Demir kapija, otkria, pismo i slike

Malo poznato otkrie do koga su doli savremeni makedoski naunici bi moglo novim
svetlom da osvetli istoriju srpskoga jezika. Mukotrpne procese prouavanja starih
rukopisa moglo bi da zameni prijatno putovanje samo nekoliko stotina kilometara na jug.
Naime, u istonoj Makedoniji, u oblasti poznatoj pod nazivom Demir Kapija odvajkada
postoji selo Prosek iji stanovnici smatraju sebe ne Makedoncima, ve Srbima. Ovoj
pojavi nije pridavana velika panja dok se zbog nekih lokalnih razmirica nije nedavno
oformila ekspertska komisija koja je posetila ovu oblast. udan dijalekat kojim su se ovi
ljudi sluili privukao je panju domaih strunjaka. Oni su obavestili svoje kolege,
prouavaoce jezika, i tako je poelo da se odmotava zamreno klupko naunih otkria.

Karta Povardarja sa poloajem Demir Kapije.

Pomalo zabaen poloaj ovoga sela i velika izolovanost njegovog stanovnitva doprineo
je injenici da naunici nisu ranije ispitivali ovaj fenomen. Nakon opsenih najnovijih
istraivanja makedonski naunici su utvrdili da je dijalekat kojim se slue metani ovoga
sela u znaajnoj meri blii staroslovenskom jeziku nego makedonskom. Oni su to nazvali
ranijom fazom makedonskog jezika, no naa ideja je da pokaemo da to nikako ne moe
biti staromakedoski ili makedonskoslovenski jezik, ve legitimna faza u razvoju srpskog
jezika, i pripada narodnim govorima koji su uslovili stvaranje srpske redakcije
staroslovenskog jezika.

Izgled tipinog srpskog groba iz posledenje decenije

XI veka.

Posredni dokazi
Dobro je poznato istorijsko prostiranje srpske drave kao i da je na ovim prostorima
pronaena ogromna srpska nekropola datirana u period od IX do XII veka, a i grad
Prosek je na ovom mestu postojao jo u 12. veku. Znai sasvim je opravdana
pretpostavka da su Demirkapijanci - etniki Srbi. Ako pogledamo i sam izgled, nonju i
obiaje stanovnika Demir Kapije ovu pretpostavku moemo samo potvrditi. Prema
srednjevekovnim putopiscima Dernvamu i Beceku seljaci u Srbiji su bili obueni u
prostu tkaninu, opanke i iljatu suru kapu ili klobuk, dok za
makedonske mukarce kae da su na glavi nosili kapu od plavog
sukna, veina od beloga, koje su iljaste i pozadi na vratu, kao i
spreda, imaju po tri krila, srednja kratka, a ostala dugaka
"polovinu rifa". Ako pogledamo ilustraciju napravljenu na
prostoru izmeu dananjih Krivolaka i Konopita negde oko
1573. godine, videemo da nonja u ovim predelima bila tipino
srpska.
Sam poloaj i izgled sela takoe potvruju nae pretpostavke.
Demir Kapija se nalazi na veoma ivopisnom mestu - uu reka
Donice i Boave u Vardar; na samom poetku klisure Vardara.
Naselje se prostire na oko 12 km du reke u obliku irilinog
slova S (!). Kue su uglavnom prizemne, nisu pravilno
rasporeene i meusobno su udaljene. Svo stanovnitvo je
pravoslavno, ali iako ne slave kunog zatitnika, postoji
institucija seoske slave! Gornji kraj Demir Kapije obelava dan
sv. Vida, dok donji kraj svetkuje sv. Sisoja (poznatog kao
zatitnika u srednjem Pomoravlju). Ova naizgled neobina pojava Antonijus fan Lest: Izgled
seljana Krivolaka i
ima savim racionalno objanjenje koje emo dati kasnije.

Neposredni dokazi

Konopita sredinom 16.

veka.

Kao to je u nauci poznato, dijelekti koji su udaljeni od centra koji nosi promene
zadravaju ranije jezike karakteristike (up. Ivi: Govor galipoljskih Srba). Nije u tom
sluaju teko pretpostaviti da je ovo stanovnitvo sauvalo odlike srednjovekovnih
srpskih narodnih govora. Evolucijske promene u jeziku su uinile svoje i mi sada samo
moemo da nagaamo kako bi mogao da izgleda ivi govor u Srbiji u to vreme. Znamo
da se umogome razlikovao od jezika koga smo upoznali preko kanonskih staroslovenskih
spomenika, inae ne bi se tako brzo stvorila potreba da nastane srpska redakcija toga
jezika. Da podsetimo staroslovenski nastaje krajem 9. veka, a prvi spomenik redakcije je
ve iz 12. veka, sa bitno izmenjenim fonetskim karakteristikama. Isto tako ne smemo
zaboraviti da se jedna od najjaih prepisivakih kola nalazila u Ohridu i da je ba u ovoj
koli nastalo uveno Marijino jevanelje koje nagovetava neke od kasnijih promena u
redakciji.
Kada smo kod pisanih spomenika ne smemo, a da ne pomenemo
natpis u kamenu pronaen prilikom istraivanja na livadi u tzv.
Gornjem Kraju.
Natpis nije datovan, ali se prema grafijskim karakteristikama
gotovo sa sigurnou moe utvrditi da pripada kraju 13. veka
(to se jasno vidi i sa slike), iako se neke od osobina grafije
pojavljuju u pisanim spomenicima tek znatno kasnije. Po mnogu
emu, ovaj spomenik zasluuje posebnu studiju, koja e,
Poloaj sela Proseka
danas; upadljiv je pravilan
raspored kua.

nadajmo se, uskoro biti i objavljena. Tom prilikom

valja obratiti panju na grafemu koja se nalazi na
kraju drugoga reda - i predstavlja sasvim sigurno
glagoljsku oznaku za fonetsku vrednost [l']. Ipak,
najzanimljiviji fenomen i ono to je potaklo nau
znatielju je ivi govor ovoga sela.

Neke karakteristike govora

demirkapijskih Srba
Analizom materijala koga smo dobili velikom
ljubaznou prof. dr Toeta Trpovskog moemo
sasvim jasno utvrditi da ovaj govor predstavlja
ranu fazu srpskoslovenskog jezika. Sve gramatike
osobenosti ukazuju na to da ovaj govor odgovara
dijalektima koji su postojali u periodu X i XI na
prostoru Srbije. Pogledajmo samo analizu fonetskofonolokog sistema.
Marijino jevanelje - rano svedoanstvo
srpske redakcije staroslovenskog jezika.
(S obzirom na to da graa sa ovog istraivanja jo
nije publikovana, ovde emo se osvrnuti samo na najznaajnije detalje.)

Poluglasnici
Nisu se sauvali u ovom govoru.

Nazali
Proces denazalizacije u ovim govorima nije u potpunosti izvren. Naime, u mnogim
primerima se jasno uje nazalno e [tva, im, krov], dok je nazalno o dalo u to je
odlika srpskog, a ne makedonskog jezika. (up. Bokovi: Osnovi uporedne gramatike
slovenskih jezika, fonetika i morfologija)

O slovu , njegovoj glasovnoj vrednosti i upotrebi

Ovaj glas se sauvao u svim pozicijama i izgovara se kao diftong ie. (Vukovi: Istorija
srpskohrvatskog jezika I)

Morfologija
Naalost, materijal sa kojim smo ovom prilikom raspolagali nije bio dovoljan da se
precizno utvrdi morfoloki sistem ovoga govora. Ono to svakako moemo potvrditi je da
postoji fleksija i da je sintaksa u ovim govorima izrazito razvijena. Mofoloka analiza ovih
govora dala bi nam sa sigurnou dokaze koji bi
potkrepili nau pretpostavku. No i na osovu ovih
podataka savim je opravdano ustvrditi da ovaj
govor ne pripipada istonoj grani junoslovenskih
govora, ve zapadnoj i to da je najsliniji
srpskome - onom koji je postojao oko XI veka.

Zakljuak

Natpis na kamenoj ploi, otkrivenoj

prilikom probnih arheolokih radova u
Gornjem Kraju Demir Kapije.

Na osnovu turih, ali sasvim dovoljnih dokaza moemo potvrditi da govor Demir Kapije,
naroito Gornjeg Kraja, pripada srpskom jeziku i da je zadrao mnoge osobenosti
srpskog jezika iz razvijenog srednjeg veka. Ovo otkrie zavreuje punu panju naunika,
pre svega onih koji se bave istorijom jezika i sintaksom, dok je, svakako, jako
interesantno i antropolozima, istoriarima i arheolozima.
Vremeplov o kojem su svi ovi naunici sanjali itavih svojih ivota, mogunost da posete
prolost, da upoznaju ivot i jezik ljudi koji su nekada iveli na ovim prostorima, sada
postaje stvarnost. Predati se vardarskim vetrovima i pustiti da nas odnesu u prolost
moe predstavljati ne samo nauni ve i ivotni izazov. Ovakva prilika se ne sme
propustiti.

ANARHEOLOGIA Mila Mrkalj-Koh, Fenomenalno otkrice u Demir Kapiji.htm