|1

Seminarski rad iz predmeta

Antropologije folklora

Pria o sticanju i gubitku imetka

Apstrakt: U ovom radu prezentovala sam porodinu priu o sticanju i

gubitku imovine, bogatstva, posla i statusa. Ova narativna jedinica je deo
mog porodinog predanja i nanovo se evocira prilikom svakog veeg
okupljanja oko svetkovina ili pomana. Obratila sam panju na funkciju i
kontekst prie uslovi koji su uticali na dogadjaje i koji pruaju iru sliku za
razumevanje dogadjaja. Opisala sam situaciju u kojoj sam ula priu.
Obratila sam panju na stav naratora. Teorijsku osnovu i smernice za
analizu ove prie nala sam u radu prof. Dragane Antonijevi.

Kljune rei: line i porodine prie, prie o sticanju i gubitku, ,

idiokultura manjih grupa, period tranzicije, socio-kulturne i politike prilike.

Struktura porodine prie

Ovu priu mi je ispriala majka, a i ja sam je vie puta ula od svojih
rodjaka prilikom porodinih okupljanja za slavu, zavetinu i pomanu. Svaki
put se pria priala iznova, pomno pratei ivot svih uesnika ove drame.
Prvi put mi je majka ispriala kada sam imala dvanaest godina. Mojoj majci
je ova pria bolna jer se radi o njenom bratu od strica, sa kojim je bila jako
bliska u detinjstvu. Radnja se deavala u periodu izmedju sedamdesetih i
devedesetih godina prolog veka. Glavni lik je Andrija iz sela Zvezdana kod
Zajeara.
Andrija je bio iz siromane porodice i uvek je matao da se obogati,
pogotovu to je u selu bio prezren jer su njegovi roditelji bili Vlasi koji su se
doselili 1932.godine. Selo u kome je rodjen je bilo isto srpsko sa Kosova.
Zavrio je srednju Keramiku kolu. Istakao se na poslu i dogurao je do efa
proizvodnje. Oenio se i dobio decu, a onda mu se ukazala prilika da ode u
inostranstvo. U prvo vreme je radio bez papira u Austriji, pa je preko nekih
poznanika dopreo do Nemake i u Minhenu se zaposlio kao radnik na traci u
fabrici teretnih kamiona. Tu je radio narednih deset godina. Slao je porodici

|2

novac za izdravanje i gradnju kue. Porodica je od tog novca solidno

ivela.
Poetkom osamdesetih na tritu su se pojavili prvi digitalni satovi koji su
bili vrlo traeni. Bili su vrlo skupi u legalnoj prodaji, a vrlo povoljni ispod
ruke, mada se do njih tee dolazilo. Zahvaljujui svojoj ambiciji i dobroj
proceni situacije, Andrija je osetio da bi to mogla da bude njegova ansa i
iskoristio je situaciju. Zainteresovao se, pronaao dobavljae i poeo je
prodaju satova u krugu fabrike. Organizovao je itavu mreu sitnih
preprodavaca koji su radili za njega. Posao je cvetao i lepo je zaradjivao.
Onda mu se rodila ideja da osamdesetsedme godine otvori Export- Import u
blizini eleznike stanice. To su bile zlatne godine kada se u Jugoslaviji lepo
ivelo i dobro zaradjivalo. Ljudi su imali para i bili eljni svega, tako da su
poeli iz inostranstva da dovlae robu koju su preprodavali preko oglasa i
putem komisione prodaje. Tako da je za potrebe svojih sunarodnika u radnji
imao veliki asortiman robe od satova, video-rekordera, mini linija,
televizora, kam-kordera, beinih telefona do pozlaenih escajga, plastinih
ipkanih stolnjaka, jeftine minke, igrake za decu, noeva, upaljaa i
mnogo toga. Osim tehnike robe, bilo je artikala ne ba naroitog kvaliteta,
ali jugoslovensko trite je gutalo ogromnu koliinu ove robe. Dolazili su
ljudi iz svih krajeva Jugoslavije. Uglavnom se plaalo keom, ali je bilo i onih
koji su znali da uzmu robu od dvadeset do trideset hiljada maraka na
veresiju, do sledee kupovine.
Andrija je bio disciplinovan i iveo je da bi radio. Bio je predan svom poslu,
ak ni nedelju nije koristio za manji predah, a o odmoru nije bilo ni govora.
Omoguio je svojoj deci da studiraju u Beogradu, kupivi im stan. Kada je
otvorio radnju, ena mu se pridruila jer su deca odrasla, a starija erka se
udala.
Sve je dobro ilo dok nije dolo do ekonomske blokade. Raspad Jugoslavije
poetkom devedesetih godina uticao je da je promet drastino opao. Sa
uvodjenjem sankcija 1992.godine smanjio se promet jer je naglo opao broj
naih ljudi koji su mogli da predju granicu.
Ovo je bio ok za Aleksandra jer je velika koliina robe koju je dao na
veresiju, nikada nije naplaena. Niko od bivih muterija nije poslao novac,
niti doao da plati dug. Moja majka kae da je ula da mu je tako ostalo
zarobljeno oko pola miliona marka. Dobavljai su poeli da potrauju svoj
novac, a on se naao u bezizlaznu situaciju koju nije znao da rei. Na kraju
godine je morao da plati i porez dravi. Dobavljai su ga tuili, a on je
morao da prijavi bankrot firme.
Porodica se okupila da mu pomogne. Hteli su da mu prue potrebnu
finansisku, radnu, moralnu pomo i podrku u tekim trenucima. Reili su
da svi rade, i da bi za dve godine uspeli vratiti novac dobavljaima.

|3

Medjutim, on nije mogao da zamisli da ponovo radi kao obian radnik, da

ne bude gazda. Ishitreno je odluio da pokupi ono malo para to mu je
ostalo, napusti porodicu i vrati se za Srbiju. Nije eleo da optereti porodicu
koju je izneverio, bar tako je mislila moja majka. Krenuo je kombijem koji je
uzeo na lizing, i koji nije bio isplaen. Ovim je zauvek zatvorio vrata za
sobom, onemoguivi ikada povratak u Nemaku.
Vrativi se u zemlju, kupio je prikolicu za prodaju brze hrane i samostalno
zapoeo posao. Prikolicu je smestio na Negotinskom buvljaku i narednih
deset godina je radio da bi preiveo. Sada je u penziji i ivi mirnim i
povuenim ivotim. Nikada se nije vratio u svoje rodno mesto. Izbegavao je
ljude koje sa kojima je saradjivao. Sa decom je obnovio kontakte. ena se
nije razvela od njega, ali mu nikada nije oprostila to je napustio porodicu
koja je htela da se rtvuje i da mu pomogne.
Jo uvek se u njegovom rodnom selu i gradu mogu uti prie o njemu kao
uspenom poslovnom oveku koji nije znao da se snadje u turbulentinim
vremenima i koji je okrenuo ledja svojoj porodici. Moja majka uvek s bolom
govori o svom bratu jer smatra da, ipak, nije zasluio to to mu se desilo.
Pored toga to je izgubio bogatstvo, posao, ugled, sebe je liio svoje
porodice. Majka kae, da je sebe namerno osudio na takav ivot jer je
podbacio kao otac, mu i glava porodice. Kad god bi se poveo razgovor o
njemu, majka bi uvek koristila narodnu poslovicu koja mi se urezala u
seanje: Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani, aludirajui na siguran
posao efa proizvodnje koji je svojim trudom zasluio, a olako ga napustio,
nadajui se uspehu tamo negde. Moda je upravo ova izreka uticala na
neke moje stavove, da svojom samokritinou uvek budem svesna svojih
mogunosti, bez elje da rizikujem....Ali eto, neko ide za svojim snovima i
ne slutei da se mogu uplesti neke vie sile koje bi mogle dovesti do
ivotnog sunovrata.

Teorijsko tumaenje porodinih pria kao deo folklornog anra

Line i porodine prie predstavljaju polje istraivanja folklorista,

antropologa, sociologa i drutvenih istoriara. Od sedamdesetih godina XX
veka one spadaju u jedan od najrairenih anrova usmenog pripovedanja i
folklorne komunikacije u malim grupama.
Ove prie su ugradjene u na svakodnevni ivot i u nae razumevanje
sveta koji nas okruuje, ali esto ostaju nevidljive spram glavnog toka
kulturnih i drutvenih procesa(Stark 2005:44). Mnogo pre antropologa i
istoriara, ovaj fenomen su uoili i posvetili mu se folkloristi koji, kako istie
Laura Stark, odavno prouavaju kako se kulturni ivot konstruie kroz

|4

proces naracije i prenosi od osobe do osobe u linom kontaktu. Ono to je

novo jeste u interesovanju na koji nain te skrivene prie imaju ozbiljnih
implikacija na nain na koji vrednujemo i uredjujemo informacije o
stvarnosti i ljudskim postupcima (Stark 2005:44).
Jo jednom se pokazuje znaaj socijalno-ekonomskog konteksta za sudbine
pojedinaca. Ovo je narativ i verovatno sadri folklornu matu, ali je
veoma bliska istini i zasnovana je na iskustvu.
Moja majka je narator i nastupa istovremeno emocionalno i racionalno.
Sadraje koji joj ne odgovaraju verovatno je ublaila i modifikovala ili, ak,
potpuno iskljuila, dok je pozitivne prenaglasila. U tom smislu, prikazuje se
kao tipini akter, prenosilac izvesnih saznanja u koja unosi nove momente,
a koji bivaju selektovani mojom voljom, u ovoj pismenoj prezentaciji. Dakle,
i sama uestvujem u konstrukciji folklornog procesa.
Folklor se danas shvata kao dinamian sadraj, sposoban da se prilagodi
duhu vremena, i samim tim neprolazan i atraktivan za analizu. ovek kao
izvor saznanja je ujedno i garant postojanja folklora. Ovakav uvid postaje
znaajan kao versus statinim folklornim formama i folkloru u globalu.
Odbacuje se romantizovano tumaenje i otkrivaju se nove i trajne
perspektive u disciplini. Antropologija nastupa kao vesnik paradigmatskih
formi u analizi kulturnih sadraja i ovakve tendencije daju disciplini
specifian kvalitet.
Kao ivotne istorije pruaju subjektivni ugao posmatranja okolnosti
deavanja koja nisu istorijski zvanina, ali daju uvid u istorijska deavanja
kroz lina preivljavanja. Nije svaka lina pria - ivotna pria, u smislu
folklornog anra. Ona mora da ima izvesne odredjene karakteristike da bi
zadobila takav status. Porodini folklor ine razliiti narativi, ali nas zanima
pria o sticanju i gubitku imovine, iji se zaplet, motiv i model mogu uoiti i
izdvojiti u zaseban tip pria, koji se obrazuju prema tradicionalnim,
vrednosnim i kognitivnim obrascima. Njihova vrednost za porodicu
doprinose njihovoj koheziji, solidarnosti i identitetu kao tipine male grupe u
kojoj se odvija folklorna komunikacija. Geri Alan Fajn istie interaktivnost i
komunikaciju porodice kao bazu za nastanak i prenoenje njoj specifine
kulture i folklora, nazivajui taj vid komunikacije i ponaanja idiokulturnom
malih grupa. Ovde je porodica prototip interaktivne jedinice, koja svojim
lanovima prenosi ire kulturne koncepte i stvara kulturne odlike. Da bi se
pojedini narativi, verovanja i ponaanja mogli smatrati idiokulturom neke
manje grupe, potrebno je zadovoljiti pet osnovnih kriterijuma:
-

Da
Da
Da
Da

budu
budu
budu
budu

poznati svim lanovima grupe;

upotrebljavani i pominjani u grupnoj interakciji;
funkcionalni spram potreba grupe ili njenih pojedinih lanova;
odgovarajui u smislu statusne hijerarhije u grupi;

|5

I da budu izazvani nekim dogadjajem. (Fine 1982:49)

Gubitak imovine, posla, statusa, ugleda i bogatstva predstavlja upravo

jedan takav znaajan dogadjaj koji slui kao okida i izaziva nastanak linih
i porodinih pria, po Fajnu. Funkcija ovih pria je da objasne:
-

zato je dolo do problema i finansiskih tekoa u porodici;

da evaluiraju kontekst i posledice dogadjaja kroz moralnu poentu koja
imenuje i osudjuje krivca ili krivce za porodinu nesreu, upozoravajui
ostale lanove porodice o tome kako se ne treba ponaati;
pruajui informacije o istorijskim uslovima koji se smatraju
nepovoljnim za ivot porodice, ali pruaju oseaj solidarnosti i grupnog
jedinstva ukoliko iskazuju pomo i podrku postradalim lanovima
porodice.

Na osnovu ovoga porodine prie zadovoljavaju svih

kriterijuma za uslov da se smatraju validnim delom folklora.

pet

Fajnovih

Ova pria je pokazatelj kako ljudi shvataju drutveni, politiki i ekonomski

sistem u kome ive. Kako koriste prilike i okolnosti koje im se pruaju za
zaradu ili gubitak imovine. Kako su drutveno-ekonomske i politike prilike
uticale da se jedna linost, a sa njim i njegova porodica uzdigne na
drutveno-ekonomsku lestvicu u odnosu na druge. Zatim, kako je
sposobnost, odnosno nesposobnost glavnog nosioca prie u kritinom
momentu uticala na njegov ivoti i ivot njegove porodice.
Analizirani narativ moe se smestiti u kategoriju prie o sudbinskim
uzrocima, gde je postsocijalistika tranzicija, via sila u vidu embarga i
raspada Jugoslavije uticala da se jedan disciplinovani i poslovni duh, iz ove
prie, slomi, ne iznalazei izlaz iz situacije, preorjentisanjem na drugu
vrstu posla, dovede do ekonomskog kraha, kao i raspada i otudjenje od
porodice. Postsocijalistiku tranziciju obeleio je direktan put koji je je jedna
socijalistika zemlja prela da bi se prikljuila progresu modernih drava.
Medjutim, ovaj put ka progresu zaustavljen je raspadom Jugoslavije i
otpoinjanjem gradjanskog rata na njenoj teritoriji 1991.godine. Sve ovo je
uticalo na biznis junaka nae prie, jer i ako je posao vodjen u inostranstvu,
bio je vezan za nae ljude tako da je delio sudbinu malih ljudi koji su
ispatali zbog nepromiljenih odluka vladajuih nacionalnih elita da
prevazidju postojee probleme i izbegnu drutvenu dramu, koja je obeleila
nau istorijsku scenu.

Literatura:

|6

Dragana Antonijevi, Okviri prouavanja linih i porodinih pria o

materijalnom gubitku i porazu, Etnoantropoloki problemi n.s. 4(1) 2009.
Dragana Antonijevi, Poraeni od sistema: struktura i znaanje linih pria o
gubitnicima hibridne tranzicije, Etnoantropoloki problemi n.s. 4 sv.3 (2009)

Datum:
Golubovi,
31.01.2012.
1986/5EN

Herta