Srpski narod u kandama Jevreja

Porazna svedoanstva iz Talmuda i ulhan aruha i njihova primena u sadanjosti

MILORAD MOJI
Predgovor
Jedan bogoumni srpski politiar je jo u prvoj polovini dvadesetog
veka govorio o drami savremenog oveanstva. Ta drama, sigurni
smo, i danas traje. U toj drami i pravoslavni srpski narod ima
svoju ulogu, kao to je uvek imao ulogu u istoriji balkanskih i
evropskih naroda. Ali, sadanja drama srpskog naroda u drami
savremenog oveanstva u mnogome se razlikuje od ranijih uloga
na balkanskoj i evropskoj istorijskoj sceni. Ova uloga nije
dragovoljno prihvaena ni od srpskog naroda, ni od ostalih
pravoslavnih naroda, ve im je, naprosto, nametnuta. To je uloga
rtve i rtvovanih u tekuem, izgleda poslednjem inu drame
savremenog oveanstva. Epilog te drame koja se odvija, koja se
golim okom ne vidi - to je gorka i emerna sudbina oveanstva.
Dolo je vreme da se i mnogostradalni pravoslavni srpski narod (kome je dodeljena uloga u toj
drami) na pravi i istiniti nain upozna s dramom koja se odigrava, a koja se ne vidi. U toj drami
moramo videti reditelja drame i nosioce ostalih uloga u drami. Otuda je i ova skromna, ali vana
knjiga prilog objektivnom i istinitom sagledavanju drame, njenih glumaca i reditelja.
Kao i svaka knjiga, tako i ova ima svoju predistoriju i istoriju. Predistorija see u davna i prastara
vremena, u vremena koja se i brojevima teko daju iskazati. Predistorija ove knjige je vezana za
jedan drevni, prastari narod, narod Izrailjev i njegovu mnogovekovnu i zanimljivu istoriju. A
istorija ove knjige je burna i zanimljiva ba kao to je burna i zanimljiva istorija jevrejskog naroda.
Istorija ove knjige je vezana za jednog estitog i istinoljubivog srpskog rodoljuba, Milorada
Mojia, i progone koje je zbog ove knjige i ove teme istrpeo. Pre nego to budemo proslovili
nekoliko rei o ovoj skromnoj, ali veoma vanoj knjiici, njenoj istoriji i njenom autoru,
naglasiemo cilj i razlog objavljivanja njenog drugog izdanja. Ova knjiga nema za cilj da
predstavlja optunicu za jedan narod. Njen cilj je da upozna itaoce s odnosima u drami
savremenog oveanstva, kao i s mentalitetom jednog naroda utemeljenog na veri, jer vera i
verozakon u najveem delu odreuju mentalitet i ponaanje jednog naroda.
Svesni smo injenice da e ponovno tampanje knjige probudite zle duhove i da e iritirati lavinu
optubi i napada kako na mrtvog autora, tako i na njene prireivae. Knjiga e, kao i Protokoli
sionskih mudraca, biti okarakterisana kao pamflet koji izaziva nacionalnu i versku mrnju,
kao skup neistina, falsifikata i kleveta upuenih na raun jednog naroda koji je za vreme Drugog
svetskog rata stradao zajedno sa srpskim narodom, a mi emo kao i mnogi pre nas, biti proglaeni
antisemitima i glasnogovornicima antisemitizma, iako to ni po emu nismo. Nama nije cilj da se
bavimo brigama novostarih brinika, ve nam je elja da na narod doe u poznanje istine
koja je jedna i nerazdelna. Stoga e pravi i istinski italac ove knjige biti onaj koji e posle itanja
iskreno aliti, a ne mrzeti jevrejski narod. Mi, pravoslavni hriani, nikad u svojoj istoriji nismo
mrzeli bolesnika, ve bolest koja napada oveka i ini ga nezdravim. Naprosto, i kao ljudi i kao
narod i kao drava, moramo znati kako da se ponaamo u drami savremenog oveanstva da bi se i
kao ljudi i kao narod Boiji spasli od nadolazeih bura i oluja drame savremenog oveanstva.
1

I da naglasimo, uvek smo spremni da se upustimo u dijalog po ovom pitanju, kako bi se dokazala
istinitost teza iznetih u ovom spisu.
Knjiga Srpski narod u kandama Jevreja je, kako njen autor naglaava, bila spremljena za
tampu jo 1940. godine, ali tadanje politike (ne)prilike nisu dozvolile njeno objavljivanje. Ona
predstavlja plod dugogodinjeg i napornog rada njenog autora na prevoenju i uporeivanjeu
razliitih izdanja Talmuda i ulhan aruha. Milorad Moji je tridesetih godina ovog veka u
novinama objavio dobar deo materijala ove knjige. Zbog toga se i naao na sudu, na uvenom
Talmudskom procesu, koji je pokrenula neka od jevrejskih optina Kraljevine Jugoslavije. No,
Milorad Moji je, zajedno sa svojim braniocem, dokazao tanost i istinitost ovih navoda i prevoda
te je bio osloboen optube. Tuba je odbaena kao neosnovana. Vodei se analogijom, slobodni
smo da zakljuimo da se danas prema ovom tivu treba odnositi kao prema na sudu dokazanim
istinama, jer je gotovo sve navode iz knjige autor potkrepio odgovarajuim dokazima i injenicama
naenim u originalnim jevrejskim dokumentima.
Na kraju, kazaemo neto o Miloradu Mojiu, autoru ove knjige.
Milorad Moji je pre rata bio generalni tajnik Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor, a za
vreme rata je, kao major, bio komandant Petog srpskog dobrovoljakog korpusa. Njegov puk je
negde u zimu 1944. godine u istonoj Srbiji bio razbijen od Sovjeta, a Moji se s jednim delo vojske
uspeo dovui do Zagreba. U Zagrebu se, s ostatkom svog puka, smestio u jedan vagon na
eleznikoj sstanici. Ali, 7. decembra 1944. Milorad Moji je, s jo 39 ljudi ( od kojih etiri ene)
ubijen od ustaa.
Milorad Moji je bio veliki hrianin, iskreni patriota i estit ovek. O njemu su sauvana pisana
seanja njegovih drugova i saboraca.
Igrom sluaja, i objavljivanje ove knjige dolazi u godini kada se navrava pola veka od njegove
muenike smrti.
Molimo se Raspetom i Prvovaskrslome Gospodu i Spasu naem Isusu Hristu da ga se seti u Carstvu
svome i da molitvama srpskih svetitelja sauva i izbavi mnogostradalni i pravoslavni narod srpski
od svake napasti i muke. Amin.
Na Vaskrs 1994. u Solunu
Srboljub Lazarevi

TORA, TALMUD I ULHAN ARUH *

* Ova je broura bila spremna za tampu jo 1940. god. Kako tadanje politike prilike u
Jugoslaviji to nisu dozvoljavale, ona izlazi tek danas i to saobraena prilikama u Srbiji. (Prim.
izdavaa).
Po jevrejskom uenju, posredstvom Mojsija, jevrejskom narodu dat je dvostruki zakon: pisani i
usmeni. Pisani zakon sastavljen je u pet knjiga od Mojsija, koje sainjavaju glavni deo Starog
Zaveta. Ovih pet knjiga Jevreji nazivaju: Tora.
Usmeni zakon Mojsije nije napisao, nego ga je usmeno predao Jozui, a ovaj najstarijim Jevrejima
pa je na taj nain od generacije do generacije predavan, kroz stolea dopunjen i prilagoen novim
obiajima. Ovaj usmeni zakon, ogroman po svome obimu, kasnije je napisan. Na ovom trudnom i
velikom poslu radilo je oko 2500 rabina punih petstotina godina, od 100 god. pre Hrista, do 400
god. posle Hristovog roenja. Taj napisani usmeni zakon zove se: Talmud.
Talmud je sveta knjiga za Jevreje. On sadrava ne samo religioznu nauku Jevreja, nego i graanske
zakone: privatno pravo, porodino pravo i kazneno pravo.
Talmud se satoji iz dva dela: Miina i Gemara.
U Miinu su sakupljena predanja usmenog zakona, a Gemara sadrava meusobne razgovore
rabina, kao i razgovore voene u kolama izmeu rabina i uenika.
Talmud ima 63 belika otseka, koji se zovu: traktati. Svaki traktat ima naziv koji odgovara tekstu.
Poto je ovo ogromno delo bilo u prilinoj meri nepregledno, vremenom se osetila potreba da se
ovaj jevrejski zakonik sistematski sredi, to je poznati rabin Mojsije ben Majmon, zvani i
Majmonides i uinio te je tako 1180. godine stvoren prvi jevrejski zakonik pod imenom: Minah
Tora ili Jad Hazakah. Ovaj zakonik se sastoji iz 14 knjiga, a ove se dele na odseke, koji se zovu:
Hilhoti. Hilhoti se dele na manje delove koji su oznaeni paragrafima.
Nekoliko stolea kasnije 1565. godine panski rabin Josif Karo sastavio je novi verski kodeks pod
imenom ulhan aruh.
Ovaj kodeks je 1578. godine dopunjen od poljskog rabina Mojsija Iserlesa obiajima istonih
Jevreja.
ulhan aruh se sastoji iz 4 knjige s naslovima:
Orah hajim, Joreh deah, Koen ha-mipat i Eben haezer.
Knjige se dele na paragrafe i potparagrafe.
JEVREJI O ZNAAJU TALMUDA I ULHAN ARUHA
ta je Talmud i ulhan aruh za Jevreje?
Da vidimo ta o njima kau sami Jevreji.
Jevrejski leksikon izdat 1930. godine u Berlinu pie: Talmud je kroz stolea vaspita, odgajiva
i uitelj jevrejskog naroda.
Jevrej Hajnrih Georg Leve koji je 1840. god. preveo ulhan aruh na nemaki u predgovoru veli:
Nije vano koliko lepog ima u Talmudu, nego je vana osnovna tendencija njegova. Talmud kao
celina je ivotni i pravni zakon za Jevreje.
Stari jevrejski kult, ija je baza bila i ostaje Talmud, daje Jevrejstvu snagu koja se ne moe
poruiti.
Jevrejski istoriar Grec u svome delu: Istorija Izrailjaca, u izdanju od 1877. godine na strani
133 veli: ulhan aruh je postao nadleni ritualni i pravni kodeks za Jevrejstvo pa je sa svojim
mnogobrojnim komentarima, to i danas ostao... Retko je kad jedno zakonsko delo dobilo takav
publicitet i takvo priznanje kao ulhan aruh.
3

Rumunski Jevrej Dr. Aaron Briman pie:

ulhan aruh je kompletni zakonik za sve Jevreje, koji je za njih obavezan i danas. Glavni predmet
pri polaganju ispita za rabine je ulhan aruh, odnosno njegovo tano poznavanje i znanje; manji
izvodi iz ulhan aruha slue kao kolski udbenici za jevrejsku omladinu, kao neka vrsta
hrianskog katihizisa...
S S S
Mogli bismo da navedemo jo mnogo citata jevrejskih naunika i strunjaka o tome ta znai i od
kolike je vanosti Talmud i ulhan aruh za Jevreje, ali mislimo da je potpuno dovoljno ovo nekoliko
citata pa da i laik uvidi da je Talmud i ulan aruh za Jevreje vie nego za Hriane Sveto pismo.
Talmud i ulhan aruh su za Jevreje pravilo po kome se vladaju, vaspitavaju, po kome se ponaaju,
ive, delaju i misle.
Oni su za njih putokaz u ivotu njihovom.
Jednom reju: Talmud i ulhan aruh su za Jevreje sve i sva.
A sada da vidimo emu ue Jevreje njihovi zakoni: Talmud i ulhan aruh?
JEVREJ SE IMA PRIDRAVATI JEVREJSKIH ZAKONA
Jevrej se ne sme pridravati dravnih zakona Nejevreja. On se ima pridravati jevrejskih zakona
jer bi oni inae suvini bili. (ulhan aruh, Koen ha-mipat 368).
SMRT ZA PREKRAJ TALMUDA
Uenja i zakoni Talmuda vaniji su i imaju se stroije primenjivati od zakona Tore. Ko prekri
zakon Talmuda zasluuje smrt. (Talmud, Erubin 21a).
BEZ JEVREJA NITA NE BI BILO NA SVETU
Da Jevreja nema na svetu, ne bi ni sunce sjalo, ni kia padala, niti bi ikakva blagoslova bilo na
zemlji. (Talmud, Jebamot 1016)
BOG I JEVREJI
Bogu su miliji Jevreji od anela. (Talmud, Holin 916).
Kao god to je ovek nad ivotinjama, tako su i Jevreji nad svima narodima od Boga postavljeni.
(Talmud, Berah 1026).
JEVREJI IZJEDNAENI SA BOGOM
Ko Jevreja oamari toliko je uinio greha kao da je samog Boga udario. (Talmud, Sanhedrin
586).
O RADU
Rad je veoma tetan i malo donosi. (Talmud, Getin 680).
Nema goreg i loijeg posla od obraivanja zemlje, jer kad ko 100 srebrnika ima u trgovini moe
svaki dan mesa i vina imati: ko pak uloi 100 srebrnika u zemljoradnju, moe samo soli i kupusa
jesti. (Talmud, Jebamot 63a).
RAD JE ZA NEJEVREJE
Nejevreji su stvoreni da slue Jevreje. Oni moraju orati, kopati, sejati, kositi, vriti. Jevreji su
stvoreni da sve gotovo nau. (Talmud, Berahot 58a).
JEVREJSKO JUNATVO
Jevrej neka ide poslednji u rat. U tom sluaju bie prvi kod kue. (Talmud, Tesahim 113a).
JEVREJSKO MILOSRE
Zabranjeno je biti milostiv prema Nejevrejima. (Talmud, Ramban).
Nejevreju ne treba milost i pomo ukazivati. (Talmud, Jebamot 12a).
4

NI U SMRTNOJ OPASNOSTI NEJEVREJU NE TREBA POMOI

Ako jednom Nejevreju preti opasnost da se u jednoj reci udavi pa ako se nalazi ve i blizu smrti,
Jevrej mu ne sme ii u pomo da ga spase. (Jad Hazakah, Aboda Cara 10a).
NEJEVREJI NISU LJUDI VE IVOTINJE
Bog je stvorio Nejevreje, iako tako su oni ravni sa ivotinjama i dao im je oveji oblik, jer ne
dolikuje Jevreju da bude sluen od stoke. Zato ga slue ivotinje u oveijem obliku. (ulhan aruh,
Mudra talpiot 225).
Nejevreji, ija dua potie od neistog duha, nazivaju se svinjama. (Talmud, Jalkut Rubeni 12).
I zato ako jedan nejevrejski sluga ili slukinja umre treba ih oaliti onako, kao kad jedan vo ili
magarac crkne. (Talmud, Brohes).
Izmeu Jevreje i Nejevreja ne postoji nikakva veza. Jer meso Nejevreja je ivotinjsko meso, a
njihovo seme je ivotinjsko seme. (Talmud, Jebamot 89a).
Nejevrej je kao jedno pseto. ta vie, zapisi ue da se pseto ima vie potovati od Nejevreja.
(Talmud, Ekeseget rai eksod 22).
Meso Nejevreja je meso magaree, a seme konjsko seme. (Talmud, Jebamot 98a).
Onaj koji nije obrezan i ne dri sabat ne naziva se ovekom. (Talmud, Jalkut Rubeni 39).
Nejevrej nema oca, jer je on na ubritu roeno pseto. (Tamud, Jebamot).
Ma koliko imali narodi sveta telo slino Izrailjcima, ipak se oni uporeeni s ovekom imaju
smatrati za majmune. (Talmud, ene Lukot 250).
Polni odnosi Nejevreja su isto kao i polni odnosi ivotinja. (Talmud, Sanhedrin 746).
Kue nejevrejske su kue ivotinjske. (Talmud, Leb. tob. 46a).
Tua ena koja nije ki Izrailja, pare je marve. (Talmud, Abarbanel).
Nejevrejka u bremenitom stanju ima se smatrati kao bremenita stoka. (ulhan aruh, Koen hamipat 405).
Dete u utrobi jedne Nejevrejke nije bolje od ivotinje. (ulhan aruh, Joreh deah 240).
NEJEVREJKE SU PROSTITUTKE
Nejevrejke su neiste i imaju se smatrati prostitutkama. (Talmud, Aloda Kara 366).
Sve Nejevrejke su kurve. (Talmud, Even hekor).
PET ZAPOVESTI ZA JEVREJE
Jevreji moraju nauiti ovih pet stvari: 1. Volite jedan drugoga. 2. Volite pljaku. 3. Volite
banenje. 4. Mrzite vae gospodare. 5. Ne govorite nikada istinu. (Talmud, Pesahim 113a).
LA
Prema Nejevrejima dozvoljena je upotreba svake lai. (Talmud, Berahot).
NEPRAVDA
Ne sme Jevreju, tvome bratu, uiniti kakvu nepravdu. Nejevreju je dozvoljeno da uini sve i
svaku nepravdu. (Talmud, Geneba 40a).
LICEMERSTVO
Doputeno je pred Nejevrejom pretvarati se da te ne oteti i ne ujede. (Talmud, Lota 41b).
ZELENATVO
Bog je naredio da se Nejevreju novac pozajmi samo uz zelenaku kamatu. Mi mu na taj nain ne
pomaemo ve ga tetimo. (Talmud, Sefer Mikvod 73).
Jevrej treba svoj imetak pomou zelenatva da povea. On treba pomou zelenatva Nejevreje da
upropasti. (Talmud, Baba Mecija 70b).

KRIJUMARENJE
Dozvoljeno je nejevrejsku vlast prevariti za carinu. Dozvoljeno je krijumariti. (ulhan aruh,
Koen ha-mipat 369).
PODMIIVANJE
Ako tvoje pretpostavljene Nejevreje pomou jela ne moe da pridobije, ti ih pridobij pomou
novca. (Talmud, Sanhedrin).
PREVARA
Dozvoljeno je greku jednog Nejevreja iskoristiti. Dozvoljeno mu je dug ne platiti. Dozvoljeno mu
je pri raunu prevariti ga. (ulhan aruh, Koen ha-mipat 384b).
Ako dva Jevreja naprave kakvu trgovinu s Nejevrejom te pri tome jedan drugome pomae da
Nejevreja na meri, teini ili broju prevare, dobitak imaju oba Jevreja da podele. (ulhan aruh,
Koen ha-mipat 183).
Dozvoljeno je Nejevreja dovesti u zabludu. Dunost je Nejevreja prevariti. Ko to ne uini dolazi u
sumnju da Nejevreja voli, a ko Nejevreja voli taj mrzi Boga. (Talmud, Rasim).
Ako Jevrej nae priznanicu svoju, koju je Nejevreju dao za od njega pozajmljeni novac, ne treba
mu je vratiti, jer obaveza prestaje im je nju Jevrej naao. A ako bi i pored toga Jevrej hteo
Nejevreju priznanicu da vrati, rabin mu mora rei: Ako hoe da slavi ime Boga, ne jaaj mo
nevernika i zadri ono to ti je od Boga po zakonu odreeno. (Talmud, Rabi Jeruham, Sef. me.
51).
Jevrej moe Nejevreja prevariti i oguliti ga, ali svog blinjeg, Jevreja, ne treba varati. (Talmud,
Baba mecija 61a).
Ako bi Jevreji itave nedelje lutali okolo i varali Nejevreje, neka se u subotu svi sakupe i ispriaju
jedan drugome svoje slavne podvige. (Talmud, Rabi Benc).
STRELJANJE ZA PREVARU JEVREJA
Nejevrej koji Jevreja ma i za jednu paru prevari ima se streljati. (Talmud, Sanhedrin).
ZAKIDANJE NADNICE
Jevreju je dozvoljeno da od Nejevreja zakine nadnicu. (Talmud, Sanhedrin).
OTIMAINA
Imanje Nejevreja je kao bez gospodara. Jevrej ima pravo da to imanje uzme u posed. (ulhan
aruh, Koen ha-mipat).
KRAA I PLJAKA
Ko Nejevreju vrati neto (ukraeno ili opljakano), tome Bog nikada oprostiti nee. (Talmud,
Sanhedrin).
Izgubljeni predmet Nejevreja dozvoljeno je zadrati. (ulhan aruh, Koen ha-mipat 266a).
Jevreju je dozvoljeno da od lopova kupi stvar. (ulhan aruh, Koen ha-mipat 356).
Zakon nemoj krasti odnosi se samo na krau od Jevreja. Kraa poinjena na Nejevreju dozvoljena
je. (Talmud, Sanhedrin 86a).
Opljakati Nejevreja sasvim je dozvoljeno, a isto tako i nadnicu mu zadrati. (Talmud, Baban
111b).
Kada jedan ortak u poslu neto ukrade ili opljaka mora dobitak da podeli sa svojim ortakom.
(ulhan aruh, Koen ha-mipat 176).
BRAKOLOMSTVO
Vanbrani odnosi s jednom Jevrejkom zasluuju smrtnu kaznu, a s Nejevrejkom pak dozvoljeni
su. (Talmud, Sanhedrin).
Brakolomstvo s Nejevrejkom ne podlee nikakvoj kazni. (Talmud, Ketubot 4b).
6

OBESAENJE
Jevreju je dozvoljeno da obesasti Nejevrejku. (Talmud, Jad Hasakah 2b).
OSKRNAVLJENJE
Nejevrejsko devoje staro 3 godine i 1 dan moe se oskrnaviti. (Talmud, Aboda sara 37a).
KRIVOKLETSTVO
Ako je jedan Jevrej prevario ili pokrao jednog Nejevreja, a pri tome mora da poloi zakletvu u
prisustvu drugih Jevreja koji to znaju, dozvoljeno je da se krivo zakune. (ulhan aruh, Joreh deah
239a).
Ako je Jevrej jednu Nejevrejku obesastio i zloupotrebio pa ako se pomou krive zakletve moe
reiti kazne, moe krivu zakletvu bez predomiljanja da poloi. (ulhan aruh, Joreh deah 232).
NEJEVREJ PRED JEVREJSKIM SUDIJOM
Ako Jevrej s Nejevrejom tebi na sud dolazi, mora, ako po jevrejskom zakonu Jevreju zapravo
moe dati, uiniti to, a Nejevreju kai: Tako je po naim zakonima!; ako pak moe udesiti da
Jevrej po nejevrejskim zakonima sud dobije, neka ga tako dobije, a Nejevreju kai: Tako je po
vaim zakonima. Ako pak ni po jednom zakonu Jevrej nema pravo obmanom obrlati Nejevreja.
(Talmud, Baba Kama 113a).
TROVANJE
Dozvoljeno je lekove na Nejevrejima isprobavati, da bi se ustanovilo da li su lekovi tetni.
(ulhan aruh, Joreh deah 158a).
UBISTVO
Stoji napisano: nemoj ubijati. To znai da se ne sme ubiti pripadnik jevrejskog naroda. Nejevreji
miutim nisu Izrailjci i zato se oni mogu ubiti. (Talmud, Geneba 57a).
Ti e progutati sve narode koje ti tvoj Bog dade. Nemoj ih tedeti i nemoj sluiti njihovim
bogovima, jer e to za tebe biti kraj. (Tora 5, Mojs. 7, 16).
Tako smo mi u to vreme zadobili sve varoi i poubijali sve ljude i nikoga nismo ostavili u ivotu.
(Tora, 5 Mojs. 34-35).
Ko proliva krv onih koji nisu Jevreji Bogu rtvu prinosi. (Jalkut 772).
Najpoteniji meu Nejevrejima imaju se ubiti. (Talmud, S. ben Johaj 406).
Dozvoljeno je Nevevreju oduzeti telo i ivot. (Talmud, Sefer i Korim).
I najbolji meu Nejevrejima treba da se ubije. (Talmud, Melhita 32b).
Najboljem Nejevreju uzmi ivot samo ako moe. (Talmud, Aboda 62b).
Koljite Nejevreje kao bestije. (Talmud, Sohar).
ZA UDARAC JEVREJU SMRT
Kao to je sin od oeva tela, tako je i Jevrej od Boijeg tela te zato svaki Nejevrej, koji bi se usudio
da udari Jevreja, mora glavom platiti. (Talmud, San Hedrin 146).
UNITENJE HRIANSTVA
Za Jevreja postoji zakon da sve ono, to je u vezi s hrianskom crkvom, uniti. (ulhan aruh,
Joreh deah 146).
BOGOHULJENJE
Hristos je sin prostitutke. On je kopile. (Tokdo Jeu).
Hristos je bio luda. On je maioniar. On se sove Ben tada (sin prostitutke). (Talmud, Sabat
104b).
Hristos je sin jedne menstruirane. On je: Ben pandreat, tj. sin neiste ivotinje. (Tokdo Jeu).
Hristos je na jednom ubritu sahranjeno crknuto pseto. (Sahar).

MESIJA
Mesija e doi i povratiti Kraljevinu Jevrejima, a ostali narodi svi e njemu i njima sluiti i
potinjeni biti. (Talmud, ab 120a).
Kad Mesija doe onda e zemlja roditi kolae i vunene haljine, a ito e krupno biti kao dva
bubrega od najveeg vola. (Talmud, Ketubog 112b).
Tada e svaki Jevrej imati 2800 slugu i 300 slukinja. (Talmud, Sanhedrin 101a).
Pre toga bie strahovit rat, koji e dve treine sveta unititi. U njemu e Jevreji toliko oruja
zapleniti, da e im trebati 7 godina da ga sagoru i istope. (Talmud, Majene je. 74, 4).
Tada e Jevreji neizmerno bogati biti jer e blago celoga sveta u njihovim rukama biti. Svi e
narodi tada prei u jevrejsku veru, samo Hrianima to nee dozvoljeno biti, nego e ih potpuno
iskoreniti, jer su poreklom od avola. (Talmud, Jebamot 24b., Aboda 3b).
CILJ OVE BROURE
Izneli smo samo nekoliko desetina citata iz zakonika jevrejskih s namerom da se s njima i ira
javnost, koja je do sada o njima veoma malo znala, upozna i da na taj nain, bar oni koji svojom
glavom znaju misliti, izvuku potrebne zakljuke i da na osnovu tih zakljuaka stvore objektivan sud
o narodu koji se tih zakonika uglavnom dri prilagoujui ih sadanjem vremenu, duhu i ivotu.
Citata sline sadrine mogli smo jo stotinama navesti, ali poto je na cilj da u to saetijem
obimu, to preglednije i iroki slojevima u to pristupanijoj formi iznesemo duhovne i moralne
osnovice jevrejskog naroda, kako bi Jevreje to bolje upoznali i njihovo razorno delanje razumeli,
smatrali smo da je napred izneti materijal za postizanje navedene svrhe potpuno dovoljan.
OVAKVE NEOVENE ZAKONE NEMA NI JEDAN NAROD NA SVETU
Izneti materijal, iako po obimu svom malen, po sadrini svojoj je zapanjujui, skoro neverovatan.
ovek i nehotice, kada taj materijal proita, stane razmiljati i pita se: da li je to mogue da na
ovome svetu postoji i jedan narod, ma i najnekulturniji i najprimitivniji, koga njegova predanja i
zakoni ue da onako misli, radi i ivi, kako to jevrejska predanja i zakonici jevrejski narod ue.
Uzalud emo ga traiti, jer u istoriji celog sveta takav narod neemo nai.
DA LI IMA DOBRIH JEVREJA?
Jevreji briljivo uvaju svoje osnovne zakone i svim silama nastojavaju da za njih Nejevreji ne
doznaju.
Imaju i suvie razloga za to, jer bi u protivnom sluaju bili potpuno razgolieni i njihova gadna
rabota i pakleni planovi, koji su neopisive nevolje i zla prouzrokovali drugim narodima, ne bi
uspevali tako lako i sigurno.
Maska bi tada s njihovog lica pala pa i oni zavedeni i dobronamerni, i mnogi drugi, - ukoliko nisu
obini plaenici jevrejski - koji u svojoj lainosti i neznanju brane Jevreje, tvrdei da su i oni ljudi
kao i drugi, da ih ima dobrih i ravih, brzo uvideli svoju strahovitu zabludu i stekli uverenje da
narod koji se od vajkada vaspitavao u oholosti i strahovitoj mrnji prema svima ostalim narodima,
da narod koji od malena vaspitava svoje sinove u duhu svojih zakona koji ih ue da su ravni Bogu,
da su samo Jevreji ljudi, a svi drugi narodi da su ivotinje u oveijem obliku stvoreni samo da
slue Jevrejima, koji ih ue da je Jevrejima prema nejevrejskim narodima dozvoljena upotreba
svake lai i nepravde i da mogu, ta vie dunost im je, da ih varaju, pljakaju pa ak i ubijaju, uverie se tada i ti dobronamerni i zavedeni, da takav narod nije kao ostali narodi, nego da je
jevrejski narod gnusni i podli neprijatelj svima ostalim narodima.
Zar moe biti dobar narod onaj koji u svojim zakonima dozvoljava i preporuuje licemerstvo,
zelenatvo, krijumarenje, podmiivanje, krivokletstvo? Zar mogu pod takvim okolnostima i
uslovima i pojedinci takvog naroda biti dobri? Moda spoljanje, ali u svima njima je jedan isti
duh, specijalan jevrejski zloduh, koji se kod jednih u veoj, a kod drugih u manjoj meri ispoljava,
bolje reeno koji je kod jednih bolje, a kod drugih loije maskiran.
Zar je mogue da mogu dobri ljudi biti oni ija vera ih ui da mrze sve ono to nije jevrejsko, da
budu nemilosrdni prema svima Nejevrejima pa ak da i u smrtnoj opasnosti ne prue, ma i samo
prstom svojim, pomo pripadniku drugog naroda.
8

Zar mogu biti dobri ljudi oni koje njihovi zakoni ue da obesauju ene tuih naroda ta vie,
strano je rei, da im je dozvoljeno da oskrnave nevinu deicu od 3 godine i 1 dana, to ni zver ne
ini, a kamo li ovek.
Neka zavedeni branioci Jevreja uporede 10 zapovesti Boijih hrianskih naroda, koje govore o
ljubavi, potovanju, dobrim delima, potenju, s pet zapovesti jevrejskih, koje su u ovoj brouri
citirane pa neka onda dobro promisle, da li se Jevreji, koji se u duhu tih zapovesti vaspitavaju,
mogu uopte i uporediti, u pogledu dobrih i plemenitih vrlina, s hrianskim i drugim narodima, a
kamo li da se s njima na ravnu meru stave?
GONJENJE ONIH KOJI OTKRIVAJU JEVREJSKE TAJNE
Kada se, i pored briljivog uvanja svojih tajni da o njima ostali narodi ne doznaju, ipak dogodi da
se nau pojedinci, koji pojedinosti iz jevrejskih zaista neovenih i groznih zakona nameravaju da
obelodane, onda Jevreji ine sve da bi se to spreilo, upotrebljavajui pri tome sva sredstva od
potplaivanja do pretnje. Ako sve to ne pomae onda se ini presija pomou vlasti (cenzurisanje,
zabrana izdanja i t. d.), a tek u krajnjem sluaju ide se pred sud, gde njihovi voi idu tako daleko da
osporavaju vanost pa ak i postojanje tih zakona, udarajui tom prilikom u sentimentalne ice
priom o progonu i muenju Jevreja, koji su uvek lojalni dravljani i odlini patrioti.
Pisac ovih redova, koji je ranije objavio u novinskim lancima izvesne pasuse iz jevrejskih zakona,
odgovarao je takoe pred sudom radi navodnog bogohuljenja, ali u tom t. zv. talmudskom procesu
Jevreji su izvukli krai kraj jer je okrivljeni dokazao da inkriminisani citati iz Tore, Talmuda i
ulhan aruha zaista postoje.
TALMUD I ULHAN ARUH I DANAS SU U PUNOJ VANOSTI
A sada da vidimo da li je na mestu odbrana Jevreja da su ti njihovi zakoni vaili samo za ono vreme
kada su stvoreni, a da sada nemaju nikakvog stvarnog znaaja ni vrednosti.
Da je takva njihova tvrdnja skroz neistinita jasno se vidi iz konstatacije samih jevrejskih naunika i
strunjaka, koje smo na poetku broure naveli.
Tako Jevrej Hajnrih Georg Leve kae: Talmud kao celina je ivotni i pravni zakon za Jevreje.
Jevrejski istoriar Grec veli: ulhan aruh je i danas za Jevreje religiozna norma, on je oficielno
Jevrejstvo.
Jevrej Dr. Aaron Briman tvrdi: ulhan aruh je kompletan zakonik za sve Jevreje, koji je za njih
obavezan i danas.
Kada ti zakoni navodno danas ve nisu u vanosti, zato je, po tvrenju Jevreja Dr. Brimana, za
rabine glavni predmet pri polaganju ispita tano poznavanje ulhan aruha? Zato se izvodi iz
ulhan aruha upotrebljavaju kao udbenici za jevrejsku omladinu!
Odgovori na ova pitanja nameu se sami: Rabini kao nosioci jevrejskog duha, kao vaspitai
jevrejske omladine moraju do tanine poznavati jevrejske zakone kako bi u duhu njihovom
vaspitavali jevrejsku omladinu. Sacienti sat!
INJENICE GOVORE
Da se Jevreji i danas tano dre svojih zakona o tome jasno govore i mnogobrojne injenice.
Ako uzmemo ma koji od citata iz ove broure pa ga uporedimo s radom i ivotom sadanjih Jevreja,
brzo emo doi do uverenja da ih se Jevreji i danas, te jo kako, pridravaju moda u finijoj, ali u
posledicama po Nejevreje mnogo stranijoj formi.
Uzmimo citate koji govore o radu. Rad je tetan i malo donosi. Tako veli Talmud. Pod radom se
naravno razumeva fiziki rad.
Takvo miljenje Talmuda o radu Jevreji i danas stoprocentno akcentuju i tano se dre njega. Zato
ete veoma retko naii na fizikog radnika Jevreja.
Badava ete traiti Jevreja meu drvoseama, tucaima kamena, kopaima, kubikaima, obalskim
radnicima, nosaima, rudarima, kovaima, obinim fabrikim radnicima, kao i u slinim pozivima.
Takvim sitnicama, obinim stvarima Jevreji se ne bave. Neka se time Goji (Nejevreji) zanimaju.
Jevreji su radije bankari, industrijalci, trgovci, direktori, efovi i agenti; oni su advokati, lekari i
inenjeri.
9

Njih neete nai meu sitnim zemljoradnicima, koji lino, u znoju svoga lica, rade komadi zemlje.
O, kako bi se oni takvim prljavim poslom bavili, kada Talmud izriito kae: Nema goreg i loijeg
posla od obraivanja zemlje.... Za takav posao su tu Nejevreji, neka se oni mue sa zemljom, jer
Talmud jasno kae: Nejevreji moraju kopati, orati, sejati, kositi, vriti. Jevreji su stvoreni da sve
gotovo nau. Tu nema dvoumice: jasno je i precizno: Jevreji imaju na gotovo da dou. Zato da se
oni koji su po Talmudu Bogu miliji od anela i koji su od Boga postavljeni nad svim
narodima, bave tim ivotinjskim poslom, kada su tu Nejevreji koji su i opet po Talmudu ivotinje
u oveijem obliku, stvoreni da slue Jevreje.
I SRPSKI NAROD JE BIO ROB JEVREJA
Ako se za ikoji narod moe rei da je rob jevrejski, onda se to meu prvima moe kazati za srpski
narod na njegovu najveu nesreu. A da ta nesrea bude jo vea, ogroman deo napaenog srpskog
naroda i ne zna ije je on roblje. Narod vidi i osea da je ivot iz dana u dan sve tei i muniji, on
osea da mnogo tota nije u redu, ali ne zna otkuda dolazi, otkuda proistie zlo i nevolja koja ga
sve vie i vie pritiskuje. On krivi faktore, koji su faktino sporedni, ali je malo njih koji pravi izvor,
prave faktore tog zla jasno vide.
Nije ni udo jer su Jevreji majstori u maskiranju i pretvaranju, to su takoe nauili iz Talmuda,
koji kae: Doputeno je pred Nejevrejima pretvarati se da ne otete i ne ujede.
Nema vetijih i boljih glumaca i reditelja od Jevreja na itavom svetu. Ali oni veoma retko, skoro
nikada ne izlaze na pozornicu.
Umesto njih na pozornici se pojavljuju njihove lutke: dobro plaene sluge, koji onako igraju kako to
jevrejski glumci i reditelji zahtevaju. Kako Jevreji za lutke vezani konopaca trzaju, tako lutke
igraju.
A te lutke, jevrejske sluge i narodne izrode, mogli ste nai u celoj dravi, u svim granama narodne
delatnosti.
Bilo ih je svuda i na svakom mestu. U vladi, u parlamentu, u svim politikim partijama, kod svih
vlasti, u dravnim i privatnim ustanovama, u privrednim i socijalnim udruenjima, u nacionalnim i
internacionalnim, u kulturnim, humanim i sportskim drutvima svugde se nailazilo na Jevreje
odnosno jevrejske sluge. Jevreji po potrebi maskirani u pozadini, iza kulisa, u tami, a sluge njihove
na sceni, u punoj svetlosti, mnogo puta i oni u maskama nacionalistikim, kulturnim ili slinim.
A sve te sluge jevrejske radile su onako, kako to interesi Jevreja, a na ogromnu tetu naeg naroda,
zahtevaju. I otuda zlo i nevolja po narod, a dobro po Jevreje. I otuda je i injenica da narod nije u
stanju da se protivu zla efikasno bori jer on vidi hrianske lutke i njih krivi za sve to ne valja, a ne
vidi reditelje njegovih muka i patnja.
A Jevreji, iskoriujui roblje iveli su bez muke i truda bogato, veselo i rasipniki i sa uivanjem su
muili svoje robove, koji su i inae po Talmudu: ivotinje u oveijem obliku da slue Jevreje.
BANKARSTO, INDUSTRIJA I VELETRGOVINA OGROMNIM DELOM U JEVREJSKIM
RUKAMA
Gramzljivost i pohlepa Jevreja za zlatom i zemaljskim dobrima dovoljno je poznata irom celog
sveta. Da bi do njih doli oni sredstva ne biraju. I najnemoralnija i najgadnija sredstva dobro im
dolaze kao orue. Lano knjigovodstvo, lani bilansi, prikriveno izbegavanje obaveza,
podmiivanje, korupcija, zelenatvo, falsifikati, licemerstvo, la, prevara, obmana, verc,
krivokletstvo pa ak i rafinirane pljake i otimaina i zloini - sve to Jevreji upotrebljavaju da bi
svoj cilj postigli. I ine oni sva ta nedela bez grie savesti, mirne due i revnosno, jer za sve to
imaju i suvie moralne osnove u Talmudu i ulhan aruhu, koji ih ue pa im ak i nareuju da
tako rade.
Pod ovakvim okolnostima nije ni udo to su se bankarstvo, industrija i veletrgovina, ta ivotonosna
bila narodna, ogromnim delom nalazili u njihovim rukama i pored toga to su Jevreji inili svega
pola procenta od ukupnog broja stanovnitva nae drave.
10

Sila i mo Jevreja nalazi se ba u tom njihovom malom broju, a ogromnom kapitalu. Jer to je vei
kapital, a to je manji broj ljudi koji s tim kapitalom raspolae, tim je snaga i sila tih ljudi
znaajnija i vea, a time je i opasnost koja dravi i narodu od tih ljudi preti, svestranija i vea.
Podatke koje nie dajemo o bankarstvu, industriji i veletrgovini crpeli smo iz jevrejskih izvora, a
odnose se na stanje od pre nekoliko godina. Podatcima o docnijem stanju ne raspolaemo, ali je
sigurno da se to stanje za minule godine jo vie promenilo u korist Jevreja, a na tetu srpskog
naroda.
BANKARSTVO
Ako bi danas postavili pitanje u kojim su novanim zavodima Jugoslavije bili zainteresovani
Jevreji, itaoce bi izdalo strpljenje itajui imena tih mnogobrojnih banaka i novanih zavoda toliki je njihov broj.
Obrnuto pitanje bilo bi mnogo jednostavnije, a odgovor bi bio veoma lak jer se skoro na prstima
mogu izbrojati one vee kreditne ustanove u kojim nema Jevreja.
to vie od 20 glavnih novanih zavoda nije bilo ni jednog bez Jevreja, ne iskljuujui tu ni
Narodnu Banku.
U Narodnoj Banci u eskontnim odborima koji odluuju o dodeljivanju kredita Jevreji su bili
zastupljeni ovako: u filijali Varadin od 5 lanova 3 Jevreja, u Bitolju od 7 lanova 3 Jevreja, u
Oseku 3 Jevreja, u Sarajevu, Skoplju i Panevu po 2, a po jedan u Banja Luci, Petrovgradu, Vrcu,
Zagrebu, Mariboru, Mostaru, Niu, Novom Sadu, pa ak i na Cetinju.
Krediti Narodne Banke 1926 god. kod ije su podele odluivali Jevreji iznosili su preko 1300
miliona dinara, od ukupne svote od 1401 miliona dinara. Od ove ogromne svote poljoprivreda je
dobila svega 8,5 miliona dinara dok su bankarstvo, industrija i trgovina dobili sve ostalo, to pak u
stvarnosti znai da su ogroman deo kredita uivali i iskoriavali Jevreji.
U Hipotekarnoj Banci zastupnik upravitelja i glavni sekretar bio je Jevrej.
U Zanatskoj Banci ima Jevreja i u Upravnom odboru i po filijalama.
I u beogradskom bankarstvu uticaj Jevreja je odluujui. U 20 veih novanih zavoda u Beogradu
od 152 lana uprave 86 su bili Jevreji, a od 30 direktora 20 su bili Jevreji.
Pored veih novanih zavoda u nas bilo je jo preko 300 manjih banaka u rukama Jevreja.
Menjake radnje nalazile su se 90% u jevrejskim rukama.
BERZE
Uticaj Jevreja u Jugoslovenskoj privredi odlino se vidi iz kursnih listova pojedinih berza.
Na zagrebakoj berzi: od 20 notiranih akcija novanih zavoda 11 se odnosilo na jevrejske; od 16
notiranih akcija industrijskih preduzea sve se odnosilo na preduzea jevrejske interesne sfere; od
3 notirane akcije trgovakih preduzea, dve se odnosile na jevrejske.
Na beogradskoj berzi: od 19 notiranih beogradskih novanih zavoda 9 se odnosilo na jevrejske; od
14 notiranih industrijskih preduzea 7 se odnosilo na jevrejska.
Na ljubljanskoj berzi: od 4 notirane akcije novanih zavoda 2 se odnosile na jevrejske; od 9
notiranih akcija industrijskih i trgovakih preduzea 6 se odnosilo na jevrejska.
Na novosadskoj berzi: sve notirane akcije su se odnosile na jevrejske ustanove.
OSIGURAVAJUA DRUTAVA
90 procenata celokupnog osiguravajueg posla u naoj dravi nalazili se u rukama domaih i
stranih Jevreja.
Nejevrejski osiguravajui zavodi u naoj dravi mnogo su bili slabiji od jevrejskih, pa su usled toga
u mnogome bili zavisni od njih.
Najvei posao imala je Sava; ona je bila u rukama italijanskih Jevreja.
Veoma uspeno radi i Jadransko osiguravajue drutvo, koje je bilo u rukama talijanskih, bekih
i petanskih Jevreja.
Dunav je preduzee bekih Jevreja.
Rosija-Fonsier je u rukama naih, petanskih i transkih Jevreja.
Ujedinjeno osiguravajue drutvo bilo je koncern naih i stranih Jevreja.
11

I u svima ostalim osiguravajuim drutvima: francuskim, engleskim, vajcarskim i drugim glavnu

re su vodili Jevreji
MLINSKA INDUSTRIJA
U naoj dravi bilo je oko 650 parnih i motornih mlinova, s dnevnim kapacitetom oko 800 vagona
ita.
Pretena veina velikih mlinova nalazila se u rukama Jevreja, a skoro svi veliki mlinovi u Vojvodini
i Hrvatskoj bili su u rukama stranih, mahom maarskih Jevreja.
Dobar deo ovih preduzea je posle rata nacionalizovan, ali taj veo nacionalizacije je toliko
izbledeo, da se ona ak i formalno jedva primeivala.
U 20 najveih mlinskih preduzea od 185 lanova uprava 94 su bili Jevreji, a od 40 direktora i
njihovih zamenika 34 su Jevreji.
Komentar ovome je izlian.
INDUSTRIJA EERA
U naoj dravi bilo je svega 8 velikih fabrika eera od kojih su 6 privatne, dve dravne. Godinji
kapacitet je 12.500 vagona eera i oko 6.000 vagona suvih rezanaca.
Sve privatne fabrike eera nalazile su se u rukama Jevreja; nacionalizacija njihova je samo na
papiru.
U 4 najvee fabrike eera posle nacionalizovanja od 52 lana uprave bili su 22 Jevreji, a od 8
direktora i zamenika 6 su bili Jevreji.
lanovi uprave Nejevreji su veinom masoni, ugledni ljudi, ministri, bivi ministri, prof.
univerziteta i t. d. koji svojim ugledom pokrivaju nemilosrdnu pljaku ovih fabrika na tetu
seljaka, radnika i drave, primajui za to masne tantijeme.
ista dobit ovih fabrika redovno daleko premauje osnovni kapital.
INDUSTRIJA ALKOHOLA
Velikih alkoholnih industrija u naoj dravi bilo je 14 sa kapacitetom od 24 miliona litara
apsolutnog alkohola. Osim njih bilo je i 34 pivarska preduzea sa kapacitetom od 1.500.000
hektolitara piva. Jevreja nije bilo u svega 3 preduzea.
U 12 najveih preduzea Jevreji su ovako bili zastupljeni: od 110 lanova uprava 58 su bili Jevreji,
dok su ostali dobro plaene hrianske sluge Jevreja. Od 24 direktora i zamenika 22 su Jevreji.
INDUSTRIJA PREHRANE
Ovde spadaju razna preduzea za preradu i konzerviranje. I u ovoj grani industrije dominirali su
Jevreji, koji su u upravama 20 najveih preduzea imali apsolutnu veinu, dobar deo od njih je bio
iskljuivo u njihovim rukama.
DRVARSKA INDUSTRIJA
Najvea i najvanija grana industrijske produkcije u Jugoslaviji je bila industruja drva.
U naoj dravi bilo je oko 650 veih preduzea drvarske industrije, a pored ovih oko 2000 manjih,
naroito pilana na vodi. Dok su mala preduzea veim delom bila u rukama naih ljudi, velika
preduzea su bila skoro sva u rukama ovdanjih i stranih Jevreja.
U 23 najvea drvarska preduzea od 210 lanova uprava 125 su bili Jevreji, od 56 direktora 44
Jevreji.
Jedna od najveih drvarskih firmi A.D. Gutman, za ije ime je vezana sramna Naika afera,
svojina je maarskih Jevreja. Ona ima sopstvene pilane, fabriku tanina, baava, kamene majdane,
livnicu gvoa, ribogojstvo, 50.000 jutara ume, 150 km. svoje eleznice itd.
A.D. za eksploataciju drva je bila interesna sfera bekih i petanskih Jevreja. U njihov koncern
spadaju Bosansko drutvo za proizvodnju drva u Banja Luci, Slaveks, Zagrebaka fabrika
baava i druga preduzea.
Nihag je takoe javrejska firma, sa Dugoselom i Jugotaninom.
12

U rukama Jevreja nalazila su se i ova krupna preduzea: Slavonija, Naika fabrika tanina i
parna pilana, Industrija drva Drah, umsko industrijsko preduzee Dobrlin Drvar u
Sarajevu, Krivaja, Igar, Jela, Bosna, Una, Varda, Viktorija i t. d.
GRAEVINSKA INDUSTRIJA
Od graevinskih industrija najvanija je industrija cementa; sva velika preduzea ove vane
industrije nalazila su se u rukama Jevreja ili su bila pod njihovim odlunim uticajem.
U 8 najveih cementnih preduzea od 85 lanova uprava 55 su bili Jevreji, a od 21 direktora 18
Jevreji.
Beoinska fabrika kaje, s obrtom od 80 miliona dinara bila je u rukama naih i maarskih
Jevreja.
Split u Splitu s obrtom od 170 miliona dinara u rukama je italijanskih Jevreja.
Dalmacija je takoe svojina italijanskih Jevreja.
Kroacija, Jadransko Bauksit, Adrija Bauksit, bili su u rukama naih i italijanskih Jevreja, a
La Dalmasien naih i francuskih Jevreja.
HEMIJSKA INDUSTRIJA
Sva preduzea hemijske industrije nalazila su se u rukama Jevreja, to se jasno vidi iz ove
statistike: u 28 velikih preduzea od 233 lanova uprava 132 su bili Jevreji, a od 56 direktora 44
Jevreji.
Najvea preduzea su: Danica u Zagrebu s obrtom preko 100 miliona dinara. Predsednik,
potpredsednik i svi direktori bili su Jevreji. Tvornica za duik (Slovenija). Obrt 50 miliona.
Veina akcija u Jevrejskim rukama.
Zorka (Zagreb i Subotica). Obrt 50 miliona. U njoj su angaovani austrijski, eki, maarski i
nai Jevreji.
Jevreji su imali presudnu ulogu i u preduzeima: Englesko-Jugoslovenska Destilacija, AngloJugoslovensko Petrolejsko a.d., Standard Oil, Vakuum Oil, i t. d.
INDUSTRIJA ELjEZA I RUDARSTVO
U naoj dravi postojalo je oko 300 veih preduzea mainske, eljezne, elektrotehnike i elektrine
industrije.
U svim ovim preduzeima uticaj Jevreja je bio veliki.
Rudarsku industriju u Srbiji zauzeli su uglavnom stranci, a u ostalim krajevima stranci i Jevreji.
Nekoliko primera:
Trbovljansko ugljarsko drutvo u Ljubljani je jedno od najveih industrijskih preduzea na
Balkanu. Godinji obrt je preko pola milijarde. Uticaj Jevreja u ovom preduzeu je bio beoma
veliki, a naroito od 1924. god. kad je Bank de Pe preuzela veliki broj akcija.
Prva Jugoslovenska fabrika vagona, strojeva i mostova u Brodu s akc. kapitalom od 110 miliona
dinara potpuno je bila u rukam Jevreja.
U 6 najveih preduzea ove industrije imalo je meu lanovima uprava 30 Jevreja, a od 11
direktora 7 su bili Jevreji.
TEKSTILNA INDUSTRIJA
Tekstilnih i konfekcijskih preduzea u naoj zemlji bilo je oko 250.
Izuzev dve velike srpske firme, firme Ilia i Teokarovia sva vanija preduzea tekstilne industrije
nalazila su se u rukama Jevreja.
GRAFIKA I PAPIRNA INDUSTRIJA
U glavnim preduzeima nae industrije papira i grafike industrije Jevreji su bili zastupljeni ovako:
u 6 najveih preduzea u upravama nalazilo se 24 Jevreja, a od 11 direktora 6 Jevreja. Jevreja
nema jedino u fabrici hartije M. Vapa a.d. i Panti i drug.

13

KOARSKA IDUSTRIJA
Veih preduzea u naoj dravi bilo je neto preko 100, a ona su ogromnim delom bila u rukama
Jevreja.
Najvee preduzee koarske industrije Zagrebaka fabrika koa bila je iskljuivo u jevrejskim
rukama.
VELETRGOVINA I ZASTUPSTVO
im se bankarstvo i industrija pretenim delom svojim nalaze u rukama Jevreja, onda je veoma
lako pogoditi da se isto tako i veletrgovina i zastupstvo gotovih industrijskih artikala nalaze
ogromnim delom u rukama Jevreja. Kada se tome jo doda i injenica da su se produkti
poljoprivrede nalazili skoro iskljuivo u jevrejskim rukama, dobija se potpuna slika gospodarstva
koje su Jevreji imali u naoj dravi.
SVEMONI JEVREJSKI KAPITAL
Prednji kratki pregled jasno pokazuje ogromnu mo Jevreja u Jugoslaviji. A kada se tome jo doda
pod zvunim nacionalnim i hrianskim firmama i veto maskirani jevrejski kapital, kao i injenica
da je i isto nejevrejski kapital veim delom dirigovan i kontrolisan od mnogo jaeg jevrejskog
kapitala, onda i laiku mora biti jasno da je u nesrenoj naoj dravi faktiki i apsolutni gospodar
bilo svemono Jevrejstvo.
Do ovakve sile i moi Jevreji su mogli doi samo zato to su se u svome delanju strogo pridravali
uputstava i uenja famoznog Talmuda i ulhan aruha, koje smo u prvom delu ove broure prikazali.
A da su se Jevreji pri neverovatno brzom nagomilavanju tog ogromnog kapitala obilno sluili
Talmudom i ulhan aruhom, jer na iole poten nain do takvog bogatstva nemogue je doi, vidi se
jasno iz njihovog delanja u naoj zemlji.
TALMUDSKI PODVIZI
Ima li afere veeg stila u naoj zemlji, a da u njoj inicijatori i kolovoe nisu bili Jevreji?
Uzmimo, primera radi, ogromnu Naiku aferu. Jevrejska klika Gutman, Sor, lezinger i kompanija
podmitivi ne samo male slubenike i inovnike, ve i naelnike, poslanike i ministre uspeli su da
otete dravu sa nekoliko stotina miliona dinara. Isekli su najlepe slavonske ume te su drvo i
druge preraevine krijumarili u inostranstvo ne plaajui carinu. inili su oni to jer ih je tako
nauio Talmud i ulhan aruh, koji veli: Ako tvoje pretpostavljene Nejevreje pomou jela ne moe
da pridobije, ti ih pridobi pomou novca. (Talmud, Sanhedrin). Da bi u svojoj pljakakoj nameri
uspeli Jevreji su upotrebili i jedno i drugo. Pretpostavljenim vlastima, visokim inovnicima,
uticajnim linostima, poslanicima i ministrima prireivali su bogate gozbe: veere, bankete i
zabave, prireivali su sjajne lovove, slali skupocene poklone i prosipali na podmiivanje novac.
Prosipali su milione da bi napljakali stotine miliona. I nije ni udo to su potpuno uspeli u svom
gangsterskom poduhvatu. Poslanici i ministri iz raznih politikih partija, koje je narod izabrao da
njega i dravu tite, izneverili su i izdali su i narod i dravu i umesto da energino spree, oni su se
na protiv dali od Jevreja kupiti te su omoguili i pomogli ogromnu prevaru, krijumarenje i pljaku
jevrejske lopovske klike.
Jevreji, pri svemu tome, nisu se oseali krivima jer im njihovi zakoni vele: Dozvoljeno je Nejevreja
prevariti. (ulhan aruh, Koen ha-mipat). Dozvoljeno je nejevrejsku vlast prevariti za carinu.
Dozvoljeno je krijumariti. (ulhan aruh, Koen ha-mipat 369). Imanje Nejevreja je kao bez
gospodara, Jevrej ima pravo da ga uzme u posed. (ulhan aruh, Koen ha-mipat). Opljakati
Nejevreja sasvim je dozvoljeno. (Talmud, Babam 111b).
Jevreji su dakle tano primenjivali navedena uputstva svojih zakona.
Slinih afera velikog stila ima mnogo. Dovoljno je ako napomenemo samo nekoliko kao: afera sa
piritusom, s tepisima, s ugljem, Krivaju, Beoinsku kaju i t. d. Tvorci i nosioci sviju tih afera su
Jevreji potpomognuti hrianskim plaenim izrodima.
Seate li se ogromne afere sa vercom valute, koja je srozala vrednost naeg narodnog novca. U toj
aferi, koja je pod nazivom Crna berza nedeljama punila stupce naih listova, uesnici i kolovoe
su samo Jevreji.
14

Proitajte kazne Ministarstva finansija po valutnim krivicama: ogromnim delom jevrejske firme.
Pre izvesnog vremena dnevni listovi doneli su beleku kako je subotika policija 80 trgovaca
kaznila zbog nagomilavanja i poskupljivanja robe: osim jednog svi su bili Jevreji.
Pre kratkog vremena mogli smo itati mahinacije jevrejske firme Daj koja je lanim voenjem
poslovnih knjiga otetila dravu sa sitnicom od 10 miliona dinara.
Slinih talmudskih poduhvata imate na stotine za koje se zna, a sasvim je sigurno na hiljade za koje
se ne zna.
Moralnu podlogu za izvrenje ovih i slinih krivinih dela Jevreji su obino nali u Talmudu i
ulhan aruhu, koji su im sluili za putokaz i dali im podstreka za vrenje istih.
NEDELA SKORO BEZ IKAKVE KAZNE
Kolika je mo Jevrjeja bila u naoj dravi jasno se vidi po tome to su oni za svoja nedela, iako se
njihova krivica potpuno dokae, skoro uvek izbegavali odgovarajue stroge kazne.
ta se dogodilo s pljakaima iz Naike afere? Prvostepeni sud poto je ustanovio teku krivicu
njihovu kaznio ih je neobino blagom kaznom po nekoliko meseci zatvora, umesto da su, i vie nego
zaslueno, omastili konopac. Ali Jevreji ni sa tom preblagom, skoro nikakvom, kaznom nisu bili
zadovoljni. Uspeli su da ih drugostepeni sud, - poto je na nau najveu sramotu prvobitni sudski
senat, koji je trebao da im sudi, smenjen, - oslobodi.
ta je bilo s uesnicima famozne Crne berze? Umesto da su kratkim putem na vealima svrili,
oni su sa neznatnim kaznama isplivali te na slobodi i nadalje neometano obavljali svoj unosni
posao.
A i ostali jevrejski krupni aferai, upropastitelji naeg naroda nisu mnogo gore prolazili. U
najgorem sluaju, ako nikako ne mogu da izbegnu stroiju kaznu, ako im i krivokletstvo, licemerstvo
i ostali talmudski trikovi ne pomognu da se ispod stroge kazne izvuku, onda oni jo uvek pronau
neku duevnu manu, neuraunljivost, i t. d., te umesto da su u zatvoru ili na vealima oni se lee
po luksuznim sanatorijumima i to naravno brzo i uspeno, da bi zatim ponovo nastavili svoj
prekinuti, omiljeni i unosni zanat.
SELJAK JE BIO ROB JEVREJSKI
Naa zemlja je seljaka zemlja. Oko 80% njenog stanovnitva bavi se zemljoradnjom. Ogromni deo
obradive zemlje nalazi se u seljakim rukama. Ali pored svega toga stvarni gospodar te zemlje nije
bio seljak, i pored toga to ima tapiju ili je gruntovni vlasnik, nego jevrejski kapital. Seljak je
tapijom ili gruntovnicom bio vezan, kao rob lancima, za tu svoju zemlju i osuen da celog veka svog
kopa, ore, seje, kosi vri, da se trudi i mui, znoji i kului, a da od svega toga ima veoma malo ili
nita. Kada bi trebalo, posle svrenog napornog i tekog rada, da vidi plod svoje muke, truda i
znoja, kada treba svoje seljake proizvode, pravedno i srazmerno uloenom radu, da unovi, kako
bi sebe i porodicu svoju dostojno opskrbio i decu svoju na put izveo, onda se seljak najmanje pita.
Kad je trudan seljaki posao svren, kada su penica, kukuruz, i ostali seljaki proizvodi spremni za
prodaju, tada su stupili na pozornicu Jevreji, koji su celokupnu trgovinu seljakih proizvoda imali
u svojim rukama i odreivali cenu. Nije odreivao cenu plodu svoje muke i znoja seljak, nego
Jevrejin, koji ni prstom svojim nije mrdnuo, koji je doao na gotovo. A te cene su takve, da malim i
srednjim seljacima, koji su u ogromnom broju, kada plate porez, prirez, kuluk i otale dabine, ne
ostajae esto puta ni toliko da ljudski obskrbe, obuku i ishrane svoju porodicu, nego zlopate i mue
se, dok su na njihovoj grbai, na njihovoj patnji i muci, Jevreji, koji im mnogo puta u prolee po
duploj ceni prodaju njihovu sopstvenu penicu da bi nahranili gladnu decu svoju, zaraivali bez
muke i znoja milione i milione.
Seljak je dakle, ogromnim delom svojim bio najobiniji rob jevrejski vezan za svoju zemlju, osuen
da do smrti svoje kului i zlopati, a da mu plod njegovog truda odnose faktini gospodari njegovi,
Jevreji, koji se i pri ovoj gadnoj raboti svojoj tano pridravaju Talmuda, koji kae: Nejevreji su
stvoreni da slue Jevreje. Oni moraju kopati, orati, sejati, kositi, vriti. Jevreji su stvoreni da sve
gotovo nau. (Talmud, Berahot 58a).
A pri kupovini truda seljakog, kada ga pored niske cene, jo i na kvalitetu, kantaru i raunu
prevare, Jevreji se i tada pridravaju ulhan aruha koji veli: Dozvoljeno je Nejevreja prevariti.
15

(ulhan aruh, Koen ha-mipat). Dozvoljeno je Nejevreja pri raunu prevariti. (ulhan aruh,
Koen ha-mipat 384b). Ako dva Jevreja jedan drugome pomau da Nejevreja na meri, teini ili
broju prevare, dobitak imaju oba Jevreja da podele. (ulhan aruh, Koen ha-mipat 183).
I RADNIK JE BIO ROB JEVREJSKI
Industrija u naoj zemlji, kao to se to jasno vidi iz pregleda naeg, ogromnim delom nalazila se u
Jevrejskim rukama, to znai da su Jevreji bili gospodari najveeg dela radnitva, koji je za svoj
muan i naporan posao tako slabo nagraen da je jedva u stanju da sastavi kraj s krajem. Radnik
koji ima veliku porodicu nije u stanju da svojoj porodici obezbedi ni dovoljnu ishranu, a o drugim
ivotnim potrebama da i ne govorimo. ivot radnika i njihovih porodica pod ovakvim okolnostima
je bio pravo muenje. Zaista teka je sudbina radnika koje Jevreji nemilosrdni iskoriuju do
potpune iscrpljenosti. Za mizernu nagradu radnik je bio prisiljen, esto puta u nezdravim fabrikim
prostorijama, u prljavtini, dimu i praini u znoju svoga lica i tela do iznemoglosti da kului samo
zato da bi gospodari njegovi, u ogromnoj veini Jevreji, njegovom snagom i mukom, zaradili
nebrojene milione, ivei bogato i rasipniki, zadovoljno i bezbrino, ostavljajui radnika da s
porodicom esto puta od gladi skapava.
Po njima to tako i mora biti, jer se oni fizikim poslom i tako ne bave, poto po Talmudu: Rad
(fiziki) je veoma tetan i malo donosi. (Talmud, Getin). A inae rad njima i ne prilii jer su oni
opet po Talmudu: Od Boga postavljeni nad svima narodima. (Talmud, Berah 101b). Za rad je
jevrejski Bog po Talmudu stvorio Nejevreje: Nejevreji su stvoreni da slue Jevreje. (Talmud,
Usbamot 63a), a poto su svi Nejevreji ivotinje i zahvaljujui samo tome to slue Jevreje dobili su
oveji oblik (ulhan aruh, Mudra talpiot 225), to neka budu sreni i zadovoljni jer bi u protivnom
sluaju bili ivotinje u ivotinjskom obliku.
Kad se sve ovo zna onda se ne treba uditi ako su Jevreji prema radnicima nemilosrdni, tim pre to
ih i Talmud ui: Zabranjeno je biti milostiv prema Nejevrejima. (Talmud, Ramban).
Ne treba se uditi to Jevreji ine mnoge nepravde radniku, jer po Talmudu: Nejevreju je
dozvoljeno da uini sve i svaku nepravdu. (Talmud, Geneba 40a).
Ne treba se uditi ako Jevreji svoje radnike prevare i ogule jer po Talmudu: Jevrejin moe
Nejevreja prevariti i oguliti. (Talmud, Baba mecija 61a).
Ne treba se uditi ako Jevreji i onu mizernu nadnicu radniku mnogo puta zakinu jer po Talmudu:
Jevreju je dozvoljeno da od Nejevreja zakine nadnicu. (Talmud, Sanhedrin).
OSTALE PROFESIJE
I ostale profesije nisu bile u Jugoslaviji u mnogo boljem poloaju od seljaka i radnika.
Trgovci su obini prodavci industrijskih proizvoda, koji su u ogromnoj veini jevrejski. Od toga
svoga rada mnogobrojni mali trgovci jedva imaju toliko koliko im je potrebno za svakidanji ivot,
dok glavnu korist imaju Jevreji proizvoai ije proizvode radnici izrauju, a trgovci prodaju, dok
oni nareuju, upravljaju i uivaju muku svojih hrianskih robova.
Zanatlije veim delom samo ivotare. Poto su oni u mnogim zanatima sitna konkurencija jevrejskoj
industriji, to ih ona sve vie potiskuje i upropauje i polako ali sigurno stvara od njih obine
najamne radnike - robove.
Slobodne profesije su veinom potpuno zavisne od Jevreja koji preteni deo kapitala imaju u svojim
rukama te su tako u stanju da slobodnim profesijama najvie omogue, a po potrebi protivnicima
svojim esto puta i da onemogue, egzistenciju njihovu.
A inovniki aparat? Kada se zna da je veliki deo inovnika i slubenika veoma slabo nagraen
onda nije udo to su oni dobrim delom, u oekivanju mrvica sa bogate trpeze jevrejske, prema
ovima bili veoma usluni, postajui na taj nain nesvesno orue u rukama Jevreja.
KAKO JE TO MOGUE?
Kako je to mogue, pitaju se mnogi u udu, da Jevreji, kojih je u naoj dravi bilo svega 0,5% od
ukupnog broja stanovnitva, gospodare nad celim naim narodom?
Postarali su se Jevreji da to bude mogue. Postarali su se oni da narod ne bude sloan i
zadovoljan, jer bi inae njima za navek odzvonilo. Stvorili su lanu demokratiju s lanim parolama:
16

jednakost, bratstvo i sloboda. Iz te lane demokratije proizile su politike partije koje su uspele da
potpuno pocepaju i posvaaju na narod.
Zbog politikih partija seljak je iao protiv seljaka iako su im interesi njihovi bili jedni isti. Radnik
je iao protiv radnika, zanatlija protiv zanatlije, trgovac protiv trgovca. Naravno da ovakav
nesloan, po partijama podeljen i posvaan narod ne predstavlja nikakvu snagu i nije u stanju da se
odupre nikakvoj opasnosti i zlu. Narod je postao nemoan i na taj nain su Jevreji, koji su svau
narodnu jo vie potstrekivali, neogranieno zagospodarili i naim narodom stvorivi od njega sebi
sluge i robove i upotrebljavajui ga kao orue za postizanje svojih krajnjih mranih ciljeva.
A da bi svoje mrane ciljeve to pre postigli pored lane demokratije upotrebili su i ostala svoja
orua: masoneriju i komunizam, koji su ve i onako oronuli organizam narodni potpuno ruinirali i
narod na doveli na rub propasti.
SATANSKI PLAN JEVREJA
Sve ono to su Jevreji inili u Jugoslaviji, isto to su radili i po ostalim dravama po jednom odavno
skovanom planu s izvesnim ciljem. ta je njihov cilj? Na ovo pitanje daje nam jasan odgovor
Talmud koji kae: Mesija e doi i povratiti Kraljevinu Judejima, a ostali narodi svi e njemu i
njima sluiti i potinjeni biti. (Talmud, ab. 120a).
Tada e svaki Jevrej imati 2000 slugu i 300 slukinja. (Talmud, Sanhedrin 101a).
Talmud dakle jasno obeleava cilj Jevreja. Sve narode na svetu potiniti Jevrejima i svi narodi na
svetu imaju da slue Jevrejima.
Kako e se doi do ovog cilja? I na ovo daje Talmud odgovor: Pre toga bie strahovit rat, koji e
dve treine sveta unititi...
A kao rezultat svega toga dolazi vladavina Jevreja nad celim svetom i istrebljenje hrianskih
naroda: Tada e Jevreji neizmerno bogati biti jer e blago itavog sveta u njihovim rukama biti.
Svi e narodi tada prei u jevrejsku veru, samo Hrianima to nee dozvoljeno biti, nego e ih
potpuno iskoreniti jer su poreklom od avola. (Talmud, Jebamot 24b, Aboda 3b).
Zar ti, dragi itaoe, ovaj sadanji rat* ne lii na sprovoenje satanskog plana jevrejskog koji je
predvien u Talmudu?
Zar ne vidi kako Jevrejstvo zloinaki upotrebljuje svoja dva najopasnija, isto tako zloinaka,
orua: komunizam i masoneriju, za postizanje svojih paklenih namera?
S

S S

Jevrejstvo je najvee zlo sadanjice. Ono je najpodmukliji i najopasniji protivnik sviju hrianskih
naroda. Jevrejstvo se zbog toga mora brzo i energino likvidirati, jer u protivnom sluaju
neminovna je propast hrianske civilizacije i hrianskog sveta.
Presudna borba za reenje tog sudbonosnog pitanja u punom je jeku.
Od ishoda te borbe zavisi i budunost naeg naroda i nae Otadbine.
I zato u ovoj borbi moraju svi istinski patrioti dati sve od sebe da se pobeda nad Jevrejstvom to pre
i to efikasnije izvojuje.
Inae je i naa propast neminovna.
* Misli se na Drugi svetski rat - opaska prireivaa drugog izdanja.
Izdava: Srpska misao
Vojvode Babunskog 1
91000 Skoplje
Juna Srbija
Za izdavaa: Vojin Vukovi
Kolo: Snop srpski
tamparija: Carske dveri
17

Kumanovska 13
91001 Skoplje
Juna Srbija
Tira: 5.000
Na pomoi u pripremi i realizaciji ovog izdanja pomogli su gg.
Vasil Popovski,
Branko Cimea,
Georgios Janicis,
Jorgos Marinadis,
Aim Filipovi,
Dr Ostoja ivkovi i
Vlatko Nestorovski
Izdava im se na tome najtoplije zahvaljuje
CILJ OVE BROURE
Izneli smo samo nekoliko desetina citata iz zakona jevrejskih s namerom da se s njima i ira
javnost, koja je do sada o njima veoma malo znala, upozna i da na taj nain, bar oni koji svojom
glavom znaju misliti, izvuku potrebne zakljuke i da na osnovu tih zakljuaka stvore objektivan
sud o narodu koji se tih zakonika uglavnom dri prilagoujui ih sadanjem vremenu, duhu i
ivotu.
Milorad Moji

18