Sumlja, reakcija, terapija i preventiva p~elara prakti~ara

Milan Jovanovi}

Bolesti uzrokovane bakterijama

Ameri~ka kuga legla

Evropska kuga legla
Druge bakterije

Parazitski krpelji

Varoza

Bolesti uzrokovane gljivicama

Kre~no leglo
Bolesti uzrokovane protozoama

Ko{ni~ina buba
Sindrom nestajanja p~ela - CCD

Nozemoza
2

Zdravo leglo

Zdravo leglo

Zdravo leglo

Zdravo leglo

Zdravo leglo

Zdravo leglo

Zdrava p~ela

Zdrava p~ela

10

Ameri~ka trule` legla

11

Ameri~ka trule` legla

Uzro~nik
Uzro~nik je bakterija
Paenibacillus larvae,
{tapi}astog oblika veli~ine 2,55m x 0,5-0,8m
Napada isklju~ivo leglo
radilice, matice i trutova
U isu{enom stanju opstanu
najmanje 35 godina a najvi{e
79 (Hachiro Shimanuki and David
A. Knox)

Bolest se karakteri{e klini~kim

znacima na poklopljenom leglu
12

Ameri~ka trule` legla

Ra{irenost
Umerena i
subtropska oblast
svih kontinenata
Nema je u ve}em
delu Ju`ne
Amerike, Afrike,
Malajskog
arhipelaga, indijski
podkontinent
Srbija i Crna Gora

13

Ameri~ka trule` legla

Otkrivanje
Detaljan pregled u rano prole}e, pre
naglog razvoja i uno{enja zna~ajnih
koli~ina nektara
Ako se u samo jednom dru{tvu
otkrije, 4 km izolacija
Tutkalo i ukvarena riba
Ka{asta masa

14

Ameri~ka trule` legla

Otkrivanje
Uginule larve posle
mesec dana se
sasu{uju

15

Ameri~ka trule` legla

Otkrivanje
Jezi~ak

16

Ameri~ka trule` legla

Otkrivanje

17

Ameri~ka trule` legla

Otkrivanje(Holstov test)
Ukoliko je sumljiva
ljuspa ili larva ona se
otopi u 3-4 mll vode i
doda se 1% mleka u
prahu(epruveta)
Epruveta se dr`i na
temperatuti od 37 C
Ako se rastvor izbistri
posle 10-20 munuta,
onda su prisutne spore
Paenibacillus larvae
18

Ameri~ka trule` legla

Putevi preno{enja zaraza

Grabe`
Naletanje
Preno{enjem okvira
Prihrana zara`enim
medom
Nedezinfikovane ko{nice
Ruke
Oprema i sitni alat
Satne osnove
Rojevi koji poti~u iz
zara`enih dru{tava
19

Ameri~ka trule` legla

Kako dolazi do zaraze

Samo u mladim larvama spore klijaju
Nakon 53 sata od izvodjenja larve iz
jajeta spora nije u stanju da izazove
infekciju
Kada dodje do klijanja imamo
vegetativni oblik bakterije kojim se
zaraza ne prenosi
Sa hranom dolazi u organizam larve i
klijanje traje 1 dan a umno`avanje se
nastavlja u srenjem crevu akroz zid
debelog creva bakterija dospeva u
telesnu {upljinu larve
20

Ameri~ka trule` legla

Suzbijanje
Radikalno uni{tavanje,
spaljavanjem p~ela i
legla
Ko{nice i oprema se
opaljuju let lampom i
rastvorom 2% `ive sode

21

Ameri~ka trule` legla

Engleska

U [vajcarskoj je od 1908-1933 sa 7% na 1%

Suzbijanje
Natrijum-sulfatijazol(0,51,5gr u 5-15 l secernog
sirupa)
Oksitetraciklin(0,25g-0,4g
u 5l sirupa)
20.oktobra 2005Tilosin(200gr na 20 gr
secera, na svakih 7 dana,
3 puta u rano prole}e)
Pra{kasto
Biljna mast
22

Evropska trule` legla

23

Evropska trule` legla

Uzro~nik
Bakterija Melissococcus
pluton lancastog oblika
0,5-0,7m x 1m, kao
sam , u paru ili lancu(ne
formira spore)
To je oboljenje
otklopljenog legla ali se
uginule larve mogu na}i i
u poklopljenim }elijama
Zara`avanje larvi traje do
starosti od 48 sati i to
putem hrane, a umno`ava
se unutar srednjeg creva
Sekundarne bakterije mogu
ubrzati uginu}e(Bacterium
eurydice, Bacilus alvei i24
Streptococcus faecalis)

Evropska trule` legla

Otkrivanje

Larva
strada pri
starosti od
4-5 dana

25

Evropska trule` legla

Otkrivanje
Ako p~ele poklope }elije sa
larvama poklop~i}i postaju ugnuti
i na njima se mogu pojaviti
rupice

26

Evropska trule` legla

Otkrivanje

Uginule larve
omlitave, poprime
`u}kasto braon
boju, odaju}i
odvratan, kiselkast
zadah. Mada ~esto
mirisa i nema ili je
slab

27

Evropska trule` legla

Suzbijanje
Uni{tavanje je
najbolje ali nije ovde
ekonomski
opravdano pa se
koristi [ok roj
metoda

28

Evropska trule` legla

Suzbijanje
Sterilisati
nastavke let
lampom
Sa}e
dezinfikovati
esencijom(150
ml po
nastavku), a
ramove ostaviti
posle toga na
promaji 24h
29

Evropska trule` legla

30

Evropska trule` legla

Suzbijanje
Terapija antibiotikom
nije preporu~ljiva
Koriste streptomicin i
teramicin {to ranije u
prole}e
Streptomicin 0,5 g /1
litar {.s
Teramicin 0,5-1g
rastvori se u malo
vode pa se doda u
500 ml {e}ernog
sirupa
31

Ostale, manje opasne bakterije koje se javljaju kod p~ela

Spiroplazmoza(javlja se i kod drugih insekata a i biljaka, nadjene

u hemolimfi odraslih p~ela)
Mikoplazmoza(nalaze se u kanalima hipofaringealnih `lezdi p~ela
radilica)
Pseudomonas apiseptica(nadjena je u hemolimfi odrasle
p~ele,infekcija je prolazna a ova bakterija mo`e se na}i u zemlji{tu
oko p~elinjaka)
Bacilus pulvifaciens(obolele larve su svetlo braon do `ute boje i
p~ele ih brzo izbace)
Hafnia alvei(bakterija koja se naj~e{}e sre}e u zajednici inficiranoj
varoom destruktor)
32

Kre~no leglo

33

Kre~no leglo

Uzro~nik
Gljivica Ascosphera apis koja
predstavlja organizam sa
razdvojenim polovima i kod koje se
stvaraju spore(veli~ine 5,8mm)
samo onda kada dodje do spajanja
sa micelijom suprotnog pola
Micelije su dugi kon~asti organizmi
bele boje koji isklijavaju u vidu
pupoljka iz spore
Tela{ca u kojima se formiraju
spore imaju sivozelenkastu boju
Svaka larva koja ugine i koja
stvara ciste formira oko 10*-10*
spora
34

Kre~no leglo

Otkrivanje, na~ini zaraze,

{irenje i preventiva
3-4 dana stare p~elinje i trutovske
larve su najosetljivije na spore
Ascosphera apis
Prehladjivanje(sa 35C na 30 C)
Mumije zveckaju ako se okvir
protrese
Mumije su hrapave krte, lomljive
U zemlji{tu spore ostaju dugo
aktivne a na sa}u i opremi i posle
15 godina
Velika uloga naslednog faktora
pogotovo krvno srodstvo
Stara matica i bezmaci
Pove}ana koli~ina legla i smanjen
35
broj p~ela

Kre~no leglo

Otkrivanje, na~ini zaraze,

{irenje i preventiva
Nelatanje p~ela predstavlja na~in
{irenja
Preko zime spore mogu ostati u
mednoj voljcu p~ele
Slaba ventilacija i vlaga pogoduju
Zagadjenost vazduha i pove}ana
kiselost ki{a
Drugi faktori, kao {to su
zara`enost virusima i bakterijama,
trovanje uti~u na neadekvatno
hranjenje larvi a to dovodi do
efekta zahla|enja
36

Kre~no leglo

Suzbijanje

4% rastvor formalina ubija spore

Temperatura preko 85C i preko 16C
Rastvor 0,7% timola spre~ava rast
Ascospfera apis
Askotom(100ml leka u 30l sirupa,
ili 100ml leka u 5 litara slatke
vode, 3 puta u razmaku od 5
dana)

37

Nozemoza

38

Nozemoza(Nosema)

Uzro~nik
Pra`ivotinja Nosema apis, otkrivena
1758 a opisana 1909(Zender)
Veli~ina 4,5-6m x 2-3m
Potrebno je od 20-90 spora po
p~eli
Spore nosema ceranae su u
proseku manje za oko 1m
Napada zid srednjeg creva matice,
radilice i trutova
Napada isklju~ivo odrasle p~ele, a
leglo nije podlo`no infekciji
Infekcija nastaje preko usnog
otvora
39
Klima, vlaga

Nozemoza(Nosema)

Otkrivanje
Znaci bolesti uglavnom nastaju
pred uginu}e:abdomen je uve}an
usled nakupljanja sadr`aja
nesvarene hrane
P~ele skaku}u ra{irenih krila, ~esto
se skupe u grozd u blizini
Izmet je te~an, `uto sme|e boje
U toku zime p~ele uginjavaju
uglavnom unutar ko{nice pa se
mogu na}i na podnja~i
40

Nozemoza(Nosema)

Otkrivanje
Bolesne p~ele imaju smanjeni
sadr`aj azota u masnom tkivu
6mg,za razliku od zdravih od 1423mg
Do dizenterije dolazi zbog
uve}anog sadr`aja vode kod
inficiranih p~ela
Spore se {iri izmetom odraslih
p~ela tako {to ih mlade p~ele
ingestiraju prilikom ~i{}enja
Srednje crevo ima prljavo belu
boju
41

Nozemoza(Nosema)

Opstanak

U medu dr`anom na hladno spore

ostaju aktivne 2-4 meseca
U medu zagrejanom na 59-60C
propadaju za 10 minuta
U spoljnoj sredini (jun-novembar)
zadr`avaju aktivnost od 5-6 nedelja
U zemlji od 44-71 dan
U vodovodnoj sredini spore mogu
da opstanu 113 dana
42

Nozemoza(Nosema)

Uni{tenje
Struje}a vodena para uni{tava
spore za 1 minut
Ako su u vodi, posle zagrevanja
vode na 58C i dr`anja 10 minuta
one nestaju
Direktna sun~eva svetlost 15-32
~asa, a ko su u vodi na suncu 3550 sati
Sa}e zara`eno 80% sir}etna
kiselina 150 ml po nastavku od
3-6 dana
43

Nozemoza(Nosema)

Suzbijanje
Fumagilin ili Fumidil B(20g na 25
litara sirupa, to je za 10 dru{tava)
Nozecid ili nozamevat(50mll u 12,5
l sirupa i 500ml u hranilcu 5 puta
u razmaku od 5 dana; ili za
dezinfekciju sa}a 50mll sa 5 l vode
Apiherb
Sir}etna kiselina
Protofil
Pelin(Artemisia absinthium ili
Artemisia cinae Willkomm)
Krystyna Pohorecka, 2004
Grupa istra`iva~a sa univerziteta u
Gizi,Egipat,2007
44

Nozemoza(Nosema)

Suzbijanje

1 kg {e}era+1kg kvasca+400 mll vode skuvati u loncu od 10 litara i

to pome{ati sa 5,25 l invertovanog gustog scernog sirupa
+ 19 kg {e}era u prahu
+ 55 mll ekstrata pelina u prvu masu
+ 68 g sitno mlevene ljute paprike
Ekstrat pelina
U prole}e beremo mlado li{}e pelina, osu{imo i stavimo u paprnate
vre}e
U toku jula kad pelin procveta(po`uti) beremo cvetne grane i li{}e i
osu{imo
70% julskog branja i 30% proletnog stavljamo u tegle i napunimo do
2/3
45
Tegla se dopuni alkoholom 40 stepeni i odstoji 20 dana

Varoa destruktor

46

Biologija i morfologija

@enka(1,1x1,6)
Mu`jal(0,75x0,9)
Oblik
Boja
^etiri para nogu

47

Pojava i {irenje

Jawa, Indonezija (1904)

Japan (1909)
Singapur (1944)
Isto~ni delovi SSSR-a (1952)
Pakistan (1955)
Kina (1959)
Bugarska (1967)
^ehoslova~ka (1972)

Rumunija (1975)
Jugoslavija (1976)
Poljska (1976)
Turska (1979)
SAD (1987)
UK (1992)
Ju`na Afrika (1997)
Novi Zeland (2000)
48

Razmno`avanje

Radili~ko leglo(20 ~asova

pre zatvaranja)
Trutovsko(40 ~asova pre
zatvaranja)
60-70 sati po zatvaranju
le`e prvo jaje(mu{ko7) a 24
~asa posle (`ensko14), 1-5
jaja
Dolazi do poklapanja razvoja
mu`jaka(6,5 dana) i
`enke(5,5 dana)

Parenje, brat-sestra
Oko 80% `enki pola`e jaja u
jednom ciklusu,15-20% dva
puta a ima do 7.
De{ava se da samo posle
nekoliko sati infestira novu
larvu

49

Razmno`avanje

@enka leti `ivi oko 2

meseca, jesen-zima-prole}e
oko 5 vi{e
Klimatski uslovi uti~u na
intezitet zaraze(33st.celz-2.4,
35 st.celz-samo 0.9)
Varoa odgajana u trutovskom leglu da}e 2,28 }erki
ako u|e u radili~ku }eliju a
3,67 ako opet u|e u
trutovsku.

Ako je majka odgajana u

radili~kom leglu i u|e u
radili~ko sa}e 1,92 k}eri a
ako u|e u trutovsko da}e
2,48 k}eri.

50

Stepen reprodukcije
Simulacija prema DeGrandi Hofmanu i R .Curry-ju

Pretpostavka 1. aprila imamo 2000 varoa

Primer 1: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,2
4 godine bez tretiranja
Primer 2: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,5
malo vi{e od 1 godine
Primer 3: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,7
ve} iste jeseni slabe i ne prezimljavaju

51

Dinamika {irenja zavisi od:

Spolja{njih faktora
Gustina zajednica po kilometru kvadratnom(ako je 10
zajednica/km.kv. onda je veoma opasno, svetski prosek 1/km.kv)
Pa{nih uslova,horizontalna i vertikalna transmisija(rastojanje
najmanje 1m, vertikalni sistem odbrane), izdr`ljivost krpelja van
ko{nice(na|eno je da krpelj mo`e pre`iveti na cvetu i pre}i na
p~elu posle 5 danaHartwig,Jedruszuk,87, a Kevan(1990) je
izvestio da je na Floridi na{ao `ivog krpelja na cve}u uve`enog
iz Ju`ne Amerike, Pettis i sar(2003) izve{tavaju da je u D`ord`iji
na|ena `iva varoa na odse~enom cve}u koje je uve`eno iz
Holandije) , brzina prirodnog {irenja se kod nas procenjuje na
oko 6 km/godini, dok je u Nema~koj npr. 2-3/godini

52

Dinamika {irenja zavisi od:

Reprodukcije a ona od
Unutra{njih faktora
Plodnost `enke, 6 puta ulaz,mali broj spermatozoida(Harbo,
Harris, 1999), mogu}e je da brzina rasta bude 39-40% za 12
dana
30-60% se smanjuje razvitak ako se skrati period razvitka
radilice ili truta za samo 10%...(Wilkinson i Smith, 2002)
Higijenskih sposobnosti
Sposobnosti samo~i{}enja(grooming)
53

Konvencionalno p~elarenje(Amitraz, Kumafos,fluvalinat)

Organsko p~elarenje

54

Konvencionalno p~elarenje

55

Organsko p~elarenje

56

Stepen zara`enosti
Prema Dr.Wolfgangu Ritteru, Dr.Gerhardu
Liebigu i Dr. Ralph Buchleru

Prema broju prirodno opalih varoa

Kontrolni papir postaviti danas npr. u 10 ~asova
posle 3 dana

Brojati i svetle i tamne varoe i broj podeliti sa 3

Granice i stepen o{te}enja
Jesen: manje od 10 dnevno
Zima: manje od 1 dnevno

57

Stepen zara`enosti
Prema Dr.Wolfgangu Ritteru, Dr.Gerhardu
Liebigu i Dr. Ralph Buchleru

Prema uzorku p~ela

- Najmanje 300 p~ela iz medi{ta stresti u plast. teglu
- Na 1 l vode 1 supena ka{ika deterd`enta
- Tegle uvezati u centrifugu i okretati 30 minuta
%=broj varoa/broj p~ela x 100
Granice i stepen o{te}enja
Juli: manje od 1%

58

Organsko p~elarenje

59

RAM GRADJEVNJAK(efikasnost)

60

RAM GRADJEVNJAK(efikasnost)
Zavisi od broja `enki koje su uspele da pre`ive suzbijanje
predhodne godine, ali ka`e da je efikasnost oko 50%.(Dr.
Jovan Kulin~evi},2006)
Sa dva odsecanja efikasnost ide do 99,4%......(Dr.Mark
Goodwin,2001)
Holandska studija pokazuje efikasnost 93-95% (Calis i
sar.,1997)
Tretiranje mravljom kiselinom u avgustu i septembru pokazalo je
da 3,5 puta manju zara`enost imaju zajednice koje su bile
podvrgnute biotehni~koj metodi odsecanja poklopljenog
trutovskog legla u prole}e.(Anton Imdorf i sar.,
Liebefeld)
61

Anton Imdorf i sarad.,Libefild

62

RAM GRADJEVNJAK , CILJ

63

Organsko p~elarenje

64

FORMIRANJE
PAKETNIH ROJEVA
[TA POSTI@EMO?
- Odvajamo deo krpelja od mati~nog dru{tva, Apitol
- Smanujemo rizik od mogu}e interkolonijalne transmisije
virusa, gljivica, protozoa i bakterija koje bi se mogle na}i
u sa}u i medu.
65

FORMIRANJE
PAKETNIH ROJEVA
APITOL
10 grama(kesica) se pome{a sa pola litra vode i 150 grama
{e}era

70 mll ove me{avine ide na 1,7 kg p~ela

- 80 mll ove me{avine ide na 2 kg p~ela

EFIKASNOST

95 99%

66

Sledi najbitniji period uni{tavanja krpelja

(DRUGA POLOVINA JULA-PO^ETAK AVGUSTA)

67

Efekti na larve
Parazitiranje od 1-3 krpelja
smanjuje za 10% te`inu, vi{e
od 3 - 22%
1-3 krpelja po larvi-13%
manje hipofaringealne `lezde,
vi{e od 3-31%
27% je gubitak proteina u
hemolimfi ako imamo 1-3, a
50% vi{e od 3

68

Efekti na p~ele

Individualna jedinka varoe u proseku popije

dvevno oko 0,25 mikrolitara
hemolimfe(Moritz, 1981)
Fluri sar. Su utvrdili da zimske p~ele
starosto od 12-165 dana imaju 32-40%
vitalogenina od ukupnih proteina ili 250750g
8g vitalogenina dnevno, 31-93 dana `ivota
Dolazi do prenosa virusa, preko usnog
aparata(Virus akutne paralize,
def.krila,obla~astih
krila,ka{mirski,egipatski,me{inasto leglo,p~elinji virus X,duginih boja)
Eksperimentalno je dokazano da p~ele
zara`ene virusom i bez varoe prilikom
69
hranjenja larve mogu da prenesu
virus(Engleska)

Organsko p~elarenje

70

MRAVLJA KISELINA
(na~in primene po Imdorfu i sar.,
Stanimirovi}, Dobri})
Spu`vastom krpom(20x20x0,5)
Koncentracija 60%
- Odozgo na satono{e
- 1,5 2 mll po ulici p~ela, hladne kiseline, oko 4 st,celz.
- Ponoviti 3 puta u razmaku od 5 dana
- Dva bloka i to : PRVI OD 1 DO 15 AVGUSTA
DRUGI OD 15 DO 30 SEPTEMBRA

71

MRAVLJA KISELINA
(na~in primene po Imdorfu i sar., Stanimirovi}, Dobri})
Vreme primene
- Ako je spoljna temperatura 12 20 st. celz.
DANJU
- Ako je spoljna temperatura 20-25 st. celz.
NO]U ILI RANO IZJUTRA
- Ako je spoljna temperatura ve}a od 25 st. celz.
72

RANO IZJUTRA

MRAVLJA KISELINA
(svodjenje koncentracije 85% na 60%)

Da bi smo dobili 100 mll 60%

mravlje kiseline, treba 70 mll
85%-ne kiseline sipati u 30
mll destilovane vode
NE VODU U KISELINU, VE]
KISELINU U VODU
Kiselinu kupovati preko ovla{}enih veter. apoteka,
u originalnom pakovanju od 1 l(85%)

73

MRAVLJA KISELINA
EFIKASNOST

90- 95% ..Imdorf sar., Bern inst.Liebefeld

71 % , Dr. Jovan Kulin~evi}, Srbija
92 %, Stepani{vili, Gruzija
90-94%, Smirnov, Rusija
61-98%, Stanimirovi}, Dobri}, Srbija
94,2%,Nicholas W. Calderon
74

MRAVLJA KISELINA
(mere opreza)
Opasna je po zdravlje jer ima jako nadra`uju}e delovanje na o~i
i disajne organe
Na ko`i stvara opekotine pra}ene ja~im svrabom
Pare mravlje kiseline ne smeju biti u blizini otvorenog plamena
jer mogu izazvati eksploziju
Ako kojim slu~ajem dospe u o~i ISPIRATI VODOM 15 MINUTA
i hitno oti}i lekaru
Nositi rukavice i za{titne nao~are i paziti na smer vetra
Posude sa kiselinom moraju biti jasno obele`ene i dr`ane na
bezbednom mestu(najbolje uvek koristiti originalnu ambala`u)
NIKADA ne sipati VODU U KISELINU ve} KISELINU U VODU.

75

Organsko p~elarenje

Apigard

76

APIGARD
Vita (Europe)

Alternativa za mravlju kiselinu

- Gel na bazi timola(od 50 grama 12,5 grama timola)
- Pona{anje gela: njegove pore se u
zavisnosti od temperature skupljaju i {ire
- Dejstvo dvojako: mirisno i kontaktno
jer p~ele raznose gel po ko{nici
- Dozvoljen je za organsko p~elarenje
- Prednost je kod visokih temperatura >25 st.celz

77

Efikasnost APIGARDA
Oko 90% - Dr. Ralph Buchler
Mana: jedino cena

78

Organsko p~elarenje

79

OKSALNA KISELINA
(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

Organska kiselina, nema pojave rezistencije

Prirodan sastojak meda, od 8-300mg/kg a mnogo vi{e je ima
u povr}u i vo}u(spana},lucerka, zelene jabuke, zeleno gro`|e),
od 300-17000 mg/kg
Prvi put protiv varoe 80-tih godina u SSSR-u
94 jedna studija objavljena u [vajcarskom ~asopisu
zainteresova-la nau~nike {irom sveta da usmere ve}u pa`nju ka
OK
Razvijene metode nakapavanja, prskanja, sublimacija ili
isparavanje
Na~in dejstva jo{ nepoznat-pretpostavka, kontaktno
Koncentracije {e}era bitna
Doza otrovnosti - 57,1 mikrogram/p~eli

80

OKSALNA KISELINA
(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

Metoda nakapavanja
(na~in pripreme i primene)

1 litar {e}ernog sirupa 1:1 + 35 grama dihidrata OK

- Sirup da bude mlak pre sipanja OK(temperatura tela)
- Mu}kati do potpunog rastvaranja kristala
- P~ele nakapavati mlakim rastvorom

Doza: 5 mll po jednoj ulici p~ela ili u proseku

SLABA 30 mll, SREDNJA 40 mll, JAKA 50 mll

81

OKSALNA KISELINA
(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

OPREZ !
1dm=123-129 p~.
Db>2,7dm x 4,2dm, sa
jedne strane od 878915 p~. X 2=17561831p~. 42-250
U 40mll rastvora(3,5%
rastvora) ima 0,175
grama =175000g
175000/17561831=92,84-99,65g
100g je bezbedna
granica
82

OKSALNA KISELINA
(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

EFIKASNOST
Od 95-98%
Dr.Redemacher,
Dr. A. Imdorf,
Dr. G. Liebig
Dr.A.Nanetti,
83

OKSALNA KISELINA
(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

Metoda nakapavanja
(mere opreza)
Temperatura najmanje 4 st.celz.
Ukapavanje rastvora direktno na p~ele izme|u ramova
Kori{}enje sve`e napravljenog rastvora koji je stajao do 6 meseci
na temperaturi do najvi{e 15 st. celz.
Obavezna za{titna maska, rukavice I nao~are
84

CopyrightMilan Jovanovi}, 2007

Pregled

Istorija
Anatomija odrasle jedinke
@ivotni ciklus
[tete po p~ele i zajednicu
[irenje
Dijagnostika
Suzbijanje i Menad`ment
86

 Postojbina
Otkri}e
Rasprostranjenost

87

Afrika

Po Neumann i Elzenu(2003)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.

Ju`noafri~ka republika
Bocvana
Zimbabve
Zambija
Angola
Tanzanija
Demokratska R. Kongo
Republika Kongo
Uganda
Kenija
Etiopija
Eritrea
Centralno Afri~ka Rep.
Nigerija
Gana
Gvineja Bisau
Senegal
Egipat
Namibija

88

Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave

Po Neumann i Elzenu(2003)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.

Florida (1998)
Ju`na Karolina (1998)
D`ord`ija (1998)
Severna Karolina (1998)
Nju D`ersi (1999)
Maine (1999)
Pensilvanija (1999)
Minesota (1999)
Ajova (1999)
Viskonsin (1999)
Masa~usets (1999)
Ohajo (1999)
Mi~igen (1999)
Luizijana (2000)
Njujork (2000)
Severna Dakota (2000)
Tenesi (2000)
Indijana (2000)
Vermont (2000)
Marilend (2001)
Vird`inija
Delaver (2001)
Ilinois (2001)
Misuri (2001)
Misisipi (2001)
Arkanzas (2002)
Alabama (2002)
Kentaki (2002)
Zapadna Vird`inija(2003)

89

Kanada

Manitoba(2002)
Alberta(2006)

90

Po Neumann i Elzenu(2003)

Australija

Novi Ju`ni Vels (2003)

Kvinslend (2003)

91

Meksiko (26 Oktobar,2007)

92

 Du`ina je od 5-7 mm
@enka je naj~e{}e 5.7
0.02mm
Mu`jak je ne{to manji
naj~e{}e 5.5 0.02 mm
@enka je te{ka 14.2 0.2 mg
Mu`jak 12.3 0.2 mg
Boje je braon tamno do crne
Oklop je veoma ~vrst i jak
@ivotni vek (12,16)
Prvog ili drugog dana dobija
sposobnost da leti, a kako
stari slabije se kre}e i radijus
letenja se smanjuje
Mo`e da leti i do 10 km, ali
mu`jak ima bolje leta~ke
93
sposobnosti

 Odnos broja mu`jaka i `enki je

pribli`no jednak
@enka je zrela za parenje posle
nedelju dana
Parenje se obavlja naj~e{}e
jednom
Svetlost je smetnja
5-6 dana mo`e `iveti bez vode
i hrane
Na 21C smanjuje joj se
aktivnost, a na 18,3C postaje
potpuno nepokretna
94

95

 1,4 x 0.26
1/3 od p~.j.
Naprsline, pukotine..

Period jajeta od 1-6 dana, naj~e{}e od 2-4

>50% vl.vazd >nema razvitka
Idealno 60%

96

Voskov moljac i larva SHB, 3 para nogu

10-16 dana traje stadijum
Du`ina po izleganju je oko 9,5 x 1,6mm
Hrani se medom, polenom i mla|im
larvama p~ele radilice
Za razliku od odrasle jedinke larvu privla~i
svetlost
Na kraju stadijuma zlazi iz ko{nice puzi
200 metara i vi{e ako treba

97

 Naj~e{}e pada na oko 90 cm od ko{nice i zariva se u dubinu

oko 10 cm
Najbolje je joj godi zemlji{te sa 5-25% vla`nosti
Najvi{e joj odgovara glinena zemlja
Na 30C pre`ivljava 100% larvi, na 20C-50%, a na 10C larva
ne pre`ivljava

98

 Od 15 do 60 dana,
naj~e{}e 2-4 nedelje

99

Najve}e {tete dolaze od larve

Jede med
Jede polen
Jede larve
Pravi tunele po sa}u
Zaga|uje med

100

101

Odrasla jedinka svojim

izmetom
zaga|uje med.
Dolazi do kisele reakcije i
fermentacije meda pa
med dobija miris trule
pomorand`e
[tete po zajednicu nisu
izra`ene ako postoji
samo nekoliko jedinki
Da bi preuzele prostor i
uni{tile zajednicu mora
ih biti mnogo vi{e
Nukleusi, oplodnjaci
najvi{e ugro`eni 102

 Uvoz rojeva
Uvoz matica
Uvoz vo}a

Odraslu jedinku posebno

privla~i ananas pa gro`|e,
mango i bostan. Banana i
grejfrut su manje privla~ni.
103

 Ukoliko je zaraza velika, pri otvaranju

odrasle jedinke se vide na poklopnoj dasci
ili kako prelaze preko satono{a
Ukoliko je zaraza manja vadi se ram po
ram i pa`nja se usmerava na tamna mesta,
pukotine, podnja~u.
Obavezno obratiti pa`nju prvo na:
1. Du`inu (5-6 mm)
2. Boju (braon tamno do crne)
3. broj pari nogu (3 para)
4. Krila (kra}a su od trupa)
5. Antene
6. Razdeljen prednji i zadnji deo
Tek onda obavestiti veterinarsku stanicu

104

 Hemijski
Mehani~ki
Geneti~ki

105

/ Hemija
CeckMite+, 14 dana, varoa 42

106

/ Hemija
CeckMite+, 14 dana, varoa 42

107

/ Hemija
CeckMite+, 14 dana

108

/ Hemija
GardStar 40% , aktivni sastojak permetrin
1,7 mll GardStara40 +1,4 litra vode , to je za 2 ko{nice

109

/ Hemija
Skladi{teni ramovi

Phostoxin
Zamrzavanje
na -12C ubija
sve stadijume
jedinke

110

/ Mehani~ki
Hood Bittle trap
West Bittle trap
Petri Di{ trap

111

/ Geneti~ki

112

Sindrom nestajanja p~ela

Colony Collaps Disorder (CCD)

113

/ CCD
Alarmantan izve{taji

Broj p~elinjih dru{tava je sa 5

miliona, 1940 pao na samo 2,5
miliona 2006
P~elinje zdravlje je sve slabije,
posebno od 1980g.
Opra{ivanje biljaka je u padu
Isto~na obala krajem 2006 trpi
velike gubitke, a kasnije se ova
pojava {iri i na druge dr`ave.
24% od 386 profesionalaca gubi
vi{e od 50% dru{tava, neki ~ak i
do 90%
[teta u 2007 oko 150 miliona $
Slede izve{taji iz Kanade(5
provincija), Francuske, [panije
114 i
Brazila

/ CCD
2007 formirana CCD radna grupa
Kolumbija univerzitet(4-5-4
sekvenca)
Ilinois univerzitet( genetska
analiza)
Beltsvil laboratorija-Patolo{ke
analize, paraziti i nivo nozemoze
Pen Stejt univerzitet-identifikacija
virusa i patogena
Edgevud-identifikacija virusa
Odsek ministarstva poljoprivrede
u Pensilvaniji-Autopsija odraslih
p~ela
115

/ CCD
Simptomi
Javlja se uglavnom u kasnu
jesen ili zimu
Nestajanje odraslih p~ela iz
ko{nice
Na letu i ko{nici nadje se
veoma malo uginulih p~ela
Napu{tena ko{nica sa
poklopljenim leglom
Prisustvo meda koje nije bilo
plen grabe`i

116

/ CCD

Selidba

STRES

Teorije uzroka
(Sklop vi{e faktora)
Pretpostavka je da je
primarni uzrok stres
Hemijske rezidue i
kontaminacija
Patogeni ili paraziti
Nedostatak genetske
varijabilnosti
Jednoli~na ishrana
GMO(brzo isklju~en)
117

/ CCD
Veliki gubici u istoriji

1868 - Kentaki(Tenesi)
1872 i 1810 - Australija
1915-Florida i Kalifornija
1917-SAD i Kanada
1970 Meksiko
1975 Australija
1977 - Meksiko
1978 Florida
1995,1996 Pensilvanija
1999,2000 Francuska
2002,2003 [vedska i Nema~ka

118

/ CCD
Dosada{nji rezultati

Stres
Jednoli~na monoflorna
hrana
Varoa i nosema ceranae
Virusi

119

/ CCD
Dosada{nji rezultati

U uginulim p~elama prona|ene

slede}e promene
Unutra{nji organi su
nabrekli i crni
Rektum je
abnormalno pun, sa
delimi~no svarenim
polenom
Crne ta~kice na
`ao~noj `lezdi

120

/ CCD
Zadnji rezultati, oktobar 2007

121

/ CCD
Zadnji rezultati, oktobar 2007

122

/ CCD

Slede}i rezultati se o~ekuju marta 2008

123

/ CCD

HVALA VAM NA
PA@NJI

124