Adi ankara

Vivekaudamani
DRAGULJ RAZLIKOVANJA
ili
Savrenstvo prepoznavanja due
Lektura, napomene i komentari: Ivan Anti

Predgovor
Vivekaudamani ili Dragulj razlikovanja jedno je od najvanijih dela ri Adi
ankaraarje (dodatak aarja znai uen ovek, adi znai prvi, to jest prvi ankara). On u
ovom delu vrlo pronicljivo izlae znanje o celovitom ivotu, znanje o jedinstvu svega
postojeeg na nivou apsolutne, boanske svesti ili brahmana, znanje advaite.
ri ankara (788 - 820) pojavljuje se u Indiji u vreme kada su se uvid i razumevanje o
osnovi ivota izgubili iz svakidanje upotrebe. On je ponovo izneo poruku ispunjenja pomou
izraavanja doivljaja transcendentalne svesti, osnovnog nivoa ljudske svesti. Uenje ri
ankare je blagoslov punine umnog i ulnog razvitka koje kulminira u stanju prosvetljenja, a
poinje prvim iskustvom transcendentalne, iste svesti. Na nivou kosmike svesti srce se
preliva u talasima blaenstva, ljubavi i predanosti boanskom, a um je toliko proien da
potpuno obuhvata sve izraze boanskog u oveku i prirodi. ri ankarin ivot bio je primer
spontanog izraavanja najvieg ostvarenja ljudskog razvoja. Njegovo srce je izraavalo
vrhunsku transcendentalnu predanost boanskom (para bhakti) dok je njegov um izraavao
nezavisnost transcendentalne due ili Sopstva od polja delovanja na ovom svetu (nana).
iveo je na idealnom nivou znanja (nana) zajedno sa istovremenom svesnom predanou
due boanskom izvoru (bhakti).
Spontani izrazi ankarinog uma i srca bili su stoletni izvor nadahnua za sve ljude.
Njegov govor je bio izraz blaenstva predanosti (bhakti) ali istovremeno jasan u znanju i istini
o prirodi boanskog i svetovnog ivota. 1
ri ankara je osnovao etiri sedita uenja (mahta) u etiri dela Indije da bi se uenje
uspeno odralo i neiskrivljeno predavalo sledeim generacijama.
Ali vremenom je ankarino uenje doivelo iste gubitke kao i uenje drugih velikih
preporoditelja i prosvetitelja. To je izgleda neizbena tragedija znanja, jer znanje dolazi od
uitelja koji se nalazi na najviem nivou svesti, a prima ga uenik koji je na niem. Na tom
putu znanje se sve vie razbija o tvrde stene neznanja kada ga ire ljudi na niem nivou svesti.
Tako danas u Indiji postoji institucija ankaraarja, naslednika Adi ankare, koji predvode
red monaha u utim haljama, sanyasina. Poloaj ankaraarje slian je poloaju pape u
Rimskoj crkvi.
Stanje stvarnosti, kao to su ga opisivali prosvetljeni, ne moe postati put za tragaoca,
kao to opis nekog odredita ne moe zameniti put koji k njemu vodi. Kad se sakrila istina da
ista svest due, koja se makar za trenutak spoznaje u meditativnom mirovanju
transcendentalne svesti, stvara osnovu prosvetljenja, ankarine izjave o prirodi cilja su bile
1

http://www.shankaracharya.org

shvaene kao put do prosvetljenja. Previa se da je samo iskustvo iste svesti due i put i cilj
sam po sebi. Od tog previda napravljena je religija.
Lepota ankarinih izraza je toliko potpuna, tako da kada se gledaju s nivoa obine
svesti izgledaju kao dva odvojena puta do prosvetljenja: put znanja (nana) i put predanosti
(bhakti). Zbog pustinjakog ivota uvara ankarinog uenja (sanyasina) poeo je
preovladavati put znanja u njegovom uenju, dok je put predanosti postupno gubio znaaj i
ostao je prisutan samo u predanju. Kako je uenje postajalo jednostrano i gubilo svoju celinu,
na njega je poelo da se gleda kao na filozofiju maye (iluzije), kao na mayavadu, a na
sledbenike kao na mayavadine. Prema toj nepotpunoj filozofiji svet je privid i za ostvarenje
prosvetljenja potreban je odvojen nain ivota. ivot pustinjaka poeo se smatrati bitnim
preduslovom za samoostvarenje.
Tako su se putevi predanosti i znanja sve vie razdvajali dok se meu njima nije
potpuno izgubila veza. Ta zamisao je zadala poslednji udarac ankarinom uenju jer se tako
izgubio pun razvoj srca i uma jednim postupkom.
Poto su uvari ankarine mudrosti izgubili spoznaju da predanost i znanje zajedno
izviru iz transcendentalne svesti, ulaz u podruje celovitog ivota bio je zatvoren. Tragaoci za
znanjem boanskog (nani) ostali su na suvom, a oboavaoci boanskog (bhakti) su plakali za
njim, ne nalazei ga.
Poto je predanost ostala na nivou miljenja i postala cilj stvaranja raspoloenja, zbog
nedostatka iskustva transcendentalne svesti, i znanje je doivelo slinu sudbinu. Ako ovek
nema iskustvo transcendentalne svesti i rast iskustva, najpre odvojenosti boanskog od
svetovnog, a kasnije jedinstva svetovnog i boanskog, za takvog oveka misao o
transcendentalnom, boanskom, o svesti jedinstva, nema praktine koristi. Tek na plodnom tlu
svesti koja ujedinjuje sve delatnosti ostalih nivoa svesti znanje (nana) i predanost (bhakti)
nalaze svoje ispunjenje. To neznanje se, na nesreu, generacijama predavalo pod imenom
ankarine tradicije.
Za potpun razvoj uma i srca prvo je potrebno iskustvo iste transcendentalne svesti,
svesti due, vebom meditacije. Oni koji je vebaju lako e razumeti izlaganje ankare.
O ovom prevodu
Ovaj prevod je Ivan Anti prilagodio razumevanju due, drevnom slovenskom znanju
o boanskoj sutini ovekovoj, koje je vremenom degradirano u vedsko znanje. Ovaj prevod
je inae veran originalu, samo je pojam atman prilagoen razumevanju svesti due i nije
ostavljen u apstraktnom znaenju, koji asocira na neku indijsku filozofiju, umesto da jasno
otkriva ono to znai. Na taj nain je tekst priblien boljem razumevanju drevnog slovenskog
znanja o boanskoj sutini ovekovoj, o dui, koje je vremenom i indijskoj varijanti
degradirano u vedsko znanje.
Za one koji imaju pogrene predstave o dui, rei emo ukratko ta je to. Dua je
individualno ispoljavanje ili emanacija boanskog apsoluta. Ona je individualan odraz
boanske svesti koja sve omoguava. Boanska svest koja sve omoguava je u ankarinoj
advaita vedanti i u Upaniadama oznaena kao brahman. Dua koja je individualna
emanacija apsolutne svesti oznaena je kao atman. Sutina advaita vedante je u tome da je
atman jedno sa brahmanom, da je individualna dua jedno sa boanskom sveu koja sve
omoguava. To je otuda to nita nije mogue izvan boanskog apsoluta, sve je u njemu kao
njegova imaginacija, pa i sve ono to naem ogranienom ulnom opaanju izgleda kao
izdvojena i posebna pojava, zapravo je samo deo apsoluta i boanska svest je u osnovi svega
to postoji. Vie od svega drugoga, dua je jedno sa boanskom sveu, ona je sama boanska
svest u nama i to smo zapravo mi sami. Sva svest koju imamo i koju individualno koristimo
za opaanje i akcije, potie od due, a dua je samo sprovodi od izvora sve svesti i sveg
postojanja, od boanskog apsoluta ili brahmana. Ova spoznaja i njena aktuelizacija u svim
stanjima svesti i celom ivotu jeste krajnje osloboenje ili samospoznaja.
2

Savremeni tumai su pod uticajem zapadnih kontrolora znanja odvojili i potisnuli

drevno slovensko znanje o dui i stvorili kult vedske tradicije iz Indije, iako sami dobri
poznavaoci veda i Indije tvrde da je njihovo poreklo sa severa, da nije iz Indije 2 , iako sama
re veda na staroslovenskom jeziku znai znanje. Nametnuti su apstraktni pojmovi atman i
brahman kao da imaju neko znaenje sami po sebi, dok su po izvornom slovenskom,
(slovesnom - svesnom) znaenju oni zapravo svest ovekove sutine, due (atman) koja je
samo odraz boanske svesti koja sve omoguava (brahman). Atman je povratna lina
zamenica 'sebe' koja oznaava odnos subjekta prema samome sebi. Ona jednostavno ukazuje
na sutinu ovekovu, ali ne onu odreenu telom i umom, egocentrinu sutinu, ve najdublju
sutinu koja je u slovenskoj tradiciji oduvek bila poznata kao dua. Njena priroda je
transcendentalna jer nadilazi telo i um. Spoznaje se sistematskim iskustvom iste svesti o sebi
ili transcendentalne svesti, tokom prakse mentalnog mirovanja ili meditacije. Dua je izvor
svesti ne samo u telu ovekovom, ve i u celokupnom postojanju. Zato se ona spoznaje
spoznajom same svesti kao takve, istom budnou. Njena spoznaja se poklapa i sa
ovekovom sutinom i sa samim postojanjem, biem. ovekova transcendentalna sutina,
dua, ista svest o sebi i samo postojanje prirode su u krajnjem vidu jedno isto: brahman.
Moe se spoznati i spontano u iskustvima izmenjenog ili povienog stanja svesti, kada su
funkcije ula i uma za kratko nadiene, ali tada nedostaje njeno objektivno razumevanje i
sposobnost njenog trajnog zadravanja kroz njeno razumevanje u samom postojanju, kroz
samo postojanje. Svest i postojanje moraju da se spoje u potpunom razumevanju njihovog
jedinstva, inae su uvek na neki nain odvojeni i ovek je podeljena linost, otuena od sebe i
od samog postojanja. Sile koje ljude dre u neznanju na ovom svetu potrudile su se da ovo
jednostavno drevno znanje o ljudskoj dui bude sabotirano izvrtanjem znaenja rei, njenim
projektovanjem u apstraktno, metafiziko znaenje, karakteristino samo za indijsku
filozofiju. Uinili su sve da odvoje ovekovu umnu svest od svesti due, iako um koristi svest
due za svoj rad pa bi duevnost svesti ovekove trebalo da bude jednostavna i bliska oveku.
To odvajanje je prirodno i neminovno u ivotu na ovom svetu, ali je sistematski odravano i
jaano od strane sila koje kontroliu ljudski razvoj. Drevno slovensko znanje govori o
inteligentnom dizajnu, o boanskoj svesti (brahman) koja kroz individualne due sve
omoguava, a to je u vedama i savremenim tumaenjima zamraeno i pretvoreno u dogmatsku
religiju i ritualizam. Adi ankara, velika dua, donosilac svetlosti, koji je iveo kratko ali
dovoljno da obajsa ceo svet, borio se protiv toga i pokuao je da oisti drevno znanje od
religija koje zamrauju prisustvo boanske stvarnosti. Zbog mraka koji vlada ovim svetom,
njegovo uenje je i samo pretvoreno u religiju. Ovaj prevod ankarinog dela pomae u
rasvetljavanju toga mraka jae osvetljavajui pravo znaenje njegovih besmrtnih rei.
ankarino uenje se naziva advaita vedanta. Advaita znai ne dva ili nedualnost,
nedvojstvo, nepodeljeno jedinstvo. Lani tumai su re vedanta preveli kao kraj veda, u
smislu da to predstavlja zavrno ili zakljuno uenje veda, sutinu veda. Sutina je, meutim,
to da je ankara pod advaita vedantom mislio na okonanje veda nedvojstvom, advaitom, tj.
na kraj svih podela koje su vede iznosile svojom religijskom dogmom. Vedanta se moe
prevesti kao konano znanje ili uenje da nema dvojstva ili podela (advaita) u boanskoj
celini koja je jedina stvarnost. On je bio protivnik vedskog uenja i ritualizma, sva njegova
argumentacija se oslanjala na predvedska uenja snkhye i Patanjalijeve joge koja iznose
istu nauku samospoznaje i buenja.
ankara je iznosio nauku samospoznaje. Religije iznose program masovne kontrole
uma. Njima je nauka ovekove samospoznaje oduvek bila najvei neprijatelj i uvek su se
trudile da je lairaju tako to su i ovekovu samospoznaju suptilno pretvarale u religiju kako
bi je odvojili od ljudi, ljude odvojili od svesti due, i boansku svest due ovekove od samog
postojanja. Ali u stvarnosti to je nemogue odvojiti jer je to sve jedna celina. Jedino to mogu
2

Vidi Bl Gangdhar Tilak: Arktika pradomovina veda, NIRO Knjievne novine; biblioteka Istok-Zapad;
Beograd, 1987.

jeste da stvaraju iluzije u kojima je to odvojeno. U takvoj iluziji oveanstvo ivi i danas.
Samo pojedinci mogu da se probude, jer atman se donosi na individualnu svest, ne na
kolektivnu.
Ivan Anti

Uvod Bhagavana ri Ramane Maharija

(U izdanju asopisa Vizija objavljen je sledei zapis koji je preveo G. S. Krishna. To je
uvod koji je napisao ri Ramana Mahari za svoj prevod ri ankarinog Viveka Chudamani ili
Dragulj razlikovanja.)
Svako bie na svetu udi da uvek bude sreno, bez ikakve primese patnje; i eli da se
oslobodi telesnih tegoba koje nisu u njegovoj istinskoj prirodi. Dalje, svako neguje najveu
ljubav za sebe samog - a ova ljubav nije mogua bez sree. U dubokom snu, iako je lien
svega, ovek doivljava iskustvo sree. Ipak, zbog neznanja o stvarnoj prirodi svog bia, koja
je srea sma, ljudi posru u prostranom okeanu materijalnog postojanja, i deluju prema
pogrenom uverenju da se put do sree sastoji u sticanju zadovoljstava ovog i drugog sveta.
SIGURAN VODI: Ali, avaj! Srea koja je bez primese patnje se ne spoznaje. Upravo
iz tog razloga, da bi ukazao na pravi put do sree, Gospod iva je uzeo oblije ri
ankaraarje, napisao komentare Trojstva ustanova (Prasthana Traya) Vedante, koje veliaju
savrenstvo ovog blaenstva, i prikazao ga linim primerom u svom ivotu. Ovi komentari su,
meutim, od male koristi za one strasne tragae koji su se namerili na spoznaju blaenstva
osloboenja, a ne poseduju uenost kako bi ih prouavali.
Za takve je ri ankara otkrio sutinu komentara u ovoj kratkoj raspravi, Dragulju
razlikovanja, objanjavajui do u detalje ono to moraju znati tragai za osloboenjem, usmeravajui ih pri tome na istinski i direktan put.
UENOST NEE POMOI: ri ankara otvara temu zapaanjem kako je odista
teko postii ljudsko roenje, i da ovek, kada ga je ve postigao, treba da se bori za spoznaju
blaenstva osloboenja, koje je istinska priroda njegovog bia. Ovo blaenstvo se spoznaje
samo nanom, odnosno, spoznajom, a nana se postie samo kroz viaru, ili postojano ispitivanje. Da bi nauio metod ovog ispitivanja, kae ankara, ovek treba da trai milost gurua, i
zatim nastavlja opisom osobina gurua i njegovog uenika (siye), i kako uenik treba da
pristupi svom uitelju i slui ga. On dalje naglaava da je ovekov sopstveni, individualni
napor sutinski inilac za spoznaju blaenstva osloboenja. Puko knjiko znanje nee nikada
uroditi ovim blaenstvom. Ono se moe spoznati samo putem ispitivanja ili viare, koja se
sastoji od sravane ili predane panje poukama gurua, manane ili duboke kontemplacije, i
nididhyasane ili negovanja postojanog dranja u Sopstvu.
TRI PUTA: Tri tela - fiziko, astralno i kauzalno - su ne-Sopstvo i nestvarna su. Dua,
Sopstvo ili pravo Ja je potpuno razliito od njih. Kada se ono to nije Sopstvo namee na
Sopstvo, nastaje neznanje, i to je uistinu ropstvo. Poto iz neznanja nastaje ropstvo, iz Znanja
(nane) nastaje osloboenje. Saznati ovo Znanje od gurua je sravana.
Odbaciti ova tri tela koja se sastoje od pet omotaa (fiziki, vitalni, mentalni, spoznajni
i omota blaenstva) kao ne-Ja i suptilnim ispitivanjem Ko sam ja? izvui - kao to se
sredinja vlat trave neno izvlai iz svog omotaa - ono to je razliito od sva tri tela, i postoji
kao ono jedno i univerzalno u srcu kao dua, aham ili Ja, a oznaava se reju tvam (u iskazu
tat tvam asi - To si ti). Ovaj proces suptilnog ispitivanja je manana ili duboka kontemplacija.
BLAENSTVO: Svet imena i oblija je samo dodatak boanskom Biu ili brahmanu,
i poto nije od njega razliit, odbacuje se kao takav i potvruje se kao nita drugo do
brahman. Uputstvo gurua ueniku, izreka Tat tvam asi, koja proglaava identitet due,
4

Sopstva, i Vrhunskog, boanskog apsoluta, je upadea. Ueniku se tada nalae da ostane u

blaenstvu aham-brahman - Ja i apsoluta. Ipak, stare tenje uma naviru, zbijene i jake, i ine
prepreku tom stanju blaenstva. Ove tenje su trojake, a egoizam, koji je njihov koren, buja u
svesti koja je okrenuta van, u svet razlika, koja je uzrokovana snagama vikepe ili rasipanja
(zbog strasti, raasa) i avarane ili prekrivanja (zbog neuvianja, tamasa).
POTAPANJE UMA: vrsto utvrditi um u srcu dok se ove snage ne unite, i
neprekidnom budnom panjom probuditi istinitu i jednorodnu tenju, koja je osobina due,
atmana, izraena je izrekom aham brahmasmi (Ja sam brahman) brahmaivaham (samo
brahman sam ja), naziva se nididhyasana ili atmanusandhana, tj. stalnost u dui ili Sopstvu.
Ovo se inae naziva bhakti, yoga i dhyana.
Atmanusandhana se poredi sa bukanjem jogurta da bi se dobio maslac. Um se poredi
sa motkom za bukanje, srce sa jogurtom, a veba stalnosti u dui ili Sopstvu sa procesom
bukanja. Isto kao to se bukanjem jogurta izvlai maslac, a trenjem pali vatra, tako se
neprekidnom postojanou u dui ili Sopstvu, neprekidnom kao gusti mlaz ulja, stvara
prirodno nepromenljivo stanje nirvikalpa samadhija koji spremno i spontano dobavlja ono
direktno, neposredno, nesputano i univerzalno opaanje brahmana, koje je istovremeno
Znanje i Iskustvo, i koje prevazilazi vreme i prostor.
BEZGRANINO BLAENSTVO: To je samospoznaja; i pri tom se preseca
hridayagranthi, odnosno vor srca. Lane obmanutosti neznanjem, drevne zlehude tenje
uma, koje ine vor srca, su unitene. Sve sumnje su odagnane i ropstvo u karmi je raskinuto.
Tako je ri ankara opisao samadhi u svom Dragulju razlikovanja, odnosno
transcendentalnu svest, koji je bezgranino blaenstvo osloboenja, iznad sumnje i dualnosti, i
istovremeno ukazao na sredstva za njegovo postizanje. Spoznati stanje osloboenja od
dvojnosti je jedini smisao ivota. I samo onaj ko ga je postigao je ivanmukta (onaj ko je
osloboen za ivota), a ne onaj ko poseduje samo teoretsko razumevanje o tome ta je cilj
ljudskog ivota.
KONANA SLOBODA: Tako definisani ivanmukta proglaava se slobodnim od
okova trojake karme (sanita, agama i prarabdha prole, aktuelne i budue). Uenik koji je
postigao ovo stanje iznosi svoje lino iskustvo. Osloboeni je uistinu slobodan da dela kako
mu godi i, kada napusti ovo smrtno oblije, postie osloboenje i ne vraa se ovom roenju
koje je smrt.
ri ankara ovako opisuje spoznaju koja podrazumeva dvojako osloboenje, tj,
ivanmukti i videhamukti na koje se gore upuuje. Pored toga, u ovoj kratkoj raspravi,
napisanoj u obliku dijaloga izmeu gurua i njegovog uenika, on je razmotrio mnoge
znaajne teme.

Adi ankara
VIVEKAUDAMANI
1. Duboko se klanjam pred istinskim uiteljem, pred Govindom, pred kojim se
otkrivaju istine vedante, a sam je nedokuiv, i boravi u stanju najvieg blaenstva.
Vedanta znai kraj ili bit veda. Ona razmatra onaj deo veda koji se bavi znanjem. U
sutini vedanta se bavi brahmanom i njegovom manifestacijom, bavi se odnosom apsolutnog i
relativnog polja ivota.
2. Meu svesnim biima ljudsko roenje se teko stie, meu ljudskim biima
muevnost, meu mukarcima brahmanstvo, meu brahmanima elja da se sledi staza vedske
dharme, a meu njima uenost. Meutim, znanje koje razlikuje transcendentalnu duu od uma
(puruu i buddhi), kojim se praktino ostvaruje stapanje sa boanskim apsolutom,
brahmanom, i konano osloboenje od okova promena, ne ostvaruje se ukoliko nema dobre
karme iz stotina miliona inkarnacija.
Brahmana ili brahmin - drutvena klasa intelektualaca.
Vedska dharma - prirodni zakon prema vedama, uenja veda.
Purua - ista svest, duh koji omoguava celokupno bivstvovanje, i koji je ovekova
transcendentalna sutina, izvor due.
Buddhi - ist um, intelekt, individualna svesnost.
Brahman - apsolutno polje ivota, boansko koje sve omoguava.
Karma - delovanje, zakon akcije i reakcije. Samo povoljna karma moe da usmeri bie
na stazu vedske dharme.
3. To troje - biti ovek, elja za oslobaanjem i vostvo uitelja - teko je ostvarivo, a
ostvaruje se samo samilou deva.
Deva - nebesko bie, na najviem nivou postojanja. Aneoski entitet. U sutini to je
naa via svest due koja se nije inkarnirala u telo. Ona deluje na svest due koja se
inkarnirala u telo, kao vii um, inspiracija i intuicija.
4. Onaj koji se ne trudi da ostvari osloboenje i udi samo za nestalnim predmetima,
nakon to je s mukom ostvario ljudsku inkarnaciju, a u muevnosti znanje spisa, jeste poput
samoubice.
5. Niko na ovom svetu nije vie mrtav od onoga koji, nakon ostvarenja ljudske
inkarnacije i zdravog ljudskog tela, ludo udi za ostvarenjima nestalnog ega i uma.
6. Moe prouavati spise, udobrovoljavati bogove (rtvom), izvoditi religiozne obrede
ili sluiti bogovima, pa ipak nee ostvariti osloboenje ak ni nakon stotina brahma yuga, ako
ne ostvari svest jedinstva.
Yuga - dug vremenski ciklus.
Brahma yuga - razdoblje ivota Brahme (stvoritelja) koje sadri sve vremenske
cikluse.
6

7. Besmrtnost postignuta ostvarenjem bilo koje objektivne vrednosti se prekida, jer se

u spisima jasno tvrdi da karma (delovanje) nije nikada uzrok oslobaanja.
8. Stoga mudar tei oslobaanju, nakon to se odrekao uivanja promenljivih predmeta
i smerno priao istinskom i velikom uitelju pa usmerenog duha prihvatio njegovo uenje.
9. Tada vebom pravilnog razlikovanja, ostvarenog meditacijom, jogom, oslobaa
svoju duu - uronjenu u moru uslovljenog postojanja.
Joga veba meditacije za ostvarenje svesti jedinstva, ali i oznaka za nivo svesti
jedinstva.
Pravilno razlikovanje - viveka - spoznaja razlike izmeu buddhi i purue, relativnog
uma i boanskog apsoluta, stvarnog i nestvarnog, promenljivog i nepromenljivog,
individualne svesti (buddhi) i apsolutnog duha (purua). Po takvom razlikovanju je i dat naziv
ovom delu. Dragulj u naslovu oznaava savrenstvo razlikovanja. Takoe pojam
'razlikovanje' u ovom tekstu se koristi za jasno i objektivno opaanje svakog zbivanja, u telu,
oseajima i umu, kao zbivanja koje nije nae, tj, da je dua ili Sopstvo nezavisno
(transcendentalno) od svakog zbivanja.
10. Nakon to je uklonio svu karmu i tako uklonio okove uslovljenog postojanja,
znalac odlunog duha treba da istraje kako bi spoznao svoju duu, atman.
Nakon to je uklonio svu karmu - nakon to je transcendirao vezanost za delanje i
rezultate dela.
Atman - transcendentalno Ja, Sopstvo ili dua. Povratna zamenica sebe koja upuuje
na sutinu individualnog bia, ali ne na telesnu ve na njegovu transcendentalnu boansku
sutinu, koja nadilazi pojavne oblike tela i uma.
11. Delovanje postoji radi proienja srca i uma, a ne radi ostvarenja sutine. Sutina
moe da se ostvari pravilnim razlikovanjem, a ne moe da se ostvari nikakvom karmom.
Karma moe da bude dobra i loa. Dobra karma poveava standard ivljenja, loa ga
sniava, ali za iskustvo sutine (atmana) i sama karma treba da se transcendira, tj. nadie.
Telo i um se iste (od stresa i napetosti, to jest karme), ali sutina je uvek bila i bie
ista.
Sutina je atman, apsolutno. Karma stvara novu karmu, dobra karma dobru, a loa
lou. Ostvarenje atmana se postie nadilaenjem tj. transcendiranjem karme (delovanja).
12. Opaanje stvarnosti vienog objekta kao konopca, uklanja strah i napetost koji se
javljaju zbog pogrenog opaanja konopca kao zmije.
Savijen konopac u polumraku izgleda kao zmija, javlja se strah, napetost itd. Sav
nemir jednostavno nestaje saznanjem da je zmija zapravo samo konopac.
13. Znanje predmeta stie se opaanjem, istraivanjem ili poukom, a ne obrednim
kupanjem, davanjem milostinje ili zadravanjem stotinu dahova.
Znanje - ono koje se stie linim iskustvom, istraivanjem svetih spisa ili uiteljevim
reima.
Obredno kupanje - kupanje u svetoj reci Gang za oienje grehova.
Davanje milostinje- radi sakupljanja dobrih zasluga.
Zadravanje daha - vebe disanja, pranajama.
7

14. Ostvarenje elje u osnovi zavisi od namere i sposobnosti onoga ko eli. Sve druge
okolnosti i uslovi koji nastaju zbog promenljivih uslova vremena i prostora samo su pomona
sredstva.
15. Stoga onaj ko eli da zna prirodu svog sopstvene due (atmana), nakon to je
doao do uitelja (gurua) koji ima znanje o boanskom apsolutu (brahmanu) i sklon je
ueniku, treba da nastavi svoja istraivanja.
Guru - uitelj koji pomae u samospoznaji
Istraivanja - prouavanje spisa i meditacija
16. Samo onaj ko je snanog uma, uen i sa snagom razumevanja, sposoban je za
takvo istraivanje.
17. Samo onaj koji se oslobodio vezanosti, i ravnoduan napustio elje uma za
vanjskim objektima, pa se uputio prema osloboenju, dostie svoju duu (atman).
Drugim reima - samo onaj koji je transcendirao um koji projektuje svet promena i
delatnosti.
18. Za to postoje etiri preduslova, kau mudraci. S njima je pokuaj uspean, a bez
njih neuspean.
Da bi ovek bio u stanju da na ovom svetu ivi sa sveu due (atman), svoj ivot treba
da ispuni sa etiri kvaliteta: viveka, vairagya, atsampati i mumukutva (vidi dalje).
19. Prvo je razlikovanje venog i prolaznog. Sledi naputanje elje za uivanjem
plodova delovanja ovde i tamo.
Viveka - razlikovanje, razluivanje.
Vairagya - neprianjanje, naputanje.
Ovde i tamo - u ovom ivotu i na drugom svetu.
20. Tree, posedovanje est osobina poevi od ravnodunosti prema objektima, i
etvrto, tenja za oslobaanjem. Boanski apsolut (brahman) je stvarnost, prolazan svet je
nestvaran.
atsampati - est osobina: ama, dama, uparati, titika, radha i samadhi.
Mumukutva - elja za oslobaanjem.
21. vrsta spoznaja da je boanski apsolut (brahman) jedina stvarnost, a svet
nestvaran, jeste razlikovanje prolaznog i neprolaznog. Odricanje se sastoji od transcendiranja
iskustva gledanja, sluanja itd.
22. Ali i u naputanju svih zadovoljstava koja nastaju od svih prolaznih predmeta, od
zemaljskih do najviih nebeskih, a nakon stalnog razmiljanja o posledicama i njihovim nedostacima.
23. Odvojiti ulne organe opaanja od predmeta ula, i vratiti ih u svoj centar, jeste
samokontrola (dama).
8

24. Istinska ravnotea i uzdranost (uparati) sastoji se u tome da se ne dozvoli svesti

da reaguje na spoljanje uticaje.
25. Podnoenje bola i tuge bez misli o odmazdi, bez odbacivanja i bez jadikovanja je
strpljivost (titika).
26. Nepokolebljiva meditacija o uenjima svetih spisa i gurua, je vera (radha). S
njom se ostvaruje iskustvo stvarnosti.
27. (Stalno) smirenje uma u istoj svesti je samadhi. To nije misaona zabava s
promenljivim stvarima sveta.
Samadhi - uravnoteen, miran um. Iskustvo svesti same po sebi, bez ikakvih objekata i
sadraja. Samadhi moe biti povremen tokom vebe (transcendentalna svest), ili stalan
(kosmika svest).
28. Mumukutva je tenja za oslobaanjem i oznaava stanje spoznaje vlastite due,
Sopstva slobodnog od veza, od oseanja individualnosti, od poistoveivanja sa grubim telom.
Mumuuktva - elja za oslobaanjem. Sloboda od veza, od najfinijih mentalnih do
najgrubljih fizikih nivoa postojanja.
29. ak i ako su nabrojane osobine prisutne u malom ili srednjem intenzitetu, ojaae i
donee plodove odsutnou elje, rastom sabranosti panje i drugih osobina, kao i naklonou
uitelja.
30. U onom kod koga je naglaena odsutnost elja i tenja za oslobaanjem, sabranost
panje i druge osobine stvorie velike rezultate.
31. Kad su odsutnost elje i tenja za oslobaanjem slabe, postojae tek tragovi
sabranosti i ostalih osobina, kao vode u fatamorgani.
32. Meu sredstvima oslobaanja najvia je predanost. Meditacija prema istinskom
stanju svoje due, pravoga Sopstva, najvia je predanost.
33. Kae se da je predanost meditacija o stvarnoj prirodi sopstvene due. Onaj ko
poseduje sve te (ranije spomenute) kvalitete spreman je da spozna pravu prirodu due.
34. Takva osoba moe pristupiti guruu uz iju pomo se oslobaa vezanosti. Onaj ko
je mudar, poznavalac spisa, bez greha, bez elja, znalac je boanskog apsoluta (brahmana).
35. Onaj ko je ostvario mir uma, ko se smirio poput plamena kada se gorivo potroilo,
onaj ija ljubaznost nije pod uticajem linog razmatranja, taj je spreman da trai pomo gurua.
36. Nakon to je pridobio naklonost takvog uitelja pomou predanosti, smernog
ponaanja i sluenja, treba da ga pozdravi:
37. Pozdravljam te, o Gospodine, punog saoseanja, prijatelju onih koji ti se predaju.
Pao sam u okean roenja i smrti. Spasi me tvojim istim pogledom ispunjenim kiom nektara,
istine i milosti.

38. Gorim u plamenu promenljivog ivota, teko ugasivom, zla dela prolosti kao
oluja nose me tamo-amo, pritisnut sam strahom i nesreom. Nemam drugog utoita.
39. Postoje uzvieni i smireni koji obnavljaju svet poput dolazeeg prolea. Oni su
preli okean telesnog postojanja, i pomau bez sebinih motiva drugima da ga i sami preu.
40. Njihova je pomo spontana, jer je prirodna sklonost velikih dua da uklanjaju
patnju, kao to meseina hladi zemlju ugrejanu vrelim suncem.
41. O, Gospodine, okvasi me vrelog od poara raanja i umiranja, podari mom uhu
slatke rei tvoje, zvuk iz ustiju tvojih pomean sa sutinom tvog iskustva blaenstva
poznavanja boanskog, svetim i osveavajuim.
42. Kako da preem ovaj okean stalnog raanja? Ne znam, o Gospodine, ta je moj
cilj, kojim putem da idem? Molim te, o, Gospodine, zatiti me, olakaj teret patnje roenja i
smrti.
43. Velika dua, oiju vlanih od milosti za tragaocem utoita od vatre raanja i
umiranja, tako prizvan, odmah ga oslobaa neznanja.
44. Mudrac milostivo upuuje u istinu prispelog uenika eljnog osloboenja, koji
pravilno veba smirenje uma, poseduje ravnodunost i ostale vrline.
45. Uitelj ree:
Ne strahuj, mudri, za tebe nema opasnosti, postoje sredstva za prelazak okeana
stalnog raanja - ona pomou kojih su jogini preli. Pokazau ti ih.
Jogin - onaj ko veba jogu, meditaciju, ali i onaj ko je ve u svesti jedinstva sa
boasnkim.
46. Postoji delotvorno sredstvo za prekid roenja i smrti, s njim e ostvariti najvie
blaenstvo prelaskom okeana promenljivog ivota.
47. Pravilnim razumevanjem smisla vedante nastaje sjajno znanje. Njime se prekida
velika patnja ciklusa roenja i smrti.
48. U spisima je naznaeno da su dhyana, radha, bhakti i joga neposredni uzroci
oslobaanja. Ko god ih sledi, ostvaruje oslobaanje od vezivanja za utelovljeno postojanje.
Dhyana - meditacija.
radha - vera.
Bhakti - predanost, devocija.
Joga - veba meditacije i kontrole energije.
49. Zbog neznanja nastaje identifikacija tebe, koji si transcendentalna dua, Sopstvo,
sa ne-Sopstvom, a tako i (okretanje) toka otelovljenog postojanja (preporaanja). Zbog
ispravnog razlikovanja neznanje sagoreva u vatri znanja, sve do korena.
50. Uenik ree:
O, Gospodine, milostivo sasluaj moje pitanje! Kad ujem odgovor iz tvojih ustiju
ostvariu eljeni cilj.
10

51. ta je vezivanje? Odakle potie? Kako se odrava? Kako se uklanja? ta je neSopstvo? ta je Sopstvo? U emu se to dvoje razlikuju?
52. Uitelj ree:
Blagosloven si, zaista, jer pribliava se cilju. Kad spozna boanski apsolut
(brahmana) odbacivanjem okova neznanja, kroz tebe e biti posveena itava tvoja porodica.
53. Sinovi i ostali mogu iskupiti oeve dugove, ali niko ne moe drugog da oslobodi.
54. Drugi mogu ukloniti teinu tereta s neije glave, ali teret gladi i slian (teret) samo
on sam moe da ukloni.
U Indiji se teret najee nosi na glavi.
55. Bolestan ovek moe da se oporavi lekovima i pravilnom ishranom, ali ne tuim
delima.
56. Priroda line stvarnosti mora da se upozna sopstvenim duhovnim iskustvom, a ne
tuim reima. Mesec se moe videti samo svojim oima, ne tuim.
57. Ko nam drugi moe ukloniti okove avidye, kame i karme, ak i za milijardu kalpi,
osim nas samih?
Avidya - neznanje, kama - strast, karma - delovanje, kalpa - razdoblje jednog dana
ivota Brahme koji se sastoji od 4.32 milijarde godina.
58. Osloboenje se ne moe ostvariti ni fizikim vebama joge, niti izvoenjem
obreda, a ni bilo kakvim uenjem, ve jedino neposrednim opaanjem jedinstva pojedinanog
i sveopteg Sopstva, individualne due sa boanskim apsolutom.
59. Lepota vine i vetina sviranja slue za zabavu, a ne za utvrivanje kraljevstva.
Vina - muziki instrument.
60. Pravilan izgovor, poznavanje jezika, govorne vetine i uenost su za nasladu
uenih, a ne za oslobaanje.
61. Ako vrhunska istina nije otkrivena, izuavanje spisa je neplodno. Ali i nakon to se
spozna vrhunska istina, izuavanje spisa je beskorisno.
62. U lavirintu rei um se gubi kao ovek u gustoj umi. Stoga se istina o dui,
Sopstvu, mora nauiti od onoga ko zna istinu.
63. Od kakve su koristi Vede onome koga je ugrizla zmija neznanja? Od kakve su
koristi spisi, (vedska) pevanja ili bilo koji lek osim leka najvieg znanja?
64. Bolest se nikada ne lei (izgovaranjem) imena leka bez (njegovog) uzimanja.
Oslobaanje se ne ostvaruje (razmiljanjem o) boanskom brahmanu bez neposrednog
doivljaja.
65. (Osloboenje se ne ostvaruje) bez nadilaenja svetovnog ivota, bez spoznaje
transcendentalne istine, koja je vena sloboda. Same rei ne daju rezultat pukim izgovorom.
11

Za oslobaanje je potrebna redovna veba meditacije, transcendiranja (nadilaenja)

svih delatnosti i umnih sadraja.
66. Bez pobede neprijatelja, bez gospodarenja blagom velike zemlje, same rei Ja
sam kralj ne ine nikoga kraljem.
67. Skriveno blago se ne pojavljuje samim pozivom, mora da postoje verodostojni
podaci, kopanje i uklanjanje zemlje. Slino tome stie se sama ista istina, koja je
transcendentalna podruju maye, uenjem od Najvieg znalca, uz razmiljanje, meditaciju itd.,
a ne na zakljucima zasnovanim na zabludi.
Na osnovu iskustva transcendentalne svesti mogue je razmiljati. Zakljuci zasnovani
na razmiljanju koje u osnovi nema iskustvo transcendentalne svesti, nepotpuni su i
nepravilni.
Izraz maya oznaava stvaralaku mo vrhunskog, boanskog bia koje stvara pojavan
svet. Bez spoznaje boanskog, taj pojavni svet deluje kao iluzija. Sa spoznajom boanskog, taj
pojavni svet je istovetan boanskoj stvarnosti. I obratno. Izraz maya je vieslojan i
vieznaan, kontradiktoran. Zato i jeste maya.
68. Zbog toga, mudrac treba da nastoji da se oslobodi vezivanja za uslovljeno
postojanje, kao to se trudi da ozdravi.
69. Savreno pitanje koje si sada postavio treba da postavljaju eljni oslobaanja. Kao
mudar aforizam ono je u skladu sa spisima, kratko je i dubokog znaenja.
70. Sluaj paljivo, o mudri, moj odgovor. Sluanjem e se uistinu osloboditi
vezivanja za uslovljeno postojanje.
71. Reeno je da je glavni uzrok oslobaanja potpuno odvajanje uma od prolaznih
stvari. Zatim kontrola uma, ula i istrajnost, kao i potpuno odvajanje od cele karme.
Potpuno odvajanje ili razmak od uma (paravairagya) i ostalo, rezultat su redovnog
transcendiranja (meditacije). To nije i ne moe biti jo jedno mentalno nastojanje.
72. Tada mudar uenik treba da se posveti neprekidnom, svakodnevnom izuavanju
spisa, razmiljanju i meditaciji o istini. Tada, osloboen neznanja uiva u blaenstvu nirvane
jo na ovoj zemlji.
Nirvana - stanje bez ikakve mentalne delatnosti koje nastaje usled jedinstva sa
neuslovljenou boanske svesti.
73. Govoriu ti o onome ta sada treba da zna o razlikovanju izmeu Sopstva i neSopstva, due i svega drugog. Sluaj paljivo i spoznaj.
74. Mudri ovo nazivaju grubim telom, ono je kombinacija modine, kosti, sala, mesa,
krvi sluzi i semena, a napravljeno je od nogu, prstiju, ruku, lea, glave, udova i organa.
75. Ovo telo je uzrok nastanka neznanja i zabluda o 'ja' i 'moje'. Suptilni elementi su
prostor, vazduh, vatra, voda i zemlja.

12

Elementi - pet elemenata poreanih po gustini su: prostor (akaa), vazduh (vayu),
vatra (agni), voda (apas), i zemlja (prithvi).
76. Meusobnim kombinacijama iz suptilnih nastaju grubi elementi i uzrok su grubog
tela. Njegove funkcije su proizvod pet ula, a slue za doivljaj njegovog vlasnika, due.
77. Bia u zabludi, vezana snanim eljama za objekte iskustva, ostaju zarobljena
roenjem i smru, gonjena uzrokom - vlastitom karmom - kroz nebo, zemlju i pakao.
78. Pojedinano vezani kvalitetima pet ula zvuka (itd.) pet stvorenja se suoavaju sa
svojom smru - jelen, slon, moljac, riba i crni kukac. Zato ne bi i ovek vezan svojim ulima.
Jelena posebno privlai zvuk, slona dodir, moljca svetlost, ribu ukus, a kukca miris.
Tako su na primer drevni indijski lovci koristili svirku frule da bi privukli jelena u smrt.
79. U pogledu otrovnosti, ulni objekti su opasniji od otrova crne zmije. Otrov ubija
tek ugrizom, a ulni objekti ubijaju samim vienjem.
80. Samo onaj ko se moe osloboditi velike vezanosti za elje koje je teko izbei,
jeste slobodan. Niko drugi, iako vet u est upangi.
est upangi - est sistema indijske filozofije: nyaya, vaieika, sankhya, yoga, karma
mimansa, vedanta.
81. One koji samo prividno ude za oslobaanjem i samo su prividno bez strasti, a ele
da preu okean uslovljenog postojanja, hvata neman strasti, pa tako uhvaeni silom e biti
odvueni na dno i utopie se.
82. Samo onaj ko ubije neman strasti maem najvieg bestraa, bez prepreka dosee
drugu obalu okeana uslovljenog postojanja.
83. Um onoga ko koraa neravnom stazom ulnih objekata postaje mutan, na svakom
koraku ga oekuje smrt poput oveka koji izlazi prvog dana u mesecu. Ali ko god hoda pravilnim putem pod vostvom gurua, dobrog oveka koji se brine o njegovoj duevnoj
dobrobiti, ostvarie sopstvenom intuicijom predmet koji trai - istinu.
Prema yotiu prvog dana (lunarnog) meseca ne treba izlaziti iz kue.
84. Ako ima elju za osloboenjem, napusti ulne objekte kao da su otrov. U sebi
stalno mora traiti ispunjenje vrlina, kao to su ljubaznost, opratanje, iskrenost, smirenost i
samokontrola.
85. Ko god se brine samo o ishrani svoga tela, a ne ini dobro drugima, neprekidno
izbegava svoju dunost i ne trai oslobaanje od vezivanja prouzrokovanog neznanjem, sam
se ubija.
86. Ko se brine samo o ishrani svoga tela, nalik je na onog ko pokuava da pree reku
na krokodilu mislei da je drveni trupac.
87. Za eljnog osloboenja, elje koje se odnose na telo vode do velike smrti. Samo ko
nema takvih elja spreman je za osloboenje.
13

88. Pobedi veliku smrt - elju za telom, za enom, sinom, itd. Kad ih pobedi, muni
ulazi u najvie boravite Vinua.
Muni - doslovno utljivi. Prosvetljeni mudrac.
Oblast Vinua - sveobuhvatnost boanskog apsoluta.
89. Ovo grubo telo, sainjeno od koe, mesa, krvi, ivaca, modine i kostiju, ispunjeno
je prljavtinom. Treba ga prezreti.3
90. To grubo telo stvoreno od pet grubih elemenata proizvedenih kombinacijom (finih
elemenata) zbog prole karme, vozilo je zemaljskog uivanja. U budnom stanju (na javi)
posredstvom tog tela, opaaju se grubi objekti.
91. U ovoj budnoj svesnosti ovek se potvruje pomou tela. On se u tom stanju
identifikuje sa telom, iako je u stvarnosti od njega odvojen. Spoljanjim organima uiva u
grubim objektima kao to su razno cvee, miris sandalovine, ene i drugi ulni predmeti.
3

Preziranje tela i odvraanje ula od objekata (pratyahara), okretanje uma od spoljnjeg sveta ka izvoru misli i
same svesti sutina su joge, meditacije i svake prave duhovnosti. Zato ove tenje treba ispravno razumeti. Ovo
okretanje je zapravo okretanje svesti svome izvoru. Apsolutna svest koja sve omoguava, brahman, izvire u
pojavnoj prirodi iz akae ili etra, najfinijeg stanja postojanja prirode, danas poznatog kao univerzalno kvantno
polje. U etru, akai ili kvantnom polju sabrani su u Jedno svi potencijali svih moguih pojava. Ispoljena priroda
ili kosmos jeste samo ispoljavanje svega onoga to ve potencijalno stoji u etru ili akai, kvantnom polju. Sve je
samo skriveno ili neskriveno, potencijalno ili aktuelno stanje istoga bia. Ne postoji nita novo. Univerzum je
hologram. Svaka pojedinana stvar ili bie jeste samo holografska projekcija jedne boanske svesti kroz kvantno
polje, koje vibrira najpre kao energetska pojava, zatim kao subatomska pa atomska struktura, element, molekul i
tako postaju sve sloenije i grublje pojave koje opaamo ulima kao fizike objekte. U osnovi svega je boanska
svest (brahman) i jedinstvo svega u univerzalnom kvantnom polju, etru ili akai. Ta ista svest se u individualnim
biima, a najvie u oveku kao organski najkompletnijem biu, ispoljava kao svest o sebi ili Sopstvo, atman u
ankarinoj advaita vedanti. To je dua ovekova. Ta svest je takoe dua svih bia i svih pojava. Celokupno
postojanje je proces aktuelizacije te boanske svesti. U ovoj knjizi je re o tome kako se u ovekovom ivotu ta
svest prepoznaje i neguje do potpune aktuelizacije. Zato je naziv ovog dela Dragulj razlikovanja to znai
savrenstvo razluivanja ili prepoznavanja te svesti. Samim prepoznavanjem aktuelizuje se boanska svest u
ovekovom biu i ivotu, a da bi se prepoznala neophodna je odreena disciplina koja obuhvata celokupan nain
ivota, a pre svega okretanje svesti uma ka izvoru same svesti, Sopstvu. To se ini disciplinom meditacije i
odvraanja panje od spoljnih grubih objekata, ka sve suptilnijim nivoima postojanja. Poto je ovek
mikrokosmos, odnosno holografska slika celog kosmosa, to vraanje svesti svome izvoru, odnosno aktuelizacija
boanske svesti koja sve omoguava, ostvaruje se ovekovim odvraanjem od grubih spoljnih pojava i
okretanjem svesti ka sebi, svojoj sutini ili Sopstvu, atmanu. To okretanje vodi u sve dublje i finije nivoe
postojanja, u univerzalno kvantno polje iz koga sve izvire. Stoga odvraanjem od objekata elja mi ne gubimo
nita, zapravo i ne moemo da izgubimo nita u holografskoj Celini, samo dolazimo blie sutini svega onoga to
elimo, izvoru svega. Tako spoznajemo Celinu svega, Celinu koja smo mi sami. Kada imamo Celinu ne moemo
eleti njen deli, odvojeni delii tada ne postoje. Ta spoznaja Celine se naziva transcendencija ili nadilaenje
uma jer um jedini deli Celinu i projektuje delie kao odvojene entitete, iako je to zapravo svoenje uma na
njegov izvor, istu svest o sebi, o samom postojanju. Tada postojimo u stvarnosti. U tome je sutina odvraanja
od elja i svega to je spolja: aktuelizacija stvarnosti. Ono je mogue jedno kada se smo spontano dogaa kroz
iskustvo iste svesti o Sebi ili atmanu, svojoj dui, kroz transcendenciju uma koja je mogua samo kroz ispravnu
meditaciju. Nije mogue imitirati ili nasilno umom nametnuti odricanje od elja. Tada se um samo deli i
potiskuje elje koje izbijaju u nekom devijantnom obliku, esto pseudoreligioznom, opsesivnom ili psihotinom.
Naalost, sve religijske prakse sastoje se upravo od takvih podela uma i samih ljudi meusobno.
Meutim, vano je razumeti da je sve ovo okretanje svesti ka sopstvenom boanskom izvoru namenjeno
samo najzrelijim duama koje zavravaju svoj ciklus inkarnacija, oslobaaju se pojavnog sveta i postiu
samospoznaju kao bogospoznaju. Velika veina dua na ovom svetu nema tu zrelost, njihova svest je prirodno
okrenuta van, ka objektima i vezivanju za njih. To ima svoje razloge, tako se boanska svest kroz prisustvo dua
na ovom svetu aktuelizuje na sve mogue naine, i to transformie samu prirodu. Na ovaj nain, u pogledu
boanske celine, niti je okretanje svesti od ula i sveta neto dobro, niti je vezanost svesti za ulne objekte
sveta neto loe. Sve to pripada boanskoj celini jer izvan nje nita nije mogue. To je pravo znaenje
ankarinog uenja o nedvojstvu ili advaita vedanti.

14

92. Znaj da je to grubo telo, pomou kojeg ovek doivljava celokupan spoljanji svet,
kao kua domainu.
93. Glavna osobina grubog tela je roenje, propadanje i smrt. Ima i razliite druge
osobine, kao to su debljina ili vitkost, razliite stepene razvoja, kao to su detinjstvo i
mladost. Podlono je bolestima, vlada se po pravilima kaste i etiri ivotna poretka,
doivljava ast, neast, laskanje i tome slino.
etiri ivotna poretka: brahmaarya (uenik), grhastya (domain), vanaprastha
(povlaenje u umu) i bhiku ili sanyasi (pustinjak, monah).
94. Razum, ui, koa, oi, nos i jezik su ula opaanja jer prenose iskustvo grubih
predmeta. Govor, ruke, noge, organi reprodukcije i izluivanja zovu se organi delovanja, jer
se njima izvode dela.
Govor, ruke, noge, jezik i generativni organi su organi delovanja. Ui, koa, oi, nos i
jezik su ulni organi.
Razum (manas) je esto ulo koje vri koordinaciju ulnih i delatnih organa. Ova
podela odgovara kategorijama indriyani u uenju snkhye.
95. Manas, buddhi, ahamkara, itta i njihove funkcije zovu se unutarnji organ antahkarana.
Manas razum ili um.
Buddhi - individualna svesnost.
Ahamkara - ego, ja, princip individualnosti.
itta - uslovljena svest, pamenje.
Antahkarana - unutarnji organ je takoe iz uenja snkhya-yoge.
96. Manas razmilja i sumnja, buddhi stvara zakljuke o stvarima, ahamkara je
egoizam, a itta ima osobine usmerenja uma zbog linog interesa.
97. Zbog razlika u svom delovanju i preobraajima poput zlata, vode i drugog,
(kosmika ivotna energija, prana) postaje prana, apana, vyana, udana i samana.
Kao to se zlato preobraava u narukvice, prstenje, ogrlice itd. ili voda postaje kruta,
tekua, gasovita ili menja oblik zavisno od posude, tako i ivotna energija, prana, poprima
razliite oblike u telu. Kosmika prana se kod oveka manifestuje kao individualna prana
(individualni dah), tj. prana vayu se dalje deli na pranu, apanu, vyanu, udanu i samanu.
98. Pet (organa delovanja) poevi s govorom, pet (organa opaanja) poevi s uhom,
pet (prana) poevi s pranom, pet (elemenata) poevi s akaom, buddhi i ostalim, povezani
su u jedno (advaya) odakle dolazi kama i karma, i ine suptilno telo zvano sukma arira.
Kama - udnja za iskustvom.
Sukma arira je siptilno ('astralno') telo.
99. Sluaj! To telo nastalo iz pet suptilnih elemenata zove se sukma ili linga arira.
Ono je polje elje, doivljava posledice karme. Ono je (s karana arirom) neznanje, nema
poetak i upadhi je atmana, tj. nametnuto je dui kao omota.
Karana arira - uzrono telo, telo koje uzrokuje delanje ili karmu.
15

Upadhi - nametnutost privida stvarnom stanju; ogranienja koja preuzima atman kada
se ispoljava u razliitim stanjima i oblicima.
100. Karakteristino stanje tog tela je stanje sanjanja. To stanje se razlikuje od budnog
stanja zbog neobinog naina delovanja ula. U stanju sanjanja razum sam oivljava uslove
stvorene eljama budnog stanja.
101. To telo deluje kao glumac. U njemu (glumcu, tj. suptilnom telu) sija svest due,
apsolutno Sopstvo kome je um samo instrument, i ne dodiruje ga karma, jer je nezavisan
svedok. Takvo je jer je slobodno i nije pod uticajem delovanja bilo kog upadhija.
102. Linga arira, astralno telo deluje kao instrument due, atmana, kao to dleto i
drugi alati slue stolaru. Zbog toga je dua uvek slobodna.
103. Osobine sleposti, slabosti i prilagodljivosti postoje na osnovu dobrog ili loeg
stanja oka. Slino tome, gluvoa i ostalo su osobine uha i ulnih organa, a ne pripadaju dui ili
Sopstvu.
104. Udisaj, izdisaj, zevanje, kijanje i ostalo su delovanja svih oblika prane, kau
mudraci. Osobine prane se pokazuju u gladi i ei.
105. Unutarnji organ se identifikuje sa organima opaanja i delanja, kao i sa fizikim
telom. Tako nastaje oseaj individualnosti koji goni oveka ka ivotu i delovanju. Njegova
svest je odsjaj beskrajne svesti due, atmana.
Telesno oko samo po sebi nije u stanju da vidi, inae ne bi prestalo da gleda po smrti
tela. Potrebno je neto to oivljava i to je drugaije od tela, 'Ja' ili ega - potrebno je
Sopstvo, svest due koja nadilazi, transcendira telo. Ja, ego ili ahamkara samo dele celinu
Sopstva - samhitu.
106. Ta individualnost ili ego, koji je subjekt uivanja i iskustva, jeste ahamkara.
Povezan sa sattvom i ostalim (gunama) poprima tri stanja.
Gune su kvaliteti prakrti. Sattva, tamas i raas - tri gune.
107. Kad se slae sa stvarima individualnost postaje srena. Srea i nesrea su osobine
ega, a ne due ili atmana koji je veno blaenstvo.
108. Stvari postaju drage ne zbog njih samih, ve zbog njihove koristi dui ili Sopstvu,
jer Sopstvo je najdrae.
109. Atman (Sopstvo ili dua) je veno blaenstvo, za njega nema patnji. U dubokom
snu bez snova, u kome nema objekata iskustava, osea se blaenstvo due ili Sopstva. To
dokazuje nae iskustvo. Potvruju ga sveti spisi, logino razmiljanje i tradicija.
110. O vrhunskoj mayi, iz koje je roen ovaj svemir - koja je parameaakti zvana
avyakta, i koja je avidya bez poetka, s tri gune - moe se zakljuiti iz njenih delovanja.
Maya - iluzija, ono to nije, ali i stvaralaka mo manifestovanog, boanska majka.
Parameaakti - mo najvieg boanskog.
Avyakta - nemanifestovana.
Avidya - neznanje.
16

Gune - kvaliteti, osobine.

111. Ta maya nije ni bie ni ideja, niti oboje. Nije ni celina ni deo, niti oboje. Nije ni
estica ni ne-estica, niti oboje. Ona je udesna i neopisiva.
112. Njene posledice se mogu unititi spoznajom ne-dvojnog brahmana, kao to se
spoznajom konopca razara iluzija o zmiji. Njeni kvaliteti se zovu raas, tamas i sattva, a
spoznaju se po svojim rezultatima.
113. Snaga raasa je proirenje (vikepa). To je sutina delovanja i iz njega se
neprekidno raaju ve postojee tendencije za delovanje i poznati preobraaji uma, kao to su
vezivanje i drugi kvaliteti koji proistiu iz patnje.
114. Strast i ljutnja, pohlepa, arogancija, zloba, odbojnost, sebinost, ljubomora i
zavist negativne su posledice raasa. Iz tog kvaliteta stvara se sklonost za svetovnim
delovanjem, i zato je raas urok vezivanja.
115. Snaga tamasa se zove omotavanje (avrti), zbog toga jedna stvar izgleda kao
druga. To je snaga koja je krajnji uzrok uslovljenog postojanja ega, i pobuuje delovanje
raasa.
116. Premda inteligentan, uen, vet, izotrenog opaanja i samoposmatranja, i
pravilno upuen u razna uenja, ovek ne moe da ostvari razlikovanje ako je omotan
tamasom. Zbog neznanja on smatra stvarnim ono to proizilazi iz greke, i zavisi od osobina
predmeta stvorenog grekom. Velika je mo zamraivanja tamasa.
117. Odsustvo pravilnog opaanja, protivreno miljenje, razmiljanje o
mogunostima, prihvatanje nestvarnog za stvarno pripada raasu. oveka povezanog sa
raasom nosi snaga projektovanja.
118. Neukost, lenjost, tupost, spavanje, zabluda, ludost i druge osobine su tamasa.
ovek povezan s tim ne primeuje nita pravilno ve ivi kao u snu ili kao panj.
119. Sattva je istoa. Ako je pomeana s druge dve gune, kao voda s vodom, ona
osvetljava put ka spasenju. Sattva otkriva duu, Sopstvo (atman) kao to sunce osvetljava
predmetni svet.
120. Osobine tako pomeane (tj. neiste) sattve su samopotovanje, samoodreenje,
samokontrola i ostalo, potovanje, brinost, elja za oslobaanjem, boanske osobine i
odustajanje od zla.
121. Osobine iste sattve su istoa, opaanje due u sebi i drugima, najvie
spokojstvo, ispunjenje, vedrina, uvrenost uma u dui, Sopstvu, istoj svesti, ime se
ostvaruje veno stanje blaenstva.
122. Iskonska priroda (prakrti), koja je spoj tih triju guna, ispoljava se u uzronom telu
individue (karana arira). Ovom telu pripada stanje dubokog sna, u kome su um i funkcije
svih organa prigueni.
Karana arira - uzrono telo. Ego koristi razliita vozila, tj. razliita tela: grubo,
suptilno i uzrono telo.
17

123. Spavanje bez snova je ono stanje u kome svest nije delatna, a um se nalazi u
priguenom stanju. To je stanje u kome nema znanja.
124. Telo, organi, vitalna energija (prana), razum, ego i ostalo, akaa, fini i grubi
elementi koji ine ovaj beskrajni Univerzum, ukljuujui nemanifestovano ili neispoljeno
stanje (avyaktam) - nisu Sopstvo, nisu svojstva nae boanske due.
Nemanifestovano - prakrti u svom neispoljenom stanju.
125. Maya, i svo njeno delovanje - od mahata do tela - nije dua, naa sutina ili
Sopstvo, ve je privid poput fatamorgane u pustinji
Mahat je kosmika inteligencija, buddhi je pojedinana inteligencija. To je prvo
objavljivanje prakrti.
126. Sada u ti govoriti o pravom obliku (svarupa) boanske due, najvieg Sopstva
(paramatman). Spoznajom njega, ovek osloboen vezivanja ostvaruje najvie proienje.
Najvie proienje - kaivalya (videti Patanalija, Joga-sutre).
Svarupa - istinsko oblije, prava priroda, autentino stanje due.
127. Postoji stvarnost na kojoj poiva postojanje ega, koja postoji sama po sebi,
razliita od pet omotaa i kao svedok triju stanja.
Pet omotaa - omotai su vibracije prirode (prakrti) koji kao ljuske (koa) omotavaju
duu na ovom svetu, inkarniranu u telu, i to su:
omota od hrane - anamaya koa;
omota od vitalne energije - pranayama koa;
omota od uma i misli - manomaya koa;
omota od intelekta koji na osnovu misli stvara sve ostale iluzije - vinjanamaya koa;
omota od najvieg blaenstva koje je mogue u iluziji prakrti - anandamaya koa.
Proienjem od ovih omotaa ovek ostvaruje pravu sutinu svoje due, svoju
autentinost (svarupa). Ona je stvarnost koja stoji kao svedok triju stanja, a to su: budnost,
sanjanje i dubok san bez snova. Ona je takoe svedok i pet omotaa.
128. Onaj ko tokom budnosti, sanjanja i dubokog sna zna razum i njegove funkcije,
vrlinu i njeno odsustvo - jeste ego, individualna svest.
129. Ona svest koja sama po sebi vidi sve, a koju niko ne vidi, koja oivljava um i
druge organe, a koju oni ne oivljavaju - jeste svest due ili atman.
130. Atman, svest due je ono ime je proet ovaj univerzum, ali koju nita ne
proima; koja ini da sve sija, ali koju nita ne osvetljava.
131. Samo zbog njene blizine telo, ulni organi, um i intelekt (manas i buddhi)
oivljavaju odgovarajue objekte.
Telo i sve ostalo, bez svesti due, atmana, je mrtvo.
132. Zbog toga to je dua (atman) vena svest, svi objekti, od ega (ahamkare) do tela,
ispunjeni su kao posuda.
18

Telo i sve ostalo su samo posude kroz koje se svest due manifestuje.
133. Taj purua, najvia dua, atman, je prvobitan, neprekidan, neuslovljen, apsolutno
blaenstvo, veno istog oblika i smo znanje. On podstie govor i ivotne dahove. 4
Govor - vak, tj. zvuk, vibracija.
ivotni dahovi - prana vayu (prana, apana itd.).
134. Ta neispoljena ista svest poinje da se ispoljava poput svitanja (dana) u istom
srcu, a sjaji poput podnevnog sunca u 'peini srca', osvetljavajui celokupan univerzum.
135. Atman, svest due je svedok preobraaja uma i ega, aktivnosti tela, organa i
njihovih vitalnih dahova, prisutna je u njima kao vatra u gvou, ali ne deluje, niti se menja s
njima.
136. Ona je vena nije roena, ne umire, ne propada niti se menja, ne raspada se
raspadanjem tela, kao ni prostor lomljenjem posude.
Ne raspada se kao ni prostor lomljenjem posude. Prostor ostaje prostor sa ili bez
posude koja ga je prividno ograniavala.
137. Paramatman, boanska dua, razliita je od cele prirode, prakrti, i njenih preobraaja, u svojoj sutini ona je ista svest, celina bez delova, ispoljava svu beskonanost
stvarnog i nestvarnog, ona je sutina 'ja' oseanja. Boanska svest nae due (paramatman)
igra se (manifestuje) u uslovljenim stanjima budnosti, sanjanja i dubokog sna, kao svedok
uma i svih stanja.
138. O, uenie, spokojnog uma doivi neposredno tu svest due (atman) u sebi kao 'ja
jesam', smirenjem svesti prei ovaj okean promenljivog postojanja dalekih obala, iji su talasi
roenje i smrt. Ostvari svoj krajnji cilj i vrsto poivaj u brahmanu, apsolutnoj svesti.
139. Vezivanje je posledica poistoveivanja Sopstva s ne-Sopstvom, due sa svime
drugim. Zbog tako nastalog neznanja, uslovljeni pojedinac nosi u sebi uzrok roenja, smrti i
patnje. Iz tog neznanja odrava telo kao jedinu stvarnost i okruuje se ulnim stvarima, slino
kao to se larva okruuje aurom od sopstvene izluevine.
140. Pazi se prijatelju! U oveku obmanutim tamasom, ideja o egu se razvija u nebie
(asat). Iz takve odsutnosti razlikovanja izvire zamisao zmije u konopcu. Napast mnogih patnji
zahvata takvog oveka. Zato je prihvatanje nebia (asat) kao Sopstva, ropstvo.
141. Obmanjujua mo tamasa potpuno zastire atman, svest due koja zrai
nepodeljenu, venu svest o Sebi, kao to mesec zamrauje sunce.
142. Kad nestane najvie znanje neumrljanog sjaja, znanje o identitetu due, o
Sopstvu, pojedinac u svojoj obmani zamilja ne-Sopstvo tela kao Sopstvo. Tada mu velika
mo raasa, zvana vikepa (projektovanje varljivih objekata), nanosi veliku bol vezivanjem
za okove zadovoljstva, gneva i drugih strasti.

Ovde ankara, kao i inae, samo ponavlja i razrauje uenje snkhye. Sve termine i njihova znaenja koje
koristi sadrani su u snkhyi i Patanjalijevoj jogi.

19

143. Takav ovek zavedenog uma, zbog nedostatka istinskog znanja o pravoj prirodi
svesti svoje due, atmanu, biva prodran od nemani zablude, i postaje predmet (promena)
uslovljenog postojanja. Zbog energije raasa on se identifikuje sa mnogim stanjima tela i
uma. Zato as izranja, as uranja u beskrajno more raanja i umiranja, zamueno otrovom
ulnog iskustva.
144. Kao to se oblaci stvaraju ispod sunca i skrivaju ga, tako egoizam nastaje ispod
svesti due i ispoljava se skrivanjem prave stvarnosti svesti due.
145. Kao to u tmurnom danu gusti oblaci zaklanjaju sunce, a otri, hladni vetrovi ih
kovitlaju, tako je i ego neprekidno okruen tamasom, a ovekov um zanoen raasom, podbadan mnogim patnjama.
146. Zbog te dve moi, tamasa i raasa, pojedinac se vezuje. Zaveden njima, on misli
da je telo dua, atman.
147. Uistinu tamas je seme drveta uslovljenog ivota; njegov rast je identifikacija due
sa telom; elje su lie; dela (karma) pobuena eljama su uistinu sok; telo je stablo; ivotni
dahovi (prana vayu) su njegov koren; grane su delatni organi; cvetovi su ula; plodovi su
raznovrsne patnje zbog mnogostruke karme. ovekovo energetsko telo (iva) je ptica koja se
hrani plodovima ovog drveta ivota.
148. Identifikacija nae sutine, Sopstva, sa ne-Sopstvom (telom), ukorenjena je u
neznanju i prouzrokuje bujice raanja, smrti, bolesti, starosti, i svih zala koje ovek trpi, i
manifestuje se bez poetka i kraja.
149. Tih okova ovek ne moe da se oslobodi nikakvim orujem, ni vetrom ni vatrom,
niti desetinama miliona delovanja, ve samo velikim maem znanja, koji je iskovan
razlikovanjem i naotren praksom meditacije.
150. Kod oveka iji je um usmeren na zakljuke veda, i sledi propisane dunosti,
dolazi do samoproiavanja energetskog tela, ive. Proien um otkriva znanje najvieg
Sopstva, due, a odatle sledi gaenje uslovljenog ivota sve do njegovih korena.
151. Kao to se ne pokazuje voda pokrivena gustim algama, tako se ne ispoljava ni
dua okruena s pet omotaa, stvorenih sopstvenom moi, poevi s anamayom.
Anamaya - omota od hrane. Jedan od pet omotaa due ili Sopstva.
152. Kada se uklone alge, vidi se ista voda koja moe da ugasi e, rashladi vruinu i
odmah d oveku veliko ispunjenje.
153. Kad se uklone pet omotaa, primeuje se nestvoren sjaj svetlosti,
sveproimajueg i venog blaenstva iste due, atmana.
154. Mudar treba da ostvari razlikovanje due od svega drugog, Sopstva od neSopstva, jer samo se ostvarenjem Sopstva, koje je apsolutno postojanje, svesnost i blaenstvo,
postaje blaen.
Sat - it - ananda = postojanje - svesnost - blaenstvo.

20

155. Osloboen je svako ko razlikuje duu, koja je bez vezanosti i delovanja, i izvor
svega, od onoga to je stvoreno, od predmeta iskustva, kao to se trska razlikuje od ae, i
nae spokoj u spoznaji istinskog Sopstva, svoje due.
156. Telo, koje ivi od hrane i propada bez nje, a masa je od koe, mesa, krvi, kostiju i
neistoe, jeste anamaya koa, omota sainjen od hrane. Ono se ne moe smatrati
sopstvenom duom, koja je vena i ista.
157. Telo ne postoji pre roenja i posle smrti. Postoji samo kratko vreme izmeu to
dvoje, prolazno je i promenljivo. Predmet je ulnog opaanja, kao i krag. Kako moe pravo
Sopstvo, dua, nepromenljivi spoznavalac svega, biti prolazan, promenljiv, razdeljiv, samo
odraz svesti?
158. Telo ima ruke, noge i ostale delove, ali ovek ima istu svest o sebi i bez nekih
udova, jer njegovo pravo Sopstvo je nezavisno od tela, neunitivo je i oivljavajue, posmatra je, a ne ono to se opaa.
159. Istinsko Sopstvo, dua, svedok je tela, svih njegovih osobina i dela. Oito je da
nita od toga ne moe da bude osobina due (atmana).
160. Puno jada, proeto mesom, puno neistoa, puno greha - kako telo moe biti
znalac? Sopstvo je razliito od toga.
161. Zaveden ovek smatra da je on gomila koe, mesa, sala, kostiju i neistoa.
ovek koji razlikuje zna da je njegova sutina ista svest, najvia istina bez ikakvih
fiziolokih osobina.
162. 'Ja sam telo' ideja je zavedenog oveka. Kod uenog zamisao 'Ja' se odnosi na telo
i njegovu individualnu energiju (ivu). Velika dua (mahatma), ispunjena razlikovanjem i
neposrednim zapaanjem, prepoznaje vlastito veno Sopstvo kao 'Ja sam brahman'.
163. Vi zavedenog uma, napustite miljenje da je Sopstvo gomila koe, mesa, sala,
kostiju i neistoa. Ostvarite spokoj i znajte da je pravo Sopstvo sveproimajua, nepromenljiva dua (atman).
164. Sve dok mudar ne napusti zamisao da se dua, njegova sutina, sastoji od tela,
organa i ostalog stvorenog, dotle nema nade u spasenje, ak i ako je upoznat s vedama i
njihovim znaenjem.
165. Kao to se ne identifikuje sa senkom tela, ili sa telom iz snova ili zamiljenim
telom, tako ne bi trebalo da se identifikuje ni sa ivim telom.
166. Zbog zablude da je dua samo telo, opstaje seme uzroka patnje u obliku roenja i
smrti. Stoga treba uiniti napor radi naputanja te ideje. Obmanjujua privlanost stvorenog
tako e popustiti i ostvarie besmrtnost.
Uiniti napor - vebati meditaciju.
167. Uslovljena s pet organa delovanja, vitalnost (prana) postaje pranayama koa
kojom utelovljena dua upravlja materijalnim telom (sthula arira).
Pranayama koa - omota ili ljuska od prane.
21

168. Pranayama, preobraaj ivotne energije, njen ulazak i izlazak iz tela, udisaj i
izdisaj (prana), takoe nije dua. Jer sama po sebi ne moe razlikovati izmeu dobra i zla,
istinskog Sopstva i obmane, i uvek zavisi od drugog (od due).
169. ulni organi s manasom ine manomaya kou, koja je uzrok oseaja za 'ja' i
'moje', i koje razlikuje predmete tako to im daje imena. Ona se manifestuje kao omota prethodnog, vitalnog omotaa.
Manomaya koa - mentalni omota.
170. Mentalni omota se moe uporediti sa rtvenim ognjem, kojeg ulni organi, kao
svetenici, hrane gorivom mnogih elja. Plamtei gorivom mnogobrojnih elja, izgara ovo
telo sainjeno od pet elemenata.
171. Nema neznanja (avidye) izvan uma (manasa). Sm um je neznanje, instrument je
vezivanja za uslovljeno postojanje. Kada se ovo neznanje (avidya) razori, sve je neuslovljeno,
a kada se manifestuje sve se ispoljava kao uslovljeno.
Manas je organ miljenja i stvaranja ideje o svetu. Zbog toga je i sedite avidye (jer
svet nije zamisao, kao to ni mapa nije teritorija). Kad ankara govori da je svet iluzija,
nikada ne misli na neki realan, objektivan svet, ve uvek na nau predstavu o svetu. Ona je
iluzorna. Sam svet je, po ankari, ist brahman.
172. U snovima, gde nema vrste stvarnosti, (ovek) doivljava svet (snova)
projektovan iz uma. Tako je i u budnom ivotu. Sve ovo je manifestacija uma (manasa).
173. Kada um utone u stanje dubokog sna, nita ne postoji - to je opte iskustvo. Um,
dakle, stvara sadraje nae svesti, a oni u stvarnosti ne postoje.
174. Vetar skuplja oblake, vetar ih i raspruje. Um je uzrok vezivanja, ali je i uzrok
oslobaanja.
175. Nakon to je stvorio zavisnost od tela i svih drugih stvari, on vezuje oveka kao
to se vezuje ivotinja. Takoe, nakon dovoljno iskustava, um stvara odbojnost prema telu (i
ulnim objektima), kao da je otrov, i taj isti um ga oslobaa ropstva.
176. Dakle, um je uzrok i vezivanja i oslobaanja pojedinca. Um uprljan strau
(raas) uzrok je vezivanja, a kada je ist (sattva), bez strasti i neznanja, on oslobaa.
177. Kada preovlada razlikovanje i bestrae, um koji je ostvario istotu spreman je za
oslobaanje. Stoga se to dvoje moraju ojaati kod oveka eljnog oslobaanja od uma.
178. ovek s neistim mislima, kao tigar luta u dungli ulnih opaanja. Mudrac, koji
trai osloboenje, to izbegava.
179. Sve to iskuavalac doivljava pomou grubog ili suptilnog tela, na javi i u snu,
stvorio je njegov sopstveni um. Um neprekidno stvara razlike u telu, kasti, rasi i drutvenom
poloaju, um izaziva promene guna i stvara elje, dela i plodove tih dela.
180. Um zasenjuje apsolutnu svest koja je bez zavisnosti, stvara predstavu o 'ja' i
'moje' i zbog toga zavisi od tela, organa i u ivotu neprekidno uiva plodove delovanja.
22

181. Pripisivanje osobina atmana ne-atmanu uzrok je inkarnacije. Prvi uzrok roenja,
patnje, umiranja i ponovnog raanja je um koji nema mo razlikovanja, i obojen je raasom i
tamasom.
182. Stoga znalac koji je uvideo istinu um zove avidyom, od koje je sainjen svet u
kome luta poput oblaka teranog vetrom.
Avidya - neuvianje, metafiziko, sutinsko neznanje, neznanje o sutini due i svemu
to je zaklanja.
183. Stoga eljan oslobaanja treba kroz vebu i disciplinu da oisti um. Kada je um
proien, oslobaanje je blizu.
184. Kroz usmerenu elju za oslobaanjem, nakon iskorenjivanja zavisnosti od stvari,
kao i nevezanosti u delovanju, pobonom istotom, ovek predan uenju i meditativnoj
disciplini ostvaruje duevni mir.
185. ak ni manomaya koa nije najvie Sopstvo, dua, jer ima poetak i kraj, jer je
promenljiva, stvara patnju, i jer je objekat. Ovaj koji vidi (subjekat) ne vidi se zbog vienog
(objekta).
Subjekat, ista svest due, je posmatra, a sve ostalo je objekat posmatranja. Objekat
ne moe sagledati subjekt, ali objekat prekriva i zasenjuje pravu prirodu subjekta.
186. Buddhi sa svojim funkcijama i ulnim organima postaje vinjanamaya koa, ije
su osobine delovanje i koje je uzrok okretanja toka samsare.
Buddhi - najvia kategorija prirode po uenju snkhye, predstavlja najvii intelekt,
inteligenciju.
Vinjanamaya koa - omota od intelekta. Za razliku od prethodnog omotaa,
sainjenog od misli, ovo je ljuska od individualne svesnosti.
Samsara - ciklus roenja i smrti.
187. Preobraaj prakrti zvani vinjanamaya koa sledi omota linosti koji odrava
atman. On poseduje sposobnost spoznaje i delovanja, a funkcija mu je usmeravanje tela,
organa i ostalog za ego.
Osobina vinjanamaya koe je odluivanje - za ili protiv. Odluke koje donosi uvek su
za ego.
Prakrti - nemanifestovana materija, iskonska priroda.
188. Taj ego bez poetka je iva ili individualna ivotna energija. Ona je vodi svih
delovanja koja su uslovljena ranijim eljama, ostvarenim akcijama, pravednim i nepravednim,
kao i njihovim posledicama.
iva nastaje kada svest due postane okruena omotaima (mentalnim, energetskim,
emocionalnim i fizikim telom). To stanje je individualizovana svest due, atmana. iva ne
postoji nezavisno kao atman. Ona je odreena karmom ili delovanjem.

23

189. Ona skuplja iskustva lutanjem kroz razliite stupnjeve inkarnacija i ide gore i
dole. Vinjamaya koi, mentalnom telu, pripadaju iskustva zadovoljstva i patnje u odnosu na
budno stanje, sanjanje, i ostala stanja.
Razliite stupnjeve - stupnjeve na lestvici evolucije, od ivotinjskih do boanskih.
190. Zbog svoje blizine s duom, mentalno telo (vinjanamaya koa) zrai jasnim
svetlom svesti i postaje fiziko olienje due. Ono stvara uverenje o 'ja' i 'moje' i identifikaciju
s telom i njegovim aktivnostima. Ako se ovek poistoveti s ovim olienjem, pada u zabludu i
prolazi krunim tokom umiranja i preporaanja.
191. Vinjanamaya koa, mentalno telo, odraavanjem svetla iste svesti due,
atmana, oituje se u vitalnim dahovima i u srcu. Svest due (atman) ogranien u tom stanju
pojavljuje se kao glumac i uivalac.
192. Svest due ograniena umom izgleda drugaija, zbog zasenjujue prirode uma,
kao to up ne izgleda da je sainjen od zemlje.
193. Zbog povezanosti s materijalnim osnovama, sa omotaima, izgleda kao da svest
due poprima njihove osobine, kao to bezoblina vatra izgleda kao da poprima oblik
uarenog gvoa. Svest due je po svojoj prirodi zapravo nepromenljiva.
194. Svest due je svedok izvan svakog iskustva i delanja. Neposredno se doivljava
kao ista svest i blaenstvo. Zbog neznanja dua izgleda kao individualno bie (iva). Taj
nametnut privid je bez poetka, a nezamislivog je kraja.
Poetak i kraj ovog privida vidljiv je samo iz transcendentalne svesti due.
195. Uenik: Ako povezanost due sa individualnim biem izgleda beskrajna, a njen
uslovljeni ivot vean, reci mi, o blaeni uitelju, kako moe postojati osloboenje?
196. Blaeni uitelj ree: O mudri, tvoje pitanje je na mestu. Dakle, sluaj paljivo.
Kroz zbunjujue privlanosti koje nastaju iz neznanja, ne moe se stei pravilan zakljuak.
197. Bez neznanja svest due se ne moe povezati s objektima, kao to se plava boja
(zbog neznanja) pripisuje nebu.
198. Onaj ko vidi sopstvenu duu je bez delovanja, bez osobina, sveproimajui,
znalac i blaenstvo. Zbog uslovljene nesvesnosti naeg uma (neznanja) izgleda kao da je i
dua uslovljena, iako nije. Kad se ukloni nesvesnost, vidi se da uslovljenost due ne postoji.
Dakle, njena uslovljenost je nestvarna.
199. Dok postoji neznanje, postoji i ta uslovljena individualnost stvorena neznanjem.
Slino kao to se zbog neznanja u konopcu vidi zmija, a ta iluzija traje samo dok traje
neznanje; uklanjanjem neznanja nestaje zmija.
200. Neznanje nema poetak, kao ni njegove posledice. Ali iako je neznanje bez
poetka, potpuno se unitava znanjem.
201. Kao to se snovi unitavaju buenjem. Mada je bez poetka (neznanje) nije veno
kao pragabhava.
24

Pragabhava - ono to prethodi nepostojanju.

Neznanje nema poetak u smislu da je kao povrina lopte, koja postoji iako nema
poetak. Iako nema poetak, neznanje ima kraj, u smislu da se moe transcendirati, nadii,
kao to se moe nadii povrina lopte. Da bi se lopta videla kao takva, mora se otii izvan nje.
To je vertikalan put, put transcendencije. Dokle god idemo horizontalnim putevima, lutamo
svetom (Zemljom), tj. samsarom. Drugim reima, neznanje i njegovo nadilaenje su stanja
svesti.
202. Povezanost due s individualnim biem stvorena je njegovom materijalnom
osnovom, umom, iako je bez poetka, ima kraj.
Um i telo su materijalan medij ispoljavanja due.
203. Dakle, povezanost ne postoji, a dua (atman) je potpuno drugaija od
individualnog bia (ive), i po prirodi i po osobinama. Povezanost izmeu due i individualne
svesti (buddhi) nastaje zbog nepravilnog znanja.
204. Povezanost prestaje samo pravilnim znanjem - ne drugaije. Znanje o istovetnosti
apsolutne, boanske svesti (brahmana) i due (atmana) je, prema vedama, pravilno znanje.
205. To znanje se moe stei savrenim razlikovanjem Sopstva od ne-Sopstva. Stoga
treba vebati razlikovanje u odnosu na individualno i univerzalno Sopstvo.
Razlikovanje je posledica izmene transcendiranja i delovanja, to jest iskustva
apsolutnog nivoa ivota za vreme trajanja vebe, i iskustva relativnog nivoa ivota tokom
delovanja. U osnovi razlikovanja je profinjenje panje.
206. Kao to prljava voda postaje ista uklanjanjem blata, tako i svest due (atman)
jasno sija kada se uklone neistoe (koje nisu Sopstvo, ista svest o sebi).
207. Dakle, ista svest o sebi, atman, treba da bude odvojena od svega to se odnosi na
uslovljeni ego (um).
208. Zato najvia svesnost nije ono to se zove vinjanamaya koa. Zbog svoje
promenljivosti, odeljenosti i ograniene svesti, kao i zbog toga to je objekat, a i sklona
neznanju, ona se ne moe smatrati venom.
209. Anandamaya koa je odraz apsolutnog blaenstva, ali nije sloboda od neznanja.
Njene osobine su ispunjenje (i slino), s njom se ostvaruju vii nivoi emocija. Ta koa, ije
postojanje zavisi od vrlog delovanja, ispoljava se bez napora kao anandamaya (kao rezultat
pravilnog ivota) u vrlom oveku koji uiva plodove vlastitih zasluga.
Ananda - blaenstvo.
210. Osnovno manifestovanje anandamaya koe je u dubokom snu. U budnom stanju i
sanjanju delimino se ispoljava u posmatranju prijatnih predmeta.
211. Ni anandamaya nije najvie Sopstvo, jer je predmet uslovljavanja. Ona je
preobraaj prakrti, rezultat i zbir svih posledica dobrih dela.
Preobraaju prakrti pripada sve to spada u uzronost prirode.
25

212. Prema vedama, dua (atman) je ono to ostaje nakon to se odbiju pet omotaa.
Ona je svedok, ona je apsolutno znanje, ista svest.
213. Dua je samoosvetljena i drugaija od pet omotaa. Ona je svedok triju stanja
(budnosti, sanjanja i dubokog sna bez snova), ona je bez mrlja, nepromenljiva, ona je veno
blaenstvo, i kao takvu mora je spoznati ueni brahman.
Ovde se pod ueni brahman podrazumeva plemenita osoba visoko obrazovana i
upuena u pravo znanje.
214. Uenik: Kad se zbog svoje nestvarnosti, odbiju pet omotaa, ne vidim, o
uitelju, ta ostaje osim opteg nitavila. ta ostaje tada da spozna ueni brahman kao duu?
215. O mudri, vet u razlikovanju, dobro si rekao, dua je ono s im se spoznaje
praznina svih promenljivih stvari, kao to su ego, omotai, objekti itd.
216. Dua je to ime se zna sve, to to se ni s im ne moe spoznati.
Transcendentalnom sveu spoznaj svedoka svega kao svoju duu.
Dua se ne moe spoznati mislima, razumom, umom. Ona se moe doiveti kad
prestanu sve delatnosti uma. Dua je subjekt, sve ostalo je objekt spoznaje. Dua je svest koja
je svesna same sebe, ali bez ijedne misli, tj. objekta kao neeg drugog. ovek to doivljava
kao svoje isto Ja nakon smirenja uma. Ovo znai da se um jedino i moe smiriti okretanjem
ka Ja, i ostajanjem u njemu.
217. Onaj ko doivljava neto je svedok. Bez onoga ko doivljava, ne moe biti
samosvesnosti.
Dua je svedok svega, ali nita nije svedok due. Dua vidi sve, ali niko nju ne moe
videti.
218. Dua je sama sutina svedoenja, jer sama sebe zapaa. Stoga je samo dua
svedok i niko drugi.
219. Dua se manifestuje u stanjima budnosti, sanjanja i dubokog sna. To je unutranje
ispoljavanje samosvesti na razliitim nivoima ega (ive). Svedok je svih oblika i promena ega,
uma itd., a sama je apsolutna svest i blaenstvo. Spoznaj to kao duu u svom vlastitom srcu.
220. Budala vidi odraz sunca u posudi vode, i misli da je to sunce. Tako i neznalica
videi odraz iste svesti due u nekom upadhiju (nametnutom ogranienju, umu, egu, telu)
smatra da je to njegovo istinsko Sopstvo, dua.
221. Kao to mudri posmatra sunce, a ne posudu, vodu ili odraz, tako i znalac
usmerava pogled na samoosvetljenu duu koja se manifestuje trostruko.
Trostruko - tri tela, tri upadhija - grubo, suptilno i uzrono.
222. Pojedinac naputanjem tela, uma i drugih odraza svesti, i spoznajom
samoosvetljene due, postaje bezgrean, bestrasan i besmrtan.
Naputanjem - transcendiranjem.
26

223. Dua je svedok, ista svest, razliita od stvarnog i nestvarnog, vena,

sveproimajua, najtananija, bez unutranjosti i spoljanosti, samo jedna, izvor znanja.
224. Znalac koji postaje brahman spoznajom, osloboen je patnje i ispunjen
blaenstvom. Ne boji se niega. Bez znanja o istinskom Sopstvu, dui, nema druge prohodne
staze za eljne osloboenja kojom bi uklonili okove uslovljenog ivota.
Znalac koji postaje brahman - prosvetljeni koji spoznaje apsolutnu svest kao svoju
sutinu, jedinstvo svoje due sa boanskom sveu koja sve omoguava.
225. Spoznaja jedinstva due i apsoluta, brahmana, koji je blaenstvo, jeste uzrok
oslobaanja mudrog od uslovljenog postojanja.
226. Postajui brahman, znalac se ne vraa u uslovljeno postojanje. Zato treba
potpuno ostvariti jedinstvo due i boanskog apsoluta, brahmana.
227. Brahman je istina, znanje i venost - najvii, isti, samopostojei, celovit,
nepomeano blaenstvo, uvek prvi.
228. Kad se oduzme sve to nije, ostaje brahman kao istina, najvii, jedini. Kada se
potpuno spozna najvia istina nita ne ostaje osim tog (brahmana).
229. Zbog neznanja ovaj svemir izgleda mnogostruk, ali u stvarnosti, u svesti
jedinstva, sve je brahman.
230. up za vodu je nastao iz gline, i nije razliit od gline, njegova prava priroda uvek
ostaje glina. Oblik posude za vodu nema odvojeno postojanje, ve je samo ime, nastalo zbog
iluzije.
231. Niko ne moe videti posudu za vodu odvojenu od gline. Dakle, ideja posude za
vodu nastala je zbog neznanja, u sutini postoji samo glina.
232. Svi proizvodi brahmana, koji je stvarnost, i sami su stvarni. Nema niega drugog
osim njega. Ko god kae da postoji neto drugo nije osloboen iluzije, nego je kao ovek koji
govori u snu.
233. Brahman je Univerzum - to je izreka svetih stihova Atharva vede. Dakle, ceo
Univerzum je samo brahman, nita ne postoji izvan brahmana.
234. Ako bi ovaj prividni Univerzum bio stvaran sam za sebe (a ne kao brahman), tada
bi dua bila konana i uslovljena, vede ne bi imale autoritet, a Ivara ne bi postojao. Te tri
stvari ne priznaju velike due (mahatme).
Ivara - prvi purua, lini aspekt boanskog, apsolutna svest koja se individualno
manifestuje, kao linost - za razliku od ostalih oblika njenog ispoljavanja kao energije,
fizikih oblika i dogaaja.
235. Gospod, poznavalac stvarnosti svih objekata, objavio je: 'Ja nisam drugaiji od
njih, niti su oni razliiti od mene'.
236. Ako je ovaj predmetni Univerzum od mnotva stvaran, trebalo bi da se zapaa i u
dubokom snu. Ali poto se nita ne zapaa u tom stanju, on je nestvaran kao snovi.
27

237. Dakle, nema stvarnog postojanja Univerzuma izvan najvieg brahmana. Njegovo
zapaanje kao odvojenog nestvarno je poput zmije u konopcu. Koja stvarnost moe postojati u
onome to se manifestuje neznanjem?
238. ta god neznalica zapaa nije nita drugo nego brahman - srebro je prividno
sedef. Tako brahman stalno ponovo poprima oblike, ali oni su tek imena pripisana brahmanu.
Sedef - sjajni sedef zbog loeg zapaanja izgleda kao da je srebro.
239. Zbog toga je najvii brahman jedina stvarnost, bez druge, on je isto znanje, bez
greke, apsolutan mir bez poetka i bez kraja, nedodirnut delovanjem i sutina neprekidnog
blaenstva.
240. Kada se odbace sve razlike stvorene iluzornom odvojenou, mayom, ostaje ono
to je samoosvetljeno, veno, nepokretno, bez mrlje, nemerljivo, bez oblika, bez imena,
neunitivo.
241. Prosvetljeni znaju to kao najviu istinu koja je ista svest, u kojoj spoznaju da su
onaj koji zna, znanje i objekt saznanja oduvek bili jedno.
242. Brahman je beskonano, veno, sveproimajue svetlo, ne moe se dohvatiti niti
napustiti, govor ga ne moe izraziti, nezamisliv je, neizmeran, bez poetka, bez kraja.
243. Vedska uenja objavljuju jedinstvo brahmana i atmana, boanske svesti i due,
izrazom 'To si ti' (tat tvam asi). Pri tome je izraen pravi smisao brahmana kao 'To', a atmana
kao 'ti'.
244. Njihovo jedinstvo, tako direktno iskazano, ne moe se logiki dokazati zbog
razliitih osobina koje prividno imaju, kao ni jedinstvo iskrice i sunca, kralja i roba, bunara i
okeana, atoma i planine (Meru).
Jedinstvo - jedinstvo brahmana i atmana ne moe se dokazati razumom, to
razumevanje izlazi van okvira iskustva budne svesti.
Planina Meru - sredinja planina ovog Univerzuma, hinduistika verzija Olimpa.
245. Ako bi se 'brahman' odnosio na Ivaru, boga tvorca i gospodara maye, a 'atman'
na individualno bie (iva) sa njihovih pet omotaa (koa), onda bi oni imali suprotna
svojstva. Razlike su stvorene zbog nametnutih ogranienja (upadhi). U stvarnosti, atman nije
niim ogranien.
246. Kad se ta dva upadhija - individualno bie (iva) i Bog - potpuno razree, oni
nestaju. Ako se kralju oduzme kraljevstvo, ili ratniku njegovo oruje, tada nema ni kralja ni
ratnika.
247. Otuda uenja da nema dualizma u brahmanu, da treba spoznati njegovo
nedvojstvo. Tada nestaju sva svojstva i ogranienja kojima nae neznanje prekriva brahman.
iva, individualno bie, postaje atman (dua sa kosmikom sveu), a atman brahman
(svest jedinstva).

28

248. Loginim zakljukom, odbacivi ideje stvorene u umu kao vienje zmije u
konopcu, ili stvari u snovima, spoznaje se istovetnost atmana i brahmana, due sa boanskom
sveu.
Ostvarenje stanja istovetnosti atmana i brahmana je svest jedinstva.
249. Pomou razlikovanja uvia se istinsko unutarnje znaenje pojma 'brahman' i
'atman' i doivljava se njihov apsolutni identitet. Prepoznaj stvarnost u oboje, i videe ih kao
jedno.
Ni atman ni brahman, ni dua ni boanski apsolut ne mogu se sami po sebi razumeti
odvojeno i nezavisno, nego samo kao jedno isto ili zajedno.
250. 'Taj Devadata sam ja' - ovde je identitet ukazan odbacivanjem suprotnih osobina.
Slino je u izrazu 'To si ti'. Odbacivanjem suprotnih osobina u oba izraza ustanovljuje se
identitet.
Devadatta ime iz Upaniada..
251. Mudri znaju savrenu istovetnost atmana i parabrahmana ostvarenjem stanja
Ivare. U stotinama velikih izreka (mahavyaka) objavljeno je jedinstvo brahmana i atmana.
Ostvarenjem stanja Ivare - Spoznajom sebe, Sopstva, svoje sutine, koja je olienje
personalizovanog aspekta apsolutne svesti, Ivare, spoznaje se jedinstvo i istovetnost due i
boanske svesti, atmana i brahmana. Drugim reima, kroz sebe i samospoznaju svoje sutine
dolazimo do spoznaje objektivne stvarnosti, jer oni nisu odvojeni ni razliiti.
252. Odbaci pogrenu predstavu da je dua (atman) ovo telo, i spoznaj proienim
umom da si ti To, taj samoodnosna boanska svest (brahman) koja je savreno znanje.
253. Kao to je posuda napravljena od gline i dalje glina, tako je i ono to nastaje iz
due uvek dua, i sve je samo od svesti due, i nita ne postoji izvan nje. Zato 'Ti si To apsolutno spokojstvo, bez mrlje, sveobuhvatna apsolutna svest (brahman) bez ieg drugog.
'Ti si To' - Tat tvam asi. Velika izreka (mahavyaka) iz Upaniada koja iznosi sutinu
vedante.
254. Kao to su u snu mesto, vreme, predmeti i zamisli nestvarni, tako je i ovaj svet
stvoren iz neznanja nestvaran, kao i ovo telo, ula, ivotni dah, ego itd.
255. Spoznaj 'Ti si To' - brahman van kaste, znanja, porodice i plemena, bez imena,
oblika, osobina i nedostataka, izvan vremena, prostora i sadraja svesti.
Brahman, to jest, atman je transcendentalan i kao takav nema nikakvih osobina.
256. Spoznaj 'Ti si To' - najvii brahman, izvan dosega govora, ali koji se moe
spoznati oima znanja. On je ista apsolutna svest, veni izvor.
257. Spoznaj 'Ti si To' - koga ne dodiruju pet ljudskih slabosti, a spoznaje se u srcu
jogija. Ne moe se zameniti ulima, ne moe se zameniti razumom.

29

258. Spoznaj 'Ti si To' - brahman, odmor od sveta nastalog iz neznanja. On je

samosvojan, drugaiji od istine i neistine, nepobediv, izvan svake mentalne predstave.
259. Spoznaj 'Ti si To' - brahman bez roenja, rasta, promene, gubitka, bolesti i smrti.
Neunitiv, uzrok nastanka, ouvanja i razaranja Univerzuma.
260. Spoznaj 'Ti si To' - brahman u kome prestaju sve razlike. Nepromenljiv,
nepokretan kao okean bez talasa, uvek neuslovljen i nepodeljen.
261. Spoznaj 'Ti si To' - brahman, jedina stvarnost. Uzrok mnotvu, krajnji uzrok,
izvan zakona uzroka i posledice.
262. Spoznaj 'Ti si To' - brahman bez promena, najvei, neunitiv, najvii. Drugaiji
od razorivih elemenata, nerazoriv kao Ivara, veno, nepromenljivo blaenstvo bez mrlje.
263. Spoznaj 'Ti si To' - brahman, stvarnost manifestovana kao mnotvo kroz
nestvarnost imena, oblika, kvaliteta, promene, ali sama po sebi nepromenljiva poput zlata.
264. Spoznaj 'Ti si To' - brahman, izvor svetlosti i ivota, transcendentalan svakoj
predstavi Boga, sveproimajui, jedinstven. Istina, svesnost, blaenstvo, beskrajnost,
neunitivost.
265. Spoznaj sebe glavom i srcem kao duu, u doslovnom smislu te rei. Izvesnost te
istine bie jasno ustanovljena poput vode na dlanu.
Glavom i srcem - razumevanjem i iskustvom, celim biem i neprekidno.
266. Spoznaj sebe kao isto znanje, najviu istu istinu i podran time budi zauvek
utvren u svojoj dui. Kao to kralj u boju zavisi od svoje armije, spoznaj ovaj pojavni svet
kao zavisan od boanske svesti (brahmana).
267. Brahman, stvarnost, najvii, jedini i razliit od istine i neistine, izvor je znanja.
Ko god boravi u tom centru ne raa se vie.
268. S intelektualnim ostvarenjem istine, oseaj Ja i dalje je snaan, on oduvek stvara
utisak: 'Ja sam onaj koji dela i onaj koji doivljava posledice dela'. Ovaj utisak izaziva nae
vezivanje za smrt i ponovno raanje.
269. Nepravilno, mentalno znanje, koje uvek poistoveuje ego, telo i ula sa duom,
Sopstvom, mora se odbaciti predanou istoj svesti due, atmanu.
Predanost atmanu - samo stalna veba transcendiranja uklanja nepravilne zamisli da
je naa sutina, dua ili Sopstvo (atman), uslovljena telom i ulima.
270. Znajui tako duu kao svedoka uma i svih njegovih funkcija, i spoznajom due
kao Sopstva, svoje sutine, napusti opaanje ne-Sopstva kao Sopstva.
271. Naputanjem staza sveta (loka), telesnosti (deha) i svetih spisa (ruti), ukloni
nepravilnu zamisao da je dua (atman) ono to ona zapravo nije (ne-atman).
272. Zbog vasana koje podstiu elje za stvarima sveta, tela i spisa, ne moe se stei
istinsko znanje.
30

Vasane - masa pritajenih, podsvesnih utisaka iz ove i prolih inkarnacija: loka vasana
- utisci od sveta, deha vasana - utisci od tela, i astra vasana - utisci nastali od raznih uenja
i znanja.
273. To okrutno trojstvo elja znalci zovu 'gvozdeni lanac koji vezuje noge eljnog
oslobaanja iz zatvora uslovljenog postojanja'. Raskidanjem lanaca stie se osloboenje.
274. Kao to sandalovina pomeana s vodom trljanjem stvara prijatan miris i uklanja
sav smrad, tako i rastom iskustva transcendentalne svesti sve elje nestaju.
Blaenstvo transcendentalnog je privlanije od radosti koje pruaju stvari iz sveta.
275. Tenja prema najvioj dui prekrivena je prainom smrtonosnih unutranjih elja,
ali postaje ista i mirisava trljanjem znanja poput trljanja sandalovinom.
Trljanjem... - ponavljanjem doivljaja transcendiranja uma.
276. Tenja k dui prekrivena je mreom svetovnih elja. Stalnom predanou svesti
due one nestaju, a ispoljava se tenja prema boanskom.
277. A kada um bude postojan u predanosti dui, odbacuje sve elje za svetovnim.
Potpunim nestajanjem svih elja ostvaruje se spoznaja due.
Dua je izvor i cilj svih elja, ta spoznaja je ujedno i spoznaja due. elje ne nestaju
njihovim nasilnim odbacivanjem, ve otkrivanjem njihovog univerzalnog izvora i cilja.
278. Kad stalno poiva u svesti due um jogija se smiruje, a elje nestaju. Stoga ukloni
zabludu da je ne-Sopstvo Sopstvo.
279. Osobina tamasa (pomraenosti) uklanja se raasom i sattvom, a raas istom
sattvom. Stoga nalazei oslonac u sattvi, ukloni zabludu da je ne-Sopstvo Sopstvo.
ista sattva - transcendentalna sattva.
280. Kad spozna da telo sledi karmu, postani vrst, smiren i velikim trudom ukloni
zabludu da je telo dua.
Velikim trudom - stalnom vebom meditacije.
281. Spoznajom 'Ja nisam individua, ve parabrahman' ukloni nepravilnu zamisao
koja je nastala iz snage elja da je dua ono to nije dua (individualno bie).
Parabrahman transcendentalni apsolut, boanska svest koja sve omoguava.
282. Kada pomou spisa, razmiljanja i iskustva stekne razumevanje sveproimajue
prirode vlastite due, ukloni nepravilnu zamisao koja moe da nastane razmatranjem neega,
da je dua ono to nije dua.
283. Da bi ojaao identitet s boanskim apsolutom, brahmanom, ukloni zabludu da je
ne-Sopstvo tvoja Sopstvena dua znanjem poistoveivanja tvoje due i boanskog apsoluta,
koje nastaje iz velikih izreka, poput 'Ti si To'.
31

284. Za munija ne postoji delatnost u odnosu na uzimanje ili davanje, zato predanou
Jedinom marljivo ukloni zabludu da je ne-Sopstvo Sopstvo.
Muni - utihnuli mudrac, naziv za osloboenog oveka koji je potpuno spoznao svoju
duu jo za ivota u telu. U svom transcendentalnom vidu njegova sutina je slobodna,
nepomina, nepokretna, neaktivna, utljiva.
285. Toliko dugo dok se ne odbaci zamisao 'Ja sam ovo telo' neprekidno se usmeravaj,
velikim trudom uklanjaj zabludu da je dua ono to ona nije.
Veliki trud - stalna veba meditacije.
Usmeravaj se stalno - stalno transcendiraj um.
286. O mudri! Toliko dugo dok postoji zamisao da postoje individue i svet, ak i kao
san, uklanjaj zamisao da je dua ono to nije.
287. Bez trenutka prekida, u spavanju, dnevnim delatnostima ili doivljaju ulnih
predmeta, ostvari u sebi svest due.
Stanje osloboenja je stanje neprekidne spoznaje da je dua iznad svih delatnosti tela i
uma (transcendentalno). I da je upravo zato delatnosti nikada ne sputavaju i ne zasenjuju. To
je inio samo na um dok se identifikovao sa delatnostima i objektima.
288. Napusti ovo telo sainjeno od mesa i neistoa, proizvedeno od strasti oca i
majke, kao otpadnika, postani brahman i ostvari cilj.
289. Nakon spajanja due s boanskim apsolutom, kao to se prostor u upu spaja s
okolnim prostorom (kada se razbije), ostani zauvek spokojan u tom stanju.
290. Nakon to postane samoosvetljen, jedan sa boanskim apsolutom pomou svesti
due, treba da napusti ideju o telu i objektivnom svetu kao (to se prazni) posuda sa
fekalijama.
291. Nakon premetanja zamisli o 'Ja' u duu koja je istina, svest i blaenstvo, nakon
naputanja svih osobina, postani zauvek jedan.
Nakon premetanja - pomeranje sredita identiteta, to jest 'Ja' iz prolaznog u
neprolazno, iz relativnog u apsolutno.
292. Spoznajom 'Ja' kao boanskog apsoluta, u kome se odraava univerzum kao grad
u ogledalu, ostvaruje krajnji cilj.
293. Ostvarenjem osnovne svesti, apsolutnog blaenstva ija je priroda istina, koja je
bez oblika i delovanja, napusti ovo iluzorno telo koje je samo zamisao due, kao glumac
odeu.
Glumac odeu - kao to se glumac po zavretku svoje uloge presvlai u svoju
svakidanju odeu. Dua igra u razliitim telima kao to glumac igra u razliitim ulogama.
294. Objektivan univerzum je iluzoran i nije dua, jer je prolazan. Kako tada moe da
se ustanovi stanje 'Ja sve znam' na nivou prolaznih stvari poput ega (tela, uma i ostalog)?
32

Stanje 'Ja sve znam' je stanje brahmana, boanskog apsoluta.

295. Dua je svedok ega, uma i ostalog, kao njihova sutina, i uvek je prisutna, ak i u
dubokom snu. Spisi je nazivaju neroenom i venom, i zato je dua razliita od istine i
neistine.
296. Samo vena nepromenljiva dua moe da bude poznavalac svih razlika i onoga
odakle one nastaju. Njihove osobine su nestvarne jer se jasno i neprekidno zapaaju u stanjima objektivnih elja razuma (budno stanje), u sanjanju i spavanju bez snova.
Kada smo sa transcendentalnom svesti (apsolutnom svesti due) prisutni u tri relativna
stanja svesti (java, san i duboki san bez snova), to ini kosmiku svest.
297. Zato napusti zamisao da je tvoja sutina, dua, u gomili mesa, kao i sve zamisli
koje su proizvod uma. Spoznajom due koja nije pod uticajem prolosti, sadanjosti niti
budunosti, ostvari spokojstvo.
298. Napusti ideju da je tvoja sutina, dua, u porodici, plemenu, imenu, obliku i stanju
ivota. Sve to zavisi od ovog grubog tela (sthula arira). Napusti i osobine suptilnog tela
(linga arire), kao to je oseaj da si glumac (i ostalo), i postani istinski oblik koji je
apsolutno blaenstvo.
299. Postoje i druge prepreke koje su uzrok ljudskog otelovljenja i uslovljenog
postojanja. Prvi njihov preobraaj se zove ahamkara (individualna odvojenost, ego).
300. Onom ko je poistoveen s ahamkarom, stran je pojam osloboenja za ivota,
mukti.
301. Onaj ko se oslobaa iskre ahamkare (ega), ostvaruje svoj pravi oblik koji je
samoosvetljen, bez mrlja poput meseca, sveproimajue veno blaenstvo.
302. Onaj ko je zbog zbunjujueg neznanja lien vrstog uverenja 'Ja (kao dua) sam
On' (apsolut, parabrahman), ostvaruje identitet boanskog apsoluta (brahmana) s duom
nakon potpunog razaranja (ega).
303. Skriveno blago najvieg blaenstva uva mona i uasna troglava zmija, ego, koja
okruuje duu gunama. Mudri moe da uiva u skrivenom blagu blaenstva nakon to odsee
sve tri glave (gune) i ubije zmiju velikim maem transcendentalnog znanja.
Transcendentalno znanje moe da bude samo rezultat neposrednog doivljaja
transcendentalnog stanja. Troglava zmija predstavlja tri gune.
304. Toliko dugo dok postoji jo i traak otrova (od ugriza troglave zmije), u telu
nema zdravlja. Slino tome, tragalac nee ostvariti mukti dotle dok postoji ego.
Uporedi uputstva Krine Aruni u Bhagavad giti: 'Nistray guno Aruna' - budi bez tri
gune Aruna. Biti bez tri gune je stanje osloboenja (mukti).
305. Utihnuem ega i prestankom svih njegovih iluzornih ispoljavanja, razlikovanjem
istinske due (od ne-Sopstva), spoznaje se prava istina - 'To sam ja'.
33

306. Odmah napusti ideju da je tvoja dua uzrok promene, da si onaj koji dela i
doivljava posledice dela, karme. To razara spokojstvo u istinskoj dui. Ti si ista svest i svedok svih iskustava. Ta zabluda, identifikacija individualnog ega kao due, nastaje zbog
identifikacije sa telom. Dua je ista svest i blaenstvo, a ego je samo njen odraz i ispoljava se
kao roenje, patnja, starost i smrt.
307. Ta zabluda je jedini uzrok ovog promenljivog postojanja koje je samo odraz iste
svesti due, koja je nepromenljivo blaenstvo, i iji je oblik stvarnost bezgrenog sjaja.
308. Nakon to si velikim maem istinskog znanja isekao iluziju individualnosti
(ahamkaru), neprijatelja istinske due, koja je poput trna u grlu osobe koja jede, uivaj u jasno
ispoljenom blaenstvu u kraljevstvu due.
Istinsko znanje - znanje o dui, o transcendentalnoj vrednosti ivota koje se stie
iskustvom iste svesti.
309. Tako, nakon zaustavljanja delovanja ahamkare (ega) i ostalog, i ostvarenjem
nevezivanja usled ostvarenja najvieg cilja, budi srean uivajui u duhovnom blaenstvu.
Ostani spokojno u brahmanu ostvarenjem sveproimajue iste svesti i gubljenjem oseanja
posebnosti.
310. Velika iluzija o individualnosti bia (ahamkara, ego), iako iseena do samog korena, moe ponovo da se probudi samim kretanjem uma i da prouzrokuje stotine
uznemirenosti, poput olujnih kinih oblaka.
311. Nakon podjarmljivanja neprijateljske ahamkare, ne sme se dozvoliti predah
razmiljanjem o stvarima, jer je takvo preputanje uzrok obnavljanja (ahamkare), kao to
voda obnavlja osueno lipovo drvo.
312. Kada se identifikuje sa telom, u sebi budi elju. Oslobodi se telesne svesti i
bie slobodan od elja. Sve dok si zarobljen u Ja, koje te razdvaja od brahmana, jurie za
ulnim uivanjima. To je razlog tvoje vezanosti za ivot i smrt.
313. Koliko se zadovoljavaju elje u svetu ulnih objekata, toliko elje vie rastu. Ali,
kada se zauzdaju, i u njima vie ne trai zadovoljstvo, tada se seme elja unitava. Zato, tei
samokontroli.
314. Zbog snage vasana dolazi do sakupljanja delovanja (karya), a zbog sakupljanja
delovanja rastu vasane. Tako se odvija promenljiv ivot ega.
Vasane - pritajeni podsvesni utisci karme. Vasane podstiu na delovanje, a tako
nastala iskustva ostavljaju utiske (vasane) koji podstiu na nova delovanja. Kad elje ojaaju,
samokontrola se gubi. Tako elje jo vie rastu nego ranije. ovek koji ivi bez samokontrole,
nikada nee umai toku raanja i umiranja.
315. Muni mora da sagori oboje da bi razorio okove promenljivog postojanja. Rast
vasana nastaje zbog misli i spoljanjeg delovanja.
Samo preno seme ne klija. Miljenje i delovanje rezultira u gomilanje vasana.
316. Vasane pothranjivane mislima i delovanjem, proizvode promenljiv ivot ega.
Sredstva za razaranje te trijade treba traiti uvek i pod svim uslovima.
34

317. Ta trijada nestaje kad ojaa opaanje stvarnosti, i kad se svuda pod svim uslovima
vidi brahman.
Brahman - boanski apsolut, jedina stvarnost, spoznaja u svesti jedinstva.
318. Prestankom delovanja dolazi do nestanka pobuujuih misli, a nakon toga do
gaenja vasana. Gaenje vasana zove se oslobaanje ili ivanmukti.
Prestankom delovanja - kad se spozna dua kao odvojena od delovanja; prestanak
vezanosti za delovanja.
Nestanak pobuujuih misli - misli koje su nastale zbog stresa, odnosno identifikacije
sa zbivanjima.
319. Kao to neprobojna tama nestaje u blistavom sjaju izlazeeg sunca, tako i e za
ivotom potpuno nestaje u samosvesti due, kada spoznaja boanske stvarnosti potpuno prevlada.
320. Kao to raanjem sunca nestaju tama i njene posledice, sva mrea zla, tako
spoznajom apsolutnog blaenstva due nestaju tragovi vezivanja za ivot i patnju.
321. Transcendiranjem svih objekata, spoznajom jedne istine pune blaenstva u
svemu, bez obzira da li posmatra spoljanje pojave ili unutarnje - tako treba da provodi
vreme dok se ne potroi tvoja karma.
322. U predaji boanskom apsolutu ne sme biti nemarnosti. Sin brahmana je rekao da
je nemar smrt.
Sanat-suata kae u Sanat-suatiyam, Mahabharata, Udyoga: Uistinu kaem da je
nemar (neredovnost vebe meditacije) smrt, a usmerenost (redovnost) je besmrtnost.
323. Za mudrog nema druge opasnosti u odnosu na istinsko Sopstvo, na duu.
Posledica je zabluda, od zablude nastaje ego, od ega vezivanje, a od vezivanja patnja.
Nemar se odnosi na odvajanje od vebi meditacije, transcendiranja uma.
324. Zaboravljanje (prave due ili svoje sutine) baca u (okean roenja i smrti) ak i
uenog oveka ako je privuen ulnim stvarima. Um je zaveden ulnim mislima, kao to ena
zavodi svog ljubavnika.
Uenog - naitanog, koji je proitao svete spise (ruti), onog koji se preputa mislima,
a ne njihovom nadilaenju.
325. Kao to mahovina ne nestaje ni za trenutak, tako i maya zaluuje uenog koji se
odrie due.
Pramenovi mahovine i algi koji pokrivaju povrinu vode ne mogu se ukloniti zauvek,
ve se stalno vraaju. Tako i iluzornost sveta (maya) stalno pokriva pravu svest due, Sopstva.
Iluzija se stalno vraa sve dok seme neznanja ne sagori u vatri znanja.
326. Ako misaoni ego izgubi svoj cilj (duu), pa pone da skree ka svetu ulnih
objekata, tada gubi smer, poput lopte nemarno baene niz stepenice.
35

327. Um usmeren prema ulnim objektima biva obuzet radostima koje oni pruaju. Iz
tih radosti nastaju nove elje, a iz elja novo vezujue delovanje.
328. Tako nastupa odvajanje od istinske due. Tako odeljen (ovek) nazaduje. Ko
nazaduje, ne uzdie se, nego propada. Zato napusti misao o objektima, uzroku sveg zla.
Zato napusti - transcendiraj.
Misao o objektima - misao da je svet objekata stvaran sam po sebi, a ne kao boanski
apsolut, brahman.
329. Za onoga ko razlikuje (stvarno od nestvarnog), za znalca brahmana u samadhiju,
ne postoji smrt, osim zbog nemarnosti. Utonuo u duu dostie potpuno ostvarenje. Zato budi
oprezan i usmeren.
330. Onaj ko tokom svog ivota spozna jedinstvo, ta (spoznaja) ostaje i kad napusti
telo. Koliko ovek razlikuje sebe od brahmana, boanskog apsoluta, toliko je podloan strahu.
O tome govori Yaurveda.
Yaurveda - jedna od etiri veda. Ostale su Rgveda, Samaveda i Atharvaveda.
331. Onaj ko ima mo razlikovanja, videe izvor svakog straha u najmanjem
razlikovanju sebe od boanskog apsoluta, brahmana, koje nastaje zbog nemarnosti.
332. Logika (nyaya), tradicija (smrti) i sveti spisi (ruti) objanjavaju da univerzum
objekata nije stvaran sam po sebi. Onaj ko se identifikuje s njim, i sve vidi kroz ego (moje,
tue itd.), pada u more patnje. On je slian demonima.
333. Osloboeni, uvek predan sleenju istine, ostvaruje sjaj sopstvene due, a onaj ko
se predao sleenju neistine, nestaje. To moe da se vidi u sluaju lopova i potenog oveka.
334. Mudrac (muni) koji naputa tenju za nestvarnim, za uzrokom vezivanja, poiva u
duhovnom iskustvu 'Ja jesam' (atman). Zbog spoznaje sopstvene due, predanost boanskom
apsolutu (brahmanu) daje blaenstvo i uklanja iskustvo velike patnje koja je posledica
neznanja (avidye).
335. Tenja za spoljanjim stvarima ima za rezultat sve vei i vei rast vezujuih
utisaka (vasana). Spoznajom prave prirode objekata uz pomo znanja koje razlikuje, kao i
njihovim naputanjem, budi neprekidno zauzet sleenjem pravog Sopstva, svoje due.
Njihovim naputanjem - transcendentalna svest je trenutno naputanje svetovnih
stvari; kosmika svest je stalna nezavisnost svesnog subjekta od objekata.
336. Kada se zaustavi uticaj objekata, stvara se spokojstvo uma (manas), iz spokojstva
uma nastaje vizija transcendentalne due (paramatmana), iz jasnog opaanja due sledi
skidanje okova uslovljenog postojanja. Zaustavljanje spoljanjih uticaja je put osloboenja.
Spoljanje je sve to nam izgleda kao da je van Sopstva, svesti due. Zaustavljanje
uticaja spoljanjih stvari znai transcendiranje njihovog iluzornog postojanja kao da su
nezavisne od svesti due, kao da su objekti stvarni sami po sebi. Dua je emanacija boanskog
apsoluta koji sve omoguava, svest due kreira sve pojave i one nisu odvojene od svesti due,
36

kao ni od boanskog apsoluta. Nita ne moe da postoji izvan apsoluta, on je jedina stvarnost.
Zato je iluzija sve to izgleda kao da je odvojeno i zasebno.
337. Koji e uen ovek, sa sposobnou razlikovanja stvarnog i nestvarnog, koji se
uverio u istine svetih spisa, s opaanjem due i s tenjom za osloboenjem, boraviti poput
deteta u nestvarnom, koje je uzrok njegovog pada?
338. Nema osloboenja (moke) za onog ko je vezan za telo, oseaje, misli i ego. Kod
osloboenog nema ideje da su telo, oseaji ili misli njegovi, da je to on. ovek koji spava nije
budan, a budan ne spava - ova dva stanja su sasvim suprotna.
339. Osloboen je onaj ko zapaa duu u unutranjosti i spoljanjosti svih stvari, u
svemu ivom i neivom; ko spozna duu kao osnovu individualnosti, ega, naputanjem svih
mentalnih projekcija (upadhija) poiva u sveproimajuoj, neunitivoj dui.
Svest due je u osnovi svih pojava. Zato se naputaju sve mentalne projekcije ka
pojavama kao da su one neto drugo, kao da su stvarne same po sebi. Svest koju mi koristimo
u radu uma ista je svest koja omoguava sve druge pojave. Kada to spoznamo onda
prestajemo da projektujemo stvari i da im pridajemo realnost koju nemaju. Okreemo se
samo svesti due kao jedinom pravom izvoru svega.
340. Samo spoznaja prirode due skida okove, nema drugog naina. Prestanak sleenja
predmeta ula ostvaruje se neprekidnom predanou svesti due.
Neprekidnom predanou - stalnom vebom transcendiranja uma u meditaciji.
341. Ne slediti ulne predmete - to i mudar teko ostvaruje, mudar koji zna istinu, koji
je neprekidno predan dui, s tenjom za venim blaenstvom, koji se odrekao svih objekata
dharme i karme - kako moe to onaj ko smatra da je telo dua, iji je razum zauzet sleenjem
spoljanjih stvari i ko s njima (predmetima) izvodi sve odgovarajue radnje?
342. Ostvarenje due kod bhikua, zauzetog prouavanjem spisa, samadhi se iskazuje
svetim tekstom: 'Usmerenost spoljanjih organa i razuma...' itd.
Bhiku - etvrti stepen ivota, etvrta arama, pustinjak, sannyasi.
Citiran tekst je iz Brhadaranyaka upaniade.
343. ak i mudri nisu u stanju da savladaju ego, koji je ojaao rastom. Vasane su
uzrok mnogih roenja, osim kod onih koji su uvreni u nirvikalpa samadhiju.
Savikalpa ili sabia samadhi je ostvarenje svesti due povremeno, samo za vreme
meditacije i inspiracije. Sabia znai sa semenom, odnosno sa suptilnim utiscima koji jo
uvek vezuju svest za telo i iluzije objekata.
Nirvikalpa ili nirbia samadhi je puna svest due za ivota u telu neprekidno, na javi i
u snu. Tada svest due nije razliita od samoga postojanja. Ona je nirbia ili bez semena
suptilnih utisaka koji uslovljavaju svest.
344. Kada je misao prekrivena (avarana) neznanjem, neznanje ga snagom projekcije
(vikepa) primorava da se identifikuje sa Ja (egom). Mo projektovanja vezuje oveka u
zabludi za misao 'ja', i 'ja' ga zavodi i unitava eljama koje su u njegovoj prirodi.

37

345. Sve dok ne prestane da deluje mo neznanja, nemogue je izbei mo

projektovanja. Zbog svoje unutranje prirode, neznanje se rastvara u svesti due
razlikovanjem subjekta i objekta, kao (to se razlikuju) mleko i voda.
346. Kad prestane projektovanje uma u nestvarno, tada bez zadrke ili prepreke nastaje
savreno razlikovanje roeno iz jasnog opaanja stvarnog i nestvarnog, odbacuju se okovi
zbunjenosti stvorene mayom. Za osloboenog nema vie promenljivog postojanja.
347. Vatra znanja jedinstva bez ogranienja potpuno sagoreva dunglu neznanja
(avidye). U onome ko je ostvario stanje potpunog jedinstva, nema semena smrti i ponovnog
raanja.
Ne stvara novu karmu.
348. Potpunom spoznajom (jedne) stvarnosti prestaje delovanje neznanja. Razaranje
neznanja je prestanak patnje koja nastaje projektovanjem uma van.
Stvarnosti - ono jedno iz ega je sve projektovano, brahman, boanski apsolut.
349. Prepoznavanjem konopca prepoznaju se sve troje. Zato znalac mora da zna tu
bitnu tvar (brahman) radi oslobaanja iz okova.
Sve troje - mo (maya) prema kojoj se ini da se konopac pojavljuje kao zmija, nastala
duevna uznemirenost i zabluda da je konopac zmija. Sve troje nestaje kad se konopac vidi
kao konopac, a ne kao zmija.
350. Kao to gvoe zrai svetlou i toplotom kada je ispunjeno vatrom, tako i um
deluje i opaa jer je ispunjen sveu koju dobija od blizine s duom. Zato je ono to um opaa
na javi i u snu kao realno samo po sebi, nepravilno ako u svemu ne vidi svest due.
351. Zato su svi objekti, poevi od ega (ahamkare) do tela (indriyani) samo
preobraaji prirode (prakrti). Oni su nestvarni jer se menjaju svakog trenutka, a dua je uvek
ista.
Podruje promene zove se relativno polje ivota. Podruje bez promene, podruje
due, je apsolutno polje ivota.
352. Transcendentalna dua (paramatman) je veno, isto blaenstvo, uvek ista,
svedok uma, oseaja i tela, razliita od ega i ne-ega, od suptilnog i grubog. Njeno istinsko
znaenje je iskazano reju 'Ja jesam' (aham); ona je naa istinska sutina.
353. Znalac, koji razlikuje ego od ne-ega ostvarenjem opaanja jedine stvarnosti,
spoznajom sopstvene due kao neunitive svesti, poiva u istinskom Sopstvu, osloboen i ega
i ne-ega.
354. Kada se pomou nirvikalpa samadhija spozna nedvojna dua, tada se neznanje vor u srcu - potpuno razara.
355. Transcendentalna dua (paramatman) nije dvojna i bez razlika je, ideje kao 'ja',
'ti', 'ono' stvaraju se zbog delovanja uma. Ali s ostvarenjem transcendentalne svesti jedinstva
(samadhi), sve odvojenosti (razlike) povezane s individualnou i umom, unitavaju se
spoznajom istinske stvarnosti.
38

356. Utihnuli mudrac s osobinama ravnodunosti, samokontrole, ravnotee i

istrajnosti, predan svesti jedinstva (samadhiju) opaa stanje transcendentalne due
(paramatmana) i pomou njega potpuno sagoreva sve neznanjem stvorene mentalne obrasce
(vikalpa), pa boravi u blaenstvu boanskog apsoluta (brahmana), osloboen uslovljenog uma
(vikalpe) i uslovljenog delanja (karme).
Vikalpa - osobina uma koja se ispoljava u razmiljanju koje se javlja zbog utisaka,
vasana. Oblast mentalnog reagovanja na utiske i otuda mentalnog ropstva. Uobraene misli i
fantazije nastale zbog stresa koje se uglavnom odnose na delanje i posledice dela, karmu,
tanije na identifikaciju sa delovanjem koja nastaje neuvianjem da uvek dela sama priroda,
prakrti, ne i dua koja je samo svedok.
357. Okova uslovljenog postojanja osloboeni su samo oni koji su transcendirali sve
omotae due, kao to su sluanje, razum, i ego, i doli u istu svest due (itatman), koji su u
toj istoj svesti due upijeni, ali ne i oni koji samo govore o toj tajni.
358. Dua se ispoljava na razne naine zbog nametnutih ogranienja (upadhi) i
omotaa. Kada ovi nestvarni omotai otpadnu, dua stoji sama. Zato mudrac treba s potpunom
predanou da tei neuslovljenoj sabranosti svesti u sebi tokom svih delanja (nirvikalpa
samadhi), sve do potpunog rastvaranja nametnutih ogranienja (upadhi) pod njegovom
sveu.
359. ovek potpuno predan istom biu (sat), postaje isto bie, kao to kukac
imitacijom postaje bumbar.
360. Kukac se oslobaa vezanosti za sva druga delovanja i meditacijom o bumbaru
ostvaruje stanje bumbara. Slino jogin meditacijom o transcendentalnoj dui (paramatman)
pomou predanosti to i postaje.
Predanost - izraz koji ovde i na drugim mestima oznaava postojanost i istrajnost u
vebi meditacije, transcendiranja uma. Poreenje sa kukcem je preuzeto iz mita.
361. Suptilnija od najsuptilnijeg, dua se ne moe zameniti nikakvom grubom vizijom.
Samo vrli, proienog uma (buddhi) pomou meditacije (samadhija) i najfinijih sposobnosti
uvianja, mogu da je spoznaju.
362. Kao to zlato potpuno oieno vatrom i tako odvojeno od neistoa pokazuje
svoje osobine, tako i um (manas) meditacijom naputa (nadilazi, transcendira) neistoe svih
osobina prirode (sattve, raasa i tamasa), i ostvaruje najviu stvarnost.
363. Kada se sazreo um (manas) kroz neprekidnu vebu meditacije rastvori u apsolutu
(brahmanu), tada ista svest o sebi (samadhi) osloboena svih zamiljanja (vikalpe - to jest
nirvikalpa samadhi) postaje i sama podsticaj za spoznaju blaenstva jedinstva sa apsolutom.
364. Pomou neuslovljene svesti o sebi (nirvikalpa samadhija) dolazi do unitavanja
svih vorova mentalnih utisaka (vasana) i gaenja svake identifikacije sa zbivanjem (karme).
Tako nastupa neprekidno i potpuno, spoljanje i unutranje ispoljavanje prave prirode due
(svarupa).
Svarupa - prava, istinska priroda (oveka), Sopstvo, autentino stanje due.
39

365. Znaj da je meditacija sto puta (nadmonija) od sluanja, proetost (samapatti) je

sto puta (nadmonija) od meditacije, a nirvikalpa samadhi je beskonano (nadmoniji) od
proetosti.
Vie o meditaciji, samapatti i samadhiju vidi Joga sutre od Patanjalija.
366. Uistinu samo se pomou stalne transcendentalne svesti due (nirvikalpa
samadhija), a ne drugaije, spoznaje prava stvarnost apsoluta zvana brahman. (Ta se
stvarnost) mea s drugim manifestacijama nastalim zbog neprekidne delatnosti uma (manasa).
367. Zato stianim ulima i neprekidnim spokojstvom uma, meditiraj u sebi, u svesti
due. Opaanjem te jedine stvarnosti odagnaj tamu prouzrokovanu neznanjem (avidyom) koja
je bez poetka.
368. Prava vrata joge su kontrola govora, zatim neuzimanje tue svojine, odsustvo
oekivanja, odsustvo elje i neprekidna predanost Jednom.
369. Neprekidna predanost Jednom uzrok je oslobaanja zavisnosti od ulnih uivanja;
kontrola ula je uzrok spokojstva misli; zbog kontrole misli rastapa se ego. Nakon toga jogin
je stalno utvren u blaenstvu brahmana. Zato utihnuli mudrac treba trudom da ostvari
prestanak delovanja misaonog 'ja'.
370. Ovladaj govorom pomou svog Ja (aham-kra); zatim ovladaj svojim Ja uz
pomo svesnosti (buddhi), i svoju individualnu svesnost (buddhi), pomou njenog svedoka
(due) stopi u neuslovljenu svest apsoluta (nirvikalpa purnatman) i ostvari najvie spokojstvo.
371. Telo, ivotna energija, ulni organi, misli, intelekt i Ja su omotai due. Ako se
ovek identifikuje sa ma kojim od njih, on prima njihovu prirodu i oblik.
372. Zapaeno je da prestankom identifikacije sa tim funkcijama (koja su upadhi)
jogin ostvaruje savrenu sreu koja nadilazi ulna zadovoljstva, kao posledicu spoznaje
venog blaenstva.
373. Odricanje, spoljanje i unutranje, samo je za onog ko je bez strasti. Zato se
bestrasan, zbog tenje za osloboenjem, odrie vezivanja unutranjeg i spoljanjeg.
Spoljanje - u odnosu na objekat.
Unutranje - u odnosu na subjekt.
Odricanje unutranjeg i spoljanjeg - nadilaenje Ja i ne-Ja, subjekta i objekta, svih
suprotnosti.
374. Spoljanje je vezivanje za ulne objekte, unutranje je (vezivanje) za Ja i ostalo.
Samo ovek bez strasti, predan boanskoj svesti (brahmanu), moe da ih se odrekne.
375. O, ti koji razlikuje. Znaj da su odricanje i znanje (o dui) dva krila otelovljenog
sopstva (ega). Samo je s njima mogue uzdii se do vrha drveta ivota na kome je zreo plod
zvani osloboenje.
376. Samadhi postoji za onoga ko je u vrhunskom bestrau. Takvim samadhijem
ostvaruje se nepokolebljivo vrhunsko opaanje (due). Za onog ko opaa pravu stvarnost
postoji osloboenje, a samo za osloboenu duu postoji spoznaja venog blaenstva.
40

377. Za tako usmerenog bestrae je najvii izvor sree. Ako je (bestrae) udrueno s
jasnim duhovnim opaanjem, tada se postaje uivalac u carstvu due. To su otvorena vrata do
osloboenja. Zato ti, koji si drugaiji, stii znanje o dui radi osloboenja.
378. Odreci se elja za ulnim objektima koji su uzrok smrti poput otrova. Nakon
odbacivanja vezanosti za kastu, porodicu i religiozni red, odbaci svako delovanje koje nastaje
usled vezanosti. Napusti ideju o Ja u odnosu na sve to je nestvarno - telo i ostalo - pa stekni
znanje o dui. U stvarnosti, ti si svevidei, bezgrean i najvii, boanski apsolut bez dvojstva
(brahman).
379. Nakon to si vrsto usmerio um (manas) ka cilju, prema boanskom apsolutu koji
sve omoguava i sve jeste (brahmanu), nakon to si postavio spoljanje (ulne) organe na
svoje mesto, nepominog tela, bez obzira na njegovo stanje i uslove, nakon to si spoznao
jedinstvo due i boanskog apsoluta, boravei u neunitivom, uvek i obilno pij sutinu
blaenstva u sebi. Kakva je korist od svega drugog ako nema takvog blaenstva?
380. Napusti sve misli koje odvraaju od svesti due, koje prljaju razum i uzrok su
patnje, promi se sveu due koja je blaenstvo i uzrok oslobaanja.
381. Dua je samoosvetljena, svedok svega i ispoljava se uvek u omotau od intelekta
(vinjanamaya koa). To, to je razliito od nebia (asat), neka ti bude cilj, boravei u njemu
spoznaj ga kao nerazorivu duu (Sopstvo).
Svest due daje svetlost intelektu, kao to elektrina energija daje svetlost sijalici. Telo
je cela lampa, intelekt je sijalica, a svest je elektrina energija koja daje svetlost kroz lampu.
382. Ustanovljavanjem identiteta iste svesti jasno je spoznaj u obliku due, pravog
Sopstva, nedeljivog bia, nezavisnog od svega.
383. Potpunom spoznajom due i naputanjem zamisli o dui kao telu (i egu), boravi u
telu (i egu), kao u bezvrednom, lomljivom glinenom upu.
384. Nakon spajanja proienog unutranjeg bia (antahkarana), i istinskog Sopstva,
due koja je svedok apsolutnog znanja, postupnim napretkom spoznaj pravu prirodu iste due
(purnatman).
385. Posmatraj neunitivu i sveproimajuu duu osloboenu svih nametanja
(upadhija) - tela, ula, energije, razuma, ega i ostalog - nastalih iz neznanja, vidi je kao ist
prostor (mahakaa).
Mahakaa - velika akaa, element prostornosti, ono u emu je mogue sve drugo.
386. Kao to je prostor (akaa) osloboen svih ogranienja (upadhija), malih i velikih
glinenih lonaca s pirinem i drugim itaricama, jedan je, a ne razdeljen u mnotvo, slino
tome je ista dua, najvia, osloboena ega i tela, samo jedna.
Glineni lonac oblikuje prostor lonca, ali sam prostor je nezavisan od gline koja daje
oblik pojavi znanoj nam kao lonac. I dua ima slina svojstva kao i prostor.
387. Od boga Brahme do najmanje travke, sva nametnuta ogranienja (upadhiji) su
samo iluzija. Zato spoznaj sveproimajuu duu kao uvek jednu istu.
41

388. Sve to se zamisli u neznanju kao da je razliito (od stvarnog) nestaje kod
ispravljenog opaanja, sve je samo To (stvarnost). Kad se ukloni neznanje, ono to se ranije
videlo kao zmija, pojavljuje se kao konopac. Slino tome, univerzum je u stvarnosti boanska
dua (atman).
389. Boanska dua (atman) je Brahma, boanska dua (atman) je Vinu, boanska
dua (atman) je Indra, boanska dua (atman) je iva, boanska dua (atman) je celi
univerzum; niega nema odvojenog od boanske due (atmana).
390. Boanska dua (atman) je unutra, boanska dua (atman) je spolja, boanska dua
(atman) je ispred, boanska dua (atman) je iza, boanska dua (atman) je juno, boanska
dua (atman) je severno, boanska dua (atman) je takoe gore i dole.
391. Kao to su talas, pena, vrtlog i mehurii u sutini voda, tako je sve poevi s
telom i zavravajui s egom, samo svest koja je isto i apsolutno blaenstvo.
392. Zaista ceo taj univerzum spoznat razumom i govorom je boanska dua
(brahman). Zaista nita ne postoji osim boanske due koja je naspram ispoljene prirode
(prakrti). Postoje li razliite vrste glinenih posuda drugaijih od gline? Otelovljeni
individualni um, opijen vinom iluzije (maye) govori o 'ja' i 'ti'.
Boanska dua je transcendentalna u odnosu na ispoljenu prirodu (prakrti). Prakrti je
materijalni svet koji obuhvata tela, ego, intelekt i drugo. Jedino je nematerijalna boanska
dua, koja je ishod i smisao ispoljavanja prirode, naa transcendentalna sutina, Sopstvo,
atman.
393. Prestankom delovanja ostaje samo To (atman). Spisi objavljuju da je odsustvo
dvojnosti najbolje za uklanjanje nepravilne ideje, koja pripisuje jednu stvar drugoj.
394. Pravo Sopstvo, dua, je najvia boanska svest (brahman) ista kao prostor
(akaa), bez ikakvih iluzornih sadraja (vikalpe), bez granica, bez kretanja, bez preobraaja,
bez unutranjosti i spoljanosti, bez drugog. Kad nema drugog, ta jo moe da se spozna?
395. ta jo moe da se kae? Individualne due (ive), ego, od atoma do univerzuma,
sve je to nedvojna boanska svest (brahman) u razliitim oblicima. Spisi kau: 'Ja (atman)
sam brahman'. Prosvetljeni koji ovo znaju, naputaju sve spoljanje (van atmana) i poivaju u
venom it-ananda-atmanu i tako ostvaruju boansku svest (brahman). To je sigurno.
it-ananda-atman - atman koji je svest i blaenstvo.
396. Umiri elje koje su nastale zbog misli o Ja u grubom telu, zatim one koje su
nastale u suptilnom telu. Spoznaj svoju duu, iji se sjaj slavi u vedama, kao veno, isto
blaenstvo i poivaj u boanskoj svesti (brahman).
397. Dotle dok je ovek zavisan od telesnog oblika, neist je zbog (prisutnih)
neprijatelja, i postoji patnja povezana s roenjem, smru i boleu. Kada postane ista dua,
koja je neprekidno blaenstvo i mirovanje, samo tad postaje slobodan. Tako objavljuju vede.
Neprijatelji - est strasti: pouda, ljutnja, pohlepa, zabluda, ponos i ljubomora.
398. Nakon uklanjanja svih relativnih svojstava nametnutih naem Ja, istinska dua se
pokazuje kao najvia, nedvojna i nedeljiva boanska svest (brahman).
42

399. Kad se delatnosti misaonog 'ja' smire u svesti due, koja je boanska svest
(brahman) bez ikakvih zamisli (nirvikalpa), tada prestaje opaanje pojavnog sveta na osnovu
zamiljanja i razmiljanja (vikalpa).
400. U jednoj stvarnosti bez odeljenosti, bez oblika i bez razliitosti, gde su razlike?
Zato su razlike u univerzumu pogreno zamiljanje.
401. U jednoj stvarnosti bez uslovljenosti, kao to su znalac, znanje i znano, bez
odvojenosti, bez oblika i bez razliitosti, gde su razlike?
402. U jednoj stvarnosti punoj kao okean kalpe, bez odeljenosti, bez oblika i bez
razliitosti, gde su razlike?
Okean kalpe - najsuptilniji uzrok u koji se sve stvari vraaju u pralayi (optem
rastvaranju).
403. U najvioj stvarnosti, bez dvojstva i bez razliitosti, u kojoj je uzrok iluzije
(neznanje) raspren kao tama pri svetlosti, gde su razlike?
404. U jednoj najvioj stvarnosti, kako mogu da postoje i tragovi razlika? Ko opaa
razlike u dubokom snu (suupti) koje je stanje sree?
405. Spoznajom najvie istine u boanskoj svesti (brahman) koja je bez misaonih
podela (vikalpa), dua je van tri podele vremena univerzuma, kao to nema zmije u konopcu,
niti kapi vode u fatamorgani.
Tri podele vremena - prolost, sadanjost i budunost.
406. Ta dvojnost postoji samo zbog iluzije (maye), u apsolutnoj stvarnosti nema
dvojnosti. To jasno kau vede, a zapaa se u dubokom snu bez snova (suupti).
407. Znalac opaa istovremeno i ono to se pripisuje stvarnosti, i samu stvarnost, kao u
sluaju konopca i zmije. Odvajanje takvog opaanja postoji samo zbog mentalne konfuzije.
Razlika izmeu stvarnosti (atmana) i nestvarnosti (ne-atmana).
408. Ta razlika ima koren u funkciji miljenja. Bez njega ne postoji. Stoga umiri
miljenje u transcendentalnoj svesti due (paramatmanu).
Svest je transcendentalna onda kada prestaje miljenje.
409. Znalac u stalnom samadhiju zapaa u svom srcu ono to je veno znanje, isto
blaenstvo, neuporedivo, veno slobodno, bez delovanja, neogranieno poput prostora
(akaa), bez greke, bez razlikovanja subjekta i objekta - sveproimajuu boansku svest
(brahman).
Samadhi je jedinstvo svesti i bia, svesti i postojanja. Postie se u meditaciji
transcendencijom uma. Ponavljanjem tog iskustva ono se proiruje i postaje stalno prisutno.
410. Znalac u stalnom samadhiju zapaa u svom srcu (ono veno) to je van prirode
(prakrti) i njenih preobraaja, ije je stanje van misli, koje je jednolino, nedostino, van
43

vora razuma, potvreno objavom veda, poznato kao vena boanska dua (paramatman)
sveproimajua boanska svest (brahmana).
411. Znalac u stalnom samadhiju zapaa u svom srcu nepropadajuu, besmrtnu
stvarnost, koja se ne ukazuje negacijom, bez imena, u kojoj prestaju delatnosti guna, veno,
spokojno i jedno.
Brahman se uobiajeno opisuje negacijom, nije to, nije ono itd. (neti neti).
U stalnom samadhiju zapaa u svom srcu - ovo znai da je stvarnost najvie boanske
svesti uvek prisutna ovde i sada kao samo nae bie ili postojanje, ali da smo funkcijom uma
njegovu stvarnost uvek projektovali izvan u apstraktno postojanje, u vreme i prostor, to je bila
maya, iluzija. Transcendencijom uma Boansku Stvarnost vidimo u sebi ovde i sada kao ivu
stvarnost svega to jeste, svakog bia i dela, u pokretu ruke, u samim mislima bez obzira na
njihov sadraj, u stvarima... sve postaje boanska stvarnost ovde i sada.
412. Nakon to si ostvario spokojstvo uma u svojoj dui, treba da ostvari onog ija se
slava ne moe unititi. Marljivim trudom rastoi okove vezivanja okaljane mirisom
uslovljenog postojanja i oplodi svoju ovenost.
Oplodi svoju ovenost - postani ovek. Dotle dok nisi spoznao duu, to jest, ostvario
osloboenje, ovenost je pritajena.
413. Spoznaj svoju duu koja u tebi poiva osloboena svih nametnutih ogranienja
(upadhija), kao nedvojna sutina, svesnost i blaenstvo, i vie nee biti podloan promeni
raanja i umiranja.
Podloan promeni - osloboeni nije podloan promenama relativnog sveta.
414. Nakon to je takva velika dua (mahatma) nadiao grubo telo kao da je mrtvo,
kao da je senka (pravog) oveka, i dalje doivljava delovanje karme, ali od nje vie ne zavisi.
415. Nakon to si pristupio svojoj dui, koja je veno, isto znanje i blaenstvo,
napusti ovo nametnuto telo (upadhi) koje je neisto. Vie ne misli o njemu. Odvratno je
razmiljati o otpadu.
416. Veliki znalac, nakon to je sagoreo sva nametnuta ogranienja dui (upadhije) do
korena u vatri vene due, koja je u sutini nedvojni boanski apsolut (brahman), poiva u
boanskoj dui (paramatmanu), koja je bitak-svesnost-blaenstvo (sat-it-ananda).
417. Znalac istine ije je bie upijeno u boanskoj dui (paramatmanu), koja je
blaena u boanskom apsolutu (brahman), gleda na telo kao na niz tekuih uzroka (prarabdha
karma), kao da je venac na vratu goveda, bez obzira ta radi telo, da li ostaje ili nestaje.
Parabdha karma - karma ispoljena u tekuoj inkarnaciji.
Venac na vratu goveda - kao to govedo nosi venac i ne obazire se na njega dok radi
svoj posao.
418. Nakon spoznaje boanske due (paramatman) koja je neunitiva i izvor
blaenstva jer je naa prava sutina, zbog ega i za koga bi znalac istine oboavao telo?
Telo je za prosvetljenog samo instrument izraavanja due.
44

419. Dobitak jogina koji je ostvario savrenstvo je uivanje u stalnom blaenstvu due.
420. Rezultat bestrasnosti je pravilno opaanje. Iz pravilnog opaanja sledi odustajanje
od ulnih zadovoljstava i delovanja. Mir koji nastupa spoznajom istine, plod je odustajanja od
delovanja i ulnih zadovoljstava.
421. Bez odustajanja od ulnih zadovoljstava, opaanje je neplodno. Savreno
ispunjenje, koje sledi neuporedivo blaenstvo koje dolazi iz due, jeste osloboenje.
422. Objavljeno je da je plod znanja sloboda od teskobe pri susretu s problemom.
Kako moe ovek s pravilnim razlikovanjem initi neasna dela koje je ranije inio u stanju
zbunjenosti (neznanja)?
423. Plod znanja je oslobaanje od nestvarnog, plod neznanja je vezivanje za
nestvarno. Onaj ko prepoznaje fatamorganu oslobodie se obmane, a onaj ko je u neznanju
pokuae da u njoj ugasi e. Iluzija objektivnog sveta vie ne privlai onoga ko je postigao
spoznaju. U tome je njegova dobrobit.
424. Ako je vor srca, neznanje, potpuno razoren, kako tada mogu sami objekti biti
uzrok vezivanja kod onoga ko je bez elja?
425. Kada nema ni najmanje sklonosti prema predmetima uivanja, to je najvia
bestrasnost. Kada vie nema misli o 'ja', to je savreno razlikovanje (due od svega to je
skriva). Kada je svest roena u boanskom apsolutu (brahmanu) ne privlae je misli i iluzija
individualnosti je nestala.
426. Na ovoj zemlji srean je i plemenit onaj ko slobodan poiva u boanskom
apsolutu (brahmanu) i posmatra predmete uivanja kao (to bi to) inio neko ko sanja, ili kao
malo dete, ko posmatra univerzum kao iskustvo sna, kakav jeste, iz trenutka u trenutku, a
istovremeno zadrava svest o svetu i uiva u plodovima beskonano podravajuih, dobrih
dela.
Opis kosmike svesti. Svest o svetu - tri relativna nivoa svesti - uz stalno prisustvo
apsolutne transcendentalne svesti.
427. Osloboen, utvren u znanju, bez uticaja promenljivih uslova, bez delovanja,
uiva stalno blaenstvo; njegova dua je utonula u boanskom apsolutu (brahmanu).
428. Za direktno znanje (prana) kae se da je stanje u kome nema razlike izmeu
due i ostale egzistencije, zbog ispoljenog jedinstvu due i boanskog apsoluta (brahmana).
429. Za onog ko je u savrenom spokojstvu kae se da je uvren u znanju. Za
uvrenog u znanju neprekidnog blaenstva, za koga je objektivni svet izgubio vanost, kae
se da je ivamukta.
ivamukta - ovek osloboen za ivota, potpuno osveenje due za vreme ivota
fizikog tela, slobodna dua.
430. ivamukta je onaj ija je svest smirena, koji je budan, ali ne samo na javi (to jest,
budan u sva tri stanja svesti), ija svest nema nikakvih tragova elja.

45

Koji je budan - unutranja budnost transcendentalne svesti (apsolutna svest) za razliku

od budnosti u tri relativna nivoa svesti (java, san, i dubok san bez snova).
431. ivamukta je onaj kod koga je evolucija prirode (prakrti) nala svoj ishod i mir,
koji ivi u vremenu bez vremena, koji mislei ne misli.
Pokuaj da se paradoksom opie stanje osloboenja.
432. Iako ivamukta postoji u ovom telu, koje ga prati poput senke, on je bez ega i
svesti posedovanja.
433. ivamukta se ne vezuje za prolost, ne razmilja o budunosti i ravnoduan je
prema sadanjosti.
Ravnoduan - on je transcendentalan svedok koga ne dodiruju spoljanje promene.
434. ivamukta je po svojoj prirodi uravnoteen u ovom svetu suprotnosti, punom
dobra i zla.
435. ivamukta je uravnoteen u susretu s prijatnim i neprijatnim stvarima, i one ga ne
uznemiravaju.
436. Odsutnost razlikovanja spoljanjeg i unutranjeg, svojstvo je ivamukte, kao i kod
praktiara meditacije, jer je njegova panja usmerena na uivanje blaenstva boanskog
apsoluta (brahman).
437. ivamukta je onaj ko je osloboen subjektivnosti i oseaja 'ja' i moje u onome
to radi telo, ula, razum itd. i uvek je odvojen.
438. ivamukta je onaj ko je ostvario istovetnost due i boanskog apsoluta
(brahmanu), istovetnost koju potvruju spisi, i osloboen je okova uslovljenog postojanja.
439. ivamukta je onaj ko je osloboen vezanosti za 'ja' i pogledu tela i ulnih organa,
i za 'ono' u odnosu na druge objekte.
440. ivamukta je onaj ko neposrednim uvidom zna da nema razlike izmeu njegove
due i boanskog apsoluta (brahmana), kao ni izmeu boanskog apsoluta (brahmana) i
pojavnog univerzuma.
Sam univerzum je boanski apsolut (brahmanu), i naa dua je samo individualna
emanacija boanskog apsoluta (brahmana). Svet je uvek realan kao boanski apsolut
(brahman), ali je iluzorno nae miljenje o svetu, nae projekcije i koncepti o svetu. Um je
instrument relativnog znanja tj. neznanja apsolutnog (avidya). Um koristi svest koja je od
due, odnosno boanskog apsoluta (brahmana), iako na svoj ogranieni nain. Zato,
smirenjem uma u meditaciji otvara se ista svest i s njom stvarnost svega kao boanskog
apsoluta (brahmana).
441. ivamukta, slobodna dua je onaj ko je uvek isti, bilo oboavan od dobrog ili
proganjan od loeg.

46

442. Kao to se sve reke ulivaju u more koje se ne menja, tako se i ovek slobodne
due, uvren u istom biu (sat), ne menja dok se u njega slivaju ulna iskustva i sva
opaanja. On je slobodan.
443. Za onog ko je stekao istinsko znanje o boanskom apsolutu (brahmanu), nema
nastavka karmike evolucije. Ako je prisutna (karmika evolucija), on ne zna za stanje
boanskog apsoluta (brahmana).
444. Ako se kae da evoluira zbog snage prolih utisaka (vasana), nije istina. Proli
utisci postaju nemoni (neplodni) spoznajom identiteta sa stvarnou.
445. Kao to sve brige deteta nestaju u majinom naruju, tako i proli utisci (vasane)
kod znalca prestaju da deluju spoznajom savrenog blaenstva brahmana.
446. Ako jo uvek postoji neka zavisnost od spoljnih objekata, kod onoga ko duboko
meditira, ona nastupa zbog nakupljene karme.
Ve nakupljena (prarabdha) karma ostaje delatna toliko dugo dok ivi telo. Kod
samoostvarenog oveka, postojea karma odmah sagoreva i nestaje, a nova (agama) karma
se ne stvara.
447. Toliko dugo dok postoje patnja i zadovoljstvo, dotle prarabdha (karma) postoji.
Ti rezultati su posledica karme, kod onog bez karme njih nema.
Prarabdha karma - deo ukupne (sanita) karme koja se ispoljila u sadanjoj
inkarnaciji i ne moe da se neutralie, ali moe da se transcendira.
448. Spoznajom da je dua boanski apsolut (brahman), nakupljena karma iz miliona
kalpi nestaje poput karme stvorene u snu nakon buenja.
449. ta god da je uinjeno u snu, bez obzira da li je dobro ili zlo - kako to moe da
utie na onoga ko se probudio, na njegov odlazak u nebo ili pakao?
450. Nakon to je spoznao stvarnost svoje due kao prostora (akaa), nevezan i
nezavisan, on nikada ne zavisi od budue (agama) karme.
451. Kao to prostor nije uslovljen oblikom (posude) ili mirisom, tako i dua nije
uslovljena nikakvim nametnutim ogranienjima (upadhijima) i njihovim funkcijama.
Uenik:
452. Nakon spoznaje dela ne mogu da dodirnu duu. Ali ta se dogaa sa delima koja
su se desila pre spoznaje? Karma ispoljena pre ostvarenja znanja ne unitava se znanjem pre
nego to stvori posledice, kao odapeta i dobro nanianjena strela.
453. Strela odapeta na prividnog tigra ne zaustavlja se kad se ugleda da je to krava,
nego brzo i snano probada nanianjeni objekat.
Uitelj:
454. U pravu si. Prarabdha (karma) je zaista vrlo snana. Kod mudrog se iscrpljuje
vedrom istrajnou. Sanita (karma) i agama (karma) se razaraju vatrom savrenog znanja.
Oni koji su spoznali istovetnost svoje due i boanskog apsoluta (brahmana) uvek poivaju u
47

tom jedinstvu i nisu pod (uticajem) triju vrsta karme, jer postaju boanski apsolut (brahman)
bez obeleja.
Prarabdha karma - karma steena u proloj inkarnaciji i aktuelizovana u sadanjoj.
Deo ukupne mase vasana ispoljenih u toj inkarnaciji koje odreuju vrstu ivota, trajanje i
iskustvo (sree i patnje) ivota. Ne moe da se menja dok se ne istroi.
Sanita karma - karma koju smo stvorili naim delovanjem u prolim ivotima. Ona
obeleava nau karmu u ovom ivotu i moemo delimino da je menjamo za nau budunost u
ovom ivotu.
Agama karma - karma koja nastaje usled delovanja u sadanjoj inkarnaciji i odreuje
buduu inkarnaciju. Nju u potpunost moemo da menjamo osveenjem svoga bia i svojih
dela.
455. Za utihnulog mudraca (munija), koji je bez nametnutih ogranienja (upadhija) i
njihovih funkcija, koji boravi u samoj dui (atmanu), koji spoznaje svoju istovetnost s
boanskim apsolutom (brahmanom), sva nakupljena karma (prarabdha) ne postoji ak ni kao
ime, nestvarna je kao i san za budnog.
On je izaao iz polja uticaja prarabdha karme.
456. Znalac ne smatra da je 'ja', 'moje' i 'ono' ovo nestvarno fiziko telo i svet kome
pripada, isto kao to, kada se probudi, to vie ne smatra za telo u snu koji je sanjao, nego
ostaje budan.
457. On nema elju da ojaava iluzorne predmete (ula), kao to ne pokuava da se
dri sveta snova. Ako sledi iluzorne predmete sigurno jo nije probuen iz sna neznanja.
458. Slino tome, onaj ko stalno boravi u dui, u boanskoj svesti je (brahmanu) i ne
vidi nita drugo. Jedenje, spavanje itd. za znalca su samo seanja na objekte viene u
snovima.
459. Telo je stvoreno uzronim delovanjem, karmom. Karma pripada telu. Ne moe se
pripisati dui koja je bez poetka. Dua nije stvorena karmom.
460. Bezgreni sveti tekst kae: 'Dua nije roena, neunitiva je i vena'. Kako moe
da postoji uzrono delovanje, karma, kod onog ko poiva u dui?
461. Dotle dok postoji identifikacija sa telom, postoji uzrono delovanje, karma. Kad
se ta ideja (vie) ne podrava, karma nestaje. ak i zamisao da karma pripada telu, zabluda je
(neznanje).
Prosvetljenjem, agama i sanita karma nestaju (sagorevaju u vatri znanja). Ostaje
samo prarabdha karma. Ali prarabdha nestaje kod prosvetljenog, jer on izlazi iz polja
delovanja karme.
462. Miljenje da i na telo deluje karma iz prolosti je glupost. Kako moe ovo telo da
bude stvarno kada je varljive prirode? Kako moe da se rodi i da umre neto nestvarno? Kako
moe karma da utie na neto to u stvarnosti ne postoji?
463. Ovde neznalica moe da postavi pitanje: Ako su znanjem potpuno razorene
posledice neznanja, kako moe (i dalje) da postoji ovo telo?
48

464. Da bi se uklonila sumnja kod neznalica spisi govore o prarabdhi sa spoljanje,

relativne take gledita, a ne da poue znalca o apsolutnoj stvarnosti tela.
Onome ko zna nije potrebna pouka o stvarnosti.
465. Brahman je sveproimajui, bez poetka i bez kraja, nemerljiv, nepromenljiv,
samo jedan, nije dvojan i u njemu ne postoji nikakva podeljenost (nema razlike).
466. Brahman je apsolutno postojanje, apsolutna svest, apsolutno blaenstvo, bez
delovanja, samo jedan i u njemu nema nikakve podeljenosti.
467. Brahman je jedinstven, isto blaenstvo, sveproimajui, beskrajan, neogranien,
samo jedan, nije dvojan i u njemu ne postoji nikakva podeljenost.
468. Brahman se ne moe napustiti, uhvatiti, primiti, nezavisan je, samo jedan, nije
dvojan, i u njemu ne postoji nikakva podeljenost.
469. Brahman je bez obeleja, nedeljiv, suptilan, neuslovljen, bez mrlje, samo jedan,
nije dvojan, i u njemu ne postoji nikakva podeljenost.
470. Brahman, neopisivog oblika, ne moe se obuhvatiti reima i razumom, samo
jedan, nije dvojan i u njemu ne postoji nikakva podeljenost.
471. Brahman je savrena istina, samopostojee znanje, istota, neuporediv je, samo
jedan, nije dvojan i u njemu ne postoji nikakva podeljenost.
472. Veliki muni, koji su se oslobodili elja i odbacili uivanja, koji su ovladali umom
i ulima, znanjem najvie istine, na kraju ostvaruju paranirvanu sjedinjenjem s duom.
Paranirvana - utrnue relativne svesti u apsolutnoj, transcendentalnoj svesti.
473. Nakon istraivanja ove najvie istine i prirode due pune blaenstva, nakon
odbacivanja zbunjenosti stvorene sopstvenim umom, postani znalac i slobodan, pa tako
ostvari cilj.
474. istim, stabilnim umom spoznaj jasnim opaanjem u samadhiju prirodu svoje
due. Ako se stvarnost doivljava bez pogreke, s razumevanjem, tada vie nema mesta za
sumnju.
475. Kada se spozna dua koja je istina, znanje i blaenstvo, osloboena veza
stvorenih okovima neznanja, tada ni sveti spisi (astre), ni dokazi, niti uenja gurua, nego
samo neposredan uvid ima snagu autoriteta.
476. Oslobaanje od vezanosti, ispunjenje, teskobu, zdravlje, glad ovek mora sam da
doivi. Znanje steeno od drugih je izvedeno.
477. Uravnoteeni gurui ue, da ovek moe da se spase samo znanjem koje potie od
Ivare (Boga).
Ivara je najvii vid individualizovane boanske svesti, sa kojom je najvii vid nae
due u stalnom kontaktu, iz koje zapravo dua proistie. On se naem fizikom umu prikazuje
kako Bog, kao Ivara.
49

478. Kad se vlastitim iskustvom usavri u znanju o neunitivoj dui, boravi u dui
smirenog i srenog uma.
479. Uenje vedante govori da su celokupni univerzum i (sve) individue sm boanski
apsolut (brahman), da je sloboda i osloboenje (moka) imanentno ve prisutno u neunitivoj
ovekovoj sutini, dui (atmanu), a spisi su autoriteti za nedvojnost brahmana.
480. Uenik je paljivo sasluao rei svoga uitelja. Razumeo je najviu istinu, uz
pomo gurua, autoritetom spisa i sopstvenim rasuivanjem. Tada je povukao svoja ula od
pojavnog sveta, smirio um u Sebi (atmanu). Njegovo telo je ostalo nepokretno kao kamen.
481. Njegova svest se potpuno rodila u brahmanu. Nakon nekog vremena vratio se
normalnoj svesti, i rekao ispunjen radou:
Uenik:
482. Spoznajom due kao boanskog apsoluta (atmana i brahmana) potpuno prestaju
delatnosti uma, a razumevanje se gubi. Ne znam ni ovo ni ono, niti ta je blaenstvo, njegova
irina, njegove granice.
Znanje steeno miljenjem o stvarima prestaje. U kosmikoj svesti znanje se stie
neposrednim zapaanjem.
483. Velianstvenost boanskog apsoluta (brahmana), kao okeana potpuno ispunjenog
nektarom ostvarenog blaenstva, ne moe se opisati govorom niti zamisliti razumom, ali se
moe u njemu uivati. Kao to se zrno mrvi, kad pada u more i u njemu rastvara, tako se i um
rastvara u najmanjem delu toga (brahmana). Sad sam srean u blaenstvu duha.
484. Kuda je svet otiao? Ko ga je odneo? Kada je nestao? Veliko udo! Ono to je
doivljavano, sada vie ne postoji.
485. U velikom okeanu boanskog apsoluta (brahmana) ispunjenog nektarom
savrenog blaenstva, ta treba napustiti, a ta prihvatiti? U njemu ne postoji ni jedna druga
stvar, niti postoje razliite osobe.
Brahman je kara i akara, on je i apsolutno i relativno polje ivota.
486. Ovde (u tom stanju) ja ne vidim, ne ujem, nita ne znam. Drugaiji sam od svega
i jedno sam sa svim. Dua je istinsko blaenstvo.
U transcendentalnom stanju svesti nema opaanja relativnih promena.
487. Prostirem se pred tobom, o guru, koji si ispravan, velik, osloboen veza,
otelovljenje venog, nedvojnog blaenstva, neogranieni okeanu samilosti.
488. Umor i ega koji su nastali usled vreline promenljivog postojanja, raanja i
umiranja, nestaju pijenjem slatkog (osveavajueg) nektara tvog pogleda. Zahvaljujui njemu
trenutno sam ostvario stanite due ija su slava i blaenstvo neunitivi.
489. Srean sam to sam tvojom milou ostvario cilj, to sam se oslobodio nemani
raanja i umiranja, i ostvario stanje venog blaenstva i savrenstva.
50

490. Nevezan sam za svet, telo i um. Ne vezujem se za dela i neunitiv sam. Smiren
sam i beskrajan. Bezgrean sam i veit.
491. Nisam delatelj niti uivalac plodova dela, bez promene sam i bez delovanja, ja
sam ista svest, jedan, veno blaenstvo.
492. Ja nisam gledalac, slualac, govornik, delatelj i uivalac dela. Ja sam vean,
stalan, bez delovanja, bez vezivanja, neograniena, sveproimajua svest.
493. Nisam ni ovo ni ono, ja sam to to sve ini oevidnim, ist sam i najvii. Nisam
unutra niti spolja, ve sam sveproimajua i nepodeljena (advaita) boanska celina
(brahman).
Nisam ni u svetu ni izvan sveta (transcendentalan), ja sam oboje, to jest imanentan.
Osloboena dua je svesni subjekt svih moguih stanja svesti, i apsolutne i relativne. Zato
moe da ih sagledava kakve jesu, da ih razlikuje i da ih ovde opisuje.
494. Ja sam nedvojna boanska celina (brahman) koja je neuporediva istina bez
poetka. Slobodan sam od ideja kao to su 'ja', 'ti', 'ovo', 'ono' i veno sam blaenstvo i istina.
495. Ja sam Narayan, ja sam unititelj diva Narake, ja sam ubica Pure, ja sam purua i
Gospod, ja sam ista, nepodeljena svest i svedok svega. Slobodan sam od oseanja 'ja' i 'moje'
i zato nemam drugog Boga do svoje due (atmana).
Narayan - najvie bie.
Pura - demon.
496. Potpora sam svemu van i unutra, boravim u svim biima kao njihova sutina,
Sopstvo, kao njihova svest (njanatman). Ja sam onaj koji se raduje i predmet radosti. U
danima mog neznanja, mislio sam da je sve ovo odvojeno od mene. Sada znam da sam ja sve.
497. Ja sam okean beskrajnog blaenstva. Vetar iluzije (maye) duva iznad njega i
stvara pojave ovog sveta, i rastvara ih, kao talase.
498. Ljudi koji u svom neznanju dre privid za stvarnost, misle da sam ja telesni ili
duhovni oblik. Oni tako i vreme, koje je nedeljivo dele na cikluse, godine i vekove.
499. Ali, to to meni pripisuje neznalica uprljan mnogim gresima, ne moe me nikad
dotai, kao to ni velika poplava vode iz fatamorgane ne moe da ukvasi suvu zemlju.
500. Poput prostora proteem se dalje od misli. Poput sunca drugaiji sam od onoga
to sunce obasjava. Poput planine veno sam nepokretan. Poput okeana sam neogranien.
501. Nemam veze s telom kao ni nebo s oblakom. Kako onda mogu biti podloan
stanjima budnosti, sanjanja ili dubokog sna?
502. Upadhi (privid, tj. telo) dolazi i odlazi, proizvodi karmu i uiva (u posledicama
karme). Jedino ono stari i umire. Ali ja sm ostajem uvek nepokretan kao Kuladri.
Kuladri - jedna od sedam velikih svetih planina.

51

503. Za mene koji sam jedinstven i bez delova, nema ni elja ni prestanka elja. Kako
moe da izvodi dela onaj koji je jedino dua, vrsta, stalna i sveproimajua poput prostora
(akae).
504. Gde su moje zasluge i moji gresi, kad nemam ula, ni razum, nemam promene ni
oblika, i uivam neunitivu sreu? I sveti spisi poduavaju da duu ne dodiruju ni zla ni dobra
dela.
505. Na oveka ne utiu ni toplota, ni hladnoa, ni dobro ni zlo ne deluju na njegovu
senku, jer on je razliit.
506. Osobine posmatranog ne utiu na posmatraa, ako za njih nije vezan i stoji po
strani. Kao to ni predmeti u sobi ne utiu na lampu koja ih osvetljava.
507. Kao to sunce sve osvetljava, a razliito je od svega, kao to vatra sve sagoreva, a
razliita je od svega, kao to ue pogreno smatraju za zmiju, a ono sve vreme ostaje ue tako sam i ja neuslovljena dua, ista svest, i razliit od sve ispoljene prirode (prakrti).
508. Ja niti delam, niti podstiem na delanje, niti ja sm skupljam iskustva, niti ih kod
drugih izazivam, ne vidim niti druge podstiem da vide. Ja sam dua, koja je samoosvetljavajua i drugaija (od svega ostalog).
509. Kada se pokrene voda u kojoj se ogleda mesec, neznalica misli da se mesec
pokrenuo. Tako se i dua ogleda u fizikom i mentalnom telu, a neznalica misli: 'ja inim', 'ja
doivljavam', 'ja sam ubijen'.
510. Neznalica luta zemljom i vodom. Ali mene (prosvetljenog) ne dodiruje nikakvo
mesto, kao to prostor (akaa) u kragu ne biva dodirnut kada se krag razbije.
511. Delovanje, uivanje, zlo, dobrota, neznanje, vezivanje, oslobaanje itd. su dela
uma, ali u stvarnosti ne postoje u boanskoj celini (brahmanu koja je jedna bez dvojstva.
512. Neka bude deset, sto ili hiljadu preobraaja prirode (prakrti), pa ipak oni ne
deluju na mene (prosvetljenog), kao to ni oblaci ne mogu delovati na sunce, jer moj duh nije
vezan.
513. Ja sam taj boanski apsolut (brahman) koji je poput prostora, suptilan, nedvojan,
bez poetka i bez kraja. Ceo univerzum, od nemanifestovanog pa sve do najgrublje
manifestacije (materije), samo je privid.
Ako je boanski apsolut (brahman) takav, bez dvojstva, onda nita nije mogue izvan
njega, nieg nema razliitog od njega. Stoga sam i ja on sam. Nisam izdvojeno bie ve sama
celina u kojoj se sva bia javljaju kao misli. Ta spoznaja je najvia i krajnja spoznaja o
Sopstvenoj stvarnosti svakog bia.
514. Ja sam taj nepodeljeni boanski apsolut (brahman) koji sve podrava i osvetljava,
koji je sveobuhvatan, sveproimajui, sam po sebi, vean, ist, nepokretan i nije podloan
promeni.
515. Ja sam taj nepodeljeni boanski apsolut (brahman) koji je istina, svest i
blaenstvo, koji je jedan, koji moe da se ostvari znanjem i u kome nestaju sve pojavne
razlike.
52

516. Ja sam bez delovanja, nepromenljiv, nedeljiv, bez oblika. Nisam podloan
promeni, ve sam vean. Ne zavisim od drugog, nisam dvojan.
517. Ja sam sveprisutan, ja sam sve i sve transcendiram, ja nisam dvojan, neunitivo
sam znanje i veno blaenstvo.
518. O, guru, ovo stanje, vie od zemlje i neba, ostvario sam tvojom milou i velikom
naklonou. Tebi velika duo (mahatmo), uvek se klanjam i klanjam.
Mahatma - maha = velika, atma = dua. Velika dua.
519. O, guru, tvojom velikom milou probuen sam iz dubokog sna (neznanja).
Spasao si me lutanja kroz dunglu roenja, starosti i smrti, koju je stvorila maya, i
svakodnevnog muenja mnogim patnjama, u strahu od tigra egoizma.
520. O, guru, klanjam se tebi koji si ista istina, svetlost od koje nastaje ova senka
univerzuma.
521. Gledajui najboljeg uenika koji je spoznao istinu i ostvario duhovnu sreu u
samadhiju, mahatma, gospodar guna, s velikim zadovoljstvom ponovo izgovara ove
plemenite rei:
Uitelj:
522. Univerzum je proirena zamisao brahmana, stoga je brahman jedino stvaran.
Vidi brahmana svuda i u svim stanjima uz pomo duhovnog oka i spokojnog uma. ta mogu
da vide, osim oblika, oni to imaju oi. Slino tome, ta mogu sem stvarnosti da vide oni iji
duh zna brahmana.
Relativan svet, univerzum, je nastao iz brahmana i stoga je brahman. Prsten,
narukvica, ogrlica itd. koji su napravljeni od zlata, tako poprimaju druge oblike, ali i dalje su
od zlata.
523. Koji bi znalac napustio uivanje najveeg blaenstva da bi uivao u nestvarnim
stvarima? Ko eli da gleda sliku meseca umesto samog meseca dok sija?
524. Uivanje u nestvarnim stvarima ne daje ispunjenje niti razara tugu. Stoga budi
utvren u uivanju u nepodeljenom blaenstvu, i srean u predanosti dui.
525. O, ti plemenitog duha, vidi svest due u svemu ta posmatra, spoznaj u svemu
svoju nepodeljenu sutinu i istinsko blaenstvo.
Svest due stvara sav pojavni univerzum, celu prirodu. To ini sama boanska svest
pomou individualizovanih svesti dua
526. Pripisivati promenljivost dui koja je ista svest i bez promena, je kao graenje
kule u vazduhu. Zato odravaj tiinu i uvek ostvaruj veliko spokojstvo due, koja je punoa
nepodeljenog blaenstva.
527. Spokojno stanje uma, ija aktivnost je izvor svih promena i nepravilnih ideja,
zove se veliki mir. U tom stanju velike due (mahatme), koje su spoznale svoje jedinstvo sa
53

boanskim apsolutom (brahmanom), trajno uivaju nepodeljeno blaenstvo svoje due koja je
najvii boanski apsolut (parabrahman).
Nepravilne ideje - sve zamisli koje ne odraavaju pravu prirodu ivota, due, to jest
boanske svesti (brahmana), su nepravilne.
528. Za onog koji zna prirodu due i uiva u blaenstvu svoje sutine (Sopstva), ne
postoji nita sem tiine, stanja bez elja, koji su uzrok velike sree.
529. Znalac koji uiva u dui i koji je u sebi uvek tih (muni), provodi svoje vreme u
govoru, kretanju, stajanju, sedenju, leanju ili drugaije, po volji.
utljivost munija je unutarnja tiina transcendentalne svesti koja je postala
imanentna, to jest kosmika svest. Takav ovek svuda nosi tiinu, na svim nivoima svesti i zato
nosi titulu muni (utljiv). Iako misli, govori i kree se, ta god da radi nije ukljuen u te
delatnosti.
530. Za veliku duu (mahatmu) koja je ostvarila potpunu istinu, ne postoje prostor ni
vreme za sedenje u meditaciji, niti posebni objekti za smirenje misli i samokontrolu. Kad zna
Sebe (Sopstvo, Jastvo), od kakve su koristi sredstva, kao to je mentalna kontrola?
531. Da li je potrebna mentalna kontrola da bi se znalo da je ovo up? Samo organi
opaanja, oi, treba da budu zdravi. To je dovoljno za prepoznavanje predmeta.
532. Da je ova dua uvek savrena, postaje jasno putem iskustva. Ni prostor, ni vreme,
niti proiavajue rtve nisu uslov.
Savrenstvo due se ispoljava u porastu savrenstva delovanja. Dua je van prostora,
vremena i uvek ista, ne dodiruju je materijalne promene.
533. Da bih znao da sam Devadata, ne treba mi nita drugo. Slino, onome ko zna da
je brahman, nisu potrebni drugi dokazi da je brahman.
Svako zna svoje ime i za to mu ne treba dokaz.
Devadata - uobiajeno lino ime.
534. Kako moe ono to nije dua, nestvarno i beznaajno, da osvetli nju (duu), ijim
sjajem poput sunca, sija celi ovaj univerzum?
535. Zaista, ta moe da osvetli duu (atmana - svesnog subjekta svega) zbog koga
vede, uenja i sva bia stiu znaaj.
536. Spoznajom due koja je samoosvetljavajua, nemerljiva, beskonana mo i
sveznanje, ostvaruje se oslobaanje od okova. Takav znalac boanske svesti (brahmana)
nadvisuje boljeg od najboljeg.
537. On ne pati niti uiva u ulnim predmetima, ne biva vezan njima niti otuen od
njih. Uvek ispunjen unutarnjim blaenstvom, uiva i raduje se u sebi.
538. Kao dete koje zaboravlja glad i telesnu bol kada se igra igrakom, tako se i znalac
odbacivanjem ega i egoizma raduje srean u sebi.
54

539. Znalci su bez teskobe, hranu dobijaju na dar bez dodvoravanja. Piju vodu iz
potoka, ive slobodno i nezavisno. Bez straha spavaju na groblju ili u dungli, odea im je
prostor, koji ne treba prati niti suiti. Krevet im je zemlja, staza put veda, a osveenje nalaze u
boanskom apsolutu (parabrahmanu).
540. Znalac due nije vezan spoljanjim (fizikim) ni unutranjim (psihikim)
svojstvima, boravi u telu kao u koiji. Kada ga drugi poaste udobnostima, uiva u njima kao
dete.
541. On moe da nosi skupo odelo, ili da ide go, moe da nosi jelensku ili tigrovu
kou, ali uvek je odeven istom sveu. Moe da izgleda kao budala, kao dete, ili da luta kao
duh.
542. Iako ivi i luta sam bez elja, kree se meu predmetima elja, uvek samosvestan
i ispunjen u dui, koju vidi u svim stvarima.
543. Znalac se ponekad ponaa kao neznalica, a katkad kao uen. Katkad je ponosan
kao veliki kralj, a ponekad je kao luda. Ponekad je bezazlen, a katkad se ponaa kao zmija.
Negde je potovan, a negde prezren, nigde nije znan. Tako ivi srean u vrhunskom venom
blaenstvu.
544. Moda siromaan, ali uvek zadovoljan. Moda bespomoan, ali uvek snaan,
moda i ne jede, ali uvek je ispunjen, moda bez premca, ali jednak prema svemu.
545. Premda deluje nije delatnik, premda uiva posledice nije uivalac, mada
otelovljen, bez tela je, premda zarobljen (u telu) on je sveproimajui.
Telo deluje, snosi posledice, ali on sam je transcendentalan, ista dua.
546. Svianje i nesvianje, dobro i zlo ni najmanje ne utiu na znalca brahmana koji
je bestelesan i postoji veno.
547. Srea i nesrea, dobro i zlo pripadaju onome koji je vezan za grubo telo
(relativno), i koji se odnosi prema njemu kao prema sebi, svojoj stvarnosti. Gde su dobro i zlo,
ili njihove posledice, za utihnulog mudraca (munija) koji je odbacio okove tela i postao
istinska dua?
Koji se ne poistoveuje s telom, sa delima i njihovim posledicama.
548. Izgleda kao da je tama progutala sunce (tokom pomraenja). Ali to kau samo
ljudi koji zbog svog neznanja ne poznaju prirodu stvari.
549. Tako i neznalica, videvi senku tela poznavaoca brahmana, koji je osloboen
okova svog tela, smatra na je on telo.
550. Za njega je telo samo senka. On ivi u telu i poznaje ga, ali samo kao razliitog
od sebe, kao zmija odbaenu kou, kao bie koje se spontano kree tamo-amo gonjeno
ivotnom energijom (prana).
551. Kao to komad drveta bujica nosi tamo amo, tako i telo biva noeno karmom kroz
posledice.
55

552. Savren i osloboen tela, boravi u posledicama slino kao ovek iz sveta koji je
pun elja stvorenih prolom karmom. Ali on (slobodan) ivi kao tihi svedok, bez elja i
promena, poput centra toka.
Telo i um osloboenog i dalje su izloeni delovanju posledica kao telo i um vezanog
oveka. Ali sredite postojanja osloboenog je izvan (transcendentalno) materijalnog sveta,
on je dua (atman), tihi svedok zbivanja.
553. On (prosvetljen) ne usmerava ula na objekte niti ih odvraa, nego je samo
svedok. On iji je um opijen irokim bujicama blaenstva, ne polae ni najmanju panju na
posledice karme.
554. On zna brahmana, odricanjem tenje za vidljivim ili nevidljivim, boravi u samoj
dui (atmanu), u samom sebi.
555. On koji je ostvario cilj, znalac brahmana, zauvek je slobodan iako ivi (u svetu).
Unitavanjem upadhija, jer je brahman, ostvaruje nedvojnost brahmana.
Zadnji upadhi koji se odbacuje je vlastito telo.
556. Kao to je muko (uvek) muko, bez obzira da li glumi ili ne, tako i on koji
savreno zna brahmana, uvek je brahman i nita drugo.
U enskim ulogama u indijskom pozoritu nastupali su mukarci.
557. Nita ne utie na munija, koji je postao brahman, kada njegovo telo ve sagorelo
u vatri znanja, otpadne kao osuen list sa drveta.
558. Muni koji uvek poiva u sveproimajuoj dui, koji je apsolutna boanska svest
(parambrahman) i pun je nedvojnog blaenstva, u pravo vreme i na pravom mestu, odbacuje
tu gomilu koe, mesa i neistoa.
Kad je za to vreme on ostavlja telo. Onaj koji je spoznao svoju duu za vreme ivota u
telu, i potpuno ostvario svest due dok je u telu, slobodno ostavlja telo kada mu doe kraj
ivota. Spoznavi iluzornost tela, niti uri da ga odbaci dok je ivo, niti ga zadrava kada ono
samo umire.
559. Osloboenje due (moka) nije odbacivanje tela, ni tapa, niti posude za vodu.
Osloboenje due je blaenstvo koje nastaje odvezivanjem vora neznanja u srcu.
tap i posuda su obeleja munija. Ako neko odbaci tap i posudu ne znai da se
oslobodio. Oslobaanje je unutarnja injenica, a ne spoljanja forma.
560. Kakvo je dobro ili zlo za drvo ako njegov list padne u kanal ili reku, na sveto
mesto, ili na raskrsnici.
561. Odbacivanje tela, ula, prane i fizikog uma je kao (odbacivanje) lista, cveta i
ploda. Ali nema odbacivanja vlastite due ija je sutina stvarnost, a koja je otelovljenje
blaenstva. Ona je (u ovom poreenju) kao drvo.
562. Istinska osobina due (atmana) je ista svest. Ponovljeno je vie puta da se
unitavaju samo nametnuta ogranienja svesti (upadhi).
56

563. Tako spisi potvruju neunitivost atmana uz istovremeno razaranje preobraaja

(to jest upadhija): 'Atman je neunitiv'!
564. Kao to sagorevanjem drvo, trava, semenje, le, tkanina itd. postaju pepeo, tako i
itav ovaj vidljivi univerzum sa telom, ulima, pranom, razumom itd. sagorevanjem u vatri
znanja ostvaruju stanje transcendentalne due (paramatmana).
565. Kao to tama nestaje pri svetlosti sunca, tako i itav vidljivi univerzum nestaje u
boanskoj svesti (brahmanu).
566. Kada se krag razbije, prostor u njegovoj unutranjosti sjedinjuje se s okolnim
prostorom. Tako i znalac boanske svesti (brahmana) postaje boanska svest (brahman)
razaranjem identifikacije sa ogranienjima i sadrajima svesti (upadhija).
567. Kao to se mleko mea s mlekom, ulje s uljem, voda s vodom, tako i utihnuli
mudrac koji zna svoju duu, postaje jedno s njom.
568. Tako utihnuli mudrac naputanjem tela ostvaruje osloboenje (mukti) koje je isto
postojanje, nerazorivo, stanje boanske svesti (brahmana), i ne vraa se vie.
569. Gde se raa onaj, ko je postao apsolutna svest brahman i ije je telo, i ostalo,
poevi s neznanjem, sagorelo u znanju zbog sjedinjenja s duom (atmanom), koja je ist izraz
apsolutne svesti?
570. Vezivanje i oslobaanje stvoreno mayom ne postoji u stvarnosti atmana, kao to
nakon spoznaje zmija, i nastanak iluzije o njoj, ne postoje u konopcu.
571. Vezivanje i oslobaanje postoje, kau, zbog postojanja i nepostojanja avrti
(obuhvatne energije). U brahmanu ne postoji avrti jer nita drugo ne postoji u njemu
(brahmanu) kao razliito od njega. Ako bi postojalo, tad nedvojnost nije razorena. Ali spisi ne
doputaju dvojnost.
572. Vezivanje i oslobaanje je uistinu lano. Kao to neznalica skrivanje sunca od
pogleda, prouzrokovano oblacima, pripisuje suncu, tako i obeleja uma pripisuje pravoj
stvarnosti, iako je ona nerazoriva, nedvojna, bez vezivanja i isto znanje.
573. Vera u postojanje istinske stvarnosti, i nemanje vere u nju, samo su obeleja uma,
a ne vene stvarnosti.
574. Zato su to dvoje, vezivanje i oslobaanje, stvoreni iluzijom (mayom) i ne postoje
u dui (atmanu). Kako moe ita da bude obeleje najvie istine koja je, poput prostora
(akaa), nedeljiva, nedelatna, mirna, bezgrena i bez dvojstva?
575. Ne postoje ni ogranienja, ni roenje, ni smrt, ni vezivanje, ni oslobaanje, ni
uitelj, ni uenik, niti osloboeni (mukta) - to je najvia istina.
576. Tebi je sad otkriveno najvie i najtajnije uenje veda. Daj to samo onome iji
razum je bez elja, ija udljivost je usahla i koji tei oslobaanju i podstakni ga da razmilja
o tome.

57

577. Nakon to je tako sluao uenje gurua, uenik ga s potovanjem pozdravlja i tada
osloboen okova, odlazi s njegovim doputenjem.
578. Guru, iji je duh uronjen u okean istinskog blaenstva, zauvek proiava celi
svet.
579. Tako je, u obliku dijaloga izmeu uitelja i uenika, otkrivena priroda due
(atmana), tako da oni koji tee za osloboenjem mogu lako stei znanje.
580. Neka tragaoci koji tee osloboenju, koji slede svete spise, neka odbace sva
iluzorna zadovoljstva i izbace sve zlo iz svog srca, i neka im um bude usmeren ka potovanju
ovog celovitog uenja!
581. Te ankarine rei osiguravaju nirvanu i nadmauju sve druge, pa ukazuju na
blizinu okeana nektara, nedvojnog brahmana, koji daje spokojstvo onima to pate od jare i
ege u pustinji promenljivog postojanja.

Ovde se zavrava Vivekaudamani od ri ankaraarje, uenika ri Govinda

Bhagavatpade, koji je Gaudapadin uenik.

58