BIBLIOTERA SAVREMENE TILOZOBYIE SYMPOSION STRANI AUTORI UREDIVACKI ODBOR SVETOZAR STOJANOVIE KARL POPER LOGIKA NAUCNOG OTKRICA UVODNA STUDYJA I PREVOD 54 ENGLESKOG STANISA NOVAKOVIC NOLIT « BEOGRAD « 1973tava PREGLED NEKIH OSNOVNIH PROBLEMA Naudnik, bilo toretitar ili eksperimentatory inosi iskaze, ili sisteme iskaza, koje onda proverava korak po korak. Na polit: em= Pirjskih nauks posebno, nautnik Konstrui’e hipoteze, ili sisteme teo- Tija, koje proverava u odnesu na iskustvo posmatranja i eksperimenta Prediatem da zadatak logike otkriéa, ili logike ssznanja, bude taj da prufi logicku analiza te procedure, to jest da analizira metode empirijskih nauka. Ali, Loje su to ,metode empirijskih nauka“? T Sta mi nazivamo wempirijskom naukom*? (GB Probien inaukeie Prema Siroko prihvacenom giedistu, — kojem cu se suprotsta~ vit u ovo} kajiai — empirjske nauke se mogu okarabterisati Ginjenicom da upoebljavaiu takoavane ,induduione merode". Prema tom gledista, logiks aautnog othriéa bila $i identiéna sa indulaivnom logikons, to jest sa logickom analizom indubtivaih mevods, Uobitajeno je da se jedno zakijucivanje naziva ,,induktivaim™ ukolike ide od singarnih istesa (ponekad ih muzivaju i ,posebnim* iskazima), kao So su izveStaji 0 rezultatima posmatranja ill eksperime- rata, prema wnieersainim ishosioa, kao Ht0 au hipoteae ili teorije. No, sa logithe ttke gledifta, ai iadaleka nije oligledno da imamo pravo ds izvodima univerzalne iskaze iz singularnih, bez. obzira at) koliko ov! posledaji bili maogobrojei; naime, za svaki zaldjugek na talay natin mofe se ispostaviti de pogrian: bez obzira ato THalifo smo_primeris balih lahudova opazili, to nam ne-dale pravo da zakijutimo da su si labudovi beli, Pd we62 Pitanje 9 tome da ti, ii pod Kojim usiovima su opravdeni [ induktivat zakliutet pornata je kaw problem snibcfe Problem indukcije mote se isto taku formulisati kao pitanie o tome kako utvrditi jstinitost univeraalnih iskuza koii poéivsju na is- Kusivu, kao Sto su hipoteze i teoriiski sistemi empinyjskihy natka Jer, maogi veruju da se istinitost ovih univercalnih iskara wera ve iikuced", iasno je, medutim, da izvestaj o nekom iskustiu — o aekom posmatra: nia ilk rerultatu nekog eksperimenta — pre evogi moze da bude samo singular, ¢ ne univerzalni iskaz. Prema tome, oni koji kau da znamo istinitost nekog univerzalnog iskaza i iskustva, obigno smatraiu ds istinitost jecinog takvog iskava moze nekako da se redukuje na istinitest singularnih iskeza, 2 da 7a te singulaene rnamo iz ishustvs da su ist ait, Sto iden na tvrdenje da univerzain iskaz pocive na induktivnom zakiucivanja. Prema tome, pitati 2a postojanje prirodnih zakona 73 koje se aia da su istinint izgleda samo kao drugi macin da se pita da li fu induktival zakljudsd logidki opraedani No, ako aelimo da nademo nagina da opravdamo induktivne akijudke, moramo pre syegu pokulati da utvedimo neki prencip n= dukeije. Princip induketje bio bi iskaz uz chu pomoe mozemo induktivne zakljutke da stavimo logitki pritatljivu formu, U oéima eastupnike induktivac logike, prineip indukeije je od vehunske vuanosti 2a nautau metodu: .,. Ova} princip', kase Rajhenbah, yodreduje istinitost fgutih teorija, Iskljuciti ga fz nauke znacilo bi, nista manje, nezo iti nauk moti da odludi o istinitost ili neistinitosti svoih teoriia. Jasno jo da nauka bea. ajega ne bi vide imaly pravo da ragikuje svoie teorije od nestvarnih ¥ proizvaljeih eworevina pootekog duha.! Ali, princip indukeije ne moze da dude éisto logicka istina, kao S10 je tautologia ili neki anolivithiskwa, I neista, kada bi postojalo «akvo nesto Kao Sto je esto fogicki princip indukciie, ne bi bilo nikakwor problema indukeje; jer, u tom slutaju, sve induktivne zakljuthe moral bismo smacrati Kao Cisto logitke ill tautoloske transformacije, bas kao 4 zakljudke dedaktivne logike. Princip indukeije, anadi, mora bit! sin iciidhd iskez, odnosno isk Elia negaciju nije samoprotivreena, vee je logighi moguéna, Tako nastaje pitaje zatto bismo uopite privat takay jedan princip i kako mozemo na sacionalnim osnovarea da oprav= damo niegovo prihvatanje. Neki Koji veruju u induktivna logik 2ure se, sa Rajhenbshom, a ukadu na to da princip indukeije bezrezervno prihvata citava nauk, a tekode neta Coveks Koji bE mogao da posumnja U ova} Princip uw 1 1 Reichenbach, Eikemnin 1, 1930, p. 186 (uporedt takce pp. 64.1) ‘Vpovestépretpasedajt pasus poglifa X11, 0 BIUN, U Raselove) fetony 9 Western Pitosepiy, 1986, p. 093. 6 svakodnevnom fivora*? Ali, éak i pod pretpotavkom da je to taka, — ier, najzad, i ntitava nauka" moze da pogresi — ja cui dalie twrditi da je princip indukeije povréan i da mora da vodi logigkim nadosled- Da nedostednosti u vezi sa principom indukcije mogu lako a nastanu, webalo bi da fe jasno iz dela Hiuma*®; sem toga, ukoliko 1 13 ie onste moguéno izbeci, to je skopéano s teSko‘ema. Jer, princip, dukcije mora da bude univerzalan iskaz. Prema tome, ako pokul LS deel do mlegovng vodenie, ‘upatfebimo iaduktiwne zak liutke, a da bismo opravdali we akljutke, moral bismo da pretpostavimn® induktimni princip videg reda, ied, Tako pokulaj da se princip tadukeie Zasnuje na iskustwu propad, poSio mora ca vodi heskonaénom rep Fes Kant je pokuao da sc na silu probije iz ove teskose, na th) natin Sto ce uzeti da je princip indukcije (koji je on formulisao kao sprincip univerzalne uzrotnos::") 4a prion valian”. No, ja ne misiim a je niegov svestdan pokusa) da dode do apriornog opravdania sin tetidkih iskaza bio uspedan, Moje je gleditte da su ove ite teSkage induktivne logike, koje su ovde skicirane, nepremostive. Boiim se da su takve i one ted koe koje su svojstvene doktrini, koja danas tako Siroko preovladuje, ds induktivno zakijucivanje, mada nije ,striktno valiano", moze da das” tigne odredeni stepen pousdanos* ili yverovarnoce's, Prema ovo] doktriniy induktivni zakijutci su wzakljucci “Verovarnoce’?, Mi smo opisali Princip indukeije", kage Rajhenbah, . kao sredstvo pomodu kojeg nauk odlutuje o istinitosti, Da budemo taéniji, reci emo da taj, princip sluti za odluivanie 0 verovatnoei. Jer, nauci nije dato da dostigne bilo istinu, bilo neistinu... A nautni iskazi mogu samo da postign kon- tinuirane stupnjeve verovatnoce, Sije su nedostiéne gornje i doaie granice isting { neistina U ovoj fazi mogu da zanemarim éinjenieu da oni koji veruju & indubtivau logiku zastupaju takvu ideju verovainoce koju cu ja 2 Reichenbach, il, 9, 67 Relevastai pasusi iz Tjuma cial sy u dodatku “VEL, tetst do pri 6; viel tahoe prinsibu 2. ue odeijak Bl, 3 Upotedi LM. Keynes, 4 Trestte on Protatitiy, 19210. Kilpo, Vorlesungen uber Logis (o redateif Seles, 1933); Neccheabech (hol upeecstifies ternin mplilacis Verovataoce”), .etomaih, der Wufessisilichtalsnsanngg Mathew Zetscars M4, D3 “4 Rechenbach, machi 4, Renin, 1, 1930, p. 196,docnije da odbacim Sao veomia nepogndnu za postizanie niihovih sopst= veni ciljeva (vidi dalje odeljek 80). Mogu ovake da postupim rato Sto tetkoce o Kojima je bila ret aisu ni dovaknute pozivanjem na vero vatnocu. Jer, ako iskizima koji potivaju na indaktivnom zakljudivania teeba pripisati izvestan scepen verovaunoée, wo bi se onda morato opray— dati porivanjem na novi, na pogodan natin modifikoveni, prin ingukeije. A taj novi princip mocao bi da bude opravdan, i tako dalie. Nista se, Stavile, ne postive ni ako se princip indukcije weme ne keo vistinit®, ved kao yverovatan", Ukratko, kao i svaka druga forma indi tivne logike, logika verovatnog zakljuéivanja ili logika verovatroce vodi bilo u beskonagan regres, bilo u doktriau apricrisma,*® irektaoj supmmosti prema syim pokuiaiima da se operise idejama /- indtivne logike. Ona se moze opie Kio Teor dau ene mete C gravee, ill kao glediste da se hipotcza moze samo einpiriiski pravecish ) SBP are Papin eign . Te nego So budem w stinju da razvijem ovo gledidte (koje se mote naevati yiedultivizan’, rasuprot yinduktiviam'®), moram aajpre da razjasnim aclu tzmeGu pohalije siznoni, kojt se bast empiri Ginjnicama, i egikesoananja, on se eanine ato to gickim relacijama, Jer, verovanje u induktivnu logiku velikim delom potide iz melania psiholoskih i epistemoloskih problema, Motda ic reso ured spomenutl di ovo mesanie pritinjivn ttkodu ne same Inge stzaria velista tak> thology Sain 2 Odbacioanje pihologizima Rekto sam gore da se rad naudaika sattoji u isticanju i pro- veravanju teorija, Potetna faza, akt zamiiljanja ili pronalagenja jedne teorije, Cink mi se, niti zahteya logieku analizu, niti jo) je podlozan. Pitanie "2 Vili kode glaru X, nife, raotito primedbu 2 ax odetink 81, kao glam “LE mole kine Pousonpi, ade Je. o%a Keitka ilotens porptnic 5 Libig j= Gu Putukiton rnd Dadbhtton. 1855) vercvaten, Ue pret boil je odbacio induktvau meted sa glodifta prirodul, anukay sjegu naped e upeay= ‘ise prociy Hekonu. Dijem je (u La igert plgiipe, sow abet sco Pact, 1908) Jostupve lari dedukivisita gledsia. All, u Dijemove) Kaji mom 2© nici ‘sto Toko f lnwlukivisucks srinoubia, us primer. u ereco elati prvoe cel. de ‘am $= kake da su jedinn efsperiraent, induce} f gonecalzena proiwels Dekareye akone prelimanja svetiocti; uporodt eagles prevos P,P. Viera (PP. Wiener) ‘The Ain and Sucre of Pigeical Theury, Princeton, 1954, p34) Viel tekode Ve Kealty Dis Grandformes der Wisenichajincher Methoden, 1925; 1 Carnap, Pokominis, 2, 1912, BNO, Peorija koja ée se razvijati na narednim stranicama stoji a | 8s Kako se dogada da se u covelu pojavi neka nova ideja — bea cba da Ii je to neka musitha tema, dramski sukob ii nauena teoriia — mote biti od velikog interesa za empiniisku psihologgj 7a logithu analiza nauSnog scanania. Logitka analiza se ne bavi pita, ryimar ingen Dy Fee Samo pitanjima opraedenoiet alt valjarosti (Kantovo guid juerti?). Njena pitanja su sledece riste, Mote li se jedan iskaz opravdati? Ako mote, kako? Da li je prover Da it logicki zavisi od: nekih drugin iskaza> Ili im mozda protivre Da bi jedan iskaz mogao da bude na ovakay natin foxiéht ispitivan, on mora da nam vec bude dat. Neko gu je morao focraulisati i podneti na logitk ispitivanie, ‘Stoga ¢u ja napraviti ostru ruzliku izmedu procesa zamisljanja eke nove ideje i metdd i x se tite aadatka logike suzranja, — za razlikw od psihologije sazitania ja.cu, dalie, polaziti od pretpostavke da se taj zadatak sustoft iskifucivo) W istrazivanju onih metoda koje se primeniuja u svim sistematshin Proverama Kojima se mora podvréi svaka nova iceja ukoliko fe trea sbilino zaxtupati Neki bi mogti da primete da bi bilo mnogo celishedniie al Gi se posuo epistemologa shvatio kao stvacanie onoga Sto s¢ tuziva -racionsina rehonsimakaja" oni koraka koji su naucnike veudili ackom otkricu — pronaluzeniiy neke nove istine. Ali, postavija se pitanje Sta zapravo mi delimo da rekonstraisemo? Ako sul proves! ukljucens wu stimulaciju i ostobadanje neke inspirncije onog Sto treba rekonstruistts, teda éu odbiti da to primim kao zadhatak logike surtanja. Takvi process su brigs cmpiriiske psihologije, a tesko da spadaju u brige logile Druga je stvar ako delimo racionalno de rekonsiruisemo docnije pro- vere, ua Siju pomoe se moze otkriti da odredena inspiracija predstavlja otkrice, ili stmati da predstavlia ssemanje, Ukolike nautaik kritick! Prosuduje, menja ili odbacuje sopstyenu inspiraciiu, metodoladiey ans Hau koja je tu preduzera mi motemo da smatramo, ako aelimo, kao nekts vestu qrucionalne rekonsirukeije" odgovarajucih misaonih’ procesa, Ali, ta rekonstrukcija nece opisati ove procese onako kako sc oni ak: tualno dogadaja: ons samo moze duti logi¢hy skicu procedure prove- Favanja. Mozda je to u stvari sve na Sta misle oni koji govore 0 wtatior nalnoj rekonstrukeiji* onih natina ns koje mi stidemo manje. Cinjenica je da su moji argumenti u ovoi Kniizi sasvim neva visni od toga problema. Medutim, ono feo je bitno 2a moje gledisie © tome pitanja jeste da nema takre stvari kia $19 je logidka metoda do- lutenia do novih idela, ili logitka rekanstrukciia ovoge process, Move lediite ce mode izruziti time to cu refi da svako otkrite sadrdi sjedan, vt Jesu stvaralacku inruieiiu u Bergsonovont ltati njenog logickog ispitivania, Sto66 smisla. Na slian natin Ajngtejn govori 0 ytraganju ze onim visokouni- srzalnim zakonima -.. 12 kojih. se tistorn cedukciiom mote. dobrti ike oveta, Nema logithe staze", kaze on, koja bi vodila ovim zakonima. Oni se mogu dasti¢i samo intuicijom, zasnovanom na necemu rnaliky ng intelektuaino ufivijavanje w objekte iskustea) 3. Deduksivno proveravanje teorija Prema giedista koje ée ovde biti inneto, metoda keitickog proveravanjateorig, kao i nthove selekeije y skladu sa sezaltatima pro- ‘vere, razvija se uyek po sledetim linijamaCia Jalng ove idejeskova je no fansta i jo8 nina Kofi ran —aTpactie Fieve, toeelog see atom lope deat lacie (kao ito je ckvivalencij, izwodl postoje medu njim, Ato iaimes madam rathovel Cee iin pre w ioe jima se_moge velit) proveravanje jedne teorije, Prvo, postofi logidko Uporedivanie zakljucaki izmedu sede, time se proveraya unutarnin doslecnost sistema. Diugo) postoji istrazivanje logitke forme too 2 ciljem da se utvrdi dt Je ta eorija empiriiskog, odacsno nausnoz fearaktera, ili jc, recimo, tautoloske, “Treée, postoji uporedivanje rugim teorijama, pogivito zato da'bi se odredilo da li ce te teoriie fmautno napredovet! ukpliko pretivi nate reditite provere. T na kraj, posto}! proveravanje ceorije putem empirijske primene zakijutaka koj fe dad i nje iavest Seria ove poslelnje veste provere jeste da se ustanovitu Kojo) rneri nove posledie teorije — ma Sta bilo novo u onome ito teostja wri og di se ulvvate ukoStar $8 aahtevimn prakse, bez obzira da I je fons poksenuta isto nawnim coperimentima il pedaiénim tehnolos Kim primenama. Ispostavlia se isto ako da je procedure provere 1 ovde deduksivna (Uz pomoé drugih, ranije pribvacenih ickava, iz teorije se cedukuju_izVesni_singularni iskazi koje modemo zvati_.predvidanye"s naratite se dedukyju predvidanja koja je lake proverity Y pam + Govor povodom €0-tog rodendans Maksa Planks. Cit ine roSimas Vinal zadata LastureJeste da capa 2a chim. wsoko univerzltis: ‘akonimay "td. Cetieana po: A. Einstein, Mn Weliid, 1934, 9, 168; engleski proved A. Hossa: The World oe F we fy (945, p. 128). Signe téeje nalere se Fanije kod Libiga, op. sits uporadi takede Mach, Privipno dev Wirmulehre, 1995, bp. S430. “ Nesuchu 120 niUiting™ ceo je prevents Hatin fe preveo! wimps sie ndirstancing of experience vost, saglasnost ili nesaglasnest) pasus po- 6 _Hemedu ih iskaa birju se ont fo se ne riogu tvest i tute tere, 2 posebno ont Kojima tekusa teoris pro uke s pogledu vil ( drug) izvedenitsiskaza, poredett 1h sa rend luuima praktiéaih primena ieksperimenata. Abo je ta odluka positivns, jest ako se pokage da gu singular inked priwatlv, il eritooant, longs ie olla svoj Drovers smo nail riogn de fe ladbacimno. Alt ako Je odluke neyativna, i, drugim retima, aku za ry nilhovo opavrgavanje itavremen opavigava feorija iz Kore su logiki dedutovani = “Treba priniett da povitina odluka mode samo pxivremeno: da_podeii jednu odredeau tcora, posto docrije neqativae odlike mogu uvek da je odbace. Sve dek jedna teoria indian deealine | fe provers i tokom aauinog progress aie tamenjenanekom drugont teoriom, mazemo reel da ie adokezala svoju (pew) wrednene, Ho je spotkreplions"*! prolim iakesvom, = POT oxde skicrand} procedari ne poiivjuie se ita nalite na % induksivnu logiku. Ja nikad ne pretpostavijam da iz istinitosti sing famih iskaza mozemo da dokazuiemo istinitost teorija. Ja nikada “ne Pretpostavljam da se pomocu ,verfikovanih" zaldjucaks nicka teoriia % mote zasnovati kao ,iotinita”, fli ak samo kao y U ovo} knjizi nameravam da prufim detaljniju analiau metode & dedubsivnog proveravania, Pokubacu da pokazem da se w okvirima ove Sunalize mogu refavati svi problemi koji se obi&wo aazivel yepiven doiki*. ‘Oni problemi, medutim, koji nastaju iz induktivne logike mogu se odbaciti a da se na nihovom masta ne stvore novi problem| 4. Problem ‘razprantiavania Od mnogils primedbi Kofé se mogu polaviti protiv ovde izne- tog giedista, motda je najozbiljnija sledeca, Moguéno je rei da ja, edbacujuti mewdu indukcije, ligevam empirijsku nauk onogu S10 ‘ngleda da je njena naj karakteristika; 2 to anati da ja uklanjam ograde koje odvaigiu. nauku od metafizithe spekulaciie. Mo} odgovor za vu primedbU jeste da se moj glavni razlog 2a adbacivanje induke ivne logike sastoji bas u tome Ho num ona ne pruga pogodan such raspomacanja 7a empiniiski, nemetafvicki kervkter jednog teorijskog sistema; ili, drugim re8ima, Sto nam ne prada pogodarjkrierijumu r granitacanja demarkecije Problem ienalagenja keiteijama koji G& mam omoguciti ca pravimo raztiku iamedu empirijskh nausa, s jedne, i matematike i a ae al gan tk primedbu “peed ate 79, kad toi moga dala Porwcrve edi. Dalje, mi erazimo od)68 logike, kao i, nmetaiickin® sistema, s drugs strane, ja nazivam graf tba ee Ovaj problem dio je poznat Hyun, Koji je pokuian cape retif, a'sa Kantom je postao ceatralai problem tears saznenia. Akos duc zt Kaniom, problem indukcije nvvovemo ,Hjamovim proble- morn“, onda bismo problem razgrani¢avania mogli da ‘ac-ovemo » Kan tovim ‘problemom’” Od ova dva problema — koji su izvor koro svi drugih prob- Jena teotije seranja — misiim da je esnovaili problem razgranicavania Glaenirualog 23it0 epistemolozi empiristitke orijentactie pokaaju teinju dese potpun pouzdaju u jmewodu indukelje™ iagleca da je zaista w njhovom uvereaju da Sarva ta metocl mode ca pruft pogodan Ieiterijum razgranitavanja. ‘To posebno vezi aa one empirieare Koil slede zastavn.poditivizas Stariit poritivisti st kao nautne iff legitimne 2eteli da dopuste samo one honcepre (ili pojmove, ii ideje) koji su, Kako st oni to formu liseli, gizvedent ix iskustva"; drugim recima, takve honeepte za koie 84 verovall da se mogu logitki redukovati na clemente Gulinng iskustva, ao Sto sit servacije ‘lt Culni podaci), utisc, opazania, uspomene cula vida ili sluha, 1 tako dale. Moderni positivietl spremni su da jase vice di nauk nije sistem Koncepata, voc pre sistem tikeza®!, Oni stoga ao nautne ili legtimne Sele da peiznaju sarno one iekaze Kojl +e moma redukovati na cementume (Hi ,atomske") iskaze skustva— na st dove opafania', ili atommke stavove", iit yprotekol reeenice | kako jo8 ne*®. Jasno je da’je podrazumevant kritersjum ewzgranicavanja iden rigan sa zahtevon 2a indaletivnom logikom. * Sa ov (hoi a odeljcima 1. do 61 13. de 24) uporodé moja beth 1s Easopina Brkesnens, 3, 1933, p. 4265 " aos je sada prestampana Orde) u proved, doar “1 * Uppredi posednju retenlan njegovor dels Buguiry Concerning Hamar Understanding. * Su slestecim pasuiom G:moiom ahyzijor aa epitewologe! uses, ra primer citar ia Rajhenfabe u tekatu lepoed Promedbe. Ty odeljle 2° Keada sim piano ova) pas, kako 14a vin, ja sam provenio .moderne pouitiviste’, ‘Trebulo je dase actin da je potewak Vingenstejaovog | Tvactars-3, Fo feu econ pags odetavio, — ySvet je totale tinjence, a ne sta” — io spezvan ajegoum zavrietkorn, Koj je optudie Coveba koit nile duo nukskve anaSene i ima", Vidi takode moje delo Oyen Society and fis nents, glve 11, ogefae I, Sao i glave *t. moge dela Paseo, narctio fds *1] (pmuba 5), "24 (posiednith per pesuss) kao 1 * Nita, naruvno, ne zavist od imeni, Kada sam ja izmislio nove ime seneval inks” Gli .osnevni stays vidi, calle, odsla 7.1 98) uBio sere to serno {ato ft oni je bio neophadan tommin kot mje eplerscen konstasiem opaisjane fiers. To fine tu na aalos, valoro peinyatli div i apolscbals ge us prenee ‘ab cou vests ceudouja Koja sum fa 2ele> ds begitem, Uporeci keds moj Par sigs, "29, 3 Kako ja oubacujem indukrivau logiku, ja moram isto tako da odbacim sve te poluiaje reSuvanis problema razgeiniéarania, Odbaci- ‘vunjem sveza toga, problem razgranitavanja dobija u vatnostt za sadss- Rie istrazivanie. Nalagenie prihvatlivog Kritesiuma mazgranidwania ‘more biti Krucijaln zadatak za svaku episterologiju koja ne peihvata indukieme logiku. Pocitivisti obicno interpretiraju problem mzgrani¢avanja na rnawalvriéei natin; oni ga interpreticaju kao da je to pecblem prirodne nauke. Umeste da zmu kao svoj zadatak da predioze jecmu pogednt Konvencija, oni veruju da morsju da otesija reaike koja postal u pri- rodi stvariizmedu empirijske nauke s jedne f metafzike s druge strane. Oni ncprekidno pokufavaju da doksm da metafizike, po same} svejo) prirodi nije niita drago do besmisleno brbljanje — sofsteriia{iluzlia", kako kaze jum, Koju bi ecbalo ,prepustiti plamens*.*? Ukoliko retima sbesmisleno" ili ,bex zatenja% po define ne 2elimo da izraimo nigta viée do ,nepripadanje empirijsko} nauci", fonds bi karakterisanje metafzike kao besmuslice lene znugenja bilo triviiains, poito je metizika j inate obitno bila defnisara kao sem pirijska, Poritivist, naravno, veruiti da mogu o metafizici dy kazu mnogo vile od toga da sw neki njeni shazi neempirijskt. Re&i bez aateria ili .besmisieno” nose, i sracunate su da nose, jedno negativno proce- njivanje vrednosti; a nema sumnje da ono Sto positivist masta tele da coliko uspeino razgranicavanje koliko konseno odbaci vanje? i uniStavanje metafizike. Bilo kako mu drago, kad god su pork tivisti pokuSali di jsnije Kazu Sta znabi ,sa znaceniem, tal pokUsa) je vodio istom rezultau — takvoj definiciji ,redenice sa anatenjem (aaguprot ypscudorctenici bec znaten|s") koje je prosto ponavljala kriteriuum Pegranidavanja njihove indukeione logibe. Ovo se velo jasno ispoljava u siutaju Vitgerstalna, prema Kome svaki stay se 2naceajom mora biti fopifet svadji* na elementame (ili atemske) stavove, koje oa harakteri8e kao opise ili, slike realnosti*® ‘Toko je Hium, tao i Setstus, odbacio woje sopevens dalo Anguiy ‘2 nlegovo} podlednj} strict: isc kao Heo Je doenije Viggen abuso exch sopstvent Troctatus na njegone) posstsjj strani. (Vidi peimedbu 2 us wleljsk 10) 2 Camap, Erhowtrns, 2, 1932, pp. 2194, Ranife je Mil upotreblaran Dez 2naienis™ na sidan natin, * nesumajive pod uileajer Konta; upured! _ Barks Frssys on Social Pisloophy, us redaboti H.D. Hatoae, 1911, p- 223, Vidi tkode moje dolo Oper Society, primedba Ss ue ghara tl * Watgenstein, Tractors Lorico-Pialoopbicus (1918, 1 1923), sav 5 5 Katee ovo mannan 193, ne ose Farm, arson, sno nigorim dle * Wingenstein, ep,ci) stvovl 4.01; 4.035 2.22170 (karakerizacia,wagret bud retenoy koja tba a obit sve stavove sa anateniem). Tz orga motemo vide da se Vitgenstinee Tetcevons ‘nog So ia crane poklapa se bites umorn rengrunieavane i Tvs, ako niegove reel ynatino™ At slogidarae suseerea wea ta anaenjcne A ova pou daca bas ta problema indued te Basu aed sa ion %y — Ru vakont sig tal Tema toe sedulujti na elementarne iskezs kina, Aky se desiodno: prime Vigestian Tete nor serine zaicenie odbc kao lifene zratenia ene produ kone 2 Klin taginje, po Ajnstujnovin relinu predstavye waned radk Hetearg": ont rikad ne mogu da bucks pettaceny kao proc tetra’ sash, Viegerdtajnov pokusa du demaskra problema Leck kao prazan pseudoproblem formutlisao je Slikt? sledegim redima: - Problem induelje stoi seu zahtevu 24 logickim opravdanjerh war ersalih iskaza reainost.. Mi widnrne an Hegemon takeo logitko opravdanje ne posto: ne moze da pesto jednostavao aate Sto uttverhé takes risa prog ihadi } To pokazuje kiko induktivistichi kriterijum raxgranigavanja ne uspeva de povuce onu Hiniju koja bi odvajalt nautne sisteme od J meutiaidkih, i zaito mora da im prizna jednale status; jer, presuda por zitivisticke dogme znacenja glusi da su | jedni i drugi Sistemi pseudo * Uporedi primedbu 1, us atelitk 2, * lle ircticaaju noun zakona kag pseto-stavova — redavsiudi na satis problem indakeije— Shik je pripsao Vitgenttainu. (Uporedi mola baja cn Seciety, peimedbe 46. | JIL ur glavu 11) No, ti idee je saprave mnege stria, Ona fe deo inviruneatlsti¢ke tradiclig,hojn se mode pratt) unutrag do Busia i dal. (Wid, a primes, me) cloak , Tri gledite @ halacemsazsanja, 8 Cantonporary Britsh Philosepiyy 1956; kao i talnak Deletes n, Hothlitt bas Drsthodaibi Muha”, u B.J-P.S., 4, 1933, pp.264., sada si rueme delu Cowectire: Sn Refatarions, 195). Dale relerenge imate priniecbi*t ypred escjba 13. p80 ovome problems raspraviiag sam i u moms "alu Postzipl, néelie #11. a = PeDdeda “26, 1 Schick. Natwraiconchafion, 10, 1931, p.l56. (Kuscir je mol.) U pegledu primodath zikona, Sie pie (p-151): ,Cesta Se ptimesivalo di mite mote ro sektno adked os goyoricuy 0 fi as ober ‘se Gerafaves, de ko katem precutao postavlame rezervu da on move de bude modifioven u svetlos daleg iskustra. Ako mown da dadim, tame exgeade nastavia Sli, .nekoiko sett 0 logithol stuaeil, gocepomenuts Liajenss coat a Driredai zakon, a principu nema logithi karace Jetaos ktes, nee pie nekoy Spustia se fermiaaje ithaca," * (Forrtanje" je otigledio bila uamerean, oS fo ea ubjut! wansformaciu il favodenje) SU Je ove teonju. prpaco Jeno tao Vitgenttsjaayom saopltenju. Vidi takede adeljak "13" most dela Pons iskaza bez anateaia, 9 onde, umesto brisunje motizike tz empiri aka, pozitivizam vodi invazsit metafzike w cblast nauke® asuprotovim antimetwizi¢kim ratim twkavstvima, — antimetfizithin po svojoj intencj, zapravo — mo} posuo, kako gu ja vicim, nije u tome da izazovem odbacivanje metaike, vee pre da formulitem pogndnu karakter/zaciu empirijke nauke, i da tako. dei niscm poimove yempiriske naka” i ymetafizika” da hudemo w stanfu du za neki dati sistem iskaza kadero da fi njegovo blize proutayanje spade u empirijsku nauku ill ne Stoge moj friterijum razgranigavunia treba uzeth kit) pre log 2a dogovor ili Romwenciju. Sto-se tice pogodnosti ma koe takve Konvencije, millenia se mogu rerlihoveti, a razamna diskuwija 0 ov Pitanjima mogacna je samo zmedu partnera Koi ima aki zacdnick! Sill Tabor toge cilia mora, nazay raja da bude styut odluke ko) ( jalazi van racionginog argumenta,* Tako ée, to je savim sigueno, svi ont Kot kao zaveSetak {cil nuke 2amitigiu jedan sistem apsolutno siguerih, neapozivo istinit odbaciti predioge koje cu ja ovde staviti. To ce isto uraditi oni suitints nauke .- u sjenom castaianstwu, koje, po niimsy 41 4 njenoj ,celovitosti” | »fcalno) intinitosti | suStaatvenosti"™, Oni 1s tefko pristal da ovo dostojanstsn priznaju moderno) teorisko) ic Us Rojoj ja tru xno najkorapletaie estvarivanje ono So Ju. nazivam’ .empirijskom naukom koje ja imam na umu su drugaiji. Pa ipak je dia th pray predkstavljajuct th kao tstnite # suttingke iljeve nauke, ‘To bi samo po-cretile ished i znatito bi ponovno pur Ganje u poritivsttki dagmatizam. Koliko ja vidim, postolt stma jedan natin da se racionalno argumente u prilog mojih predioga. ‘fo je analiza njihowth logickih posedica! uktvivanje ma niihov pladnost "ujihovu snagu da rasvetle probleme teorije suznanja Prema tome, ja slobsdno priznajem du sam seu dalafenja o svojih predioga ruk njoj analiz, vrednosnim sudovima, ‘possbnin akionontima, Ab; ja se adam da moj peedlol toga dt ©Upe ie 7 rapier arin Open Soviery, prmeds 46, 51-1 52 uz glaru Tl, hao | mil hoe Scent Scene and Mewpiys®, tat sam juice 1998: plot 20 om veces Rarnapu u Bithetes seth fbwofa, qTewakell PAL Slipasa sida ¥ mom Beli Conecares and Reteations, 963.1 1985 Ste sersiem dae mada oie Koil 90 aaineteetovani da dacs do “fine wre ssngt tamara Sittoe (retort pategemmm an pein ee nan eden “drugeg Copored! mow knigs Oper Sociy, giaca 2 SRE Disglawro sletiees upered! primedtu 1, uz odelisk 19, Sti Or Sua G cereale, 1932 bud pribvatljivi 2a one Koji cene ne samo logithu strogost vee isto tako { slebodu od doginatizma; koji treze praktiénu primenljivest, ali ih 08 vie priviaS! svantura nauke i otkriéa Koja nas neoiekidno sukob- Yarsju sa novim i neotekivanim pitaniima, vazivajudi nas de pokuiame St novim_odgovorima o kojima domd niko nije ni saniao. eaica Ga vrednosni sudovi uticu na moje precloge ne anadi da ja Ginim onu gzethas 2a koja sam optutio poritiviste — gresku pok Saja da sc metafivika ubjje pogrdama. Ja ne idem éak ni dotle da terdims sda metafizika meme nikakve vrednosti 2a empirijsku nauku, Jor, ne ‘mode se reéi da, naporedo su metafizickim idgjama koje sit kocile napre- ak nauke, nije bilo i drugih — kalav je spekulativn’ atomizam — hoje su mu pomagale. Gledajuci a stvar iz pstholoskog ugia, sklon sam da ‘Smatram da je naucno otkride nemoguéno bez vere u idee koje su thst spekulativne veste, ponekad Gak i sasvim ruutne; vere Roja je potpam Epa ae peas nauke | kee ee oj meri i ymetafi- tka, = Ipak, posto sam izneo sva ova upexorenia, smatram i dalje [ da je prvi zadatak logike swenanja da iznese pojam empiriiske natcke, da bi tako jezitku upotretu, koja je sada unekoliko nelzvesna, ucinile Sto je moguéno odredenijom i da bi povukla jasnu linju razpranicenia izmedu aguke i metafzickih ideja — mac su te ideje moda doprincle apretku nauke tokom istorje, 5. Ishusveo ao meioda Zadatak tormutisunja prihvatijive definicije ideje empirijeke hauke" nije bez svojih teikada, Neke od ajih nustaju iz Sinjonice do rnora biti vide ceorijshth sistema sa logitkom strukturom veoma sic om ono} Koja, w mia koje odredeno vreme, predstasia prihvacen! sisten empiriiske nauuke. Ova situacija ponekad 9 opisuje tako Sta se kaze da ima yeoma mnogo — po svoj prilici, beskonagan bro] — logidh: sno- gucaih syetova". Ipak, sistem koji nuzivamo j,empiriishom aeukom" treba da predstavlia samo jadan svet: ,realni svet" ili ysvet nudeg is- keustua®.#t ‘Da bismo malo vige precizirali ovu ideju, mogli biemo da saz- likujerno tei zahteva koje mora da zadovolji nas empiriiskl teorijski sistem. Pivo, da bi mogan da predstavlja neprotivretan, mogudan over, “* Uporest takode: Planck, Positions tid reste Awieneil (1931) § Biastein, Die Religion der Forschune*, w Moby Walehild, 934, p, tay coaiee Prevod A. Haina: The Worl or 1 ase 241935, pp, 23. © Wiel aiode alia os, ‘kao! mig dela Posen, ' Uporect dadamak a bude sincesigei. Drago, on mora da zadoveljava kriterijum rergranicayanja (Uporedr Odeliak 6. 1 21), to jest ne sme da bude meta- mora da predstavlfa evet moguénog ahuva, Trice, on more da bude sistem Koji se na neki nacin razlikuie od drugih tanith sistema kao ona} koji predstavlia maf ovet iskustva i, kako razlikovati sister Koji predstaviia na svet iskustva? Odgovor je: na asnavu dinjenice da je bio podvrgnut proverama i da ih je indseeo. To znati da ga treba razlikovati primenjuuci na njegt ont Geduktivnu metocu koju sam postavio sebi kao cil) dy’ analizican opiem. apes ces Jeaitvo" se javlja kao Karukteristicna metodarporssst Loic indan tcorishi sistem mage da ve RMMGE Od OES ih; fako ingleda da se empiri Puke ne odlilje Samo svojom Le gitkom formom veg, uz to, i svojom esobenom metodon, (OVO jer nie Favno, j plediite indultivista toji pokutavaju da Karakteriby empirishe uly time Sto upotrebljaw indukivny metodu, Teoria saznanja, &ii je zadatak analiza one metode ili pro- irisko| anuciy mote se u skladu su tim she metode — teorija onoga iio se ebicuo t hao heiterijuom raspranitavania jum razgraniavanja svojstven induktivns} logici — to ce reed, pozitivisticka dogma znatenia — ekvivalentan je zahtevu a svi iskazi empirijske nauk (ili svi iskezi sa znatenjem") morait biti takvi da se moze konaéno odludivati u pogledu njihove istiniensti # pogresnosti; reti cemo o njima da morsju bitt podlozni yAonacnom edluctoanc*. To znaci da njthova forma mara da bude takvs da ie lo. gitki moguéno kako njihovo porrrdivanje, tako | njihovo opovreavanie ‘Tako Slik haze: ..... Pravi iskaz mora da bude podlotan honainej verifikacii*t; a Vajsman kage jo jasnije: Ako nema nikakvog nating da se otredi da ‘mit, ond ta} iskez nema ama bai ni= Kakvo matenje. Jer, anatenie jednog iskaza jeste metods njegove ver’ fkacije Ali, po mom mifljenju, indukeija ne postoji! Prema tome, ievodenje scorija iz singulamih iskazs koji su .verifikovani iskustvony after, 18, 1931, 9. 180. - 1, 1930,'p, 239. + Ja ide, name se, ne nt tokowwans smaremstias iki On» Sto ia poritem jaste da postl takes ater hao ito je mduheje © econ inuksivnim rauiama": da postoje ilo adakeivns procedure’; HO ,inaaheivn Ehjeteanes.14 (gna Sta to znaéila) logit je acdopustivo. Prema tome, teorije mkady nisu podlotne empirijskoj vorifikacfit. Ako Zelimo da izhennemo po7i- ivisticku gretk d@ svolim Kriterijumom razgranitevanja odbacimo| teotijske sisteme pritodne amuke"?, onda moramo da izaberemo Krite-| sijum koi ée mam cogvolitl dau domea empirijske nauke pustimo iskaze koji ne mogu da se verifikaju, ‘Ali ja Gt, naravno, priznati jedan sistem kao empiriiski ili Tae samo ako mode da se prover’ iskusivor, Ova razmatranja suze ral at da kao Keieerijum razgranieavanja treba W2ct_ Ne Monet oe asi sa aaa apres, Drain ena: ty ah Fitted rancnog sistema da bude takav da moze, jednoi zauvek, da se {psvollu pocidiyoom sonia alsragiga da mu Logika forma bude takvs de puter empiristih provers mote da Se izlvoji & negativaom smisla mong Die moguno-dusejelon. cnpiris. ster opovrgne ‘seusrvon®, BMI Tako te inlay Sura ce ove pudats neve pada) Rie rece smatratt empitjskim, jednostavnp zbog, toga Sto se ne moze po biti, dok éc iskez ,,Sutea Ce ovde padati kiba® biti smatran empirijskim.) Kriterijamu razgranitavania koji je ovde predlozen mogu se staviti raze zamerke. Na pevom mestu, moze zaista du izgleda pomalo nastrano davati sugestiju da bi nauku, koja treba da nam pruti poei tivnu informaciju, valjalo okarakterisati time da zadovoljava jedan ne~ fun! zafeev kao sto jé mogucnost pobisanja, Ja éu, medatina, Syelcima 31.1 46. pokaaati da ova zomerka nema veliku tevin, pote fe kolitina poviivne informacie 0 svetu Koj nosi neki mauta iskar #9 U svome dela Lopicel Syntax (1937, pp. 3216). Kaman je prizaso da je to bila pogretia (pocivahue ve na moi eka), 4 10 lito je weinio 8 po Danis eadu -Proverivont | snagenje",prizmajuts Sisjenicn Jy univerzalnt zakont Fisu samo yprikisdai® vet { bieni" aa qauku (Dhileophy of Science, 4, 1937, 0.27), No. w svete indaluiisutkom detu Logical Foundation of Probaiity (1980) fv se yeaa pari Kola je veams DISEA ona) Koja fe Ove Keiukovana. aalacent El univers aalost imaju nuley vertvstnotu (pSil), on je prinuden ds kate GELSTH) da lako te aud da ve U aakoni obace 4 nauze, nouka mote vrlo dobro Mise snade | bee will * Lotte da ia sugerifeen opoerghivost fun Kritenjum sazgranitavan, i ne grodonia Uiatte, povth Tost, da sur Ja Yee (a odelifu 4) osteo Kettkoven Uporebu ide enetenia Ine katerliame nagranitavania T da ja, dogmu inagenia Wenove napus fo! astjo u edeliou D. Peema tome, Sst je mit (mada je jedan Ero) posyjani mole teonje blo sasnovan ‘na tore mits) do som is Unda predloo Spantglinost ban Eeterqum znabenja. Opogijvest mamdvaja dve vtsteiskass Keli Si'greteno se mutentem: opoveglive i aesposrelive, Ona povied linia unutsr, fie cha wulla se anageriem. Vidi tlode dodatak *T kao 1 gleve *T mogs dels Porneript, nago8to suelo #17. 5 419 + Seadne idole mogu se nach na primer, a: Frank, Die Kewalieat wed itee Grenzen, 1381, sl. 1,10 (op. 15.1); Dudlsav, Die Deirtion, reve laden, IG}, pp. 160. CUporedt code pelmedbu 1. uz odeiak 4, gore! utoliko vets ukoliko taj iskaz, zbox svog logidkng Karaktera, ima vite ingleda da se sudari sa moguéaim singularnim iskazima. (Ne nezivamo sai wand aakone prirode akonim™: Ho vie zabraiiiy vise 2.) -Moze se takode nokusati da se protiv mene okrene moja sopst- vena Irivka indultivnog Keitejuma razgranifavunja; mofe, nalme, Ga izgieds kao da se protiv mogucnosti opovrgavania kao Kriterijuma Fuzgianidavanja moge apotrwbidi argument! slieni onima koje sam ja ‘mogucnost! verifkactie Fakav napad me nece enemirii. Moj predlog ee zasniva na asimetrit izmedu mogucnosti verifkaciie 1 mogucnosts opovrgavania, mew Hoa pron i logitke forme univerzanih inka. Je, {prea isigat ¢ vikad ne mom iavess ie siggularh, hat 9 RGHME TE Pomoc nandes (olcne-a Rlastne logike) moguca jc i istinitosti singularnih Tekaz Seaton ReRURIOR univetZaieih: OEE (Se a. nessnHTOsT-LAVETPATNI- CU PEUTE JE SUTIRGTO GEMM koh Com’; to jest od singularnih prema univerzalnim iskizims, —Treta varie mote da Tagieda ovbilinija, Mogutno je redi a je { onda Kada se dopusti asimetrija — iz razligitih rasloga jo8. ne- moguéno da se ikada bilo koji teorijski sistem konaéno opovrgne: Uvek je, naime, moguéno naéi neki natin izbegavania opoyrguvania, recimo, uvodenjom ad hoc neke pomacne hipoteze, ili ad fac promenom nreke definicije. Moguéno je, stavise, ne upadajudi w logithu nedos- Tednost, usvojiti stav jednostivnog odbifania da se prizna bilo kikyo opovrgevajuce iskuswvo. Taino je da naudnici obiéno ne postupaia nna ovukav natin, ali je ovakva procedurs logidki mogucna a ta Cinjenicas mos se tvrditi, uw najmanju ruku, dini sumnjivom logitha vrednost riterijuma razgranicavania koji sam prediozio, Moram priznati ispravnost ove kritike, ali. né moram zbog tog a povudem svo} prediog da se mogucnost opovrgwvaanja uzme 2a kri- terijum razgranicavanja. Jer, ja G4 predlozii (a odelfeu 20. i oninma iza niega) da se enpinjska metada okarakteriSe kao metoda koja iskljucuje bal one natine icbegavania mogucrosti opovrgavanja Koji st, kako is- _pravno insistira moj zamibljeni kriigar, logicki dopustivi. ‘Ono _st0 Gar Waganfa mogutnosel opovrgavanja, na sve zamislive aatine, onoga ((Gimtema Fo se proverava. Njen cili nije ca spase Avote neodraivih PVE Raprotiv, di ieyrSi selekeiju relativno najpogodaijeg, izlamuc! th sve najdeScoj borbi z= opstanak.'y 0 ow sine vans Fame w ofeliku *22 anos dela16 Predloveni Kelterijum regranitavania vedi nas takode jed- nom seienju Hjumavog problema indukcje — problema vazenja pi soda zakung. Koren ovoga probleme ledi u plividne) protivreenosti fmedu onogs ito se mote nazvati ,osnewnom terom empisizins — tezom de samo iskustwo moze da odluti istinitest II) pogresnost nattnih iskwa — i Hjumovog uvidanja aedopustivest! indivi arguments, Ova_protiv ste se_preipesiavl tn sl moi nav is mote da bus tomiens oll to jest da ut principu mora biti mogucna kako njihova vetif Rac, njihovo opovrgavanje. Ukoliko se odreknemo ovog zahteva { ae mo ko empirijeke i one iskaze koji su odlutivi samo w jecnom smistu — unilateraino odlueivi, ili jos preciznije opovnghivi ~ 1 koi se mogu proveriti sistematskim pokulajma da se cpovrgn, protivretnost i¥ce~ Zava: metoda opovrgavania ne pretpostalvia nikakvo induksivno zak- Jjutivanje, ves samo tautolofke transformacije deduktivne logike Cha valianost nije sporna. 7. Problem emplrijtke move" Ako mojriénost opovrgavanja teebu uopkie da bude primen- Jjiva kao keiterijum razgranitayanja, onda moramo imati na raspolaganju singularne iskize koji tog da poshite kan premise 1 opovrgavajucion zakljutivanjima. Izgleda, prema tore, da na§ kriterijura sumo pomera problem — da nas vraét natrag, od pitania empiniiskog karaktera teo jana. pitanje empirijshog karaktera singularnih. iskaza, Cak i tako, neito je dobijono. Jer, w peaksi nauénog istradi- itavanje fe ponckad od nepostedne { preke potrebe U veri sa teorijshim sistemima, dek se u vezi ta singularnim iskatima sur aja u njihov empisifski karakter retko javija. Istina je da se dogadaju sgreske u posmatranju i da one dovode do pogreinih singularnih iskaza, ali nauénici skoro nikad nemaju priliku da neki singularni iskaz opisu a) neerpirijskt ill metafizidi Tako problemi enpirijske osmove — wo jest problemi koji se ida empisiiskog Karaktera singularaih iskaza i natina na koii se oni proveravaja — u logic! nauke igraju takvu ulogu koja se unckoliko ruzlikuie od loge vecine drugih problema Koji ce nas interesovati. Vegina tih problema stoji, naime, u uskoj vezi so prakson istradivanjs, dok problem empirijske asnove pripada skaro iskljutivo ‘corgi sistema. Ja Gu ipak morati njima da se bavim, polto su izazvali nia nejasnoda, 4 24 ovo vidi isto ako 130) Sloaak Kofi sim spomenue u primedoi 1. an fdeljak 4, * sida orde preltenipan u dedatku T, kad lio} Powsonps, narocito oak * “To je potebno taéne kada je 108 o rela iameda opaéindh iustowe il seanvn sta" jeste nitaz kev move da p premise w empinekom opovisa anja; ukratko, ‘ska o tedro} potedineeno} inj). Cesta se ematrlo. do opsisina ishumtws Reo da pra nel ‘vrstu opravdanfa za osnovne iskaze Draalo se da set ekaat asnival fa Siny ishumsama: da nthovs tnivst postje ott peglecnnier bh ishustava’ il da je Ucinions yotigicdnom’” tim iskustvimm, itd. Svi vi iskazi ispollasu saveene @druvu tendenciiu da se nals! uska vera izmedu osnovnih iskiza | nasih opazajnih iskustava Noy ist Tako S prison se osetila da se sekaot mag ing’ pacar! sane) skate a teres opazania bkiva omalanejasno, x opisan je oKo- wamaiusiny neiasnim izeurimia Koi méta ne rariaéninaity ve ola pre- laze prcko teShoSa, ili thy w naboljem shufaju, neodredeno naznetu Verujem da je orde moguéno nati reienie, ako jaan odvoiimo rsiholotki aspelt problema od niegovog Ingiskag + metodolaskng pekta. Moramo naprasiti ractihuy » jedne strane, tered mash toh Fem iskustave sh nab oiecona woerenor Koin ne moe rikad da op ravdaja ma oj iskar (mada mogu da postanu predict psiholothng istrativania) i 8 druge strane, odektionth lopiShil relachia Noe poste sed ranlititim siscemima nauénih iskaza {'u okvira svakoy od nih Problem empiriiske osnove bice taspravijan detaljao u odelj- sims od 28, do 30. Zanad, bile bi bole dase okenem problem aioe bektivnosti, posto termini ,objektivno™ t ,stbjektivno", Koje un pew upotrebio, zahtevait reziainjavanie sEna objehrivmos § subjebriona ube Reti ,objekrivno" i .subjektivno™ su filosofSki termini, sesh oprereéeni nasiedem protivreénih upotreba i diskusijam hex keaja i zakljutha. Moja upotreba termina objcktivno™ i ,subjektivno” ne ods- tupa mnogo od Kantove, On upotrebliava ret yobjektivao® da eznati da bi nauéno saananie tredalo da bude takvo da se mose opravdati id hilo dije cud: opruvdanie je yobjeksivno" ako u prineipy mode dz bude provereno i shvuéeno, Ako met vad 2 svakoga Eo ima ums", pide on, onda su sjegowi mizlozi objektival i dovoli ' Kitt der reinon Vernanlt, Methodeatehre, 2. Haupistick, 3. Abschnitt (drago indanie, p. S48: enpieski proved N. Kemp Sina, 1983" Crt of Pure Rauens Tee (Mesnog, glove TL, sasliae 3) ps G85) ‘Spal provedJe, oper, drtim da se nautne worlje nikad epravdati ili verttikovati, ali da sa one ipak ptoverljive. Zato ext 1 Sa cbjeationose mauénih iskera leti u Cinjeniel da mogu da budu inter sibjekzion preverent*! Rec ,subjektivao” Kant je printenio na maéa osedanja tthe enosti (tazlititog stepena)®. Tspitati kako dolazi do tih osecania spada & posao psihologije, Ona mogu nastail, na primer, .tiskladt sa zskonima asocijacije". Objektivni razlozi mogt isto tako da posiuse kao ysub- jektivni werae’ prosudivanja®, uroliko Sto o tim raziozima moremo da ruimistimo i uyerimo se u njihovu ubedlivost, ___ Natit je mozda bio prvi koji je shvatio da je objektienost nue nih iskaza usko povecana sa kenstrukcijom teorija — sa upotrebom bipoteaa i universalnih iskwa, Samo kada se neki dogadaji ponavljaju u skladu sa pravilima i pravilnostima, kao Sto je shuta) sa cksperimen- Cima koji se dadu ponoviti, nasa posmatrania mode wu principa svako a proveri. Mi éak ni svoja sopstvena posmattanja ne usimamo sasvim ecbilino, iti ih pribvatamo kao naucne posmatrania sve doke ih ne Ponovimo i ne proverimo, Samo mkvim ponavljanjima mi mozemo sebe da ubedimo cia nije u pitaniu obiena izoloyana .koincidencij", wot da je ret 0 dogndajima koji su, zahvaljujudt svojej pravilnosti 1 ponovno} ostvantivosti, w principa intersubjektivao proverhivi.® aa. Swuiki eksperimentalni fizidar cus 2a one iznensdne | neob- jaSajive vidljive yefekte™ koji se modda tak u njegovoj laboratoriji mos neko vreme reprodukovati, ali koji na kruju Beeenu her traga, Nijedan, al pam ae ann eee En Sarat ene Nak woh ete ens blo Se sc ain re eis per aoe re ea Ss w firitar. ramume se, rete u takvim siudajevima reti da je izyio nauéne orkride (mada mole pokuiati de pondvo uredi svoje cksperimente rake da to utini ponovo ostvatlivim). U_stvarl, nautao znatuian jestekt cfekat mote bith definisan ka0 onaj efekat kali mote redovac da repro- Gukuje ma Ko vboliko izvrsi odgovarajuci eksperiment na propisan rutin, Nijedan ozbiljan fiziéer nace ponuditi za Stampa lap nauéno orkriGe neki takav, kako bih ga ja nazvao, ytajanstveni efckat” — efekat va Gju reprodukeiju aije uw stanju da prudi nfkakve instruketje. Takvo potkride” bilo bi yrlo brio odbateno kao himeritko, iz: prostog razloge Sto bi pokuSafi ajepove provere vodili negativnim fezultadma (Sled dla bilo kakay spor oko pitania o tome da {isc ikad deSavaju dogadaii koji su u principu neponovijivi i jecinstveni — ne moze da bude miéna reSen: to bi bio spor metafzitkog karaktera) Sada se mozemo vratiti na neito 9 Gem je bilo reéi u pret- hhodnom odeliku: na mojt tezu da neko subjektivno iskustvo, ili osecanie tubedenosti, ne mode nikad da opruvda jedan nauéni iskaz i da u okvi- mode da igra nikakvu drugu wiogu sem objekta jednog ‘empirijskog (ili psiholoSkog) istrativania, Bez obzira na to koliky to osecanje ubedenosti moze bic jako, ono nikad ne moze da opravda neki iskaz. Tako ja mogu da budem potpuno ubeden u istinitost jednog iskaza; siguran u evidenciju mojih opatania; sav obuzet intenitetom svoga iskustva: svaka sumnja mi mode izgledati apsurdna. No, da li to rauci pruva i naislabiit razlog da prihvasi moj iskaz? Move li se ijedan iskaz opravdati Zinjenicom da je K.R.P. porpuno ubeden w njogoru istinitost? Odgovor je Ne" i svaki drugi odgovor ne bi bio w 4 idejom suuine objeltivmosti Cal i finjenica, 2a mene take Cvesto zasnovans, da dofivljavam to oseéanje ubedenosti ne mote da se pyr javi na podrutiu objektivne nauke, osim u formi jedne pstholodke hiyo- ‘eee, koja, naravno, zabteva intersubjektivna proverts ux. pretpostavku da ja posedujem 10 eseeanje ubedenosti, psiholog moie, pomocu psi- holoskih i drugth reorija, da vede izvesna predvidanja o mome pons: Sanju, ata predvidania se mogu potvruit ili mogu biti oborena tokom elsperimentalnih provera. Ali, a epistemolotke tatke gledista, poepuno Irelevantno da li je moie osecanie ubedenosti bilo jako ili slabos da SU iterstun 0 ic mage se mat, Hod oabijaib wtradivata, aekl pei Sup peers a proflesty jote aeobjabnjers posits zezllst Maikelsorovog elapesimenta kali Posmatras Miler (1921-1926) 1a Maugt Vibonu, poste je rane 1 on sam Chao P'Mierlp dobiiaa Mafcelsonor aeguira tera. No, bako su docnije pruvere po- ‘nbvo dale negations fezalst, Oba} je sada da se te posledaje provere smttat Salncuhusin 2 da so Mbleroy Zerutat oj diverira oblaatava tak So 80 .Papisule Spepanstim isons pogresie” © Viel tacnde sdelak 22, nematien peimedb *80 UU fe poteldo iz jednog, moda tuk neodolivog, utiska nesumliive in Aosti (ii nsamooeevicnosti"), ili ni iz tege drugog do nekox sumntvo, nagadinja. Ni8ta od svega toga nema nikakvog uticaja na pitanja 0 tome kako se mogu opravdati nuudnd iskzzi Ovakwa rezmatranja, naravno, ne donose odgovor na pitanje © empirijskoj osnovi. Ali ona nam, u najmanju suka, pomazu ca vicime njegows glavau teSkocu. Zahtevejuci objektivaost 7 asnavne ideas Kao i za druge nauéne iskaze, mi scbe liavamo svakog logickog sredste koje bi nam omogusilo da istinitost nauenih iskava svedemo na asta iskustva. Staviie, mi se ostobadamo bilo kakvog dodcl povlas- Gonog statusa iskasima koji opisuju iskustva, Kao §t0 sii on iskavi kof pisuju nasa opazanie i (koji se penckad nazivaju ,protokol-reée “ i iskezi se mogu pojaviti w nauci samo kao psiboloski iskai 1 10 ‘aaati, kao hipotere takve vrste Si standardi inetrsubjektivnog prove, Favanja (usimajugi u obsir sackuinje stanje psihologije) sigurno. nist veoira visoki Ma kaiay bio maf moguéni odgovor na piano empiri sow jeda star mort bit jana abate eee wae! da ani ikuel moraju da budu Objekt, onde en eect eae padaju empirijsko} osnovi nauke moraju isto tako da budu objektivni, {9 jst intoubjekiino provers, No, intenabjckinns ae sek pocrwzumesm da i tka Ko taba dase proncroceh reas ee lave deugi provers isa, Prema tome, ake etet ae 20k a che ue eden Fein ao bis heh region haces nous remnoxe Wit kab Ss “HOI SE ne mA proven pe BRE SS a Principu ne mogu obarati, ako sz opovegnu neki zakljudci koli se dadu | Eni tes Ta lone te adie el, Son oh 6 ro] Favajul izvodenjem iz njih iskaza nideg Stepena univerzalnosti. Ovi inal, pays obrivom na to da tebe der bidt inten eo ivi, mr bit peoverjvi on bean natin Peake a ee Molo bi se pomisini da ove glee vo Seskenscnon rege. i da je ato naodenvo, UT odela 1 Krsikyudt incuba axes Sam primebu da indutela mode Ua voar baseman ee? ita se ae spe tin dese inte pelea ae ees ree procedure datultivne pavere Koja je zasapam. Medes wee aie Deautivna metoda provers nije u sanju ie ams pi ie hoff se proverovaja, nit fe ramitina da to ube! Brey woes es opasnosti od betkonstnog repens Als me & renee a 2 koja cau obrato paanju <= peovertiveat ad fein canal ‘Senovnih iskaza olin aleu pouchen ponerse ans ee 81 Jet, to je jasno, provere se ne mou ngstavliati ad infinitaon’ oanile motamo se zaustaviti Ne raspravliajuci ovde detaling taj problem, gelim samo ds hacer na to da cinenica da se provere ‘ne mogu nastavijati unedogled ne deli u sukob sa mojim zahtevom da svaki nauéni iskez mora da bude proverliiv. Jer, ja ne zahtevam da svaki natal iskaz mora stoamo de tude proverat pre nego ito ga prih vatimo. Ja sumo tratim da svaki takay skuz mora da bude podioscn proveris ‘eno, ja odbijam da prifvatim glodifte dau ‘hated ima takvib iskaza koje moran, mireci se sa sudbinom, da prih- vatimo zo istinite samo zato Sto iz lngickih razloyea ne izgleda mogucno da ih proverimo,GLAVA IL O PROBLEMU TEORIJE NAUCNE METODE U skladu si onim So sum ranije predlozie, epistemologiju i logiku naucnog otkrica trebalo bi identifkovati sa teoriiom nautne metode. Teorija metode, ukoliko prevazilazi tisto logitku analiza re- Jacija medu naucnim iskazima, bavi se izborom metodé — odlukama © naginu kako treba raspravijati o naugnim iskazima, ‘Te odluke ce, ramune se zavisiti od aja Koji izaberemo iz jednog broja moguénih cilieva. Odluks koja se ovde predlaie va postavijanje pogodnil pravils ¥a ono Sto ja nazivam ycmpirijskom metodom' usko je pavezana sa mojim Kriterijumom razgranifavanja: predlatem da usvojimo takva pravila koja ¢e obczbediti moguénest proveravanja nautnih iskaza, to Ge Feéi, moguénost njihovog opovrgavanja, 9. Zbog cepa su neophodne metodolotke odluke Koja su pravila naucne metode i zaéto su nam ona potrebnia? Mote 1 postojati teorija takvih pravila, metodologija? Nucin aa koji ¢e se odgovoriti na ova pitanja umnogome é& zavisith od nageg stava prema nauci. Oni koji, Kio, recimo, positivist, vide empirijsku nauku Kao sistem iskaza koji zadovoljava izvesne lo. gitke briterijume, kao So su posedovanie znacenja ili mogucnost veri fikacije, dace jedan odgovor. Sasvim drugatiji odgovor dace oni koji te7e (kao ito ja to dinim) da epecifinu karakteristiku. empicijskih iskaza vide u njihovo} podloznosti reviziji — u cinjenici da mogu da buda Kritikovani i prevazideni boljim; koji smatraju svojom dutnoséu da snalirireju. kurekteristiGnu sposobnost nauke da naprediuje, Kuo 1 karzk- Ceristidan nacin na koji se u krucijalnim slugajevima vrs! izbor iemeda opretnih sistema ceorija, 83 Porpuno sam spreman da prisnam da postoji potrebe za ¢isto Jogitkom analizem teorija, za wkvor analizom koja ne vodi racuna © tome kako se teorije menjaju i csavijaju, Ali, ta vreta analize ne rasvet- Hava one aspekte empirijskih nauke koje ja, na primer, tako visoko cenim. Takav sistem, kao ito je Klasiéna mehanika, moze da bude snauéan* u hojem god hofere stepenu, ali oni Kofi ga dogmatski po- draavayt — verujuci mo?da da je njihov posao da brane jedan tuko uspesaa istem od kritike sve dotle dok nije Ronaéno opoorgnut — Sto sasvima suprotno od toga Kritithog stava, koji je, po mom midljenju, za nautnika jedini delitan. U samo} stvati, nikad se ne moze doéi do konaénog opovrgavania jedne teorije, poito je uvek mogucng reGi du cksperimentalai recultati nisu pouzdani, ili da su neslaganja, za koja se twrdi da postoje izmedu cksperimentalnih rezultata i dave teorije, samo prividna i da Ge nestati sa napretkom asses saznania (Ova ova arguments cesto su bila uporrebljavana u prilog Njutnove mehanike u njenoj borbi protiv Ajnitaina, a slitaih argumenata ima Rapretek u drustvenim naukams.) Ako insistirate na striktnom dokaztt fli strikenom opovrgavanju*!) u empirijskim naukama, necete nikad izvuci Koristi iz iskustva i nikad iz njega neCete uvideti koliko niste & pravu. ‘Ako, dakle, okarakterisemo empirijsku nauk samo pomodu formatne ili logidke strukture njenih iskuza, nesemo biti w stanju da iz aje iskijutimo onu preoviadujecu formu metafizike koja proistite iz podizanja jedne zastarele nautae teorije aa nivo neosporne istine, Takvi su moji ruziozi 7 predlaganje da bi ompirijak nauk cbalo_okarubtersati_njeaion metodama rh Poxtupana SRRSia ema On a ey ja pokutati da postavim pravila, ili, ako hoéere, norme, Kojima se nau nik rukovodi kada se angazuje u istrativanju ili ofkri¢u, wonom smisli ‘ako se to ovde shvata, 10. Naturalisti¢ki prilas seoriji metode Nagovestaj koji sam u prethodnom odeliku ucinio u pogledu duboke razlike izmedu moje poticije i poaicije pozitivista treba nesto progiriti, “1 Je sam sds, evde postijetem teksns, dodn u sagradama refi ill etka opivrgavanju~ (2) 2beg tags Sto su one jesto implicvane chim ito" je blo seteno neposredne pre toga (.nikad se fe mote dati de. konataog opovegs: ‘ania jedne teanje"){ (9) zato fo si ae nepreticno pogeeino tametil las de areas Pam kriterfum Gtavile, mreriium siafeyo pee nege rangrenitevania) Holl 30 tose fiva ab dakwial jbampleme™ ill dhenstne’ opowalives: a aPovitivista ne voli ideju da bi i invan podrucje :poritivn empires mule trebalo da bude problema s1 znaéenjem — problema sorima bi se bavi prava filosofska teoriia. On ne voll ideju da bi tebalo q posto preva teotija semana, cpistemelogija ill mecodologija™!— U ignctim flosofékim problemima on Zell da vidi samo .pseudo-prob- leme' ii yaagonestke", Ova njegoca Zaia —koju on, urgred bul reéeno, ne jerazava kao 2elju ti predlog, vee pre ko neki Ginjenitht iskac*® — nove, naruyno, uvsk da bude Zadovoliena. Jer, nista nije lake nego Gemackirati neki problem kio bez znatenja ili pseudo", Sve so je potretno, jeste odluditi se za jecno prikladno usko zacenie znate jay vi cote uskoro biti prsieni da va svako nezgodno pitanle kadete da niste uw stanja da us ajemu pronadete bilo kakwo znatenje. Stavige, ako dopustite dt sumo problemi u prirodnim aaukema posedja zna~ ‘enjel, svaka diskusijao pojma,znatenje" ispaste takoue ber: znateny Dogma anacenja, Kade se jednom ustoliti, podignura je zauvek izned bojnog polja ine moze vige da bude napadanta. Ona je postala (kako bi sam Viggenscajn tesco) ynevborive i defnitivna’*, Sporno pitanje o tome ct Ii filosofia post ii da I ima fkakva prava da postoli, staro je skoro kao 1 sama flosofja. Uvek ienove ve Lavliao porpund ‘now flosofeki pokret koji Kenaény demaskira stare fibsofske probleme kay pseudo-probleme, Koji opasno}_besmislici filosofje suprotstavlja pravo ruzumevanie smistone, poritivme empriiske nauke. [ uveck su iznova prezrent branioct ytradicionalne flosofije® pokufavali da objasne vadama najnovijeg. positivistikop napada da glavni problem iilosofije jeste Krititka analiza povivanja na autoricr iskasea"# — boS onoga iskustwa Koje je svaki novi zastupnik: poaiti- “Token poitedaje dye godine pre objavlivasis ove Kriige, wobitajess ketita toin su Clancvt Detkop Keuga faaostll prot mojih tdeja tila ee Je tensa mmetade koja ne bi bily empties agen ey tata Toga —~ nemogucna? cao So F-van ovih decju oblast City fe besmietiea, sto gladite Viggenitain je. 2axtupso EL I9WG goaline; upored ano} Sanuk yPrirada llesofikia problema", 2.).2.5. Sr tns2, peouba ne stranl 125) Dectije, suindardaa brite sc podele opiatt legendu’ da sam ja preslozi da se vericucon) Enteriumn auscoyy Jeduostava amen! keterdumorm opovngavenia. Vidi mo) Paticnz’, natolito adele *19. do "2. 4. Naki positive au a meuvremens promenili ony stanovitte: wish beletiea 6 aide ‘Nelegenstein, Trectams Laco-Phlespliews, stv 6.53 + Vitgoistala ha StajaTracianusa (a kame Objauliva pour znCen’ pile «Mot uv rsvetievaiy ume Stok una) Ko me rizume ra Kral patnale Ean Blemiclene* (Uporedi, Sextus Adv. Lag. Il, 481; tadanie Loeb Il. 48s VWitggensainy ont, na rahe niggers Predgovors “HL Gotapers (Weleanchzwigldire, 1, 1905, 7.55) pile: Ako biome uel u obele Kato Je beskraino problemaitan pom fotstia... lke Eismo mash, it prinudent da versjema da... oduieveao poivedivsne w tom pogiedu Aud Jamo maaje odgovars..» od aajpiZiivie t optezne kritike a5 sizma, kao date. Na takve primedke, me dutim, podtivist odgovara samo sleganjem ramen: one x2 njega ne znaée niéta, poito ne pripadsiu empiriickoj nauci koja jeding ima zma- Genje. Za niegs fe .iskustwo" program, a ne problem (sem Kuda gu prou- éava empiriiske-psibolofd) im da ima nekih izqleda da bi positiviett mogli da ‘ugatife na moje sopstvene pokusaje da analiziram cishustvo" Koje ja interpretiram kan meted empinjske nauke. Jer, 2a njih postoje samo dve vrsic iskaza: logitke tautologt iskazi Ako metodologifa nije logika, onda ona, ako ce oni zahliucis mora da bude grana ncke empiriiske nauke — recimo, nauke 9 ponaganity nauinike na posit cempirijssi Ovo gledis tc, prema kojem je metodologija takode empiriiska nauka — proutavanje aktualmog ponaianja rauénika ili aktaalne pro- cedure ,nauke" — moze se opisati kao nateralivitho, Naturalistivka metodologija (ponekad nazvana ,induktivns teorija qauke") ima nesum= ajivo svoju vrednost, Onaj ko proulavs logiku nguke mode i te kako da bude zainteresovan za tu metodologiiu i mofe iz nie da uti. Ali ono ito ja auzivum ,metodologijom" ne treba uzimati za empiristan nauk Jane veruiem ‘da je upotrebom metode empirijske nauke moguéno pitanja kao Sto jo: da Hi aula stvarno upotrebliava princip indukcije ii ne, a moje sumnje se jo8 vise povecuvaju kuda se setim da ono ito troba zvati ,naulkom’ kuo i ono koge treba avacl au! nikom™ mora uvek da ostane stvar konvencije ili odluke. Uverea sim da bi pitanjima ove viste trebalo pritaziti an drugaciji natin. Mi mogeme, na primer, razmateati i uporedivati dvs rualigita sistems metodoloskin pravila — jedan sa, a drugi bez pricipu indukeije, Tada bismo mogli da ispitamo du If takav princip, Kuda se jednom uvede, move da se primenjuje bez nustsiania protivrecnostt da li nam pomaie; i da li num je zaista neophodan. Bat ovakva vests istrativania rukovodi me da se oslobodim prineipa indukeije: ne zat Ho tj princip u stvari nikad nije upotrebliavan uw nauci, ved zato sto smatram da nije neophodun; da nam ne pomare; i tak da dovedi do protivretnostl Prema tome; ja odbacujem naturalistitke gledigte. Ono je nekrititko. Njegovi zastupnict propustaju da primete, uvek hada voruju da eu otkrili neku Sinjenicu, da su teda samo prediodili jednu ferwuch siner induleiven, Wissen: forma der sronchaflchon Method, 2 Dingle, Phys und Hypothesis sshafttice, IDET alliae, V. Kea, i Gen 1328,jut, Zbog woga je ta konvencija poslozne pretvaranju u dogmy, Ova kritike naturalistikog eledista odnosi se ne samo ne njegen Kri= terijum zaaéenja veé takode na njogova ideju nauke, pa prema Tome fa niegovu ide empiriisxe metode, IL, Metodolaska praviia kao Ronvenciie Motodoleska pravila se ovde fosmatraju kao konvencite, ‘ogi se opisati kno pravila igre empiriiske mauke, Ona se nualikuja od pravila Gite logike, kao i pravila Saha, koja Ge retko ko smatrati kao deo éivtelogike: imajuéi a vida da pruvila diste logike regulifu transfor- macije lingyistickih formula, reultat nekog istrazivanja pravila Sha mogio bi moida da dodije naslov ,,Logika Saha", ali telko prosto i isto Logika, (Sligno se i rezultatw nekog istrazivania pravile igre nauke’— to jest nautnog otkriéa — mofe dati naslov Logika nautnog ‘kris ‘Mogu se izneti dea prosta primera metodoloilih pravila, Sto ¢ biti dovoljno da ae pokaze da bi wk moglo biti na mesta da se istradivanje metode postavija na istinivo kao i disto logitko istradivanje 1) Iysi nauke u principu nema kraja, Onaj ko jednog dana od- Judi da ngudni iskazi ne trate vite nikakvu dale proveru i da se mop ‘posmazrati kao Konagno verifikovani — povlati se iz we igre. 2) Kada se hipoteza jednom predlo#i i proveri i pokate svoju vrednost™, ne bi trebalo dopustiti da xe povute iz opticain bee ydobrog razlogu", A dobar razlog moze da bude, na primer, sledesi: eamenjivanje te hipoteze nekom drugom koja je belje proverljiva; ili, oporngavanje jedne o€ posiedica te hipoteze. (Pojam ,,dolje proverljiv bice doenije porpanije analiziran.) ‘Ova da primera pokwuiu kako igptedaju metodoloska pravila Jasno je da se ta peavila veoma mnogo razlikuju od onih pravila koja se * (Dopun utinjens 1934, dok fe kejga bila u sami) Oledilte hoje Je ovde ukraike ianet, da fe sivir ollake Sa Ge se zat) pravin pkazora's a Ste sibesaistenim ‘pscude-iskazom", predsiarlia:stanorite kcje.godinama.zastuparn, isto take, gleitte da ey na Shean natin, odbacvanie metahike svar odlake) Medutim, mois sadatnia keke poxitviema (kaa i netursisithog gledifa), kel ko ia ming ds vidim, ne vidi vite an Karnapovo dele Lagicie Syntav der Sprache, 1934, u kojem on takode uovaje gledite da tra tava ptasia poetvaly aa odlukns Gprincip tolernuje”), Prena Karaapovom predgoverl, Viggenssja Je godinama Jligao sliene poglede a svojim neobjaijerm racovima. (* Vidi ipa primedin, "1, gore). Kargapovd delo Lonicle Syntax bilo je cbjatjens dot je ow lnjge bil w Stampi. 280 mi je Eto nism bio U stamju dao tome prediskunujein w swans YU poplede prerotenja nemathog iziaa ynich Aenaliren se ypokar fort svoju (preva) voeduost", vid) prow pelmedbu Uz playa X (Potkrepdenod) ae. $n 87 logis ida je moguéno da logika postavi kei terijume odludivania ¢ tome dz li je neki iskaz proverliiv, ona se sva~ kako ne bavi pitanjem da li se neko trudi da taj iskaz prove U odetjku 6. pokusso sum da definiSem empirijskir nauku vz Pomoé kriterijuma opovrgliivosti; ali, kako sam bio prinuden da priz- fam ispravnost nekih zameki, obeCao sum metodoloski dodatak uz svoju definictju. BuS kao Sto Sah mote da ce definide pomocu pravila ‘ja mu odyovacaiu, WOT eapIUBRTTMIURE more WLS GEEAIE puter soith metodbIotR pravia Putlon Zasnibanfs Orth panies moe, dda portapanto sistematiéno. Najpre = postavi jedno vhovno prvi, Koje siuzi kao neka vrsta norme za odlutivanje o ostalim pravilima, 4 fooje jes prema tome, jedno gravilo videga tipa. To je pravilo koje Rade a druga pravila nauene procedure moraju da se zamiste na takav natin da nijedan nautni iskaz ne Stits od oporrguvania Metodolotka pravila su, znati, wsko vezana kako si crugin retodoloskim pravilima, tako i st nasim kritesijumom raggranicavan Ali, ta veza nije strikino deduktivea ili ogiths.! Ona pre nastaje iz Einjenice da su ta pravila Konstruisuna s ciljem da esiguraia moguénost primene nageg Kriterijuma razgeaniéavanja. Prema tome, njihova for ‘mulseija i prihvatanje thu prema nckom prakticnom pravil veg reda. Primer 7a ovo dat je gore uporedi pravile 1): tenrije 2a koje oat Eimo da ih ne podvegnemo bilo kakvim daljim proverama vise nece biti opovrgliive, Ba8 ova sistematska vera jzmedu pravila dni urmesrim da 138 g0v0ri o ceonjé metode. Ko So je porato, ono St0 vn teortia PrOR- lasava, kako poka7ut mali prmeti,najvedim delom su konveneije dort obigledne vrste. Od metodologiie se ne mogu wtckivati neke dubeke istine*®, Pa ipak, ona u mnogim slutajevima moze da nam pamogne at razjasnimo logiku situseiju, pa Gale i da redimo ncke dalckoseane probleme koji su se dosad pokazalt kao nepristupaéni, Jedan od takvih problema jeste, na primer, problem odlutivanja da li neki iskuz verovat- roe treba pribvatit ill odbaciti(uporedi odeiak 68) Cesta se sumniaio da i razlititi problemi rearje stznanja bilo kakvoj sistematskoj vezi jedan s drugim, a isto tako da lise © njima moze sistematski raspraviiati. Nadam se da au u ovo) knj2i pokuzati neosnovanost ovakvih sumaji. Taj moj cilj ima, dakle, jedan dreteni anata). Razlog S10 predlazem svo} kriterijum razgranigavania 2 Uporedi K. Menger, Morsl, Wile ad Weltgettaltang, 1934, pp $8: 46. Jol wyck sam sklon ds zastupar nett sleno, mada su take teoreme, ‘eso Sto Je astepen potlepliosst =terovatonota”, ili mola fenton 0 ialromony sgdrtsye™ (vich Fajglora spomendaismu: (Méad,” Matter, and Mrind, ed. by PC Feyerabend and G. Maxwell, 1966, pp. M0353), malls neatetivan 1 pe savien pois