sto je zvuku potrebna sredina za prostiranje - a
brzina je bila konstantna u zavisnosti od sredine, da je tako i svetlosti bio potreban
medijum. Tako dolazimo do teorije etra. Prema njoj, etar je postojao svuda gde su
svetlosni talasi putovali, ispunjavao je sav vasionski prostor i trebalo bi da bude jedina
stvar koja se ne kree. Mnogi naunici su se tokom XIX veka bavili etrom, izuavajui
njegova potencijalna svojstva i pokuavajui da dokau njegovo postojanje. Plank 7,
Michelson 8, Morley 9 , nudili su razliite eksperimente za dokazivanje postojanja etra.
Smatralo se da se svi elektromagnetni fenomeni prostiru kroz ovaj medijum. On bi
morao da ima neka udna svojstva: da bude nevidljiv, bez mase, da ispunjava ceo
prostor, da ne usporava tela pri kretanju kroz njega.
Podstaknut Maxwell-ovim idejama, Michelson zapoinje eksperiment i 1881. objavljuje
da je hipoteza o postojanju etra pogrena. Lorenc pie 1886. kritiku Michelson-ovog
eksperimenta i odbacuje ga kao sumnjivog. Najpoznatiji eksperiment koji je trebalo da
dokaze postojanje etra bio je Michelson-Morley - jev, izveden 1887. Zapravo je trebalo
pokazati da materija u kretanju vue etar i da bi bilo mogue odrediti apsolutnu brzinu
Zemlje u odnosu na etar. Ali, eksperiment nije uspeo i bilo je jasno da je potrebno
preispitati klasinu fiziku. Michelson i Morley ponavljaju ovaj eksperiment vie puta sve
do 1929.

Max Planck, 1858 1947. nemaki fiziar

Albert Michelson, 1852 1931. ameriki fiziar
9
Edward Morley, 1838 1923. ameriki naunik
8

12

Situacija u nauci postala je prilino konfuzna. Razreenje je stiglo u obliku specijalne

teorije relativnosti.

SPECIJALNA TEORIJA RELATIVNOSTI

Secijalna teorija relativnosti nastala je u radovima Lorenca
Ajntajna

12

i Minkovskog 13 .

10

, Poenkarea

11

Prvi znaajniji lanak koji se odnosio na specijalnu

relativnost objavljen je pre 1900. Bio je to Poenkareov La mesure du temps, 1898.

Poenkare je 1904. bio jako blizu zasnivanja specijalne relativnosti. On prvi uvodi
moderan pristup principu relativnosti. Govori o tome da mi nemamo direktnu intuiciju o
jednakosti dva vremenska intervala i ukazuje na to da posmatrai u razliitim sistemima
imaju svoje lokalno vreme. Ukazao je i na to da definitivno nije mogue govoriti o
apsolutnom kretanju. Poenkare je bio konstantni interpretator Lorencove teorije. Posle
odbacivanja teorije etra, Lorenc predstavlja novu teoriju ija je posledica bila da je
brzina svetlosti nezavisna od svog izvora. Dalje, on izvodi jednaine transformacije i
uspeva da objasni pojave vezane za svetlost: zvezdanu aberaciju, Doplerov efekat i
predvia kontrakciju duine u nekim sistemima. Poenkare u potpunosti opisuje grupu
transformacija (Poenkareova grupa) u odnosu na koju su Maxwell-ove jednaine
elektrodinamike invarijantne.
1905. je kljuna godina za definisanje konane teorije relativnosti. Te godine i Ajntajn
objavljuje svoju teoriju. Njegov rad bio je osobit po drugaijem pristupu. On nije
objavljen kao pokuaj da se objasne eksperimentalni rezultati, ve zbog svoje lepote i
jednostavnosti.
Ajntajnova teorija relativnosti okirala je svet. Princip relativnosti, jednostavna ideja
koja je osnova Ajntajnove teorije, bila je poznata jo u doba Galileja. Galilejev princip
relativnosti govorio je o tome da su sva kretanja relativna. Dopunjen principom o
konstantnosti brzine svetlosti u vakuumu za sve inercijalne sisteme, naizgled
10

Hendrik Lorentz, 1853 1928. holandski fiziar

Henri Poincare, 1854 1912. francuski matematiar i teorijski fiziar
12
Albert Einstein, 1879 1955.
13
Hermann Minkowski, 1864 1909. nemaki matematiar
11

13

suprotstavljena dva postulata, dovela su do revolucije u svetu fizike. Primenjena na

objekte koji se kreu ekstremno velikim brzinama, STR ima posledice koje su nama
udne samo zato to su van naeg svakodnevnog iskustva. Kontrakcija duine ili
dilatacija vremena deluju zbunjujue jer pretpostavljamo da bi duina bilo kog tela
trebalo da bude konstantna, ili da je vreme apsolutno (za sve posmatrae). Za
svakodnevne potrebe, ove korekcije duine i vremena su zaista zanemarljive, ali za
mnoge estice koje se krecu brzinama bliskim brzini svetlosti, injenica da vreme ne
protie isto za sve posmatrae je i eksperimentalno potvrena.
Ajntajnova teorija relativnosti ima reputaciju izrazito komplikovane teorije, te s toga i
vrlo teke za razumevanje. Ali ona to zapravo nije. Bilo je potrebno samo da
oveanstvo promeni svoja vienja prostora, ali i vremena, koje je do tada smatrano
apsolutnim i nezavisnim od prostora. Zapravo, najznaajnija stvar bilo je ujedinjenje
prostora i vremena u jedinstven entitet prostor-vreme, tj. uvoenje etvorodimenzionog
prostora.
Albert Ajntajn jedan je od najveih fiziara i mislilaca ikad. Objavio je mnogo radova.
ak su mnogi od njih bili pogreni. Ispravljao ih je i uporno objavljivao. Ovo se deavalo
tako esto da je i sam pravio ale na svoj raun: Genije je osoba koja pravi najvei
mogui broj greaka za najkrae mogue vreme. 1905. objavljuje tri znaajna rada: prvi
govori o tome da se materija sastoji od atoma i molekula, drugi pokazuje invarijantnost
brzine svetlosti, a trei rad je bio osnova kvantne teorije. Svaki od ovih radova je bio
vredan Nobelove nagrade, a Ajntajn ju je dobio za ovaj poslednji. Specijalnu teoriju
relativnosti formulisao je iste godine u lanku O elektrodinamici pokretnih tela

14

i ona

se odnosi samo na specijalan sluaj uniformnog kretanja. Kako je Henri Poenkare jo

1895. godine nazvao diskusiju o invarijantnosti take gledita teorijom relativnosti, taj je
naziv uveliko bio uobiajen 1905. Ajntajn nije eleo da se njegova teorija ovako
nazove, eleo je da to bude teorija invarijantnosti.

14

On the Electrodynamics of Moving Bodies

14

1906. objavljuje i uvenu formulu = 2 . Posle mnogobrojnih otkria, 1915. i 1916.

objavljuje i svoje najvee dostignue: Optu teoriju relativnosti ili teoriju gravitacije. Iako
je Ajntajn bio jedan od osnivaa kvantne teorije, kasnije se okrenuo protiv nje.

Postulati STR
1. Princip relativnosti
Zakoni fizike su isti u svim inercijalnim sistemima reference, tj. vaenje nekog zakona
ne zavisi od izbora inercijalnog sistema.
Priroda Univerzuma ne sme da se menja u zavisnosti od inercijalnog sistema. Svaki
fiziki zakon treba da daje matematiki iste rezultate za svaki inercijalni sistem. Ovaj
postulat uoptava Galilejev princip relativnosti sa mehanikih na sve fizike zakone u
referentnim sistemima koji se, jedni u odnosu na druge, kreu konstantnim brzinama.
Nema privilegovanih sistema. Svako kretanje je relativno i ne moemo govoriti o
apsolutnom kretanju, ve samo o kretanju u odnosu na neto.

2. Princip invarijantnosti brzine svetlosti

Brzina svetlosti

15

je konstantna u svim inercijalnim sistemima u vakuumu.

Brzina svetlosti u vakuumu ista je u svim inercijalnim sistemima, u svim smerovima i ne

zavisi od relativne brzine izvora svetlosti i posmatraa. Drugi postulat je u odreenom
smislu povezan sa prvim. Naime, ako brzina svetosti ne bi bila ista u svim sistemima
reference, onda bi njeno merenje moglo da se iskoristi za pravljenje razlika izmeu
sistema, tj. onda sistemi ne bi bili ravnopravni to je u kontradikciji sa prvim postulatom.

15

U daljem tekstu naziv brzina svetlosti odnosie se uvek na brzinu svetlosti u vakuumu. Brzina svetlosti
u vazduhu je ak manja od one u vakuumu, ali razlika je toliko mala da moemo da zanemarimo razliku
izmeu vazduha i vakuuma.

15

Svi eksperimenti pokazuju da je brzina svetlosti ista za sve posmatrae, bez obzira na
to kako se oni kreu u odnosu na izvor svetlosti ali i nezavisna od brzine izvora
svetlosti. Brzina svetlosti je idealan standard za merenje. Eksperimenti i teorija pokazuju
da nijedan objekat ne moe da dostigne brzinu svetlosti. Brzina svetlosti je ujedno i
najvea mogua brzina u prirodi.

= 299 792 458

Svetlost je neodvojiva od preciznog opisivanja kretanja i merenja. Da bismo zakljuili da

li je linija kretanja prava ili nije, moramo da gledamo du nje, drugim reima, koristimo
svetlost za definisanje pravolinijskog kretanja. Kako ispitujemo da li je povr ravna ili
nije? Opet, gledamo du nje koristei svetlost. Kako opisujemo kretanje? Kako precizno
merimo duinu i vreme? Uz pomo svetlosti. Nekada je to bila svetlost koja je dolazila
sa Sunca, a danas je to svetlost iz atoma cezijuma.
Koristei ova dva postulata, Ajntajn je mogao da izrauna na koji nain ono to
posmatra vidi zavisi od njegove relativne brzine. Potom je mogao i da izgradi teoriju
fizike koja je predviala ekvivalentnost mase i energije.

Prostor vreme
1908. Minkovski postavlja matematiki okvir za STR u kome Lorencove transformacije
dobijaju puni smisao i time je zasnivanje specijalne teorije relativnosti zavreno.
Prostor - vreme je model koji kombinuje prostor i vreme u jedan kontinuum. Prostorvreme se interpretira kao spoj trodimenzionog prostora i jednodimenzionog vremena.
Prema sadanjem shvatanju Univerzum ima tri prostorne i jednu vremensku koordinatu.
Kombinujui prostor i vreme u jednu neraskidivu celinu, fiziari su znatno pojednostavili
broj fizikih teorija koje bi opisivale na Univerzum.
U klasinoj mehanici euklidski prostor je bio dovoljan za opisivanje prostora jer je vreme
bilo univerzalno, nezavisno od kretanja posmatraa. Meutim, u relativistikom
kontekstu vreme ne moe da se odvoji od trodimenzionog prostora jer nae merenje

16

vremena koje protie na objektu koji posmatramo zavisi od brzine objekata u odnosu na
nas.
Dok neki vide prostor-vreme kao posledicu Ajntajnove relativnosti, prostor sa ovakvim
osobinama je bio poznat i pre formulisanja specijalne teorije relativnosti i bio je poznat
pod nazivom prostor Minkovskog. Prostor-vreme specijalne teorije relativnosti je u stvari
prostor Minkovskog.

Prostor Minkovskog
Prostor Minkovskog je matematika postavka u okviru koje se Ajntajnova teorija
relativnosti uobiajeno formulie. Prostor Minkovskog je umnogome slian sa 4 ali

postoje i znaajne razlike. Algebarski, prostor 4 se tretira slino kao i 3-dim prostor 3 .
Standardnim koordinatama , i potrebno je dodati samo jo jednu koordinatu .

Udaljenost izmeu taaka (, , , ) i (, , , ) u 4 data je formulom:

2 = ( )2 + ( )2 + ( )2 + ( )2

moemo pisati i (, , , ) za razliku (, , , ) (, , , )

2 = 2 + 2 + 2 + 2

pa dobijamo

Geometrija u prostoru Minkovskog je jako slina ovoj, razlika je u signaturi koja za ovaj
prostor ima oblik (+, , , ) ili (, +, +, +) u zavisnosti od konvencije, pa e metrika
prostor-vremena izgledati:

2 = 2 2 + 2 + 2 + 2

Iz oblika metrike moemo zakljuiti da li ona odgovara prostoru koji je ravan ili
zakrivljen. Kako uz diferencijale stoje konstante, prostor specijalne teorije relativnosti je
ravan. Ali, obzirom da ova metrika moe da bude i negativna, ona nije euklidska ve se
naziva pseudoeuklidska.

17

Formalno, prostor Minkovskog je 4-dimenzionalni realni vektorski prostor sa

nedegenerisanom simetrinom bilinearnom formom i signaturom (, +, +, +). Drugim

reima, prostor Minkovskog je pseudo-euklidski prostor. Elementi ovog prostora su

dogaaji ili 4 - vektori. esto se oznaava sa ili 4 .

Skalarni proizvod Minkovskog

Skalarni proizvod je slian kao u euklidskom prostoru, ali se koristi da opie drugaiju
geometriju, geometriju relativiteta.
Skalarni proizvod Minkovskog je preslikavanje :

koje zadovoljava

sledee uslove:

1. bilinearno ( + , ) = (, ) + (, ), , , ,
2. simetrino (, ) = (, ) za svako ,
3. ako je (, ) = 0 , onda = 0.

4. bilinearna forma ima signaturu (+, , , ) ili (, +, +, +).

Standardna baza

Standardna baza u prostoru Minkovskog sastoji se od etiri ortogonalna vektora

(0 , 1 , 2 , 3 , )

takvih da je (0 )2 = (1 )2 = (2 )2 = (3 )2 = 1.
Ovo se moe drugaije zapisati kao

< , > =
18

gde , {0,1,2, 3}, a dijagonalna matrica = (1,1,1,1) .

Skalarni proizvod dva vektora i dat je sa

< , > = = 0 0 + 1 1 + 2 2 + 3 3

Metriku sada moemo skraeno zapisati kao

2 =
,

gde su { 0 , 1 , 2 , 3 } = {, , , }, , {0,1,2, 3} .

Grafici u prostor-vremenu
Kako je re o etvorodimenzionalnom prostoru, nemogue je predstaviti sve etiri ose
meusobno pod pravim uglom, ali ako bismo posmatrali kretanje samo du -ose ,
onda ose i i ne moramo da prikazujemo. Onda se prostor-vreme esto predstavlja
jednostavnim dijagramom.

Svaku taku (, ) na dijagramu identifikujemo sa dogaajem koji ima svoje vreme i

mesto u prostoru. Svaka linija na ovakvom grafiku naziva se svetska linija. Vertikalna
linija predstavlja objekat koji miruje. Objekat sa brzinom predstavljen je linijom pod
uglom u odnosu na - osu, gde je = . Svetska linija svetlosnog zraka je linija
19

sa nagibom od 45 . Vidimo da nijedan objekat ne moe da ima svetsku liniju za

< 45.

Lokalno ravno prostor-vreme

Striktno govorei, prostor Minkovskog dobro opisuje samo sisteme bez znaajnog
uticaja gravitacije. U sluaju slabog dejstva gravitacije, prostor-vreme je ravno ne samo
lokalno nego i globalno, kao prostor MInkovskog. U oblasti znaajnijeg uticaja
gravitacije, prostor-vreme je zakrivljeno i STR nije dovoljna za opisivanje prosora, i
pomo se mora potraiti u okviru Opte teorije relativnosti. Meutim, i u ovakvim
okolnostima prostor Minkovskog i dalje daje dobar opis za infinitezimalnu oblast oko
neke take. Jo apstraktnije, moemo rei da u sluaju dejstva gravitacije prostor-vreme
opisuje zakrivljena 4-dimenzionalna mnogostrukost za koju je u svakoj taki tangentna
ravan u stvari prostor Minkovskog. Ovim, struktura prostora Minkovskog je i dalje
esencijalna u opisivanju opte teorije relativnosti.

Posledice STR
Dilatacija vremena
Zamislimo svetlosni sat u kome se svetlost naizmenino odbija izmeu dva ogledala
na razdaljini . Svaki put kad svetlost dotakne jedno ogledalo, sat otkuca tik.

20

Zamislimo da imamo par ovih satova i da jedan damo prijatelju koji putuje raketom, a
drugi zadrimo mi na Zemlji. Dok na prijatelj leti okolo, mi posmatramo kako se svetlost
na njegovom satu odbija od ogledala. I dok e putniku u raketi izgledati da se svetlost
kree vertikalno na njegovom satu, kao uostalom i nama u naem na zemlji (slika a),
nama izgleda da svetlost na njegovom satu zapravo skree pod nekim uglom i da pravi
cik-cak kretanje (slika b). Njutnova mehanika bi nam rekla da u drugom sluaju
svetlost putuje bre u pokretnom satu, poto prelazi veu duinu puta za isto vreme kao
i asovnik na Zemlji.
Izmeu dva tik-a, na sat pokazuje da svetlost pree put duine za vreme

= /

a da svetlost sata u raketi prevali put

2 + 2 2

i to za neko vreme

Zamenimo = i dobijamo

2 + 2 2

2 2 + 2 2
=

21

 2 = 2 +

2 2
= (1 2 )

i konano

2 2

= 1 2 / 2

ta zakljuujemo? Ako je naem satu na zemlji potrebno vreme da otkuca tik , satu

u raketi potrebno je vreme = /1 2 / 2 - koje je uvek vee od , da otkuca

tik. Drugim reima, ini se da pokretni sat radi sporije za faktor 1 2 / 2 tj. da

vreme u pokretnim sistemima tee sporije. Ali, ne samo da se nama ini da njegov sat
radi sporije, ve se isto tako i njemu ini da na sat otkucava sporije i to iz potpuno istog
razloga. Ovaj relativistiki efekat naziva se dilatacija vremena. Vreme mereno u
sopstvenom sistemu naziva se sopstveno vreme.

Paradoks blizanaca
Jedna od posledica dilatacije vremana je takozvani paradoks blizanaca. Pretpostavimo
da jedan od dva brata blizanca odlazi na putovanje do neke daleke planete i natrag, a
drugi ostaje na Zemlji. Neka je kosmiki brod kojim putuje, sposoban da se kree
brzinom od 0,95 u odnosu na sistem reference vezan za Zemlju. Nakon to je blizanac

stigao na Planetu X, krenuo je odmah nazad ka Zemlji istom brzinom. Kada je doao na
Zemlju, bio je okiran injenicom da je njegov brat ostareo 42 godine, a da je on u
meuvremenu ostareo svega 13 godina.
Sada se moemo malo poigrati pojmom relativnost i zapitati se koji se blizanac u stvari
kretao i da li je uopte logino da je neki od njih vie ostareo. Razlog je taj to, gledano
iz sistema reference blizanca koji je ostao na zemlji, on je mirovao a njegov brat je
putovao i to prilino velikom brzinom. Iz perspektive pak onoga koji je bio u kosmikom
brodu, kosmiki brod je bio u stanju mirovanja a Zemlja se, najpre udaljavala od broda
6,5 godina a potom mu se pribliavala jednakom brzinom narednih 6,5 godina. ini se

22

da bi trebalo da dodjemo do zakljuka da ne bi trebalo da bude razlike u njihovim

godinama.
Da bi razreili paradoks, podsetimo se da se specijalna teorija relativnosti odnosi na
pojave i procese koji se odvijaju u inercijalnim sistemima reference, odnosno onima koji
se kreu jedan u odnosu na drugi uniformno. Da li su sistemi vezani za Zemlju i brod
sve vreme inercijalni i da li su stoga potuno ravnopravni? Dublja analiza pokazuje da to
nije tako i da nema simetrije u opisivanju protoka vremena u ovim sistemima. Osim
toga, blizanac koji je otputovao brodom, da bi dostigao brzinu od 0,95 morao je da se
ubrzava i usporava brod to znai da on nije sve vreme bio u inercijalnom sistemu

reference, pa je primena specijalne teorije relativnosti vezano za njegov sistem

reference neosnovana. Dakle, zakljuak je da je blizanac u brodu u neinercijalnom
sistemu reference. To znai da jedino brat blizanac koji je ostao na Zemlji ima pravo da
primenjuje formulu za dilataciju vremena, pa paradoksa u stvari nema.

Da nije sve u domenu misaonih eksperimenata, govore i eksperimentalni dokazi

dilatacije vremena. Jedan od najpoznatijih primera je elementarna estica muon. Ova
estica stvara se u visokim slojevima atmosfere i raspada se u proseku za oko2,2*10-6s.
ak i da se ova estica kree brzinom bliskoj brzini svetlosti, ona ne bi trebalo da putuje
vie od 600 metara. Ali, s obzirom da se estica kree jako velikom brzinom, njeno
sopstveno vreme, tj. vreme u sistemu koji se kree zajedno sa esticom, protie sporije
u odnosu na na sistem reference na Zemlji, ova estica se detektuje na povrini
Zemlje.

Sinhronizacija vremena
Napomenimo jo i to da iako je vreme relativno, ostaje pretpostavka da ono protie na
isti nain. Vreme je predstavljeno realnom pravom. Pre svakog merenja vremena u
razliitim takama prostora, potrebno je sinhronizovati asovnike. Postoje 2 metode za
sinhronizaciju:

23

Sinhronizacijom pomou infinitezimalnog pomeranja kada dva asovnika jedan

pored drugog razdvajamo infinitezimalno malom brzinom tako da moe da se
zanemari dilatacija vremena.

Poenkareova sinhronizacija odnosi se na slanje svetlosnog zraka sa jednog sata

na drugi. Pretpostavimo da smo u trenutku 1 sa asovnika A poslali svetlosni

zrak do asaovnika B i nazad. Kada zrak doe do B, oitavamo vreme 2 , a kada

se vrati natrag do A, vreme 3 . asovnici e biti sinhronizovani ako vai

2 =

1
( + 3 )
2 1

Kontrakcija duine
Kontrakcija duine je fiziki efekat smanjenja duine tela koja se kreu od ili ka
pomatrau. Ovaj efekat opaa se tek pri brzinama koje su bliske brzini svetlosti, a kako
su skoro sve brzine poznate na Zemlji zanemarljivo male prema toj brzini, kontrakciju
duine je nemogue opaziti u svakodnevnom ivotu. Na primer, ako bi se avion kretao
brzinom od 1200km/h u odnosu na posmatraa, moe se izraunati da e se on skratiti
otprilike za prenik jednog atomskog jezgra.
Moe se pokazati da je duina tela u sopstvenom sistemu uvek vea nego u sistemu u
odnosu na koji se to telo kree, i to za isti onaj faktor

24

1 2 / 2

za koji i vreme sporije protie u sistemu koji se kree u odnosu na na sistem iz kog
posmatramo telo. Iz ovoga proistiu mnogi paradoksi.

Paradoks: Pilot i ambar

Zamislimo pilota koji vozi avion brzinom koja je bliska brzini svetlosti i ulee u ambar
koji je krai od aviona. Farmer koji to gleda sa strane zakljuie da avion moe u
potpunosti da se zatvori unutra (bar na kratko). Oigledno, kako se avion kree jako
brzo, farmer vidi avion znatno kraim nego to on zapravo jeste, to je posledica
kontrakcije duine. Meutim, sa stanovita pilota, ambar je taj kome se skrauje duina
i avion ne moe da stane unutra.

Interval
Kada je re o telima koja se kreu velikim brzinama, videli smo da ni duine ni
vremenski intervali nisu invarijantni i da je veza dva inercijalna sistema reference data
Lorencovim transformacijama. Postavlja se pitanje postoji li u ovom sluaju neka
veliina koja je invarijantna, tj. neka koja ne zavisi iz kog inercijalnog sistema se
odreuje. Pokazuje se da izraz

2 = 2 2 2 2 2

ostaje invarijantan pri prelazu iz jednog sistema u drugi. Poslednja tri lana predstavljaju
kvadrat udaljenosti od koordinatnog poetka do take u kojoj se dogaaj deava, a prvi
lan predstavlja kvadrat rastojanja koju pree svetlost za odreeno vreme. Ovaj izraz
predstavlja kvadrat invarijantnog intervala, i on je isti u svim inercijalnim referentnim
sistemima. Ovaj izraz moe u okviru STR da bude pozitivan, negativan i nula.

25

1 Za 2 > 0: Ovo je takozvani vremenski tip intervala, s obzirom da dominira njegov

prvi lan. Ovda spada npr. i sluaj u kome se dogaaji deavaju na istom mestu u
prostoru, tj. = 0, 0.

2 Za 2 < 0 : S obzirom na dominaciju prostornog dela, ovi intervali se nazivaju

prostorni. Ovaj sluaj sadri dogaaje za koje je = 0, 0 tj. koji su istovremeni ali

udaljeni od poetka.

3 Za 2 = 0 : Ovakvi intervali se nazivaju svetlosni. Ukoliko su dva dogaaja

razdvojena svetlosnim tipom intervala, ne postoji inercijalni sistem u kojem se oni

deavaju na istom mestu ili istovremeno.

Istovremenost
Vreme nije apsolutno. Dogaaji koji su istovremeni za jednog posmatraa, nisu i za
drugog. Na primer, zamislimo da na sredini svemirskog broda covek emituje svetlosni
signal koji dopire do oba kraja svemisrkog broda u isto vreme. ovek na Zemlji e,
meutim, videti da se kraj svemirskog broda kree ka signalu, dok se prednji deo
udaljava od njega i zakljuiti da e signal najpre stii do kraja broda, a potom do
poetka. Ako sada zamislimo da neka druga raketa pretie ovu, sa njene take gledita
prva raketa se kree unazad i u tom sluaju prednji deo broda se kree ka signalu pa ce
samim tim svetlosni signal najpre dotai prednji deo. Pitanje da li su stvarno dogaaji
istovremeni nema smisla jer bi odgovarati na to pitanje znailo da je izabran neki
privilegovan sistem reference. Bilo koji sistem reference moe da se koristi za
opisivanje dogaaja i privilegovani referentni sistem ne postoji. Istovremenost je
relativna stvar.

Kauzalnost
Princip kauzalnosti kae da ako je dogaaj A uzrokovao dogaaj B, onda se A desio pre
B. Meutim, u STR ovo ima zanimljive posledice.
26

Razmotrimo ponovo primer iz rakete. U referentnom sistemu rakete svetlosni signal

istovremeno udara u prednji i zadnji deo rakete. Iz referentnog sistema na Zemlji, signal
najpre udara u zadnji, a iz sistema neke druge rakete koja pretie ovu, izgleda da signal
najpre stie do prednjeg dela. Zamislimo sada da u trenutku kad svetlosni signal udari u
zadnji deo rakete, putnik koji tu stoji prospe kafu, a kada signal udari u prednji deo, pilot
npr. razbije asu. Da li je mogue da to to je putnik prosuo kafu izazove pilota da slomi
asu? Jasno je da ne. Ne postoji uzrono-posledina veza izmeu ova dva dogaaja.
Ako bi jedan dogaaj izazvao drugi, on mora da se desi prvi vieno iz svih referentnih
sistema. Drugim reima, da bi jedan dogaaj bio uzronik drugog, mora da bude
dovoljno vremena da svetlost prenese tu informaciju do drugog. Nijedna informacija ne
moe da putuje bre od svetlosti.
Na slici vidimo da dogaaj E u koordinatnom poetku moe da bude uzrokovan samo
dogaajima iz IV kvadranta (tj. onim iz prolosti), a da on sam moe uzrokovati samo
dogaaje u II kvadrantu (tj. one budue).

Dogaaji u I i III kvadrantu niti utiu, niti je na njih uticao dogaaj E. Svetlosni konus
definie granice izmeu dogaaja koji su povezani sa dogaajem E. Vektor unutar
konusa nazvan je vremenski; onaj koji se poklapa sa linijom svetlosti svetlosni, a onaj
van konusa prostorni.

27

Ako su dogaaji fiziki povezani, onda je njihov redosled apsolutno odreen. Ako
dogaaji nisu kauzalno povezani, onda redosled dogaanja, ili njihova istovremenost,
zavisi od posmatraa.
Ako bi bilo mogue premaiti brzinu svetlosti, budunost bi mogla da utie na prolost, i
uvek bismo mogli da dobijemo na lotou.

Slaganje brzina
Neka se dva voza kreu jedan drugome u susret jednakim brzinama od 50km/h. Njihova
relativna brzina bi onda bila 100 km/h. Ako bi se vozovi kretali brzinama priblino
bliskim brzini c, njihova relativna brzina bi prema klasinoj fizici bila bliska brzini od 2c.
STR medjutim ovo ne dopusta i ak predvia da bi njihova relativna brzina bila priblino
c, jer je brzina svetlosti ista za sve posmatrae. Klasini zakon je zapravo samo granini
sluaj relativistikog i on vai za brzine mnogo manje od brzine svetlosti. Ako bi se
relativistiki zakon primenio u prvom sluaju kada se vozovi kreu brzinom od 50km/h,
on bi dao zanemarljivo malu razliku u relativnoj brzini u odnosu na klasini zakon
sabiranja brzina.
Za razliku od jednostavne aditivne metode = + koja sledi iz Galilejevih
transformacija, relativistiki zakon o slaganju brzina izgleda ovako:

+
1 + 2

Lorencove transformacije
Na osnovu dosadanjih analiza, jasno je da Galilejeve transformacije koordinata i
klasian zakon o sabiranju brzina koji se dobija na osnovu njih, nisu u skladu sa i
eksperimentalno potvrenom injenicom o konstantnosti brzine svetlosti. Potrebne su
nove transformacije. Posmatraemo referentni sistem sa osama , , koji se nalazi
28

u stanju relativnog mirovanja, i sistem sa osama , , koji se kree brzinom du

- ose u odnosu na . Kako nema kretanja du osa i , imamo = , = . Kod

odreivanja ovih jednaina transformacija, moramo paziti da nam se osobine prostora i

vremena ne promene, tj. da oni ostanu homogeni i izotropni. 16 Zato veza izmeu dva

sistema mora da bude linearna 17:

= +
= +

gde su , , i koeficijenti koje traimo.

Dodatne pretpostavke:

zajedniki poetak ( = 0 i = 0) za vreme = = 0.

koordinatni poetak (tj. = 0) kree se brzinom gledano iz sistema , pa

za = 0

= ,

= =

Odakle je = , a s obzirom da je i = , imamo da je = , pa jednaine

transformacije postaju:

=
= + .

brzina svetlosti ne zavisi od referentnog sistema, tj. ista je u svim referentnim

sistemima, tj. ako je = , onda je i = pa dobijamo

Prostor je homogen i izotropan; za poetak referentnog sistema moe se uzeti bilo koja taka i
orijentacija osa moe biti odabrana proizvoljno. Vreme je linearno ureeno. Svakom trenutku prethodi
beskonana prolost i sledi beskonana budunost.
17
Zato linearne? Posmatrajmo taku = 0, koja je poetak sistema . Ona se kree brzinom
= = = ; ako bi npr. bilo faktora 2 brzina bi zavisila od pozicije i ne bi bila uniformna.
16

29

 = +

Zamenom = + , = u prvu od jednaina imamo

to dalje daje

2 + = =
= ( )

= ( 2 )

Oekujemo da ove jednaine transformacije vae i kada posmatramo sve iz sistema ,

tj. ako zamenimo

uz napomenu da se okree znak, tj.

= ( + )

Jednaine postaju

= ( + 2 )

Jednaine moraju da vae istovremeno, tj.

= [( + ) ( 2 )]
Odakle je

Ako definiemo =

= 2 (1 2 2 )

12 2

Lorencove transformacije konano izgledaju:

= ( )
30

 =
=

= ( )

Za 1 ove jednaine se, prema oekivanju, svode na Galilejeve transformacije.

Henri Poincare nazvao je ove veze izmeu koordiatnih sistema Lorencovim

transformacijama prostora i vremena nakon to ih je Lorenc otkrio 1892. Lorenc je ovo
otkrio iz svojih jednaina elektrodinamike koje su ekale da budu otkrivene od 1865.
godine kada Maxwell objavljuje svoje jednaine koje opisuju sve elektrine, magnetne i
optike pojave. Meutim, Ajntajn je bio prvi koji je shvatio da su i i odnosno i ,

podjednako validne za opisivanje prostora i vremena.

Lorencove transformacije opisuju prelazak iz jednog inercijalnog sistema u drugi,

pokretni. Ova promena gledita, tj. matrica transformacije, naziva se bust. 18 Bustovi su
kljuni za teorije relativnosti, i specijalnu i optu. Uvodei notaciju (, , , ) =

(, ) moemo da generalizujemo Lorencove jednaine transformacije do sluaja kad

nije paralelan sa osom, i to bi izgledalo ovako:

= ( )

= +

( )( 1)

2

Posmatrajmo npr. tri inercijalna sistema, 1 , 2 i 3 u kojima su sve tri ose

poravnate. Neka se sistem 2 kree brzinom u pravcu x ose u odnosu na sistem 1 ,

a sistem 3 kree brzinom takoe u pravcu ose u odnosu na sistem 3 .

Lorencova transformacija iz istema 1 u sistem 3 data je kao kompozicija matrica, tj.

1 i 2 boostova. Ova kompozicija je opet Lorencova transformacija, ali kompozicija

18

Lorentz boost

31

dva busta u optem sluaju nije bust, ve ukljuuje i rotaciju koordinatnih osa. 19 Ako su

1 i 2 isti bustovi, a njihove brzine nisu paralelne, njihova kompozicija ukljuie i

rotaciju. Ova rotacija poznata je kao Tomasova rotacija (precesija). 20

OGRANIENJA ONOGA TO OPAAMO I ONOGA TO

SAZNAJEMO U REATIVISTIKOJ FIZICI
Kognitivne neuronauke 21 tretiraju vreme i prostor kao mentalne reprezentacije naih
senzornih ulaza. Prema ovom vienju, naa percepcijska stvarnost je samo udaljeno i
adekvatno mapiranje fizikih procesa koje izazivaju senzorni ulazi. Zvuk je mapiranje
auditivnih ulaza, a prostor je reprezentacija vizuelnih ulaza. U onome to mi opaamo
postoje ogranienja. Ta ogranienja e uticati na nau saznajnu reprezentaciju. A ta
reprezentacija je naa stvarnost. Jedno od fizikih ogranienja nae vizuelne senzacije
jeste konana brzina svetlosti koja se manifestuje kao osobina naeg prostora i
vremena. Najbra stvar koju ljudske oi mogu videti jeste svetlost. Sagledaemo sada
posledice ograniene brzine nae percepcije, tj. brzine svetlosti, i naglaavamo da su
one neverovatno sline transformacijama koordinata u specijalnoj relativnosti. S
obzirom na ovu opservaciju i pretpostavku da je prostor samo kognitivni model kreiran
svetlosnim stimulusima, istraujemo posledice tretiranja STR kao formalizma za
opisivanje percepcijskih efekata zbog ograniene brzine svetlosti. Koristei ovaj okvir
pokazujemo da moemo ujediniti i objasniti irok spektar naizgled nepovezanih
astrofizikih i kosmolokih fenomena. Kada identifikujemo ogranienja u naoj percepciji
19

RL+b ine grupu svih izometrija prostora Minkovskog, gde su R - rotacija, L - boost, b - translacija
Za detaljnije izvoenje videti GOLDSTEIN (Classical Mechanics)
21
Nauke koje se bave osnovama saznanja u mozgu
20

32

i kognitivnoj reprezentaciji, moemo razumeti posledina ogranienja prostora i

vremena, koja e voditi novom razumevanju astrofizike i kosmologije.
Naa stvarnost je mentalna slika koju kreiraju nai mozgovi na osnovu informacija koje
dobijamo preko ula. Ljudi vjeruju da njihove misli, tj. slike koje imaju u glavi, tj.
mentalne reprezentacije potpuno odgovaraju stvarima. Ono to mi vidimo, ujemo ili
miriemo, razlikuje se od onoga to je izazvalo to vienje, zvuk ili miris. Razlika izmeu
kognitivne reprezentacije i njenih uzroka nije odmah oigledna kada razmatramo nae
primarno ulo vienja. Ali moemo proceniti razliku tako to emo pogledati olfaktorno
i auditivno ulo jer moemo koristiti nae kognitivne modele zasnovane na vienju da
bismo razumeli kako rade nia ula. Mirisi za koje moemo smatrati da su osobina
vazduha koji udiemo su u stvari mentalne reprezentacije hemijskih znakova koje na
nos osea. Slino tome, zvuk nije sutinsko svojstvo vibrirajueg tela, ve mehanizam
kojim na mozak reprezentuje pritisak talasa u vazduhu koji oseaju nae ui. Iako se
fiziki uzroci mogu identifikovati kada se radi o olfaktornim i auditivnim lancima, oni se
ne mogu lako raspoznati za vizuelne procese.
Prostor je percepcijsko iskustvo kao i zvuk. Poreenja izmeu auditivnog i vizuelnog
modela mogu biti korisna u razumevanju ogranienja i njihovih reprezentacija u mozgu.
Jedno ogranienje predstavlja ulazne granice senzornog organa. Na primer, ui su
osetljive na frekvenciju izmeu 20Hz i 20 kHz, a oi su ograniene na vidljivi deo
spektra. Drugo ogranienje koje moe postojati je neadekvatna reprezentacija ulaza.
Brzina ulnog modaliteta takoe ima odreene efekte, kao to je vremenski jaz izmeu
opaanja odreenih dogaaja ili registrovanja odgovarajueg zvuka. Za vizuelnu
percepciju, posledica ograniene brzine svetlosti se naziva Light Travel Time (LTT)
efekat. 22 LTT nudi jednu moguu interpretaciju opservabilnog superluminalnog kretanja
odreenih nebeskih tela: npr. kada se objekat pribliava posmatrau pod otrim uglom,
zbog LTT moe se initi da se kree znatno bre nego to se stvarno kree.
Druge posledice LTT efekta u naoj percepciji su neverovatno sline transformaciji
koordinata u STR. Ove posledice ukljuuju oiglednu kontrakciju duine objekta u

22

Dalje u tekstu LTT efekat

33

pravcu njegovog kretanja ako se objekat udaljava, kao i efekat dilatacije vremena.
tavie, objekat koji se udaljava nikad ne moe izgledati kao da se kree bre od brzine
svetlosti, ak iako je njegova prava brzina superluminalna. Iako je STR ne zabranjuje
eksplicitno, superluminalnost je shvaena kao da vodi do vremenskog putovanja i,
posledino, do krenja principa kauzalnosti. Oigledno krenje kauzalnosti jedna je od
posledica LTT kada se superluminarni objekat pribliava posmatrau. Svi ovi LTT efekti
su neverovatno slini efektima predvienim SRT i trenutno su uzeti kao potvrda da se
prostor i vreme pokoravaju SRT.
Jednom kada prihvatimo da je stvarnost kako je vide neuronauke mentalna
reprezentacija naih senzornih ulaza, moi emo da razumemo zato brzina svetlosti
igra tako znaajnu ulogu u naim fizikim teorijama. Fizike teorije su opisi stvarnosti.
Stvarnost je kreirana tako to smo itali ono to nam naa ula govore, naroito oi.
Ona rade brzinom svetlosti. Univerzum onako kako ga vidimo je samo kognitivni model
kreiran fotonima koji padaju na nau mrenjau ili na foto-senzore Hubbleovog
teleskopa. Zbog ogranienih brzina nosaa ovih informacija (odnosno fotona) naa
percepcija je iskrivljena na takav nain koji nam odaje utisak da se prostor i vreme
pokoravaju STR. Oni to ine, ali prostor i vreme nisu apsolutna stvarnost. Prostor i
vreme su modeli pomou kojih razmiljamo, a ne uslovi u kojima ivimo , kao to je
sam Ajntajn rekao. Tretirajui nau percipiranu stvarnost kao mentalnu reprezentaciju
naih vizuelnih ulaza, videemo da udni efekti koordinatnih transformacija STR mogu
biti shvaeni kao manifestacije ograniene brzine naih ula u naem prostoru i
vremenu.

Slinosti izmeu LTT efekta i SRT

Transformacija koordinatna izvedena u Ajntajnovom radu je, delom, manifestacija LTT
efekta i posledica nametanja konstantne brzine svetlosti svim inercijalnim sistemima.
Meutim, u trenutnoj interpretaciji LTT-a, koordinatna transformacija se smatra
osnovnim svojstvom prostora i vremena. Jedna potekoa koja proizilazi iz ovakve
formulacije jeste da definicija relativne brzine izmeu dva inicijalna sistema postaje
dvosmislena. Ako bi to bila brzina pokretnog referentnog sistema koju meri posmatra,
34

onda bi opservabilna superluminalna brzina bila naruavanje STR. Ako je to brzina koju
treba dedukovati razmatrajui LTT efekat, onda moramo pridodati i ad-hoc pretpostavku
da je superluminalnost zabranjena. Ove potekoe sugeriu da bi bilo bolje razdvojiti
LTT efekat od ostatka STR.
U ovoj sekciji posmatraemo prostor i vreme kao kognitivne modele koje je kreirao
mozak i ilustrovati da STR odgovara kognitivnom modelu. Apsolutna stvarnost ne mora
se povinuje restrikcijama SRT. Konkretno, objekti nisu ogranieni na subluminalne
brzine, ak iako nam se u naoj percepciji prostora i vremena moe initi da su oni
ogranieni na subluminalne brzine. Ako razdvojimo LTT efekat od ostatka STR-a,
moemo razumeti mnogo fenomena.
STR zahteva linearnu koordinatnu transformaciju uzmeu koordinatnih sistema koji se
kreu jedan u odnosu na drugi. Moemo tragati za poreklom linearnosti u skrivenoj
pretpostavci o prirodi prostora i vremena koje su postavljene u STR, kao to je to rekao
Ajntajn: Na prvom mestu jasno je da jednaina mora biti linearna zbog svojstava
homogenosti koja pripisujemo prostoru i vremenu. Zbog ove pretpostavke o linearnosti,
originalno izvoenje transformacije jednaina ignorie asimetrinost izmeu objekata
koji se pribliavaju i udaljavaju i koncetrie se na ove druge. I pribliavajui i
udaljavajui objekat mogu se opisati kao dva koordinatna sistema koja se uvek
udaljavaju jedan od drugog. Za razliku od STR, razmatranja zasnovana na LTT efektu
rezultiraju sutinski razliitim setom transformacija za objekte koji se pribliavaju
posmatrau od onih koji se od njega udaljavaju. Generalno, transformacije zavise od
ugla izmeu brzine objekta i posmatreve linije gledanja. S obzirom na to da jednaine
transformacije koje su zasnovane na LTT efektu asimetrino tretiraju pribliavanje i
udaljavanje objekata, videemo da one daju prirodno reenje, na primer, za paradoks
blizanaca.

Percepcija brzine
Videemo kako se percepcija brzine oblikuje prema LTT efektu. Kao to je napomenuto
ranije, jednaine transformacije STR razmatraju samo objekte koji se udaljavaju od
posmatraa. Iz tog razloga, prvo razmatramo objekte koji se udaljavaju od posmatraa
35

brzinom = / , gde je brzina svetlosti. Prividna brzina 23 objekta 0 zavisi od

stvarne brzine :

0 = /(1 + ) , lim 0 = 1

Tako, zbog LTT efekta, beskonana stvarna brzina postaje mapirana na prividnu brzinu

0 = 1. Drugim reima, ne moe se primetiti da se neki objekat kree bre od brzine

svetlosti, to je u potpunosti u skladu sa STR. Fiziki, ovo ogranienje brzine doprinosi

mapiranju do , to je najoiglednije u njegovim posledicama. Na primer, potrebna je

neograniena koliina energije da bi se ubrzao jedan objekat do brzine 0 = 1. Zahtev

za neogranienom energijom moe se videti i kroz to kako se relativistika masa menja

sa brzinom, dostiui za 0 = 1. Tako, za objekte koji se udaljavaju od posmatraa,

efekti LTT su skoro identini posledicama STR, kada se govori o percepciji brzine.

Dilatacija vremena
LTT efekat utie na nain na koji se percipira vreme objekata koji se kreu. Zamislite
objekat koji se udaljava od posmatraa konstantnom brzinom. Kako odmie, fotonima
koje emituje objekat treba sve vie i vie da dou do posmatraa jer su emitovani sa
sve vee i vee udaljenosti. Ovaj protok vremena ostavlja posmatrau iluziju da vreme
tee sporije za objekte koji se kreu. Moe se pokazati 24 da je za objekat koji se
udaljava od posmatraa, opservabilni vremenski interval 0 povezan sa stvarnim
vremenskim intervalom na sledei nain:

0 / = 1/(1 0 )

23
24

Brzina koju meri posmatra iz referentnog sistema

Izvoenje dato na stranama 44 - 45.

36

Poreenje izmeu LTT efekta i predvianja SRT. Na osi je oigledna brzina, a na osi
relativna dilatacija vremena i kontrakcija duine

Vidimo da dilatacija zbog LTT ima veu magnitudu nego ona predviena u STR.
Meutim, variranje je slino, obe dilatacije vremena tee kada opservabilna brzina
tei .

Kontrakcija duine
Duina objekta koji se kree takoe se ini drugaijom zbog LTT efekta. Moe se
pokazati 25 da je opservabilna duina 0 povezana sa stvarnom duinom na sledei
nain

0 / = 1 0

za objekte koji se udaljavaju od posmatraa opservabilnom brzinom 0 . Jednaina je

takoe prikazana na slici iznad. Vidimo i da su LTT efekti jai od onih predvienih u
STR.
Slika ilustruje da se o obe dilatacije vremena i o Lorencovoj kontakciji moe razmiljati
kao o LTT efektima. Dok su stvarne magnitude LTT efekta vee nego to to STR
predvia, njihova kvalitativna zavisnost od brzine je skoro identina. Ova slinost nije
25

Izvodjenje dato na stranama 45 - 46.

37

iznenaujua jer je transformacija koordinatna u STR je delimino zasnovana na LTT

efektima.

LTT efekti za objekte koji se pribliavaju posmatrau

Vana karakteristika LTT efekata jeste da su asimetrini u svojoj zavisnosti od brzine;

i 0 pojavljuju se sa razliitim stepenima. Generalno, uvodi se ugao izmeu brzine

objekta i posmatraeve linije gledanja. U STR, sa druge strane, se skoro uvek

pojavljuje kao 2 . STR tretira efekat kretanja kao linearnu koordinatnu transformciju,
zanemarujui ugao. Tako, u STR, efekat je isti bez obzira da li se objekat pribliava ili
udaljava od posmatraa. Asimetrija u LTT efektu, sa druge strane, prua ubedljiva
objanjenja

oiglednim

paradoksima:

paradoksu

blizanaca,

opservabilno

superluminarno kretanje, naruavanje kauzalnosti zbog superluminarnog kretanja, itd. U

isto vreme, asimetrija oteava potpuno izmirenje LTT efekta i STR-a.

Kontrakcija vremena i ekspanzija duine

Asimetrine posledice LTT efekta ukljuuju oiglednu kontrakciju vremena i ekspanziju
duine. Kada se objekat pribliava posmatrau, vreme u sistemu objekta za posmatraa
izgleda kao da ubrzano tee. Ovaj efekat je lako razumeti, jer kako se objekat pribliava
posmatrau, fotoni se emituju sa sve krae i krae distance i potrebno je manje i manje
vremena da stignu do posmatraa stvarajui tako iluziju o ubrzanom protoku vremena.
Iz istog razloga, objekti koji se kreu izgledaju izdueni du pravca kretanja jer lete u
pravcu posmatraa. 26 Ako je 0 vreme koje meri posmatra, a stvarno vreme,

onda:

0 / = 1/(1 + 0 )

Slino tome, objekat ija je prava duina se pojavljuje u izduenom obliku 0 :

Na stranama 44 - 46. moete videti matematike detalje o tome kako LTT efekti rezultiraju oiglednom
kontrakcijom vremena i ekspanzijom duine.
26

38

0 / = 1 + 0
Obratite panju da su STR izrazi za dilataciju vremena i kontrakciju duine geometrijsko
shvatanje LTT efekta za udaljavajue i pribliavajue koordinatne sisteme. U naim
proraunimam zasnovanim na LTT, razmatrali smo samo jednosmerno kretanje
svetlosti (smer od objekta ka posmatrau).
Razmotrimo par primera:

1 Posmatrajmo kocku koja prolazi pored nas brzinom bliskom brzini svetlosti. Naravno,
njena duina se smanjuje i ovo moe da se izmeri na primer postavljanjem niza

asovnika koji miruju i koji su sinhronizovani i koji svi oitavaju isto vreme u trenutku
kada teme kocke proe pored njih. Na ovaj nain, nedostaci u putovanju svetlosti od
jednog do drugog temena kocke su otklonjeni.
Meutim, na vizuelni aparat ne funkcionie tako. Nae oi su usmerene u svakom
trenutku na jedno mesto i registruju samo svetlost koja dolazi u isto vreme. Stoga, ono
to mi vidimo moe znatno da se razlikuje od onoga to pokazuju asovnici.

(a) kocka prolazi pored posmatraa viena iz laboratorijskog sistema; (b) kako je
posmarta vidi; (c) kako posmatra opisuje ono to vidi
39

Kada se kocka pribliava pod uglom od 90 , fotoni sa najbliih temena dolaze

istovremeno, i posmatra vidi kontrakciju duine donje ivice. Meutim, moe se desiti da

svetlosni zrak koji dolazi sa jednog od zadnjih temena (teme E na slici) moe stii do
oka u isto vreme. Posmatra tada vidi u isto vreme i zadnji deo kocke, tj. njemu se ini
da kocka rotira.

2 Ima i komplikovanijih primera. tap koji se pribliava svojim vrhom ka posmatrau

inie se duim, uprkos Lorencovoj kontrakciji, jer svetlosti koja putuje sa kraja tapa
treba vremena da sustigne svetlost emitovanu sa poetka tapa.

3 Evo kako bi na primer izgledala ravna mrea koja bi prolazila pored posmatraa
relativistikom brzinom:

40

Paradoks blizanaca
Paradoks blizanaca koristi se simetrijom u koordinatnim transformacijama. Kao to
znamo, u ovom paradoksu jedan blizanac putuje daleko do neke druge planete,
dostiui brzine bliske brzini . Drugi blizanac ostaje na Zemlji. Kada se blizanac koji je

putovao vrati (ponovo ubrzavajui skoro do na putu nazad) bie znatno mlai nego
blizanac koji je ostao na Zemlji zbog dilatacije vremena. Ali u referentnom okviru onog
blizanca koji putuje drugi blizanac (onaj koji je ostao na Zemlji) se u stvari kree

brzinom priblinom . Tako, dilataciju vremena treba primeniti na onoga koji ostaje.
Ovaj paradoks se obino objanjava time da blizanac koji putuje osea ogromna
usporenja i ubrzanja a njegov referentni sistem nije inercijalni.
U LTT dilatacija vremena je asimetrina. Dilatacija vremena koju primeujemo u jednom
smeru (dok se blizanac udaljava), kompenzovana je potpuno istom koliinom
kontrakcija u suprotnom smeru (dok se blizanac vraa). Tako, svakom od ovih
blizanaca onaj drugi blizanac izgleda kao onaj koji uiva prednosti vremenske dilatacije i
stari sporije. Ali ova dilatacija se deava tokom putovanja jedino kada blizanci idu jedan
od drugog. Na njegovom putu nazad, blizanac koji putuje e videti drugog blizanca kako
stari znatno bre. U isto vreme, blizancu koji je ostao na Zemlji e se initi da blizanac
koji se vraa nazad stari znatno bre. Kada se opet sastanu, nee biti nikakve razlike u
godinama.

Superluminalnost i uzronost
Iako se smatra da superluminalnost vodi do mogunosti putovanja kroz vreme i
naruavanja kauzalnosti, STR ne govori eksplicitno o tome. Ajntajn je rekao da naa
razmatranja postaju beznaajna za superluminalne brzine. U svakom sluaju, videli
smo da za objekat koji se udaljava, njegova brzina koju mi merimo nikada ne moe biti
superluminalna. STR razmatra samo referentne sisteme koji se udaljavaju. U naem
izvoenju LTT efekta na kontrakciju duine i dilataciju vremena ne postavljamo uslov da
je < 1.

41

Koristei jednainu za dilataciju vremena 0 = 1 , gde je ugao

izmeu brzine objekta i pravca pod kojim gledamo objekat, za objekat koji nam se
pribliava direktno, = 0.

0 / = 1

Tako, ako se objekat kree prema posmatrau brzinom manjom od brzine svetlosti

(0 < < 1), vremenski intervali se ine kraim i kraim. Kada brzina pribliavanja

prevazie , vreme oigledno tee unazad. Ovo je zbog toga to foton koji je emitovan

sa odreene take du putanje dostigne posmatraa pre fotona koji je emitovan ranije i
sa vee udaljenosti. Red kojim fotoni koje emituje objekat stiu do posmatraa je
preokrenut. Ovaj zaokret toka vremena e dovesti do krenja kauzalnosti. Krenje
kauzalnosti je samo LTT efekat (poput video snimka koji ide unazad), a ne
fundamentalno svojstvo prostora i vremena (kao to se trenutno veruje). Obratimo
panju, meutim, da astrofiziko krenje uzronosti ne mora biti oigledno. Na primer,
zamislite kataklizminu eksploziju zvezde i vatru koja sledi. Ovaj scenario igran unazad
bio bi zgruavanje vatre i nastanak zvezde. Mogli bismo ga posmatrati kao gomilanje
materije oko nevidljivog masivnog objekta ili kao roenje zvezde, umesto kao dogaaj
koji prikazuje krenje uzronosti.

Percepcija brzine
U ovom delu pokazujemo kako je opaanje brzine iskrivljeno zbog LTT efekta.
Pokazaemo da je brzina kada se objekat od nas udaljava, u naoj percepciji
ograniena do brzine svetlosti.

42

Na slici vidimo je posmatra u taki O. Objekat prolazi pored posmatraa velikom

brzinom =

du horizontalne linije . Ne umanjujui optost, moemo

pretpostaviti da je u trentku = 0 objekat u B. U trenutku on je u taki A. Foton

emitovan u trenutku = 0 stie do posmatraa u trenutku = 0 a foton emitovan iz

take A' (u trenutku = ) dolazi do posmatraa u trenutku = . Ugao izmeu

brzine objekta u taki A i pravca pod kojim posmatra gleda je . Prema Pitagorinoj

teoremi, imamo:

2 + 2 = 2

odakle sledi

2 + 2 = 2
+
+

Ako pretpostavimo da se i (u vremenu ) odnose slino kao i (u vremenu ),

moemo pisati

+

= sin =
=
+

Definiemo stvarnu brzinu objekta kao

= = ( ) ( )

Meutim, brzina koju posmatra detektuje zavisie od toga kada on vidi objekat u
takama i , pa on meri:
Imamo i

= 0 = 0 0

0 = + , 0 = +
43

 0 0 = + ( )
Stoga

0 = 0 0

0 = 1 +

0 = 1 cos
0 = 1 cos

to daje

0 = (1 cos )

= 0 1 + 0 cos

0 = 1 (1 cos )
0 = 1 + 0 cos

0 = 1 + 0 cos (1 cos )
LTT efekat modulira nain na koji mi percepiramo vreme na objektu koji se kree.
Pokazali smo da vreme na objektu koji se udaljava, mi percepiramo kao dilataciji, u
skladu sa STR.
Vidimo da za = , tj. za objekat koji se od posmatraa udaljava, imamo:

0 = (1 + )
lim 0 = 1

Stoga, posmatra nikada ne moe da izmeri da se objekat koji se udaljava kree

brzinom veom od brzine svetlosti.

44

Dilatacija vremena
Sa slike vidimo i da je vreme potrebno objektu da stigne od take do take dato sa
A posmatra ovo vreme meri kao

0 = 0 0

Koristei formule za stvarnu brzinu objekta i onu kako je meri posmatra, imamo:

0 = 0

0 = 1 cos

0 = 1 (1 + 0 cos )

Za objekte koji se udaljavaju od posmatraa, tj. kad je = , jednaina postaje:

0 = 1 (1 0 )

A za objekte koji se pribliavaju posmatrau, tj. za = 0, imamo:

0 = 1 (1 + 0 )

odakle vidimo da LTT daje kontrakciju vremena, a ne dilataciju kao u STR.

Kontrakcija duine
Ovde emo pokazati ta daje LTT za duinu objekta koji se kree, merenu od strane
posmatraa. U sutini, objekat koji se udaljava prikazuje se kraim, isto kao to
predvia STR, ali objekat koji se pribliava deluje dui nego to jeste, posmatrau.
Na slici imamo tap stvarne duine (duina merena u sistemu koji miruje, sopstvena
duina). Duina koju opaa posmatra bie udaljenost izmeu poetka i kraja tapa sa
kojih fotoni stiu istovremeno. Na slici, ta duina je oznaena kao 0 . Foton emitovan

sa poetka tapa u dolazi do take O u trenutku 0 . U isto vreme, foton emitovan s

kraja tapa kada je on u poziciji stie do posmatraa u taki O. Meutim, kada je

poetak tapa u , kraj tapa je u = , zbog kretanja.

45

Neka je brzina tapa i vreme poinjemo da merimo od trenutka kada tap proe taku
B. Moemo da piemo:

0 = +

0 = +

0 = +

Koristei da je 0 = , moemo da zapiemo kao

= +
= ( 0 )

Aproksimacija za cos dobijena ranije jo uvek vai, pa imamo da je

cos = ( )0

ili

0 cos = ( 0 )

0 = 1 (1 cos )
0 = 1 + 0 cos
0 = 0

Za objekat koji se udaljava od posmatraa, tj. za koji je = , jednaina postaje

46

0 = 1 0

Za objekat koji se pribliava posmatrau, tj. za koji je = 0, jednaina postaje

0 = 1 + 0

to znai da posmatrau izgleda kao da se duina objekta poveava kada mu se

objekat pribliava.

47

ZAKLJUAK
Krenuli smo sa uvidom u kognitivne neuronauke o prirodi stvarnosti. Stvarnost je
pogodna reprezentacija koju nai umovi stvaraju iz naih ula. Ova reprezentacija, iako
pogodna, je jedno neverovatno daleko iskustveno odslikavanje trenutnih fizikih
procesa koji obezbeuju informacije naim ulima. tavie, ogranienja u doivljaju i
percepciji vode do merljivih i predvidljivih manifestacija realnosti koju percipiramo.
Jedno tako fundamentalno ogranienje naeg opaanja jeste brzina svetlosti i
odgovarajue manifestacije toga, LTT efekti. Zbog toga to su prostor i vreme delovi
stvarnosti kreirane od svetlosnih ulaza do naih oiju, neke od njihovih osobina su
manifestacije LTT efekata, naroitao efekata na nau percepciju kretanja. Apsolutna,
fizika stvarnost ne pokorava se svojstvima pripisanim prostoru i vremenu onako kako
ih opaamo. Pokazali smo da su LTT efekti kvalitativno isti onim u STR, naglaavajui
da STR jedino razmatra referentne sisteme objekata koji se udaljavaju jedni od drugih.
Ova slinost nije iznenaujua zbog toga to je transformacija koordinata u STR delom
zasnovana na LTT efektima, a delom na pretpostavci da se svetlost

kree istom

brzinom u odnosu na sve referentne sisteme. Ali za razliku od STR, LTT efekti su
asimetrini. Ova asimetrija obezbeuje reenje za paradoks blizanaca i interpretaciju
pretpostavljenog krenja uzronosti zbog superluminalnosti. tavie, percepcija
superluminalnosti je oblikovana LTT efektima. LTT efekte treba razmatrati kao
fundamentalna ogranienja naeg opaanja pre nego odgovarajua objanjenja
pojedinanih fenomena.
Neko moe biti u iskuenju da kae da se STR odnosi na stvaran prostor i vreme, a ne
na nae opaanje. Ovaj argument vodi pitanju ta je stvarno. Stvarnost nije nita drugo
do kognitivni model koji su kreirali nai umovi poevi od senzornih ulaza, od ega su
najznaajniji vizuelni ulazi. Prostor sam po sebi je deo ovog kognitivnog modela.
Svojstva prostora su mapirana ogranienjima nae percepcije. Mi nemamo pristup
stvarnosti izvan nae percepcije. Izbor prihvatanja nae percepcije kao istinite slike
stvarnosti i redefinisanja prostora i vremena kao to je opisano u STR, je zaista
filozofski izbor. Alternativa koja je prezentovana ovde zasnovana je na vienju moderne
48

neuronauke da je realnost samo kognitivni model izgraen nad ulnim informacijama.

Prihvatanje ove alternative svodi nas na nagaanje prirode apsolutne stvarnosti i
poreenje njenih predvianja sa naom percepcijom. Ona moe pojednostaviti i
objasniti neke teorije u fizici i objasniti neke zagonetne fenomene u naem Univerzumu.
Meutim ova opcija je samo jo jedno filozofsko stanovite prema nesaznatljivoj
apsolutnoj stvarnosti.

49

LITERATURA:

Special Relativity, Philip Harris, University of Sussex, internet

Motion Mountain The adventure of physics, Vol.II, Christoph Schiller, 2010

Predavanja prof. arka Mijajlovia, Matematiki fakultet, 2011.

Kinematika specijalne teorije relativnosti, internet

Classical Mechanics, Goldstein, Poole, Safko, 2002

Ajntajn za poetnike, Miloevi Milan, internet

www.wikipedia.org.

www.google.com

50