Tihomir R.

orevi
CIGANI U SRBIJI.
Cigani ve odavno imaju reputaciju osobitih sviraa. Pa ne samo to, no su ih neki
smatrali tvorcima i donosiocima muzike u Evropu; Franc List je, na primer, tvrdio za
Madare da nisu imali narodne muzike sve donde, dok im je Cigani nisu doneli.1
Ciganski muziki talenat, kao vanu etniku osobinu, uzimali su poneki istraivai ak i
za dokaz njihovoga izlaska iz Indije, ciganske prapostojbine, izjednaujui ih sa Lurima,
koje je, na broju 1012.000 dua po jednoj tradiciji, persijski kralj Bohram-Gur (420
440. po Hristu) pozvao iz Indije kao muzikante.2 Kritika istraivanja odvojila su Cigane
od Lura, ponitila su teoriju o njihovu tako ranom izlasku iz Indije, a njihova se muzika
uloga postepeno reducira i svodi na pravu meru. I od ogromne reputacije Cigana kao
muziara ostalo je miljenje "Londonskog Kongresa" Folklor od 1891. godine, koje nije
ba sa svim laskavo i koje se svodi na to:
1. Da Cigani svoje sopstvene melodije neguju obino samo u pesmi i retko ih sviraju na
kakvom instrumentu, a na protiv da u sviranju neguju melodije drugih naroda, koje retko
pevaju.
2. Da su kod madarskih Cigana, koji stanuju meu Madarima i madarski govore, u
melodijama narodnih pesama sa ciganskim tekstom, bitni motivi, t. j. melodija i ritam, u
isto vreme madarski, identini sa onima, koji su karakteristini za originalne melodije
madarskog naroda. Isto je tako i sa Vlakim, Srpskim i Slovenskim Ciganima, u koliko
se moe zakljuiti na osnovu vrlo malo podataka, i sa Ciganima drugih zemalja.
3. Da se u melodijama ciganskih narodnih pesama razliitih Cigana ipak opaa neto
zajedniko, osobito, cigansko. Takvi, karakteristini ciganski elementi nalaze se i u
instrumentalnoj muzici Cigana kad sviraju melodije drugih naroda, ali oni pripadaju vie
individualnoj boji sviraa, dok je u ciganskim pesmama to spojeno sa melodijom.
4. Da ciganski muzikanti ciganiziraju i kvare originalne narodne melodije drugih naroda,
i da su u novije doba delimino iskvarili i staru, pravu madarsku muziku.
5. Da Cigani nipoto ne mogu biti tvorci muzike nijednog naroda.3
Bavei se prouavanjem Cigana na zemljitu Kraljevine Srbije mene je uvek interesovala
i ciganska uloga u muzici Srbije o kojoj se mogu uti vrlo nejednaka miljenja. U tom
pogledu doao sam do izvesnih zakljuaka, koje ovde saoptavam.
Srpski je narod i pre Cigana, koji su prvi put mogli doi meu Srbe u XIV. veku i koji su
i docnije sa raznih strana nadolazili, imao svoju narodnu muziku. Ta je muzika bila, pa je
i danas delimino, u najprimitivnijoj masi, ostala proizvod narodne potrebe za
izraavanje muzike, onako isto kakav je sluaj i sa drugim narodnim proizvodima bilo
duhovne, bilo materijalne kulture njegove. U irokoj masi narodnoj ona se razvijala u
nizu drugih narodnih potreba prema shvatanju, visini kulture ili i prema stranom uticaju.
Nju nisu proizvodili u narodu naroiti majstori, ve obine osobe iz naroda, onako isto
kao i narodne pesme, igre, vez, aranje, drvodeljstvo i t. d.

Meu tim osobama su u muzici neke bile vetije i bolje, neke nevetije i loije, kao i u
svima narodnim proizvodima, prema zdravlju, talentu, shvatanju i ukusu, ali je ona u
opte uzevi bila opti i narodni proizvod i opta tekovina, kao i sve drugo to je u irokoj
primitivnoj masi narodnoj. Ta se muzika nije plaala, ve je kao, tako da kaem, domai
proizvod podmirivala potrebu, kad god bi se ukazala.
Za svoju muziku imao je narod svoje instrumente: gusle, duduk i gajde (karabe), i oni su
mu bili dovoljni. Visini muzike odgovaraju i instrumenti. Na tim je instrumentima narod
pratio svoje pesme (gusle) i svirao melodije pesama i melodije za igru (duduk, gajde).
Narodne su melodije bile i ako esto vrlo lepe, ipak proste. One za igru bile su dvojake:
1. Ili su bile melodije koje su postale od ritma od udara, uz koji su prvobitno igrali svi
narodi pa i na, i koje su u poetku samo popunjavale i ulepavale ritam, dok se najzad
ritam nije, tako rei, odeo u njih, te se oseao kao ritam melodije4. 2. Ili su to bile
melodije pesama, uz koje se igralo, koje su postepeno prenesene i na instrumente i najzad
na njima ostale, te su samo svirane, a tekstovi su pesama izostavljeni. I danas jo imena
mnogih melodija za igru u nas nisu nita drugo do poeci ili ostaci veinom zaboravljenih
pesama, uz koje se nekad igralo5.
Taku muziku neguje i uva i danas primitivna masa naega naroda, takva je bila do skora
u svima selima u Srbiji, pa je takva, samo jo primitivnija, bila i u naoj dubljoj starini.
Naravno ovde ne raunam muziku sa nagaih dvorova, iz naih crkava i manastira i
istaknutijih centara, koja je unesena sa strane, i kao via kulturna tekovina imala svoju
zasebnu istoriju, bez hvatanja korena u irokom razmeru i u irokoj masi.
Ciganska se muzika meu Srbima, prema narodnoj muzici, javlja kao zanatski proizvod.
Cigani se javljaju kao profesionalni svirai, muzikanti, majstori od zanata, koji rade svoj
posao za nagradu, koji muziku, tako rei, prodaju kao robu, onako isto kao to se prodaje
svaki zanatski proizvod i svaka zanatska majstorija.
Cigani imaju sa svim druge muzike instrumente, razliite od narodnih: violinu, zurle,
arkiju, bubanj i daire.6 Kao svirai zanatlije Cigani su kao i kod svakog zanata morali
podeavati svoju robu prema potrebama i tranji okoline u kojoj su. Otuda je onaj jasno
konstatovani, no neobjanjeni pojav u nauci o Ciganima, da svuda sviraju melodije i
neguju muziku zemalja u kojima ive. Dolazei u Srbiju sa razliitih strana oni su
donosili muziku zemalja, iz kojih su dolazili, ali joj nisu dugo ostajali verni. Njihova je
muzika bila narodu strana, nerazumljiva, moda i neprijatna. Da bi mogli iveti od svog
zanata, oni su morali svoju muziku podesiti potrebama i tranji, pa su je postepeno,
srazmerno brzo, naputali i laali se muzike sredine u kojoj su, za koju se zna i koja je
prijatna.

Dananji Cigani Srbije poreklom su sa tri strane, iz Turske, Rumunije i Madarske.

1. Dolazei iz Turske oni su donosili tursku muziku, u poetku moda grku, koja je na
turskome zemljitu dobila grko-tursko, zatim, po izgledu, isto tursko obeleje, kao god
i zanati i mnoge druge kulturne tekovine, koje su pod Turcima, premazane turskom
bojom, prodirale meu Srbe.
Za poetak XIX veka veli Ami Vue, da su Cigani u Turskoj upotrebljavali kao muzike
instrumente: daire, cimbalu, bubanj i zurle7. Ovome treba dodati jo samo violinu i
arkiju, pa imamo sve muzike instrumente, koji su se uli i koji se jo i danas uju u
Turskoj. No na njima Cigani nisu svirali turske i istonjake, u turskom duhu, melodije u
svom prostranstvu naroda turske drave. To je bila muzika varoi, varoica, veih mesta,
sajmova, sabora, neselja bogatih i monih Turaka i svuda gde su se Turci javljali u masi
ili u vlasti. Takva je muzika bila po varoima Srbije dok su njome Turci vladali, takva je
zateena u Niu, Pirotu, Leskovcu, Vranju i Prokuplju posle osloboenja tih mesta, u
kojima jo i dan danji po malo ivotari. Kako je u varoima Srbije bilo malo srpskoga
naroda, ve je veinom bio po selima,8 turska je muzika malo prodirala u masu, koja je
nije razumevala, niti ju je traila. Seoski su Cigani, da bi u narodu mogli iveti od
muzike, svirali narodne pesme i narodne igre, onako isto kao to i danas ine. Sa
osloboenjem Srbije od Turaka i sa srbiziranjem njenih varoi, turska se muzika ugasila i
po varoima. oeci i zanosne istonjake pesme i muzika, uz koje su igrali, danas su
sasvim iezli. Nema vie ni onih instrumenata tako karakteristinih za turske arije.
arkija i daire jo ivotare u apcu u kapeli Cicvaria, a poslednji predstavnik pevanja
istonjakih sevdalinki uz cimbalu ostao je poznati Asap u Beogradu. Turska se muzika u
Srbiji ugasila, Cigana je nisu sauvali.
2. Dolazei iz Rumunnje Cigani su donosili i rumunsku muziku. U Rumuniji od starine,
pa i danas jo nema ni gozbe ni veselja bez Cigana sviraa (lautari). Putopisci, koji su bili
u Rumunnji u toku XVI, XVII i XVIII. veka s hvalom govore o tamonjoj ciganskoj
muzici. Krajem XVIII i poetkom XIX. veka pominju se kao njihovi instrumenti: violina,
gitar i naj (naj ili muscalu instrumenat sastavljen iz paralelnih cevi u koje se duva9) Na
glasu svirai u Rumuniji oni su to bili i u Srbiji. Jo i sad stariji ljudi naroito u istonoj
Srbiji sa hvalom govore o nekadanoj muzici negotinskih i Cigana. I ako Cigani nisu bili
jedini prenosioci rumunske muzike u Srbiju, ve je prelazila i sa masom naroda
rumunskog, ipak oni zato imaju nesumnjivo najveih zasluga, kao najbolji njezini
interpretatori i kao struni muzikanti. Prelazei u Srbiju oni su i tu, negovali rumunsku
muziku, naroito u istoioj Srbiji gde ivi masa Rumuna. Mnoge igre donesene iz
Rumunije, koje ili samo oblicima imena podseaju na Rumune ili nose rumunska imena,
rado su se, sa svoje elegancije i lepote igrale i dugo pominjale ak i meu Srbima. Neke
koje su bliske srpskom duhu i ukusu, odrale su se i do danas u unutranjosti Srbije u
dosta irokom razmeru i po varoima i po selima. Kome u Srbiji nije poznato kokonjete?
Vrlo je popularna i vlahinja koju Milievi navodi kao igru u petnaest okruga Srbije10.
Polak vlahinja poznata je ak u Uikome okrugu11, poluvlahinja u Kruevakom12,
vlaka u Aleksinakom13 i Nikom14, Karavlaka u Aleksinakom15.

Ali ovo su one srene rumunske igre, koje su sebi, moda zbog lepote i neega
zajednikog, ili i izmenjene i srbizirane, na daleko rairile granicu i za dugo obezbedile
vek. Tipine vlake igre: pete pior16, baluca urzika17, tripazee trej18, ciganjaska19,
kacaua20 propiora21, ungurjenjaska22 su u okruzima u kojima ima Rumuna i u kojima se
trae: u Krajinskom, Poarevakom i uprijskom, ali ipak u drutvu sa srpskim igrama, a
tek po izuzetku, kao to je sluaj sa trapaee23 i prepiora24 i u drugim okruzima. Isti
Cigani koji su ove igre iz Rumunije donosili morali su ih dolazei meu Srbe ostavljati i
navii se na srpske igre. Njihovi potomci ih danas, u isto srpkim krajevima, ne znaju
vie ni po imenu. I muziki instrumenti koji su se u Rumuniji upotrebljavali, sem violine,
ne mogu se nai u Srbiji. Naj ivotari jo malo meu Rumunima u Srbiji, a gitara ve ni
tamo vie nema. Rumunska muzika kojoj su Cigani bili glavni nosioci i najbolji majstori
u Srbiji odigrala je svoju ulogu vrlo brzo, Cigani joj meu Srbima nisu ostali verni.
____________________
01

Fr. Liszt, Die Zigeuner und ihre Musik in Ungarn, in das deutsche ubertragen von L. Romann, Leipzig 1883, str, 299. i dalje.
Dr. A. F. Pott, Die Zigeuner in Europa und Asien, I. Halle, 1844. tr. 62.
03
Odluka Londonskog Kongresa u Die Zigeuner von Erzherzog (Die Osterreish-Ungarische Monarchie in Wort und Bild. Ungarn, Bd.
VI., Heft 18, str. 573.574).
04
Tih. R. orevi. Srpske narodne igre knj. I, Beograd 1907., str. 910 i 4849
05
Ibidem, str. 4950.
06
"U emaneta i urle sviraju i u daire i bubanj ili go udaraju mahom Cigani. Seljak u nas dri da je sviranje u ove instrumente
ciganski posao" (V. Kari, Srbija, Beograd, 1887, str. 199)
07
A. Boue, La Turquie d' Europe, II, 1840, str. 114.
08
"U vreme osloboenja Srbije od Turaka, u poetku ovoga (XIX) veka, svi Srbi behu seljaci, u varoima ivljahu gotovo iskljuivo
Turci, a meu njima i Grci i Cincari i tek po gdekoji Srbin, turska ulizica". (V. Kari, Srbija. str. 150).
09
A. Candrea, Influenta Tiganilor asupra literaturii poporane romane (Revista Noua, 1894, str. 6768)
10
M. . Milievi, Kneevina Srbija, Beograd 1876, str 171, 219, 303, 356, 416, 514, 636, 701, 767, 865, 90, 1012, 1085, 1140:
Kraljevina Srbija, Beograd, 1884, str. 329.
11
M. . Milievi, Kne. Srbija, str. 636.
12
M. . Milievi, Kne. Srbija, str. 767.
13
M. . Milievi, Kne. Srbija, 821.
14
M. . Milievi, Kneevina Srbija, 139
15
M. . Milievi, Kne. Srbija, 821.
16
Ibiden 1012 17 Ib. 1012 18 Ib. 1012 19 Ib. 1012 Ib. 1012 20 Ib. 1084, 1140 21 1012 22 Ib. 30 23 Ib. 171 24 i 302.
02

Dolazei iz Madarske Cigani su donosili i madarsku muziku. U Madarskoj je sviranje

obino u takvoj vezi sa Ciganima, da se tamo svaki muzikant naziva Ciganinom i izraz
"zvati ili dovesti Cigane" znai "zvati ili dovesti muzikante"1. Madari veruju da nikakav
drugi muzikant ne moe kao Ciganin da izrazi karakter madarske narodne muzike. Zbog
toga je tamo bilo uvek vrlo mnogo Cigana muzikanata, i to tako omiljenih da nikakav bal
ni zabava ne moe biti bez njih2. Cigani u Madarskoj sviraju preteno u trajh
instrumente: dve violine violon ili bas (Bassgeige), klarinet i cimbolu. To su obini
instrumenti madarskih ciganskih orkestara3.
I ti su Cigani preselili i Srbiju4 ali su muziku donesenu iz Madarske brzo naputali i
prilagoavali se muzici, koja se u Srbiji traila i koja je u Srbiji ve postojala. Madarska
se muzika meu Ciganima u Srbiji danas retko uje. uveni virtuoz na violini, jagodinski
Ciganin, Mija, kome je sad preko ezdeset godina kazuje, da je kad mu je bilo esnaest
godina ve u veliko bio izaao na glas kao dobar svira.

Tada doe u Jagodinu madarski Ciganin Ferdinand sa svojom svirakom druinom.

Mija stupi kod njega u druinu kao drugi violinista i s njime je putovao i svirao 23
meseca. Od Ferdinanda je Mija, kako sam veli, mnogo nauio, ali u druini nije mogao
due ostati zbog materine bolesti. Mija je docnije sam zasnovao druinu, ali se u njoj ne
sviraju madarske melodije, ve one iste koje sviraju i sve druge ciganske kapele u Srbiji.
Ni svi se instrumenti madarskih ciganskih kapela nisu ouvali meu Ciganima u Srbiji.
Strana se dakle muzika koju su Cigani u Srbiju donosili nije odrala. Nju su Cigani, ma
od kuda dolazili napustili i zamenili drugom, u selima srpskom narodnom, po varoima
narodnom i onom koja se traila, a traila se kako gde prema visini kulture i prema
razvijenosti muzikog razumevanja i ukusa.
Kad je u Srbiji u varoima poela da jaa potreba za muzikom, kad su se javili prvi
balovi, kad je ustanovljena prva vojna muzika (1830. godine)5 kad su poele da se
stvaraju pevake druine, kad su poele dolaziti muzike kapele, i Cigani su se prenuli
poli za tim pokretom. Ne uzimajui narodne primitivne instrumente, koji bi im malo
koristili, oni su pored violine poeli uzimati instrumente koji su odgovarali pokretu
muzike: kontrabas, bubanj (koji nije isto to i go ili tupan) klarinet, violu. Danas po
varoima oni sviraju: mareve, valcere, fantazije, samo da bi mogli ugoditi onome to se
na srpskoj muzikoj pijaci trai. U toj svojoj urbi oni ak i preteruju, iznose robu za koju
nisu dorasli i koju ne umeju da proizvode. Za to su vrlo komian primer seoski Cigani
koji dolazei u varoi, pa ak i u Beograd, sa svojim improviziranim kapelama sviraju
stvari komplikovane, esto i od velikih majstora, koje su tek iz desete ruke nauli. Njih to
ne buni, oni su tu, oni nude robu i nasilno trae da se naplate, dopala se ona kome ili ne.
Iz dovde reenog mislim da je jasno da Cigani u Srbiji neguju samo srpsku muziku ili jo
bolje samo onu koja u Srbiji ivi ili se u Srbiji razvija. I Cigani su tu samo radi izvoenja,
oni u muziku Srbije nita nisu uneli niti su to novo stvorili. Po njima bi muzika u Srbiji
ostala na prostoj primitivnoj narodnoj muzici. Muzika se van njih razvila, (u vojnikim
kapelama, u pozoritu, u pevakim drutvima i na slinim mestima), a oni su je gotovu
prihvatili i na svoj nain izvodili.
To se isto vidi i u pevanju Cigana. I ako su manje pevai no svirai, oni jo i pevaju: po
selima narodne pesme, a od skora i one koje donose iz varoi, a po varoima: narodne i
umetinke, koje uju od pevakih druina ili drugih horova, od pevaica, pevaa i inae.
Tu se jo bolje vidi da oni ne idu izvan sredine u kojoj su i izvan onoga to se u toj
sredini trai: oni pevaju samo srpske pesme; ni svoje ciganske ni tue ne pevaju dok se
naroito ne trae. I tu su oni samo interpretatori onoga to u muzika ivi, to se trai.
Cigani su u Srbiji i u sviranju i u pevanju samo majstori koji idu za potrebom i ukusom
publike, i nita vie. I ako esto puta imaju vrlo irok repertoar ne izvode drugo do ono
to publika trai i to misle da e joj se dopasti.

Sasvim je drugo pitanje da li u naoj muzici ima i tuih muzikih elemenata. Ako ih ima
oni su tu kao i tuinske rei u naem jeziku, kao tuinski motivi u naim arama, kao
tuinski oblici u nanm zgradama i t. d. To je neminovno onde gde se narodi i njihove
kulture dodiruju. Za to nisu bili potrebni Cigani kao posrednici. Oni su mogli tue
elemente u naoj muzici, ako ih ima, uveati, ali nisu uspeli da tuu muziku meu nas
presade. Na protiv.
U nas se esto moe uti, kako Cigani jedini neguju muziku u Srbiji. To je u mnogome
tano. Oni su u najveem delu naega naroda jedini svirai od posla. ak i danas sem
nekoliko orkestara u Beogradu i nekoliko vojnikih kapela u Srbiji sa specijalnim
namenama, muziku u Srbiji predstavljaju jedini Cigani. Oni su davali, pa i sad imaju
nekoliko, istaknutih sviraa sa relativno dobrim kapelama. Obdareni nesumnjivo lakim
pamenjem za muziku i dobrom tehnikom, uz to imajui za instrumenat violinu, koja je
mnogo savrenija od narodnih instrumenata i bavei se neprestano muzikom oni su i
narodne melodije uvek bolje svirali od narodnih sviraa diletanata, i umetniku muziku
izvodili, to narodni svirai nisu ni pokuavali. ivei od toga oni su to raznosili i po
narodu irili. No je li muzika od toga imala koristi, jesu li oni muziku unapredili i
podigli? Odgovor je na to negativan. Primajui ma kakvu muziku Cigani joj nisu verni do
kraja, niti u njoj pogaaju neguju i podiu ono, to je za nju karakteristino. Na protiv,
oni je dekarakteriu i ciganiziraju. Primitivnu narodnu muziku menjaju veto u bitnim
pojedinostima, detalje na svoj nain ulepavaju ili ih, ako su lepi, do kvarenja
potenciraju, ali joj dodaju ukrase, po izgledu nene i lepe, ali koji njoj ne pripadaju. To je
ono "cigansko" u narodnoj muzici, koju oni proizvode, to je ono ijem se lakom
izvoenju iroka masa divi. U umetnikoj muzici, gde je sve na svome mestu i gde je
svako dodavanje i ukraavanje ili van zamisli autora ili na tetu dela, Cigani ine to isto.
Oni ne razumeju smisao i sutinu nijedne muzike. Ona njih, izgleda, i ne zagreva onim,
to je u njoj tome namenjeno, ve onim, to oni dodaju ili onim to oni misle da je
najbitnije. Najlepa i najkarakteristinija mesta oni obino uine takim da, ili ne znae
nita, ili su sasvim neto drugo. U pesmama koje pevaju, rei, koje su u bitnoj vezi sa
melodijom, najbolje pokazuju da Cigani u muzici ne razumeju ta rade. Oni istiu rei i
mesta bez znaaja, a zanemaruju ono to treba da se istakne ili to je jo gore, njima je
sve jedno koje e i kakve rei i tekst upotrebiti sa melodijom, oni se ne obziru na to to e
to pokvariti i smisao i utisak pesme: Zujte s t r i n e (mesto strune); a b a k o koleno
(mesto slabako); Okrom s a r m e (mesto ale); Veselo srce kudelju prede (mesto
odgovarajueg teksta), istinski su primeri, koji su pobeleeni sa usana Cigana sviraa.
Na ovaj nain Cigani iako neguju muziku, oni je ne podiu. Narodnoj su muzici dali
jedan specijalni tip i karakter, a u masi nisu irili pravu i zdravu viu muziku, ve
unakaenu, ciganiziranu. Ciganska muzika nije unapreena, ve na ciganski nain
izraena muzika za iroku masu, koja pravu muziku niti razume niti osea, ve uiva u
njenom lakom izvoenju i plitkim besmislenim, ali golicavim, ukrasima. Zbog toga je
ciganska muzika u Srbiji muzika iroke mase, i za dugo e jo ostati po vaarima,
saborima, kafanama i veseljima gde svaka laka roba moe da proe. Zbog toga ona nema
pristupa na koncertima i onde gde se od muzike trai ono to joj je prava namena.

Meu Ciganima u Srbiji istakli su se neki i kao samostalni tvorci. Oni su, bilo radi
izvoenja solo, ili radi sviranja u kapeli, stvorili po neto originalno. Ali ni to, i ako lepo i
lako svirano, nije od velikoga znaaja, nije ni duboko, ni osobito lepo, a bez ikakvog je
smisla. Cigani imaju i svojih pesama na ciganskome jeziku. Ali to je njihova narodna
poezija koja nema veze sa onim o emu je dovde bila re. To su pesme koje ne idu pred
publiku, sem na naroiti zahtev. Njih pevaju i ene i deca i oni koji se ne bave muzikom.
U tim pesmama, i ako i one melodijama svojim pokazuju neke znake srpske sredine, ipak
ima neega njihovog specijalnog, ciganskog. One su kao takvo od specijaliog interesa za
prouavanje Cigana, kao jedan zasebni etniki znak. One nemaju niega zajednikog sa
onim to Cigani svirai i pevai za publiku proizvode. One su domaa roba, razliita od
zanatske. Njih ak Cigani svirai nikad ili samo na naroiti zahtev sviraju. Ono ostaju na
domu, kao i sve narodno. One su primitivne, kao i sve narodno pesme. Iz njih se nije
razvila nikakva muzika. Cigani su svirai trali da podmire potrebu u onome to se trai,
a njih su sasvim zanemarili. One su najmanje mogle imati uticaja na muziku u Srbiji.
Na osnovu svega mislim:
1. Da Cigani svirai u Srbiji nisu ni sauvali ni negovali nikakvu tuu muziku, ve da su
samo prihvatili ono to su gotovo nali, ili to je inae uzimalo maha.
2. Da srpsku narodnu muziku nisu ni unapredili ni podigli, ve da su je ciganizirali i
kvarili.
3. Da viu umetniku muziku ne razumeju i da je samo iskvarenu unose u iroku masu.
4. Da muzike tvorevine njihovih majstora nemaju nikakvog znaaja.
5. Da je njihova narodna muzika bila bez znaaja po srpsku muziku.
Na pitanje, da li bi se i srpski Cigani mogli u sviranju uzdizati do prave umetnike visine,
nije teko odgovoriti, kad se zna da su to na drugim mestima postizali.6 Ali ta visina,
pored sve ciganske dispozicije za muziku, teko da je vea od visine, koju su drugi narodi
postizali. Da li se i u koliko ovi moji zakljuci mogu rairiti i na ostale Srpske Zemlje,
van Srbije, ne mogu rei, jer za to nemam podataka; ali poznavajui cigansku prirodu u
muzici u opte, mislim da ni tamo nije drugojae. Stvar bi, meutim, bila od interesa, da
se svuda ispita, kako bi se mogao doneti definitivan sud o ciganskoj ulozi u srpskoj
muzici, koja se uloga obino dosta visoko ceni. Muzika je naa jedna grana nae kulture i
treba sa sviju strana pruiti priloga, koji e je rasvetliti, Cigani su pak bili u tenjoj vezi s
tom kulturnom granom naom.
_______________________
1

Dr. J. H. Schwieker, Die Zigeuner in Ungarn und Siebenburgen, Wien und Tesehen, 1883., str. 159.
Ibidem 161.
3
Ibidem 159.
4
Za prelazak Cigana iz Madarske u Srbiju ima pomena na vie mesta u aktima nae Dravne Arhive.
5
Mita Petrovi, Finansije i ustanove obnovljene Srbije Knj. I., Beograd 1897., str. 691.
6
Dr. J. H. Schwicker, Die Zigeuner in Ungarn und Siehenburgen, str. 162.168; Guido Cora, Die Zigeuner (Das Ausland 1890. Nr.
2

33, str. 654.)[/color]

Dr. Tihomir orevi, Beograd

BOSANSKA VILA
Datum izdavanja: 01.02.1910.
Arhivski materijal broj: 673614
http://www.idoconline.info

http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Muzikolozi%20-%20etnomuzikolozi/TihomirDjordjevic.jpg

TIHOMIR R. OREVI
(Knjaevac, 19.02.1868 Beograd, 26.05.1944)

Tihomir orevi, etnolog, folklorista i kulturni istoriar, profesor beogradskog

univerziteta.
Zavrio je istorijski-filoloki odsek Velike kole u Beogradu, a studirao u Beu i
Minhenu, gde je doktorirao 1902. godine.
oreviev opus je veliki - broj njegovih radova je oko sedam stotina. orevieva
interesovanja bila su veoma iroka i razliita i kreu se od detaljnih analiza narodnog
ivota Srba, preko etnografskih istraivanja ivota drugih naroda u Srbiji (Roma, Vlaha,
Cincara, Grka, erkeza itd) do folkloristikih i sociolokih studija ne samo Srbije, ve i
Balkana.

Iako nije bio antropolog, prvi je naunik u nas koji je eksplicitno ukazao na znaaj
paleoantropologije za istoriju i etnologiju. Godine 1908. je kroz rad Neznano groblje u
agubici, pokazao da su stara groblja, nekropole, izvor primarnih podataka za mnoge
nauke1. U knjizi orevi naglaava da podaci, do kojih se dolazi izuavanjem skeleta i
grobnih priloga, praktino predstavljaju jedini izvor elemenata o grai, izgledu i nainu
ivota ljudi u odreenom periodu prolosti.

Izabran je za dopisnog lana Srpske kraljevske akademije 19. februara 1921, a za

redovnog 16. februara 1937.
Najvanija dela:

Iz Srbije kneza Miloa, I i II, 1922-1924

Cigani u Srbiji, doktorska disertacija
Na narodni ivot, I-X

http://www.folklorsrbija.org/index.html
.

http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Muzikolozi%20-%20etnomuzikolozi/TihomirDjordjevic.jpg