^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR

^lanstvo u SPOS -u

The Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko

dru{tava p~elara po slobodnom izboru.
^lanarina u 2007. godini za ~lanove
p~elarskih organizacija iz Srbije iznosi
1 100 dinara, iz Republike Srpske 28,8
KM, iz Federacije BiH 40,5 KM, iz
Hrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5 273
tolara, za p~elare iz Crne Gore,
Makedonije i ostalih inostranih zemalja
gde se ~asopis {alje obi~nom po{tom 32
evra, a gde se {alje avionom 40 evra.
^lanstvo podrazumeva dobijanje 12
brojeva ~asopisa P~elar.

Predsednik SPOS-a

Ra~un SPOS-a:
1601780608

Savez p~elarskih organizacija Srbije

Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com

APISLAVIA

APIMONDIA
Foundation

2007

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER

Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}
024/753-771, 063/510-598, zobrad@yunord.net

Glavni i odgovorni urednik

Dr med. Rodoljub @ivadinovi}
Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac
018/846-734, 063/860-8510
rodoljubz@ptt.yu

Izdava~ki savet

Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Bosiljka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi},
Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi},
Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija

(po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad),
Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),
Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd),
Dejan Kreculj (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do),
Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac),
Milutin Petrovi} (Kragujevac),
Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad),
Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Hunjadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brnjada (Bar,
Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),
Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina),
Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i}
(Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina),
Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar
Mihajlovski (Skoplje, Makedonija), Franc Prezelj (Kamnik, Slovenija),
Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska),
Milorad ^eko (Banja Luka, Bosna i Hercegovina),
Dr vet. med. Irena D`imrevska (Skoplje, Makedonija),
Franc [ivic (Ljubljana, Slovenija)

Saradnja
sa ~asopisom
Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.
Redakcija zadr`ava pravo redigovanja
tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori, a za sadr`aj oglasa ogla{iva~i.
Listovi koji preuzimaju radove iz
~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Istorija ~asopisa
Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare
{tampan je 1883. godine u Beogradu
pod imenom P~ela. Potom je {tampan Srpski p~elar 1. oktobra 1896.
godine u Sremskim Karlovcima. Od
1899. godine nastavlja da ga izdaje
Srpska p~elarska zadruga u Rumi.
P~elar, organ Srpskog p~elarskog
dru{tva, izlazi od 1. januara 1898.
godine u Beogradu. Januara 1934.
godine spojili su se P~elar i Srpski
p~elar i od tada izlaze pod nazivom
P~elar.
Ukazom
predsednika
SFRJ
P~elar je 1973. godine odlikovan
Ordenom zasluga za narod sa srebrnim
zracima za izvanredne zasluge, popularisanje i unapre|enje p~elarstva, a
Kulturno-prosvetna zajednica Srbije
dodelila mu je 1984. godine Vukovu
nagradu za rad u razvoju kulture u
Srbiji.
Tira`: 13 500. [tampa: Kolor
pres Lapovo, tel. 034/853-715, 853560, kolorpres@ptt.yu

Fotografija
na naslovnoj strani:
Sa izlo`be u Lajkovcu:
Pove}ajmo potro{nju meda!
Foto:
Rodoljub @ivadinovi},
@itkovac

K o ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.

K o zna, neka u`iva u obnavljanju gradiva.
K o zna bolje, neka to i napi{e.

Izdvajamo iz sadr`aja

NOVA ERA U SARADNJI SA

MINISTARSTVOM
POLJOPRIVREDE

146

ME\UNARODNI KURS
APITERAPIJE U SRBIJI

147

Dragutin Gaji}

PISMO P^ELARIMA ZA APRIL

148

Mirko Trnavac

PROLE]NI RAZVOJ
U DB KO[NICAMA

152

Dejan Kreculj

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA
ZA APRIL

SPRE^ITE ROJENJE! 152

Sude}i po rezultatima
zimovanja i trenutnim vremenskim prilikama, mo`e se o~ekivati da ove godine bude dosta
rojeva. Spre~ite pojavu rojevog
nagona i sa~uvajte prinos!
Milan Jovanovi}

150

Veroljub Umelji}

SPRE^ITE ROJENJE!

Veroljub Umelji}

155

MATICE
ZA SVOJU DU[U
156
Ako `elite vrhunski kvalitet matica, odgajite ih prema preporukama iz ovog teksta. Upozna}ete
jednu sasvim novu dimenziju p~elarenja!
Jovan Kulin~evi}

Jovan Kulin~evi}

VOL[EBNO USKRSNU]E
AMEBOZE
167
Za amebozu p~ela mnogi
p~elari nisu ni ~uli. Ali, zbog
sve neprirodnijih uslova
p~elarenja, pokazalo se da
mo`e da se pretvori i u veoma ozbiljno, potencijalno opasno oboljenje medonosnih p~ela!

VOL[EBNO USKRSNU]E AMEBOZE 167

Rodoljub @ivadinovi}

Rodoljub @ivadinovi}

JO[ ODLU^NIJE
PROTIV VAROE
NOVIM PREPARATOM
APIGUARD
169
Novi lek protiv varoe na bazi
timola pru`a p~elarstvu Srbije
jednu sasvim novu perspektivu.
Ne zaga|uje p~elinje proizvode,
uspe{no uni{tava varou, poma`e suzbijanje
drugih bolesti i jednostavan je za upotrebu!

Milan Jovanovi}

MATICE ZA SVOJU DU[U

156

Stojan Jovanovi}

OVAKO ODGAJAM MATICE

162

JO[ ODLU^NIJE PROTIV VAROE NOVIM

PREPARATOM APIGUARD
169
SMERNICE ZA USPE[NU
BORBU PROTIV VAROE

174

\or|e Mrki}

FORMIRA SE P^ELARSKA
ZADRUGA NA NIVOU SRBIJE

177

KALENDAR VA@NIJIH P^ELARSKIH SKUPOVA U NAREDNOM PERIODU

1 Istanbul, Prvi kongres p~el. organizacija Balkanskih zemalja, 29. III 1. IV 2007.
2 Arilje, Dan p~elarstva u Arilju, 1. IV 2007.
3 Kamenovo, Dani mlavsko-homoljskih p~elara, 14. IV 2007.
P^ELAR, april 2007.

145

Re~ urednika
Mnogo nam je dobro, ali tako nam i treba.
Ova izreka nas kao avet prati godinama unazad. P~elarimo od danas do sutra, nadamo se
~udu, a ~udo nikako da do|e. Problemi sa lo{im lekovima, lo{im satnim osnovama, lo{om
prodajom meda, nesavesnim vo}arima Nikada se sa takvom situacijom nisam mirio. ^inio
sam sve {to je u mojoj mo}i da promenim p~elarsku stvarnost na bolje. Katkada sam se saplitao i padao, sam ili uz pomo} ne~ije podmetnute noge. Ali, nikada se nisam predavao.
Iz jednostavnog razloga {to verujem da ne postoji problem, ma kako veliki bio, koji ne mo`e da se re{i. Mogu}e je da ponekad nedostaju prave ideje, ali sam ube|en da svaka vrata
mogu da se otvore, samo treba na}i pravi
klju~. To sam mnogo puta dokazivao i sebi i
drugima stvaraju}i ne{to iz ni~ega. Jer, zaista
je sve mogu}e. Zato sam uvek bio realan i tra`io nemogu}e. Ljudi koji tvrde da ne{to ne
mo`e da se uradi, ne treba da ometaju one koji to ve} rade.
Na{a najve}a muka je svakako bila lo{a,
katkad i nikakva, komunikacija sa nadle`nim

Dr`avni sekretar za poljoprivredu

Dr Danilo Golubovi}

dr`avnim organima. Mnogi propisi su se donosili bez konstruktivne konsultacije sa predstavnicima SPOS-a. Setimo se prastarog anahronog Zakona o unapre|enju sto~arstva koji
upravo unaza|uje na{e p~elarstvo zavo|enjem monopola u XXI veku. Setimo se svih
onih propisa koji zabranjuju falsifikovanje
meda, voska ili lekova, a falsifikatori i dalje
haraju na{im tr`i{tem, su`avaju}i poslovni
prostor pravim p~elarima i savesnim privrednicima. P~elari ne tra`e milostinju dr`ave, ve}
zakonodavstvo koje im omogu}uje da po{teno
rade i zarade, u uslovima zdrave tr`i{ne konkurencije. Tra`e da se raznoraznim uzurpatorima i prevarantima stane na put i tako oslobodi prostor za sve p~elarske poslenike koji }e
po{tenim radom sigurno uspeti da od p~elarstva naprave va`nu privrednu granu od koje
}e dr`ava imati najve}u korist. P~elarstvo je u
tom pogledu veoma zahvalno. Sve ono {to dr`ava ulo`i u njega, vi{estruko joj se vra}a samo preko opra{ivanja, da ne govorimo o drugim pozitivnim aspektima.
Godine velikih, naizgled nere{ivih problema pokazale su da sistem i organizacija rada u
SPOS-u zahtevaju izmene, u skladu sa trenutnim dru{tvenim trendovima. Definitivno je
neophodno da postoji osoba koja }e se baviti
isklju~ivo saradnjom sa nadle`nim dr`avnim
organima i koja }e sa njima odr`avati stalne
pozitivne kontakte. U tom smislu, 17. marta
2007. izabran sam odlukom Izvr{nog odbora
SPOS-a za Koordinatora SPOS-a za saradnju
sa dr`avnim organima (nadle`na ministarstva,
Privredna komora, inspekcije). Prve aktivnosti su usledile odmah nakon izbora i ve} daju
prve rezultate, o ~emu }ete detaljnije biti obave{teni u narednom broju P~elara. Na sastanku Izvr{nog odbora SPOS-a, predlo`io sam da
sebi skratim mandat na mestu urednika za ~etiri meseca, tako da }e poslednji broj koji }u
urediti biti ovogodi{nji decembarski. Sve u ci-

NOVA ERA
U SARADNJI
SA MINISTARSTVOM
POLJOPRIVREDE
146

P^ELAR, april 2007.

lju efikasnijeg rada na novoj du`nosti. U me|uvremenu potra`i}emo na vreme novog

urednika, koga }u uvesti u posao, kako bi odr`ali kontinuitet postignutog.
Tokom ove godine u vezi saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede treba napraviti precizne planove rada. Neki zadaci }e se realizovati odmah, a neki }e biti aktuelni tek krajem
ove i po~etkom naredne godine. Moramo se
izboriti za na{e ciljeve na zadovoljstvo i dr`ave i nas p~elara. Urediti neure|eno i popraviti ono {to je ve} postignuto.
Podseti}u vas na izvanredni prodor SPOSa i osnivanje radne grupe pri Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede zaslugom predsednika SPOS-a @ivoslava Stojanovi}a i zamenika predsednika Dragutina Gaji}a. Ta
grupa ve} je dala divne po~etne rezultate kroz
besplatnu registraciju. Sada nam predstoje sistemske aktivnosti kojima }emo pomo}i Ministarstvu poljoprivrede da donosi prave odluke. Ministarstvo je ve} pokazalo izvanredno

dobru volju za konstruktivnom saradnjom i

pokroviteljstvom nedavnog seminara o
HACCP sistemu i dobroj p~elarskoj praksi
odr`anom u Aleksincu, poku{avaju}i tako da
pomogne p~elarima da se {to bezbolnije prilagode novim propisima.
Ovih dana obavio sam razgovor sa dr`avnim sekretarom za poljoprivredu Dr Danilom
Golubovi}em, divnim ~ovekom koji je vi{e nego voljan da p~elarstvo Srbije podigne na
evropski nivo. Prvi dogovori obe}avaju. Izlo`io sam mu veliki broj ideja koje nam mogu
pomo}i da uspe{nije radimo i bolje zaradimo,
zajedni~ki stvaraju}i p~elarstvo koje }e donositi ve}e prihode i p~elarima i dr`avi (kroz
adekvatan izvoz, pre svega). Ovom prilikom
zahvaljujem se u ime 50 000 p~elara Srbije
Ministarstvu poljoprivrede, a posebno gospodinu Golubovi}u, znaju}i da }emo ubudu}e
jo{ kvalitetnije sara|ivati. Njegova dobra volja
i razumevanje garantuju napredak i re{avanje
nagomilanih problema u p~elarstvu.

ME\UNARODNI KURS APITERAPIJE U SRBIJI

U Ni{u je 17. i 18. marta 2007. odr`an me|unarodni Kurs apiterapije u organizaciji Ministarstva
zdravlja Bugarske, Balkanske p~elarske federacije i
na{eg p~elarskog ambasadora u Bugarskoj Milenka Radosavovi}a. Predava~i na seminaru su bili dr
med. Janeva iz Ministarstva zdravlja Bugarske i dr
med. Dim~eva, sekretar Apiterapeutskog saveza
Bugarske. Kurs je poha|alo i zavr{ilo 10 lekara iz
Srbije koji }e dobiti sertifikat Ministarstva zdravlja
Bugarske o zavr{enom kursu. Oni }e u narednom
periodu organizovati apiterapiju u Srbiji po nau~nim principima, i izboriti se pred Ministarstvom
zdravlja Srbije za verifikaciju svojih sertifikata, {to je danas mogu}e s obzirom da je Srbija po~etkom pro{le godine dobila Zakon o alternativnoj medicini, koja se danas ve} slu{a na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Seminar je otvorio Kosta Kostov, predsednik Balkanske p~elarske federacije, izraziv{i zadovoljstvo {to je do{lo do organizacije ovog seminara u Srbiji i poru~iv{i lekarima da je na njima velika odgovornost da, za razliku od nadrilekara, predstavljaju prave u~itelje i zdravima i bolesnima.
Predsednik Balkanske p~elarske
federacije Kosta Kostov
otvara seminar (levo)
Kosta Kostov sa predava~ima (desno)

P^ELAR, april 2007.

147

PISMO P^ELARIMA

ZA APRIL
Foto:
Goran
Ne{i}

Dragutin Gaji}
Ul. Prvomajska br. 25
12220 Veliko Gradi{te
(012) 62-658, (064) 349-63-77
gdguta@hotmail.com

Da li je ~ovek sam sebi postao manja zagonetka u odnosu na vreme kada su anti~ki filozofi poku{avali da odgovore na pitanje {ta je
~ovek, u ~emu je smisao ljudskog `ivota i koje
su to vrhunske ljudske vrednosti?
Da li su u epohi neslu}enog razvoja sredstava masovnog komuniciranja kontakti me|u
ljudima postali ljudskiji?
Da li je savr{eni savremeni ~ovek mo}an
da otkloni sve ono {to je nesavr{eni ~ovek
pre njega u~inio?
Kada se neko suo~i sa ovako {irokom lepezom pitanja, veoma je te{ko da zauzme sopstveni stav. Krenimo redom. Stanje u kome se
trenutno nalazimo, vreme kome pripadamo,
mo`e se shvatiti kao stanje novog po~etka, kao
nova {ansa koja je pru`ena svima nama i svakom pojedincu posebno. Klima, izraubovana
priroda i mnogo toga jo{, nametnuli su i nama
p~elarima i na{im p~elicama i svoj ostaloj prirodi te{ko breme problema.

Aprililili
April, a pogotovo njegov prvi dan, asocira
na {alu. Nema mesta {ali. Taj drugi mesec u
najlep{em godi{njem dobu prole}u, zada}e
148

u ovoj godini velike probleme na{im p~elarima.

Nastanak rupa u ozonskom omota~u Zemlje u~inio je, a ~ini}e i nadalje, ako se neki
ljudi ne zaustave, veliko zagrevanje na{e planete i sva priroda je do{la u jednu neprirodu.
U toj neprirodi `ive i p~ele i p~elari i zbog toga ovo pismo p~elarima je neobi~no u odnosu
na ona pisma iz ranijih godina.
Mnoge cvetnice su za dvadesetak dana ranije cvetale. Prognoze ka`u da }e i april biti izrazito topao. To }e izazvati i prve cvetove bagrema da se otvore pre kraja aprila.
Odmah po~etkom aprila }e do izra`aja do}i sve one vo}ke koje su za p~ele prava blagodet. Naravno, one u normalnim godinama
cvetaju polovinom aprila. To su divlja tre{nja,
tre{nja, a za njima i po`ega~a, vi{nja, jabuka
itd. Sve ove vo}ke imaju dosta polena i nektara. To je i vreme maksimalnog ubrzanja razvoja p~elinjih dru{tava. Do{lo je znatno ranije no
normalnih godina do tog ubrzanja. Naglo se
pove}ao broj mladih p~ela koje pri`eljkuju da
do|u do punog radnog izra`aja. Starih p~ela,
iz zimskog klubeta, sve je manje u ko{nici. Aktivnost su preuzele mlade, ovogodi{nje p~ele.
One unose nektar i njime popunjavaju nedavP^ELAR, april 2007.

no ispra`njene }elije u predelu medne kape i

bo~nih ramova u plodi{tu.

Pojenje p~ela u aprilu

P~ele uvek imaju potrebu za vodom. Njena
koli~ina zavisi od veli~ine legla i priticanja
nektara u gnezdo. U toku aktivne sezone p~ele se snabdevaju vodom iz raznih izvora (reke,
potoci, izvori i rosa na biljkama). ^esto su izvori vode dosta udaljeni od p~elinjaka, te u
slu~aju hladnog i vetrovitog vremena p~ele ne
uspevaju da se vrate sa pojila i ginu. Zbog toga je neophodno da p~ele u toku cele sezone
od ranog prole}a pa do kasne jeseni
imaju na raspolaganju pojilo.
Pojilo se stavlja po pravilu na najosun~anije i od vetra zaklonjeno mesto, tako da se voda na suncu zagreva, a vetar ne ometa p~ele
kad je uzimaju. P~ele radije uzimaju toplu vodu. Da se p~ele upute na pojilo, prvih dana
posle njegovog postavljanja treba u vodu staviti malo {e}ernog sirupa ili meda.
Pojila za p~ele mogu biti vrlo razli~ita po
izradi, veli~ini i materijalu od kojeg su napravljena.
Najbolje je da se napravi pojilo od prohrom lima, drveta ili od plastike. Voda treba
neprekidno da kaplje na dasku pojila. Nisu
dobra pojila u koja se stavlja pru}e, slama ili
stiropor, gde voda ne te~e.

[teto~ine p~ela
P~elar u aprilu mora obratiti pa`nju na {teto~ine gnezda. To su pre svega neke plesni, insekti i neki sisari, koji stalno `ive u p~elinjem
gnezdu ili tamo povremeno dospevaju. Hrane
se polenom, medom, voskom, otpacima sa poda ko{nice, uginulim p~elama i larvama, a neke i drvetom samih ko{nica (vo{tani moljac,
mi{evi).
Zna~aj ovih {teto~ina, posebno gusenica
vo{tanog moljca, nije samo u tome {to nanose
direktne {tete, nego i u tome {to mogu da prenesu prouzrokova~e nekih bolesti iz jedne ko{nice u drugu.
Radi smanjenja gubitaka koje nanose {teto~ine gnezda, od bitnog zna~aja su profilakti~ke mere: odr`avanje jakih dru{tava i higijena ko{nica, redovna zamena i topljenje starog
i nepogodnog sa}a, ostavljanje u gnezdu samo
P^ELAR, april 2007.

onoliko satova koliko p~ele mogu da pokriju,

redovno ~i{}enje i dezinfekcija ko{nica, pravilno ~uvanje rezervnih vo{tanih satova, blagovremeno otvaranje i su`avanje leta.
Virusi pripadaju najstarijim `ivim organizmima. Mogu se razmno`avati samo u `ivim
`ivotinjskim ili biljnim }elijama. Kod odraslih
p~ela izazivaju paralizu, a na leglu me{inastu trule`.
Suzbijanje varoe je neodlo`an posao u
aprilu kod svih p~elara koji nisu iskoristili zimski period bez legla da zadaju zavr{ni udarac
varoi.

Ventilacija gnezda
P~ele aktivno provetravaju ko{nicu u nekoliko slu~ajeva:
1. Radi obezbe|enja gnezda spoljnim sve`im vazduhom i odstranjenja ugljen-dioksida
koji se obrazuje kao rezultat razmene materija u telu p~ela. To je naro~ito potrebno kada
se broj p~ela u dru{tvu znatno pove}a i postoji veliko leglo.
2. Kada spoljna temperatura znatno poraste.
3. Kada treba odstraniti suvi{nu vodenu
paru iz gnezda koja nastaje isparavanjem sve`eg nektara.
Provetravanje ko{nica u aprilu se ostvaruje uglavnom preko ulaznog otvora (leta), nikako preko ventilacionih otvora na korpusima.
Foto:
Petar
Petrovi}

149

Polovinom aprila treba {irom otvoriti poletaljku. Zbog cvetanja vo}aka, a naro~ito u krajevima gde ima i uljane repice koja cveta polovinom aprila, ne postoje uslovi za pojavu grabe`i.

Foto: Ivan Arsi}

Rojevi nagon
U ovom mesecu postoja}e velika mogu}nost pojave rojevog nagona zbog specifi~nog
prole}a koje je u toku.
Inicijatori rojevog nagona su p~ele radilice i to najve}im delom mlade, nedavno i masovno izle`ene p~ele. Sve ove mlade izle`ene
p~ele tra`e da budu zapo{ljene, da izvr{avaju
svoje radne, odnosno `ivotne obaveze, da lu~e
mle~, hrane i neguju mlado leglo, da lu~e vosak i grade sa}e.
Kako u ovom periodu p~ele formiraju dosta velike povr{ine pod otvorenim i zatvorenim leglom, kako se unosi puno polena i nektara, dolazi do nedostatka prostora u ko{nici.
Nema pripremljenih praznih radili~nih }elija,
jer je sve popunjeno. Zbog toga veliki broj
mladih p~ela ostaje nedovoljno radno anga`ovan, pa se one odlu~uju na deobu.
Iskusni p~elari znaju da po izgledu leta uo~e takva dru{tva na vreme i otpo~nu sa radovima na spre~avanju rojevog nagona. Pro{iruje

se prostor u ko{nicama, zapo{ljavaju se mlade

p~ele na gradnji sa}a i sli~no.
Ova problematika je detaljnije obja{njena
u posebnom tekstu.

Umesto zaklju~ka
Ovogodi{nji april je specifi~niji od prethodnih. Svaka uobi~ajena zakonitost u ovom
aprilu to nije. Zato su u ovom poslu p~elarima
potrebni i iskustvo i znanje. Njima je potreban
mnogo du`i boravak na p~elinjaku nego ranijih godina kako bi na vreme uo~ili pravi trenutak za odgovaraju}e intervencije.

PROLE]NI R AZVOJ
U DB KO[NIC AMA
Mirko Trnavac, Tavnik, 36204 La|evci, (036) 857-366, (011) 3223-943

Dvanaestoramna DB ko{nica ima dovoljan prostor za leglo tokom aktivne sezone, a

da sa strane ostanu ram ili dva koje p~ele napune medom. One to ~ine kad posednu celo
plodi{te, pre prelaska u medi{te. To zna~i da
}e se u ovim ramovima na}i uglavnom bagremov med, sa po~etka pa{e, odli~an za zimovanje.
Krajem septembra i po~etkom oktobra leglo je znatno smanjeno i oko centra gde }e se
formirati zimsko klube ima dosta slobodnog
150

mesta. Tada, kada malo zahladi, vadim jedan

krajnji ram iz plodi{ta sa p~elama i stavljam ga
u zbeg ko{nice u vodoravan polo`aj, odi`u}i
ga letvicama od poklopne daske, po{to imam
zbeg Jevti}eve konstrukcije s tim {to sam na
poklopnoj dasci napravio dva kru`na otvora
pre~nika 6 cm kroz koje }e p~ele brzo preneti
med u plodi{te sa tog rama koji se vilju{kom
potpuno otklopi. Isto uradim i sa ramom sa
drugog kraja plodi{ta. Tako posti`em da u
centralne ramove gde je bilo leglo, p~ele uneP^ELAR, april 2007.

su zna~ajnu koli~inu bagremovog meda

(4,56 kg). Plodi{te je svedeno na 10 ramova
i sa strane ostaje prostor za cirkulaciju vazduha. Nakon ovog manevra kru`ni otvori se zatvore ~epovima. Podnja~e imaju zamre`en
otvor 1010 cm ili mre`u po celoj povr{ini. Na
mesto izva|enih ramova stavljam tanke pregradne daske.

Prole}ni razvoj
Ako vreme dozvoli, po~etkom januara stavljam prve {e}erno-medne poga~e od 0,8 kg.
Ko{nice ne otvaram, ve} samo zbeg, otvorim
prednji ~ep (8 cm od prednjeg zida ko{nice) i
preko tog otvora stavljam poga~u. Poga~e su
~etvrtaste, veli~ine 1616 cm do 1818 cm,
debljine do 3 cm. Ube|en sam da ova rana poga~a kod dobro spremljene zimnice p~elama
zapravo i nije potrebna. Ona je samo sigurnost
za slu~aj propusta koja umiruje p~elarevu savest. Od dodataka, poga~ama dodajem samo
beli luk u po~etku, kasnije i jabukovo sir}e. Ne
dajem zamene polena, jer p~ele prikupe dosta
cvetnog praha. Nakon 2 do 3 nedelje daje se
nova poga~a, ako je prva utro{ena. Intenzitet
kori{}enja poga~e daje prve podatke o stanju
dru{tava. Nakon ~i{}enja podnja~e dobijam
nove podatke. Poletaljka je otvorena knjiga i
sa nje mo`emo pro~itati jo{ mnogo novih informacija o p~elinjim dru{tvima. Zajednice
koje slabo nose poga~u, imaju dosta mrtvih
p~ela na podnja~i ili sumnjivo pona{anje na
poletaljci, prvom pogodnom prilikom otvaram
i saniram. Problemati~na dru{tva se saniraju i
pre prvog prole}nog pregleda. Njega vr{im sa
procvetavanjem d`anarike i crnog trna. Sklanjam krajnje ramove ako su prazni, a ako nisu,
stavljam ih iza pregradne daske do zida da ih
p~ele o~iste. Lo{u maticu odmah menjam spajanjem sa oplodnjakom na 5 do 6 ramova u
kome preko zime ~uvam maticu.
Ima dru{tava kojima ve} tada treba dati za
pro{irenje izvu~en ram, sa malo meda ili bez
njega. Za prvo pro{irenje (9. i 10. ram) dajem
izvu~ene satne osnove. Prvo pro{irenje vr{im
do rama sa leglom na ju`noj strani, a drugo na
severnoj, opet do legla. Poslednja dva pro{irenja vr{im satnim osnovama u sredinu legla.
Po potrebi, centralne ramove sa leglom,
ako su zale`eni samo na prednjoj strani, okre}em za 180, ali ne uvek.
Foto: Pavle Radin
P^ELAR, april 2007.

Po{to u jesen obezbedim dosta hrane, a u

prole}e dajem poga~e, doga|a se da za leglo
nema dovoljno prostora. Tada prekidam davanje poga~a. Ako je to nedovoljno, oduzimam
ram meda i dodajem satnu osnovu.
U normalnoj godini, polovinom aprila, na
dvadesetak dana pre bagremove pa{e, vr{im
detaljan pregled. Zavisno od godine, to mo`e
biti i ranije. Plodi{ta najja~ih zajednica su popunjena sa svih 12 ramova i ako imaju bar 8
ramova legla, bi}e to dobra proizvodna dru{tva. Oko njih vi{e nema {ta da se radi, samo
se trebaju pratiti radi procene kada treba dodati medi{ni nastavak. Prvi medi{ni nastavak
dodajem kada p~ele tek po~nu da posedaju
krajnje ramove sa unutra{nje strane. Ako se
~eka da satono{e zabele, mo`e biti kasno.
Nekada sam u prole}e srednja dru{tva poja~avao sa 2 do 3 rama zatvorenog legla, dovodiv{i ih u situaciju da imaju 8 ramova legla. To
daje solidni efekat. Problem nastaje kod onih
od kojih je leglo oduzeto, koja su bila nedovoljno razvijena, a ja sam ih dodatno osiroma{io, pa ~esto nisu u stanju ni zimnicu da obezbede. Poslednjih godina radim druga~ije. Sve
{to vidljivo zaostaje za prosekom saniram jo{ u
jesen. Srednjim dru{tvima pripojim slabija pa
dobijem ja~inu koja ne{to obe}ava. Zna~i, ne
dr`im pomo}na dru{tva. Nakon bagremove
pa{e, kad stignu mlade matice, pravim rojeve
da dopunim broj dru{tava. Ako ne idem na
drugu pa{u, po`eljno je da se dru{tva nakon
bagrema rasterete, da im se oduzme deo legla
i p~ela. Junski roj se uz malu negu mo`e razviti do 8, 10, nekad i vi{e ramova, {to je za idu}u godinu proizvodno dru{tvo. On je na novom vosku, sa mladom maticom, pa ako imam
da mu dam i novu ko{nicu, ni{ta bolje od toga.
Mnogo lak{e od zamajavanja sa pomo}nim
dru{tvima.

151

Da li nam predstoji rojevna godina?

SPRE^ITE ROJENJE!
Veroljub Umelji}
Ul. ^ede Dulejanovi}a br. 33, 34000 Kragujevac, (034) 362-879, (063) 814-80-80
vumeljic@ptt.yu, www.umeljic.com

Ako ho}emo da, u najkra}em, iska`emo

su{tinu `ivota p~elinjeg dru{tva, onda se mo`e
re}i da se on svodi na ubrzani prole}ni razvoj,
~iji cilj je maksimalno ja~anje zajednice, kako
bi ona {to bolje iskoristila izda{ne rane medonosno-polenonosne biljke, radi gomilanja velikih rezervi hrane.
Time se stvaraju i uslovi za rojenje, ve} u
po~etku aktivne sezone, ~ime je novom dru{tvu obezbe|eno dovoljno vremena za izgradnju stani{ta, dalji razvoj i obezbe|enje dovoljne rezerve hrane za nastupaju}i bespa{nozimski period.
Drugim re~ima, su{tina `ivota p~elinje zajednice, kao i svih drugih `ivih stvorenja, svodi
se na stalnu borbu za opstanak, {to podrazumeva i te`nju za razmno`avanjem. Prema tome, pojava nagona za rojenje jedna je od prirodnih osobina p~ela, zahvaljuju}i kojoj su se
kao vrsta odr`ale.
Me|utim, savremeno p~elarenje i prirodno rojenje nikako ne idu zajedno. Mo`da je i
najve}e ume}e, kada je u pitanju prakti~no
p~elarenje, kako raznim postupcima uticati na
formiranje jakih p~elinjih zajednica, ve} za rane izda{ne pa{e, i u takvoj formi ih odr`avati
sve vreme aktivne sezone.
Pri tome treba eliminisati mogu}nost pojave rojevog nagona, sa ciljem da se u dru{tvima
neprekidno odr`ava dobro radno raspolo`enje, kako bi ona sakupila maksimalne koli~ine
vi{kova meda namenjenog p~elaru za ulo`eni trud.

Uzroci pojave nagona za rojenje

Za postizanje pomenutog cilja, veoma je
va`no da p~elari {to bolje upoznaju uzroke pojave nagona za rojenje, kako bi mogli uspe{no
152

da spre~avaju da do njega do|e. Pravilo, da

svakoj pojavi prethodi uzrok, svakako va`i i za
pojavu nagona za rojenje kod p~ela.
Jedan od osnovnih uzroka pojave nagona
za rojenje je stvaranje velike nesrazmere izme|u broja mladih p~ela i broja }elija sa mladim
larvama koje one treba da hrane. Do ovoga
dolazi zbog bujanja snage dru{tva u vreme razvoja, jer se mnogo vi{e p~ela izvodi nego {to
prirodno uginjava. U to vreme cvetaju i medonosne biljke izda{ne nektarom i polenom pa
kod p~ela preovladava instinkt za gomilanjem
velikih koli~ina hrane na ra~un razvoja legla.
Zbog toga dolazi do blokade raspolo`ivog
prostora u ko{nici unetim nektarom i polenom. U }elije iz kojih se izvodi leglo, p~ele pre

Sl. 1. Rojevi mati~njaci na plodi{nom ramu

koji je blokiran unetim nektarom

ugrabe da smeste uneti nektar ili polen nego

{to matica stigne da ih ponovo zale`e (sl. 1).
Na taj na~in naglo se smanjuju novozale`ene povr{ine, pa na jednu larvicu dolaze od 2
do 6 pa i vi{e mladih p~ela, koje treba da ih
hrane, umesto ranijeg stanja, kada je na jednu
larvicu dolazila po jedna p~ela, pa ~ak i manje.
P^ELAR, april 2007.

Ovim je stvorena situacija da u celom p~elinjem gnezdu prakti~no nema slobodnih }elija.
Sve je zauzeto medom, nektarom, polenom,
zrelim leglom i starijim larvama. Najmanje
ima }elija sa jajima i mladim larvicama. Kada
popune raspolo`ivi prostor hranom, oslabi}e
znatno radna aktivnost i p~ela izletnica, jer sada ni za njih nema posla, po{to nemaju slobodnih }elija za sme{taj novog nektara i polena. P~ele sada, ne samo da nemaju dovoljno
posla oko negovanja legla, gradnje sa}a, unosa i prerade hrane, ve}, po{to njihov broj i dalje raste, te{ko mogu i fizi~ki da se smeste unutar ko{nice, pa po~inju da se grupi{u izvan,
formiraju}i veliku bradu (sl. 1). Na ovo }e

Sl. 2. Nedovoljan prostor i lo{a ventilacija ko{nice, doprinose pojavi rojevog nagona

dodatno uticati i prekomerna izlo`enost ko{nica suncu uz nedovoljnu mogu}nost ventilacije.

Prenatrpanost p~ela u ko{nici ote`ava
normalno kretanje matice i p~ela, koje sa
njom dolaze u kontakt, pa je time ote`ano
preno{enje i razmena mati~nog feromona
(supstance) izme|u jedinki unutar dru{tva, {to
ima za direktnu posledicu pojavu prirodnog
nagona za izgradnju mati~njaka, jer se p~ele, u
neku ruku, ose}aju obezmati~ene. Ako je u
dru{tvu stara matica (sl. 3), koja prirodno manjim intenzitetom lu~i mati~nu supstancu, do
pojave mati~njaka }e jo{ br`e do}i. Ako, pri
P^ELAR, april 2007.

Sl. 3. Sjajna povr{ina tela i iskrzana krila mogu biti

znaci starosti matice

svemu ovome, matica ima genetski izra`en nagon za rojenjem, koji ona prenosi na svoje potomstvo, onda se ceo problem jo{ vi{e komplikuje.
Pojava du`eg ki{nog perioda u vreme maksimalno razvijenih dru{tava, onemogu}ava izletnicama napu{tanje ko{nice i normalan rad,
zbog ~ega im se `ivot produ`ava, pa se p~elinja
zajednica dodatno uve}ava, stvaraju}i jo{ ve}u
teskobu.
Mo`e se konstatovati da se nagon za rojenje ne izra`ava samo u zaleganju i negovanju
mati~njaka. Pre bi se moglo re}i da su mati~njaci posledica, a ne uzrok nagona za rojenje.
Pri ve} stvorenom nagonu, u p~elinjoj zajednici se postepeno obrazuje roj, novo dru{tvo, koje }e se, kada za to do|e trenutak, izdvojiti, odnosno odeliti od zajednice i sa starom maticom izleteti iz dotada{nje ko{nice.
Novo dru{tvo se obrazuje od p~ela radilica
svih uzrasta, prvenstveno onih koje nisu mogle
biti zaposlene u zajednici. Radilice novog dru{tva miruju, dobro se hrane i pripremaju rezervu energije za po~etak rada u novom stani{tu.

Mere protiv pojave nagona za rojenjem

Po{to prou~imo osnovne uzroke za pojavu
rojevog nagona, treba da se trudimo da se u
p~elinjim dru{tvima ne stvore uslovi za njegovu pojavu.
Osnovno je da vodimo ra~una o blagovremenom pro{irivanju prostora u ko{nici, dodavanjem novih tela sa sa}em, kako bi p~ele i na
vrhuncu svog razvoja, i pri maksimalnim uno153

sima nektara i polena, imale dovoljno prostora za svoj sme{taj i odlaganje unete hrane, kao
i za dalji razvoj legla. Jo{ pre dostizanja vrhunca razvoja, ko{nicu treba pro{iriti, kako bi
brojne p~ele fizi~ki mogle da se smeste unutra.
Da bismo spre~ili blokadu plodi{nog prostora unetim polenom i nektarom, kada naslutimo ovu opasnost, iz plodi{ta }emo izvaditi 2
rama sa medom (po jedan krajnji), i umesto
njih dodati 2 rama sa satnim osnovama, koje
stavljamo, po jedan levo i desno, kao pretposlednji. Time }emo i mlade p~ele zaposliti i na
izgradnji sa}a, koje }e izletnice puniti medom,
odnosno polenom, a centralni deo plodi{ta }e
biti rastere}en i matici omogu}eno polaganje
jaja. Ovom prilikom ne treba ramove sa satnim osnovama stavljati u centar legla, jer bi ih
p~ele, zbog izobilja nektara i polena u prirodi,
instinktivno napunile hranom, pre nego {to bi
matica uspela da ih zale`e. Time bi, i onako
sku~eni prostor legla, bio pregra|en, i matica
bi se orijentisala samo na jednu stranu, pa bismo, ve} slo`enu situaciju, dodatno iskomplikovali. Prethodno opisanu operaciju mo`emo,
po potrebi, ponoviti posle nekoliko dana. Iz-

Sl. 4. Blagovremeno pro{irivanje prostora u ko{nicama

umnogome ubla`ava mogu}nost
pojave rojevog nagona

va|ene krajnje ramove sa medom ~uva}emo u

magacinu. Oni }e nam dobro do}i kasnije, pri
planskom formiranju rojeva.
Za potrebe sme{tanja vi{ka meda blagovremeno }emo dodavati medi{na tela (sl. 4).
Kada po~ne intenzivniji unos nektara ne smemo ~ekati da sav raspolo`ivi prostor medi{ta
bude napunjen, ve} kada je 2/3 prvog medi{nog tela puno, treba ispod njega (iznad plodi{ta) dodati novo medi{no telo sa praznim sa}em. Ako dobra pa{a i dalje traje, p~ele }e br154

zo da dopunjavaju gornje medi{te i istovremeno da odla`u nektar u donje, novododato. Po

potrebi, ne ~ekaju}i da donje medi{no telo bude potpuno napunjeno, doda}emo ispod njega
novo. Moramo se truditi da uvek bude 1/3 praznog prostora u medi{nom telu neposredno iznad plodi{ta.
Da bi se spre~ilo pregrevanje unutra{njosti
ko{nice, zbog prekomernog izlaganja suncu,
treba da se trudimo da ih uvek, kada je to mogu}e, postavljamo tako da se u najtoplijem delu dana nalaze u hladovini. Pri tome treba
maksimalno pro{iriti lta, uklanjanjem regulatora, a ako je podnja~a mre`asta izvu}i fioku.
Ako koristimo krov-zbeg mo`emo ukloniti poklopne daske i omogu}iti dodatnu ventilaciju
kroz {krge krova. Kod ko{nica koje imaju Milerove ili sli~ne hranilice, odnosno mogu}nost
ventilacije preko poklopnih dasaka, treba na
odgovaraju}i na~in aktivirati ventilaciju.
P~elari su najnemo}niji u spre~avanju pojave rojevog nagona kada je u pitanju du`i ki{ni period. Me|utim, ako su blagovremeno
preduzimane prethodno opisane radnje, problem }e biti znatno ubla`en. U svakom slu~aju
treba, odmah po ukazivanju povoljne prilike,
dru{tva pregledati i, ako nije ve} kasno, preduzeti odgovaraju}e mere.
Ono {to p~elar sigurno mo`e da u~ini, to je
da redovnom zamenom matica predupredi
pojavu rojevog nagona zbog prisustva stare
matice. Uobi~ajeno je menjanje matica posle
dve godine starosti. Me|utim, zbog ovog razloga, najbolje je matice menjati svake godine.
Time }emo, uz ostale navedene radnje, znatno
ubla`iti mogu}nost pojave rojevog nagona. Pri
ovome, treba da koristimo matice koje nemaju genetski izra`en nagon za rojenjem.
P~elinja dru{tva se retko roje kada je u njima prisutna matica koja ima manje od godinu
dana starosti. Ako matice u zajednicama menjamo u avgustu, one }e naredne godine, u sezoni rojenja, biti mla|e od godinu dana.
U nekim dr`avama, sa toplom klimom, gde
aktivna p~elarska sezona nikada ne prestaje, i
gde se veoma intenzivno p~elari, sa velikim
brojem seoba, pojedini p~elari menjaju matice
u dru{tvima dva puta godi{nje u `elji da onemogu}e rojenje.
Dosta pouzdan metod eliminisanja mogu}nosti pojave rojevog nagona predstavlja
zamena starih matica zrelim mati~njacima.
P~elari ne mogu pod stalnom pa`njom dr`ati
P^ELAR, april 2007.

Sl. 5. Zamenom starih matica zrelim

mati~njacima, dosta pouzdano elimini{emo
mogu}nost pojave rojevog nagona

proizvodna dru{tva koja su odseljena na udaljenu pa{u. Da bismo skoro sigurno isklju~ili
mogu}nost pojave nagona za rojenje kod tih
dru{tava, treba sinhronizovati poslove oko njihove seobe i dobijanja visokokvalitetnih mati~njaka. Po~etak uzgoja mati~njaka treba podesiti tako da oni budu zreli za dodavanje, nekoliko dana po{to dru{tva odselimo na pa{u.
Izjutra, trinaestog dana starosti mati~njaka, odlazimo kod odseljenih dru{tava. Mati~njake odnosimo na ramu, na kome su i uzgajani, u oplodnjaku sa 2 rama punih p~ela, naravno bez matice. Ram sa mati~njacima sme{tamo izme|u ramova sa p~elama u oplodnjaku,
koji u ovom slu~aju ima ulogu inkubatora, od-

nosno da odr`ava odgovaraju}u temperaturu

mati~njacima.
Po dolasku na teren, u odseljenim dru{tvima pronalazimo matice i uklanjamo ih. To je
mukotrpan posao, ali se isplati. Po na{em naho|enju, matice }emo ili likvidirati ili one najkvalitetnije stavljati u kaveze sa hranom i p~elama pratiljama, pa ih ~uvati u malim dru{tvima kao rezervne. Na terenu moramo preno}iti pa sutradan po podne obezmati~enim dru{tvima dodati zrele mati~njake, koje smo poneli (sl. 5). Ovom operacijom posti`emo vi{e
efekata. Ako smo sve uradili kako treba, mogu}nost pojave rojevog nagona je isklju~ena, a
ujedno smo izvr{ili i zamenu starih matica.
Prote}i }e nekoliko dana bez polaganja novih
jaja, dok se mlade matice ne oplode i pronesu.
Kra}i period u ko{nicama ne}e biti mladog legla koje p~ele treba da hrane, a radni elan u
prisustvu mlade kvalitetne matice je na vrhuncu, pa po{to nema ishrane legla, u tom periodu }e znatno ve}i prinos meda da bude. Kratak period bez polaganja jaja ne}e se primetno
odraziti na formu dru{tava jer }e mlade visokokvalitetne matice to nadoknaditi.
Primenom i ove metode ne mo`emo biti
potpuno sigurni da se neko dru{tvo ne}e rojiti. Jer, ako je u nekoj ko{nici zapo~eo proces
rojevog nagona, a mi to ne primetimo pri oduzimanju starih matica, on }e se i nastaviti i roj
izleteti sa prvoizvedenom maticom.
Pa i kada se desi da, pored svih preduzetih
radnji i mera predostro`nosti, neko p~elinje
dru{tvo dobije nagon za rojenje i razroji se,
p~elar ne treba da o~ajava ve} da se divi i u`iva u veli~anstvenom prirodnom doga|aju, ~ija
su osnovna na~ela iznad ljudskog morala i koja umnogome mogu da budu pouka ljudskom
rodu.

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA APRIL

Dejan Kreculj
April }e, prema predvi|anjima meteorologa, karakterisati promenljivo, ali ipak prili~no blago vreme. Prvu polovinu meseca odlikova}e nastavak trenda toplog
vremena, osim jednog prodora hladnijeg vazduha krajem prve dekade. Nepovoljnost vremena po p~ele tada
}e biti izra`enija tim pre {to se o~ekuje i vi{ednevni jak
vetar. Prognozirana koli~ina padavina u ovom periodu
je 54 milimetara. Temperature }e se kretati od oko 5 C
minimalne i 20 C maksimalne u prvoj polovini meseca,
da bi se krajem meseca ustalile ne{to vi{e, od 10 C minimalne do 25 C maksimalne uz mogu}e pogor{anje
vremena pod kraj meseca.

P^ELAR, april 2007.

155

MATICE ZA
SVOJU DU[U
Milan Jovanovi}
Ul. Radoja Krsti}a br. 37/16, 37240 Trstenik, (063) 8325-970, (037) 713-335
www.apiaryum.co.yu, apiaryum@ptt.yu

Ve} dugo poku{avam da do|em do odgovaraju}e metode za odgoj matica, metode koja }e prvenstveno zadovoljiti zahteve za vrhunskim kvalitetom dobijenih matica, ali i ostale
ekonomsko-tehnolo{ke zahteve.
Temelj odgoja postavljen je pre oko 10 godina i mnogo toga se dodalo ili oduzelo, a sigurno je da je ovo {to je trenutno i u budu}nosti promenljivo, po{to ni{ta nije kona~no.
Ovde }e se pisati isklju~ivo o odgoju matica, ali moram napomenuti da ceo proces dobijanja matica delim na nekoliko segmenata
(odabir, od jajeta do imaga, od imaga do
oplodnje i od oplodnje do rodona~elnice) od
kojih je svaki podjednako bitan i va`an za
ukupnu ocenu kvaliteta jedne matice.
Segment od jajeta do imaga stoji na
osnovi nekoliko principa i to:
1. Op{ta harmonija p~elinje zajednice;
2. Ja~ina zajednice;
3. Hrana;
4. Jaje kao po~etak;
5. Mali odabrani odgojni materijal;
6. Broj negovanih larvi;
7. Ravan startovanja larve i pozicija larvi,
mati~njaka;
8. Pozicioniranje ramova sa}a;
9. Polo`aj otvora.
Svaki od ovih principa }u ukratko podr`ati odgovaraju}im nau~nim ~injenicama i sopstvenim uo~avanjima.

Op{ta harmonija p~elinje zajednice

Inteligencija tvorca prirode ka`e da i kod
tihe zamene i kod rojenja mora postojati poliandrija (jedinke nastale od vi{e o~eva), i nema
me{anja p~ela razli~itih majki. P~elinja zajednica je skup radilica (sestara i polusestara),
bra}e trutova i matice koja zajednicu dr`i na
156

okupu razli~itim mirisima i biohemijskim vezama. U svakom trenutku, bez obzira na promenljivost oca, p~elinja zajednica predstavlja
jednu porodicu sa istom majkom. U samoj zajednici javljaju se potporodice koje s vremena
na vreme nestanu ili izgube uticaj.
Mnogi smatraju da ovo predstavlja jednu
vrstu genetske anomalije, ali priroda ukazuje
da raznolikost biljnog i `ivotinjskog sveta nije
genetska anomalija. Kada bi bila zastupljena
samo jedna vrsta na planeti Zemlji pretpostavljam da bi nastali mnogi problemi, jer problem se javlja kada nestane samo jedna vrsta.
Kod p~elinje zajednice je ure|eno da populacija radilica s vremena na vreme ima drugog oca, a i spolja{nji uslovi se stalno menjaju,
pa ovo osve`enje gena mo`da predstavlja jednu vrstu borbe za opstanak i produ`enje vrste
uz umanjenje mnogih rizika.
Genetska raznovrsnost uti~e pozitivno i na
higijensko pona{anje p~ela (Rothenbuhler
1964; Spivak&Downey, 1998; Seeley&Tarpy,
2006). Tako|e je ve}a i otpornost na bolesti
(posebno prema kre~nom leglu), povr{ina pod
leglom je ve}a, a tako|e i koli~ina p~ela (Seeley&Tarpy, 2006).
Moriz (2003) ukazuje na razli~ito pona{anje p~ela od jednog oca (super sestre) i onih
p~ela koje poti~u od iste majke i vi{e razli~itih
o~eva. Naime, me|usobno rastojanje super
sestara je mnogo manje, grupa je stegnuta,
dok je kod rastojanja radilica iz poliandrije situacija suprotna. Svako reme}enje prirodnog
genetskog diverziteta mo`e negativno uticati
na niz ovakvih pojava. Me{anje p~ela razli~itih
majki je nemogu}e u prirodi (naletanje je retkost).
Ve}ina poznatih feromona sadr`i od 517
ugljenikovih atoma (Dra`i}, Kezi}, 2000).
Ovaj raspon omogu}ava razli~ite kombinacije
P^ELAR, april 2007.

struktura molekula pa se kreiraju jedinstveni

feromoni koji karakteri{u datu zajednicu.
Raznim poja~avanjima i dodavanjima, me{anjem p~ela razli~itih majki, mi pove}avamo
antagonizam izme|u jedinki u zajednici stvaraju}i situaciju koju je priroda automatski isklju~ila. Me{anje p~ela razli~itih majki mo`e
doneti pored antagonizma i reme}enje starosnog polietizma (svako ima zadu`enje u zavisnosti od starosti i morfolo{kih karakteristika). Sve se to nepovoljno mo`e odraziti i na
grupu hraniteljica koja ima jedan od presudnih uticaja na kvalitet budu}e matice.
Dakle, kod sva tri na~ina odgoja (mati~njaci tihe smene, rojidbeni mati~njaci i prinudni
mati~njaci), sa prirodne ta~ke gledi{ta nema
me{anja p~ela u toku samog odgoja, zajednica
ujedno predstavlja i starter i bilder.

Ja~ina zajednice
Pre zapo~injanja svakog turnusa procenjujem koje zajednice zadovoljavaju uslove za odgajiva~ko dru{tvo. Ja~ina zajednice je veoma
bitna kod odgoja i moraju se odabrati zdrava i
jaka dru{tva. Konkretno, u DB ko{nici p~ele
moraju zaposedati najmanje 12 ramova, a da
pri tom bude 78 ramova legla, dok kod LR
ko{nice odgajiva~ko dru{tvo mora imati najmanje dva nastavka p~ela i 1112 ramova legla u svim stadijumima.

P^ELAR, april 2007.

Ako se p~ele nalaze u vi{e nastavaka, vr{im svo|enje na manji broj nastavaka (kod DB
na jedno plodi{te, a kod LR na dva tela) zato
{to smatram da je potrebno ovo predrojevo
raspolo`enje.
To radim na dan (A06; 20. V) ako dru{tvo
rodona~elnice nastavlja negu larvi (plan 1), a
ako larve dodajemo drugim odgajiva~kim dru{tvima (plan 2), onda to radimo na dan (A10;
24. V; 03). Obja{njenja mo`ete na}i na grafikonu.

Hrana
Kako zalihe hrane u ko{nici rastu, masa
larvi se uve}ava za 40% (Lebedev, 1999). Svako odgajiva~ko dru{tvo mora stalno imati najmanje 20 kg hrane 35 dana pre po~etka turnusa (svakog dana), jer koli~ina hrane direktno
uti~e na razvitak hipofaringealnih i mandibularnih `lezdi onih p~ela koje }e negovati larve.
To je zato {to beli i `u}kasti sastojak mle~a lu~e p~ele starosti od 11 do 13 dana (A. J. JungHoffmann, 1967), a tako|e, prema Taranovu
(1985), stoji da su maksimalme {irine alveola
`drelnih `lezdi kod mladih p~ela izme|u 9 i 12
dana starosti.
Dakle, u datom trenutku potrebne su bilder p~ele koje }e maksimalno dati doprinos u
negovanju mati~nih larvi. Sedam dana pre po~etka odgoja odgajiva~ka dru{tva po~inju da
se prihranjuju sa 350 ml mednog sirupa dnev-

157

no (Krivcov, 1999), da bi do{lo do rasta radnog raspolo`enja i da bi masa matica bila zadovoljavaju}a. Najbolje je prihranjivati ujutru,
neposredno pre izletanja p~ela, a nikako uve~e (Taranov, 1985). Potrebno je i da DB zajednica ima najmanje dva rama sa pergom, a kod
LR najmanje 3 takva rama (Krivcov, 1999).

Jaje kao po~etak

U prirodnom stani{tu odgoj matice po~inje od jajeta. Kada se dobije signal da je potrebna zamena, p~ele smanjuju obroke matici
i ona zale`e sve manje jaja (Krivcov, 1999). Na
taj na~in jaja postaju krupnija, a p~ele se
usmeravaju na manji odabrani odgojni materijal. Da bih dobio krupnije jaje, sedam dana
maticu dr`im u ram izolatoru (po Krivcovu,
34 dana) pre svega zbog poklapanja sa
terminom logike odgoja.

Mali odabrani odgojni materijal

Na dan (A01; 15. V) (vidi u planu 1 dru{tvo rodona~elnice) maticu izolujem u jednoramnom ram izolatoru (slika 1) na ramu sa zatvorenim leglom iz koga p~ele izlaze.
Na dan (A08; 22. V; 01) vadim ram izolator sa ramom koji je u njemu i uklanjam maticu ostavljaju}i na taj na~in zajednici samo jaja

158

u Jenterovom apa1
ratu. Novija verzija
Jenterovog aparata
ima oko 400 }elija u
koje matica mo`e
zalegati, ali samo
112 ima pokretno
dno i upotrebljivo
je.
Drugi
razlog
izolacije od sedam
dana je taj {to posle sedam dana u zajednici
imamo najmla|e larve koje su stare 4 dana pa
}e p~ele biti usmerene samo na jaja u Jenterovom aparatu (slika
2). P~elama ne preostaje ni{ta drugo ve}
da u narednim danima od ponu|enog
materijala odaberu
ona jaja i larve koje
2 }e predstavljati budu}e matice.
Neposredno pred presa|ivanje (A11; 25.
V; 04) na Jenterovom aparatu mogu se videti
po~eci mati~njaka (slika 3). Larve koje su p~ele odabrale razlikuju se po kvalitetu hrane i
broju obroka te hrane.
Mati~na larva tokom svog razvoja dobije
oko 1 600 obroka i to beli sastojak : bistri sastojak = 1 : 1. Usled toga te`ina mati~ne larve

P^ELAR, april 2007.

se na svakih 24 ~asa
pove}a 5 puta. Za
5,5 dana naraste od
0,1 mg na 250 mg
(Rihar, 1976). Ako
je hrana odgovaraju}a, mati~na larva raste 0,2 puta po satu.
Dakle, svaki minut, svaki sat je bitan. Ako presadimo larvu staru 612 sati (kako to rade
mnogi) mi imamo gubitak u prirastu (1,2 do
2,4 puta) po{to hrana u tim prvim satima nije
odgovaraju}a.
Ako je odgoj po~eo od jaja, 80% matica
ima preko 300 jajnih cev~ica, a ako je odgoj
po~eo od jednodnevnih larvi, onda samo 51%
matica ima 300 jajnih cev~ica (rsi Pl
Zoltn, 1976). Ovom metodom larva od prve
sekunde dobija visokokvalitetnu hranu predvi|enu za mati~nu larvu. Ali, kada pogledamo u
}elije aparata, vide}emo da mnoge larve nemaju odgovaraju}u hranu.
Na slici 4 mo`emo videti larvu koja je do
trenutka presa|ivanja
primala samo bistri sa4
stojak i bila predodre|ena za p~elu radilicu
dok slika 5 ukazuje na
druga~iju vrstu hrane
me{avinu belog i bistrog
sastojka.
Ali, slike 6 i 7 pokazuju da su pojedine
5
larve dobile mnogo vi{e
obroka hrane belog i bistrog sastojka nego one
larve na slici 5. Ovo se
mo`e protuma~iti time
da su larve na slici 5 bile
ne{to mla|e pa su zato
imale manju koli~inu
6
hrane koja odgovara
mati~nim larvama.
Raspore}ujem samo
one larve koje su do trenutka raspore|ivanja
primale i beli i bistri sastojak {to se o~igledno
7
vidi na vrhovima pokretnih ~epi}a, a prednost dajem onim larvama koje imaju konveksnost mle~a (slika 6 i
3

P^ELAR, april 2007.

7). Maticu vra}am u kavez po zavr{etku raspore|ivanja mati~njaka.

Kod DB ko{nice vr{im vertikalno pregra|ivanje mati~nom re{etkom i maticu dodajem
u odeljak bez larvi, a kod LR ko{nice mati~nu
re{etku postavljam izme|u nastavaka i maticu
dodajem u donji nastavak.
Ovo radim pre svega zato {to `elim da matica bude prisutna tokom odgoja.
U prirodi je tako, ali mislim da mnogi koji
odgajaju matice u prisustvu matice nisu predvideli jednu drugu stvar, po meni veoma bitnu.
Naime, u ovom slu~aju sve hraniteljice su
usmerene na negovane larve, na manji odabrani odgojni materijal, i ne lutaju ka drugim
larvama starosti 1, 2 i 3 dana, jer ih jednostavno nema.
Postoji otvoreno leglo i larve starije od 3
dana, a kada matica za dan, dva iza|e iz kaveza i pronese, mati~njaci }e ve} skoro biti zatvoreni pa deficit hraniteljica vi{e ne}e biti bitan.

Broj negovanih larvi

Priroda ukazuje da broj presa|enih larvi
treba biti u korelaciji sa biolo{kim optimumom zajednice, rasom p~ela i maksimalnim
brojem mati~njaka koji su uo~eni kod dva savr{ena, bezgre{na odgoja. Kod rojenja (ono
{to sam ja do sada uo~avao) taj broj se uglavnom kretao od 2025, a maksimalno 40 (neki
navode ~ak 50), dok je kod tihe zamene uglavnom 12, a maksimalno 34. Zato pretpostavljam da od \ur|evdana do Vidovdana
broj mati~njaka treba da odgovara uobi~ajenom rojevom broju, a na dalje {to bli`e tihom broju.
Od 2025 negovanih larvi je optimum za
jednog odgajiva~a. Sve ispod bilo bi ekonomski neopravdano. Kupci matica te{ko uo~avaju
ovakve razlike pa sam primetio da kupuju matice i od onih koji za negovanje stavljaju i po
50 larvi, ne uzimaju}i u obzir pored toga i sam
na~in odgoja. Amaterima savetujem da za svoje potrebe ostavljaju {to manji broj larvi na negovanje.

Ravan startovanja larve i pozicija larvi i

mati~njaka
Kod tihe zamene start larvi i jaja po~inje iz
vertikalne ravni, a u okolini mati~njaka se,
159

prema mom uo~avanju (i statistici), uglavnom nalazi polen i

ne{to meda (slika 8). Zato mati~njake poslednjih godina raspore|ujem na ram sa pergom (slika 9) i postavljam tako da ih
p~ele startuju ba{ onako kako to ~ine u prirodi kod tihe zamene, sa okolinom bogatom pergom koja je hraniteljicama na dohvatu, a {to se vidi na slikama 10 i 11 koje su snimljene 10 sati
po raspore|ivanju.
Osnovu Jenterove }elije treba poravnati sa sa}em na ramu
(slika 9), a larve okrenuti ka ramu sa leglom. Tako|e mislim da
mati~njaci na sa}u imaju daleko optimalnije uslove za razvoj, za razliku od mati~njaka koji se postavljaju na ugra|enim
letvicama i kojih nema u prirodnim uslovima i da ih samo na
ovaj na~in mo`emo postavljati do rama sa leglom.
Matice izlaze u ta~no predvi|enom opsegu, a na snimku
(slika 15) mo`ete videti maticu koja je iza{la petnaestog dana
u 17.45 i odmah krenula u akciju.

Pozicioniranje ramova sa}a

10

11

Iako ve} drugu godinu pozicioniram sa}e u svojim zajednicama na specifi~an na~in, trenutno ne mogu dati sud o tome,
jer potrebno je dosta vremena, ujedna~enje mnogobrojnih faktora kako bi statisti~ki prezentovao ono {to tvrde mnogi ameri~ki p~elari koji primenjuju tzv. Hausel pozicioniranje (P~elar
br. 9/2006, strana 392). Na ameri~kim internet diskusionim
grupama sve je vi{e p~elara koji pozitivno ocenjuju takvo pozicioniranje.
Bele{ke }e jednom re}i svoje, a ovo radim zato {to nikada
ne sumnjam u prirodne zakonitosti i znam da ono {to ljudi rade na svoju ruku ~esto zna da izazove i katastrofalne posledice. Mnogo je primera u istoriji.

Polo`aj otvora

12

U svojoj knjizi Ekologija medonosne p~ele (Honey bee

Ecology, 1985) ~uveni ameri~ki nau~nik sa Kornel Univerziteta Tomas D. Seeley navodi da p~ele pri izboru novog stani{ta
biraju otvor (ulaz) koji je okrenut ka jugu.
Sva dru{tva koja posedujem imaju otvor (ulaz) okrenut
upravo ka ju`noj strani, a ukoliko se desi da teren na kome naselim p~ele to ne dozvoljava, onda otvor (ulaz) okre}em ka jugoistoku.

Jenterov aparat

13

160

[to se ti~e Jenterovog aparata, mnogo puta sam se uverio

da larve dobijaju izuzetno velike obroke hrane (upore|uju}i ih
sa onima u sa}u) {to se vidi na slikama 5, 6 i 7. A slika 16 pokazuje koliko mle~a ostane u }eliji neposredno po izlasku matice iz mati~njaka.
Na `alost, ova metoda je za sada izvodljiva isklju~ivo uz
upotrebu Jenterovog aparata po{to se mati~njaci jednostavno
P^ELAR, april 2007.

14

15

16

17

18

P^ELAR, april 2007.

skidaju sa sa}a (slike 12, 13 i

19
14) i lako postavljaju u oplodnjake (slike 18 i 19). Tako|e,
Jenterov aparat nam omogu}ava da maticu ograni~imo, da
imamo veoma malu razliku u
starosti me|u larvama i da prenosimo kompletnu koli~inu
mle~a.
Oni koji tvrde da su matice
odgajene u Jenterovom aparatu pribli`no iste sa maticama iz
20
tihe zamene, o~igledno da ne
poznaju mnogobrojnost faktora koji uti~u na sam kvalitet
matice. Kada bih na{ao odgovaraju}u tehniku sa kojom bih
zadr`ao sve ove principe, odmah bih izbacio Jenterov aparat iz upotrebe, jer je sa~injen
od materijala koje prirodno
stani{te ne trpi. Da bih ubla`io
mogu}e negativne efekte, sve
21
delove aparata obla`em voskom od zaperaka ili vo{tanih
poklop~i}a.
Tako|e napominjem da se
mora voditi ra~una pri va|enju
rama na kome su mati~njaci
stari 14 ili 15 dana. Potrebno je
pre toga izvaditi ram do njega i
odmaknuti onu stranu na kojoj su mati~njaci. Najbolje je da
larve nastave da neguju p~ele rodona~elni~kog dru{tva, jer drugu situaciju priroda ne poznaje, a ukoliko odgajamo matice za
tr`i{te, neminovno je da larve moramo rasporediti u druga ve}
pripremljena odgajiva~ka dru{tva (plan 2).
Pojedinosti oko raspopre|ivanja date su u planu 1 i 2 (A11;
25. V; 04).
Jedno isto odgajiva~ko dru{tvo mo`emo ikoristiti dva puta
u toku sezone i ovo nije mana odgoja, jer i priroda ukazuje da
je potrebna genetska raznovrsnost u p~elinjacima.
Da bi do{li do kvalitetne matice moramo ispo{tovati mnogo faktora, a de{ava se da samo jedan propu{teni faktor mo`e
doneti neuspeh. Posebno ovde treba pomenuti da je veoma bitan odabir zajednica koje se odlikuju izuzetnim negovateljskim
pona{anjem.
Zajednice koje u~estvuju u odgoju moraju biti iz svog geoklimatskog reona, a povoljan heterozis efekat vr{iti me|usojevnim ukr{tanjem, sparivanjem sa trutovima susednog soja, jer se
tako dobijaju najbolji rezultati (Rihar, 1976). Na kraju, moram
re}i da dobijene matice nisam merio po{to ne posedujem preciznu torzionu vagu. Profesor Taranov je sli~nom metodom odgajao matice (sa mnogo manje principa, opisano u knjizi Slav161

ka Jakovljevi}a na stranama 219 i 220), i ka`e

da je formiranjem takvih odgajiva~kih dru{tava dobijao najve}i broj matica (slika 21) mase
preko 200 mg, sa najve}im brojem jajnih cev~ica u jajovodu i da je potomstvo tih matica
donosilo vi{e meda u odnosu na nove matice
formirane iz odgajiva~kih dru{tava na bilo ko-

ji drugi na~in. Taranov je ovo tuma~io op{tom

harmonijom koju ima ovako formirano odgajiva~ko dru{tvo, idealnim odnosom p~ela svih
doba starosti i velikim u~e{}em mladih p~ela u
njemu, a ja sam ve} dao obja{njenje koje je
moglo stati u samo jednoj re~enici: Priroda je
bezgre{na, a ljudi se ra|aju gre{ni.

Ro|en 3. decembra 1956. u ^aglavici, Pri{tina, diplomirani ekonomista.

P~elari od 1979. godine, stacionarno, sa pedesetak DB i LR ko{nica. Dobitnik
je priznanja SPOS-a Zaslu`ni p~elar. Predsednik je dru{tva p~elara Trmka
iz Pri{tine sa privremenim sedi{tem u Gra~anici.

O VAKO ODGAJAM
Stojan Jovanovi}
Gra~anica
(063) 395-236
stolejovanovic@yahoo.com

MATICE

Odgajanje matica je svakako jedna od najslo`enijih operacija koju, bar jednom, svaki
p~elar po`eli da uradi. Moj motiv bio je da
sam poku{am za svoje potrebe da odgajim potreban broj matica. Svi p~elari koji su bar jednom u `ivotu odgajili maticu, razume}e zadovoljstvo koje ih obuzme kad se njihova prva
odgajena matica uspe{no vrati sa parenja i polo`i prva jaja.
Dobri rezultati u odgajanju matica ne}e
do}i na samom po~etku, ali ne treba gubiti volju i samopouzdanje. Marljivim radom i strpljenjem, vremenom }e se gre{ke ispraviti, a
to }e svakako br`e i}i ako se na samom po~etku pomirite sa nepobitnom ~injenicom da p~ela ne gre{i, ve} to ~ini ~ovek. Dakle, ukoliko
vam se desi da ne postignete ono {to ste `eleli
postavite samo jedno pitanje: Gde sam pogre{io?
U odgajanju matica koristim Jenterov aparat, primenjujem takozvanu novozelandsku
metodu za pripremu startera koga transformi{em u odgajiva~ko dru{tvo i oplodnjake sa
standardnim ramovima LR ili DB ko{nica. Za
primenu ove metode potrebno je drvenim letvicama uokviriti mati~nu re{etku u koju }e
upasti lim ili lesonit plo~a i na taj na~in potpuno fizi~ki odvojiti dva tela LR ko{nice. Na
prednjoj strani postoji otvor sa poletaljkom.
Za formiranje oplodnjaka dovoljno je, kad se
162

to ~ini prvi put, da se u njega stavi po jedan

ram meda i legla i dosta p~ela koje }e pokriti
oba rama, dok je tre}i ram sa satnom osnovom. Oplodnjaci koje posedujem su troramni,
dobijeni tako {to je nukleus drvenom pregradom podeljen na dva dela, a svaki ima svoj
otvor sa suprotne strane.
Pre po~etka odgajanja, treba se opredeliti
za majku maticu koja je iz dobrog dru{tva koje je u prethodne dve godine dalo odli~ne rezultate u medobranju. Dru{tvo matice majke
treba da je sklono odr`avanju higijene, da nije
sklono oboljevanju od nozemoze i kre~nog legla, da nije preterano ljuto i agresivno, da se
brzo razvija u prole}e i da naravno nije sklono
ranom prirodnom rojenju.
Tako|e se treba opredeliti i za dru{tvo koje }e poslu`iti kao starter. Ono treba da bude
zdravo i jako, ali }emo ga pre po~etka odgajanja matica posebnom negom jo{ vi{e oja~ati,
kako bi u vreme startovanja mati~njaka u ko{nici bilo u izobilju radilica razli~ite starosti
kao i polno zrelih trutova. Pripremu dru{tva
koje }e predstavljati starter, a potom i odgajiva~ko dru{tvo, zapo~injem najmanje deset dana pre stavljanja matice majke u Jenterov aparat. Dodatnim prihranjivanjem {e}erno mednim testom uz dodatak polena i {e}ernim sirupom 1:1, dodavanjem svake ve~eri po 300 do
400 mililitara, dru{tvo dovoljno oja~a da se
P^ELAR, april 2007.

mo`e koristiti za start i odgajanje mati~njaka.

S obzirom da nije u pitanju komercijalno odgajanje matica, vreme po~etka procesa odredi}e se prema pa{i, jer su dovoljna dva do tri
proizvodna ciklusa za zadovoljenje potreba od
pedesetak mladih matica. Svakako, treba voditi ra~una da se uklanjanjem jedne matice, a
potom i pregradne daske, oplodnjak mo`e
transformisati u nukleus, koji zahteva posebnu negu i vreme kako bi se dobilo novo dru{tvo, koje }e se pripremiti za uspe{no prezimljavanje. Ukoliko se predvidi dovoljno vremena od zavr{etka odgajanja matica do kraja
sezone, takvo novo dru{tvo mo`e zimu do~ekati sa deset ramova ako je u pitanju LR ko{nica ili sedam do osam ramova kod DB ko{nice i to bez dodatnog poja~avanja. Sa mladom maticom i dovoljnom koli~inom hrane,
slede}e sezone }e tako dobijeni roj postati
proizvodno dru{tvo.
Pri svakom po~etku odgajanja matica treba sa~initi operativni plan. Bitno je da se on
uskladi sa po~etkom pa{a vode}i pri tom ra~una o tome da li }e mlade matice nastaviti svoj
`ivotni vek u novom roju ili je njihova namena
da zamene matice u proizvodnim dru{tvima.
Iskustvo je pokazalo da su za nove rojeve
bolje ranije odgajene matice, jer }e imati vi{e
vremena da stabilizuju novo dru{tvo i pripreme ga za kraj sezone.
S druge strane, ako su u pitanju matice koje }e zameniti stare u proizvodnim dru{tvima,
onda je bolje da se one odgajaju kasnije i dodaju pri kraju sezone. Tako dodana mlada matica u novom dru{tvu ne}e polo`iti ve}u koli~inu jaja do kraja sezone, zbog kratkog vremenskog perioda. Svoj puni kapacitet u polaganju
jaja mlada matica ispolji}e prilikom prole}nog
razvoja naredne godine, te na taj na~in stvoriti jako proizvodno dru{tvo spremno za medobranje. Me|utim, kasnija zamena matica u
proizvodnom
dru{tvu sa sobom nosi pove}ani rizik, jer je
to vreme kada je
u prirodi sve
manje
izvora
hrane za p~ele
pa te`e prihvataju novu matiP^ELAR, april 2007.

cu. Zato u ovom periodu zameni matica treba

pristupiti pa`ljivije, uz prihranjivanje, kako bi
p~ele stekle utisak da u prirodi jo{ ima dovoljno hrane, {to }e ih u~initi mirnijim, a samim
tim i spremnijim da lak{e prihvate novu mladu
maticu.
Kada smo razmotrili sve ove navedene ~injenice, onda se analizom unazad dolazi do
termina kada treba po~eti operaciju. Najva`nija ta~ka tog plana bi}e dan kada }emo maticu majku staviti u Jenterov aparat radi polaganja jaja, odnosno takozvani dan D. Pre tog
dana treba pripremiti Jenterov aparat tako {to
}e se aparat ugraditi u ram nosa~, koji mora
da odgovara ko{nici u kojoj je majka matica.
Na tri dana pre dana D treba formirati
starter, koji }emo kasnije transformisati u odgajiva~ko dru{tvo, tako {to }e se izme|u dva
nastavka LR ko{nice postaviti uokvirena mati~na re{etka bez lima ili lesonit plo~e koja }e
fizi~ki odvajati dva nastavka. U gornjem nastavku treba da ima po dva rama puna sa medom i cvetnim prahom, ~etiri rama sa zatvorenim leglom iz kojeg }e po~eti da izlaze mlade
p~ele sa dodavanjem larvica i dva sa starijim
otvorenim leglom. S obzirom da mati~na re{etka ne predstavlja problem za me|usobnu
komunikaciju p~ela one zadr`avaju ose}aj prisustva svoje matice. Promena je samo u tome
da su postavljanjem mati~ne re{etke dobile
nov ulaz i izlaz na koji }e se brzo naviknuti i
blagu prepreku koju uspe{no savla|uju provla~e}i se izme|u `ica mati~ne re{etke. Tako
preure|eni starter treba i dalje prihranjivati,
kao {to smo to ~inili prethodnih desetak dana,
i to sirupom, a ukoliko je potro{eno {e}erno
medno testo, treba dodati novo.
Na dva dana pre dana D u Jenter aparat
treba utisnuti svih 90 ~epi}a i staviti zadnji poklopac. Montirani aparat poprskati retkim sirupom i staviti
ga ili u bilo koju
ko{nicu ili u onu
u kojoj je matica
majka.
Mlade
p~ele }e odmah
o~istiti aparat i
nadograditi }elije u koje }e matica kasnije polo`iti jaja. Na dan
D u 18 sati na
aparat se stavlja
163

prednja odnosno Haneman stranica, ali se skida perforirani poklop~i}. Kroz taj otvor ubacuje se matica majka, zatvara se otvor poklopcem i ram nosa~ sa aparatom u kome je matica majka vra}a se u svoje dru{tvo i stavlja izme|u dva rama sa otvorenim leglom. Ramovi
su malo razmaknuti, kako bi p~elama bio
obezbe|en lak{i pristup prednjoj strani aparata, kroz koju }e se provla~iti i komunicirati sa
maticom. U toku no}i matica }e najverovatnije u svih 360 }elija polo`iti jaja.
Prvog narednog dana od dana D, u 18 sati
treba proveriti da li je matica polo`ila jaja, {to
se i dogodilo, ako je ura|eno sve kako treba.
Sada je treba osloboditi otvaranjem malog poklop~i}a. Ukoliko nije polo`ila jaja, treba je
ostaviti jo{ 24 sata i onda je, nakon provere,
osloboditi.
Drugog dana od polaganja jaja treba kompletirati ram nosa~ plasti~nih mati~nih po~etaka. Dve letvice, koje se ugra|uju u prazan
ram, treba da imaju po 10 do 12 rupa, pre~nika 17,5 mm, u koje }e se staviti plasti~ni dr`a~i mati~njaka. Udaljenost izme|u letvica, kao
i izme|u gornje letvice i satono{e, treba da bude 8 cm.
Tre}eg dana treba pripremiti starter kome
}emo najpre izvaditi jedan ram, uz stresanje
p~ela sa tog rama, zatim postaviti lim ili lesonit plo~u na mati~nu re{etku i na taj na~in potpuno fizi~ki odvojiti gornji nastavak LR ko{nice od donjeg u kome je matica. S obzirom da
su do sada na istoj strani bili i donji i gornji
otvor p~ele su naviknute da se na toj strani naFoto: Milo{ Milosavljevi}

164

laze ulazi u ko{nicu. Okretanjem podnja~e za

180 stepeni, na po~etku nastaje pometnja, jer
}e se one p~ele koje su navikle na donji ulaz
na tom mestu i sakupljati povratkom iz prirode. Kako je sada umesto donjeg otvora nepremostiva prepreka (stranica ko{nice), one }e
potra`iti drugi gornji ulaz na istoj strani ko{nice. Tako }e krenuti ka gornjem nastavku,
koga }e vrlo brzo napuniti. U njemu nema matice, ve} samo ramovi sa hranom, polenom,
zatvorenim leglom i starijim larvama otvorenog legla, od kojih je nemogu}e proizvesti maticu. Prazan prostor, odakle je prethodno izva|en jedan ram, najbolje onaj iz kojeg je upravo iz }elija iza{ao najve}i broj mladih radilica,
ispuni}e veliki broj p~ela, koje u su{tini u tom
periodu i nemaju mnogo posla, jer neguju malu koli~inu starijeg legla. Posle manje od par
sati sve p~ele u gornjem nastavku shvati}e da
se nalaze u obezmati~enom dru{tvu i pripremi}e se da na svaki na~in prona|u pogodnu
larvu iz koje }e nastati nova matica. Ve}i broj
p~ela ispuni}e prazan prostor nastao va|enjem jednog rama, uzima}e hranu iz hranilice,
negova}e malobrojne starije larve, nepogodne
za maticu, pa }e zbog toga jakim zujanjem pokazivati svoju nervozu zbog odsustva matice.
U donjem nastavku matica je ostala bez
ve}eg broja izletnica, ali zahvaljuju}i brzom
prilago|avanju, mlade p~ele }e po~eti sa obavljanjem onih poslova koje su pre razdvajanja
radile starije sestre. Zbog velikog prisustva
mladih p~ela u donjem nastavku, samo }e manji broj napu{tati ko{nicu odlaze}i u prirodu,
ali }e matica nastaviti sa polaganjem jaja. Ta
~injenica, da }e samo mali broj mladih p~ela
izletati u prirodu, ne treba da izaziva nikakav
strah jer to ne}e bitno uticati na maticu i njen
intenzitet polaganja jaja.
^etvrti dan od dana D, vreme je za presa|ivanje larvica. S obzirom da je malo verovatno da je matica odmah nakon zatvaranja u
aparat po~ela sa polaganjem jaja, ve} to obi~no po~inje 6 sati kasnije, najidealnije vreme za
probadanje (presa|ivanje) je izme|u 8 i 12 sati. Ako je vreme mirno i lepo, probadanje vr{im na p~elinjaku, a ako nije, to se mora obaviti u zatvorenoj i zagrejanoj prostoriji. Iznad
dru{tva u kome je Jenterov aparat stavljam
prazan nastavak, koji }e {tititi larvice od vetra
i isu{ivanja. Jenterov aparat vadim iz rama nosa~a i postavljam ga na satono{e, tako da
prednja strana bude na njima. Skidam zadnji
P^ELAR, april 2007.

poklopac i vadim ~epi}e na kojima su male

larvice. ^epi}i se pa`ljivo uvla~e kroz otvor
plasti~nih mati~nih po~etaka, a zatim u `uti
nosa~. Tako kompletiran po~etak mati~njaka
stavljam izme|u satono{a, kako bi larvice
ostale u istim uslovima. Kad zavr{im sa montiranjem, onda uzimam letvice i u svaku rupu
ubacujem mati~njak. Letvice tako|e odla`em
izme|u satono{a dok ih sve ne popunim. Kada
su mati~nim po~ecima napunjene sve letvice
treba ih osloboditi od p~ela i ugraditi u ram.
Mokrim i isce|enim pe{kirom, pokva{enim u
toploj vodi, obavijam ram i odmah ga odnosim
do starter dru{tva. Ram ubacujem u prazan
prostor tako da s jedne i druge strane budu ramovi sa otvorenim starim leglom, a do njih ramovi sa polenom i medom. S obzirom da su
mlade p~ele, koje su do sada negovale starije
leglo, dobile larvice stare izme|u 8 i 12 sati,
idealne za odgajanje matice, one }e odmah zaposesti plasti~ne ~aure i po~eti sa izgradnjom
mati~njaka.
Petog dana od dana D, starter transformi{em u odgajiva~ko dru{tvo, tako {to se podnja~a okrene za 180 stepeni i vrati u prethodni
polo`aj. Fizi~ka pregrada (lim ili lesonit) izme|u dva dela ko{nice se uklanja. U donji nastavak gde je matica, vrati}e se odre|en broj
starijih p~ela koje }e nastaviti normalno da
obavljaju svoje poslove, dok }e mlade ostati da
neguju mati~njake, kao da je u pitanju tiha
smena. Kako je mati~na re{etka na svom mestu, ona ne dozvoljava nikakav kontakt matice
sa mati~njacima, pa nema ni bojazni da }e ih
p~ele poru{iti.
Odgajiva~ko dru{tvo treba prihranjivati
sve do devetog dana, kada bi gotovo svi mati~njaci trebali biti zatvoreni ili pred zatvaranjem.
Devetog dana od dana D, oko 18 sati, mati~njaci su stari 5,5 dana i zatvoreni i to je vreme da se proveri njihov kvalitet. Ukoliko se
primete lo{i mati~njaci treba ih poru{iti, kako
se ne bi dogodilo da iz njih iza|u matice koje
}e biti lo{eg kvaliteta. Ne oklevajte da poru{ite lo{e mati~njake. Ukoliko vam je potrebno,
za desetak dana, ponovo }ete imati zrele mati~njake, jer ste upravo polo`ili prvi deo ispita
u odgajanju matica.
Trinaesti dan od dana D, vreme je kada se
moraju formirati oplodnjaci, kako bi bili
spremni da prihvate zrele mati~njake. Svoje
troramne oplodnjake pripremam u kasnim
P^ELAR, april 2007.

popodnevnim satima tako {to iz jedne ko{nice

oduzmem jedan ram sa leglom i jedan sa medom i prebacim u oplodnjak, uz predhodni
pregled i oprez da sa njima nikako ne prenesem i maticu. U oplodnjak stavljam i jedan
ram sa satnom osnovom i sa jednog do dva rama istresam odrasle p~ele. Pre zatvaranja dodajem {e}erno medno testo. Prilikom istresanja i prenosa ramova prenesu se i radilice koje su ve} izletale iz svoje ko{nice, pa }e se one
odmah vratiti, jer ih ram sa zatvorenim leglom
ne privla~i. Zato je po`eljno da se otvori na
oplodnjacima provizorno zatvore. Za tu svrhu
mo`e poslu`iti obi~na trava, koju }e p~ele, tokom no}i i u prvim jutarnjim satima, ukloniti
sa ulaza novog doma na koji se ve}ina ve} privikla. Za jedan deo radilica to ipak ne}e va`iti, pa }e se sa svojim tovarom iz prirode vratiti u stare ko{nice.
^etrnaesti dan od dana D, poslednji je trenutak da se zreli mati~njaci koji su u 18 sati
stari 15 dana, prebace u oplodnjake. U popodnevnim satima treba izvaditi ram nosa~ iz odgajiva~kog dru{tva i bez naglih trzaja i potresa
osloboditi se p~ela, kako ne bi ometale rad.
Najpre se ram podigne do pola i izvadi gornja
letvica, a ram vrati u dru{tvo. Pa`ljivim okretanjem `utih nosa~a mati~njaci se oslobode i izvade iz rupa.
U oplodnjaku se mati~njaci uglavljuju u
gornjoj polovini rama sa leglom bez za{tite.
Dobro je tako u~vr{}en mati~njak premazati
medom, kako bi se p~ele, koje }e pokupiti
med, dodatno obavestile da je unutra nova
matica koja }e za nekoliko sati iza}i. Vra}anjem ramova na svoje mesto oplodnjaci se zatvaraju i ostavljaju na miru. Kako je malo druFoto: Branko Obranovi~

165

{tvo u oplodnjaku ve} provelo dvadesetak sati

bez matice, ne}e biti problema sa prihvatanjem mati~njaka, tim pre {to smo dodavanjem
{e}erno mednog testa obezbedili radno raspolo`enje.
[esnaesti dan od dana D, vreme je izla`enja matica iz mati~njaka. Tek izlegloj matici
potrebno je tri do pet dana da polno sazri, kako bi krenula na svadbeni put.
Period od dvadeset prvog dana do dvadeset tre}eg od dana D je vreme kada mlade matice izle}u na parenje. Tri do ~etiri dana nakon
parenja, u oplodnjaku }e se pojaviti i prva jaja.
Dvadeset devetog i tridesetog dana od dana D, treba izvr{iti kontrolu i utvrditi kvalitet
matice na osnovu polo`enih jaja.
Ako su jaja polo`ena u svakoj }eliji bez
preskakanja, to je dobar znak da je matica dobra, pa se mo`e pristupiti njenom obele`avanju i stavljanju u novo dru{tvo.
Kod obele`avanja matica treba voditi ra~una da se matica prilikom hvatanja ne povredi.
Zato je bolje da p~elari sa manje iskustva,
umesto rukom, za hvatanje koriste posebnu
lulu za obele`avanje matica.

Dodavanje matica
Obele`enu maticu ne treba vra}ati u
oplodnjak ve} je tako pripremljenu treba staviti u `i~ani kavez za dodavanje matica i dodati je novom dru{tvu. Postoji vi{e na~ina dodavanja oplo|enih matica, ali se mora znati da
nijedan nije potpuno siguran, ve} zavisi od
mnogih faktora.
Uloga p~elara je da poku{a da simulira
uslove pod kojima dru{tvo najbolje prihvata
novu maticu. Dodavanje oplo|enih matica novoformiranom roju je ne{to jednostavnije, ali i
ono podrazumeva simuliranje dobre pa{e i {to
manje otvaranja ko{nice i uznemiravanja dru{tva.
Oplo|ena matica treba svakako da bude u
kavezu za dodavanje, koji ima poseban deo za
stavljanje hrane, koju }e koristiti i matica ali i
radilice koje nastoje da je oslobode. Po{to novi roj bude bar tri do ~etiri sata bez matice,
starije radilice }e se u ve}em broju vratiti u
svoje ko{nice, {to }e olak{ati prijem, jer mla|e
lak{e prihvataju novu maticu.
166

Kako bi pobolj{ali kontakt i komunikaciju

izme|u p~ela i nove matice dobro je kavez
premazati medom, uzetog sa istog rama na kome je zaka~en kavez. P~ele }e, ~im osete med,
po~eti sa ~i{}enjem premazanog kaveza i na
taj na~in u ve}em broju do}i u dodir sa novim
mirisom matice. S obzirom da je iznad samog
kaveza sa maticom otvoren med i deformisane
}elije i to }e biti razlog da se {to ve}i broj p~ela pribli`i kavezu i na taj na~in do|e u kontakt
sa novom maticom.
Ukoliko nema dobre pa{e, treba u vreme
dodavanja nove matice obavezno prihraniti
dru{tvo dan dva pre i posle dodavanja, dok se
ono ne privikne na novu maticu. Sve ove radnje treba primeniti i kod zamene matica, samo
treba imati na umu da je prijem malo te`i.
Kod zamene matice novu mo`emo dodati dva
do tri sata nakon oduzimanja stare. Dobro je
da ta dva do tri sata stara matica provede u kavezu u kome }e se dodati nova matica, jer }e
se na taj na~in pome{ati mirisi i p~ele ne}e biti agresivne prema novoj matici.
Dodavanje, ali i zamenu matica najbolje je
vr{iti u popodnevnim satima, kako bi dru{tvo
mogli da prihranimo sirupom i zaposlimo radilice koje }e prera|ivati sirup, i na taj na~in
olak{amo prijem. Nakon dva do tri dana treba
izvr{iti kontrolu prijema matica. Prilikom kontrole iskusniji p~elari mogu i pre otvaranja ko{nice da procene na osnovu pona{anja radilica
na poletaljci i zujanja, da li je prijem uspe{an
ili ne.
Mogu se desiti razli~ite situacije, od ubijanja nove matice ({to je pra}eno izvla~enjem
novih prisilnih mati~njaka) do toga da je matica i posle dva ili tri dana od dodavanja jo{
uvek u kavezu, a dru{tvo je povuklo nekoliko
mati~njaka.
Ukoliko se to desi, sve mati~njake treba
poru{iti i postupak ponoviti kao prvi put (u takvom slu~aju, dobro je zameniti neprimljenu
maticu novom maticom ako njome raspola`emo, {to skoro da garantuje uspeh napomena
urednika). Kontrola prijema zavr{ava se onog
trenutka kad ugledamo slobodnu maticu ili vidimo tek polo`ena jaja.
To je trenutak kada smo polo`ili i drugi
deo ispita i kad nas obuzme zadovoljstvo, jer
je na{a prva odgajena matica polo`ila jaja i na
taj na~in svom novom dru{tvu obezbedila nastavak `ivotnog ciklusa.
P^ELAR, april 2007.

VOL[EBNO
USKRSNU]E AMEB OZE
Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Apicentar, Beograd

U tekstu pod naslovom Ameboza: jedna

nova bolest p~ela? u nema~kom ~asopisu Die
Biene januara 2006. godine, poznati nema~ki
stru~njak za bolesti p~ela Dr Wolfgang Ritter
napisao je slede}e: U poslednje vreme p~elari
sve ~e{}e postavljaju pitanja o zna~aju poja~anog prisustva ameboznih cista kod pregleda uzoraka p~ela. Posebno se to odnosi na pojedina jaka p~elinja dru{tva koja ne pokazuju bilo kakve
simptome oboljenja. Neki su iskazali uznemirenost zbog ovakve pojave.
On dalje ka`e: Radi toga se ~ini neophodnim da se ova bolest i sada{nje stanje ukratko
opi{u.
Kada sam pro{le godine u prole}e pro~itao
ovaj tekst, odmah sam se prisetio da smo i mi
u Apicentru prilikom pregleda uzoraka p~ela
na nozemozu zapa`ali u vidnom polju pod mikroskopom ovakve ciste, ali na to nismo mnogo obra}ali pa`nju, jer nam je iz p~elarske literature poznato da je to uglavnom marginalno
oboljenje p~ela koje se sporadi~no javlja i to
prete`no u zemljama severne Evrope.
Recimo, u Engleskoj i Velsu se nalazi kod
23% p~elinjih dru{tava, dok je u Italiji to
bio slu~aj samo sa 0,2% (Bailey, 1991). Imaju}i sve ovo u vidu, ovog puta smo prilikom pretrage na spore nozemoze, po istoj metodi traSlika 1: Mikroskopska slika jedne Malpigijeve cev~ice
sa cistama (promer 6-7 mikrometara)

`ili i ciste Malphighamoeba mellificae. Odmah je prime}eno da tih cista ima mnogo vi{e
nego prethodnih godina, bilo da se radi o
uzorcima mrtvih p~ela koji su pokazivali prisustvo spora nozeme ili bez njih. To nije bio
tek neki procenat, ve} znatno vi{e.
Istina, samo manji broj uzoraka pokazivao
je veliko prisustvo cista, ali je zato bilo mnogo
vi{e dru{tava u kojima su se ciste nalazile u
manjoj meri. Kod p~elinjih dru{tava sa dosta
cista nije zabele`eno slabljenje dru{tava niti
bilo koji simptom oboljenja. Ina~e, treba naglasiti da je ovog februara bilo veoma te{ko
do}i do mrtvih p~ela za uzorke, dok to nije bio
slu~aj ranijih godina. Uzrok je svakako veoma
blaga zima sa mnogo izletnih dana za p~ele, pa
su one mogle lako da sukcesivno izbacuju mrtve p~ele.
Kao {to je ve} napomenuto, i onde gde je
dijagnostikovana, ameboza nije izazivala neku
osobitu pa`nju, jer se smatralo da se taj p~elinji parazit obi~no javlja uz nozemozu.
Zbog toga se nije nalazila na listi me|unarodno priznatih uzro~nika bolesti p~ela.
Ako se pogleda u literaturne izvore, jedina
zna~ajnija nau~na zapa`anja poti~u iz {ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka. Time
su se bavili u to vreme nau~nici iz Engleske,
Italije i Nema~ke. Istina, u to vreme bilo je izve{taja da p~elinja dru{tva mogu uginuti od
ameboze.

@ivotni ciklus amebe

Ova vrsta protozoe je parazit bez pravog
}elijskog omota~a (opne). Parazitira u Malpigijevim cev~icama (tubulama) koje u p~elinjem organizmu imaju funkciju bubrega.
Trajnu formu predstavljaju ciste pomo}u
kojih se vr{i zara`avanje. Iz Malpigijevih cev~ica ciste dospevaju u rektum (zadnje crevo)
p~ele, a potom, pod odre|enim uslovima, na
sa}e i unutra{nje delove ko{nice, sli~no kao
{to je slu~aj sa sporama nozemoze. Prilikom
P^ELAR, april 2007.

167

~i{}enja }elija sa}a ili uziZna se da je formiramanja hrane, ciste amebe

nje cista mnogo sporije
dospevaju u tanko crevo
nego kad je u pitanju nop~ela, potom u debelo,
zemoza.
gde iz cista nastaju ameDok je za formiranje
bozne kugle koje se vraoko 500 000 cisti potreb}aju u zadnji deo tankog
no tri nedelje, umno`avacreva.
nje spora nozemoze zahU taj deo uviru Malteva tek polovinu tog vrepigijeve cev~ice. Amebe
mena za 30 000 000 spose uvla~e u cev~ice preko
ra.
pseudopodija, forme koIz svega proizlazi da je
ja nema }elijsku opnu i
nozemoza pri dana{njem
zahvaljuju}i tome ameba
intenzitetu, mnogo {tetnise mo`e utisnuti izme|u
ja za p~elinja dru{tva ne}elijskih zidova Malpigigo ameboza, ali manje je
Slika 2: Da bi se videle
jevih cev~ica crpe}i hranu
jasno kakve posledice bi
Malpigijeve cev~ice mora se
i ponovo stvaraju}i ciste
mogla doneti uve}ana pootvoriti zadak medonosne p~ele i
koje mogu dovoditi do
java ameboze?
izvaditi organi za varenje.
novog zara`avanja o{teRutinskom dijagno1. Medna voljka, 2. Srednje crevo,
3. Malpigijeve cev~ice (bubrezi p~ele),
}uju}i }elije, ili }e dospeti
zom nozemoze, u isto
u debelo crevo i sa izme- 4. Debelo crevo, 5. Zadak (trbuh), 6. Deo grudi vreme, nije te{ko utvrditi
tom opet do}i na sa}e ili
prisustvo ameboze na
zidove ko{nice. U te`im slu~ajevima dolazi do predmetnom staklu, pri mikroskopskom uveproliva, kao {to ponekad biva sa nozemozom. }anju od 400 puta. Za razliku od nozemoze ~iOd dospevanja ciste u Malpigijeve cev~ice je su spore ovalnog oblika, ciste amebe su
do nastajanja novih cista pro|u oko tri nede- okrugle {to se najbolje vidi na prilo`enoj slici.
lje, dok kod nozemoze protekne samo nekoli- I pored toga {to je za dobro upu}enog pregleko dana. Ovim se obja{njava br`e i{~ezavanje da~a lako da uo~i ciste, mogu}e ih je zameniti
zaraze amebama tokom letnjih meseci, sa na- sa sporama razli~itih gljivica i kvasaca.
stankom kratkove~nih p~ela. Zara`ene p~ele
Polovinom pro{log meseca izvr{eni su denestaju u polju, pa se tako uklanja najve}i iz- taljni prole}ni pregledi na dva p~elinjaka uz
vor zaraze.
upore|ivanje podataka o ja~ini dru{tava sa raDa bi se zaraza br`e razvijala, u toku zime nije na|enim prisustvom cista amebe. Nikakva
i prole}a neophodne su vi{e temperature, {to veza nije mogla biti uspostavljena. Sada ostaje
se izgleda u potpunosti uklapa sa enormnim da se ti p~elinjaci prate do maja i juna, kada bi
pove}anjem prisustva cista u uzorcima, poseb- po literaturnim podacima moglo do}i do ve}e
no mrtvih, ali i `ivih p~ela, koje se u februaru ekspanzije zara`avanja.
u Apicentru redovno uzimaju sa podnja~a za
[to se ti~e eventualnog suzbijanja ili le~epretragu na nozemozu. Prema tome, moglo bi nja ameboze, ne postoji nijedan poseban lek.
se o~ekivati da do maksimalne ekspanzije Za razliku od nozemoze, fumagilin ne deluje
ovog oboljenja odraslih p~ela do|e u maju i na amebozu (Bailey, 1991).
junu. Na{i mikroskopski pregledi mrtvih p~ela
Jedino preostaju preventivne mere koje
pokazali su da su ciste amebe vrlo ~esto prisut- va`e i za nozemozu o kojima je dosta pisano u
ne u p~elama bez spora nozemoze, iako je bi- P~elaru.
lo i takvih uzoraka u kojima su na|ena oba
Treba napomenuti da ameboza nije zakonuzro~nika.
ski regulisano oboljenje medonosnih p~ela i
Pregledom uzoraka `ivih p~ela po~etkom da veterinarski dijagnosti~ki centri p~elarima
marta na|en je smanjeni intenzitet zara`eno- ne daju izve{taje o tome.
sti cistama. U pitanju je bio p~elar sa preko
I pored toga, mislim da bi bilo dobro i ko100 p~elinjih dru{tava. Za sada nema nikakvih risno da se i na ovu p~elinju bolest obrati ve}a
simptoma oboljenja, p~elinja dru{tva izgledaju pa`nja, jer kao {to vidimo, u Nema~koj se ve}
sasvim normalno.
smatra da za to postoji opravdanje.
168

P^ELAR, april 2007.

JO[ ODL U^NIJE

PROTIV VAROE
NO VIM PREPAR ATOM
APIGUARD
Dr med. Rodoljub @ivadinovi}
Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac, (018) 846-734, (063) 860-8510, rodoljubz@ptt.yu

Timol (C10H14O, 5-methyl-2-isopropyl-1-phenol ili 3-hydroxy-pcymene) je fenolni derivat cimena.

On je isparljiv monoterpenoid, koji je
prirodni sastojak lekovite biljke maj~ine du{ice (Thymus vulgaris). Nalazi
se i u mnogim drugim biljkama i sastojak je njihovog esencijalnog ulja,
uglavnom zajedno sa svojim izomerom po
imenu karvakrol (carvacrol). Molekulska masa timola je 150,218 g/mol. Rastvorljivost u vodi je svega 0,1 g/100 g. Ta~ka klju~anja je
233 C, ta~ka topljenja od 48 C do 51 C. Pritisak isparenja timola iznosi 0,04 mm Hg na
20 C. Ostale tehni~ke informacije o timolu
mo`ete na}i na sajtu http://www.chemindustry.com/apps/chemicals.
Timol nije ni mutagen ni genotoksi~an
(Azizan, Blevins, 1995; Stammati, Bonsi, Zucco, Moezelaar, Alakomi, Wright, 1999; Zani,
Massimo, Benvenuti, Bianchi, Albasini, Melegari, Vampa, Bellotti, Mazza, 1990; Tsutsui,
Suzuki, Kobayashi, Suzuki, Fukuda, Maizumi,
1987). Ima 20 puta ja~e antisepti~ko dejstvo
od fenola, a za razliku od njega ne izaziva iritaciju mukoze.
Ina~e, sinteti~ki timol nije jeftin kao {to je
to bio pre 10 do 20 godina. Naro~ito je skup
prirodni timol ekstrahovan iz biljaka. Cena
10 ml timola u esencijalnom ulju maj~ine du{ice na tr`i{tu staje ~ak 34,75 $. Prema Francu
[ivicu (2005), sinteti~ki timol nije toliko skup
ako se nabavlja u ve}im pakovanjima, na primer u vre}ama od po 25 kg. Prema njegovim
informacijama, svetska cena jednog kilograma
timola je oko 17 evra.
Timol je sastojak razli~itih vrsta hrane i za~ina u koli~ini od 0,02 mg/kg do 100 mg/kg
(De Vincenzi, Maialetti, Di Pasquale, 1991;
Gracco, Conte, Bodenov, 2002). Timol nije
P^ELAR, april 2007.

toksi~an za ljude. U Evropskoj Uniji

dozvoljeno je da se na|e u hrani maksimalno 50 mg/kg. Timola ima u mnogim biljkama. Jedna od upotrebljavanijih je origano, a u meksi~kom origanu
(Lippia berlandieri Schauer) ga ima
310 g/kg (Nurhan Turgut Dunford,
Ramon Silva Vazquez, 2005). Origano
(ma`uran) je rodbinski jako blizak maj~inoj
du{ici. Italijanski origano je zapravo biljka nastala ukr{tanjem slatkog marjorama (Origanum marjorana, jedna od 50 vrsta origana) i
oregana (Origanum vulgare), otpornija je na
hladno}u i ima bla`u aromu. Svi marjorami su
origano, ali po{to je rod origano, treba znati
da svi origano nisu marjorami. Svima je dobro
poznato da se u suzbijanju varoe koristi i ma`uranovo ulje (dobija se od slatkog marjorama, oko 6,2 g od 1 kg sve`e biljke), uglavnom
u kombinaciji sa mravljom kiselinom. Kombinacija timola i mravlje kiseline je poznata i u
na{oj zemlji (preparat TimovarR).
U esencijalnom ulju maj~ine du{ice nalaze
se, pored timola, i druge lekovite materije. Sve
zajedno se koriste kao pomo}na terapija akutnog i hroni~nog bronhitisa. Opravdanost takve primene dokazala su i klini~ka ispitivanja
(G. Knols, P. C. Stal, J. W. Van Ree, 1994; R.
Na lekovitoj maj~inoj du{ici
Foto: Du{an Stojkovi}

169

Meister, T. Zimmermann, 1996; H.

Matthys, C. de Mey, C. Carls, A.
Rys, A. Geib, T. Wittig, 2000). Danas
se nalaze u komercijalnom preparatu BronchipretRTP (zajedno sa ekstraktom jagor~evine), u ~ijoj jednoj
tableti ima 1,08 mg timola. Na Univerzitetu u Erlangenu (Nema~ka)
sprovedena su istra`ivanja o uticaju
ovog leka na ljude (Claudia Kohlert,
Gernot Schindler, Reinhard W.
Mrz, Gudrun Abel, Benno Brinkhaus, Hartmut Derendorf, Eva-Ulrike Grfe, Marku Veit, 2002). Ekstrakt maj~ine du{ice ima dozno zavisni antiinflamatorni (protivupalni)
efekat kod edema, dokazano je i
baktericidno (ubija bakterije) i bakteriostatsko dejstvo (spre~ava rast
bakterija) na mnoge gram pozitivne
i gram negativne bakterije (M. Marino, C. Bersani, G. Comi, 1999). Pored antibakterijskog, antigljivi~nog i
antioksidativnog dejstva, nedavno je
ponovo potvr|eno zna~ajno antiinflamatorno delovanje timola (Pier
Carlo Braga, Monica Dal Sasso, Maria Culici, Tiziana Bianchi, Luca
Bordoni, Laura Marabini, 2006,
Odeljenje za farmakologiju Medicinskog fakulteta u Milanu, Italija),
te ga autori vide kao mogu}u veliku
pomo} u kontroli mnogih zapaljenskih procesa tokom raznih infekcija.
Tri prvonavedena autora su iste godine, ali u drugom radu, uz pomo}
jo{ tri stru~njaka (Laura Galastri,
Maria Teresa Marceca, Enrico Eugenio Guffanti), utvrdili i zna~ajno
antioksidativno delovanje timola na
ljudske }elije.
Esencijalno ulje maj~ine du{ice
smanjuje brzinu razmno`avanja
mnogih bakterija, u koncentraciji od
50400 mg/kg. Nedavno je utvr|eno antibakterijsko delovanje esencijalnog ulja maj~ine du{ice, ali i samog timola u vidu isparenja, na patogene bakterije u disajnom stablu
~oveka (S. Inouye, T. Takizawa, H.
Yamaguchi, 2001), dok ulje ima i antivirusno delovanje na virus gripa i
respiratorni sincicijalni virus (U.
170

Timol protiv bolesti p~ela

Max Watkins iznosi podatak da je zapa`eno da timol uti~e i na suzbijanje evropske i ameri~ke trule`i,
ali da se ne mo`e nazvati lekom za ove bolesti, jer samo delimi~no deluje na njih. Ipak, kanadski istra`iva~i, Peter G. Kevan, M. Nasr i S. D. Kevan (1999), tvrde da se pokazalo da ne samo da timol ima uticaj na
suzbijanje ameri~ke trule`i, ve} da to imaju i ruzmarinovo, origanovo, limunovo, eukaliptusovo i lavandino
ulje, ali i cimet. Ovo treba uzeti samo kao informaciju i ne eksperimentisati nekontrolisano, jer nijedno
esencijalno ulje nije bezazleno. Nau~nici su dodavali
eteri~na ulja u sirup 1:1 i do{li do podataka koje doze
mogu skratiti `ivot p~elama. Dok mentol ni u vrlo velikim dozama ne mo`e da ubije p~ele (Peter G. Kevan, M. Nasr, S. D. Kevan, 1999), druga ulja imaju odre|enu srednju smrtnu dozu LD50: za cimet je
150 mg/kg, za karanfili} 200 mg/kg, za timol
100 mg/kg (ili 1 g na 10 kg sirupa).
Slu~ajni pokazatelji ukazuju da timol mo`e da suzbija nozemozu kod medonosne p~ele (Brown, li~na
zapa`anja). Tokom perioda od 20 godina, p~ele su
preko zime hranjene {e}ernim sirupom sa 0,44 mM timola kao konzervansa. Tokom tog perioda, u ovim
dru{tvima medonosne p~ele nozemoza nije zabele`ena. To je zaintrigiralo mnoge nau~nike, pa se krenulo
sa istra`ivanjima. Zrele spore nozemoze imaju tri
spoljna omota~a: egzospora, endospora i citoplazmatska membrana. Timol probija omota~ spora i razara
citoplazmatsku mebranu spora nozemoze i spre~ava
njihovo klijanje (Robert. N. Rice, 2001). On je dokazao i da timola ima u nektaru i polenu velikog broja
biljaka i da je vrlo verovatno da su on i njemu sli~na
jedinjenja iz nektara i polena zaslu`ni za smanjenje
{teta od nozemoze krajem prole}a i tokom leta.
U Gr~koj je tokom 2003. i 2004. godine, A. Papachristoforou ustanovio da timol ima izvesno dejstvo u
suzbijanju razvoja kre~nog legla ~iji je izaziva~ gljivica Ascosphaera apis. U eksperimentu je kori{}en preparat ApiguardR (infekcija se smanjila za 53,9% upotrebom samo jednog pakovanja preparata). Za ovo istra`ivanje znam od 2005. godine, ali moram da priznam da sam bio skepti~an. Me|utim, kada sam pro{le godine stavio Apigard u ko{nice, odmah sutra sam
oti{ao da vidim koliko je varoe palo. Dotle sam smatrao da na mom p~elinjaku nema kre~nog legla, jer ga
nisam primetio vi{e od 10 godina unazad. Ali, u fioci
ispod mre`aste podnja~e kod dve zajednice sam na{ao po tridesetak mumija kre~nog legla, {to zna~i da
ga je ipak bilo. I to za manje od jednog dana delovanja timola.
P^ELAR, april 2007.

Schwenk, 1998). Tako|e je dokazano i antioksidativno delovanje esencijalnog ulja maj~ine

du{ice i timola u razli~itim tkivima kod pacova (K. Youdim, S. Deans, 1999). Grupa nau~nika (M. A. Botelho, N. A. P. Nogueira, G. M.
Bastos, S. G. C. Fonseca, T. L. G. Lemos, F. J.
A. Matos, D. Montenegro, J. Heukelbach, V.
S. Rao, G. A. C. Brito, 2007) je pokazala da je
timol veoma uspe{an u suzbijanju mikroorganizama nepo`eljnih u usnoj duplji (Candida
albicans; Streptococcus mutans, mitis, sanguis
et salivarius).
Timol suzbija rast bakterija kao {to su Salmonella typhi murium i Staphylococcus aureus (Juven, 1994) i gljivica kao {to su Aspergillus flavus (Mahmoud, 1994) i Cryptococcus
neoformans (Viollon, Chaumont, 1994). Ako
se timol doda hranljivoj podlozi u koli~ini od
0,40,8 g/kg spre~ava rast nekoliko vrsta patogenih gljivica (Zambonelli, 1996).
Prema istra`ivanjima obavljenim u Cirihu
(S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995) timol
uspe{no uni{tava bakterije u usnoj duplji
Porphyromonas gingivalis, Selenomonas artemidis i Streptococcus sobrinus. Ekstremno brzo isticanje }elijskog sadr`aja u spoljnu sredinu izazvano timolom u skladu je sa njegovim
membranotropnim efektom. Istra`ivanja pokazuju da je razaranje }elijske (bakterijske)
membrane zapravo glavni mehanizam delovanja timola, {to potvr|uje i Jeremy Owen
(2006) iz Engleske, koji dodaje da timol kod
varoe vr{i denaturisanje proteina u }elijskoj
membrani }elija varoe, tako ih razaraju}i. Sli~no tvrdi i Helander (1998), koji potvr|uje da
dejstvo timola protiv bakterija rezultira razgradnjom }elijskih membrana uz osloba|anje
}elijskog sadr`aja i sledstveno razaranje bakterija, a na sli~an na~in razgra|uje i hife gljivica (Zambonelli, 1996). Kod Streptococcus sobrinus timol izaziva smanjenje unutar}elijskog
sadr`aja ATP-a (adenozin trifosfat), dok kod Porphyromonas gingivalis jo{ i inhibira puteve njegovog stvaranja (S.
Shapiro, B. Guggenheim,
1995), a sve ovo ~ini verovatno i zato {to pove}ava propustljivost citoplazmatske membrane za ATP kod bakterija
(Robert N. Rice, 2001). Nakon razaranja Streptococcus Frakno
sobrinus javljaju se relativne timol ram
P^ELAR, april 2007.

promene transmembranskog potencijala preostalih bakterija, verovatno kao sekundarni

efekat, zbog curenja unutar}elijskog sadr`aja
u spoljnu sredinu (S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995).

Timol protiv varoe

Timol je toksi~an za varoe (Lindberg,
2000). Zato se timol {irom sveta sve vi{e koristi protiv varoe (F. Chiesa, 1991; Gregorc, Jelenc, 1996; Sammataro, 1998; A. Imdorf, 1999;
Calderone, 1999; Lindberg, 2000; Fassbinder,
2002), ali i protiv trahejnog parazita Acarapis
woodi (Calderone, 1997; Ellis, Baxendale,
1997). Medonosne p~ele su tolerantne na
upotrebu timola (Imdorf, 1995). Timol pozitivno uti~e i na higijenu zajednice (Jrme
Trouiller, 2004).
Timol je prirodni sastojak meda, i ako se u
njemu nalazi u koli~ini od 1,1 mg/kg ili manje,
nema uticaja na ukus meda (Bogdanov, 1998).
Prema drugim istra`iva~ima, timol ne menja
miris meda sve dok ne pre|e granicu od
2 mg/kg (Richard Multon, 1985), {to sigurno
zavisi i od vrste meda. Ako se primeni tokom
pa{e, njegovi ostaci u medu, koji i ina~e nisu
postojani, ne}e pre}i granicu prirodnog nivoa
timola u medu (Bogdanov, 1998).
Timol se protiv varoe po~eo da koristi skoro pre 30 godina, ali je bilo dosta problema sa
njegovom primenom. Uglavnom su p~ele posipane timolom u prahu. Ali, timol ima osobinu da na visokim temperaturama naglo isparava. Tada se isparenja timola na|u u vazduhu
ko{nice u previsokoj koncentraciji koja smeta
p~elama. P~ele su umele da napuste gajenje
dela legla, mlado leglo je stradavalo, p~ele su
~ak napu{tale ko{nicu.
Najve}i problem je bio taj {to je timol u takvim koncentracijama izazivao tihu ili masovnu grabe` na p~elinjaku. Iz tih
razloga, potpuno je napu{ten
sredinom osamdesetih godina
pro{log veka.
Retki entuzijasti su mu se
povremeno vra}ali tra`e}i re{enje za regulaciju njegovog
nekontrolisanog isparavanja
(~uveni Frakno timol ram koji je izumeo Franz Knobelspies, 1997). Istra`iva~i iz Portugalije, H. Garco, R. lvares i
171

M. Vilas-Boas (2005) do{li su na ideju da timol ugrade u satnu osnovu. Posle ubacivanja
takvih osnova u ko{nicu, dobili su ve}e padanje varoe od prirodnog opadanja za 3 do 10
puta. Bolje su se pokazale dve satne osnove sa
po 9 g timola u svakoj, nego jedna sa 18 g.
Me|utim, timolu i drugim materijama koje suzbijaju varou, a ne zaga|uju p~elinje proizvode, zvani~no su se vratili i nau~nici 1998.
godine, kada je osnovana Evropska radna grupa za integralnu borbu protiv varoe. Okuplja
vode}e svetske nau~nike koji se bave varoom.
Prilikom svog nedavnog gostovanja u Srbiji
(2006), ~lan ove grupe, Antonio Nanetti, je jasno i glasno saop{tio da je zvani~na preporuka
ove radne grupe slede}a: P~elarima je za suzbijanje varoe danas sasvim dovoljan jedan od
preparata na bazi timola u avgustu i oksalna
kiselina zimi, kada nema legla. I ni{ta vi{e.
I zaista, ovakav koncept je potpuno odr`iv
u praksi i ve} pokazuje odli~ne rezultate. Prole}ni tretman je apsolutno nepotreban.
Jedino u krajevima gde je gustina naseljenosti ko{nica na malom prostoru velika, pa je
pove}an i ulazak varoe u ko{nice sa strane
(putem cvetova, trutova, naletanjem p~ela, takozvana reinvazija), treba tretirati odgovaraju}im sredstvom odmah nakon vrcanja bagremovog meda.
U svetu su registrovana tri preparata na
bazi timola kod kojih je problem njegovog nekontrolisanog isparavanja re{en. To su italijanski Api Life VarR, {vajcarski ThymovarR i
britanski ApiguardR.
Samo je ApiguardR (u daljem tekstu Apigard) dostupan srpskim p~elarima i to od avgusta pro{le godine, kada je po prvi put uvezen (od 2006. ima i dozvolu za upotrebu u Srbiji, a od 2007. ima}e je i u BiH). Ovaj preparat odlikuje vi{estruka prednost nad nekim
drugim preparatima na bazi timola, jer je kod
njega problem nekontrolisanog isparavanja
re{en na najbolji na~in.
Kontrola isparavanja je dovedena do savr{enstva. Iz iskustva mogu odgovorno da ka`em da tokom avgusta 2006. ~ak ni na 39 C,
uz izlo`enost ko{nica direktnim sun~evim zracima, nije do{lo do bilo kakve negativne pojave.
Apigard je zapravo timol u gelu. Pakuje se
u tanke aluminijumske kutije, koje neodoljivo
podse}aju na pa{tetu. Svaka kutija sadr`i 50 g
gela, a za jednu ko{nicu potrebne su dve kuti172

je. Gel ima specijalne osobine da na visokim

temperaturama su`ava svoje pore, te timol isparava manje, dok na niskim {iri svoje pore, te
timol isparava vi{e. Najbolje ga je dati u drugoj polovini jula, osim ako je u toku intenzivna pa{a, a jo{ bolje ako je zavr{eno poslednje
vrcanje. Ina~e, karenca mu je 0 dana, {to nema nijedan drugi lek za varou.
Stavlja se jedna kutija na satono{e iznad
plodi{nog tela. Svi otvori na ko{nici se zatvore, ostavlja se samo standardno leto (recimo
petnaestak centimetara {irine i 78 milimetara visine).
Iznad pa{tete Apigarda sa koje se skine folija (koja se tako|e ostavlja u ko{nici po{to i
na njoj ostane izvesna koli~ina gela) mora se
obezbediti najmanje 1 cm slobodnog prostora
da bi p~ele dolazile do gela (to se mo`e ostvariti dodavanjem praznog nastavka, okretanjem Milerove hranilice naopako, stavljanjem
be`alice i sli~no). Jer, timol ovde deluje kako
putem isparavanja, tako i kontaktno, dok p~ele nose ~estice gela ko{nicom.
Pa{teta ostaje u ko{nici 2,53 nedelje.
Nakon toga, otvara se ko{nica. Ako gela vi{e
nema u kutiji, ona se vadi i dodaje druga. A
ako ga ima, samo se dodaje druga uz prvu. I time je tretman zavr{en.
Oko 6 nedelja nakon po~etka tretmana, vi{e od 90% varoe bi}e ubijeno i mo`ete ih prebrojati u fioci mre`aste podnja~e.
Kod A@ ko{nica se problem prostora za
plasiranje kutije sa gelom mo`e re{iti tako {to
}e se sa centralnog rama u gornjem spratu odse}i par centimetara sa}a i u dobijeni prostor
ugraditi metalno koritance u koje se rasporedi
gel iz pa{tete.
Kako saznajemo, ove godine }e se u Srbiju
uvesti i veliko pakovanje Apigarda (3 kg gela
u kutiji, dovoljno za 30 dru{tava). Po{to se time izbegava aluminijumska kutija, koja je jako skupa, cena Apigarda }e pasti za 3040%,
pa }e biti jo{ pristupa~niji za p~elare. tj. cena
po ko{nici }e mu se svesti na prose~nu maloprodajnu cenu jednog kilograma meda, a u
krajevima gde je med skuplji, i mnogo ispod
toga (pri kupovini treba voditi ra~una da na tr`i{tu vlada veliko {arenilo cena zbog zara~unavanja velikih mar`i vlasnika veterinarskih
apoteka, pa se treba dobro raspitati). Uz kanticu gela ide i ka{ika u koju staje ta~no 50 g gela, koliko staje i u jednu pa{tetu, pa se ta koliP^ELAR, april 2007.

~ina mo`e staviti u bilo koju posudu (ili pomenuto koritance).

Dok timol u preparatima (uglavnom amaterskim) gde nije re{ena kontrola isparavanja,
ne sme da se aplikuje na visokim temperaturama, dotle Apigard ima dobre rezultate samo
kad se daje na visokim temperaturama. Preporu~ljivo je da srednja dnevna temperatura
tokom perioda tretmana ne pada ispod 25 C.
Primena Apigarda u na{oj zemlji je najopravdanija upravo krajem jula i tokom avgusta, {to
je vreme kada su temperature i onako uvek
dovoljno visoke.

Nova {ansa za sve nas zvana Apiguard

Max Watkins tvrdi da je suve preparate na
bazi timola (recimo timol u prahu) opasno koristiti ako temperatura pre|e 22 C, ina~e mogu nastati ozbiljne {tete na mladom leglu. Takvi efekti nisu zabele`eni kod preparata Apigard, ve} on ~ak na niskim temperaturama nema dovoljnu efikasnost, jer se ona posti`e tek
na visokim temperaturama, kada drugi preparati mogu biti opasni (recimo, mravlja kiselina). To je velika prednost preparata Apigard.
Tako|e, navodi podatak da su se proizvo|a~u Apigarda javljali p~elari iz Italije, Velike
Britanije, Francuske i Severne Afrike i hvalili
se kako su im p~ele nakon dve do tri godine
upotrebe ovog leka vidno zdravije i sna`nije,
jer, izme|u ostalog, mnogo efektnije ~iste ko{nicu u prisustvu Apigarda.
Jrme Trouiller i Max Watkins (2001) su zaklju~ili da spolja{nja temperatura itekako ima uticaja na isparavanje timola iz aluminijumske pa{tete Apigarda.
Ellis (2001) tvrdi da Apigard
posti`e dobre rezultate ve} na
temperaturama izme|u 15 C i
20 C, dok na ni`im isparavanje timola nije adekvatno. Me|utim, mnogi eksperimenti, pa
i praksa u na{oj zemlji, potvr|uju zahtev da temperature
moraju biti mnogo, mnogo
ve}e, ako `elimo vrhunsku
efikasnost koju ovaj preparat
itekako mo`e da pru`i.
Tokom sezone, dru{tva tretirana Apigardom pokazuju
normalan razvoj kao i netretiP^ELAR, april 2007.

rane zajednice, i nije prime}eno nenormalno

pove}anje smrtnosti bilo radilica bilo matica
(Higes, 1999) ili slabljenje zajednica (Imdorf,
1997). Kanadski istra`iva~i (A. P. Melathopoulos, J. Gates, 2003) su utvrdili da jesenji tretman timolom ima mali ili nema nikakav efekat
na prole}ni razvoj p~elinjih zajednica. Apigard ima i rezidualno delovanje, koje se nastavlja i nakon va|enja pa{tete iz ko{nice. Razlog
le`i u ~injenici da vosak upija u sebe isparenja
timola i kasnije ih otpu{ta.
Zbog pojave otpornosti varoe na piretroide (Apistan i Bayvarol), dr`avni p~elarski inspektor Velike Britanije James Morton je jo{
avgusta 2003. godine pozvao p~elare da pre|u
na upotrebu Apigarda.
Proteklih godina je obavljen veliki broj
eksperimenata sa ciljem utvr|ivanja efikasnosti Apigarda.
U nekim eksperimentima efikasnost tretmana Apigardom je bila ispod o~ekivane, {to
mo`e biti posledica razmno`avanja pre`ivelih
varoa i mogu}e reinvazije, {to nije obuhva}eno analizama u tim eksperimentima (Ale{
Gregorc, 2004). Nisku efikasnost je utvrdio i
kubanski istra`iva~ Edel Miranda Esquijarosa
(2002).
Ipak, tretman Apigardom, prema Ale{u
Gregorcu (2004) obezbe|uje p~elarima efikasnu alternativu za kontrolu varoe tokom avgusta, naro~ito kod zajednica kod kojih se tokom
prethodnih mesec dana utvrdi prirodna smrtnost varoe od manje od jedne prirodno opale
varoe prose~no dnevno.
Heather Mattila i Gard Otis (University
of Guelph, Ontario, 1999) su utvrdili efikasnost Apigarda od 76,2% u
svojim eksperimentima
(dok je 1998. iznosila
77,5%). Nisu utvrdili negativan uticaj timola na
odrasle p~ele, prativ{i ih
34 dana, kao ni na larve
stare 4 ili vi{e dana. Neznatno je redukovan broj
larvi starosti do 3 dana (od
9,2% do 12,8%). Tako|e
su izvestili da su u tim
istim eksperimentima zabele`ili vrlo visoku prirodnu smrtnost varoe od ~ak 23,5% u kontrolnim netretiranim zajednicama. P~ele su pre tretmana imale umerenu
173

zara`enost varoom
(11 varoa na 100 p~ela). Tretman je zapo~eo 19. maja i trajao je
mesec dana, po uputstvu. Termin je tako
odabran da bi se izbeglo preklapanje perioda tretmana i glavne
pa{e, jer su 1998. tretmanom u julu tokom
glavne pa{e zapazili
manji unos meda za
30%, mada to smanjenje nije bilo statisti~ki
zna~ajno, pa samim
tim ne zna~i ni{ta. Takav izbor je minimizirao uticaj timola na
pa{u. Zato se i ne preporu~uje tretman Apigardom tokom intenzivne pa{e. U eksperimentima u 1999. godini na{li su da tokom
perioda tretmana od
21 dan, Apigard daje
smrtnost varoe koja je
4,2 puta ve}a od prirodne smrtnosti netretiranih dru{tava. Ale{
Gregorc (2004) je na{ao da je njegova efikasnost 7,1 puta ve}a
od prirodne smrtnosti.
Kad smo ve} pomenuli negativni uticaj timola na unos na
intenzivnoj pa{i, treba
re}i da su i do sada kori{}eni preparati imali
negativan uticaj na
p~ele, ~ak mnogo ve}i,
ali se o tome nije pri~alo javno. U Institutu
za p~elarstvo u Oberursel-u (Koeniger i
Fuchs), prime}eno je
da p~elama smeta prisustvo fluvalinata u
ko{nici i da plasti~ne
trake manje nadra`uju p~ele od drvenih,
174

Smernice za uspe{nu borbu protiv varoe

David Vander Dussen iz Kanade je 2006. napravio lepu analizu
doga|anja u ko{nici. Ako matica zale`e dnevno 1 000 jaja, a znamo
da period poklopljenog legla radilica traje 12 dana, onda }e svakog
trenutka u ko{nici biti 12 000 }elija poklopljenog radili~kog legla.
Ako u zajednici ima 3 000 varoa, onda je maksimalno ~etvrtina }elija legla ugro`ena varoom. Samo tri nedelje kasnije, bi}e ugro`ena
polovina }elija. Kolaps zajednice se ubrzano pribli`ava, a ta zajednica postaje i izvor zara`avanja drugih dru{tava u okolini. Prema ovom
autoru, jedna varoa koja u|e u leglo proizvede najmanje jo{ jednog
`enskog potomka u radili~kom leglu (zna~i, za 12 dana koliko traje
poklopljeno leglo, duplira se broj varoa), a 2,2 u trutovskom leglu
(broj varoa tu poraste za 3,2 puta). Gledano u globalu, svaka varoa
koja se na dan po~etka posmatranja nalazi u zajednici, za 16 nedelja
(112 dana) da}e 32 potomka. Izra~unao je da se varoa u ko{nici duplira svakih 22,4 dana (pribli`no 3 nedelje), {to pokazuje da tokom
tih 112 dana ima 5 ciklusa dupliranja broja varoe. Po{to mi nijednim
tretmanom ne mo`emo ubiti sve varoe, to zna~i da na{im tretmanima samo kupujemo vreme do ponovnog vra}anja broja varoa na
isti nivo, putem razmno`avanja pre`ivelih varoa. David Vander Dussen je napravio veoma korisnu tabelu u kojoj se ta~no vidi koja efikasnost tretmana obezbe|uje koji period relativno mirnog sna za
p~elare, dok varoa opet ne dostigne po~etni broj.
Iz tabele se mo`e zaklju~iti da ako je efikasnost nekog preparata
u periodu sa leglom 97%, do narednog tretmana treba da pro|e najvi{e 3 meseca i 3 nedelje. Ali, ako je efikasnost samo 87%, onda ne
sme da pro|e vi{e od 2 meseca i 1 nedelje.
Ovo je analiza izvr{ena na p~elama koje se ina~e gaje u Kanadi.
Ali, kada je analiza ura|ena na p~elama poreklom sa krajnjeg istoka
Rusije, iz regiona Primorski (Thomas E. Rinderer, 1997), koje su dugo `ivele sa varoom i nad kojima je vr{ena i dodatna selekcija, pokazalo se da se kod njih ovaj period u kome ne mora da se tretira, duplo produ`ava.
Na grafikonu se
Analiza brzine razmno`avanja varoa pre`ivelih
nakon tretmana sa razli~itom efikasno{}u,
vidi analiza stanja
ako je po~etni broj varoa iznosio 3 000
razmno`avanja varoe
(David Vander Dussen, 2006)
pod pretpostavkom
Efikasnost Kupljeno vreme
Broj pre`ivelih
po~etnog broja varoe
tretmana
(u nedeljama)
varoa
od 100 jedinki.
99,90%
30
3
Ina~e, kod na{e
99,80%
27
6
medonosne
p~ele se
99,61%
24
12
smatra da prva {teta
99,22%
21
23
od varoe oslikana u
98,44%
18
47
padu produktivnosti
96,88%
15
94
nastaje kada je zara93,75%
12
188
`enost odraslih p~ela
87,50%
9
375
10%, a da je dru{tvo
75,00%
6
750
osu|eno na uginu}e
50,00%
3
1500
kada zara`enost pre0%
0
3000
|e 30% ili 40% (Da3
6000
vid De Jong, 1997).
6
propast
P^ELAR, april 2007.

kod kojih se tu i tamo doga|alo da p~ele ~ak

napuste ko{nicu. Paul L. Madren (1995) iz Severne Karoline je, provode}i mnogobrojna istra`ivanja na svom p~elinjaku, uzgred zapazio
interesantno dejstvo fluvalinata na p~elinju
zajednicu. Tretirao je deo dru{tava plasti~nim
trakama sa fluvalinatom (Apistan) u jesen.
Ostala dru{tva nije tretirao ni~im. Primetio je
da je u tretiranim dru{tvima matica osetno
smanjila polaganje jaja, dok je kod netretiranih nivo zaleganja i dalje odr`avan. Po uklanjanju traka sa fluvalinatom, matice su nastavile sa uobi~ajenim normalnim zaleganjem.
Da bi se uverio u zapa`eno, sada je tretirao
netretirana dru{tva. Sve se ponovilo.
I drugi istra`iva~i koji su se bavili ispitivanjem efikasnosti Apigarda u ovoj zemlji (John
Gates, Vernon i Adony Melathopoulos, 2000)
zadovoljni su njegovom efikasno{}u i smatraju
ga dobrom zamenom za Apistan, iako su eksperiment sproveli relativno kasno. Tretman je
zapo~eo 15. septembra, a zavr{io se 27. oktobra 2000. godine. Sredina septembra u tom
kraju je period kada zajednice imaju jako malo legla, a pa{e su uveliko pro{le. P~ele se ve}
okupljaju u klube tokom no}i, jer su temperature ispod nule. Poslednjeg dana eksperimenta u dru{tvima uop{te nije bilo legla. Ipak,
ovako kasno tretiranje ne samo {to mo`e da
nam ne pru`i dovoljnu efikasnost zbog ni`ih
temperatura od optimalnih za delovanje Apigarda, nego je u na{im uslovima potpuno nesvrsishodno ~ekati sredinu septembra za tretman bilo kojim preparatom, jer su zimske p~ele do tada uveliko odgajene i verovatno o{te}ene od varoe, ako je nje bilo u ko{nici u zna~ajnom broju.
U eksperimentima ra|enim u Italiji (Colombo, Spreafico, 1999) utvr|ena je efikasnost
Apigarda ve}a od 98%.
U eksperimentu koji je 2004. sproveo
Jrme Trouiller, pokazalo se da Apigard ima
efikasnost od 74% do 99%, prose~no 91%. Isti
autor tvrdi da je efikasnost mnogo bolja ako se
tretira pri visokim temperaturama vazduha.
Tretman je sprovo|en u Al`iru, Italiji, Gr~koj,
Maroku, Francuskoj, Belgiji i [vajcarskoj.
Enzo Marinelli, Fabio M. De Pace, Leonardo Ricci i Livia Persano Oddo sa Eksperimentalnog instituta za zoologiju (Odeljenje za
p~elarstvo) iz Rima su proveravali efikasnost
Apigarda tokom avgusta i septembra 1999. i
P^ELAR, april 2007.

2000. godine. U 1999. godini efikasnost se kretala od 82,6% do 99,5%, prose~no 94,3%.
U isto vreme, u netretiranim zajednicama
zabele`eno je prirodno opadanje varoe od
18,2%. Te godine, zajednice su imale skoro
istovetnu zara`enost varoom u periodu tretmana. Svaka zajednica je imala od 2 600 do
3 000 varoa. Prose~na dnevna temperatura u
avgustu iznosila je 25 C (uz dnevno variranje
od 16 C do 34 C). U 2000. godini Apigard je
pokazao efikasnost od 96,5%. Svaka zajednica
u toj grupi imala je zara`enost ve}u od 2 500
varoa.
U istra`ivanjima koja su na Sardiniji tokom leta 2001. obavili italijanski istra`iva~i Ignazio Floris, Alberto Satta, Paolo Cabras,
Vincenzo L. Garau i Alberto Angioni (Dipartimento di Protezione delle Piante, Sezione di
Entomologia agraria, University of Sassari),
pokazana je efikasnost Apigarda od
90,48,3% (u leglu) i 95,58,7% (na p~elama).
Utvrdili su i prisustvo rezidua timola u medu
(od 0,40 mg/kg do 8,80 mg/kg) i u vosku
(147,7188,9 mg/kg).
Antonio Nanetti je 2006. godine izvestio
da su u Italiji u periodu avgust-septembar
sproveli tretman Apigardom na ~etiri lokacije,
dve na obali mora (gde su se temperature kretale od 17 C do 32 C uz malo ki{e) i dve u
kontinentalnom delu zemlje (gde su se temperature kretale od 13 C do 26 C uz mnogo ki{e). Efikasnost na obali mora se kretala od
94,3% do 96,5%, a u kontinentalnom delu zemlje od 66,9% do 68,3%.
Meksi~ki istra`iva~i (William de Jess
May-Itz, Luis Abdelmir Medina Medina,
Jorge Carlos Marrufo Olivares, 2006) sa Veterinarskog fakulteta u Jukatanu u Meksiku
utvrdili su efikasnost Apigarda u tropskim klimatskim uslovima na svom eksperimentalnom
,
,
p~elinjaku (Xmatkuil, 20 58 N, 89 37 W).
Dru{tva su se nalazila u LR ko{nici sa dva
tela, prirodno su zara`ena varoom i nisu tretirana ni~im najmanje dve godine. Postojale su
tri grupe dru{tava. Prva grupa (G1) tretirana
je Apigardom po uputstvu (dva puta po jedna
pa{teta na po 15 dana), druga grupa (G2) tretirana je duplom dozom (dva puta po dve pa{tete na po 15 dana) i tre}a grupa (G3) je bila
netretirana, kontrolna.
Zara`enost odraslih p~ela varoom pre
tretmana iznosila je redom po grupama
12,72,1%, 16,73,1% i 15,22,6%. Nakon 15
175

dana tretmana (neposredno pred stavljanje

druge pa{tete), zara`enost odraslih p~ela se
smanjila na 3,61,0% (G1) i 2,00,8% (G2),
dok je u G3 iznosila 11,81,9%. Na kraju tretmana, 30 dana nakon stavljanja prve pa{tete,
zara`enost odraslih p~ela je iznosila 0,20,2%
(G1) i 0,30,2% (G2), a u G3 je bila 6,10,7%.
Zara`enost poklopljenog legla pre tretmana iznosila je redom po grupama 36,02,3%,
50,012,4% i 54,012,0%. Nakon 15 dana
smanjila se na 4,01,7% (G1) i 2,81,6%
(G2), dok je u G3 iznosila 20,84,3%. Na kraju tretmana, 30 dana nakon stavljanja prve pa{tete, zara`enost poklopljenog legla je iznosila
0,80,4% (G1) i 0,40,4% (G2), a u G3 je bila 21,22,1%.
Na kraju tretmana nije bilo statisti~ki zna~ajne razlike u efikasnosti izme|u prve dve
grupe (normalno i duplo doziranje). Ni ovi istra`iva~i nisu utvrdili negativne efekte delovanja timola iz Apigarda na leglo, maticu ili odrasle p~ele, {to potvr|uju i italijanska istra`ivanja (A. Baggio, P. Arculeo, A. Nanetti, E.
Marineli, F. Mutinelli, 2004).
Efikasnost tretmana, posmatrano sa
aspekta zara`enosti odraslih p~ela, u grupi G1
iznosila je 97%, a u grupi G2 93%, dok je efikasnost tretmana, posmatrano sa aspekta poklopljenog legla, u grupi G1 iznosila 94,4%, a
u grupi G2 95%.
U isto vreme, tokom 2006, jo{ dva nau~nika su podnela izve{taj o zajedni~kim istra`ivanjima efikasnosti timol gela, Laura G. Espinosa-Montao (Veterinarski fakultet Meksiko) i
Ernesto Guzmn-Novoa (University of Guelph, Kanada).
Eksperimenti
, ,, su obavljeni
, ,,u Villa Guerrero (19 14 65 N, 100 06 23 W) u Meksiku,
2 050 metara iznad mora. Temperature tokom
eksperimenta kretale su se u rasponu od 18 C
do 29 C, a relativna vla`nost vazduha od 46%
do 55%. Od 100 zajednica je marta 2004. odabrano 36 dru{tava ujedna~ene snage, sa sli~nom zara`eno{}u odraslih p~ela varoom
(11,5%) i sa maticama iz istog odgajiva~kog
programa. Svako dru{tvo je prihranjeno sa 2
litra sirupa 1:1. U eksperimentu je pore|ena
efikasnost mravlje kiseline i timol gela, ali nas
mravlja u ovom slu~aju ne zanima. Timol je
pokazao efikasnost od 92,1%. Opadanje varoe
u kontrolnim netretiranim dru{tvima iznosilo
je tokom eksperimenta 21,9%.
176

U tri slu~aja je Jrme Trouiller (2004)

utvr|ivao ostatke timola u medu. Nakon tretmana Apigardom, vratio je nastavak meda na
ko{nicu i tu ga dr`ao mesec dana. Zatim je
ura|eno uzorkovanje i utvr|eno je da rezidue
ne prelaze 2 mg/kg, odnosno u Italiji su iznosile 0,03 mg/kg i 0,17 mg/kg, a u Gr~koj
0,87 mg/kg.

Moja iskustva
Apigardom sam 13. avgusta 2006. tretirao
43 p~elinje zajednice.
Deo dru{tava (njih 29)
tretiran je samo Apigardom, a ostatak je uz Apigard povremeno zadimljavan radi pra}enja
njegove dnevne efikasnosti, sticanja iskustva u
radu sa njim i stvaranja
slike o tempu njegovog
delovanja. Prebrojavanje varoe vr{io sam tokom 48 dana i 18 sati. Za brojanje je utro{eno
oko 75 radnih sati. Ukupno su prebrojane
TRETMAN PREPARATOM APIGUARDR
Broj varoa koje Broj varoa koje je Procenat
Oznaka
je oborio
oborila oksalna
efikasnosti
ko{nice
Apigard
kiselina
Apigarda
I-5
549
144
79,2%
I-6
1237
274
81,9%
I-7
1886
58
97,0%
I-8
207
13
94,1%
I-9
610
89
87,3%
I-11
369
106
77,7%
I-12
345
77
81,7%
I-13
647
42
93,9%
I-15
1094
10
99,1%
II-5
395
72
84,6%
II-9
2703
230
92,1%
II-10
4201
63
98,5%
II-12
926
433
68,1%
II-13
2019
267
88,3%
II-14
296
43
87,3%
III-4
1017
47
95,6%
III-7
2006
203
90,8%
III-9
2594
358
87,9%
III-11
364
194
65,2%
III-13
3191
416
88,5%
III-15
1210
66
94,8%
III-16
1404
205
87,2%
IV-3
4217
180
95,9%
IV-5
3311
136
96,0%
IV-7
9962
133
98,7%
IV-9
885
168
84,0%
IV-11
4125
1375
75,0%
IV-14
7132
429
94,3%
Prose~na efikasnost Apigarda
88,0%

P^ELAR, april 2007.

89 683 varoe. Da bi se videlo

koliko je varoa pre`ivelo tretman Apigardom, 9. novembra
data je oksalna kiselina. Opadanje varoe je pra}eno 37 dana
i 5 sati u 3 brojanja. Opalo je
ukupno 8 048 varoa.
Procenat efikasnosti kod 29
ko{nica tretiranih isklju~ivo
Apigardom u proseku iznosi odli~nih 88%.
Efikasnost nije mala, naro~ito kada se uzme u
obzir da je Apigard dat relativno kasno (13.
avgust) iz prostog razloga {to se tek 12. avgusta na{ao u maloprodaji. Jer, u poslednjoj ~etvrtini tretmana temperature su se spustile ispod optimalnih. Da je dat na vreme, krajem
jula, efikasnost bi sigurno bila mnogo ve}a.

Pored toga, meni je bilo nemogu}e da izra~unam koliko se

varoa namno`ilo do kraja sezone legla od varoa koje su pre`ivele tretman Apigardom.
Zato se sa sigurno{}u mo`e
tvrditi da je realna efikasnost
bila iznad 90%.
Definitivni zaklju~ak je da
je Apigard nova nada za sve nas. Pokazuje vrhunsku efikasnost bez ostavljanja {tetnih rezidua u p~elinjim proizvodima.
Komforan je za primenu, ne zahteva mnogo vremena (samo dva odlaska na p~elinjak).
Ove godine }e mu i cena pasti, pa }e kona~no
postati lek izbora za varou u sezoni, kada ima
legla u ko{nicama.

FORMIRA SE P^ELARSKA ZADRUGA NA NIVOU SRBIJE

U poslednje dve decenije poreme}ene su
mnoge vrednosti, a kod p~elara najvi{e problema je nastalo u oblasti plasmana meda i
drugih p~elinjih proizvoda. P~elari koji gaje 50
i vi{e dru{tava nisu u stanju da prodaju ni polovinu svojih proizvoda, a i ono {to prodaju ne
dosti`e ni pribli`no realnu cenu, kako je to nekada bilo.
Sa druge strane uveliko cveta trgovina ve{ta~kim medom koji je, na pijacama oko
2025% jeftiniji od prirodnog meda. Tako
kupci, u mnogo slu~ajeva ne znaju}i u ~emu je
razlika naj~e{}e kupuju kod tih prodavaca.
Retko se koji p~elar mo`e pohvaliti da je
do prole}a ispraznio ambala`u, osim ako je
pristao da ga proda na veliko po ceni od oko
100 dinara ili manje po kilogramu.
Dru{tva p~elara, prema zakonskim propisima, ne smeju da se bave plasmanom p~elinjih proizvoda. Inicijativa za organizovanje
p~elara u privredni subjekt na nivou Srbije datira iz oktobra 2005. godine. Nakon toga je
usledio misionarski rad grupe p~elara ve}ih
robnih proizvo|a~a da probude svest kod drugih p~elara o potrebi udru`ivanja.
[ta je p~elarima jeftinije, pitamo se mi pokreta~i ove inicijative, da svako gradi svoje
objekte, ili da zajedni~ki izgradimo jedan, ali
svetski? Da li svako od nas da gradi svoje tr`i{te ili da zajedni~ki gradimo jedinstveno tr`i{te? Da li mo`e neko od nas iza}i na inostrano
P^ELAR, april 2007.

tr`i{te sa 1020 tona meda, ili }e neko drugi

objediniti ve}i deo na{e proizvodnje? Da li je
jeftinije da svako od nas sklapa pojedina~ne
ugovore o kontroli i zdravstvenoj za{titi p~ela,
ili da imamo sklopljen jedan ugovor, pa ~ak
ako treba da otvorimo i sopstvenu veterinarsku stanicu? Da li je jeftinije da zajadni~ki orginizujemo nabavku ili proizvodnju opreme,
pribora, voska i svega onoga {to prati na{u
proizvodnju, ili da svako od nas (kao do sada)
isto nabavlja pojedina~no? Da li je jeftinije da
izgradimo zajedni~ki Centar za selekciju i reprodukciju matica, ili da pojedina~no (kao do
sada) budemo u nekim kooperantskim odnosima? Da li na tr`i{ne tokove mogu uticati male koli~ine proizvoda kojima raspola`emo, ili
to mo`emo ako ih objedinimo na jednom mestu? I na kraju, da li svako od nas mo`e stru~no i kvalitetno da se bavi svim ovim i da pored
toga i dalje radi na p~elinjaku?
Na sastanaku u Lazarevcu izabran je Inicijativni odbor koji je dobio zadatak da dalje
animira p~elare i priprema osnivanje p~elarske zadruge. Nakon toga on je odr`ao niz sastanaka sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede kao i Privredne komore Srbije i lokalnih samouprava.
U Novom Sadu je 3. marta 2007. godine uz
veliku pomo} Tehnolo{kog fakulteta odr`an
sastanak budu}ih osniva~a zadruge p~elara
Med Srbije uz prisustvo vi{e od sto p~elara
177

Srbije. U toku prezentacije prikazani su nacrti op{tih akata: Ugovor o osnivanju zadruge i
Zadru`na pravila.
Finansijski doprinos radu inicijativnog odbora u vidu uplate od 2 000 dinara na `iro ra~un dru{tva p~elara u Lazarevcu dalo je blizu
40 p~elara. Dr Stojan Jevti}, potpredsednik
Privredne komore Srbije i predsednik saveta
Zelenih strana (dodatak lista Politika) obe}ao je objavljivanje promotivnih ~lanaka u svrhu propagiranja budu}e Zadruge p~elara. Milan Majovi} je izvestio da je vodio razgovore u
Privrednoj komori Srbije gde su obe}ali da }e
podr`ati projekat, stvaranje brenda Med Srbije. Tako|e je obe}ano da }emo nakon registracije dobiti podr{ku Privredne komore Srbije za pristup raznim fondovima koji finansiraju ili kreditiraju ovakav oblik organizovanja.
Inicijativni odbor je anga`ovao advokata radi
pripreme dokumenata i ostalih uslova za registraciju zadruge.
Donete su slede}e odluke. Oblik organizovanja je Zadruga pod nazivom Zadruga p~elara Med Srbije. Za vr{ioca du`nosti direktora izabran je Milan Majovi} iz Vr{ca. Privremeno sedi{te Zadruge je u Vr{cu. Broj ~lanova Upravnog odbora je 5. Izbor ~lanova
Upravnog odbora }e se izvr{iti na osniva~koj
Skup{tini. Visina osniva~ke ~lanarine je 4 000
dinara. Visinu osniva~kog uloga done}e Skup{tina.
Pozivaju se osniva~i da dostave potrebne podatke: ime (srednje ime) i prezime, prebivali{te,
broj li~ne karte sa godinom izdavanja i SUP-om

178

koji je izdao, JMBG, zanimanje, broj i tip ko{nica.

ZADRU@NA PRAVILA
Kompletan nacrt zadru`nih pravila mo`ete preuzeti sa sajta www.zpms.org, zajedno sa
nacrtom Ugovora o osnivanju. Ovde prenosimo najva`nije delove vezane za finansije.
Zadrugari imaju pravo da u Zadrugu unose svoja sredstva i rad, da biraju i budu birani
u organe upravljanja zadruge. Visina udela zadrugara je 4 000 dinara. Osniva~ki ulog mo`e
se pove}ati najvi{e do visine vrednosti investicije objekta za prijem, skladi{tenje i preradu
p~elinjih proizvoda. Obavezuje se zadrugar da
nakon izvr{ene procene vrednosti investicije
izvr{i pove}anje uplatu svog osniva~kog
uloga. Zadrugari koji naknadno pristupe Zadruzi, upla}uju isti udeo zadrugara. Visina
udela zadrugara mo`e se odlukom Skup{tine
Zadruge izmeniti, zavisno od tro{kova `ivota,
radi o~uvanja realne vrednosti.
Zadrugom upravljaju zadrugari ravnopravno po principu jedan zadrugar jedan
glas. Organi Zadruge su: Skup{tina, Upravni
odbor, Nadzorni odbor i direktor. Skup{tinu
Zadruge ~ine svi zadrugari. Predsednik i ~lanovi Upravnog odbora biraju se na vreme od
2 godine, uz mogu}nost ponovnog izbora. Poslovodni organ Zadruge je direktor kog bira
Skup{tina na vreme od 2 godine uz mogu}nost
ponovnog izbora. Za direktora Zadruge mo`e
biti biran kandidat, koji poseduje organizacione sposobnosti, visoku stru~nu spremu i radno

P^ELAR, april 2007.

iskustvo od 3 godine. Skup{tina mo`e izabrati

zadrugara za direktora, ako ispunjava uslove.
Sve primedbe na Zadru`na pravila i Ugovor o osnivanju objavljene ovde ili na spomenutom sajtu, mogu se uputiti na advokatsku
kancelariju advokata Tom~i} Milana (advtomcic@hemo.net) ili na 013/833-195 (radnim danom od 7.3014.30), ili na telefon ~lana Organizacionog odbora Majovi} Milana
013/832-704 (od 15.0017.00) ili Jasne Mrki}
021/824-220 (medmrkic@neobee.net).
Obave{tavamo sve osniva~e da }e za sudsku overu potpisa na ugovoru o osnivanju na

osniva~koj skup{tini biti potrebno poneti fotokopiju li~ne karte. Razumevanjem organizacionog odbora 16. po redu manifestacije Dani
Mlavsko-Homoljskih p~elara koja }e se odr`ati 14. i 15. aprila 2007. u Kamenovu, Inicijativni odbor }e imati priliku da se obrati jo{
jednom p~elarima i da ih pozove da se priklju~e na{oj organizaciji koja sada ve} broji oko
100 p~elara (imena mo`ete na}i na sajtu).
Ugovor o osnivanju potpisa}e se 21. aprila
2007. u Beogradu, u zgradi Privredne komore
Srbije, velika sala, Resavska ulica 1315, sa
po~etkom u 11 sati.
\or|e Mrki}

P^ELAR, april 2007.

179

Proizvodi, otkupljuje, pakuje i plasira

med i ostale p~elinje proizvode
preko trgovine {irom Srbije
11319 Krnjevo, Bul. oslobo|enja 16
tel: 026/821-080; 064/864-20-19; 064/864-20-21
E-mail: cmana-promet@ptt.yu
180

P^ELAR, april 2007.

P^ELAR, april 2007.

181

APICENTAR d.o.o.
11000 Beograd, Vojvode Stepe 57
Tel. 011/397-45-40

2007

Obave{tavamo p~elare i p~elarske organizacije da i u 2007. god. vr{imo

isporuku LINIJSKI SELEKCIONISANIH MATICA, sa po~etkom prijava i uplata od 15.01.2007. god. i isporukama od 20.05. - 1.09.2007. god. Isporuke
su po redosledu uplata. Svaki kavez sa maticom nosi serijski broj, pe~at i
poreklo matice.
Selekcija se vr{i na mednu produktivnost, otpornost na kre~no leglo i druge
osobine od 1982. godine.
Re{ewe za selekciju p~ela i reprodukciju matica izdato od Ministarstva
poqoprivrede br. 361-13-84/2005-4 od 27.06.2005.
P~elari registrovani kao poqoprivredno doma}instvo imaju pravo na regres
od 200,00 dinara po matici od Ministarstva poqoprivrede.
Za sve dodatne informacije obratite se Mirku na gorwu adresu ili na telefone:
011/397-45-40 od 8-14 ~asova
za APICENTAR
011/2495-425 od 15-18 ~asova
Prof. dr. Jovan Kulin~evi}

182

P^ELAR, april 2007.

P^ELAR, april 2007.

183

184

P^ELAR, april 2007.

P^ELAR, april 2007.

185

186

P^ELAR, april 2007.

P^ELAR, april 2007.

187

188

P^ELAR, april 2007.

Na prodaju p~elinja dru{tva u novim LR ko{nicama. Proizvodim LR, FR ko{nice.  063/85-99-079,

013/633-301
PROIZVODNJA I PRODAJA: KO[NICA LR,
Dadan-Blat i Farar, RAMOVA od lipovog drveta,
ELEMENATA ko{nica (podnja~a, nastavaka, zbegova, krovova), KAVEZA za matice, ANTIVAROZNIH @I^ANIH PODNJA^A od
kvalitetnog materijala, precizne izrade i u dogovorenom roku Za ve}e porud`bine odobrava se
popust! Jevti} Boban, Kru{evac.  037/887-471,
064/35-84-037
Knjigu APITERAPIJA od Dr Mladenova i Milenka
Radosavovi}a, nagra|enu zlatom Apimondije,
mo`ete naru~iti.
 034/316-903, 064/3221-311
Prodajem med i polen. Bo`endi} Rajko, [id.
 022/710-619

Prodajem dru{tva LR i DB i rojeve. Dragi}evi}

Bo`o.  014/85-327, 064/498-15-42
Prodajem dru{tva na LR i A@ ramovima. Boban,
Petlova~a, [abac.
 015/273-130, 064/323-72-56
Povoljno prodajem rojeve ili dru{tva, med, ko{nice,
ramove.  026/221-255, 063/8458-705
Seme heljde, medonosne biljke, ma|arske sorte
Hajnalka za redovnu i postrnu setvu. Virag Jano{,
Ba~ka Topola, Njego{eva 18.
 024/712-135, 063/522-395
Prodajem 100 DB, LR dru{tava pre bagrema, 100
rojeva od 1. juna. Pavlovi}.
 015/510-241, 063/7561-513
Prodajem u maju rojeve na LR i DB ramovima.
Ratko Krneta, Pinosava.  011/3906-968

MEPOLIS MED.
OTKUPLJUJEM P^ELINJE PROIZVODE.
 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

Prodajem 20 ko{nica sa p~elama A@-10 i 12 rojeva

sa 6 ramova. \urovi}.  022/612-452

Papiri}i za dimljenje protiv varoe li~no ili

pouze}em. Filipovi} U`ice.  031/513-687, 563882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

Ko{nice LR, 40 komada, sa p~elama, rojevi u junu.

Z. Mladenovi}.
 011/8232-390, 063/8830-953

P^ELAR, april 2007.

189

30 dru{tava sa ko{nicama; nastavke, gotove ramove,

podnja~e `i~ane.  064/613-7772

Prodajem dru{tva na ramovima LR i DB.

 064/4987-999

Otkupljujemo vosak, cijena ~etiri evra. Medimpex.

 99 387 55 771-693, 99 387 65 539-301

Prodajem kamion
 063/7199-230

Prodajem med bagremov. Miroslav Neresnica.

 064/257-0105

Prodajem Zastavu 435-10, sa 50 A@ ko{nica sa

p~elama, sve u vrlo dobrom stanju.
 021/431-792

PRODAJEMO 30 LR dru{tava sa ko{nicama do 20.

aprila.  014/61-555 Bora, 014/61-444 Rade

sa

p~elama,

povoljno.

Prodajem DB ko{nice sa p~elama.

 011/895-387

Prodajem p~elinja dru{tva na LR ramovima sa ili

bez ko{nica. Stevanovi} Gvozden, U`ice.
 031/520-249

Prodajem 10 LR dru{tava u odli~nom stanju.

Povoljno. Mile.  064/135-8151

Prodajem 20 DB desetoramnih dru{tava u martu i

aprilu.  011/8129-661

Prodajem PVC mati~ne re{etke, hranilice 2,5 litra,

be`alice, boksese, kaveze, be`alica za leto.
 014/222-700, 064/65-11-500

Prodajemo p~elinja dru{tva na 7 i 10 DB ramova u

aprilu i paketne rojeve.  063/884-3342, 037/788140, @arko, Varvarin; 063/869-1978, 037/789-036,
Dragan, Varvarin
P~elarska farma Isi} prodaje do 150 ko{nica LR
sa p~elama u svim varijantama. Podnja~e su sa
sakuplja~em praha, antivaroa i standardne. Zbeg za
seobu i kombinovanu ishranu. HITNO.  022/752582, 064/192-1157
Prodajem p~elinja dru{tva na LR ramovima, rojeve
p~ela i med.  015/662-737, 063/7810-131
Otkupljujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) i sa}e.
Pe|a, Leskovac.  064/613-31-78, 016/281-674
Prodajem p~ele na LR ramovima. April. Mati}.
 064/230-4150, 011/2721-091
Prodajem 46 A@ ko{nica sa p~elama. Milan
Paripovi}, Aran|elovac.  034/725-825, 011/3344732, 064/1859-645
Prodajem TAM-5000 sa 60 i 30 A@ ko{nica sa
p~elama.  015/346-258
Prodajem kamion TAM sa A@ ko{nicama i
p~elama.  012/532-909, 064/810-6916
Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Ignjatovi}
Mijomir, Po`arevac.
 012/213-532
Prodajem pro{logodi{nje rojeve sa ramovima DB,
LR pre posle bagremove pa{e. Branislav, Lovci.
 035/275-205, 063/774-2525

190

Selidba p~ela sa tri maksi kombi vozila. Mogu} utovar-istovar.

 011/299-4104, 064/187-3730, 063/227-069
Prodajem 5 LR i 15 DB dru{tava sa ko{nicama.
 034/842-349
Prodajem kamion Dajc 125 sa 81 dru{tvom A@12/12. Ili} Petar.
 064/6521-082, 021/631-55-32
Prodajem prikolicu za p~ele. Prikolica je dvoosovinka zatvorenog tipa namenjena za putni~ka vozila, ko{nice A@. Kapacitet 24 dru{tva.  013/517651
Prodajem 10 DB ko{nica, jaka p~elinja dru{tva.
 011/2169-085, 063/1613-569
Prodajem obnovljenu prikolicu Zmaj sa 60
ko{nica bez p~ela.  021/6911-518
Prodajem paketne rojeve, rojeve na LR i DB okvirima. Mileta Markovi}, Jabu~je.  014/74-581,
064/1917-333
Prodajem kamion FAP Furgon sa A@ ko{nicama,
p~elama i nukleusima.
 064/318-52-36
Prodajem rojeve na LR ramovima od aprila do
juna.  064/23-58-231, 011/8416-522
Prodajem prikolicu sa p~elama Dubrava, original, 48 LR ko{nica.  064/8488-556
Na prodaju kamion sa 24 A@ ko{nice, naseljen,
kontejner, rojevi, stresa~i.
 015/510-027, 064/350-99-01

P^ELAR, april 2007.

Prodajem 25 p~elinjih dru{tava na LR ramovima.

 021/843-857

Prodajem 15 LR dru{tava komplet sa ko{nicama.

Ra{kovi}, Mionica.  063/711-09-61

SADNICE medonosnog drve}a. Dvadeset vrsta.

Simi} Aleksandar, Ub.
 014/410-308, 064/614-75-23

Od 25. aprila prodajem p~ele na LR i DB ramovima.  015/471-961

Povoljno! Prodajem rojeve na DB ramovima. Tirko,

Lajkovac.  063/860-1834, 014/71-105
Prodajem autobus Dajc sa p~elama 44+6 ko{nica
A@ GROM.  022/551-198
Prodajem A@ nukleuse standard pre bagrema.
Formirani 2006. Babi}.
 011/2775-420, 063/7005-806

Prodajem 25 DB ko{nica sa p~elama.  015/334105, 391-503

Prodajem rojeve, dru{tva na LR ramovima; april.
Milan, Ruma.  064/66-831-86
Prodajem 20 LR dru{tava sa polovnim ko{nicama
ili bez. Vra{tanovi}.
 026/317-788

Prodajem TAM 5000 sa 52 A@ ko{nice bez p~ela.

 022/555-836

Prodajem 30 LR kompletnih ko{nica sa p~elama.

Slobodan Mileti}.  035/322-906

Proizvodim, prodajem: ko{nice, ramove (sklopljene, o`i~ene), LR dru{tva, rojeve.  025/744061, 064/299-80-55

Prodajem rojeve na LR ramovima. Isporuka u

aprilu. Cvetkovi}.  022/221-777

Povoljno prodajem jaka p~elinja dru{tva pre cvetanja bagrema 60 LR, 50 DB sa ili bez ko{nica i
rojeve sa mladim maticama posle bagrema.
 012/290-242, 063/83-59-326

Prodajem 20 LR dru{tava, mo`e i na ramovima,

bagremov i livadski med. Vrbas.  021/791-183
Prodajem LR p~elinjak. Mo`e sa i bez ko{nica.
Povoljno.  026/612-395

Prodajem 30 LR dru{tava sa ili bez ko{nica.

 064/3944-103

Prodajem p~elinja dru{tva sa LR i DB ko{nicama.

 064/46-15-301

Tra`im u~enike za izu~avanje p~elarskog zanata.

Stan i hrana obezbe|eni.  023/857-017

Prodajem p~elinja dru{tva DB i LR. Pavlovi}

Borivoje.  014/479-621, 064/5000-229

Prodajem kvalitetna dru{tva i rojeve.

BiH  065/520-326, 065/482-655
Srbija  065/2012-903

Prodajem p~elinja dru{tva DB i LR. Rafailovi}

Slobodan.
 014/479-675, 064/4046-722

Prodajem p~elarsku prikolicu Sremska Mitrovica sa

p~elama.
 014/61-098, 014/63-226

Osam godina poverenja! Najjeftiniji i najefikasniji

eko dekristalizator meda.  022/553-753, 063/563189

Izra|ujem i prodajem kalupe za izlivanje

mati~njaka za proizvodnju mle~a i matica. Gali}.
 034/381-019, 034/338-683

U aprilu prodajem dru{tva na LR ramovima.

Bo`idar.  014/411-877, 062/63-18-60

Prodajem paketne rojeve. Mirko, Varvarin.

 037/788-118, 062/510-917

100 rojeva na prodaju u aprilu mesecu. Jarkovac.

 023/857-017

Prodajem paketne rojeve. Miroljub i Bobi,

Varvarin.  037/788-223, 063/891-1980

Prodajem p~ele na LR ramovima u aprilu.

 023/841-363

Prodajem rojeve na ramovima, isporuka pre pa{e.

Mila, Izbenica.
 037/793-821, 063/770-3476

Prodajem 10 dru{tava DB i 8 LR. Bogova|a.

 014/78-051, 064/2769-869

Prodajem 30 LR dru{tava pripremljenih za bagremovu pa{u.  063/546-117, 026/871-671

P^ELAR, april 2007.

Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama, FAP

Furgon name{tajac, kante za med.
 9936-20-9-766-371

191

Prodajem zdrava, dobro razvijena p~elinja dru{tva.

Povoljno. 720 sati.
 8874-392, 8872-399

dru{tva, elektri~no grejanje ko{nica, kabina za spavanje, vrcaljka, vaga. 4.000.  013/518-572

Prodajem LR ko{nice sa p~elama spremne za

medobranje. Novak, Zemun.  316-1926

Rojevi na LR ramovima. Isporuka u Zemunu.

Jovanovi}.  011/102-177, 064/39-39-346

Prodajem dve A@ ko{nice sa p~elama.  064/3855380, 021/813-249

Rojevi na LR ramovima. Isporuka u Zemunu.

Aleksandar Kaplij.  011/2109-804

Prodajem 20 dru{tava u LR ko{nicama. Cena po

dogovoru.  011/611-810

Ko{nice DB-10 sa p~elama, 50 komada, prodajem.

 012/62-443, 064/863-315

Prodajem p~ele
 064/1849975

na

LR

ramovima.

Vrbas.

Prodajem 10 LR dru{tava i med. Nova Pazova.

 022/333-123
Prodajem 20 dru{tava u DB ko{nicama. Dragica.
 014/61-585, 014/61-940
Prodajem 17 dru{tava DB12 sa dobrim ko{nicama
(po dva medi{ta) u prvom bagremu, sa medom.
Lazarevac.
 063/72-71-745, 011/8186-146
Prodajem p~elinja dru{tva LR, a od juna rojeve.
Zvati uve~e.  014/481-239
Prodajem autobus FAP sa ugra|enih 76 LR ko{nica
p~ela.  063/7059-166, a nakon 18h 024/816-055
Prodajem traktorsku prikolicu sa 46 A@ ko{nica sa
p~elama i seme facelije Julija.  013/668-155,
013/667-156
Rojevi na 5 ramova A@ od aprila. Popovi}.
 022/477-873, 063/8502-655
Prodajem 10 rojeva, 2 A@ ko{nice i Vartburg karavan.  064/3855-380
Prodajem 25 DB dru{tava. Krivo{ija Du{an.
 011/8035-221, 064/3025-706
Prodajem p~elinjak, ko{nice 30 komada DB sa dva
nastavka.  011/3245-818
Prodajem registrovanu prikolicu 48 ko{nica, 32

Kamion sa 40 A@ i 2 prikolice sa po 10 DB.

 012/540-816, 064/11-73-800
Prodajem 20 ko{nica p~ela LR.
 025/441-049, 064/164-02-57
Prodajem dru{tva na 7 A@ GROM ramova.
 011/2106-509, 063/362-209
Prodajem 10 A@ ko{nica, dobra dru{tva, mlade
matice.  064/180-3566, 022/431-453
20 LR dru{tava, rojevi. Lukovi} Dragan, Po`ega.
 064/614-58-66, 031/713-346
Hitno prodajem zbog odlaska u inostranstvo TAM
4500, 57 ko{nica A@, kompletan pribor. Dragan.
 022/570-768
Prodajem p~ele (LR) sa i bez
 011 (065) 2407-237, 023/819-381

ko{nice.

Prodajem nove neupotrebljavane LR ko{nice sa

raznim dodacima. Cena 80% tr`i{ne.  064/85510-98
Povoljno prodajem jaka p~elinja dru{tva u DadanBlatovim ko{nicama.  011/2831-067
Rojevi na LR ramovima. Jovanovi} Mi{ko,
Lajkovac.  064/258-23-22, 011/8124-929

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
638.1
P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoljub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm
Mese~no
ISSN 0350-431X = P~elar
COBISS.SR-ID 15913218

192

P^ELAR, april 2007.