6.

USAGLAAVANJE ZNAENJA: TEREN I TEKST

Zaokret u tumaenju

Misao Gerca je veoma znaajna jer je oznaila promene koje su obeleile razvoj etnografije. On
je obnovio ovu naunu disciplinu posle smrti Krebera i Klakhona, dok njegova antropologija spada
u najoriginalanije pravce u savremenom istraivanju.
Gercovo delo ima znaajno mesto u okviru promena koje su obeleile napredak ove nauke. Ono
omoguava da preispitamo neke od osnovnih pretpostavki dru.nauka i metodolokih pitanja.
Predstavlja odgovor na krizu humanistikih nauka i njihovog obrasca koji je izgradjen po ugledu na
prirodne nauke, te uvodi ponovno otkrivanje bogatstva simbolikog znaenja kulture.
On se suprotstavljao vodeim postavkama iz 17.pa do kraja 19.i 20.v. kritikuje opsednutost
mitom o nedvosmislenou i nepromenljivou naunog metoda...
Gerc u svom radu ne objanjava precizno svoje stanovite. Poreklo ovog pristupa see do
humanistike ant., do strukturalistikih postavki Boasa, Benediktove, Louvija... i svih pravaca koji
su nastali kao reakcija na pozitivizam.
Rasparava u okviru koje je Gerc razvio svojn pristup moe se podeliti u dve struje.
S jedne strane su materijalisti koje su zanimali ponaanje, delovanje i politike i ekonomske
osnove, ija su ishodita kult.ekologija Stjuarda, kult.evoluzionizam Vajta i materijalizam Harisa.
Oni su predstavnici nomotetikog gledita. Njihovo stanovite je nastalo kao reakcija na Boasov
strukturalizam i povratak na poimanje antropologije kao prirodne nauke.
S druge strane je simbolika antropologija sa prouavanjem znaenja i domorodakog gledita
kao osnovnih predmeta antropolokog prouavanja. Zato je pojavljivanje Gercovog rada
Tumaenje kulture, oberuke prihvatili oni antropolozi koji nisu bili zadovoljni Harisovim
nomotetikim postavkama.
Antropologija tumaenja razvila se nasuprot logikom empirizmu i sistematskim pristupima ona
se suprotstavlja strukturalnom funkcionalizmu ili tzv.neoevolucionizmu, pom kojima se dru.struk.i
ponaanje mogu biti predmet tipoloke, formalne obrade iji je cilj da uoblii opte stavove.
Smisao Gercoog vraanja na hermeneutiku predstavlja proces ponovnog otkrivanja i usvajanje
bogatstva znaenja i simbolike i prikaz kulturnih razliitosti.
Najvee tekoe u analizi njeg.dela i misli je da odbija da svoje ideje izloi sistematski, jer daje
prednost konkretnim problemima u odnosu na optas i apstrakna pitanja. On sam kae da ne moe
da izgradi teorijske osnove za svoju antrp. Poto je pristup putem tumaenja zaokupljen
pojedinostima, on se odupire stvaranju obrazaca i sistematskim vrednostima.
Tako da gerc nije izgradio potpun teorijski obrazac, ve je svoja gledita izlagao etnografski,
pogotovu u svojim radovima o Javi, Baliju i Maroku. I kad se bavi teorijskim pitanjima uvek se
poziva na praksu. Ukoliko nauna disciplina ima problem sa temeljima, etnografija postaje
pokretaka snaga za uvodjenje novina, zato je etnografska praksa vitalno sredite Gercove misli.
Gerz iz konkretne situacije u istrazivakom radu crpi nove ideje, motive i analitiku strategiju. U
svojoj etnografiji on slobodno eksperimentie, nije optereen dogmama. On je otvoren za
najrazliitije uticaje.
Gercova etnografija se kritiki odnosi prema teorijama.
Hermeneutiki krug: izvan objektivnosti i subjektivnosti

Hermeneutiko stanovite podrazumeva da ovekove aktivnosti i njegovi izrazi poseduju

znaenjsku komponentu poznatu subjektu koji ivi u odredjenom sistemu vrednosti i znaenja, a s
dr.strane da se nauna tumaenja u okviru razliitih disciplina zasnovaju na obrascima po kojima
grade svoja znaenja.
Sam objekat nije neutralac, ve istorijski subjekat koji ima svoje mesto u ivotu i ontoloki zavisi
od svoje kulture i znanja.

Oslobodjen dogmi nauka se vraa oveku i njegovoj sposobnosti da svetu daje smisao to je
fenomenotehnika tehnika stvaranja fenomena. To znai da su antropoloki tekstovi kao i
knjievna dela, fikcija, neto to se proizvodi, oblikuje.
Etnograf mora da pronadje izvore u svom jeziku i svojoj kulturi da bi mogao da razume njemu
strane pojave, a da im ne nametne sopstvene predrasude o njima.
Gercov antropolog se bavi tumaenjem i tumaenjima tumaenja. Ono to on tumai samo po
sebi je ve tumaenje. Ono to mi nazivamo podacima, u stvari su naa tumaenja neijih
tumaenja onoga to rade oni sami ili njihovi sunarodnici. Stoga su rezultati do kojih dolazi veoma
slojeviti.
Gerc govori o bliski iskustvu i udaljeni od iskustva:
Obrazac blizak iskustvu je onoj koji svako moe da primeni, bez napora, da bi odredio ono to
vide, uju, misle....njegove kolege i on.
Obrazac udaljen od iskustva je onaj koji primenjuje bilo koji strunjak da bi izneo svoje naune,
filozofske ili praktine ciljeve.
Antropolog mora da primenjuje oba obrasca, ne sme da se ogranii na domoroevo gledite, niti
da namee svoje.
Etnografija, kao i prevodjenje, predstavlja nain pribliavanja drugaijem. Prevodjenje je za
Gerca obrazac tumaenja. Gerc posmatra prevodjenje kao simboliko premetanje, kao prelaz iz
jednog psihikog nivoa u drugi, iz jedne kulture u drugu. Prevodjenje znai da saznajemo drugaiji
oblik ivota, da smo nauili da govorimo drugi jezik. Nije re o pojedinanim delovima koji dolaze u
medjusobni dodir, ve delova koji hermeneutiki upuuju na celinu i samo se kroz nju mogu
shvataiti.
Prevodjenje je u tom smislu saznajni i tumaenjski postupak.
Prevodjenje kao i tumaenje potie od razlike izmedju dva govorna sveta. I za prevodjenje je
karakteristino prevazilaenje te razlike.
Antropolog mora da koristi znaenja koja su deo njegove kulture da bi rekonstruisao nain na
koji subjekati, budui da su pripadnici razliitih kultura pridaju znaenje samima sebi.
Prevodjenje je tumaenje drugaijeg, na osnovu prevodioevih znanja, ono rekonstruie tudji
sistem simbola, polazei od tog tudjeg. Ono tei da odredi skrivena znaenja.
Re je o interpretativnom poredjenju predstava koje stan. Balija imaju o svetu s naim
predstavama, kao neka vrsta tumaenja i objanjenja.
Etnograf mora da da neki smisao onome to je tudje. Kao prevodilac, on tei da pronadje reenje
problema onog to je tudje, ono to je razliito, ali i da ouva razliitost.
Tekst kao metafora

1973. Gerc je razradio metaforu kul.koju shvata kao tekst. Po ovoj metafori, posmatra
drutvenih aktivnosti moe da ita njihovo znaenje, kao da je u pitanju pisani ili govorni materijal,
i ujedno tekst navede na razmiljanje o tome kako antropolog gradi svoja tumaenja i to na bazi
tumaenja svojih isvestitelja.
Ako razumemo neki tekst, i to u hermeneutikom smislu znai da smo razradili klju za itanje
skrivenih znaenja izbila na povrinu.
Ako razumemo neki tekst, to znai da razumevanje psihikog ivota mogue je pomou
znakova, tih spoljanjih i unutranjih tragova koje subjekt, svesno ili nesvesno, ostavlja za sobom.
On je def.ovaj aspekt kao zgusnuti opis, a naziv je preuzeo od Rajlija.
Zgusnuti opis sastoji se u otkrivanju i rekonstruisanju nivoa onih znaenja koja nisu izriita u
osnovi stanovita vrilaca radnje.
Gerc je poredio nehotine tikove sa migovima, dok tikovi predstavljaju samo ponaanje, dotle su
migovi ponaanje koje ima znaenje i predstavljaju specifian predmet etnografije. Ako bi neko sa
strane posmatrao ove radnje, ne bi uoio nikakvu razliku. Ona postaje razumljiva tek kada
obratimo panju na gledite vrioca radnje i na osnovu njega izgradimo odgovarajui kontekst.
Gercovo gledite spada u oblast lingvistike i komunikacije. Ako smisao sa stanovita subjekta,
onda moemo da ga izrazimo pomou simbola. Jezik kojim govorimo postaje medij, posrednik.
Mada ne razradjuje lingvistiku teoriju, i ne bavi se jezikom, on se okree pojmu jezika onako
kako se shvata u analitikoj filozofiji.
Prouavanje znaenja i kulture postaje empirijska injenica.

Polazimo od procesa miljenja i smatramo ga javnim inom koji se odvija razmenom simbola.
Istie uzajamnost miljenja i vanost konteksta u kojem se ono odvija. ovekovo miljenje je javno
i drutveno. Njegovu prirodnu sredinu predstavljaju kuno dvorite, pijaca, trg.... miljenje se ne
sastoji od doivljaja u glavi ve od razmene simbola kao nosioca znaenja. Miljenje kao privatno
pitanje je drugorazrednog znaaja.
Znaenje radnje upuuje na kulturu. Uzajamna povezanost pojedinosti je sutina ovekove
subjektivnosti. Klasifikacija i tumaenje iskustva obavljaju se po obrascima koji su drutveni i
nastaju uzajamnom povezanou medju pojedincima. Gerc smatra da simboli nisu proizvod
duhovnih i psiholokih procesa, nego znaenje koje je sastavni deo radnje i moemo ga
odgonetnuti na osnovu same radnje, posredstvom uesnika u drutvenoj igri.
Etnografsko pisanje

Tekst kao metafora zanimljiv je sa jo jednog stanovita. Re je o pojmu upisivanja ili

utvrdjivanje znaenja koje je Gerc preuzeo od Rikera.
Etnograf ne samo da tumai, nego i stvara tekstove. Etnografija nastaje kao usmeno iskustvo
koje se prenosi u pisanu formu. Uzajamni odnos antropologa i domorodaca uvek se odvija
posredstvom prelaska s usmenog koda domorodakoggovora na pisani kod naunog jezika. U tom
sluaju je pisanje sastavni deo antropoloke prakse, proces koji je neophodan u svim fazama
istraivanja.
Ipak, etnogr.nije samo puki prelaz iz usmenog u pisani izraz, ve obuhvata i preobraaj iz jednog
pisanog oblika u drugi, iz jednog dokumenta u drugi.
Ona spaja razliite oblike pisanih izvora, od beleaka sa terena do dr.etnog.radova koji se
zasnivaju na tim belekama kao i dr.vrste tekstova.
Etnogr.izvetaji su intertekstualni, uvek se oslanjaju na dr.tekstove.
Postoje beleke koje se zovu granini tekstovi jer su uvek u procesu pretvaranja u neto drugo,
transformiu se stalno, nalaze se na prelazu iz rada na terenu u rad za pisaim stolom.
Prema Gercu, osnovni nain na koji su antropolozi utvrdjivali valjanost svojih etnogr.dela jeste
raznolikost knjievnih formi ili lingvistikih strategija. Njihov cilj je da pokau da su etnografi zaista
prodrli u drugaiji oblik ivota i da su stvarno bili na licu mesta.
Gerc smatra da je ova injenica reenje problema koji on naziva nedoumica potpisa, odnosno
naina na koji autor treba da bude prisutan u tekstu da bi bio uverljiv. itaocu.
Silvana Boruti tumaenje predmeta u antr.je vetaka tvorevina. Belei se ono to se kae na
terenu i pretvara ga u iskaz, na kraju zapisuje iskaz i prilagodjava ga naunoj zajednici. Pisanje je
zavrni in tog utvrdjivanja razlike. Ono je razapeto izmedju etnografskog teksta i antropoloke
enciklopedije i rezultat je kompromis izmedju cilja da se ouva razlika i elje za znanjem.
.........................................................................................................................................................
........................................