10.

10.1.1

Analiza uslova saobra}aja na dvotra~nim putevima sprovodi se na dva nivoa:

OPERATIVNE ANALIZE
Operativnim analizama utvr|uje se prakti~ni kapacitet i Nivo Usluge na
postoje}im dvotra~nim putevima pri dostignutim veli~inama i karakteristikama
saobra}ajnih tokova, kao i za prora~une prakti~nog kapaciteta i Nivoa Usluge
na postoje}em ili budu}em projektovanom putu pri budu}im veli~inama i
karakteristikama saobra}ajnih tokova. Ove analize se sprovode posebno za odseke
u prose~nim putnim i terenskim uslovima i posebno za odseke u specifi~nim
uzdu`nim nagibima.

ANALIZE U PLANIRAWU NOVIH PUTEVA

Analize uslova saobra}aja u planirawu novih puteva omogu}avaju planerima da
odrede veli~inu PGDS-a koju mo`e prihvatiti dvotra~ni put za razli~ite Nivoe
Usluga i terenske uslove. S obzirom da je u planirawu dvotra~nih puteva broj
traka determinisan, poboq{awe uslova saobra}aja ili pove}awe veli~ine PGDSa na planiranom putu mogu}e je ostvariti poboq{awem projektnih elemenata,
smawewem uspona, kao i dodatnom trakom na odsecima u usponu.

10.1.2

Na dvotr~nim putevima promena traka i preticawe mogu}e je jedino uz

su~eqavawe sa saobra}ajnim tokovima iz suprotnog smera. Zahtevi za preticawem
rastu sa porastom veli~ine toka, a mogu}nost za izvr{ewe bezbednog preticawa
opada sa porastom veli~ine toka. Za razliku od autoputeva i vi{etra~nih puteva
sa neometanim tokovima, na dvotra~nim putevima saobra}ajni tok u jednom smeru
uvek uti~e na tok u drugom smeru. Voza~i su prinu|eni da prilago|avaju brzinu u
funkciji pove}awa veli~ine toka i smawewa mogu}nosti za preticawe.
Najzna~ajnije karakteristike saobra}ajnog toka na dvotra~nim putevima su
prose~na brzina i procenat vremenskih zastoja. Ove karakteristike se koriste
kao pokazateqi u operativnim analizama Nivoa Usluge na dvotra~nim putevima.
Relativno visoka vozna brzina predstavqa zna~ajan kriterijum za projektovawe
dvotra~nih puteva za daqinski saobra}aj (primarni-magistralni pravci). Na
primarnim vangradskim putevima sredwa brzina saobra}ajnog toka naj~e{}e je
oko 90 km/h. Prema HCM-u 1994.god., navodi se da su istra`ivawa pokazala da je
brzina malo osetqiva na veli~inu saobra}ajnog toka na dvotra~nim putevima bez
uspona i skre}u}eg toka. S obzirom na stav u HCM-u 1994.god., o neosetqivosti
brzine na promenu veli~ine toka, (koja nije dovoqno argumentovana-primedba
autora ovog rada), u navedenom priru~niku je, za definisawe Nivoa Usluge na
dvotra~nim putevima primarna uloga dodeqena PROCENTU VREMENSKIH
ZASTOJA, a sekundarna uloga BRZINI TOKA i RELACIJI TOK/KAPACITET.

Procenat vremenskih zastoja je proceweni deo od ukupne veli~ine toka izra`en u

procentima u kojima voza~i zbog nemogu}nosti bezbednog preticawa zastaju tj.
voze u koloni za vreme putovawa na posmatranim deonicama dvotra~nog puta.
Smatra se da su voza~i u zastoju kada voze iza vo|e kolone brzinom mawom od
`eqene, ili ako se kre}u u vremenskim intervalima sle|ewa mawim od 5 sekundi.
Procenat vremenskih zastoja odra`ava se na kvalitet usluge. Kod mawih veli~ina
saobra}ajnog toka voza~i gotovo nikada nisu u zastoju budu}i da su sredwe
vrednosti vremenskih intervala sle|ewa vozila i mogu}nost preticawa velike.
Procenat vremenskih zastoja za male tokove prakti~no je blizak nuli.
Kada se veli~ina toka pribli`ava prakti~nom kapacitetu, zahtevi za preticawem
znatno prema{uju mogu}nosti za preticawem, {to se odra`ava na stvarawe
velikih kolona, a vozila su u zastojima blizu 100% vremena vo`we na posmatranoj
deonici.
Osnovni odnosi izme|u prose~ne putne ili sredwe prostorne brzine toka i
procenata vremenskih zastoja u prakti~no idealnim putnim i saobra}ajnim
uslovima prikazani su na slici 10.1.
10.1.3

Pod prakti~no idealnim uslovima za odvijawe saobra}aja na dvotra~nim putevima

podrazumevaju se:
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)

Prose~na brzina > 95 (km/h);

[irina traka 3,50 (m);
Slobodna bankina {irine 1,75 (m);
Bez zona zabrawenog preticawa na putu;
Saobra}ajni tok putni~kih automobila;
Raspodela toka po smerovima 50/50;
Bez ometawa saobra}aja signalizacijom kojom se ograni~ava brzina ili
skretawem vozila;
(8) Ravni~arski teren.

Prakti~ni kapacitet dvotra~nih vangradskih puteva pod prakti~no idealnim

uslovima prema HCM-ovim publikacijama od 1950. i 1965. godine, tj. sve do 1985.
godine iznosio je 2.000 (PA/h u oba smera), a tek u izdawima 1985. i 1994. godine
definisan je na veli~inu 2.800 (PA/h u oba smera) pri brzini od oko 72 (km/h) i
gustini od oko 19,45 (PA/km/traci).
Prema rezultatima istra`ivawa koja su obavqena od strane Saobra}ajnog
fakulteta i Instituta za puteve u periodu od 1969. do 1975. godine utvr|en je
kapacitet za deonice dvotra~nih puteva za dvosmerni saobra}ajni tok, pri
prakti~no idealnim uslovima u iznosu od 2.860 PA/h u oba smera1.

10.2

Nivo Usluge je kvalitativna mera kojom se opisuju uslovi saobra}aja na osnovnom

segmentu dvotra~nog puta za dvosmerni saobra}aj.

Primarnu ulogu u definisawu Nivoa Usluge osnovnih odseka dvotra~nih puteva

imaju BRZINA TOKA, kao direktno merqiv pokazateq i PROCENAT VREMENSKIH
ZASTOJA, kao analiti~ki utvr|en pokazateq, dok sekundarnu ulogu ima RELACIJA
TOK/KAPACITET, kao koli~nik izme|u protoka (direktno merivog) i kapaciteta
(analiti~ki definisanog pokazateqa). Pokazateqi Nivoa Usluge odre|uju se za
15-minutne vr{ne tokove i utvr|uju na segmentima dovoqne du`ine.
10.2.1

(,

, /)

Promene u repernim vrednostima brzina toka i veli~ina toka po Nivoima Usluge

koje su u~iwene u HCM-1994.godine u znatnoj meri su saglasne sa rezultatima
doma}ih istra`ivawa od pre 25 godina. Ovo se pre svega odnosi na vrednosti
kapaciteta i brzine pri kapacitetu osnovnog segmenta dvotra~nog puta u
prakti~no idealnim uslovima. Prema HCM-1994. godine brzini toka je oduzeta
primarna uloga u definisawu Nivoa Usluge. Me|utim, u doma}im preporukama
brzini toka je i daqe dodeqena uloga primarnog pokazateqa, zajedno sa procentom
vremenskih zastoja. Zato se u ovom radu najpre izla`u vrednosti brzina pri
pojedinim Nivoima Usluge. Vrednosti brzina po Nivoima Usluge zasnovane su na
dvore`imskoj funkcionalnoj zavisnosti brzina od veli~ine toka.
(1.)

RE@IM SLOBODNOG TOKA u kome uslovi saobra}aja odgovaraju Nivou

Usluge A

U ovom re`imu brzine ne zavise od veli~ine toka, ve} su u funkciji tehni~koeksploatacionih karakteristika puta i karakteristika sistema vozilo-voza~,
tj. u funkciji slobodne brzine (Vsl ).
Op{ti obrazac za brzinu toka u RE@IMU SLOBODNOG TOKA glasi :
Vsl VNUA ; VNUA = F (Vsl)............................................

[10.3.]

Nivo Usluge A na osnovnim segmentima dvotra~nih puteva u prakti~no idealnim

uslovima na osnovnim vrstama terena ostvaruje se pri % vremenskih zastoja
(%VZNUA 30 %), pri veli~ini protoka (qNUA) i brzini toka (VNUA), koje su u
funkciji terenskih uslova, odnosno brzine slobodnog toka (Vsl) i osnovnog
kapaciteta (C0 ), tj., qNUA =F(Vsl;C0 ) i VNUA = F (Vsl).

Tako se za segmente s obzirom na 3 vrste terena ostvaruju slede}e vrednosti :

(I) Za segmente u prakti~no idealnim uslovima na ravni~arskom terenu
VSL=100(km/h); C0=2860(PA/h); qNUA430(PA/h); VNUA95(km/h)..... [10.3a.]
(II) Za segmente u prakti~no idealnim uslovima na brdovitom terenu
VSL=90(km/h); C0 =2770(PA/h.); qNUA415(PA/h); VNUA85(km/h)..... [10.3b.]

(III) Za segmente u prakti~no idealnim uslovima na planinskom terenu

VSL=80(km/h); C0=2600(PA/h); qNUA390(PA/h); VNUA 75(km/h)...... [10.3c.]
Na segmentima koji su lo{iji od prakti~no idealnih, grani~ne veli~ine toka pri
Nivou Usluge A ni`e su od napred datih u prakti~no idealnim uslovima. U ovim
slu~ajevima veli~ina toka pri Nivou Usluge A (voz/h) u funkciji je terenskih
uslova, odnosno brzine slobodnog toka (Vsl) i prakti~nog kapaciteta C (voz/h), tj.,
qNUA=F(Vsl ;C ).
(2.)

RE@IM NORMALNOG TOKA u kome uslovi saobra}aja odgovaraju Nivoima

Usluge B, C, D i E.

U ovom re`imu brzina toka, pored tehni~ko-eksploatacionih karakteristika

puta i karakteristika sistema vozilo-voza~, zavise i od veli~ine toka.
Op{ti obrazac za brzinu toka u RE@IMU NORMALNOG TOKA glasi :
V=VNUA-K(q-qNUA); K=(VNUA-Vc)/(C-qNUA)...........................

[10.4.]

koji va`i u domenu C q > qNUA

Vrednosti VNUA, qNUA , Vc
i
C
zavise od tehni~ko-eksploatacionih
karakteristika puta, karakteristika terena i karakteristika toka.
Obrasci za analizu brzine toka na osnovnim segmentima dvotra~nog puta u
prakti~no idealnim uslovima na tipi~nim terenima glase :
(I) Za segmente u prakti~no idealnim uslovima na ravni~arskom terenu
Vsl =100 (km/h) i VC = 72,5 (km/h)
V = 95 - 0,009 (q - 430)............................................................

[10.4a.]

(II) Za segmente u prakti~no idealnim uslovima na brdovitom terenu

Vsl =90 (km/h) i VC = 70 (km/h)
V = 85 - 0,006 (q - 415)............................................................

[10.4b.]

(III) Za segmente u prakti~no idealnim uslovima na planinskom terenu

Vsl =80 (km/h) i VC = 62 (km/h)
V = 75 - 0,006 (q - 390)............................................................
[10.4c.]
Na segmentima dvotra~nog puta koji su lo{iji od prakti~no idealnih, vrednosti
koeficijenta K i toka pri Nivou Usluge A (voz/h) razli~iti su od napred datih u
prakti~no idealnim uslovima. U ovim slu~ajevima
K = f (Vsl, C, qNUA ); qNUA = F (Vsl, C).

RELACIJA IZME\U % VREMENSKIH ZASTOJA (V Z ) I TOKA PO NIVOIMA USLUGE NA

OSNOVNIM SEGMENTIMA DVOTRA^NIH PUTEVA U PRAKTI^NO IDEALNIM USLOVIMA
BEZ ZABRANE PRETICAWA

100

90

I
SK
IN T
AN
I
PL DOVI
SK
AR
BR
I^
VN
A
R

80

70

60

%VZ

50

40

B
q E<2770
q E<2860

q E<2600

qD <1770
qD <1830

qA <390
qA <415
qA <430

qB<700
qB<750
qB<770

qC<1120
qC <1190
qC <1230

A
20

q D <1660

30

10

0
0

300

600

900

1500

1200

1800

2100

2400

2700

3000

q ( P A /h )
m

Slika 10.1
RELACIJA IZME\U BRZINE I TOKA PO NIVOIMA USLUGE NA DVOTRA^NIM PUTEVIMA
U PRAKTI^NO IDEALNIM USLOVIMA I TIPI^NIM TERENIMA, BEZ ZABRANE PRETICAWA

100

VNUA =95
(430PA/h)

92(770)

90

88(1230)

VNUA=85
(415PA/h)

83(750)

82(1830)
80(1190)

80

VNUA=75

76(1770)

(390PA/h)

73(700)
71(1120)

V ( k m /h )

70

RAVN
I^A
RSK
I

BRDO
VIT

72,5(2860)
70(2770)

67(1660)
PLANIN
SKI

60

62(2600)

50

q=2600

30

20

q=2770

40

10

0
0

300

600

900

1200

1500

q ( P A /h )
m

Slika 10.2

Relacija BRZINA-TOK

1800

2100

2400

2700

3000

Relacija %VZ-TOK

Kriterijumi Nivoa Usluge za deonice dvotra~nih puteva za dvosmerni saobra}aj u

prakti~no idealnim uslovima na tipi~nim terenima bez zabrane preticawa
Tabela 10.1.
Nivo
Usluge

%VZ

q/C

A
B
C
D
E
F

30
45
60
75
75
100

0,15
0,27
0,43
0,64
< 1,00
-

10.2.1.1

I. Ravni~arski
V
max. q
95
430
92
770
88
1230
82
1830
72,5 2860
< 72,5
-

II. Brdoviti
V
max. q
85
415
83
750
80
1190
76
1770
70
2770
< 70
-

III. Planinski
V
max. q
75
390
73
700
71
1120
67
1660
62
2600
< 62
-

Osnovni pokazateq Nivoa Usluge za segmente dvotra~nog puta na specifi~nim

uzdu`nim nagibima je prose~na brzina na usponu.
Kriterijumi Nivoa Usluge za segmente na specifi~nim uzdu`nim nagibima
Tabela 10.2.

NIVO USLUGE

Prose~na brzina na usponu

(km/h)

A
B
C
D
E
F

> 90
> 80
> 70
> 65
> 40-65
> 40-65

10.2.1.2

Osnovni obrazac za analizu brzina pri kapacitetu na segmentima dvotra~nog puta

na specifi~nim nagibima glasi: (va`i do V=65 (km/h)
Vc = [ 25 + 3,75 (C/1000)2 ] x 1,609....................................

10.2.2

[10.5.]

()

Generalni opis uslova u toku po Nivoima Usluge je slede}i:

NIVO USLUGE A

Predstavnik najvi{eg kvaliteta uslova saobra}aja je Nivo Usluge A sa prose~nim

brzinama koje se u prakti~no idealnim uslovima pribli`avaju 95 (km/h) na
dvotra~nim putevima. Zahtevi za preticawem su znatno ispod mogu}nosti
preticawa i gotovo da se ne stvara kolona sa vi{e od tri vozila. Voza~i ne
usporavaju vi{e od 30% vremena radi sporih vozila. Maksimalna veli~ina toka
pri prakti~no idealnim uslovima je 430 (PA/h u oba smera).

NIVO USLUGE B
Nivo Usluge B karakteri{e podru~je saobra}ajnog toka sa brzinama u prakti~no
idealnim uslovima od 92 (km/h) ili malo vi{im na ravnom terenu. Zahtevi za
preticawem potrebni za odr`avawe `eqene brzine postaju zna~ajni i pribli`no
su jednaki preticajnim mogu}nostima na ni`oj granici Nivoa Usluge B. Voza~i
usporavaju u proseku do 45% vremena. Za Nivo Usluge B veli~ina toka iznosi do
770 (PA/h u oba smera) u prakti~no idealnim uslovima. Iznad te veli~ine toka broj
vozila u koloni koja se formira u saobra}ajnom toku po~iwedramati~no da se
pove}ava.

NIVO USLUGE C

Daqe pove}awe toka karakteri{e Nivo Usluge C rezultuju}i u zna~ajnom

pove}awu kolona, du`ini kolona i frekvenciji smetwi u preticawu na
ravni~arskim terenima. Prose~na brzina u prakti~no idealnim uslovima jo{
prelazi 87 (km/h), uprkos ~iwenici da zahtevi za preticawem prema{uju
preticajne mogu}nosti. Kod ve}ih tokova pojavquju se nizovi vozila u koloni, {to
uzrokuje zna~ajne redukcije preticajnih mogu}nosti. Iako je saobra}ajni tok
stabilan, postaje osetqiv na zastoje radi toka koji skre}e i radi sporih vozila.
Procenat vremenskih zastoja je do 60%. Veli~ina saobra}ajnog toka pri Nivou
Usluge C iznosi oko 1.230 (PA/h u oba smera) pod prakti~no idealnim uslovima.

NIVO USLUGE D
Kod Nivoa Usluge D saobra}ajni tokovi su u podru~ju nestabilnog toka. Dva

suprotna saobra}ajna toka nu`no po~iwu delovati odvojeno uz ve}e saobra}ajne

tokove, s tim da preticawe postaje ekstremno te{ko. Zahtevi za preticawem su
vrlo visoki, dok se preticajne mogu}nosti pribli`avaju nuli. Kolona sa 5 do 10

vozila je uobi~ajena, premda je mogu}e odr`ati brzinu i iznad 80(km/h) pod

prakti~no idealnim uslovima. Delovi zona sa zabrawenim preticawem du`
deonice puta imaju uticaj na preticawe. Vozila koja skre}u i/ili putna skretawa
prouzrokuju {ok-talase u saobra}ajnom toku. Procenat vremenskih zastoja
dosti`e 75%. Maksimalna veli~ina saobra}ajnog toka za Nivo Usluge D iznosi
1.830(PA/h u oba smera) pod prakti~no idealnim uslovima. To je najve}a veli~ina
toka koja se mo`e odr`ati u du`em vremenu na du`oj deonici u ravni~arskom
terenu, uz ve}u verovatno}u mogu}nosti sloma (prekida saobra}aja).

NIVO USLUGE E

Uslovi odvijawa saobra}ajnog toka na dvotra~nom putu za Nivo Usluge E imaju

procenat vremenskih zastoja ve}i od 75%. U prakti~no idealnim uslovima brzina
}e pasti ispod 80 (km/h). Prose~na brzina putovawa na putevima gde uslovi nisu
prakti~no idealni je ni`a, ~ak do 40 (km/h) na dugim usponima. Preticawe nije
mogu}e u uslovima Nivoa Usluge E, a intenzivno se stvaraju kolone pri pojavi
sporih vozila ili neke druge smetwe. Najve}a mogu}a veli~ina saobra}ajnog toka
za Nivo Usluge E odre|uje kapacitet puta. Pod prakti~no idealnim uslovima
kapacitet iznosi 2.860 (PA/h u oba smera). U ostalim uslovima nepovoqnijim od
prakti~no idealnih kapaciteti su ni`i. Saobra}ajni (operativni) uslovi na
vangradskom putu, posmatrani na terenu, retko se odvijaju u uslovima kapaciteta i
to pre svega zbog nedostatka zahteva. Raspodela saobra}ajnog toka po smerovima
uti~e na kapacitet dvotra~nog puta. Ukupni kapacitet dvotra~nog puta smawuje se
zavisno od odstupawa od raspodele 50/50 po smerovima.

NIVO USLUGE F
Nivo Usluge F predstavqa nagomilan saobra}ajni tok sa saobra}ajnim zahtevima

koji prema{uju prakti~ni kapacitet. Posledica toga je da je veli~ina

realizovanog toka mawa od kapaciteta, a ostvarene brzine su ispod brzina pri
kapacitetu. Naime, Nivo Usluge F retko se odr`ava na du`im deonicama u
ravni~arskom terenu.

10.3

10.3.1

10.3.1.1


Metodologijom analize kapaciteta i Nivoa Usluge za odseke u prose~nim putnim
i terenskim uslovima ocewuju se prose~ne operativne karakteristike du`
deonice puta u prose~nim uslovima terena, geometrije i saobra}aja. Teren mo`e
biti ravni~arski, brdovit ili planinski. Ovaj postupak se primewuje na
segmentima puta dugim najmawe 3,20(km) u uzdu`nim nagibima <3% na du`inama
<800(m).
S obzirom da su vrednosti BRZINA i VELI^INA TOKA pri kapacitetu za
segmente u prakti~no idealnim uslovima koje su date u HCM-94. godine pribli`no
jednake nalazima doma}ih istra`ivawa, obavqenih od strane Saobra}ajnog
fakulteta i Instituta za puteve iz Beograda u periodu 1969.-1975.g., prestaju
prakti~ne potrebe za nametawem osnovnog obrasca br. [10.1.] i [10.2.] za prora~un
kapaciteta razvijenog u Jugoslaviji. U ciqu jednostavnije komunikacije sa
stru~wacima u svetu koji se bave ovom problematikom, opravdano je prihvatiti
obrasce za analizu kapaciteta i Nivoa Usluge koji su dati u HCM-1994. godine, s
tim {to se umesto C0=2800(PA/h) uzima promewiva vrednost C0j=F[terenskih
uslova]. Obrazac iz HCM-1994.godine (za C0=2800 PA/h) glasi :
SFi=2800(V/C)i fd fw fHV.....................................................

[10.6.]

Obrazac [10.6.] iskazan simbolima koji se koriste u na{oj zemqi i uz uva`avawe

stava da je C0 = F [terenskih uslova] glasi:
qNUi = C0j (q/C)i Fa/b FBS FKV............................................

[10.7.]

Vrednosti (q/C) za tipi~ne terenske uslove u funkciji % zabrawenog preticawa

date su u tabeli 10.3.
S obzirom da je C0j=F[teren. uslova], obrazac [10.7.] pri qNUE=C glasi:
(I) na ravni~arskom terenu C=2860Fa/bFBSFKV..................
[10.7a.]
[10.7b.]
(II) na brdovitom terenu C=2770Fa/bFBSFKV..........................
(III) na planinskom terenu C=2600Fa/bFBSFKV.......................
[10.7c.]

Vrednosti (q/C) za tipi~ne terenske uslove u funkciji % zabrawenog preticawa

Tabela 10.3.

Nivo
Usluge
A
B
C
D
E
F
A
B
C
D
E
F
A
B
C
D
E
F

q/C=F (% zabrawenog preticawa)

0

20

I. RAVNI^ARSKI
0,15
0,12
0,27
0,24
0,43
0,39
0,64
0,62
1,00
1,00
II. BRDOVITI
0,15
0,10
0,26
0,23
0,42
0,39
0,62
0,57
0,97
0,94
III. PLANINSKI
0,14
0,09
0,25
0,20
0,39
0,33
0,58
0,50
0,91
0,87
-

40

60

80

100

0,09
0,21
0,36
0,60
1,00
-

0,07
0,19
0,34
0,59
1,00
-

0,05
0,17
0,33
0,58
1,00
-

0,04
0,16
0,32
0,57
1,00
-

0,07
0,19
0,35
0,52
0,92
-

0,05
0,17
0,32
0,48
0,91
-

0,04
0,15
0,30
0,46
0,90
-

0,03
0,13
0,28
0,43
0,90
-

0,07
0,16
0,28
0,45
0,84
-

0,04
0,13
0,23
0,40
0,82
-

0,02
0,12
0,20
0,37
0,80
-

0,01
0,10
0,16
0,33
0,78
-

gde je :
C

-prakti~ni kapacitet odseka dvotra~nog puta na odsecima u prose~nim

putnim i terenskim uslovima (voz/h u oba smera);
qNUi=SFi -ukupna veli~ina saobra}ajnog toka u oba smera za preovla|uju}e putne i
saobra}ajne uslove za Nivo Usluge (i), (voz/h u oba smera);
(q/C)i=(v/C)i -odnos veli~ina toka i kapaciteta u prakti~no idealnim uslovima za
Nivo Usluge (i), (tabela 10.3.);
Fa/b = fd -korekcioni faktor za raspodelu saobra}ajnog toka po smerovima
(tabela 10.4.);
FBS = fw -korekcioni faktor za u`e saobra}ajne trake i ograni~enu {irinu
bankine (tabela 10.5.);
FKV = fHV -korekcioni faktor za u~e{}e te{kih vozila u saobra}ajnom toku;
Vrednost faktora FKV=fHV utvr|uje se primenom obrasca [10.8.].
FKV=fHV=1/[(1+PT(ET-1)+PR(ER-1)+Pb(Eb-1)]....................
gde je:
PT
PR
Pb
ET
ER
Eb

[10.8.]

-udeo kamiona u saobra}ajnom toku izra`en u decimalama,

-udeo rekreativnih vozila u saobra}ajnom toku izra`en u decimalama,
-udeo autobusa u saobra}ajnom toku izra`en u decimalama,
-ekvivalent putni~kih automobila za kamione (tabela 10.6.),
-ekvivalent putni~kih automobila za rekreaciona vozila (tabela 10.6.), i
-ekvivalent putni~kih automobila za autobuse (tabela 10.6).

Korekcioni faktori Fa/b za raspodelu po smerovima na deonicama u prose~nim putnim i

terenskim uslovima
Tabela 10.4.
Raspodela po smerovima
Korekcioni faktor Fa/b

Korekcioni faktor FBS

Korisna
{irinaa)
bankine(m)
0,00
0,50
1,25
1,75
(a)
(b)

100/0
0,71

90/10
0,75

80/20
0,83

70/30
0,89

60/40
0,94

50/50
1,00

za kombinovane efekte uskih traka i ograni~enih bankina

Tabela 10.5

Trake {irine
3,50 m
NU
NU
A-D
E
0,70
0,88
0,81
0,93
0,92
0,97
1,00
1,00

Trake {irine
3,25 m
NU
NUb)
A-D
E
0,65
0,82
0,75
0,88
0,85
0,92
0,93
0,94

Trake {irine
3,00 m
NU
NUb)
A-D
E
0,58
0,75
0,68
0,81
0,77
0,85
0,84
0,87

Trake {irine
2,75 m
NU
NUb
A-D
E
0,49
0,66
0,57
0,70
0,65
0,74
0,70
0,76

-Kada je {irina bankina razli~ita na svakoj strani puta, primewuje se prose~na {irina bankine.
-Faktor se primewuje za sve brzine mawe od 70 (km/h).

Ekvivalenti za prera~unavawe TV u PA

Tip vozila
Kamioni ET
Rekreaciona
vozila ER
Autobusi Eb

Nivo
Usluge
A
BiC
DiE
A
BiC
DiE
A
BiC
DiE

Tabela 10.6.

Vrsta terena
RAVAN
2,0
2,2
2,0
2,0
2,5
1,6
1,8
2,0
1,6

BRDOVIT
4,0
5,0
5,0
3,2
3,9
3,3
3,0
3,4
2,9

PLANINSKI

7,0
10,0
12,0
5,0
5,2
5,2
5,7
6,0
6,5

()
Veli~ina saobra}ajnog toka za odre|eni Nivo Usluge, za svaku prose~nu brzinu na
usponu utvr|uje se po slede}em obrascu:

qNUi =C0j (q/C)iF'a/b FBS FPA FKV (voz/h)..........................

[10.9.]

za Nivo usluge E ; q/C = 1; qNUE = C, pa obrazac [10.9.] glasi :

C =C0j F'a/b FBS FPA FKV (voz/h)..........................................

[10.10.]

gde je :
C
-prakti~ni kapacitet odseka dvotra~nog puta na odsecima u specifi~nim
usponima u (voz/h) u oba smera,
C0j
-2.860 (PA /h) u ravni~arskom terenu, 2.770(PA /h) u brdovitom terenu i 2.600
(PA /h) u planinskom terenu,
qNUi
-veli~ina toka za odre|eni Nivo Usluge (i), ukupno za oba smera, za
preovla|uju}e uslove puta i saobra}aja,

(q/C)i -odnos q/C za Nivo Usluge (i), ili brzinu (i) (tabela 10.7.),
F'a/b
-korekcioni faktor za raspodelu po smerovima za odseke na specifi~nim
usponima (tabela 10.8.),
FBS
-korekcioni faktor za uske trake i ograni~enu {irinu bankina (tabela
10.5)
-korekcioni faktor smawewa kapaciteta zbog pogor{awa uslova vo`we
FPA
putni~kih vozila na usponu (utvr|uje se po obrascima [10.11.] i [10.12.]),
FKV
-korekcini faktor za u~e{}e komercijalnih (te{kih) vozila u toku na
usponu (utvr|uje se po obrascima [10.13.] i [10.14.]).
Ovaj obrazac se u principu ne primewuje na usponu mawem od 3% i kra}em od 800m.
(1)

Vrednosti relacije q/C

Procenat
uspona

Prose~na
brzina na
usponu

(km/h)

88
84
80
72
68
64
88
84
80
72
68
64
88
84
80
72
68
64
56
88
84
80
72
68
64
56
48
88
84
80
72
68
64
56
48

u funkciji brzine, uspona i zabrawenog preticawa

Tabela 10.7.

% zabrawenog preticawa

Nivo
Usluge

20

40

A
B
B
C
D
E
A
B
B
C
D
E
A
B
B
C
D
D
E
A
B
B
C
D
D
E
E
A
B
B
C
D
D
E
E

0,27
0,42
0,64
1,00
1,00
1,00
0,25
0,40
0,61
0,97
0,99
1,00
0,21
0,36
0,57
0,93
0,97
0,98
1,00
0,12
0,27
0,48
0,49
0,93
0,97
1,00
1,00
0,00
0,13
0,34
0,77
0,86
0,93
1,00
1,00

0,23
0,38
0,59
0,95
0,98
1,00
0,21
0,36
0,56
0,92
0,96
1,00
0,17
0,31
0,49
0,84
0,90
0,96
1,00
0,10
0,22
0,40
0,76
0,84
0,91
0,96
0,99
0,00
0,10
0,27
0,65
0,75
0,82
0,91
0,95

0,19
0,33
0,55
0,91
0,97
1,00
0,18
0,31
0,52
0,88
0,95
1,00
0,14
0,27
0,45
0,79
0,87
0,95
1,00
0,08
0,18
0,35
0,68
0,78
0,87
0,95
0,99
0,00
0,08
0,22
0,55
0,67
0,75
0,87
0,92

60

80

100

0,17
0,31
0,52
0,88
0,96
1,00
0,16
0,29
0,49
0,85
0,94
1,00
0,12
0,24
0,41
0,75
0,85
0,94
1,00
0,06
0,16
0,31
0,63
0,74
0,83
0,93
0,98
0,00
0,07
0,18
0,46
0,60
0,69
0,82
0,90

0,14
0,29
0,49
0,86
0,95
1,00
0,13
0,27
0,47
0,83
0,93
1,00
0,10
0,22
0,39
0,72
0,83
0,93
1,00
0,05
0,14
0,28
0,59
0,70
0,81
0,91
0,98
0,00
0,05
0,15
0,40
0,54
0,64
0,79
0,88

0,12
0,27
0,47
0,84
0,94
1,00
0,11
0,25
0,45
0,81
0,92
1,00
0,08
0,20
0,37
0,70
0,82
0,92
1,00
0,04
0,13
0,26
0,55
0,67
0,78
0,90
0,98
0,00
0,04
0,12
0,35
0,48
0,59
0,76
0,86

q/C

(2)

Korekcioni faktor za raspodelu po smerovima na specifi~nim usponima, F'a/b

Tabela 10.8.

Raspodela po smerovima a)

Korekcioni faktor

100/0 90/10 80/20 70/30 60/40 50/50 40/60 30/70

0,5
8

0,6
4

0,7
0

0,7
8

0,8
7

1,0
0

1,2
0

1,5
0

a) uspon / pad

(3)

Korekcija za nedovoqne {irine trake i/ili nedovoqne {irine bankine

Prema HCM-94.g. uticaj nedovoqne {irine trake i/ili nedovoqnih {irina

bankina na usponima je isti kao i na odsecima (segmentima) u prose~nim uslovima
terena. Odgovaraju}i faktor se dobija iz tabele 10.5.
Me|utim, prema rezultatima istra`ivawa vr{enih u Jugoslaviji na odsecima u
specifi~nim usponima na kojima su brzine niske (V<60 km/h), uticaj mawe {irine
trake i bankina treba zanemariti, tj. ra~unati sa FBS=1.

(4)

Korekcija za putni~ka vozila na usponima FPA

Relacije q/C iz tabele 10.7. koriste se uz pretpostavku da }e putni~ka vozila

zadr`ati brzinu na usponima ako su neometana. Novije studije su pokazale da
usponi uti~u na saobra}ajne operacije putni~kih vozila, ~ak i u slu~aju kad
komercijalna (te{ka) vozila nisu prisutna u saobra}ajnom toku. Faktor FPA
koristi se za korekciju odnosa q/C za te uslove, primenom tabele 10.7.
Ovaj korekcioni faktor se ra~una na slede}i na~in :
FPA = 1 / [1+(Pp x Ip)]................................................................

[10.11.]

gde je:
- korekcioni faktor za operacije putni~kih vozila na
FPA
usponima,
Pp
- udeo putni~kih vozila u toku na usponu izra`en u
decimalama,
Ip
- faktor smetwi za putni~ka vozila, i ra~una se kako sledi :

Ip = 0,02 x (E - E0)...................................................................

[10.12.]

gde je:
E
-osnovni ekvivalent za putni~ka vozila za dati procenat uspona i brzinu
(utvr|uje se iz tabele 10.9.),
E0
-osnovni ekvivalent za 0% uspona i datu brzinu (tako|e se utvr|uje iz
tabele 10.9.).
Ekvivalenti za putni~ka vozila iz tabele 10.9. koriste se za korekcione faktore
putni~kih vozila i komercijalnih (te{kih) vozila.

(5) Korekcija za komercijalna (te{ka) vozila u saobra}ajnom toku

Korekcioni faktor za komercijalna (te{ka) vozila ra~una se kako sledi:
FKV = 1 / [(1+PKV (EKV-1)] .......................................................

[10.13.]

gde je:
FKV -korekcioni faktor za prisustvo komercijalnih (te{kih) vozila u
saobra}ajnom toku na usponu,
PKV -ukupna proporcija komercijalnih (te{kih) vozila (kamiona +
rekreacionih vozila + autobusa) u saobra}ajnom toku na usponu,
EKV -ekvivalent putni~kih vozila za specifi~an sastav komercijalnih (te{kih)
vozila u saobra}ajnom toku na usponu, koji se ra~una po obrascu :
EKV= 1+(0,25 + PK / PKV) ( E-1 )............................................ [10.14.]
gde je:
PK/ PKV -udeo najte`ih kamiona u komercijalnim (te{kim) vozilima, tj., udeo
najte`ih kamiona u saobra}ajnom toku podeqen sa ukupnim u~e{}em
komercijalnih (te{kih) vozila (teretna vozila, rekreativna vozila i
autobusi) u saobra}ajnom toku,
E
-osnovni ekvivalent za dati procenat uspona, du`inu uspona
i brzinu (tabela 10.9.).
Slike 10.3. i 10.4. prikazuju krive smawewa brzine za te{ke kamione od 200 lp/hp
(124 kg/kW) i najte`e od 300 lp/hp (184 kg/kW). Prvi tip te{kih kamiona smatra se
indikativnim za reprezentativni tip komercijalnih (te{kih) vozila za prose~an
sastav toka dvotra~nih puteva. Drugi tip najte`ih kamiona je reprezent
komercijalnih (te{kih) vozila, kao {to su te{ko optere}eni poqoprivredni
kamioni, vozila za ugaq, {qunak ili trupce. Izbor kori{}ewa tipa kamiona
zasniva se na zahtevima bezbednosti saobra}aja. Smawewe brzine u funkciji
veli~ine i du`ine uspona dato je na slikama 10.3. i 10.4.

10

SMAWEWE BRZINE U ODNOSU NA

PROSE^NU BRZINU UKUPNOG TOKA ( k m / h - m p h )

9
8
7

USPON (%)

6
5
4
3 2 k m /h = 2 0 m p h

2 4 k m /h = 1 5 m p h
1 6 k m /h = 1 0 m p h

8 k m /h = 5 m p h
DOLAZNA BRZINA V = 9 0 k m / h ( V = 5 5 m p h )

40 00

20 00

5 00

60 00

1000

80 00

DU@INA USPONA ( f e e t )

2 5 0 0 DU@INA USPONA ( m )

2000

1 50 0

Slika 10.3. Kriva smawewa brzina na usponu za kamion od 124 kg/kW (200 lp/hp)

SMAWEWE BRZIN E U
ODNOSU NA PROSE^NU BRZINU
UK UPN OG TO KA ( k m / h - m p h )

7
km
/h
0m

km

=2

24
=1
5m

km

ph

/h

16

ph

/h
=1

USPON (%)

32

0m

ph

8k
/h

=5
m
ph

DOLAZNA BRZINA V = 9 0 k m / h ( V = 5 5 m p h )

80 0

1
1 00

DU@INA USPONA ( f eet )

10 00

2 00

3 00

20 00

15 00

4 00

5 00

6 00

DU@INA USPONA ( m )

Slika 10.4. Kriva smawewa brzina na usponu za kamion od 184 kg/kW (300 lp/hp)

Ekvivalent putni~kih automobila za specifi~ne uspone za dvotra~ne puteve, E i E0

Tabela 10.9.

Uspon
(%)

Du`ina
uspona
(km)

svi

Prose~na brzina na usponu (km/h)

NU B
NU B
NU C
NU D
NU A
88
84
80
72
64
E0
2,1

1,8

1,6

NU E
48

1,4

1,3

1,3

1,7
2,0
2,3
2,6
3,4
4,6
7,3
11,3
1,8
2,2
2,7
3,2
4,7
6,9
12,5
22,8
2,0
2,5
3,1
4,0
6,3
10,2
22,0
55,0
2,1
2,8
3,7
4,9
8,5
15,3
38,0
90,0
2,2
3,2
4,3
6,1
11,5
22,8
66,0
a

1,6
1,8
2,0
2,3
2,9
3,7
5,6
7,7
1,7
2,0
2,3
2,7
3,8
5,3
9,0
13,8
1,8
2,2
2,7
3,3
4,9
7,5
14,6
25,0
1,9
2,4
3,1
4,0
6,4
10,7
23,9
45,0
2,0
2,7
3,6
4,8
8,4
15,4
38,5
a

1,5
1,7
1,9
2,1
2,5
2,9
3,8
4,9
1,6
1,9
2,1
2,4
3,1
3,8
5,5
7,4
1,7
2,0
2,4
2,8
3,8
4,8
7,8
11,5
1,8
2,2
2,7
3,3
4,7
6,3
11,3
18,1
1,9
2,4
3,0
3,8
5,8
8,2
16,1
28,0

a)

0,4
0,8
1,2
1,6
2,4
3,2
4,8
6,4
0,4
0,8
1,2
1,6
2,4
3,2
4,8
6,4
0,4
0,8
1,2
1,6
2,4
3,2
4,8
6,4
0,4
0,8
1,2
1,6
2,4
3,2
4,8
6,4
0,4
0,8
1,2
1,6
2,4
3,2
4,8
6,4

2,9
3,7
4,8
6,5
11,2
19,8
71,0
a
3,2
4,4
6,3
9,6
19,5
43,0
a
a
3,6
5,4
8,3
14,1
34,0
94,0
a
a
4,0
6,5
11,0
20,4
60,0
a
a
a
4,5
7,9
14,5
31,4
a
a
a
a

2,3
2,9
3,6
4,6
6,6
9,3
21,0
48,0
2,5
3,4
4,4
6,3
10,3
16,1
48,0
a
2,8
3,9
5,7
8,4
16,0
28,3
a
a
3,1
4,8
7,2
11,7
25,2
50,0
a
a
3,4
5,7
9,1
16,0
39,5
88,0
a
a

2,0
2,4
2,9
3,5
5,1
6,7
10,8
20,5
2,2
2,8
3,5
4,5
7,4
10,8
20,0
51,0
2,3
3,2
4,3
5,9
10,8
17,4
37,0
a
2,5
3,7
5,2
7,8
16,0
28,2
70,0
a
2,7
4,2
6,3
10,0
23,5
46,0
a
a

Brzine se ne mogu ostvariti na specifi~nom usponu



Postupak planirawa omogu}ava projektnim organizacijama da sprovedu vrlo
opse`no planirawe vangradskog sistema dvotra~nih puteva. Veli~ine
saobra}ajnog toka na dan po Nivoima Usluge koje mogu prihvatiti postoje}i ili
planirani dvotra~ni putevi mogu se odrediti u funkciji geometrijskih elemenata
i podataka o terenu i uporediti sa zahtevima saobra}ajnog toka izra`enim u
PGDS, za neku budu}u prognoznu godinu. Prema HCM-94. u tabeli 10.10., prikazane
su maksimalne vrednosti PGDS za dvotra~ne puteve u odnosu na:

Nivo Usluge,
vrstu terena,
faktor projektnog ~asovnog toka K.

Nivo Usluge se odnosi na saobra}ajne uslove unutar vr{nog 15-minutnog

intervala u danu. U stvarawu tabele 10.10. pretpostavqene su orijentacione

vrednosti faktora vr{nog ~asa FVS prikazane u tabeli 10.11. Za svaki Nivo
Usluge, odgovaraju}i kriterijum procenta vremenskih zastoja primewen je za sva
tri tipa terena. Planski kriterijumi pretpostavqaju tipi~an sastav od 14%
kamiona, 4% rekreacionih vozila i bez autobusa. Kori{}ena je raspodela po
smerovima 60/40, sa procentima zone zabrawenog preticawa od 20, 40 i 60% za
ravni~arski, brdovit i planinski teren. Kori{}eni su idealni geometrijski
elementi: {irina traka 3,5 (m), {irina bankina 1,75 (m), i projektna brzina od
95 (km/h).
PGDS prikazan u tabeli 10.10. odslikava {iroki niz uslova, a prora~unat je iz
saobra}ajnih tokova pri raznim Nivoima Usluge:

Maksimalni PGDS prema Nivou Usluge i tipu terena za dvotra~ne vangradske puteve
Tabela 10.10.

K-faktor

Maksimalni PGDS (voz/dan)

Nivo
Usluge A

Nivo
Usluge B

Nivo
Usluge C

Nivo
Usluge D

Nivo
Usluge E

7.900
7.200
6.600
6.100
5.700
5.300

13.500
12.200
11.200
10.400
9.600
9.000

22.900
20.800
19.000
17.600
16.300
15.200

RAVAN TEREN

2.400
2.200
2.000
1.900
1.700
1.600

0,10
0,11
0,12
0,13
0,14
0,15

4.800
4.400
4.000
3.700
3.400
3.200

BRDOVIT TEREN

1.000
1.000
900
900
800
700

0,10
0,11
0,12
0,13
0,14
0,15

2.800
2.500
2.300
2.100
2.000
1.800

5.200
4.700
4.400
4.000
3.700
3.500

8.000
7.200
6.600
6.100
5.700
5.300

14.800
13.500
12.300
11.400
10.600
9.900

2.400
2.200
2.000
1.800
1.700
1.600

3.700
3.400
3.100
2.900
2.700
2.500

8.100
7.300
6.700
6.200
5.800
5.400

PLANINSKI TEREN

500
400
400
400
300
300

0,10
0,11
0,12
0,13
0,14
0,15
Primedba :

1.300
1.200
1.100
1.000
900
900

Sve vrednosti zaokru`ene su na najbli`ih 100 (voz/dan).

Pretpostavqeni uslovi ukqu~uju raspodelu po smerovima 60/40, 14% kamiona, 4%

rekreacionih vozila, bez autobusa i vrednosti FVS iz tabele 10.11., kao i zona
zabrawenog preticawa za:

ravni~arski teren sa 20%;

brdovit teren sa 40%
planinski teren sa 60%.
PGDS = qNUi FVS/K ...............................................................

gde je:
PGDSi
qNUi

FVS
K

[10.15.]

-maksimalan PGDS (voz/dan/oba smera) za Nivo Usluge (i) zasnovan na

prethodno opisanim pretpostavqenim uslovima,
-maksimalni tok (voz/h/oba smera) za odre|eni Nivo Usluge prora~unat
iz jedna~ine [10.7.] i baziran na prethodno opisanim pretpostavqenim
uslovima,
-faktor vr{nog ~asa, odabran iz tabele 10.11. za nazna~eni Nivo Usluge,
-faktor projektnog ~asovnog toka. To je koeficijent kojim se mno`ewem
sa PGDS-om utvr|uje veli~ina ~asovnog toka merodavnog za projektovawe.

Na osnovu vrednosti faktora K izra~unava se veli~ina ~asovnog toka merodavnog

za projektovawe .

Qm =PGDS K ...........................................................................

[10.16.]

gde je:
Qm
-ukupna veli~ina ~asovnog toka merodavnog za projektovawe dvotra~nog
puta (voz/h/ oba smera),
K
-faktor projektnog ~asovnog toka.
Veli~ina ~asovnog toka koja odgovara toku u tzv. 30-tom ~asu koristi se kao
projektna veli~ina ~asovnog protoka za gradske puteve. Budu}i da Qm treba da
bude mawi od qNUi za odabrani Nivo Usluge, stvarni PGDS za put bi}e mawi od
maksimalne vrednosti prikazane u tabeli 10.10. Saobra}ajni uslovi koji se
ostvaruju za vreme najvi{eg ~asovnog protoka u godini obi~no ne}e biti lo{iji
od Nivoa Usluge koji je za jedan stepen mawi od onog pri protoku 30-~asa za ve}inu
vangradskih puteva.
Faktori vr{nog ~asa za dvotra~ne puteve bazirani na slu~ajnom toku
Tabela 10.11.
Ukupni dvosmerni
~asovni protok
(voz/h)

Faktor vr{nog
~asa
(FVS)

Ukupni dvosmerni
~asovni protok
(voz/h)

Faktor vr{nog
~asa
(FVS)

100
200
300
400
500
600
700
800
900

0,83
0,87
0,90
0,91
0,91
0,92
0,92
0,93
0,93

1.000
1.100
1.200
1.300
1.400
1.500
1.600
1.700
1.800

0,93
0,94
0,94
0,94
0,94
0,95
0,95
0,95
0,95

1.900

0,96

ORIJENTACIONE VREDNOSTI FVS ZA ODRE\ENI NIVO USLUGE

Nivo Usluge
Faktor vr{nog ~asa

A
0,91

B
0,92

C
0,94

D
0,95

E
1,00

Mogu}nost preticawa pri istoj veli~ini toka zavisi od preglednosti za bezbedno

preticawe.
Pregledna daqina za bezbedno preticawe je vrlo zna~ajna karakteristika u
projektovawu dvotra~nih puteva, {to je ilustrovano u tabelama 10.1. i 10.3. kroz
vrednosti kapaciteta i veli~ine toka pri vi{im Nivoima Usluge. U slu~aju kada
na du`im potezima ne postoji dovoqna pregledna daqina za bezbedno preticawe,
postoji opasnost stvarawa duga~kih redova na putu. Za ubla`avawe pojave
stvarawa duga~kih redova potrebno je u projektovawu izbegavati duga~ke poteze sa
zabrawenim preticawem kroz ritmi~no (naizmeni~no) prekidawe dugih
nepreglednih poteza sa potezima na kojima postoji dovoqna pregledna du`ina za
izvr{ewe bezbednog preticawa plotuna vozila. Tako|e, ubla`avawe pojave

stvarawa duga~kih redova mo`e se re{iti i kroz prekidawe dugih nepreglednih

poteza izgradwom dodatnih traka za izvr{ewe preticawa naizmeni~no po
smerovima vo`we.

Za detaqniji opis operativnih karakteristika te{kih kamiona na du`im
usponima mogu se posmatrati krive pona{awa kamiona na autoputevima. Kao jedan
od kriterijuma, i ocene potreba, sa dodatnom trakom je smawewe brzine od 16 km/h
za te{ke kamione u odnosu na brzinu toka. Dodatna traka na usponu mo`e da se
analizira svuda gde analize Nivoa Usluge pokazuju ozbiqno pogor{awe kvaliteta
saobra}ajnih operacija na du`em usponu u pore|ewu sa susednim prilaznim
segmentom na istom putu.
Te{ka vozila u saobra}ajnom toku na du`im usponima tako|e uzrokuju zastoje
ostalih vozila. Zastoji se mogu vrednovati kao razlika u vremenu putovawa
izme|u vremena {to ga vozilo mo`e posti}i neometano od te{kih vozila i
vremena putovawa koje se ostvaruje u me{ovitom saobra}ajnom toku.

10.3.2

Bazne vrednosti brzina i gustina pri maksimalnim protocima u funkciji

neravnomernosti tokova po smerovima na osnovnom odseku dvotra~nog puta u
prakti~no idealnim uslovima date su u tabeli 10.12.
Vrednosti osnovnih parametara saobra}ajnog toka u funkciji neravnomernosti toka po
smerovima
Tabela 10.12
BRZINA

qI / qII

50/50
60/40
70/30
80/20
90/10
100/0

GUSTINA

VI

VII

VC

(km/h)

(km/h)

(km/h)

72,5
74,2
76,0
78,8
81,8
85,0

72,5
76,2
81,0
85,0
89,3
-

gI

qI

qII

(PA/km/tr) (PA/km/tr) (PA/km)

(PA/h/tr)

(PA/h/tr)

(PA/h)

39,453
36,40
33,56
30,88
28,36
25,88

1430
1628
1820
1970
2098
2200

1430
1102
780
500
242
-

72,52
75,0
77,5
80,0
82,5
85,0

gII

TOK

19,77
21,94
23,95
25,00
25,65
25,88

gC

19,77
14,46
9,62
5,88
2,71
-

28604
2730
2600
2470
2340
2200

C = q I + q II

q I I = 1 4 30

q II = 110 2

q I I = 7 80

q II = 2 42

2000

q I = 18 20

90/10

80/20

70/30

q I I = 14 3 0

q I = 197 0

100/0

q I = 1 62 8

q I = 209 8

1000

q I = 2 200

C = q I + q II ( P A /h )

q I I = 5 00

3000

0
60/40

50/50 q I / q I I ( % )

Slika 10.5. Zavisnost prakti~nog kapaciteta osnovnog odseka dvotra~nog puta

idealne geometrije i toka PA od neravnomernosti toka po smerovima

Brzina toka pri prakti~nom kapacitetu na osnovnom odseku dvotra~nog puta pri prakti~no idealnim uslovima
VCo=72,5km/h.
3
Gustina toka pri prakti~nom kapacitetu na osnovnom odseku dvotra~nog puta pri prakti~no idealnim uslovima
gCo=39,45km/h.
4
Kapacitet osnovnog odseka dvotra~nog puta pri prakti~no idealnim uslovima Co=2860 PA/h/tr.

g I I = 1 9,7 75

g I I = 1 4,4 6

g I I = 9 ,6 2

30

g I I = 5,8 8

g I I = 2 ,7 1

g C = g I + gII

40

gC = gI + gI I

g I I = 2 5 ,8 8

g I = 2 5,6 5

g I = 2 5 ,0 0

g I = 2 3,9 5

g I = 2 1 ,9 4

10

100/0

90/10

80/20

70/30

60/40

g I = 1 9 ,77 5

20

0
50/50 g I / g I I ( % )

Slika 10.6. Zavisnost gustine toka na osnovnom odseku dvotra~nog puta idealne
geometrije i toka PA od neravnomernosti toka po smerovima
95,0

V ( k m /h )

90

V Iq
q

I
I

+ V
+ q

II

II

II

89,3

II

80,0

78,8

85,0

85,0
85,0

82,5
81,8

80

81,0
77,5
76,0

76,2
75,0
74,2

72,5
72,5

70

72,5

0
100/0

90/10

80/20

70/30

60/40

50/50 q I / q I I ( % )

Slika 10.7. Zavisnost brzine toka na osnovnom odseku dvotra~nog puta idealne
geometrije i toka PA od neravnomernosti toka po smerovima

10.3.2.1

C=Vc x gc................................................................................. [10.17.]

gde je:
- brzina pri prakti~nom kapacitetu;
Vc
- gustina pri prakti~nom kapacitetu;
gc



(1)

STANDARDNI SLU^AJEVI

Za osnovne odseka dvotra~nog puta na kojima je Vsl>70 km/h, brzina pri

prakti~nom kapacitetu izra~unava se prema slede}em obrascu:

Vc= VCo x F[T x FBS x FVa/b ..................................................... [10.18.]

gde je:

a)

VCo -brzina pri baznom kapacitetu osnovnog odseka dvotra~nog puta u

prakti~no idealnim uslovima5 za tok PA i odnos veli~ine toka po
smerovima 50:50%;VCo=72,5 km/h;

b) F[T -faktor uticaja {irine trake na brzinu pri kapacitetu

Tabela 10.13.
[T (m)
F[T

3,50
1,00

3,25
0,94

3,00
0,88

2,75
0,80

2,50
0,70

2,25
0,60

c) FBS -faktor uticaja bo~nih smetwi na brzinu pri kapacitetu

Tabela 10.14.
BS (m)
1,75
1,50
1,00
0,75
0,50
0,25
0,00
FBS
1,00
0,98
0,94
0,92
0,90
0,89
0,88
d) FVa/b -faktor uticaja neravnomernosti toka po smerovima na brzinu pri
kapacitetu
Tabela 10.15.
qa/qb
50/50
60/40
70/30
80/20
90/10
100/0
FVa/b
1,000
1,034
1,069
1,103
1,138
1,172

Pod prakti~no idealnim uslovima puta za dvosmerni saobra}aj podrazumeva se:

(1) Prose~na brzina > 95 (km/h)
(2) [irina traka 3,50 (m)
(3) Slobodna bankina {irine 1,80 (m)
(4) Bez zona zabrawenog preticawa na putu
(5) Saobra}ajni tok putni~kih automobila
(6) Raspodela toka po smerovima 50/50
(7) Bez ometawa saobra}aja signalizacijom ili skretawem vozila kojom se ograni~ava brzina
(8) Ravni~arski teren

(2)

SPECIJALNI SLU^AJEVI

A)

Za odseke u specifi~nom uzdu`nom nagibu na kojima je brzina merodavnog

vozila na kraju uspona VUN<70 (km/h);

VC=VUN x FUN .......................................................................... [10.19.]

gde je:
a)VUN

-brzina merodavnog teretnog vozila na kraju specifi~nog uspona; [UN(%)

i du`ina uspona lUN (m)] Tabela 10.16.

l (m)
0-50
50-100
100-150
150-200
200-250
250-300
300-350
350-400
400-600
600-800
800-1000
1000-1200
1200-1400
1400-1600
1600-1800
>1800

UN (%)
2,
0
88
87
86
86
85
84
84
83
82
80
79
77
76
75
74
73

2,
5
88
87
85
85
83
82
81
80
77
74
72
71
70
69
68
68

3,
0
87
86
84
83
81
80
78
76
72
68
65
64
63
62
62
62

3,
5
86
85
82
80
78
77
75
73
68
64
61
59
57
56
56
56

4,
0
85
83
80
77
75
73
71
69
63
59
56
53
51
50
49
49

4,
5
85
83
80
76
74
71
68
65
57
53
51
49
47
46
46
46

5,
0
85
82
79
75
72
68
64
60
51
47
45
44
43
42
42
42

5,
5
85
82
78
74
71
66
62
58
47
43
42
41
41
40
40
40

6,
0
84
81
77
73
69
64
59
55
43
39
38
38
38
38
38
38

6,
5
84
81
77
72
68
63
58
53
40
36
36
36
36
36
36
36

7,
0
84
81
76
71
66
61
56
50
37
33
33
33
33
33
33
33

7,
5
84
81
75
70
64
58
53
47
35
31
31
31
31
31
31
31

8,
0
83
80
74
68
62
55
49
44
32
28
28
28
28
28
28
28

b)FUN -faktor za svo|ewe brzine merodavnog vozila na specifi~nom uzdu`nom

nagibu na brzinu pri kapacitetu Tabela 10.17.
VUN (km/h)
FUN
B)

25
0,89

30
0,90

35
0,91

40
0,92

45
0,93

50
0,94

55
0,95

60
0,96

65
0,97

Za odseke u specifi~nim krivinama na kojima je brzina merodavnog vozila

na odseku u krivinama VR<70 (km/h);

VC=VR x FR................................................................................ [10.20.]

gde je:
a) VR -brzina merodavnog vozila na izlazu iz specifi~ne krivine radijusa R (m)

Tabela 10.18.

Rmin (m)
VR (km/h)

20
30

40
40

70
50

120
60

180
70

b) FR

-faktor za svo|ewe brzine merodavnog vozila u krivini na brzinu pri

kapacitetu
Tabela 10.19.

VR (km/h)
FR
C)

30
0,90

40
0,92

50
0,94

60
0,96

70
0,98

Za odseke sa lo{im stawem kolovoza (SK) na kojima je brzina merodavnog

vozila VSK<70 (km/h);

VC=VSK x FSK............................................................................. [10.21.]

gde je:
a)VSK -brzina merodavnog vozila uslovqena stawem kolovoza

Tabela 10.20.

SK
VSK (km/h)

ODLI^NO

VRLO
DOBRO

DOBRO

LO[E

VRLO
LO[E

NEUPOTREBQIVO

>70

61-70

51-60

41-50

41-50

<30

b)FSK -faktor za svo|ewe brzine merodavnog vozila na lo{em stawu kolovoza na

brzinu pri kapacitetu;
Tabela 10.21.
VSK (km/h)
FSK

30
0,90

35
0,91

40
0,92

45
0,93

50
0,94

55
0,95

60
0,96

65
0,97

(1)

STANDARDNI SLU^AJEVI

Za osnovne odseke dvotra~nog puta na kojima je Vsl>70km/h;

gC=gCo x Fga/b x FKV................................................................. [10.22.]

gde je:
a)gCo=39,45(PA/km/oba smera)-gustina pri baznom kapacitetu osnovnog odseka
dvotra~nog puta u prakti~no idealnim uslovima za tok PA i odnos veli~ine

toka po smerovima 50 : 50%;

b) Fga/b -faktor uticaja neravnomernosti saobra}aja po smerovima vo`we na

gustinu pri kapacitetu
Tabela 10.22.
q a/b
Fga/b

50/50
1,00

60/40
0,923

70/30
0,850

80/20
0,788

90/10
0,719

100/0
0,656

c) FKV -faktor uticaja komercijalnih vozila na gustinu toka pri kapacitetu

Tabela 10.23.
KV (%)

FKV

0
5
10 15 20 25 30 40 50 60 70 80 90 100
1,00 0,99 0,97 0,96 0,95 0,94 0,92 0,90 0,89 0,87 0,85 0,82 0,79 0,77

(2)

SPECIJALNI SLU^AJEVI

A)

Za odseke u specifi~nom uzdu`nom nagibu na kojima je brzina merodavnog

vozila na kraju uspona VUN<70 (km/h);

gC=gCo x F'gUNa/b x FKV............................................................ [10.24.]

gde je:
a)gCo =39,45 (PA/km/oba smera)-gustina pri baznom kapacitetu osnovnog odseka
dvotra~nog puta u prakti~no idealnim uslovima za tok PA i odnos

veli~ine toka po smerovima 50 : 50%;

b)F'gUNa/b -faktor uticaja neravnomernosti saobra}aja po smerovima vo`we na

gustinu na odseku u specifi~nom uzdu`nom nagibu
Tabela 10.24.
qa/qb

VUN
60-69
50-59
40-49
30-39
20-29
<20

50/50

60/40

70/30

80/20

90/10

100/0

1,02
1,04
1,06
1,08
1,10
1,12

0,941
0,960
0,978
0,997
1,015
1,0134

0,919
0,937
0,955
0,973
0,991
1,001

0,804
0,820
0,835
0,851
0,867
0,882

0,733
0,748
0,762
0,776
0,791
0,805

0,669
0,982
0,695
0,708
0,722
0,735

c) FKV -faktor uticaja komercijalnih vozila na gustinu toka pri kapacitetu

(tabela 10.23).
B)

Za odseke u specifi~nim krivinama na kojima je brzina merodavnog vozila

na odseku u krivinama VR<70 (km/h);

gC=gCo x FKV x FgRa/b............................................................. [10.25.]

a)gCo=39,45(PA/km/oba smera)-gustina pri baznom kapacitetu osnovnog odseka
dvotra~nog puta u prakti~no idealnim uslovima za tok PA i odnos veli~ine
toka po smerovima 50:50%;
b) FgRa/b -faktor uticaja neravnomernosti saobra}aja po smerovima vo`we na
gustinu na odseku u specifi~nom uzdu`nom nagibu
Tabela 10.25.
VR
(km/h)

50/50

60/40

70/30

qa/qb
80/20

90/10

100/0

69
60
50
40
30

1,020
1,030
1,050
1,070
1,090

0,945
0,951
0,969
0,988
1,006

0,920
0,928
0,946
0,964
0,982

0,805
0,812
0,827
0,843
0,859

0,735
0,740
0,755
0,769
0,784

0,670
0,676
0,689
0,702
0,715

c) FKV -faktor uticaja komercijalnih vozila na gustinu toka pri kapacitetu

(tabela 10.23).
C)

Za odseke sa kolovozom u lo{em stawu na kojima je brzina merodavnog

vozila VSK<70 (km/h);

gC=gCo x FKV x FgSKa/b........................................................... [10.26.]

a)gCo=39,45 (PA/km/oba smera)-gustina pri baznom kapacitetu osnovnog odseka
dvotra~nog puta u prakti~no idealnim uslovima za tok PA i odnos veli~ine
toka po smerovima 50 : 50%;
b)FgSKa/b-faktor uticaja neravnomernosti saobra}aja po smerovima vo`we na
gustinu na odseku u specifi~noj krivini
Tabela 10.26.
VSK
(km/h)

50/50

60/40

70/30

qa/qb
80/20

90/10

100/0

69
60
55
50
45
40
35
30

1,010
1,020
1,030
1,040
1,050
1,060
1,070
1,080

0,932
0,941
0,951
0,960
0,969
0,978
0,988
0,997

0,910
0,919
0,928
0,937
0,946
0,955
0,964
0,973

0,769
0,804
0,812
0,820
0,827
0,835
0,843
0,851

0,726
0,733
0,740
0,748
0,755
0,762
0,769
0,776

0,662
0,669
0,676
0,682
0,689
0,695
0,702
0,708

c) FKV -faktor uticaja komercijalnih vozila na gustinu toka pri kapacitetu

(tabela 10.23).