BIBLIOTEKA SAZVEZDA, ROLAN BART 27 KNJIZEVNOST MITOLOGIJA SEMIOLOGIJA DREDNIX MMILOS STAMBOLIC ckIuE NA XORICAMA: DUSKY RuSTIC TTRHNECRE UREDUIRE ROGDAN SUE TOREKTOR: SVSTIANA DRAMLIS STAMPA: ORAFICKO FREDUAESE .sRDITAL ‘BEOGRAD, S108 KOVACLVICA § NOLIT ¢ BEOGRAD 1971Sta je mit danas? Daéu odmsh prvi edgovor, veoma jednoststan i u potpunom skladu sa etimpiogijom: mit je govor (parole)! MIT TE GOVOR Prixodno, to nije ma koji gover: potrebno je da jezik zadovoliava posebne uslove da bi postao mit uiskoro emo videth Koji su 10 uslovl. All, pre sveza, ieba jasno.istael da je mit sistem opstenja, poruka Je toge sledi da mit ne moze biti objekt, pojam ill deja; on je matin canacavanja, forma. Kasnije ce bit) potre> ho Odreditl istorijske grenice ove forme 1 uslove njene lupatiebe, iu nju ponoxo uvesti érustvor fo ne spregava, ch ona najpre bude opisana kao forma, “Vidi se da bi bilo potpuno neosnovano vrSiti sup sianeljaine razliKovanje mitskih, predmeta: s obsirom tla je mit govor, sve Slo se saobrazava zalconims ila ganja moze biti mit. Mit ne odreduje predmet njezore pomuke, vee natin na Koji an nju sagpsiava: granice mita Su formalne, a ne supstacijalne, Dakle, moze li sve de “bude mit? Verujem da mers, jer svet je bergraniéno yodbticajan, Svaki predmet ma svotu mote de prede iz Jalvorenog, nemog postojanja t! govorno stanje, side on Sioli na raspolaganju drusivu, jer nljedan zakon, pri fodni ii ne, ne eabranjuje da se govori o stvarima. Jedt ho dive uvek je dive, Nesumnjieo, Ali drvo © kome Nelo puma gy 48 mit ing. Mijas deagih eaten Alt ja som te triste i nated ‘atv, a EO rete264 [KSJIZEVNOST. MITOLOGHA, SEuNFOL NGA govori Minu Drue vec vise nije samo drvo, to je ukrae Seno divo, prilagodeno izvesnoj svrsi, snabdeveno knji- Zevnim drazima, pobuname, slikama, jednom reti, dru. Swenom tpotrebom koja je dodata éistoj materi Otigledno, nije sve reteno u isti mah iavesni pr meti bivaju plea mitskog govora samo neko vreme, zatim nestaju i njihovo mesto zauzimaju drugi prede ‘meil, ulazeci u mit. Ima li sudbinskei podsticajnih pred. meta, kao Sto je, po Bodlerovom misljenju, Zena? Svakako ne: moze se prihvatiti da postoje veorna stari mitovi, ali veénih nema: jer upravo tovekova istorija pretvara stvamost u govor, ona i jedino ona upravija Zivotom i smréu mitskog jezika. Bavila se prosloséu ili sadainjoSéu, mitoloyija moze da buce samo istorijski tutemeljena, jer mit je govor koji je odabrala istorlja on ne bi mogao da potekne iz »pritodes stvar Taj govor predstavija odredenu poraku. On, dake, he mora da bude iskljutive usmen; moze biti sacinjen od pisama ili slike: pismeno izlaganje, all akode i fotogratija, film, reporiaza, sport, priredbe, reklama, sve 10 moze da bude podiogs mitskog govors. Mit so ne moze odrediti niti na osnovu njegovog precimeta nina osnovu njegove materije, jer svaka materija mote pro- ‘zvoljno biti snabdevena znagenjem: strela koja zat objava rata takode je govor. Svakako, sa stanovista opazanja, slika i pismo, na primer, ne odnose se na isti tip svesti; a vet i sama slika mote se citath na vise nadina: shema sluéi za oznagevanje mnogo bolje nezo extez, patvorina bolje od originala, karikatura bolje od portreta, Ali ovde upravo vise nije reé o teorijskom oblike predstavIjanjas ret je 0 ovf slici, dato) 2a ovo anagenje; mitski govor je sadinjen od’ materije vec obradene 1 svrhe jedaog prihvaéenog opStenja: upravo ‘toga Sto sva mitska grada, slikovna ill graficka, pret- postavlja postojanje jedne znateniske svesti, 0 njoj se moie suditi nezavisno do njene materije. Ta materija nije nevazna: slika svakako pleni potpunije nego pismo, ‘ona znacenje iznosi odjednom, ne analizirajuci ga, ne razbijajuci ga, Ali ta razlika vise nije bitna. Cim nesto ‘ar DANAS. 5 nai, slika posta pismo: Kao pismo, ona se ukljudnje ievestan fest : Dake, odsida emo ovde pod jezikom, ielaganiem, cvorom ie podazumevet sake fediiea i ovale ‘Snteau,verbalaw ii vauelna, koja Je nocile znagenja: lotografija ce mas biti govor Kolko | novinski Clana "predmet,ukollko nesto oanatavalu, mogu posit! Zo vor, Vostalom, sama istorja plsama opravdava v0 crdko.shvetaaje feuika’ miogo. pro" pronalaca nate tauke, predmed ao Sto su statue Enka th erteH Keo eo su ‘pikiogram precstavjall su uobleajens. govare To ne anati da mitski govor tebe smatrat fezikom wvlem emislu resis w stvert, mit epada w oblast jedne ) €) Spite ke, dee'odlngrigite woe semologlas =) MIT KAO SEMIOLOSKI SISTEM Kao izuéavanje jedne vrste govora, mitologija, je sivari, samo odeljak opsezne nauke o znacima koju Je zamislio Sosir pre kojih Cetrdeset godina, dajuci joj ime semiologija. Semiologija jo’ nije zasovana. Ab ipa, posle samog Sosira, ponedto i nezavisno od njcga, Gitav jedan deo savremenog misijenja neprekidno se vraca problemu znatenja: psihcanaliza, strukturalizarn, cjdetitka psihologija, izvesne nove teznje knjizevne kri ike, Bailarove, na primer, prihvataju danas ispitivanje stvari samo s obzirom na njihovo znagenje. A trazenje ‘maveaja vodi semiologiji. Ne mislim da ¢e se serniotoxi a podjednako baviti svim ovim naukama: one imaju raz ligne sadr¥ine. Ali one imaju zajedniéko ustrojstvo, sve su fo nauke o vrednostima; ne zadovoljavaju se utvrdi- yanjem dinjenice: one nju odreduju { ispituju kao rednueze Somioloaija je nauka o formama, jer ona ispituje j anagenja nezavisno od njihove sadrvinie. Heo bih da KaZem nesto 0 neophodnosti i o granicama ovakve for malne nauke. Neophodna je kao i svaki crugi ezzektai ‘ek. Zdanov se rugao filozofu Aleksandrova, koji je govorio 0 »sfericnoj strukturi nase planeies. »Sve dosed266 KXIIZEVNOST. MITOLDGIA, SEMIOLOGIIA se dinilox, kate 2danov, »da jedino jorma mote biti sfe- vigva.« Zdanov je imad pravo: ne mole se govoriti 0 strukturama kao o formama, niti obratno. Lako je mo: guéao da na planu »tivolae postoji samo nedeljiva ce- ina siruktura i formi. Ali nauku ne zanima ono to neizreeivo: njoj je potrebno da govori © »tivotus, ako hoce da ga menja. Nasuprot izvesnom donkihotizmu sinteze — uostalom, na Zalost, platonskom — svaka kri- tike mora da prihvati isposnistvo i lukavstvo analize, a. w analizi mora da izgradi metode i jevike. Mozda je istorijska kritika, manje zastrasena baukom »formaliz- mas, bila plodnija: ona je bila shvatila da posebao ieu Zavanje fermi ni u demu ne protivuregi nuinim nagel ma celovitosti i Istorije. Cak naprotiv: éto su forme: jednog sistema podrobnije odredene, to je on za Istorif- ‘Sku Kritiku pristupatniji, Parodirajuci jednu poznatu: izxeku, reci Cu da nas malo formalizma udaljava od. Istorije, ali da nas mnogo formalizma njoj vraéa. Ima Ii boljeg primera celovite kritike od istovremeno for- malnog | istorijskog, semioloskog i Ideoloskog opisa. svetesti u Sartrovom Sveront Zeneu? Naprotiv, opasno, Jie shwatiti forme kao dvosmislene objekte, poluforme a. polusupstance, pridavati formi nekakvu supstancu for- me, kao Sto j¢ to, na primer, Cinio Zdanovisticki reali- zam. Semiologija, postavijena u svoje okvire, nije meta fizitka zamaka: ona je nauka kao i sve druge, neophodna ali ne i dovoljna. Vazno je uvideti da se celovitost jed- nog tumagenja ne moze /postici odstranjivanjem neko drugog tumatenja iz njegove Dlizine, veé, shodno Engel sovim refima, dijalektiékom koordinacijom poscbnily pauka za koje je ono vezeno. Za mitologiju to vredi na ‘slededi nadin: Ona je istovremeno deo semiologije kao, Tormaine nauke i ideologije kao istorijske nauke: ona inudava idejew-formit. + nan aohomane sare, ral, usta, de 1 pe ori cleat’ obese araitene wg ‘Benen’ day Tauajin ego had pre vasatvania seaiolvcke fauke, Kolko ‘ite Sisicyatn rove predeno!u foca dua Veo malo, punched te fa are cree 8 Sh ERIE Bhat ee epee and MIT DANAS. 267 Podsetiéu na to da svaka semiologija pretpostavlia codnos izmedu dva dlana,-oznatavajuéeg i oznaéenog’, Ovaj odnes obuhvata predmete rezlitnih vrsta i zbog toga on nije jednakost veé ekvivalentnost. Ovde treba voditi racuna’ da, suprotno od toga sto mi se éini éa u jeziku Kojim se sluzim oznatavajuée jednostavno icra- Zava oznageno, w svakom semioloskom sisiemu postoje ne dva, veé tri razligna lana; jer ono sto dobijam ni- kako nis dva naporedna élana) ves je to mjihov medu- sobni odnos koji ih povezuje: postoje, dakle, eznatava- Jue, oznaéeno i znak, asocijativni zbir prva dva Clana. Neka nam keo primer posluai jedan buket raza: on ima da oznuéi moju strast. Zar tu nis samo oznagava- Juée i oznageno, ruze i moja strasi? Pa tak ni Stvari, (0 su samo »strasnex ruze, Ali na planu analize, tu su nesumajivo tri lana; jer rue pune strasti moga se potpuno i rezgovetno razloviti na rule i na steast: i Jedno i drugo postojali su pre no to su se sjedinili i ‘obrazovali weéi predmet — zak. Kao Sto na planu Zl vota ne mogu da razdvojim ruze od poruke koju nose, xa planu analize ne mogu ca ne naginim raziiku izmedu nwa kao ozatavajuéeg i rua kao znaka: orna¢avajuce Je prazno, znak je pun, on je smiiszo. IH, wzmimo jedna rau kuglicu: mogu na vie nagina da uginim da ona eto znati, ona je jedno prosto oznagavajuce; ali ako je vezem za neko sialno oznageno, (kao Sto je, na pri mer, osuda na smrt w kakvom anonimnom glasanju), ‘ona ée postati znak, Prirodno, ozacavajuce, vznateno i mak funkcionalno su tako tesno povezani (kao deo sa celinom) da se njihova analiza moze éiniti zaludnom; xno kasnije Cemo videti da ovo razlikovanje ima ditau vainost za izucavanje mita kao semioloske sheme. ee ee (ges Se ae de ee Nai eS See eae ll ten ita Te sue aud Riarobelie e soutevsiuten | ottesehom & eC oe SS Bac Hoaiaealet ese263 KNIIZEYNOST. MITOLOGIIA. SEMIOLOGIIA Prirodno, ova tri alana su isto formalni, i njima se mogu cat! razli¢ne sacrvine. Exo nekolika primera: za Sosira, koji se bavio samo jednim semiotoSkim siste- ‘mom —no koji u metodoloskora pogledu sluzi kao obra zac — jezikom w uzem smislu, oznateno je pojam, oza- Cavajuce akustigka slika (psihieke vrste),,a odnos i2- med pojma i slike je znak (na primer, ret) ili Konkret= 18. Za Frojda, kao sto je poznato, dusevni Zivot je splet ekvivalentnosti, vrednogza. Tedan San (uzdria- vam se da mu dam prvenstvo) Cini iskazni smisa0 pona- Sanja, drugi Gan Gini njegov skriveni ili nfegov pravi smisao (to je, na primer, podloga sna); 8to se tiée tre- -g lana, on je i ovde meduscbni odnos dva prethodna: to je sami san u svojoj celovitosti, osujegeni cin ili neureza, shvaceni kao kompromisi, celishodnost postig- nuta zahvaljujaci spajanju forme ‘prvi Elan) sa inten- cionalnom funkeijom (drugi Sian). Ovde se vidi zaSto je muzno ravlikovati znak od ozmaéavajuéeg: za Frojda san nije ono Sto se 11 njemu o&itije nit njegova skrive- na sadréina; on je funkeionana povezanost dva élana, Najzcd, u Sarirovo}_kritici (ogranitiéu se na ova tri poznata primera), oznaéeno Gini prvobitna Keriza sub: jekta (Zivot daleko od majke — ‘i Hodlera, veliganje Krade — u Zenea); Kniizevnost Kao ielaganje predstav- Ija oznatavajuée, @ odnos izmedu krize i ilagania ose duje delo, koje’ predstavlja. znodenje. Prirodno, ova trodimenzionaina shema, ma kolike njena forma’ bila stalna, ne ostvarufe se na Isti natin: treba, dake, stalno ‘mati ‘na uma da semiologija ima jedinstvo samo na razini formi, a ne na razini sadeiina; njeno polje je ogranigeno, Ona vredi samo za jezik, poznaje samo jee ru radnju: Gitanje ili odgonetanie. Tu mitu nalezimo trodimenzionalau shemu 9 kojoi sam upravo govorio: oznatavajuée, cznagene i zak. Ali mit je oxoben sistem, jer s2 on temeljina jednom semioloskom sloju koji postoji pre njega: om je drugo- stepeni sentiotoshi sistem. Ono Sto je U. prvom sistem SS oe ee ee aur Danas, 269 mak (to jest, asocijativni zbir pojma i slike), postaje 1u dragom sistemu prosto oznasavajuée. Ovde treba ima ti u_vidu da materija mitskog govora (je7ik u wyem smnislu, fotografija, slikarstvo, plakat, obred, predmet itd.), ma koliko u poéetiu bila raznovrsna, dim se nade u mitu, biva svedena na Gist funkeiju oznaBavanja’ mit u njoj vidi samo jednu vrstu prethodne grade; ona dobija jedinsivo stoga sto je svedena samo na ono Sto je ini jezikom. Bilo da je ret 0 pisanoj ili slikovno} ‘grafiji, mit w njoj vidi samo zbir zmakova, camo ukupai mak, zavrsni Clan prethodnog semioloskog lanca. A upravo ovaj zavrSni clan postaje prvi ili pogetni dan tuyecanog sistema koji gradi mit. Sve se dogada kao de je mit pomerio 2a jedan stupanj formalni sistem prvo- bitnih zagenja. S obzirom da je ovo pomeranje bitno za analizu mita, predsiavicu ga na sledeét natin (s tim Sto je,,naravno, prostorno prikazivanje sheme ovde ‘obigna metafora) Smee eee ee oe eee oe ° Kao Sto se vidi, mit sadrzi dva semioloska sistema, od kojih je jedan (tt odnosu na dragi) razgraden: s jed ne strané lingvisti¢ki sistem, jezik u wiem smisha — ili njemu: prilagodeni predstavni oblici — koji x nazvati jezikom-objektom, jer je on jezik koji mit uzima da bi iggraciio viastiti sisiem, s druge strane sami mit, koji Cu nazvati metajezikorn, jer je on drugostepeni jezik, w ome se govori 0 prvome. Rarmisljajuéi 0 metajezitu, semiolog se vise ne pita 0 sastavu jezikaodjekia, nije vie njegovo da vodi raéuna 0 pojedinostima lingvisti¢- ke sheme: on treba da poznaje samo njen 2birni élan,270 KNVIREVNOST) MOTOR! * ele Jag or beam in on Nae ar oe 2 a mantic in ei att Jo3ki sister (zovem se lav). U pogledu ostalog, formalna | Tel Quel, HL, All, bor obzira da Ii sam naivan ill ne, ja dobro vidim We Monn govori: da je Francuska veliko Carstvo, da | Ajent sino, bee, obzira na boju Koze, verno sluze Wea'ijenom zastavom i da nema boljeg odgovars oP Peer aboinjes Kolonijalizma od revnosti sa Kojom vinut ue slut svoje toboanje ugnjetage. Dakle, i ovde \ Savin pred jednim visim semioloskim sisternom: ii joomacavajuce, koje je i samo veé satinjeno od icd> we pretnodnog sistema (jedan cral vojuik pozdvavija Jo ciskine voinim pozdravom); tx je oznazeno (ove tere teniljena mesavina francustva i vojastva): najead, i fe prisustvo oznaéenoga kroz oznatavajuc re ny sto se latimo analize Clanova mitskog siste- sna, bige dobro da se sporazumemo 0 termino\ogi pa vie da daw mitu Oziacavajuée moze biti Osta aoa dva stanovista: kao postednji Clan lingvistiékeg cre i kao prvi Glan mitskog sistema: potrebna $8 AK@Yava imena: na plana jezika w user smisle, 19 ‘iat ao poslednji élan prvog sistema, oznatavaluce ies Ati smisiom (zovem se fav, crnac pozdravtfa fra maim yoinim pordravom); na plank mite, nazvacs: 69. formon, Kad. je reé 0 omnacenome, dvosmistenosti formant ostavicemo mau ime pojam. ‘Treéi clan Cin ‘Wajamni odnos prva dva élana: u jeziékom sisteme i walervmnisiu, to je zaak; ali ako bismo tu ret zadvis waeihelno bi se javila évosmistenost, jer w situ (i 10 Toray ein’ njegavu glavnu pascbnost) ves same, O70 UNajuée odrazuyu znakovi jezika. Stoga a wedi Clan eaiMarvatl zndéenjem: prikladnost ove reti ovde je Wes veea kad se wane u obzir da mit, u stvari, ime 1 ceaku fankeiju: on oznagava i obznanjuje, on Om0- fgucuje razumevanje | nalaze. FORMA I POJAM COmatavajace mita ukazuje se na dvosmisten nacin: ono je istovremeno smisao i forma, s jedne strane pune, Craatige strane prazno. Kao smisao, ozagavajuce vee Sretpestanlja, titanje, ja ga primam ofima, ono imam KNJIZEVNOST. MITOLOGUA. SENIOLOGIIA. Gulnu realnost (nasuprot lingvisti¢kom oznagavajuéem, koje je éisto psihiéke prirode), izvesnu punocu: imeno- vanje lava i emnéev pozdrav predstavljaju verodostojne uw dovoljno} meri racionalni; kao bir Lin avistigkih znakova, smisao mita ima viastitn vrednost, predstavija dco prige o lava, odnosno 0 ernea: smisao vet sadrdi jedno izgradeno znaéenje, koje bi sasvim lepo moglo da se zadovolji samo sobom ‘kad ga se mit ne bi Jatio i od njega odjednom nacinio prazmu, parazitsky formu. Smiseo je vee potpun, on pretpostavija odre- deno znanje, proslost, paméenje, uporedai raspored & njenica, misii, odluka. Postajuci forma, smisao se odvaja od svoje kontin- gentnosti, on se prazi, osirumasuje, povest hlapi, osta- Je samo re’. Tu dolazi do paradoksalaog preokretanja operacija Citanja, do nenormalnog vraéanja sa. smisia na formu, sa lingvisti¢kog znaka na mitsko ozacava- Juée. Ako’ stavimo guia ego nominor leo w jedan tisto, lingvistithi sistem, reenica cc u njemu ponovo dobili punocn, bogatstvo, istoriju: ja sam zver, lav, Zivim Ww. oj i to} zemiji, vratio sam se iz lova, jtmniea, krava i koza traze da sa njima podelim svoj plea: ali Kako sam Ja najjadi, uzimam za scbe sve delove plena, navodeei Tarliéne razloge, od kojih je poslednji prosto taj Sto se ja zovem (av. Ali kao forma mita, naa reteniea nema gotovo nista od ove duge price. Smisso je sadriavao Gitav jedan sistem vrednosti: istoriju, geografiju, etiku, ‘zoologiju, Knjizevnost. Forma je uklonila sve to bogat SWWO: meno novo siromaitve trai anagenje koje Ce jo ispuniti, Treba daleko potisnutt pritu 0 lavu éa bi Se. naGinilo mesta za gramaticki primer, treba stavitl a zagradu ernéevu biografiju, ako zclimo da oslobodimo sliku, da joj omogucimo da primi svoje oznaéeno. Medutim u svemu ovome bitno je to sto forma ne ukida smisao, ona ga samo osiromaSuje, uklanja, dr7i nna raspolaganju. Reklo bi se da ée smisao umreti, ali njegova smrt se Odiaze: smisao gubi vrednost, ali €ava Zivot, kojim Ce se forma mita hraniti. Smisao je za formu neka vrsta trenuino raspolodive zalihe istorije, Mar ANAS m3 premnog bogatstva koje je, moguéno dopremiti i ot Demiti t nekoj srsti brzog izmenjivanje: treba da po: Uioitstalna mogacnost da forma porvo pusti Koren & mnisit 4 da se tu shale prirodom; a pre svexa, Do itebno je da ona tu. moe da se skrije. Upravo heprestana igra marke famed smisla forme odrediuje tnt, Forma mita mje simbot: conac Kojs pozdrav nie “imbol frencuskog Carstva: on je suvise prisutan dBi wo Blo, on se ialaje 2a bogata, Zvotms, sponta, ne Aluzmu, nepobitma slike, Noy stovremeno, v0 prisustve je podredeno, potisnato, wcinjono gotev providnim Ging pomlo azmige, postaje saueesdik fediox pojne Toft stize dobro, oprenilen, francuskog carevinatva: ono biva uzajmnljeno. Poglodajno tada ornageno: prgu itismntn i forme «coin unija-pejam, Pojam Je pak odreden: isiovreme ho Istorisktt intencionatan on pokrese fspredanje mi i, Gramatihawromost frances corvistv uprave resstavijaju pokretates silt mits, Pojam ponova Usp Soja tanec ska posse, pba aera Na Suprot fonmni, pola al u kom skieaje nije apstraktan ona spur sasvim odredenim prilikama. Preko poj tna sean nova povest last w mits w imenovanja va, prethodno ‘eslebedenonm njegove Kontingentnost gra Matick primer doci ce u vert Sa eitayim mojim Zvo tom: se Wremenom zalhvaljujuc Rome sam roden onda tava se u Ekolama ut latinska gramatike; sa Tstorijom, Eoja dink da se, zbog titavog niza drustvenih nejedna Kost, raiikujem od dece Koja ne ue latinski; sa peda: foskom teadicijom, Koja nalaze da ov primert budu eet) iz Ezopa il Festa: ¢a mojim slastitim jezigkim tevikama, #bog kojih w slaganyu atsostavidim 7a mnt cinjenieuvrednu objasnjenja. Isto vazi t za crnee oli poudrevjar tkoliko je test kao forma, njegov st $0 je ogranien,odvojen, osromaten; kao pojam fran caskog tarevinsiva, on je ponove ukljagen tt celovtost svelat a opstu Istoriu Francuske, W nfene Kolont jane ayanture, w njene sadainje teSkoce, Dodie, ono Sto ule Ai pojam manje je stvarnost a vido laveano pornava24 KNIIZEVNOST. MIFOLOGHA, SENTOLOGHIA, onsite | je stvannon pola sa smisia formu ka Oe bce fog aranj da Dl ole prima Zan bo : Onde mink Pe gpl hr ota, oo donon gam ano labath 1 eogronieh Jam zr iano ig thong goa cal ctor sso Tis Tome ne xa apatcakin, Pret rater polmss 10 ms erin, nestelinn, magna ern 8 er pst poset pie ee ce nt amish mae seri da J omnovne sroao it ee me, Boo on mote bit podesen gram og pate 0 Oyen nae aM ae orcreusks carevinstwo ima da dirme OW 21 nek ha a ja nen eat oak a a etc: Ovo men Seadoo Dect 2 et oe dragon, smiolskag estena. el sere ee dan sama pretteale shee ima Fe a sujcunng eeu T gran alrite sso onan Bruin es etd je om da sin agg Pr vy sau, et tno ka KI resets porns " Jamia ounaiseno moze imnti Vise czmacava ic pinto ay xn ts poor I Poschme Stohy on mshi foment aaa te engranicea mast emacarail wa puis apie sa ei gad sn hoje ce mi gover © 2a ee arevinsivu, To zati da je pojam kvanti- iranuskom caren navajcg on 3 eost0 2 ae pola sine | bo gatsivo su obrauto raspodeljeni: kvalitativnem siroma. Bee indo ek edn pofedeny 00 Sea forme, hole cj ovorenog 2 Shaw tori gona DAES gaara tal D0) PO a beatae pola koran forme a a Oe eon nu canoguee da rot ere ee aa oe lee Ine MIT DNAs ns ciju. To potwrduje ds izmedu obima omatenog i ornatayajucey ne postoji stalan odnos: w jezik ovaj gdnes je usrazmeren, on niimalo ne preleai granice rect 3K, w najmanju ruku, konkretne jetinice. Naproti, anit pojam moze da Se protegne proko izvanredno vel og. prostora ozraéavajueg: na primer, éitava_jecna knjiga mote biti oznacavajuce jednog jedinog poima: i ‘obrnute, neko neznatna forma (cet, gest, éak i spore. dan, ako je zapazen) mote da poslufi kao ornagavajuce 4a neki dojam pun bogate istorije. Mada nije uobiGa. ieaa u jeziku, ova nesrazmera izmedu ozacavajuceg 4 canaéenog ne'predstavija neku posebnost mita: na pie rer, a Frojde. osujedeni tin je omnagavajuce.Eija ie nematnost nesrazmerna pravom smislu koji ono o¢aie. Vee sau rekao da mitski po}movi nikako mist sta vi: oni mogu da nastanu, da se izmeng, da se razbiju, da potpuno nestanu, I upravo stoga Sip su istoriiski, Isto- Fija moze veoma Tako da ih ukine;fa nestabilnost ober veruje mltologa da prilagodi stoja terminologi, 0 ko joj bih ovde hiteo nesto da kazem, jer je ona éesto izvor ironije: res je @ neologizmu, Pojam je sastavnl element rita ako hocu da odgonetam mitove, treba da. sam Potpuno 1 stanju da imenujempojmove. Nekim od jth snabdeva me retnik: Dobrota, Milosrte, Zaravlje, Coveénest ite, Ali samim tim Sio mi ih daje teenik, ov pojmovi nisu istorii. A ono Sto mi je najéeSce potreb- ho, to su nestalni pojmoui vezani za ogranigeni bro} sl preticy Gisiones Se RR Et thea, me street ae ee Reena amare dah me Aaa nan eee ie208 [KNJIZEYNOST. NITOLOGUA, SENIOLOGIIA jucionarna partija. Ali partija moze da bude itiéko bogatsivo: u burioaskom drustvu nema ni proleterske kulture ni proleterskog morala, nema proleterske umetnosti: u ideoloskom pogledu, sve ono - Sto nije burtoasko prinudeno je da pozejntljuje od bur- Yoazije. Dakle, burzoaska ideologija moze sve da ispuni i da tako ber opasnosti izgubi svoje ime: niko joj ga ovde nece vratiti; ona move bez otpora da potura bur- Zoasko poxoriste, burdoasku umetnost i buréoaskog Soveka pod vidom njihovih veénih analogona; jednom regi, ona moze nesmetano da se eksnominuje, § obzi rom da postoji nepromen|}iva Ijudska priroda: rastapa- je burtoaskog imena ovde je potpuno. Svakako, ima pobuna protiv buroaske ideologije, ‘To je ono Std se, uopste uzev, naziva avangardom. Ali te pobune obuhvataju ogranicen deo drustva, one se mogu susbiti, Najpre stoga Sto poticu iz jednog dela same burioazije, iz Kakve manjinske grapo umotniia, inte ektualaca, &ija je jedina publika upravo klasa koju eporavalt 1 Goi im fe novec poteban dal se ira au ove pobulte uvek se nedehunfufu veomvelikom Maaliorn lends burdaja ution burvuje W poll isa tees orcs seem Bau tees post ufrbrahr, kao eared sonantizma, city fists: all nema ntkakvog polltkog osporavania” Avangarda te Upl feu burdousje, a be nieve ustrojstv. Fo ne Taadl ic'ona ove ustrejtve odobravay samo ga sacl ee a ee eee garda a Hrafeio) hail prewaima napettenog Covet, @ eeTatuenoy fovekar a nopustenl Eovek fos tek Jo Woe a fie moana mucioatf it is occa at esse canta aie nelle eats ete Pa ee eraree ee eee aan Seen ote [ei ales ee Mar Danas, 295 sasprostranjene, vulgarizovane, _opSteupotrebljavane ‘oblike, na ono Sto bi se moglo nazvati javnom filoz0- fijom, sto hrani svakodnevni moral, gradanske ceremo- nije, Svetovne obrede, jednom reéi, nepisane norme crustyenog Zivota w burdeaskom drustvu, Varljivo je svoditi viadajuéu kultura na jezgro njene invencije: po Stoji i éisto potrosacka burzoaska kultura. Citava Fran- cuska kupa se u ovoj anonimnoj ideologiji: naa stam- pa, naé film, nase pozoriste, nasa populama knjizevnost, nage svetkovine, naia Pravda, naa diplomatija, nai rargovori, predvidanja kakvo Ce biti vreme, sudenje o vlocinu, venéanje koje uzbuduje ljude, kuhinja 0 Kojo} sanjaju, odeés’ koju nose, sve u nasem svakodnevnom Fivotu potinjeno je predstavi koju buréoazije sivara za sebe i za nas 0 odnosima izmeda éoveka i sveta. Ovi snormalizovante oblici privlaée malo paznje, Sto upravo W stazmeri sa njihovom rasprostranjenoseu; ‘njihovo poreklo ovde se moze lako zaturiti;/oni se Koriste po- ‘godnostima medusredisnjeg polozaja: buduéi da nisu ni zravno politicki ni izravno ideoloski, oni nesmetano Zive izmedu poduhvata aktivista i premiljanja intelek- tualaca; manje-vige zanemareni od strane i jednih i drugih, oni se ukljuéuju w golem masa neodredenog, nemaceceg, jednom reei, prirode. Medutim, burzoaska ctika je ond time burdcazija profima Francusku upraz- njavane u nacionalnim razmerama, burioaske norme primaju se kao nesumajivi zakoni prirodnog poretka: Sto burfoaska kiasa vise propagira svoje predsiave, to se one viSe naturalizuju, Burzoaski Gin utapa se w ne univerzum, &iji je jedini stanoynik: Veéni Covek, ni proleter ni graganin. Dakle, buricaska ideologija najsigurnije moze da se oslobodi svoga imena prodiruci u meduklase, Malo- gradanske norme su otpaci burdoaske kulture, to su Gegradirane, osiromatene, komercijalizovane, pomalo zastarele ili, bolje re Brustonsam sede prikaso, ne kx0 otasie proiedS, Mae'e Sats P Pure, 2 Ete ke Paci Sara FLEE oma sae, are Daas 303 ieveden po narudébini i u vremensid ogranigenoj per spektiv, on se tesko razvija, Nedostaje mu jedna visa og, moe fabulacie. Ma Sta Cnio, unjemu ostaje neste nategnuto i doslovno, ukus parole: kao Sto se upecatli to kale, on ostaje.sauve. Boista, Sta je mrlavije od “aljinistihog mita? Tu nema nikalwe inveneije, sve ‘amo nevesto usvajanje: omacavajuce mits (forma tie nam je beskrajno ogatstvo u burZoaskom mita poza- {o) nema nikakve raznovrsnosti; ono se svedi na ltenije ‘Oru nesavrSenost, ako smem 124i, usiovjava prito a slevices! ber ahrita nn sm neodredenast ovop ter mnira, eviea se uve odreduje i odnast na ugnjetenog. proleiera ill kolonizovaunog™ A govor ugnjetenog mote Git samo siromafon, jednoliéen, neposredan:njegove cskurtcn je prava mein njegovog jecikar on wele ma Samo Jedan itl jezik, Jeztk svojih Cinova; metajezik je rasko8, on joS ne mote dotle da se vine. Govor ugnje- tonog je atvaran, kao gover divescée, to je prelazni go- vor! on je skoro nemecan da Inde; lad je bogatstvo, one. Pretpostavlja imetak, rerermns istine 1 oblike. Ovo st. Stinsko siromastvo daje retke, mrSave mitove: il meu Fva‘lfve it krajnje berobsirne; oni iia svoju mitsku priroda, na svoju obrazinu ukazaja protom a ta obra Zina jedva da je obrazina pseutto phrysisar i takav ph3sts predstavija bogatstvo, ugnjeteni moze samo da ga po- Zajmi: on je nemocan da iz stvari ukloal realni sinseo, Gath shabde raskoiom prazne forme, otvorene 2a bezar Zenost ne Privede. Mote se reéi da je mit lovee fevesnom smisiu uvek vestack! mit, rekonstruisant mit: otud njegova nezgrapnost. ‘MIT ZDESNA Statistigki posmatrano, mit je sdesno«. Tamo je on ditan; dobro hranjen, blisiav, ekspanzivan, prieljv, on se.acprekidno obnavija. Sve Obulwata: pravdu, mo: ‘ Donss se dodunat ule fap oni, thin" poldekin elo ving 10a" Bats Sse ktoSedbine petserian