UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET
ODSEK ZA FILOZOFIJU

Energetizam kod Aleksandra ievskog

Studentkinja:
Jelena Stankovi

Novi Sad
2015.

Sadraj
Uvod........................................................................................................................... 4
Kosmizam................................................................................................................... 5
Solarni ciklusi............................................................................................................. 6
Zakljuak.................................................................................................................... 8

Apstrakt: Autorka e u radu pokuati da izloi saet prikaz teorije

heliotraksije formulisane od strane ruskog naunika Aleksandra ievskog.

Veoma znaajna teza koja referie na uticaje Solarnih ciklusa kako na oveka
kao individualnog subjekta tako i na vee grupacije ljudi, svakako, nije
ostavila zanemarljive rezultate za savremenu nauku, naroito ukoliko
uzmemo u obzir da je samo interesovanje za Sunce i njegove aktivnosti bilo
pitanje koje intrigira mislioce ve vie od dva milenijuma.
Kljune rei: Ruski kosmizam, ievski, Sunce, ciklusi, energija, heliotraksija

Uvod

Kada su ljudi u pradavno doba posmatrali pojave u Vasioni, kao grmljavinu, sevanje i
gromove, pa sastajanje zvezda i pomraenja Sunca i Meseca, plaili su se mislei da su bogovi
uzrok toga. Demokrit

ovekovo interesovanje za kosmike uticaje na oveka datira iz davne istorije o

emu svedoe drevni spisi u kojima je Sunce neretko zauzimalo centralnu poziciju u
ivotima ljudi u odnosu na druga kosmika tela. Mnoge religije, kao i filozofske sekte,
dovodile su u vezu Boga sa pojmom Sunca, i to preteno pridajui Suncu superlativne
epitete, uglavnom u smislu mogunosti prosvetljenja, otklanjanja tame, 1 mraka. Sunce
je predstavljano kao simbol, dobra, Jedinstva, iskona bia, ivota, znanja, mudrosti etc.
Zanimljivo je zapaziti antiko zanimanje za Sunce koje je najee bilo
neizostavni deo filozofskih sistema i uenja. Tako, ve kod grkog lekara Hipokrita,
zapaamo da je kosmiki tumaei ovekov organizam krv shvatao kao elemenat
vatre. Sunce je, posmatrano kroz filozofsku prizmu, predstavljalo, moemo rei, Logos,
koji osvetljava, daje ivot, energiju i svetlost. Platon u Dravi pravi poreenje ideje
dobra sa Suncem pa navodi Znaj dakle da sunce zovem edom dobrote to ga je
dobrota rodila sebi slinim. to je sama dobrota u misaonom svijetu za um i predmete
miljenja, to je sunce u vidljivom svijetu za vid i vidljive predmete

Nasuprot Suncu i njegovoj svetlosti njemu tama je postavljena kao njegov

suprotni korelat, to zapaamo u Plotinovoj filozofskoj misli gde Jedno poredi sa
Suncem koje predstavlja iskon svega postojeeg, a koje emanacijom i dalje zadrava
svoju sutinu dok tama predstavlja njegovu suprotnost. Sunce se kroz povest pojavljuje
kao srce vasione, boansko telo koje uslovljava ivot, pa ne iznenauje otkuda u
filozofiji termini poput inteligencije sveta ili prosvetljenja.

1 Postoji mnotvo autora koji se koriste metaforama koje ukljuuju Sunce, kao to su
Heraklit, Platon, Plotin etc.
2 Platon, Drava,Beogradski izdavako-grafiki zavod, Beograd, god. 2002, str., 201.

Kosmizam
Ako je u kosmosu sve povezano, onda nemamo nikakvih briga.
Kosmos sigurno nee prestati da postoji. - Aristotel

Sam pojam kosmizam decenijama je zadravao metaforino znaenje, prilino

apstraktno, moemo rei, budui da se samim pojmom moe obuhvatiti itav jedan
smer koji ukljuuje u sebe kako muziare i pesnike, a s druge strane i znaajna imena iz
sveta nauke i filozofije. Samim napretkom znanja o kosmosu, otvorila su se pitanja koja
ovek kroz istoriju nije uspevao da odgonetne. Pitanja koja referiu na odnos kosmosa i
oveka postaju centralnim pitanjem Ruskih naunika.
Aleksandar ievski, kao jedan od istaknutijih naunika koji je itav ivotni vek
proveo izuavajui povezanost Sunca i ivota na Zemlji, neretko je bio nipodatavan i
nazivan burujskim pseudo naunikom3, meutim, ukoliko maliciozne pikanterije ovog
tipa ostavimo po strani, svakako mu moramo odati na znaaju za iscrpni istraivaki rad
koji je, ipak, doneo znaajnog doprinosa naunoj zajednici.
Sama pomisao na injenicu da molekuli komuniciraju izmeu sebe, kao i da
materija ima sposobnost da se samoorganizuje od najniih do najviih struktura, kao i
da i neivi sistemi poseduju sklolost razmene informacija, pomalo je zastraujua,
premda fascinantna ljudskom umu. Prema miljenju jo jednog od znaajnih ruskih
kosmista Vladimira Verndaskog,4 Zemlja predstavlja kompleksan, otvoren sistem koji
upravlja samim sobom, i poseduje mnotvo drugih podsistema na koje se moe uticati.
3 asopis Pravda mu je ak 1935. godine posvetio lanak pod nazivom An Enemy
Under a Mask of Scientist, uz oigledni pokuaj da se ismeje nauni rad ievskog.
4 Vladimir I. Vernadski, austrijski geolog, koji je postavio moderno objanjenje
biosfere. To je sav prostor na zemlji u kojem se odvija ivot, a obuhvata hidrosferu,
troposferu i litosferu.

Moderna kvanta fizika dola je do rezultata koji objanjavaju postojanje klice svesti i u
najmanjoj elementarnoj estici.
Ruski naunik Aleksandar ievski, autor teorije o zavisnosti masovnog
ponaanja ljudi od kosmikih uticaja, pokuao je da objasni efekte koje solarne
oscilacije mogu da izazovu kod ivih bia. Poznata je injenica da su energetska polja
medijum koji povezuje itav kosmos, ljudi takoe emituju polja i primaju ih. Tako da nije
skandalozno zakljuiti povezanost izmeu oscilacije polja koja nastaju usled solarne
aktivnosti na Zemlju jer: Sunce je enormni generator elektrine energije koju emituje u
formi zraenja i indukcije. Sunce je okrueno elektro-magnetnim poljem ije granice
dopiru dalje i od najudaljenije planete Neptuna a samim tim se i Zemlja sa njenim
elektro-magnetnim poljem nalazi pod enormnim uticajem Sunevog polja. 5 Na pitanja o
nainima na koje solarna energija utie na ivot kako pojedinca tako i narodnih masa i
oblikuje nau istoriju, odgovore je pokuao da da ruski naunik i fiziar Aleksandar
ievski, kroz analizu Solarnih ciklusa.

Solarni ciklusi
Energetizam kao pravac, postaje veoma popularan u nauci tokom dvadesetog
veka, za ta moemo da zahvalimo ievskom, to primeuje i Uzelac navodei: sve
pojave tumae se kroz prizmu energije i ona postaje fundamentalni pojam fizike koja se
u to vreme nalazi u metodolokoj krizi; ovo prenaglaavanje pojma energije imalo je za
posledicu velianje pojma miljenja u odnosu na realnost; sve to imalo je znatnog

5Originalno: The sun is an enormus generator of electric energy and emits it in a

form of radiation and induction. The sun is surrounded by an electro-magnetic field,
the limits of which reach beyond the farthermost planet Neptune, and therefore the
earth with its electro-magnetic field is in the suns field od tremendous power. vidi
u: Tchijevsky A, Physical Factors of the Historical Process, Mars; Kaluga, Russia, year
1924. page 13.

uticaja na razvoj psihologije prve polovine prolog stolea (refleksologija, reakciologija),

no rezultati do kojih se dolo bili su relativno skromni. 6
ievski je ovo istraivanje podigao na vii nivo udruivi se sa jo jednim
znaajnim imenom u oblasti nauke Ciolkovskim, na iju preporuku e se pomnije
posvetiti izuavanju starih hronika i letopisa da bi injenino potkrepio svoju teoriju o
uticaju Sunca i njegovom aktivnou na istorijske dogaaje.
Na osnovu ove hipoteze, ievski je konstruisao Indeks masovne ljudske
pobuenosti (eng. Index of Mass Human Excitability), gde je u iscrpno istraivanje
ukljuio 72 drave i znaajna istorijska deavanja poput epidemija, migracija, pobuna,
ratova i svih ostalih masovnih aktivnosti. Ingeniozni poduhvat ovog naunika, svakako
je bio veoma zahtevan, budui da je obuhvatio period ljudske istorije od 500 godine
p.n.e. do 1922. godine, to svakako nije zanemarljiv podatak. Rezultati istraivanja
doveli su do rezultata prema kojima se 80% najznaajnijih dogaaja deavao uvek
tokom perioda poveane ili maksimalne solarne aktivnosti.
Pokuaj ievskog da dokae da je ljudsko ponaanje prouzrokovano
delovanjem energije Sunca, rezultiralo je detaljnom analizom politiko-kulturolokih
deavanja. Intencija je bila da pokae kako je najvei provokator svih masovnih pokreta
Sunce. Te je upravo iz tog razloga ievski najveu panju posvetio psihikim
promenama i stanjima masovne svesti i anomalijama kod velikih grupa ljudi.
Na ovom osnovu, ievski je napravio podelu jedanaestogodinjeg Solarnog
ciklusa na etiri etape istorijsko-psiholokog perioda. Prva etapa, 7 u trajanju od tri
godine jeste period mira ili represije. Tokom ovog perioda gde je Solarna aktivnost
minimalna, dolazi do apatije narodnih masa, manjka jedinstva unutar naroda kao i
biranju autokratske vladavine ili globalno odabira vladavine manjine. Druga etapa, u

6 Milan Uzelac, Glavni pravci savremene filozofije, Visoka kola strukovnih studija za
obrazovanje vaspitaa u Vrcu, Vrac, god. 2011. str., 285.
7 Originalno: Minimum of excitability vidi u: Tchijevsky A, Physical Factors of the
Historical Process, Mars; Kaluga, Russia, year 1924, page 29.

trajanju od dve godine, reprezentuje period poveanja aktivnosti 8, potencijalne

eskalacije sukoba i tenzije. Do ovoga dolazi zbog zasienja narodnih masa koje
postavljaju sve vee zahteve eliti i iziskuju promene na vlasti. Naredna, trea faza, 9 traje
tri godine predstavlja period maksimalne Solarne aktivnosti i u ovom periodu dolazi do
radikalnih promena u strakturama vlasti, narodne mase su vidno revoltirane
autokratskom vladavinom i tee ka drastinim promenama. Ovaj period razdraljivosti
narodnih masa vodi ka demonstracijama, pobunama, revolucijama i ratovima i
uglavnom se reenje pronalazi u nekom od ekstremnijih izbora. 10 U ovom periodu, kako
ievski navodi, mase su nervnozne, nestrpljive i tee ka anarhiji. Ovo objanjava
injenicom da u periodu maksimalne aktivnosti Sunca, sve Suneve pojave stiu
enormne dimenzije. Sunce izbacuje bujicu anodnih i katodnih zraka koje jonizuju
Zemljinu atmosferu i stvaraju odreene efekte. 11 Poslednju etapu,12 u trajanju od tri
godine, ievski naziva fazom smanjenja aktivnosti, to je prouzrokovano opadanjem
Solarne aktivnosti. Narodne mase u ovom periodu ponovo postaju bezvoljne i apatine
i upadaju u fazu monotonije i potrage za mirom.

8 Originalno: Growth of excitability

9 Originalno: Period of maximum excitability
10 ievski ovde navodi revolucije koje su se dogodile u periodu od 1306-1917.
godine koje ukljuuju revolucije u Engleskoj, Francuskoj, Kini, Nemakoj i Rusiji kao i
znaajne singularne dogaaje poput egzekucija u Londonu, horora u Francuskoj i
Bartolomejske noi. Vidi u: Tchijevsky A, Physical Factors of the Historical Process,
Mars; Kaluga, Russia, year 1924, page 51.
11 Originalno: During the period of the maximum of the suns activity, all the sun
phenomena acquire tremendous dimensions. The sun ejects streams of anode and
cathode rays which ionize the earths atmosphere and create certain physical
effects. vidi u: Tchijevsky A, Physical Factors of the Historical Process, Mars; Kaluga,
Russia, year 1924. page 13.
12 Originalno: Period of decreasing excitability

Zakljuak
ievski svakako nije bio prvi naunik koji je zapazio povezanost izmeu Solarne
aktivnosti i njenih uticaja na oveanstvo, ali je svakako bio prvi koji je otkrio korelaciju
izmeu ciklusa Solarne aktivnosti i drutvenih procesa; izveo princip koji sistematski vri
predvianja na osnovu indeksa masovne ljudske pobuenosti i izneo pretpostavke o
uticaju elektromagnetnih sila koje potiu od Sunca i direktno utiu na oveka. Na
osnovu ovih otkria, ievski je bio prvi u modernoj nauci koji je izneo koncept da
sudbina oveanstva direktno zavisi od sudbine svemira a bioloki subjekti od Sunca i
njegovih aktivnosti.
Jedna od vaniih godina u njegovoj karijeri svakako je bila 1923. godina kada je
u zoolokoj laboratoriji izuavao uticaj jona iz vazduha na ivotinje i oveka to je
rezultiralo njegovim otkriem ureaja za jonizaciju vazduha. Ova godina je znaajna za
ievskog

zbog

osnivanja

teorije

heliotraksije,

koja

se

smatra

njegovom

najznaajnijom teorijom. Teorija, pomou koje je, kao to smo imali prilike da vidimo u
radu, pokuao da dokae da Solarna aktivnost utie na nervni i hormonalno-endokrini
sistem oveka, to znaajno utie na ponaanje ljudi
Njegov rad naiao je na odobrenje od strane zvaninih protivnika, poznatih
istoriara, koji su paljivo prouavali njegove teze. Zbog izuzetno neuobiajene
istraivake teze, lanovi Saveta su imali velike sumnje budui da su bili skeptini da li
se radi o velikoj zabludi i pseudo nauci ili su imali posla sa genijalnim otkriem. Ove
sumnje su ipak rezultirale dodelom titule doktora nauka ievskom.
Naravno, veina referenci o fizikim efektima su ve sada prilino zastarele i u
meuvremenu su pronaeni nove statistike i na osnovu fantastinog porasta
mogunosti koje nam donose nova tehnoloka otkria i istraivanja. Ali svi ovi rezultati ili
podravaju ili samo razvijaju osnovne koncepte koje je prolog veka izneo ievski.

Literatura

Alexander N. Chumakov, Global Studies Encyclopedic Dictionary, Rodopi Bv Editions,

year 2014.
Edward R. Dewey, Og Mandino, Cycles: the mysterious forces that trigger events,
Hawthorn Books, year 1971.
Fritz-Albert Popp,,L.V. Beloussov, Integrative Biophysics: Biophotonics, Kluwer
Academic Publisher, year 2003.
George M. Young, The Russian Cosmists: The Esoteric Futurism of Nikolai Fedorov
and His Followers, Oxford University Press, USA, year 2012.
Milan Uzelac, Glavni pravci savremene filozofije, Visoka kola strukovnih studija za
obrazovanje vaspitaa u Vrcu, Vrac, god. 2011.
Platon, Drava, Beogradski izdavako-grafiki zavod, Beograd, god. 2002.
Tchijevsky A, Physical Factors of the Historical Process, Mars; Kaluga, Russia, year
1924.