Delo Ive Andria Prokleta avlija jedno je od njegovih najveih

dela. Delo nema ni poetka ni kraja, to je pria koja se vrti u

krug, prie se isprepliu, u njima amil govori o Dem sultanu i o
sebi, Haim pria o amilu i ostalim zatvorenicima, fra Rastislav
govori o fra Petru, itd. Tim nainom pisanja pisac pokuava
prikazati kako se ivot ne odigrava samo u nama ve i u drugima.
Roman Prokleta avlija spada u red najzagonetnijih dela Ive
Andria. Pria daje odgovor na veno pitanje ovekove
egzistencije - kako iveti. Tok pripovietke ide prema prianjima fra
Petra i unutranjem preivljavanju njegovih dogaaja: o ivotu
Proklete avlije kao celine, o udnom i osobenom Karaozu, o
raznolikim ljudskim fizionomijama koje su uskrsavale u seanju fra
Petra. Na slici Proklete avlije koju je Andri dao u svojoj pripovetci,
veran je peat jedne epohe Osmanlijskog carstva.
U sreditu romana je stambolski zatvor, Prokleta avlija. Ona je
osnovni simbol romana, simbol opteg, univerzalnog znaenja.
Ovaj simbol se iskazuje u stalno ponavljanim egzistencijalnoprostornim odreenjima. Prokleta avlija je kao simbol opisana tako
da sugerie pusto ivota.
Prokleta avlija je simbol podeljenosti sveta i stalne borbe izmeu
dva sveta, izmeu svetla i tame, izmeu dobra i zla. Prokleta
avlija je simbol trajanja ivota. Ona se uvek puni i prazni. Ali ona i
ivi samo za sebe, uvek ista. Ona dokazuje da u ivotu postoji
uvek neto trajno iako se sam ivot neprekidno menja.
Andri u ovom delu metaforiki prikazuje celo drutvo na primeru
zatvora. U njemu se mogu prepoznati razliite situacije i odnosi
izmeu ljudi koje sreemo i u spoljnom svetu. Mnogi zatvorenici
su tu zavrili iako su bili nevini, kao to su i mnogi krivci ostali na
slobodi. To nam govori da na ovom svetu esto nema pravde, da
oni koji ine najvie zla lako mogu da se izvuku nekanjeno, a da
e za njihova dela odgovarati oni koji to najmanje zasluuju.
U zatvoru sreemo raznolike likove. Tu je fra Petar koji je imao
funkciju svetenika, Njemu su se ljudi poveravali, priali mu o
svojim problemima, traili su savet. Njegov najbolji prijatelj je

amil, mladi koji je zatvoren zbog sumnje da sprema zaveru

protiv sultana. On je bio iz imune porodice, ali nije bio previe
drueljubiv. Svoje vreme je uglavnom provodio itajui.
Identifikovao se sa Dem-sultanom. Otiao je toliko daleko u tome
da na kraju verovatno ni sam nije znao koji svet je stvaran, taj
njegov, ili ovaj. Ubijen je samo zato to se suprotstavio vlasti koja
ga je terorisala. Tu je i Zaim koji je stalno priao o svojim
zavodnikim poduhvatima. Mnogi od njih su zvuali izmiljeno.
Uvek je bio u nekoj svojoj potrazi za savrenom enom. U tome bi
se mogli prepoznati ljudi koji trae sreu i koliko god da imaju, nije
im dovoljno. Kada se govori o likovima, mora se spomenuti i
Karaoz, upravnik zatvora. On je bio prilino udan. Takve su bile i
njegove metode. Umeo je da zatvara i puta ljude iz nekih samo
njemu znanih razloga. Bio je jako strog i svi su ga se plaili.
Razgovori sa njim nikad nisu bili prijatni.Najbolje je bilo izbei ga,
ukoliko je to mogue. Njegovo prisustvo se uvek osealo, iako
fiziki esto nije bio tu.
Svi ovi likovi su razliiti, ali zajedno ine jednu celinu. To je svet u
malom. Tu je i simbolika na kraju dela gde je fra Petar umro i
oznaava prolaznost. Ljudi dolaze i odlaze, ali zatvor, odnosno
svet nastavlja da postoji. Tako e uvek biti.