GRAANSKO PROCESNO PRAVO

- skripta NAELA PARNINOG POSTUPKA

U ZPP je dolo do promene u pogledu principa u vezi naela. Naela
postoje, ali su u potpuno drugom odnosu.
Naelo dispozicije stranaka i naelo oficijelnosti; raspravno i
istrano naelo
Npr. kada govorimo o naelu dispozicije i naelu oficijelnosti, i o
raspravnom i istranom naelu, videemo da je ovo zakon koji kroz opta
naela nema tako veliku razliku, ali kroz konkretizaciju videemo da
naelo dispozicije stranaka, apsolutno predstavlja u pogledu oficijelnosti i
u pogledu istranog naela sada prioritet.
U l.7 ZPP-a se kae da su stranke dune da iznesu sve injenice na
kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruju te
injenice, i to je osnovno pravilo. To pravilo se upotpunjuje onim to
predstavlja istrano naelo, a to je da sud utvruje sve injenice od kojih
zavisi odluka o osnovanosti zahteva da bi se upravo ostavila sudu uloga
da odluuje, ali o onome to su stranke predloile. I, istrano naelo koje
je definisano u st.3 ovog lana, ali koji sada ograniava naelo oficijelnosti
kao pravilo.
Oficijelnost je tamo gde sud po slubenoj dunosti radi, a to je kada se
utvruje da li se radi o zahtevima sa kojima stranke mogu da raspolau,
to je ono to je predvieno u l.3 st.3 ZPP, a da sud nee dozvoliti
raspolaganje strankama koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima i
pravilima morala, i u toj situaciji kada sud posumnja da postoji krenje iz
l.3 st.3 sud e po slubenoj dunosti sve utvrivati i onda kada je nekim
posebnim zakonom to predvieno.
Npr. Porodini zakon e uvesti te situacije gde e sud morati ex officio da
utvruje razliite stvari, bez obzira da li to stranke predlau ili ne.
U ostalim situacijama sud e biti sada u granicama onog to predlau
parnine stranke, znai imaemo dispoziciju stranaka kao osnovno naelo
i imaemo samo kao pomono naelo istrano naelo.
Ono to je bitno jeste da vidimo kako se to konkretizuje, i osnovni deo u
vezi konkretizacije to je odredba l.223 ZPP-a koja predvia da stranka
koja neto tvrdi to mora i da dokae. Stranka koja tvrdi da ima neko
pravo snosi teret dokazivanja injenica koja je bitna za nastanak ili
ostvarenje prava, ako zakonom nije drugaije odreeno. Npr. u situaciji
kad se radi o utvrenju oinstva, sud e nekad i ex officio reiti da neto
radi sa razloga to u toj situaciji pravo deteta na roditelje mnogo vanije
pravo, gde e sud kako sam taj zakon kae, uraditi sve da bi obezbedio
detetu oca...
S druge strane st.3 ovog lana kae: Stranka koja osporava postojanje
nekog prava snosi teret dokazivanja injenice koja je spreila nastanak ili
ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom

nije drugaije odreeno.

To znai, tuilac mora predloiti dokaze i dokazati svoje tvrdnje, a tueni
koji osporava neto, mora dokazati osnovanost svojih navoda i priloiti
odn. predloiti sve one dokaze koji e dokazati osnovanost navoda
tuenog.
Naelo savesnog korienja procesnih ovlaenja i naelo zabrane
zloupotrebe procesnih ovlaenja
Dalje, to je bitno kada govorimo o naelima, treba rei da ovaj zakon
naroito sada menja odnos naela savesnog korienja procesnih
ovlaenja i naela zabrane zloupotrebe procesnih ovlaenja. Dva veoma
povezana naela, i ona su sada kao posebna odredba formulisana u l.9
ZPP koji kae da su stranke dune da savesno koriste prava koja su im
priznata zakonom. Da su stranke, njihovi zakonski zastupnici i umeai
duni da pred sudom govore istinu. Sud je duan da sprei svaku
zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku. Konkretizacija ovih
naela je sprovedena kroz ceo zakon i ono to je naroito bitno, pored
toga to su uvedene razliite sankcije uz odreena injenja i neinjenja,
sada je formulisana cela glava, glava XV koja govori o tome da mora da se
savesno koriste procesna ovlaenja i ta se deava kada dolazi do
zloupotreba procesnih ovlaenja, i regulie sve vrste kanjavanja i
regulie pitanje naknade tete u sluaju korienja prava na neadekvatan
nain, zloupotrebom, i to ili injenjem ili neinjenjem. Jer, ako sud ne
bude inio, a za ta jeste ovlaen, on e neinjenjem omoguiti
zloupotrebu prava. A, ako stranke injenjem ili neinjenjem vre
zloupotrebu svojih procesnih ovlaenja veoma lako e sud moi da
primeni odredbe iz ove glave i da sankcionie sve ono to je vodilo
zloupotrebama, odn. onemoguavanju suenja u razumnom roku.
Naelo ekonominosti i efikasnosti
Naelo ekonominosti i efikasnosti potpuno je sada regulisano na taj
nain to su du celog zakona, ono je znai veoma potencirano u ZPP-u, i
skoro svi rokovi su skraeni. A, rok za iradu prvostepene sudske odluke je
faktiki produen. To ete kada budete govorili o presudi videti tako to
ete utvrditi kad budete pogledali tu odredbu, da je rok koji je do sada bio
od 8 dana, u praksi u proseku oko mesec dana, a esto su stranke i po
godinu dana stranke ekale izradu presude, sada je taj rok konstituisan u
zakonu tako to je navedeno: da se presuda radi u roku od 8 dana, a
izuzetno, u situaciji kada se radi o teem predmetu, dodaje se sudu (sudiji
koji radi odluku) mogunost da jo 15 dana, znai 23 dana... To je neto
to bi se veoma pribliilo onome uobiajenom roku u praksi. Sa kojih
razloga? Zato to taj razumni rok predstavlja jedan od osnovnih
elemenata prava na pravino suenje. Pravo na pravino suenje je
regulisano l.6 Konvencije o ljudskim pravima, i u st.1 ovog lana
navedeno je koji su sve to kriterijumi i elementi koji daju nekome licu
pravo na pravino suenje. Jedan od osnovnih elemenata za to je

razumni rok. Imajui u vidu ta se kod nas deava u praksi, zakonodavac

je taj razumni rok kao naelo sproveo u l.10 st.1 tako to je rekao da
stranka ima pravo da sud odlui o njenim zahtevima i predlozima u
razumnom roku. Ovaj razumni rok je konkretizovan kroz odreene rokove
postupanja. Razumni rok se odreuje od sluaja do sluaja. Kad zakon
regulie koji je razumni rok Sud u Strazburu e uvek rei, bez obzira na
to na koji nain se radi, da je onaj rok koji je preao zakonom predvieni
rok nerazuman rok. Jer, ako je nacionalno zakonodavstvo predvidelo
neki rok, onda je to rok u kome mora neto da se uradi. Naravno, imamo
situaciju da imamo prekluzivne rokove i one orijentacione rokove. Ovi
rokovi koji se nalaze u ZPP-u, neki su prekluzivni, neki su orijentacioni
rokovi. Naravno, kada govorimo o ovim rokovima koji su orijentacioni,
koji nisu prekluzivni, nikada nee Strazbur odreagovati ako dolazi do
krenja malih, kratkih rokova. Ali, ako u celom predmetu, koji npr. traje
15 godina imamo za sve odreene rokove pomalo krenje, pa to dovede
do suenja od 15 godina, evidentno je da se taj predmet nije sudio u
razumnom roku.
Druga stvar koja se treba znati, to su primeri iz sudske prakse, i
pomenuu 2 sudske odluke koje upravo predstavljaju orijentir ta je
razumni rok.
PRIMER 1: Odnosi se na aplikaciju koju su pokrenuli roditelji oveka, koji
je inae umro u trenutku pokretanja postupka u Strazburu. To je bila
situacija kada je graanin Francuske pokrenuo parnicu za naknadu tete
pred francuskim nacionalnim sudom zbog toga to je smatrao da je
krivicom bolnice u kojoj se leio bio zaraen virusom HIV. Presuda je
doneta i parnica okonana u roku od 2 godine. On je vrlo brzo posle toga
umro, i roditelji su pokrenuli postupak pred sudom u Strazburu tvrdei da
je kreno pravo na pravino suenje, jer sud nije potovao razumni rok na
tom suenju. Drava je odgovorila na takvu aplikaciju da 2 godine nije
nerazuman rok, jer po zakonu, odluivanje o zahtevu za naknadu tete ne
spada u one koji su propisani kao hitni postupci. Nadalje, radi se o tekoj
parnici, jer je sud morao da utvrdi da li je to lice bilo zaraeno virusom
HIV u bolnici, ili je recimo u seksualnom odnosu 15 godina ranije bilo
zaraeno, pa je taj virus HIV mirovao, pa se posle toga aktivirao u
trenutku kada je ovek bio u bolnici, pa je izaao iz bolnice. To naravno,
nosi velika vetaenja, utvrivanja injenica. Potom, ako se i kad se to
utvrdilo, onda je moralo da se utvrdi kakvo je bilo postupanje u bolnici, ko
je tu bio nadlean, da li je neto loe uraeno u pogledu funkcionisanja
bolnikog osoblja, ili je to bila nekakva nesrea, ili kako se to desilo... I
imajui u vidu ponaanje stranaka u postupku, 2 godine bi bio potpuno
razuman rok, tvrdila je Francuska. A, sud u Strazburu je rekao: Tano je
da 2 godine ne bi bio straan rok da se ne radi o naknadi tete za lice koje
je obolelo od virusa HIV. Kada sud zna da neko ima takvu bolest i da trai
naknadu tete upravo zbog te bolesti a ne neeg drugog, onda svrha
suenja i pravino suenje mogu se ostvarivati u razumnom roku za
njega. Njegov ivot je oroen, kratak, evidentno je. Satisfakcija koja
predstavlja neimovinsku tetu, nakon proteka nekog roka koji bi njemu
znaio neto, svakako ne predstavlja pravo na pravino suenje. I rekao
je U tom sluaju jeste kreno pravo na pravino suenje, jer rok od 2

godine za donoenje presude za lice koje je obolelo od HIV (a upravo je to

predmet parnice), nije razumni rok.
Mi nemamo nigde upisane razumne rokove recimo, za naknadu tete. Ali
ako znamo ta je razuman rok, i ako znamo da sudija ima 300 predmeta u
radu i da ima svaki trei dan suenje, svakako neemo moi da
oekujemo da e se suditi i presuditi, recimo nekakvo izdravanje u roku
od 10 dana. Ali, ako se radi o tako vanom pravu, i ako je to dete
ugroeno zato to nema izdravanje, onda svakako, razuman rok ne moe
da bude 6 godina, ili 10 godina... u krajnjoj liniji dete e postati
punoletno, ili e zavriti kolovanje, ako se radi o detetu koje je na
kolovanju i vie nije ba ni dete, nego je student.
Dakle, sud mora u svakom konkretnom sluaju da razmilja o razumnom
roku imajui u vidu ovako izgraene standarde.
PRIMER 2: Najvei ekstrem gde je Strazbur rekao da nije kreno pravo
na pravino suenje, je situacija kada je Grk tuio dravu Grku, jer je
ostvarivanje njegovog prava na slobodno uivanje imovine trajalo 17
godina pred nacionalnim sudom u Grkoj. Ali je sud rekao:Cenei
ponaanje stranaka u postupku, ocenjujui o kakvoj se vrsti postupka
radilo, kakve teine je bilo, koje su sve tekoe bile, kako su se ponaali
advokati, vetaci, koliko vetaenja... to nije bio nerazuman rok.
U okviru takvog naina razmiljanja, ovo naelo koje govori o efikasnosti
suda, o ekonomiji suda i ta e izabrati da zakazuje u veoma kratkim
rokovima, veoma brzo, a ta e izabrati da zakazuje u nekakvim duim
rokovima, obzirom na optereenost suda, predstavljae ono to daje
pravilo ponaanja u pogledu efikasnosti, odn. potovanja razumnog roka,
koje se kroz ceo zakon provlai tako to se svi rokovi i sva postupanja koja
vode zloupotrebama sankcioniu, a rokovi skrauju, da bi stiglo do onoga
to predstavlja razumni rok, i to predstavlja sada jedno od osnovnih
naela parninog postupka.
Naelo usmenosti i pismenosti
Kada govorimo o usmenosti i pismenosti, osnovno naelo i dalje ostaje
usmenost. Ali, pismenost potpuno menja svoju ulogu u nekoj proporciji
jednog i drugog naela, s obzirom da po ZPP-u pismenost poinje da ima i
u ovoj naoj proceduri veoma bitnu ulogu upravo da bi se dolo do
ekonominijeg i efikasnijeg voenja parninog postupka, i potovanja
razumnog roka, pa emo videti da kada govorimo, recimo o vetaenju, da
u toj situaciji, za razliku od ranije, kada se izvodi ovaj dokaz, da e
vetaenje biti tako regulisano da je obaveza vetaka da pismeno da
nalaz, a ne kao to je ranije bilo pravilo da nalaz mora da se da usmeno
pred sudom, bez obzira to ga je neko uradio u pismenom obliku. Upravo
sa razloga to sud vie nee da bude servis graana, ne bi smeo da bude;
to parnini postupak i zatita graanskih prava predstavlja dispoziciju
stranaka, osim kada je to posebnim zakonom drugaije odreeno, i osim
kada sud posumnja da se radi o nedozvoljenim raspolaganjima stranaka,
sa tih razloga e taj nalaz vetak morati da da u pismenom obliku, nee

ga sud uzimati na zapisnik, a sa tih razloga e to biti uraeno da bi se

stranka na vreme izjasnila, po mogustvu u pismenom podnesku, da bi se
koncentrisali svidokazi i da bi se efikasnije zavrili postupci.
Nadalje, kada se govori o institutu povraaja u preanje stanje, ranije je
bilo naelo usmenosti prioritetno, pa se o predlogu uvek moralo
raspravljati na roitu. Sada je sasvim obrnuto, i sadanja situacija kae
da e o predlogu za povraaj u preanje stanje sud odluiti van rasprave,
a izuzetno e zakazati raspravu kada izvoenje dokaza koji utiu na
donoenje odluke o osnovanosti ovoga zahteva zahtevaju roite. Naime,
neko predloi u predlogu za povraaj da se izvede dokaz da neko nije
mogao, recimo, da doe na roite, pa predlae 3 svedoka. Naravno, kad
sud utvrdi da bi bio moda osnovan ovakav predlog, ne moe da ga van
roita sasluava i onda idemo na naelo usmenosti i kreemo sa roitem
na kome e se sasluati. Ndalje, to naelo pismenosti i usmenosti u svojoj
proporcionalnosti menjaju svoju ulogu posebno i najvie kod toga kako
kree parnini postupak, a to je da je sada odgovor na tubu obaveza,
to znai da se nee ui u suenje dok nemamo tubu, znai zahtev
stranke u pismenom obliku, i obavezan odgovor na tubu, jer ukoliko
nema odgovora na tubu u ostavljenom roku i na nain kako je to
zakonom propisano donee se presuda zbog proputanja. Ne vie zbog
izostajanja (jer nema roita), nego zbog proputanja. Potpuno nova
presuda. Nee biti zakazano roite, nego e sud doneti presudu zato to
tuena stranka nije postupila po zakonu i odgovorila na tubu.
Ono to dalje govori o potpunoj promeni odnosa ova dva naela, jeste i
nova situacija u kojoj sud, kada je zahtev koji je istaknut u tubi i kada se
navodima iz odgovora na tubu injenino stanje ne osporava, nego ostaje
samo sporan osnov, znai ono to sud mora da utvrdi u vezi zakonitosti,
moe bez zakazivanja roita da donese presudu. Ovo je potpuna novina, i
doslednom primenom takve novine sasvim sigurno e se rokovi u sudu
smanjiti i doi e se do bre pravde, jer imate vrlo esto situaciju da se
recimo, podnese tuba za dug. I kae se: Meni kolega duguje 3.000 evra,
prilaem priznanicu uz tubu, i predlaem da sud donese presudu da se
obavee da mi vrati tih 3.000 evra. Tueni u odgovoru na tubu (a to je
do sad radio obino na roitu) kae: Tano je da sam ja od njega
pozajmio 3.000 evra. Ja neu da mu platim kamatu, a u docnji sam sa
razloga to sam ostao bez posla. I ne mogu da mu vratim jer nemam
odakle da platim.
VIDA: I, u kakvoj smo ovde situaciji, ta mislite? Da li ovde moe, u
ovakvom primeru da se donese presuda bez roita? Ovo su navodi iz
tube, ovo su navodi iz odgovora na tubu. Moe! Da vidimo u okviru
zakona koji bi bili argumenti, ta kae onaj koji moe?
ODGOVOR: Pa, tueni je priznao tubeni zahtev, sud e ga obavezati na
isplatu dugovane sume...
VIDA: E, hajde sad odmah da se unapred presliavamo. Priznao je
tubeni zahtev. Ako je priznao tubeni zahtev, ovakvim navodima, zato se
ne bi donela presuda na osnovu priznanja? Da li je on priznao zahtev?
ODGOVOR: Nije ga osporio, priznao je injenice.
VIDA: Priznao je injenice. injenine navode. Kada imamo nesporne te
injenine navode, znai te injenice niko nije osporio, rekao je: Jeste, ja

dugujem. Ali, smatram da kamatu ne treba od tad da platim, zato to sam

ja hteo da mu vratim ali nisam mogao. To je sad pravno pitanje, od kada
treba da se vrati kamata, koja nesporno pripada.
A druga stvar, od kakvog je uticaja pitanje to to on nema para zato to
nije u radnom odnosu?
ODGOVOR: To je u vezi sa izvrenjem.
VIDA: Tano. Ovo je onda, pitanje izvrenja. Taj zahtev je osnovan. A to da
li moe ili ne moe da plati... On je napravio dug, zahtev je osnovan, on se
obavezao u nekakvoj priznanici, ili su ugovorili usmeno da e se do tog i
tog datuma vratiti dug. Nije posle dana podnoenja tube. Pitanje toga da
li e moi da plati ili ne, je pitanje izvrenja. Pa e, ili da se prodaje
njegova kua, a ako se predlae obustavom, plenidbom linog dohotka to
izvrenje biti potpuno nemogue, ili e morati da se sprovede na drugi
nain. Ali, to sud prilikom donoenja odluke kojom se odluuje o zahtevu,
o osnovanosti tubenog zahteva, nita ne intrigira. I u toj situaciji sud
e (a mnogo je takvih parnica), i u koliko je kvalitetan sud, sasvim sigurno
moi da donese presudu posle tube i odgovora na tubu, kojom e
odluiti o zahtevu, i u ovakvom injeninom stanju, utvrditi sasvim
sigurno da je tubeni zahtev osnovan, obavezati tuenog na isplatu tog
duga, utvrditi datum dospelosti, ako je utvren datum u priznanici, onda
iz priznanice, a ako ne, ako je ovaj neto naveo: jeste tano da smo rekli
za dva meseca, utvrdie koji je to datum, i od tada ga obavezati na
isplatu kamate, a pitanja ovog dela, napisae u presudi da je bez uticaja
na ovu pravnu stvar, i navesti da e to biti pitanje i problem izvrenja, a
ne donoenja odluke u parninom postupku pred redovnim sudom
(Naravno, ne sme ovo napisati, o redovnom i tom sudu, ali e to biti
obrazloenje).
I to je sada ono to je u potpunosti promenilo odnos izmeu pismenosti i
usmenosti, jer kao to vidite ovakva procedura omoguava samo
pismenost. I veoma brzu izmenu misli, i veoma brzo donoenje sudske
odluke koja e omoguiti, naravno, taj razumni rok.
Ono to je veoma bitno kada govorimo o naelima, moramo da sad
vidimo da je zakon uveo i alternativni nain reavanja sporova. To je
medijacija, koja se provodi kroz ceo zakon, i to je od svih alternativnih
naina izabrana medijacija.
Naelo pouavanja neuke stranke
Kada govorimo o naelu pouavanja neuke stranke, moramo imati u vidu,
da s obzirom na izmenu odnosa naela dispozicije stranaka, naela
oficijelnosti, i odnos koji se promenio u odnosu na raspravno i istrano
naelo, da e biti raspravno naelo dominantno, da istrano ostaje veoma
malo, za one dve stvari kao naelo koje e biti u primeni, onda se u tom
kontekstu u potpunosti menja i naelo pruanja pravne pomoi. Ono to
moramo da znamo je da ga imamo na 3 mesta u ZPP-u: 1
1) sud e pomaganje pruiti, na neki nain, onda kada bude nalagao
ureenje tube, ali vie ne advokatu, nego samo svim ostalim uesnicima
u postupku (l.103);
2) onda kada bude na predlog stranke, a kad stranka dokae da negde
nije mogla da pribavi neki dokaz (l.232 st.3 ZPP-a). Ovaj lan kae da e
na predlog stranke ili ex officio sud traiti odreene dokaze od nekoga, ili
nekog organa, u situaciji kada je evidentno da stranka to sama nije mogla

da uradi, a recimo kada sudija bude tano znao da MUP nee hteti nekom
fizikom licu da da odreene podatke sud e ex officio pribaviti ovakve
podatke, ali kada stranka bude predloila da sud po slubenoj dunosti
zatrai izvod iz zemljinih knjiga, sud to vie ne bi trebao da radi nego e
to morati stranka da uradi, jer je sasvim izvesno da to stranka moe i
treba da uradi.
3) I imamo jo poslednje, najvee pouavanje (l.275 st.2 ZPP-a), to je
procesno pouavanje, gde e sud imati ovlaenja da izvri pouavanje o
procesnim pravima neuku stranku koja nema punomonika. Ako ima
punomonika to nee uraditi. Ali, znai, ne u pogledu materijalnog prava,
nego samo u pogledu onih prava koja se tiu procesnih ovlaenja.
I u toj situaciji, samo u ta 3 sluaja bie mogue primeniti to naelo, jer
ovo naelo s obzirom na drugaije postavljeni nain rada, na naela koja
su postavljena, nee vie imati onakav znaaj kakav je do sada imalo.
Naelo javnosti
I ovo naelo je sada malo drugaije postavljeno u zakonu. Regulisano je
u odredbi l.4 st.2, i ono kae da e sud iskljuiti javnost samo u
sluajevima predvienim zakonom. Naime, i do sada je uvek postupak
pred sudovima bio javan, jedino se javnost iskljuivala onda kada neki
poseban zakon kae. Npr. to su statusni sporovi, gde je javnost iskljuena,
jer naravno ne moe niko osim stranaka prisustvovati, i odreenih lica,
gde to zakon regulie i kae da moe. Onda gde postoje zahtevi u vezi
zatite privatnosti, kada sudija kae: zbog zatite privatnosti iskljuie
se javnost. Sve ono to predstavlja osnovno ustavno naelo, onda kada
se radi o dravnoj tajni, koja je posebnim zakonom regulisana, to su sve
bile situacije kada se iskljuivala javnost i tu u praksi nikada nije bilo
problema. Ono gde je postojao problem u praksi, i gde se ova javnost sada
menja, to je postojanje javnosti u pogledu spisa, jer sudovanje ne ini
samo suenje ve i ono to pregleda, to znai spis. Gde se konstatuje
sve ono to se deava na suenju, i gde se prikupljaju dokazi. Kod nas je
to do sada raeno na taj nain to je samo dozvoljavano da spis razgleda
stranka u postupku, i izuzetno je dozvoljavao razgledanje spisa nekome
ko, recimo radi nauni rad, i predsednik suda daje dozvolu kada neko
donese potvrdu da pie magistarski rad, doktorat, ili nekakav posebno
vaan nauni rad, da moe da izvri uvid u spise. Meutim, to nije javnost.
Javnost je neto to omoguava meni da pogledam i da traim da izvrim
uvid u neke spise iako ne piem nauni rad, iako nisam stranka u
postupku, ali sam zainteresovana da kupim neki stan. I ja elim da
pogledam spise u vezi toga stana, jer sam naula da se vodi spor u vezi
stana i ne znam tano ta je u njemu. Ako odem na suenje, malo u ja
saznati na jednom suenju gde se sasluavaju svedoci u pogledu neke
okolnosti koja mene mnogo ne interesuje. Ali, ja hou da vidim, i da ja
procenim u kom trenutku je i u kom odnosu stan u pogledu nekog mog
prava koje ja elim da realizujem, da li meni lii na to da e taj stan da
promeni vlasnika pa ja neu da kupim od ovog postojeeg vlasnika, ili ne.
E, sad, kada znate na mentalitet, naih graana, naravno ako imamo
ovakvu javnost koja se ne bi dovoljno kontrolisala, mi bi sasvim sigurno

omoguili da se kri ustavno naelo, a to je privatnost. To je jedno od

osnovnih ljudskih prava. Svako od nas ima pravo na privatnost. Sa tih
razloga je zakonom potpuno regulisano u pogledu javnosti da e u
pogledu sudeih predmeta (koji su u toku), dozvolu za razgledanje spisa
morati da daje sudija, a ne kako se do sad u praksi deavalo da inae
slubenik suda kae: ta ste u predmetu? Vi kaete: stranka, dobro,
pogledaj. A ti kae nita, ali elim da pogledam, a on kae slobodan
si. Znai, sudija e bitti taj koji e u toj situaciji morati da uje sa kojih
razloga, ili ako vi to napismeno traite, da kae odobrava se pisarnici da
pogleda ta stranka pregledanje celih spisa, ili se o ne dozvoljava, jer ako
ne pokae u tom svom podnesku taj svoj interes za razgledanje spisa,
nego je oigledno da eli da vidi da li se njegov komija svaa sa svojom
enom, pa ima nekakve razne probleme u vezi zajednikog poreta, pa on
ima onu prirodnu radoznalost, koju na graanin neguje, ili ima zaista
nekakv pravni interes i zato e sudija biti jedini vlastan da proceni da li
navodi iz zahteva, usmenog iliu pismenog, u vezi javnosti spisa su takvi
koji e njemu omoguiti da izvri uvid u te spise, ili nee.
U pogledu arhiviranog predmeta, jer esto e neko traiti i da pogleda
predmet koji je okonan (doneta je pravosnana presuda), u toj situaciji
e o takvom zahtevu odluiti predsednik suda.
Dakle, princip je da je kod nas javnost ono naelo koje je osnovno, da se
moe ograniiti samo zakonom, da u pogledu i spisa i suenja nema
ogranienja javnosti, osim u situaciji kada sudija utvrdi u vezi zahteva
stranke da postoji krenje prava na privatnost. Tu e sudija morati da
razmilja o proporcionalnosti, i morae da razmilja da li je to dozvoljeno
ili nije.
NADLENOST I SASTAV SUDA
Treba napomenuti da je Crna Gora donela svoj ZPP koji nije u koliziji sa
ovim ZPP-om, ali su neka reenja drugaija. Dakle, kada se govori o
domaem sudu, govori se o sudu na teritoriji Srbije. Postoje samo
odreene odredbe koje se odnose na sud u Crnoj Gori, kada se govori o
sukobima.
Meutim, kada govorimo o nadlenosti onoga suda koji e odluiti o
sukobu rada domaih sudova, domaih za CG i domaih za Srbiju, mi smo
sada u jednom problemu zato to je zakon koji regulie nadlenost suda
SCG propustio da navede (jer je donet ranije) ko odluuje o sukobu
zakona. Republiki zakon, ZPP i zakon CG, to naravno, nisu mogli da
uvedu. Jer ne moe da republiki zakon odredi nadlenost rada savezne
institucije. Meutim, praksa e tu morati da da svoj odgovor tako to e
jedino SCG kada doe do sukoba u pogledu nadlenosti rada suda CG i
Srbije da odluuje o sukobu nadlenosti.
Jer, kada inae govorimo o nadlenosti i sastavu sudova, uvek je pravilo
da o sukobu nadlenosti izmeu dva suda odluuje neposredno vii sud.
Ako su sudovi razliitih nadlenosti, trgovinski sud i redovni sud, o tome
uvek odluuje Vrhovni sud, jer nemaju zajedniki neposredno vii sud,
jedini zajedniki vii sud je VSS, i on e odluivati. Prema tome, to je
pravilo. Dakle, sukob izmeu dva optinska suda o njemu odluuje
okruni sud. Sukob izmeu optinskog i okrunog suda o njemu odluuje

VSS, jer je to neposredno vii sud. Sukob izmeu redovnog i

specijalizovanog suda, kao to je TS, o njemu odluuje VSS jer je to najvii
zajedniki sud, jer VSS odluuje u poslednjoj instanci i o predmetima koji
se sude i u trgovinskim sudovima i pred redovnim sudovima.
Kada se govori o nadlenosti, moramo uvek da razmiljamo o razliitim
vrstama nadlenosti, i tu nema nikakvih promena, s tim to emo kada
govorimo o tome uvek razmiljati sad samo na teritoriji Srbije a ne
razmiljati o teritoriji SCG. Na teritoriji Srbije emo imati i sukobe
nadlenosti i odreivanje nadlenosti i sve ono to je bitno.
Sastav suda
Pre nego to krenemo na nadlenosti, da vidimo kako sud sudi, u kom
sastavu? U parninom postupku sudovi sude ili kao, sada u rei obrnuto
nego to pie u ZPP-u, sa kojih razloga? Zato da vidimo koja je
tendencija i ta su velike izmene. Kae se u zakonu: sudi se u veu ili kao
pojedinac, a ja u ovde rei kao pojedinac ili u veu. Naime, nama
Ustav kae da sud sudi u zbornom sastavu, i sa tih razloga u zakonu nije
moglo drugaije da se menja. Ali, ako mi imamo u vidu da je sada
navedeno u l.37 da e se suditi pred sudijom pojedincem u svim
parnicama do 3.000.000 din. Jasno je da e skoro sve suditi sudija
pojedinac, osim tamo gde je posebnim zakonom regulisano da mora da
sudi vee (statusni sporovi, tu e uvek suditi vee; radni sporovi, ali ne
sporovi koji su proizali iz radnih odnosa radi naknade tete, nego radni
oni koji se odnose na zasnivanje i prestanak radnog odnosa; autorsko
pravo; stambeno pravo ali vezano za useljenje i iseljenje u vezi prava na
stanovanje na osnovu stanarskog prava). Meutim, u praksi nema mnogo
ovakvih predmeta, to zbog taksi, to zbog toga to zaista i nemate toliko
veliku vrednost spora. I faktiki se i to naelo koje se odnosi na inokosno i
zborno suenje u praksi promenilo. Ono mora da postoji, tako to e neki
sud da sudi u veu ili kao pojedinac zato to Ustav tako regulie, ali
praksom, odn. odreivanjem vrednosti spora, mi emo imati da sudija
pojedinac sudi do 3.000.000 din. pred redovnim sudom.
Kad govorimo o veu, kad govorimo o tom sastavu suda, imati u vidu da
e pred redovnim sudovima, ako se sudi u veu, to vee biti sastavljeno
od sudije profesionalca i dvoje sudija porotnika. U drugom stepenu se
sudi samo pred profesionalnim veem, tu sude u veu 3 sudije
profesionalca. Kada govorimo o Trgovinskim sudovima, tu sudi sudija
pojedinac, i u drugom stepenu sada sude samo profesionalci, a ranije je
bilo da su mogli u drugom stepenu da sude i laici, porotnici, ali koji su
vezani za tu vrstu posla, dakle poluprofesionalci, i u VSS po vanrednim
pravnim lekovima, a izuzetno po albama, sudi se u veu od 5 sudija a
izuzetno, u nekim movim procedurama radie vee od 7 sudija
profesionalaca.
Mesna nadlenost
Tu imate opte pravilo, imate izuzetke, imate posebne i imate iskljuive
nadlenosti u pogledu suenja.
Pravilo je opta mesna nadlenost, i ona se odreuje tako to e biti sud
opte mesno nadlean, u principu i to prema podruju prebivalita

tuenog. Tako emo izabrati. I to je opte pravilo koje oznaava optu

mesnu nadlenost. Ono to je bitno, to je da emo to poslednje
prebivalite imati uvek utvreno prema tome gde je prijavljen ovek. I
onda emo imati sada, naravno i izuzetke.
Naravno, posle emo govoriti i o prigovorima, i na koji nain i ko moe da
posumnja i do kog trenutka da uloi prigovor, jer e neko eleti zato to
tuilac ivi u Beogradu, da zasnuje nadlenost suda u Beogradu, a ne u
Niu. Pa e rei tueni ivi u Niu, a on u Beogradu, pa hajde da se
sudimo u Beogradu, ili tueni u stvari ivi u Sopotu gde takoe postoji
optinski sud, pa hajmo da podnesemo tubu, i do kad taj iz Sopota moe
da kae: ne, to nije nadlean sud, ja sam iz Sopota. Znai, do trenutka
dok se sud ne upusti u raspravu.
A, kako emo sad regulisati pitanje tih posebnih mesnih nadlenosti,
naravno bilo bi nepraktino da se uvek sudi samo po ovom optem pravilu
koje je osnovno, a to je pitanje opte mesne nadlenosti.
Posebne mesne nadlenosti
Kad govorimo o posebnim nadlenostima, prvo emo pomenuti nadlenost
za suparniare, i kod nadlenosti za suparniare bie nadlean sud za bilo
kog od njih. Znai, imamo jednog iz Sopota, jednog iz Kragujevca, jednog
iz Nia, tuilac e tuiti bilo prema kom prebivalitu tuenog, i to e onda
biti nadlenost.
Kada govorimo o nadlenosti za sporove o zakonskom izdravanju,
nadlean je pored suda opte nadlenosti (nadlenost prema tuenom) i
sud na podruju gde tuilac ima prebivalite odn. boravite.
- Zato je ovako?
- Veina sporova za izdravanje vezana je za maloletnu decu, ili za decu
koja vie nisu deca, ali su neija deca, znai do onog trenutka do kog
moe da se podnese tuba za izdravanje. To je najvei parnica, i naravno
zakonodavac onda kae: pa nee neko ko ima kod sebe malo dete da
krene sada u Ni iz Beograda da se sudi, nego moe i prema tom
prebivalitu, i da se na taj nain regulie. I obino je onaj ko trai
izdravanje - onaj koji je manjeg prava, ugroen. Jer, kad ena tui mua,
ili mu enu za izdravanje, ili kad tui roditelj decu (neki ostareo roditelj,
ili roditelj koji nema dovoljno sredstava...), on je slabiji u svom pravu. I to
vam je opta logika, i kada govorimo o posebnoj nadlenosti vezanoj za
zakonsko izdravanje onda, znai uvek razmiljate, imate opte pravilo i
ovo to predstavlja tu posebnu nadlenost.
to se tie nadlenosti za sporove o naknadi tete, tu imamo, opet
razliite situacije, jer tu moe da bude pored opte mesne nadlenosti i
sud sa podruja gde je teta nastala, opet logika, jer ako znate da je uvek
najvei broj dokaza koji se izvode pred sudom upravo na mestu gde je
teta nastala, logino da moe i po tome; ili sud na ijem podruju je
tetna posledica nastala, jer moe da se desi da je teta bila u Sloveniji.
Ali, sad da ne odemo u Sloveniju, nego recimo, mi smo iz Beograda da
bude u Niu. I on nee da ide u Ni, tueni ivi u Kragujevcu, ali posledica
je to to se ja sad leim, jer posle nekakve saobraajke sam slomila nogu i
nosim gips, i tuim za naknadu tete jer sada tu. I onda emo uvek
omoguiti da se sudi tu, znai, gde je posledica.
Nadlenost za sporove radi zatite prava na osnovu garancije
proizvoaa. Imamo, opet, posebnu nadlenost koja ide prema tome ko je

dao garanciju, tu je nadlenost.

I naravno, osim onda gde imate da uvek moe da se izabere opte mesna
nadlenost.
U pogledu nadlenosti za brane sporove, tu postoji mogunost, opet da
se izabere opta mesna nadlenost, a moe da bude i prema poslednjem
zajednikom prebivalitu odn. boravitu branih drugova.
Nadlenost za sporove utvrivanje i osporavanja oinstva. Tu je opet,
mogua i opta, i ona koja titi maloletno dete, znai, prema tuiocu gde
boravi.
U pogledu nadlenosti za sporove o nepokretnostima u pogledu
nadlenosti zbog smetanja dravine, uvek je nadlean sud prema onome
gde je bilo smetanje dravine.
U pogledu nadlenosti za smetanje prava na vazduhoplovu i brodu, ako se
radi o domaem prema naem pravu, ako se radi os tranom prema
onome gde je registrovan, a ako je neka teta specifina, onda emo imati
i ona pravila o naknadi tete da kombinujemo sa tim.
Tu emo, nadalje imati pitanje nadlenosti za lica koja nemaju optu
mesnu nadlenost u Republici Srbiji, i tu emo opet morati sada da
razmiljamo u pogledu izmene zakona, i toga da je to sad republiki
zakon, i imaemo u vidu da se, ako se radi o teti, o razvodu, o utvrenju
oinstva i ako neko nije na dravljanin moe da tui ovde u ovim
izuzetnim situacijama, kada e iz tih posebnih nadlenosti proizilaziti i
nadlenost domaeg suda.
Kada govorimo o nadlenosti po mestu gde se nalazi poslovna jedinica
pravnog lica, tu sada imamo novine, ili prema nadlenosti same jedinice
ili prema seditu pravnog lica u vezi koga tee parnica.
U pogledu stranog lica, opet imamo sada tamo za sporove fizikog ili
pravnog lica koje ima sedite u inostranstvu u pogledu obaveza koje su
zasnovane kod nas, ili se ovde moraju ispuniti, tuba se moe podneti
sudu na ijem podruju se nalazi njegovo stalno zastupnitvo.
Nadlenost u pogledu sporova sa vojnim jedinicama, je uvek tamo gde se
nalazi sedite te vojne pote.
Nadlenost za sporove za naslednopravne odnose ide tamo gde je
ostavinski postupak zapoet, a nije zavren onda ide tu, a naravno, za
ostalo idemo u zavisnosti od toga da li se radi o nekoj parnici sa posebnim
nadlenostima ili o optim pravilima.
Prema mestu plaanja, imamo nadlenost gde e se moi zbog mesta
plaanja odrediti posebna nadlenost.
Kada govorimo o odreivanju mesne nadlenosti... (ne uje se dobro)
suda, moramo znati da sada imamo promene, i da vie ne moe to
predstavljati sredstvo odugovlaenja postupka, i kada stranka u jednom
postupku vie puta trai da se odredi ko je nadlean, takav zahtev e sud
odbaciti i to prvostepenim...
- Zato je ovo bitno da znate?
- Zato to je to do sada bilo veoma veliko sredstvo za zloupotrebu prava i
odugovlaenje, pa je recimo, u postupcima za izvrenje sudskih odluka,
kako krene izvrenje, tako stranka zatrai da se utvrdi da ima nekakav
sukob. I naravno, onda to stigne ak do VSS, pa se sve to vrati, i onda
idemo iz poetka, i to je ono to vie ne moe da se radi.
Sporazum o mesnoj nadlenosti

Mora se ugovoriti, i da bi se potovao, uz tubu se mora priloiti ugovor

o mesnoj nadlenosti, a ako se to ne uradi, naknadno prilaganje i
pozivanje na ovo nee imati efekta, s tim to ovde u zakonu postoji
obaveza tuenog koji eli da se pozove na ugovorenu nadlenost da to
mora da priloi uz odgovor na tubu, to ako ne uradi, vie se nee
prihvatiti. Ranije nije bilo predvieno zakonom, jer nije bio obavezan
odgovor na tubu.
ISKLJUENJE I IZUZEE
Sada imamo institute stavljene potpuno na novi osnov. Znai, ranije smo
imali samo izuzee sudije, sada imamo i iskljuenje i izuzee.
- Sa kojih razloga?
- Opet, imamo neto to predstavlja pravo na pravino suenje. Pravo
na pravino suenje predstavlja i funkcionisanje od strane nepristrasnog
sudije. Nezavistan i nepristrasan. Nepristrasan sudija, po naem
dosadanjem nekakvom uverenju, bio je onaj koji je mogao da kae: ja
u nepristrasno suditi. I imate stranku koja kae: on nije nepristrasan.
U toj situaciji sud je odluivao o izuzeu sudeeg sudije. Ne pravei
razliku izmeu subjektivnog i objektivnog razloga za iskljuenje sa
suenja odn. izuzea. Namerno govorim iskljuenjr i izuzee, jer to nisu
iste situacije.
Iskljuenje
Ako je neko prema zakonu, a to je ona situacija ako je stranka, ili zakonski
zastupnik ili punomonik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, u
pobonoj liniji do IV stepena, ako je brani odn. vanbrani drug, ako je
srodnik po tazbini, ako je staralac, usvojilac... to su sve oni zakonski
razlozi o kojima diskusije nema, tu se mora sudija iskljuiti iz suenja. Tu
ne moemo da priamo da li je u redu ili nije. I to je ostalo to predstavlja
razlog iskljuenja. Iskljuenje, pored toga to postoje ovi razlozi za
iskljuenje, imamo sada i s obzirom na promene da ne moe da sudi
sudija ako je: akcionar, ako je lan privrednog drutva ili zadruge, kad je
jedna od strana njegov poverilac ili dunik. Ovo je novina koja do sad nije
postojala u zakonu, jer gotovo da i nije bilo fizikih lica koja su imala
akcije, bili lanovi ili neto slino. Prema tome, ova promena u pogledu
razloga za iskljuenje kada je to obavezno, prati celokupne izmene.
Nadalje, ako izmeu sudije i lica koje uestvuje u parnici tee neka druga
parnica, ili postoji sukob interesa. Jer, esto nam se sada moe desiti da
postoji sukob interesa. To je iskljuenje. Taj sukob interesa jednostavno s
obzirom na drugi nain funkcionisanja nije postojao do sada.
Nadalje e se iskljuiti sudija ako je u istom predmetu sudelovao u
postupku posredovanja (medijacije). Sada sudija koji je obavio medijaciju,
ne moe da sudi ako nije uspela medijacija, i to je razlog za iskljuenje.
I imamo jo jedan novi razlog, ako je sudija negde u steajnom postupku
povodom koga je dolo do spora uestvovao kao steajni sudija, jer moe
da se desi da sudija u okviru jednog suda radi prvo kao steajni sudija, a
potom ga u godinjem rasporedu promene i on ne sme da sudi sada neku
parnicu koja je odatle proistekla, i to je razlog za iskljuenje.
Izuzee
Predstavlja ono to predstavlja subjektivan odnos, kada stranka kae:
ja smatram da je sudija pristrasan, zato to je u veoma dobrim i

prijateljskim odnosima sa strankom, ili - oni su komije i svakodnevno

veeraju, ili sam sudija kae: Ja mogu da sudim objektivno, ali stranka
u ovom sporu je moj sused, i to ne sused iz solitera koga ja znam povrno,
i samo mu u prolazu klimnem glavom, nego sused vrata do vrata, sa kojim
ja kuvam zajedniki, jedno vee kod njega veeramo, drugo vee kod
mene, i ja elim da mene predsednik suda izuzme.
Naravno, mogunost zloupotrebe postoji i u pogledu stranaka i u pogledu
sudija, koji eli, recimo, da se otarasi tekog predmeta. I odluivanje o
ovome zahteva veliko umee predsednika suda. Jer samo predsednik suda
je taj koji e odluiti o svemu tome. I to je ono o emu e morati, i o
iskljuenju i o izuzeu da uradi sa reenjem, da bi to uvelo razumni rok, i
imaemo situaciju da taj zahtev mora da bude obrazloen. Neobrazloen
zahtev nee vui posledice i bie jednostavno odbaen. O tom zahtevu
mora predsednik suda u razumnom roku da odlui, to znai to bre, i
onda je prvi zastoj sa kojim se susreemo po zakonu, jer kae: Sud e
zastati sa odluivanjem u ovoj parnici dok predsednik suda ne odlui o
zahtevu za iskljuenje ili izuzee.
Zakon tano predvia kada nije doputeno da se trai iskljuenje ili
izuzee, upravo sa razloga da ne bi dolo do zloupotreba. I to je
regulisano lanom 69 ZPP-a koji kae da ne moe vie da se trai od
strane stranaka izuzee svih sudija, ili nekih sudija koji ne uestvuju u
radu, ili odmah predsednika suda koji nije nita postupao, a to bi vodilo
onome ako se trai i sudije i predsednika suda mora da ode u
neposredno vii sud pa dok odlui neposredno vii sud o tome proe koji
mesec, pa dok se vrati jo koji mesec, pa sad predsednik mora o sudiji, i
evo 6 meseci ve prolo i za to vreme tueni vidno koristi tua kola. Ne
odluuje se. To je mehanizam koji je postojao, i sada zakon to regulie.
Nadalje, ako imamo zahtev koji nije obrazloen nema razloga u vezi
toga, opet emo ovde imati odbaaj, i to je neto to vie nema
razmiljanja kako emo funkcionisati, i ta nedopustivost zahteva, mora
protiv njega da se dozvoli posebna alba ali nee alba dozvoljavati
odlaganje roita.
Ono to je nadalje bitno, to je da napomenemo da o sudiji porotniku
postoje svi ovi isti razlozi koji su navedeni u vezi njegovog iskljuenja i
izuzea, s tim da se doda i to da sudija porotnik ne moe vriti sudijsku
dunost odn. porotniku dunost, ako stalno ili povremeno radi kod
preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku. Do sada zakon
nije poznavao ovu situaciju, pa se deavalo, recimo da porotnik moe da
bude i radnik ZOIL Dunav i da se sudi. Sada je to potpuno regulisano i
ovakvih situacija vie nee moi da bude.
Dakle, izuzee kada govorimo o subjektivnom odnosu, i iskljuenje kada
je to objektivan razlog gde nema razmiljanja i mora da se taj sudija
promeni.
STRANKE I NJIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICI
Stranke u postupku mogu biti svako fiziko ili pravno lice. Imamo i
posebne zakone koji reguliu ko moe jo, pored svakog fizikog i pravnog
lica da bude uesnik u postupku, jer postoje nekakve asocijacije koje
posebnim zakonom odreuju se da mogu da uestvuju. Recimo, NVO

organizacije se ne reguliu i ne upisuju kao pravno lice u Fi registar, oni

imaju ista svojstva, nego se oni upisuju u posebne registre, i taj posebni
zakon koji regulie ta udruenja daje mogunost da ona uestvuju u
postupku. I to su te situacije koje govore o tome.
Ono to je nadalje bitno, to je da se podsetimo da stranka koja je
potpuno poslovno sposobna moe preduzimati sve radnje u postupku, i ta
njihova prava da same preduzimaju sve radnje u postupku zove se
parnina sposobnost.
Imamo nadalje, sada, odmah i izuzetke da punoletna lica ponekad imaju
ogranienu poslovnu sposobnost, i to ogranienje se uvek kree u
granicama te poslovne sposobnosti. To ogranienje uvek e se regulisati
posebnim reenjem, i to e biti u situaciji kada neko inicira postupak pred
centrom za socijalni rad, organom starateljstva, koje e doneti reenje
kojim e nekoga delimino ili potpuno liiti poslovne sposobnosti, i u kom
reenju e se tano navesti ako je to delimino koji je to domen. Pa
recimo, e se liiti onda kada se utvrdi da je stranka kverulant, a to je ona
situacija kada imate izuzetno pametne ljude, izuzetno obrazovane ljude ali
koji uivaju da se parnie. I vode hiljadu parnica pred sudovima. I u toj
situaciji, znai, ne onda kada neko ima neku manu u smislu stepena
pameti, u pogledu toga da je nekog stepena debiliteta, koji omoguava da
bude delimino sposoban, nego u pogledu toga da je on savreno
pametan, ali jednostavno voli da se sudi tada e moi da donese organ
starateljstva reenje kojim e ga liiti samostalnog voenja postupaka i u
toj situaciji e moi da vodi svoj postupak samo kad mu organ
starateljstva postavi nekakvog zastupnika u toj situaciji, koji e proceniti
da li moe da se vodi parnica ili ne, a ne da ima u svakom trenutku 500
parnica. Nadalje, u pogledu ogranienja gde su punoletna lica, imamo
drugo ogranienje odnosno proirenje prava maloletniku koji inae ne bi
mogao da preduzima sam radnje pred sudom, da ima parninu
sposobnost, moe mu se ona proiriti u granicama priznate poslovne
sposobnosti. Prema tome, od 15 godine, kad poinje da ima nekakvu
sposobnost (da radi...), on e imati nekakvu ogranienu sposobnost da
ovakve radnje preduzima.
Stranku koja nema poslovnu sposobnost zastupa njen zakonski
zastupnik. U situaciji kada se radi o maloletnim licima, to su roditelji. U
situaciji kada se radi o punoletnim licima, organ starateljstva e postaviti
zastupnika, i to moe biti i najee jeste neki roak, a moe i da se
postavi neko sasvim tree lice, a najee e se desiti da nekakvom
maloletnom licu koje ima roditelje se postavi tree lice, kada doe recimo,
do voenja parnica u naslednopravnim odnosima kada dolazi do sukoba
interesa izmeu maloletnika koji treba da vodi parnicu protiv svog
preivelog roditelja u pogledu udela ili obrnuto, jer roditelj smatra da ne
treba sve ili ne treba taj deo da ode detetu, sa odreenih razloga, i vodi
parnicu protiv svog roenog deteta da se utvrdi udeo a dete je jo
maloletno. Ili, vodi parnicu protiv svog deteta koje je narkoman, ima 16
godina, on je jedini zakonski zastupnik, tada e organ starateljstva morati
da postavi staraoca, zastupnika za tu situaciju, da titi interes tog
maloletnika, jer su sukobljeni interesi inae staraoca po sili zakona,
roditelja, u odnosu na to maloletno dete.
Ono to je bitno, to je da zakonski zastupnik koji je postavljen ima

odreene obaveze u pogledu zastupanja, i da mora bude, ako se pojavljuje

kao lice koje se postavlja od strane organa starateljstva, odreeno
posebnim reenjem tano ta moe preduzimati, jer u suprotnom to
nikako nee moi da uradi i nee biti onako kako treba.
Kada govorimo o zastupnicima, ovo do sada smo govorili o onima koji e
obavljati sve poslove. Meutim, postoje i odreene situacije koje zakon
regulie, a to je pitanje kada e se postaviti privremeni zastupnik i taj
privremeni zastupnik e biti postavljen od strane suda, znai ne od strane
organa starateljstva, i taj e se sada, s obzirom na to, opet, da moramo da
potujemo pravo na pravino suenje, biti postavljen sa spiska advokata.
Ranije je sud mogao da postavlja bilo koje lice, u takvoj situaciji, ali sada
sa spiska advokata.
- Sa kojih razloga?
- To je izuzetak, potrebno je neto hitno uraditi, a ako se ve postavlja
neko onda taj mora da bude zanatlija. Mora da zna ta radi, i sa tih
razloga on mora da bude struno lice, mora da bude advokat.
Ono to je bitno u ovakvoj situaciji, kada se postavlja takvo lice, mora da
postoji odreeni interes zbog ega se to mora uraditi, znai kada je to
hitno, i kada postoje suprotni interesi u samoj parnici, izmeu tuioca i
tuenog, a sud ne eli da saeka da se postavi staralac jednom licu. Tada
e hitno reagovati i postaviti tog privremenog zastupnika dok se ne uradi
drugo, znai ako postoje suprotni interesi, ako tueni nije parnino
sposoban a nema zakonskog zastupnika, radi se o brzini; ako se desi da
obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika, opet dok doekamo
postavljanje od organa starateljstva, sud ima ovlaenja da jednoj stranci
u postupku postavi tog zastupnika; i u situaciji ako se tueni ili njegov
zakonski zastupnik koji nemaju punomonika nalaze u inostranstvu.
- ta imamo sada tu jo novo, to e omoguiti to efikasno suenje u
razumnom roku?
- To je da je sud sada vlastan da postavi ovakvog privremenog zastupnika
i pravnom licu, odn. preduzetniku, naravno pod uslovima i na isti nain
kako je to uraeno i za ovog zastupnika koji se postavlja fizikom licu. To
do sada nije postojalo.
Ovo reenje kojim sud oglaava nekog za privremenog zastupnika,
naravno, mora se odmah dostaviti organu starateljstva, i organ
starteljstva ima ovlaenja da odreaguje i da kae: ja smatram da taj ne
valja, i zbog toga se dostavlja i organu starteljstva.
Ono to je bitno, i da napomenem u pogledu pravnog lica, to je da
povezujete kada se govori o dostavljanju, jer u situaciji kada imate
preduzetnika, ili kada imate to malo pravno lice kada se deava da ne
moete uopte da pronaete, jer pravno lice je registrovano tako to
imate direktora i jednog radnika, sad, on je negde prijavio sedite i sad ga
neko tui i naravno, on tu uopte ne sedi, to je samo prijavljeno, i vi onda
imate tu situaciju da ne moete nikako da ostvarite svoja pravo u odnosu
na nekog s kim ste stupili u poslovne odnose. Ovo je institut koji e
omoguiti da se regulie takav problem i da se okonavaju parnice, i da se
reguliu nastala prava, jer postavljanjem staraoca i pravnom licu svakako
e dovesti i omoguavanju da se ono pozove, i da se reguliu pravni
odnosi i doe do presuenja, to do sad nije bilo.
Privremeni zastupnik, inae, ako se radi u licu u inostranstvu ima

mogunosti da preduzima sve hitne radnje, i da sve to uradi do trenutka

dok se to lice ne pojavi, i u toj situaciji to lice koje se pojavi moe da
prihvati sve ovo to je uraeno, a moe se desiti da se sve to ponavlja i to
je ono to je kod nas bitno.
Za razliku od ovih privremenih zastupnika i toga to se radi o licima koja
rade tako to se na poseban nain, prema zakonu neko trei uestvuje u
postavljanju tog koji e zastupati interese, braniti interese, za razliku od
njih, tu nam stoje punomonici.
Punomonici
Punomonik je lice s kojim stranka ugovara da ga neko zastupa.
Stranka uvek, kod nas u postupku, sve moe da radi lino. I kad je neuka
moe da radi lino, to je njeno pravo, jer suditi se to je lino pravo, pa
ta e, izgubie parnicu ako to loe radi. Ali, svaka stranka ima i svoja
ovlaenja da angauje nekoga u postupku, i to je obino advokat, a moe
da bude i neko drugi.
Naravno velika je diskusija, i uvek e se postaviti pitanje zato na
procesni zakon dozvoljava da ja mogu da opunomoim svako lice. Jer, ono
je neuko, i zato ono optereuje sud. Meutim, moramo imati u vidu da
naa drava nema ono to je predvieno kao alimentacioni fond, to
imaju neke drave, gde neuku stranku mora neko da zastupa, da joj se
omogui, ako je neuka da ima struno lice da je zastupa. S druge strane
mi nemamo ak ni besplatnu pravnu pomo, jer ona pomo koja postoji u
okviru optina, ona nije besplatna, ona se neto plaa i sa tih razloga mi
moramo omoguiti stranci pristup sudu sa licem koje ona eli da ovlasti a
naravno ja svakoga od vas mogu da ovlastim, jer ste mi prijatelji moda, a
vi ste pravnici. I to ete lepo uraditi. Ili, ja ne elim da idem u sud, pa u
vas zamoliti da napravimo punomoje i da me zastupate, i sa tih razloga
omoguim nekome da radi.
Kada govorimo o punomonicima, imaemo sada dva ogranienja.
1) Jedno je nadripisarstvo. Jer, ako neko zastupa neko lice tako to u
vidu profesije naplauje, a za to nije ovlaen, to znai da je nadripisar, i
to bi bilo sada nedozvoljeno. Meutim, sad se postavlja pitanje ko je taj
koji e regulisati pitanje i otkrivanje nadripisara. Naravno, vi ete esto
uti da e rei to je sud u obavezi da uradi. To sud nije u obavezi da
uradi, jer morate razmiljati o naelima. Naelo dispozicije stranaka
meni u sudu, ako bude mnogo smetalo da je neko ko zastupa nadripisar,
ja u eventualno napisati dopis policiji i rei molim vas, izvrite radnje
da proverite da li je on nadripisar ili nije. Ali, nadripisar je, u principu,
ovek koji neto zna od prava. Onda je meni u sudu mnogo bolje da meni
tu bude nadripisar nego neuka stranka. A to nekom drugom smeta to taj
uzima pare i naplauje u pola tarife i onemoguava nekog advokata da
naplati celu tarifu, e to je njihov problem. I to je dispozicija stranke, i taj
koji tvrdi da je neko nadripisar to mora da dokae. I u toj situaciji e se
eliminisati punomonik iz postupka koji ne sme da bude nadripisar:
2) Druga eliminacija u ZPP-u u pogledu punomonika i slobode
ugovaranja, predstavlja sada zastupanje po vanrednim pravnim lekovima.
Pred VSS vie niko ne moe da bude zastupan od bilo kog drugog lica
osim od advokata. I to samo u pogledu vanrednih pravnih lekova. U VSS
postoje i pravni lekovi albe na postupke koji se kao prvostepeni vode u
vezi zatite autorskih prava pred okrunim sudom, i tu nema problema da

neko drugi moe to da radi. Meutim, u pogledu vanrednih pravnih

lekova, sada e morati, osim onoga to predstavlja razliku, a to je
zastupanje DZ SCG, drave lanice i njenih organa, jedinica teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave, koje se ureuju posebnim zakonima,
znai - pravobranioci, sve ostalo i ako se radi o ZOIL Dunav koji ima
savrenu pravnu slubu i sasvim sigurno zaposlena lica koja bolje znaju tu
usku materiju nego advokat, morae da ih zastupa advokat. Jer,
jednostavno, mora se uvesti u jednom trenutku red, i to je da ti ne moe
da proceni koje je to pravno lice koje ima dobru slubu, moe da doe
preko svoje pravne slube do VSS a koje ne moe. E, sada, vratiemo se
na ona naela u kojem se kae stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku
i pravinu zatitu, pa kad imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravinu
zatitu, svi moraju isto da imaju, prema tome i ZOIL Dunav i Delta
banka koje imaju dobre slube, morae da za vanredni pravni lek
angauje advokata, i da pred VSS u pogledu vanrednih pravnih lekova to
uradi.
Kada se daje obrazloenje, morate znati da vanredni pravni lek
podrazumeva da postoji pravnosnana presuda, a da se pred VSS vri
samo provera primene materijalnog prava, i jedna jedina procesna
povreda se titi po slubenoj dunosti pred VSS, a to je da bude tokom
postupka lice zastupano, odn. onaj koji uestvuje u postupku mora da
bude sposoban. Sve ostalo se ne radi ex officio. Prema tome, VSS
razmilja kod vanrednih pravnih lekova o pravilnoj primeni materijalnog
prava. Odluka je pravnosnana, i ve uglavnom izvrena. Prema tome, ko
eli vanredni pravni lek mora da ima advokata.
Prema tome, kada govorimo o punomoju, imaemo sada u vidu to da
imamo dva ogranienja, da VSS i za nadripisara, pred VSS ako se pojavi
neko bez advokata, sud pazi na to i odbacuje pravni lek koji je proao bez
punomoja advokata. A, to se tie nadripisara, to e biti dispozicija
stranke, jer suprotnoj strani to smeta, ona e morati da dokae da stranu
zastupa nadripisar i da se takav punomonik eliminie iz punomoja.
Ono to jo predstavlja novinu, i to morate da znate, da kada stranku
zastupa advokat, moe da doe na roite advokatski pripravnik i da ga
zastupa samo ako je to izriito oznaeno u punomoju. Jer stranka
angauje advokata, a ne pripravnika. Ako ja angaujem za velike pare
advokata, ja elim da me on zastupa. A ako on alje pripravnika, ja se
moram s tim sloiti. to znai, pravilo kae u pogledu punomoja, da se
mora oznaiti u njemu, ako se radi o advokatskom punomoju, da moe
pripravnik da doe na roite i zastupa stranku, jer bez toga e se
smatrati da punomonik nije pristupio na roite, i odravae se u
njegovom odsustvu.
Nadalje, kada govorimo o punomonicima, moramo napomenuti da se
ono sada, u ovome vaeem zakonu, u proceduri pred sudom moe dati
samo u pismenom obliku, i doneti i predati prilikom izvrenja prve
parnine radnje, vie ne moe da se naknadno dostavlja, i vie ne moe da
se daje na zapisnik pred sudom. Znai, kada neko doe, i nije doneo
pismeno punomoje, i nije ga predao uz podnesak, smatra se je
neovlaeno lice, pa e se podnesak odbaciti, a ako doe pred sud bez
punomoja, smatrae se da punomonika nema.
Ono to je bitno, i to je materijalno-pravna odredba, ali to postoji i u

procesnim zakonu, to je da punomoje prestaje smru lica. To znai od

onog trenutka kada stranka umre, i to je ono to smo priali, da je vrlo
bitno utvrditi i minut smrti stranke, da od tog trenutka punomoje ne
vai, a tog trenutka kada neko zastupa stranku u postupku i umre nakon
to se gasi punomoje, postupak se prekida. Prema tome, smru stranke
gasi se punomoje, a postupak se prekida. Dakle, sada je izriito kada
smrt nastupi, prekida se postupak. Ako postoji punomonik, on moe
samo zatraiti privremenu meru da se zapeati stan, ako se sudimo oko
stana. Ili neto tako hitno, i tu se zavrava svaka njegova delatnost.
Ista situacija e biti kod prekida postupka kad nastupe posledice steaja,
likvidacije i sl. Nema vie dileme postupak se prekida. Nita se vie u
redovnom parninom postupku ne deava.
JEZIK U POSTUPKU
U pogledu jezika u postupku, zna se da se pred naim sudom vodi
postupak na naem jeziku, s tim to imamo tu situaciju i mogunost da se
u onim podrujima koja su dvojezika, moe se i mora omoguiti da
postupak tee, znate da u Vojvodini imamo taj problem, odn. problem je u
tome to mnogo sudija ne zna taj jezik, a mora se omoguiti celokupno
suenje, ne prevoenje, nego i zapisnik i sve, na jeziku, kada stranka kae
u svom dvojezikom podnesku ja elim da se suenje vodi na maarskom
jeziku. Poseban zakon tano regulie koji gradovi su takve vrste, i koji
gradovi moraju da imaju suenje na dva jezika, mogunost suenja na
tom i tom jeziku, i tu se mora omoguiti takvo suenje.
Da bi stranka imala pravo na pravino suenje, mora da ima omogueno
da razume taj jezik i stoga zakon kae da se mora omoguiti prevoenje
na njegov jezik, ako se radi o stranom dravljaninu. S tim to moramo da
napomenemo da je na ZPP onaj koji ima vee pravo na jezik u odnosu na
standarde Evrope. Jer Evropa kae mora mu se omoguiti korienje
jezika koji razume, a nama kae maternji jezik. Ali, ovo ogranienje je
vezano za Ustav.
PODNESCI
- ta znai, ta je podnesak?
- Tuba, protivtuba, odgovor na tubu, pravni lekovi, moraju se podneti
u pismenom obliku, znai, potpuno naelo pismenosti, ranije, po starom
ZPP-u sve ovo je moglo da se uradi i na zapisniku pred sudom. Sada samo
u pismenom obliku. Vie nita ne moete da uradite tako to ete doi i
traiti od sudije da se unese u zapisnik pred sudom.
- Podnesci, koje osobine moraju da imaju da bi mogli da idu u pravni
opticaj?
- Moraju da budu odreujui, znai u njih moraju da se stave stvarni ili
profesionalni predlozi. Pripremni podnesci moraju da imaju injenice koje
se iznose, predlau. Da se tano opredele. Dalje, u pogledu sadrine, oni
moraju da budu razumljivi, da sadre sve ono to je potrebno da bi se po
njima moglo postupati. Ukoliko toga nema, onda e se smatrati da
podnesci nisu u redu.
- ta se deava ukoliko se podnesci ne dostave u dovoljnom broju
primeraka?
- U toj situaciji, za razliku od ranijeg zakona, sada se kae da e sud

fotokopirati o troku stranke i dostaviti drugoj strani. Znai, vie nemamo

mogunost da se zbog toga odbacuje, da se gubi mesecima vreme
dostavi jo dva primerka tube, jo jedan primerak odgovora..., sud
mora da fotokopira, da naplati od strane koja to nije uradila, i da dostavi
suprotnoj strani podnesak.
Kada govorimo o tome ta se deava kada podnesak sada nije razumljiv,
ili ne sadri sve to je potrebno, za razliku od ranije zakonske procedure,
sadanji l.103 ima neke izmene. Pa kae ukoliko se dostavi sudu
podnesak koji nije razumljiv, koji ne sadri sve to je potrebno, sud e
vratiti stranci da u odreenom roku (taj rok je onaj koji e sud odrediti i
koji se treba potovati, ali nije prejudicijelni), da uredi tubu i da je vrati
urednu. Nekada to moe da bude i neki drugi podnesak, a ne samo tuba.
- ta e se desiti ukoliko stranka to ne uradi?
- Imaemo situaciju ako dostavi ureeno u ostavljenom roku, onda e
se smatrati da je rok onaj, da je podnet podnesak onog prvog trenutka
kada je bio podneen. To je nekad veoma bitno zbog raunanja rokova, jer
kod tube za smetanje dravine, rok je 30 dana i ako sad ja dam stranci
15 dana da uredi tubu i ona dostavi 15 dan, ako se ne bi smatralo da je
prvi dan podneta (a podneta je, recimo, 17 dana od smetanja) mi bi smo
imali odbaaj tube. Sa tih razloga je veoma bitno ovo raunanje rokova.
- ta e se desiti ukoliko se uopte nita ne desi i stranka ne vrati nita?
- Smatrae se da je tuba povuena.
Najbitnija razlika u pogledu postupanja suda u vezi podnesaka jeste u
tome to sud vie nema obavezu, a nema ni mogunost da vraa advokatu
tubu na ureenje. I od sada, ubudue, kada stigne tuba koja je
neuredna, a napisana je od strane advokata, sud ima ovlaenja u toj
situaciji da odbaci datu tubu. I onda neka stranka podnoesi novu tubu,
ako nije izgubila rok, a ako je izgubila rok nek' tui advokata za naknadu
tete.
ta se deava sa protivtubom? Protivtuba je takoe vrsta podneska,
koja mora da sadri sve ono to sadri i tuba.
Kada govorimo o podnescima, sada moramo da razmiljamo i o
odgovoru na tubu koji takoe mora da sadri sve ono to je potrebno da
odgovor na tubu sadri, s tim to kod odgovora na tubu neemo
primenjivati odredbu l.103 sa razloga to kod odgovora na tubu, kada
se dostavlja tuba na odgovor, mora da postoji upozorenje, znai naredba
suda u kojoj e tano biti ve unapred napisano ta mora da sadri
odgovor na tubu, te ukoliko taj podnesak ne sadri sve ono to je
zakonom propisano, smatrae se kao da nije bio podnet, i bie uslova da
se donese presuda zbog proputanja.
- ta se deava sada, u pogledu podneska koji zovemo proitvtuba?
- Protivtube moemo da podelimo na nekakve tri grupe:
1) Koneksne;
2) prejudicijelne;
3) kompenzacione
1) Koneksne protivtube su one koje se odnose, recimo, na razvode.
Postoji jedan zahtev koji je u vezi drugog zahteva i u toj situaciji e sud,
recimo, odluiti da zdrui odluivanje po tubi i protivtubi jer se radi o
koneksnim tubama, radi se o istoj vrsti zahteva, ali ne radi se o onome

to bi predstavljalo litispendenciju zato to postoji situacija da tueni i

tuilac nisu isti.
2) Nadalje, postoje postoje one tube koje se zovu prejudicijelne, i to su
protivtube kada je zahtev u vezi sa tubom i tu imamo to deklarativno
pravo u vezi toga da li emo odvojiti odluivanje po tubenom i
protivtubenom zahtevu, ili e sud spojiti odluivanje i zajedniki reiti o
ovoj protivtubi, koja ima taj prejudicijelni karakter, pa e se odmah u
istoj presudi po protivtubenom i tubenom zahtevu regulisati to
prethodno pitanje i ta glavna stvar u stvari, i odluiti zajedno, ili e se
razdvojiti, pa e se prekinuti odluivanje o onom zahtevu iji ishod takve
parnice zavisi od onog zahteva koji predstavlja to prejudicijelno pravno
pitanje koje je smeteno u toj protivtubi.
3) Trea vrsta je kompenzaciona protivtuba, u kojoj sada imamo traenje
prebijanja potraivanja, i to moramo da razlikujemo od onoga to
predstavlja kompenzacioni prigovor, prigovor prebijanja. Ovde se radi o
posebnoj tubi. Naravno, veoma je razliito, sa razloga to ako mi sada
odbijemo tubeni zahtev o prigovoru vie neemo ni odluivati. Ako
odbijemo tubeni zahtev po tubi, a imamo kompenzacionu protivtubu,
mi emo odluivati o zahtevu koji se nalazi u tubi, jer se radi o posebnom
podnesku, o posebnoj tubi, a ne o prigovoru koji je vezan samo za odluku
u konkretnoj stvari, odn. u pogledu konkretnog zahteva koji je iznet, koji
je opredeljen u tom podnesku koji se zvao tuba. Nadalje, izreka presude
e nam biti razliita ukoliko se radi o kompenzacionoj protivtubi u
odnosu na onaj prigovor koji se istie tokom postupka i koji se zove
kompenzacioni prigovor, jer kada budemo govorili o tubi i protivtubi,
onda emo o svakom zahtevu, bez obzira to je eventualno dolo do
spajanja postupaka odluiti posebno, a kada govorimo o kompenzacionom
prigovoru odluiemo tako to emo utvrditi koliko je potraivanje iz
tube, da li je osnovan kompenzacioni prigovor, i obavezati u pogledu
inidbe na isplatu manjeg iznosa. Za razliku od protivtu