Nastanak i razvoj kosmosa - Ljubia Stojanovi

Preskoi sadraj

Sadraj:
1.

Nastanak i razvoj kosmosa - Ljubia Stojanovi (trenutno prikazana)

2.

dio

3.

dio

4.

dio

5.

dio

6.

dio

7.

dio

Preneseno sa: 4Dportal

Ovaj iscrpan tekst objavljen je na forumu 4Dportala, a kako bi ga vie pribliili vama itateljima ( radi nedovoljne posjeenosti/aktivnosti
samog foruma), odluili smo ga objaviti u nekoliko dijelova u obliku lanka. Tekst je jednostavan za itanje i razumijevanje, a daje odgovore
na mnoga pitanja koja ste si tokom ivota vjerovatno postavljali, npr. kako je nastao Svemir, zato smo ovdje, od ega je ovjek sastavljen,
to su dua, um... itd. Uivajte!
Sve informacije iznete u ovim tekstovima dobio je i istraivao dr Ljubia Stojanovi u dubokoj meditaciji poslednjih 20 godina. One
predstavljaju sveta znanja do kojih ljudi nikada nee moi da dou, bez obzira na razvoj nauke i drutva uopte, jer su ona sa druge strane
barijere preko koje ljudi ne mogu. Ipak, do njih e biti mogue doi ukoliko duhovne, superinteligentne energije kosmosa odlue da ih prenesu
ljudima. One to rade preko osoba koje su, prema njihovim kriterijumima na visokom duhovnom nivou, a ove su dune da ta znanja prenesu
ostalim ljudima.
Postavlja se pitanje: Kako se tanost ovih informacija moe proveriti?

To nije mogue direktno izvesti, kao to se ne moe proveriti ni da li Bog postoji. Ipak, postoji indirektan nain provere. On se sastoji u tome
da ako je jedan deo informacija, primljen iz istog izvora i na isti nain, bilo mogue proveriti i ako su sve bile tane, onda se moe
pretpostaviti da su i ostale informacije koje su takve prirode da se ne mogu proveriti takoe tane. A, takvih potvrenih informacija, je bilo!

Potencijal i Stvaralac

POTENCIJAL
Ljudi kau da kosmos nema kraja i da postoji oduvek. Da li je, ipak, bilo nekog poetka ili vremena kada kosmosa nije bilo?
To vreme je postojalo, ali je ono beskonano daleko i ne moe se izmeriti nikakvim realinim vremenskim jedinicama. Isto vai i za veliinu
kosmosa, koji ima svoj kraj, ali je nemerljiv realnim jedinicama za duinu.
Iako je to vreme neizmerno daleko od dananjeg dana, iako ono ima barem neki teorijski znaaj, to ipak golica radoznalost ljudi, te se zbog
toga moe rei jezikom koji e ljudi razumeti da je pre nastanka svemira postojao Potencijal koji je bio u stanju da ga stvori.
Vreme nastanka tog neizmerno velikog polja-Potencijala priblino je toliko daleko od poetka stvaranja kosmosa koliko je on daleko od
dananjeg dana.

ta je izazvalo Potencijal da to poeli?

Njegova neizmerna inteligencija i mo da postigne sve to zaeli, a koja se u njegovom polju stvarala i razvijala beskonano dugo vremena,
stvorila je kod njega utisak da je potrebno proiriti sadraj samog sebe, kako bi se jedan deo mogunosti koje Potencijal sadri realizovale.
Cilj je bio pretvoriti jedan deo Potencijala u ostvarenje, u kreaciju.
Njegova prva kreacija bilo je pretvaranje dela potencijalnih mogunosti u energetsko polje ije se prostranstvo poklapalo sa prostiranjem
samog Potencijala, to znai da je obuhvatalo celu zapreminu dananjeg kosmosa. Ovo energetsko polje je preuzelo mogunosti Potencijala
u svakoj njegovoj taki. Namera i cilj Potencijala bili su da ovo Jedinstveno polje preuzme na sebe dalju organizaciju i realizaciju ostvarenja
novih sadraja unutar Potencijala. Jedinstveno polje je predstavljalo jednu manifestaciju Potencijala, pa je stoga moglo da realizuje samo ono
to je Potencijal poeleo. Zbog toga ono, od svog postanka do dananjeg dana, nije realizovalo nita to nije do najsitnijih detalja
predstavljalo elju Potencijala.

STVARALAC
Stvorivi Jedinstveno polje, Potencijal je zavrio svoj potencijalni period i zapoeo stvaralaki period svog postojanja. Zbog toga se od tog
vremena on zove Stvaralac, jer su od njega poela sva stvaranja ili sve kreacije u kosmosu.
Poetak stvaranja kosmosa predstavljao je, dakle, stvaranje Jedinstvenog polja. Dajui sve moi, sve znanje i sve mogunosti Jedinstvenom
polju, koje je sam imao, Stvaralac je obezbedio enormnu, sveobuhvatnu stvaralaku energiju, pri emu njegov Potencijal u tome nije
uestvovao, ali je imao apsolutnu kontrolu nad kompletnim sadrajem i procesom stvaranja. U prvo vreme Jedinstveno polje je stvaralo
energije koje su predstavljale zaetke velikih energetskih kompleksa, dakle, predstavljale su embrione velikih energija koje je Stvaralac
zamislio kao sadraj ili kostur kosmosa. Te energije su se relativno brzo razvijale zahvaljujui superinteligenciji koju su posedovale i svesti za
potrebom stvaranja sadraja kosmosa.

U tom razvoju, zbog ogromnih prostranstava kosmosa i izuzetne sloenosti funkcija ovih energija, pojavile su se, ve u samom poetku,
manja ili vea odstupanja od onoga to je Stvaralac zamislio. Da bi zaustavio ova i spreio nova odstupanja, Stvaralac je preko Jedinstvenog
polja stvorio energije koje su odstupale od uobiajenih energetskih struktura.
One su imale mo da koriguju sva odstupanja zahvaljujui:
-svojoj superinteligenciji i znanju,
-svojoj neunitivosti, odnosno nemogunosti spajanja sa drugim energijama, pri emu bi inili novu energiju,
-svom veitom ivotu ili trajanju.
Potreba za ovim majstorima svemira bivala je sve vea kako se kosmos vie razvijao i postajao sve sloeniji i sloeniji. Potreba za ovim
energijama je i danas veoma velika, ali sada, zbog izuzetne sloenosti i sadraja kosmosa i zadataka koje Jedinstveno polje ima, gotovo je
neizvodljivo da ovu energiju Jedinstveno polje neprekidno stvara. Sa njenim stvaranjem, jednistveno polje je prestalo, priblino, na polovini
puta od poetka stvaranja kosmosa do danas. Od tog vremena pojedine oblasti u kosmosu, kao to su sazvea, galaksije ili ak i pojedini
mali planetarni sistemi, preuzimaju na sebe stvaranje ovih plemenitih energija.

RAZVOJ JEDINSTVENOG POLJA

Stvaralac je, stvarajui jednu po jednu novu energiju, kompletirao i uslonjavao funkcionisanje beskonanog kosmosa. Meutim, u prvoj
treini ivota kosmosa postojali su odreeni otpori stvaranju ovakvog kosmosa. Oni su nastali kao posledica intertnosti energetskih polja koja
su inila deo samog Stvaraoca. Njihova intercija i tenja da zadre postojee stanje stvaralo je u tom periodu odreene tekoe da se
ogromna energetska polja du celog svemira formiraju, ponu da funkcioniu i da se u tom smislu stabilizuju. Zbog toga je Stvaralac stvorio
Jedinstveno polje koje je u prvo vreme imalo zadatak da u potpunosti kontrolie nastanak, funkcionisanje i stabilizaciju novih energija na
celom prostranstvu kosmosa.
Postepeno, Jedinstveno polje je, posle uspostavljanja stabilizacije funkcija prvih velikih energija, bilo u stanju da samo, po elji Stvaraoca,
realizuje odreene energije. Kasnije je ono sve vie preuzimalo ovu funkciju, tako da, priblino od polovine veka kosmosa, Stvaralac vie
nita ne radi direktno ve se njegove zamisli realizuju preko Jedinstvenog polja, ija mo je dostigla nezamislivu veliinu.

PROMENE UNUTAR BIA STVARAOCA

Stvaralac je, prenosei realizaciju na Jedinstveno polje, u potpunosti oslobodio svoje beskonane mogunosti za kreaciju kosmosa.
Postepeno su njegova sopstvena polja, koja su u prvo vreme pruala otpor promenama zbog svoje intertnosti, uspela da se u potpunosti
uklope u novo funkcionisanja kosmosa. Imajui u vidu ove promene, moe se rei da je, stvarajui kosmos, Stvaralac menjao i deo sebe koji
je bio u prvo vreme smetnja njegovoj kreaciji. ta se zapravo dogodilo pri stvaranju novih energija, imajui u vidu da je energetsko polje
Stvaraoca jo pre toga u potpunosti ispunjavalo svaku taku u kosmosu?
Stvaralac je, zahvaljujui svojoj beskonanoj kreativnosti generisao unutar svog bia nove energije i energetska polja sa novim osobinama i
novim funkcijama koje do tada Stvaralac nije sadrao. Stvorivi ove energije i energetska polja, Stvaralac je zadrao sutinu svog bia, dok
su se novonastala energetska polja stacionirala na pojedinim delovima kosmosa, to znai istovremeno sa poljem Stvaraoca. Ova polja su
bila u potpunosti nezavisna jedna od drugih osim to su novonastale energije funkcionisale tano onako kako je Stvaralac zamislio i u
potpunosti u skladu i sinhronizovano sa biem Stvaraoca.

ZATO JE STVARALAC STVORIO KOSMOS?

Poetak stvaranja kosmosa bio je spor i nesistematski, pre svega, zbog njegovih ogromnih dimenzija. Kasnije, priblino posle treine
njegovog dosadanjeg ivota, Stvaralac je uspeo da povee energije, da ih sistematizuje i sinhronizuje. Sledei potez koji je uradio odnosio

se na stvaranje niza podsadraja unutar velikih energija koje su u sebi nosile glavnu odgovornost za funkcionisanje sistema koji je Stvaralac
stvorio.
Ovi podsadraji su kasnije generisali nove, potpuno samostalno, gradei na taj nain beskonanu mreu suptilnih funkcija ne samo pojedinih
velikih energija i njihovih sistema ve i celog kosmosa.
Ideja Stvaraoca nije bila da se igra, kako se to tumai u nekim drevnim saznanjima koja su zbog usmenog prenoenja i nepreciznosti starih
jezika donekle deformisana. Njegova elja je bila da stvori sadraje onih potencijala koji su u njemu veito postojali ili su se pod pritiskom
starih generisali novi.
On je osetio potrebu da ove potencijale realizuje oseajui se kao to se osea bremenita ena koja treba da iznese svoje dete na svet.
To je bila elja, potreba, ali i neminovnost koja se nije mogla izbei. Bilo bi nedovoljno precizno rei da su ti potencijali u Stvaraocu tokom
beskonano dugog vremena sazreli i zahtevali svoju realizaciju. Pre bi se moglo rei da je oseaj, koji je Stvaralac u tom smislu imao, vie
liio na poplavu, u celom njegovom biu, divnih oseaja koja se nisu mogla zaustaviti i koja su postepeno, jedno po jedno, prerasla u energije
od kojih je nastao kosmos.
Postoji oblast u kosmosu u kojoj delovanje Stvaraoca, u smislu izgradnje sadraja slinih ostalom delu kosmosa, jo uvek nije zapoeo. Taj
deo je prostorno vrlo znaajan, u njemu postoji samo Stvaralac kao Potencijal. Stvaralac je ovaj deo ostavio kao deo sebe koji je ostao
neizmenjen od pamtiveka i taj deo e i dalje funkcionisati veito kao Stvaralac-Potencijal. U njega ne prodiru ni energije ni materija koje su
njegovo delo, ve on predstavlja istu supstancu Stvaraoevog genija. To je deo kosmosa ili deo Stvaraoca do koga se ne moe dopreti. On
predstavlja svetinju za ceo kosmos.

TROSLOJNO BIE STVARAOCA

Stvaralac je, dajui sve moi Jedinstvenom polju za realizaciju njegovih kreacija, omoguio celokupnom svom biu da se u potpunosti posveti
kreiranju kosmosa. Meutim, jedan deo njegovog bia, oko jedne treine, nije bio od samog poetka ukljuen u stvaranje kosmosa. O emu
se tu radi? Ovaj deo Stvaraoevog potencijala predstavlja posebnu vrstu znanja i moi koje se u znatnoj meri razlikuju od ostalog dela. Ovaj
deo predstavlja najstariji deo Stvaraoca, njegov zaetak, iz koga se kasnije razvio ceo Potencijal. Razlika izmeu ovog dela i ostalog
potencijala Stvaraoca je u tome to je ovo jezgro bilo usmereno na stvaranje ostalog potencijala i nije se moglo ukljuiti, odnosno pretvoriti od
stvaraoca potencijala u kreatora potencijala. to znai da se njegova funkcija zadrava na stvaranju potencijala, a potencijal je stvorio svoju
mogunost realizacije, odnosno kreacije. Stoga e ovo jezgro zauvek ostati neukljueno u dalji razvoj kosmosa, dok e se kosmosom veito
baviti preostali deo potencijala. Prostor kosmosa, ili deo prostora kosmosa u kome se nalazi jezgro, ne funkcionie na isti nain kao ostali
kosmos. Ono je bez energija i bez materije koje je Stvaralac stvorio. Njegov sadraj predstavlja energija jezgra i kroz nju proeta energija
potencijala. Deo potencijala, koji postoji na istim delu kosmosa na kome i jezgro, nije aktivan kao stvaralac. On postoji samo kao potencijal.
Zato se moe rei da je bie Stvaraoca troslojno, sastoji se od:

jezgra,

dela potencijala na podruju jezgra,

ostalog dela potencijala, koji se od Potencijala pretvorio u Stvaraoca.

Stvaralac je, dajui velike moi Jedinstvenom polju, obezbedio istovremeno svoju maksimalnu kreaciju i njenu realizaciju kroz Jedinstveno
polje. Meutim, energije koje je stvorilo Jedinstveno polje imale su svoje kreacije i svoje realizacije, tako da se proces kreativnosti i njene
realizacije postepeno irio po celom kosmosu. Mada, na prvi pogled, Stvaralac nije imao uticaja i udela na kreativnost i njihovu realizaciju
ogromnog broja energija u kosmosu, nita se u njihovoj kreaciji i realizaciji nije dogodilo to nije bilo u skladu sa voljom Stvaraoca. Na ovaj
nain sistem savreno funkcionie ve vie od polovinu veka kosmosa. Eventualna odstupanja u ponaanju energija ili materije u okviru
kosmosa spadaju u normalan delokrug majstora kosmosa-svetleih tela, koji ih vrlo sigurno i uspeno vraaju u njihove normalne funkcije.

KAKO JE NASTAO POTENCIJAL

Poetak svih poetaka, ako se tako moe rei, predstavlja nastanak samog Potencijala, pre beskonano, beskonano dugo vreme. Kako je
nastao embrion Potencijala sada se ne moe sa sigurnou govoriti, jer ni beskonana inteligencija, mudrost i znanje Potencijala ne mogu
dokuiti pravu istinu-ta je bilo pre njega. Ipak, procena je Potencijala da pre poetka njegovog stvaranja u kosmosu nije bilo niega. Iz ega
se, ipak, stvorio embrion Potencijala?
Nastao je kao posledica akumuliranja izuzetno malih koliina energija koje su se, zahvaljujui nekoj sili privlanosti koja je izmeu njih
postojala, poele sakupljati i posle beskonano dugog vremena sakupile se iz celog prostora kosmosa na jedno mesto obrazujui jedno
energetsko jezgro koje je, po dananjim merilima, bilo izuzetno slabano i malo. Tako sakupljen na jednom mestu, posle izvesnog vremena,
kvantitet je preao u kvalitet i dolo je do njegove promene, stvorena je jedna naprednija energetska varijanta koja se dalje, postepeno
menjala. Posle beskonano dugog vremena, iz tog energetskog polja koje se znatno proirilo, dolo je do stvaranja prvog inteligentnog jezgra
ija se dalje energija, postepeno razvijala, jaajui svoju inteligenciju. Moe se figurativno rei da je posle jo jednog beskonano dugog
vremena, ova energetska struktura, kao rezultat svog neprekidnog razvoja, dala embrion superinteligentne energije. Za njega se moe
smatrati da je embrion Potencijala.
Period od njegovog nastanka do danas je poznat Potencijalu, s tim to se prva faza od embriona do potpunog razvoja Potencijala, raunajui
opet kao beskonano dugi period, karakterie razvojem embriona u smislu sve vee inteligencije, znanja i moi, da bi konano obuhvatio
prostor svojim energetskim poljem koji ini dananji kosmos. Polazei od saznanja da je razvoj energija u kosmosu, a poslebno inteligentnih
energija izuzetno sloen i izuzetno spor posao, moe se pretpostaviti da je i razvoj Potencijala, od embriona do njegovog konanog oblika,
predstavljao izuzetno spor, sloen i naporan posao, jer je poao od embriona superinteligentne energije koja u tom svom radu nije imala
pomo ni iskustvo nikakve druge energije.
Jo jedna faza razvoja Potencijala predstavlja izuzetno dug vremenski period. To je faza od momenta gotovo potpuno sazrelog i realizovanog
Potencijala, mada je njegov razvoj tekao i posle tog perioda, ali u znatno slabijoj formi, do momenta kada je Potencijal odluio da realizuje
ono to je kao potrebu u sebi oseao i ostvari prve energije. Taj period je takoe izuzetno dug i predstavlja barem dve petine veka dananjeg
kosmosa. To vreme obuhvata period u kome je Potencijal od prve ideje, od prve najave potrebe za nekim promenama, doao do potpuno
zamiljenog i razraenog plana kosmosa kojeg je posle toga trebalo samo realizovati.
To bi bila istorija od pra pra poetka, a pre njega u beskonano, beskonano dugom vremenu u kosmosu nije bilo niega.

Globalne energije

ENERGIJA HRISTA
Stvaralac je, aktivirajui embrione buduih velikih energetskih sistema vasione, pratio njihov postepeni razvoj korigujui i usklaujui ih sa
ukupnim razvojem kosmosa. Postoje na desetine velikih energetskih sistema koji danas funkcioniu u kosmosu, ali su za ljude interesantna
samo etiri sistema.
Prvi je tzv. SNOP HRISTOVIH ENERGIJA koji predstavlja skup od nekoliko stotina razliitih energija od kojih svaka ima svoj sadraj, svoju
namenu i svoje energetske karakteristike. One po intenzitetu nisu jednake, ali su nezamenljive i neophodne i zbog toga se prostiru po celom
kosmosu, ispunjavajui svaku njegovu taku. Karakteristika ovih energija je da se u jednom delu kosmosa sakupljaju u snop slian lijanama,
koje su se isprepletale, da bi se zatim ponovo irile obuhvatajui celo prostranstvo kosmosa. ematski gledano, one se kreu u jednom
pravcu, prolaze kroz ceo kosmos, vraaju se ponovo prolazei kroz njihovo suenje u obliku snopa.

Koji je zadatak Hristove energije u kosmosu?

Ova energija, kao najsnanija i najkompleksnija u celom kosmosu, ima bezbroj zadataka za odravanje normalnog funkcionisanja kosmosa.
Veina tih sadraja i zadataka nisu shvatljivi za ljudski mozak. Pored tih mnogobrojnih vanih funkcija, postoje i neke koje su od ivotne
vanosti za ljude.
Pre svega, Hristova energija emituje energetski talas koji se zove ivotni talas ili ivototvorni talas i koji se prostire po celom svemiru, kroz
svaku njegovu taku. Ovaj talas menja svoju frekvenciju idui od 2,6 do 26 Hz. ivotni talas nosi u sebi programe koji omoguavaju
aktiviranje ivota u mrtvoj materiji. Delovanjem ivotnog talasa nastaju iva bia. Mrtva materija na taj nain poinje da ivi, da se razvija,
razmnoava, prilagoava uslovima okoline i menja.pri tome je ona neprekidno podvrgnuta delovanju ivotnog talasa. Ako bi ivotni talas
prestao da se prostire, sva iva bia bi izumrla u celom kosmosu. ivotni talas je, dakle, aktivator, realizator ivota i sredstvo koje ga
neprekidno odrava. ivotni talas je stvorio bezbroj ive materije, odnosno ivih bia u kosmosu. Svako od njih prilagoeno je uslovima
sredine u kojoj su nastala.
Posebna vrsta ivih bia u kosmosu su nematerijalna iva bia, sastavljena samo od energija, ali koja takoe za svoj ivot, svoj razvoj,
razmnoavanje i prilagoavanje okolnim uslovima moraju zahvaliti delovanju ivotnog talasa. Kod njih je, umesto na mrtvu materiju, zaetak
ivota nastao delovanjem ivotnog talasa na odreene energetske strukture.
Stvaralac je tokom razvoja kosmosa dopunjavao i razvijao velike energetske strukture koje ine kimu kosmosa. Dodavao im je pojedine
funkcije i zadatke koje su omoguavali da kosmos bude to raznovrsniji, bogatiji, razvijeniji. To je razlog to se Hristova energija sastoji od
nekoliko stotina razliitih energija, pri emu je svaka, tokom njenog stvaranja, razreavala neki od problema ili zahteva kosmosa.
Osim mogunosti i obaveze da kreira ivi svet, energija Hrista je prihvatila i brigu o ciklinom stvaranju zrelih svetleih tela, koja predstavljaju
preduslov za normalno funkcionisanje kosmosa. Hristova energija je razvoj svetleih tela organizovala uz pomo bia koja imaju slobodnu
volju zbog njihove nesputane kreativnosti.
Od zadataka Hristove energije, koji se tiu ljudi, spomenuemo jo samo njenu obavezu da vodi brigu o planetama i drugim prostorima u
kosmosu u kojima borave iva bia. Ta briga se sastoji u neprekidnom bdenju da ovi sistemi, na kojima je nastanjen ivot, budu bezbedni i da
bilo ijom grekom ne doe do kataklizmi i unitenja velikog broja ivotinjskih i biljnih vrsta, pa i unitenja samih planeta i drugih stanita ivih
bia. U odsutnim trenucima Hristova energija vri korekcije energetskih stanja i time spreava kataklizme i omoguava dalji nesmetani razvoj
ivih bia.
Hristova energija se ne odnosi na energiju Isusa Hrista, ve predstavlja energiju koja ga je vodila na njegovom Svetom putu.

ENERGIJA DUHA SVETOG

Druga po vanosti energija, koju je stvorilo Jedinstveno polje po elji Stvaraoca, jeste DUH SVETI. Ova energija, kao i energija Hrista prostire
se po celom kosmosu i nalazi se u svakoj njegovoj taki. Nastala je, kao i energija Hrista, na samom poetku stvaranja kosmosa. Njeni
zadaci u kosmosu su vezani, pre svega, za odravanje globalnih energetskih struktura, ali i istovremeno da stvara mrtvu materiju.
Ova energija je znaajna za ljudski rod zbog toga to aktivno podrava ivototvorni talas u njegovom nastojanju da kroz oivotvorenje mrtve
materija stvori iva bia.
Energija Duha svetog funkcionie na 7,46 Hz. Osobama koje mogu sopstvenom voljom da menjaju frekvenciju rada svoga mozga, kada
dovedu frekvenciju na ovaj nivo i poele da vide deli ove energije prikazae se blee i tamnije sivkasti slojevi sa razliitim oblicima:
elipsastim, okruglim, ponekad ispunjenim tamnosivim takicama i drugim.

ENERGIJA PROSTORA
Trea, najvea energetska skupina, koju je stvorilo energetsko polje, nosi naziv ENERGIJA PROSTORA. Energija prostora, kao i prve dve,
prostire se po celom kosmosu i nalazi se u svakoj njegovoj taki, ali je njena funkcija, na izvestan nain, drugaija od prve dve.
Ona deluje na svakom mestu prostora drugaije, u skladu sa potrebama tog prostora: drugaija je po energetskim prostranstvima nego u
mrtvoj materiji i ivoj materiji. Njena uloga je izuzetno vana, jer pomae procese koji se tu odigravaju, bez obzira da li su oni energetski, ili su
vezani za stanje mrtve ili ive materije.
to se tie oveka, energija Prostora mu pomae da razrei odreene konfliktne situacije sa prirodom, sa okolinom, to znai sa vazduhom,
tlom, hranom, energijama koje ga opkoljavaju. Ali, onaj deo energije Prostora koji boravi u oveku pomae mu da razrei probleme na koje
nailazi u svom kontaktu sa prirodom. Zbog toga je ona, i isceljujua, i razvojna, i podmlaujua, i energija koja pomae oveku da obavi
zadatke koje je pred njega Stvaralac postavio.
Energija Prostora funkcionie na 8,14 Hz. Izgled ove energije na toj frekvenciji podsea na table leda, prozirne sa plaviastosrebrnastim
odsjajem.

ENERGIJA SVETLOST
Energija Svetlost je etvrta globalna energija. Nastala je odmah iza energije Hrista i Duha svetog. Njena najvanija uloga u kosmosu je da
posreduje kod zajednikih programa energija Hrista i Duha svetog. Ove dve energije imaju razliitu strukturu i ustrojstvo, pa je radi njihovog
zajednikog delovanja neophodno premostiti ove razlike, to obavlja energija Svetlost. Pored ove glavne, energija Svetlost ima i neizmeran
broj svojih samostalnih dunosti u kosmosu. Neke od njih vezane su za iva bia.
Najvei znaaj energije Svetlost za ljude lei u tome to moe mnogostruko poboljati pomo koju ljudima pruaju razne energije. To se ne
odnosi na intenzitet, kao u sluaju energije Prostora, nego na kvalitet.
Energija Svetlost funkcionie na frekvenciji 7,94 Hz. Njen izgled podsea na gustu ukastu izmaglicu koja prelazi u boju kajsije, ponekad sa
primesama peanog praha.
Nastanak mrtve materije
Tokom razvoja kosmosa jedna od pojava, koja se odnosi na spontano irenje energetskih polja ime je dolo do odstupanja od njihovih
dimenzija i intenziteta koje je Stvaralac definisao, naterala je Stvaraoca da stvori posebnu energiju iji je zadatak da sprei ovo rasplinjavanje
energetskih polja i vrati ih u njihove dimenzionalne i intenzivne okvire. Zbog toga je ova energija za zgunjavanje bila prisutna u svim
delovima kosmosa kako bi bila u stanju da na ove promene blagovremeno reaguje. Meutim, sasvim sluajno, prilikom irenja dva
energetska polja od kojih je jedno energija Duha svetog, koja su bila u neposrednoj blizini, dolo je do meanja energija, tako da su na
jednom prostoru oba polja bila istovremeno zastupljena. Delovanjem energije za zgunjavanje polja dolo je do pojave koja nije bila
predviena. Naime, dolo je do snanog zgunjavanja ovih energija tako da je od njih nastala materija. Ona je u prvo vreme bila sastavljena
od izuzetno sitnih estica materije, kakve danas nisu poznate, da bi se kasnije formirale sve krupnije estice to je postepeno dovelo do
stvaranja atoma, a kasnije i molekula. Materija, dakle ne postoji kao posebna celina, nego predstavlja zgusnuti deo dveju energija, od kojih je
jedna uvek energija Duha svetog, a druga neka odreena energija, dakle ne svaka. Materija izgleda kao vorovi na nekom mekom
energetskom kanapu. Pri tome, materija ostaje veito vezana za energije majke, od kojih je postala.
Iako je najvei deo materije stvoren u kosmosu sluajno, povremeno se javlja potreba za odreenom materijom koja je stvarana svesno, ali
na isti nain.
Kosmos je, dakle svet energija. One su i po sadraju i po prostranstvu njegov neuporedivo najvaniji deo, a samo se ponegde nalazi po neko
zrnce materije, makar ono bilo veliko kao zvezda.

Kako je nastala planeta Zemlja?

U nauci postoji vie hipoteza o nastanku Zemlje, ali nijedna od njih nije tana. Samo je jedna osoba, koja se prosvetlila, pre 32.000 godina u
Australiji, spoznala prirodu nastanka planete Zemlje. Tada pismenosti nije bilo, niti je bilo savremenika kojima je mogao preneti to svoje
znanje, pa je ono sa njim otilo u grob.
Zemlja je nastala tako to su se na neku esticu u svemiru, koja se nala u jednom prostoru prepunom kosmike praine, poele da lepe
nove; ta nova, vea masa postala je privlanija za okolne estice, pa su i one nastavile da se lepe, tako je rasla i dalje privlaila nove estice
praine. To je trajalo oko 300 miliona godina i Zemlja je, na taj nain, narasla na jednu desetinu od svog dananjeg prenika. Onda je
prolaskom velike komete kroz taj oblak praine bila povuena i ukljuena u kometu, kao sastavni deo njenog repa. U repu komete njena
masa je narasla do jedne estine dananjeg prenika Zemlje, na isti nain kao u oblaku praine. Zatim je, zbog svoje poveane teine,
postepeno zaostajala za kometom, a onda pod uticajem jednog veeg nebeskog tela polako skrenula sa pravca komete, nosei sa sobom
jedan deo repa komete. Taj gornji sloj, dobijen od komete, bio je usijan, dok je unutranjost bila dosta hladna.
Potom je uplovila u more meteora sa kojima je zajedno plovila 400 miliona godina. U tom periodu dostigla je 95% sadanjeg prenika zbog
pada meteora privuenih njenom gravitacijom.
Usled poveane teine i privuena nekim drugim nebeskim telima, postepeno naputa more meteora i usmerava se u pravcu kojim plovi
desetak miliona godina. Na tom putu prolazi blizu Sunca, biva privuena njegovom masom i samo zahvaljuui veikoj brzini kojom se kretala
nije se sudarila sa njim, ve je, prolazei veoma blizu njega, privukla odreeni deo usijanih gasova koji su je obavili. Ona konano biva
zarobljena Sunevom gravitacijom, pa zbog toga pravi veliku elipsu, vraajui se ponovo pored Sunca posle 200 godina. Zatim ta elipsa
postaje sve manja, da bi se konano u poslednjih 40 miliona godina ustalila na ovom nivou na kome je sada. Ukupan boravak Zemlje u
Sunevom sistemu je milijardu i osamsto miliona godina.
Prenik Zemlje, od izlaska iz mora meteora do danas, narastao je dodatnim prilivom materijala samo za jedan procenat. Ali je zbog irenja
centralnog jezgra, koje se zagrevalo pod pritiskom spoljanjeg sloja, koje se zagrevalo pod pritiskom spoljanjeg sloja, dolo do poveanja
prenika za tri do etiri procenta. Sloj Zemlje nastao u moru meteora, koji se nalazi na dubini od 100 do 400 km ispod povrine, prepun je
upljina u koje se neprekidno uvlai istopljeni materijal iz sredita. Obruavanje i menjanje tih velikih upljina dovodi do pojave zemljotresa i
vulkana. To je istorijat nastanka planete Zemlje.

Pojava ivota na Zemlji

Duhovne energije imaju jednu izuzetnu mogunost koja se sastoji u tome da mogu po svojoj elji da stvore odreene ivotne oblike, bilo da
se radi o nekoj prelaznoj formi izmeu materije, energije i ivog bia ili o ivim biima u onom smislu kako su ona ljudima poznata. To se,
naravno ne odnosi na sve energije, nego, pre svega na etiri globalne energije, a od njih svakako ekstremne mogunosti u odnosu na ostale,
imaju energija Hrista i energija Svetog duha.
Stvaranje ivih bia ima izuzetno dugu istoriju, jo od prve treine veka kosmosa i obuhvata stvaranje praktino beskonanog broja razliitih
materijalnih i nematerijalnih ivih bia. Ako se usmerimo samo na materijalna iva bia, onda istorija njihovog nastanka izgleda ovako:
Kao to smo ve rekli, prvo materijalno ivo bie, beskonano sitno, neuporedivo jednostavnije od virusa, nastalo je kao potreba da Hristova
energija zatiti od raspadanja povrinske stene na jednoj planeti, tako to e izumrli ostaci ovih sitnih ivih bia prekriti povrinu planete i na
taj nain zaustaviti raspadanje povrinskih stena. Zatim je Hristova energija nastavila da stvara bia koja su bila korisna u nekom procesu u
kosmosu, kao zatita ili pomo pri nekoj pojavi kojih je u kosmosu bezbroj. Postepeno su se ova iva bia irila po kosmosu. Uslovi ivota su
ih donekle menjali, ime su stvarali nove podvrste, granali se, usavravali. Oni koji nisu bili usklaeni sa okolinom nestajali su, prestali da
postoje.

ta se deavalo na planeti Zemlji koja ljude najvie interesuje?

Hristova energija je na planeti Zemlji stvorila veliki broj ivih bia od kojih jedna treina postoji u slinom obliku i na nekim drugim planetama i
stanitima ivih bia, pa ih je ona odatle i prenela na Zemlju. Drugaiji ivotni uslovi na Zemlji doveli su do znaajnih promena na ovim
biima, tako da ona, osim neke grae organizma i specifinih osobina, gotovo da nemaju vie nikakve slinosti sa svojom vrstom u kosmosu.
Dve treine su, ipak bia koja su morala biti svorena u skladu sa specifinim uslovima planete Zemlje, jer nisu mogla biti iskoriena gotova
iva bia sa drugih planeta. To znai da je Hristova energija stvarala jednu po jednu vrstu ivih bia na planeti Zemlji i da Darvinova teorija
nije tana u onom smislu da su sva bia nastala od nekih osnovnih, ravajuih se i menjajui se sve do dananjeg dana. Naprotiv, veliki broj
bia, stvoren je gotov, s tim to su se ona usled promena ivotnih uslova postepeno menjala, pa je usled tih promena dolo do ravi i
stvaranja podvrsta ili cele vrste u potpunosti gasila. estito je Hritova energija stvarala mutacije, nagle promene u strukturi pojedinih vrsta,
pokuavajui da ih unapredi ili odri, posle nekih promena okoline koje su pretile da ih potpuno unite. Kako je istorija ivih bia na planeti
Zemlji vrlo dugo, nauka nije u stanju da ove elemente proveri do detalja, ali su najnovija istraivanja ve ukazala na to da se neke vrste nisu
menjale, za razliku od Darvinovih pretpostavki.
Duhovne energije, pre svega Hristova energija, nisu zavrile svoj rad na Zemlji. One i dalje svakih pedesetak do sto godina stvaraju neku
novu bakteriju ili mikroorganizam, a povremeno svakih nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada godina, savrenija iva bia bogatei tako
ivi svet na Zemlji u pogledu broja, nivoa razvoja i raznovrsnosti ivih bia. Znai da je mogue da Hristova energija i u nae vreme stvori
neka iva bia koja bi bila na relativno visokom nivou razvoja, ali bi ona dalje nastavila da se razvijaju prilagoavajui se okolini i borei se za
svoje mesto meu ivim biima iz svoje okoline. To znai da je stvaranje ivih bia proces koji na planeti ne prestaje i nikad nee prestati i
stoga ne treba ljude da udi to e u nekim sluajevima i u nekom vremenu doi do zakljuka da su pronali neku novu vrstu koju do tada
niko nije primetio, smatrajui da je ona bila dovoljno spretna da se krije od pogleda ljudi, to e u nekim sluajevima biti pogreno i
predstavljae nastanak nove vrste koja e poeti da se probija u cilju svog razvoja, tog opteg principa u kosmosu.
Stoga je i sama ideja o nastanku oveka od ovekolikog majmuna povrna, jer je stvoren jedan zajedniki predak oveka i majmuna,
odnosno primata, a zatim je dolo do ravanja u razvoju: u jednom pravcu su poeli da se razvijaju majmuni, u drugom druga vrsta majmuna,
u treem praovek, u etvrtom opet neka vrsta majmuna. Starost oveka koji se odvojio i postao posebna vrsta iznosi negde oko 3,5 miliona
godina, dok je predak oveka i majmuna nastao pre oko 5 miliona godina. Dakle, posle milion i po godina zajednikog pretka dolo je do
ravi, do razvoja vrsta koje su se znaajno razlikovale i koje su se uglavnom do danas i odrale.
Naravno, razvoj oveka sve do kontakta sa svetleimtelom iao je istim, sporim tempom, kao i kod drugih ivotinja, s tim to je ovek, za
razliku od majmuna predstavljao jednu spretniju i inteligentniju varijantu grane zajednikog pretka od ostalih grana koje predstavljaju dananji
majmuni.
Sada postoje jasnije ko je u pravu: pristalice kreacionistike teorije ili Darvinisti. Delom su i jedni i drugi u pravu, a delom gree!
Darvin nije bio u pravu, jer sva iva bia nisu nastala od jednog pra pra pretka, nego je Hristova energija stvorila ogroman broj originalnih
ivih bia. Kreacionisti nisu u pravu kad kau da su sva bia koje je Bog stvorio, osim vrlo retkih sluajeva, ostala do danas neizmenjena.
Istovremeno, Darvin je u pravu da je, usled promene ivotnih uslova dolo do promene ivih bia, jer se to u veini sluajeva i desilo.
Kreacionisti su u pravu kad kau da je sva originalna iva bia Bog stvorio.
Pojava i razvoj oveka
Predak oveka i svih primata, stvoren je od strane Hristove energije, pre oko 5 miliona godina. Tada je zamisao Hristove energija bila da na
Zemlji stvori jedno bie veih intelektualnih mogunosti od ostalih koja su na Zemlji stvorena, ne uraunavajui tu delfine koji su kao razvijena
vrsta doneti na Zemlju. Meutim, razvoj ovog ovekovog pretka iao je krivudavom linijom, poeo je da se razvija u pravcu 2-3 grupe
majmuna iji razvoj nije obeavao neki znaajniji napredak.
Stoga je Hristova energija od preostalih primeraka pretka oveka, koji se jo nisu poeli razvijati u pravcu nekih od majmuna, uradila jednu
genetsku izmenu koja je ove primerke trebalo da okrene u pravcu znatno veeg razvoja inteligencije. To je dalo pozitivne rezultate tako da su

ova bia poela da se pravilnije razvijaju uz pojaani razvoj inteligencije i kreativnosti, to je ohrabrilo Hristovu energiju da dalje podrava i
pomae na jedan blag nain razvoj ovih bia. Starost oveka koji se odvojio i postao posebna vrsta iznosi negde oko 3,5 miliona godina.
Tokom ljudske istorije bilo je vie mutacija od kojih su dve najvanije. Jedna se odnosi na promenu gena koji su uslovili razvijenije zadnje
udove od prednjih. Ova mutacija je u znatnoj meri oteala penjanje po drveu, a olakala kretanje po tlu, jer je ivot na drvetu ograniavao,
spreavao i onemoguavao onaj razvojni pravac koji je bio zamiljen. Druga najvea promena uinjena je znatno kasnije, a posle nje su se
pojavile samo jo dve sitnije izmene, kao poslednje koje je ovek pretrpeo. Ova se odnosila na nain razmiljanja ljudi, tako to su izvrene
korekture u auri oveka, pri emu je aura osposobljena da prima neke informacije za koje do tada nije bila sposobna. Ove promene su
omoguile mnogo vea saznanja beloj bioenergiji pruajui joj ansu da bolje razmilja, pravi bolje zakljuke i da na taj nain ovek postane
inteligentniji i kreativniji. Poslednja od ovih mutacija izvrena je pre nekoliko stotina hiljada godina.
Razvoj oveka sve do kontakta sa svetleim telom (pre 144000 godina) iao je istim, sporim tempom kao i kod drugih ivotinja, s tim to je
ovek, za razliku od majmuna, predstavljao jednu spretniju i inteligentniju varijantu grane zajednikog pretka od ostalih grana koje
predstavljaju dananji majmuni. Izbor ljudske rase za razvoj jedne generacije svetleih tela zacrtao je njen vrtoglavi razvoj, koji je naravno u
poetku bio jedva primetan, da bi ubrzanje postepeno postajalo sve vee.

Razvoj ljudske zajednice

Poetak ljudske zajednice datira od pre 111.000 godina. Pre toga, a od poetka kontakta sa iskrom svetleih tela, ljudi su iveli u manjoj ili
veoj porodici ili u grupama koje nisu sadravale karakteristike ljudske zajednice. Tek kada je vie porodica poelo da ivi zajedno, zapoeo
je razvoj ljudske zajednice. U poetku su one formirane zahvaljujui krvnom srodstvu izmeu porodica, ali su se kasnije, dve ili vie porodica
udruivale u veu ljudsku zajednicu koja je brojala od 50 do 200 ljudi.
U takvoj zajednici, kao i u ljudkoj istoriji pre zajednice, sve je bilo zajedniko, oruje i orue, ene i deca. Brakovi nisu postojali, ve su ene
same odluivale sa kojim e mukarcem iveti i koliko dugo. Ti kontakti su obino bili od nekoliko dana do nekoliko godina, ali nikada ceo
ivot.
Deca iz takvih odnosa vodila su se po majci, a ne po ocu. Oevi se isu oseali posebno vezanim za tu decu. Deca su rasla zajedno, u velikoj
grupi i malo su kontaktirala sa roditeljima. Obuavali su ih lovu i ratnim vetinama znalci koje je odredila cela zajednica.
Ljudi su iveli bez mnogo briga, bez straha, bez borbe za vlast, bez zavisti. Hronine bolesti su bile vrlo retke. Patili su od povreda
zadobijenih u lovu, od ivotinja ili neprijatelja. Deca su se raala dosta lako, pri emu su majke zauzimale stojei poloaj, rairenih nogu,
obino uz neko drvo ili etvoronoke.
Ni pri roenju, ni u detinjstvu deca nisu imala gotovo nikakve traume. Branih problema nije bilo; ako se nisu slagali, partneri su se
jednostavno razilazili. Borbe za vlast nije bilo, jer je vlast pripadala plemenskom stareini, a njega je nasleivao, po pravilu, njegov sin.
Prve, sistematske negativne emocije poele su da se razvijaju sa stvaranjem institucije braka, do koje je dolo pre oko 98.000 godina. Od
tada su deca, nastala u braku, poela da se zadravaju u branoj zajednici i tada su poele da se stvaraju razlike izmeu dece. Brane
zajednice su, u stvari, egocentrini embrioni u celoj ljudskoj zejednici.
Mnogo kasnije, pre oko 60.000 godine, dolo je do stvaranja privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju, orujem i oruem, malim
parcelama za obradu i stokom, ali to samo meu najrazvijenijim ljudskim zajednicama, dok je velika veina i dalje ivela u branim ili jo nie
od brane zajednice. Ipak se moe rei da je od pre 23.000 godina najvei broj ljudskih zajednica preao na privatnu svojinu. Zahvaljujui
njoj, dolo je do ubrzanog razvoja pojedinih ljudskih zajednica, jer je privatna svojina, vlasnitvo, podsticalo pojedine ljude na posebna
zalaganja i angaovanja, to je dovelo do opteg napretka ljudske zajednice.
Ve pre 16.000 godina postojala su vrlo razvijena ljudska drutva na podruju Australije, istone Azije sa ostrvima i centralne Afrike. Ove
civilizacije su odgovarale nivou koji su Sumeri imali tek 5.000 godina pre nove ere.

Meutim, najvii nivo civilizacije postigli su pre 14.000 godina stanovnici velikog ostrva, veliine Grenlanda, koje se nalazilo 250 km zapadno
od Afrike, a njegov severoistoni deo na mestu gde su sada Kanarska ostrva. To je bila legendarna Atlantida, ija je civilizacija dostigla nivo
koji je bio poznat Egiptu tek 2.000 godina pre nove ere. Pre 12.000 godina dolo je do naglog sleganja Zemljine kore, koje je progutalo
Atlantidu i sve njene stanovnike u toku samo jedne noi. Ovaj zemljotres nije bio posledica nikakvog udara ili prolaska nebeskih tela pored
Zemlje. Ogromni talasi plime, koja se irila u svim pravcima, unitili su gotovo sve stanovnike Engleske, Atlantske obale Evrope i
Sredozemnog mora i prodrli 500 km u dubinu afrikog kopna. Na taj nain su i tragovi kulture Atlantide bili uniteni, dok su udaljenija
podruja, koja su bila poteena poplava, slabo bila u kontaktu sa Atlantidom.
Pre 7.000 godina dolo je do procvata kulture na Tibetu, Kini i Mesopotamiji. Ovoga puta veliki potop, zemljotresi i vulkani, izazvani vrlo
bliskim prolazom komete pored Zemljine kugle, stvorili su pusto na gotovo celoj Zemljinoj povrini. Posebno su ovim bili pogoeni Severna
Amerika, Australija,Tibet, Kina, Japan i delimino Mesopotamija. Posle tog vremena ljudska civilizacija se razvijala bez veih kataklizmi.
Legenda o ovom potopu nala je svoje mesto i u Bibliji, ali je prava istina o njemu drugaija. Mesopotamija (meureje izmeu reka Tigra i
Eufrata) je u to vreme imala najvii nivo razvoja tadanjeg sveta sa poznavanjem slikovnog pisma i razvijenim sistemom za navodnjavanje
koji je omoguavao tri etve godinje. Jedna prosvetljena osoba saznala je unapred za potop i uspela da ubedi lokalnog vladara da povede
celokupno stanovnitvo u okolne planine nosei sa sobom sve to je bilo vredno, rukopise i umetnike predmete, spasavi od unitenja
ogromno kulturno blago. Ta osoba je istorijska linost, ali to nije bio Noje, niti su ljudi nali spas u Nojevoj barci, nego u mukotrpnom penjanju
u planine beei od talasa visokog 15 metara koji je nosio sve pred sobom. Vratili su se tek posle nekoliko meseci kada se voda povukla, a
tlo osuilo. Zatekli su na svojim plodnim poljima sloj mulja visok desetak metara. Veina preivelih se raselila u druga podruja, a onima koji
su ostali bilo je potrebno 15 godina da obnove sisteme za navodnjavanje. Ostalo stanovnitvo Mesapotamije kao i mnogi primitivni narodi sa
obala Sredozemnog mora su zbrisani potopom.
Ali, ve pre 7.000 godina u ljudskom drutvu su postojale, duboko usaene, sve negativne emocije i tada su poele da se javljaju sve
masovnije bolesti. Pored hroninih bolesti, ljudi su masovno umirali od raznih zaraza koje su nailazile na pogodno tlo u organizmu,
oteenom negativnim emocijama: mrnja, netrpeljivost, borba za vlast, zavist, stotine hiljada robova, ogromne razlike izmeu klasa, veiti
strah za odbranu vlasti, borba potlaenih za svoju slobodu i maltretiranje od onih koji su hteli da vlast sauvaju. Negativne emocije i bolesti
meu ljudima neprekidno su rasle, hiljadama godina, da bi tokom poslenjih hiljadu godina pre Hrista dostigle vrhunac. Nikada, ni pre ni posle
toga, tako mali broj ljudi koji je postojao na Zemlji, a posebno na Bliskom istoku gde je civilizacija u proseku bila najrazvijenija, nije dostigao
tako visok nivo negativnih misli. Tada je Stvoritelj, da bi spasao auru Zemlje koja je bila oteena negativnim mislima ljudi, odluio da, i pored
toga to je ljudima data slobodna volja, posredno utie na nju kako bi dolo do organizovane promene naina miljenja i do svoenja
negativnih misli na najmanju meru.
Stvaralaka energija koja sve proima realizova je ovu ideju preko oveka-Hrista. On je uspeo da zainteresuje mase za religiju ija je osnova
bila promena naina miljenja na taj nain to bi se negativne misli svele na minimum, to je trebalo da omogui smanjenje boletina i
oteenja Zemljine aure. Zavrnica te njegove misije bio je zadatak da se promenom frekvencije energije u Zemljinoj auri, a pri tom ne
menjajui frekvencije kod ivih bia i materijalnog sveta na Zemlji, neutraliu negativne posledice loih misli koje su se skupljale hiljadama
godina.
Zahvaljujui tom njegovom epohalnom inu, oveanstvo je naglo krenulo napred, ali je ve u srednjem veku, u hrianskom svetu za vreme
inkvizicije, doivelo znatan zastoj.
Dananji nain ivota omoguava stvaranje ogromnog broja negativnih misli i to samo u toku jednog dana.

Odvajanje od prirode - Nastanak negativnih misli - Slobodna volja

Jedina stvar u kojoj je ovek u toku civilizacijskog razvoja neprekidno nazadovao jeste kontakt sa duhovnim energijama, odnosno kontakt sa
prirodom. ovek je postepeno, korak po korak, gubio kontakt sa prirodom, istim tempom kojim je osvajao neke mogunosti kao to su vatra,
gajenje ivotinja, zemljoradnja, pronalazak metala i njihova primena, izgradnja kua, pismenost, stvaranje maina, poetak korienja nekih

energija.
Kada je dolo do pronalaska, odnosno do korienja vatre za grejanje i zatitu od ivotinja, a zatim prvo za peenje, pa za kuvanje hrane,
ovek je dobio sigurnost koju do tada nikada nije imao: da se zatiti od hladnoe i ivotinja, i da moe omekati hranu koju jede.
Svaki od sledeih koraka u napredovanju znaio je odustajanje od jednog dela veza sa prirodom, njihovo postepeno gaenje, pri emu ovek
postaje sve sigurniji, sve samouvereniji. Kontakt sa prirodom predstavljao je u stvari potpunu otvorenost due i svesti oveka prema
duhovnim energijama. Ova delovanja je ovek doivljavao, i usmeravanja se pridravao, sve do momenta kada je njihovo delovanje poelo
da dolazi u suprotnost sa nekim njegovim osvojenim, steenim i smiljenim beneficijmama. Tada je on zapoeo da izbegava ova uputstva
koja su dolazila od duhovnih energija.
Kontakti sa svetleim telom, zapoeti pre 144.000 hiljade godina, takoe su doiveli promene jer je ovek poeo da se osamostaljuje svaki
put kada bi usmerenje svetleeg tela, na neki nain, moglo da umanji osvojene darove prirode. Posebno je delovanje svetleeg tela bilo
sputavano i otklanjano polusvesnim naporima naih predaka, kada je u pitanju bio odnos sa drugim ljudima, maltretiranje drugih ljudi i
zarobljenika. Taj proces se dalje, sa razvojem civilizacije, sve vie razvijao, a otpor dosta jasnim signalima svetleeg tela postajao sve jai, pa
je ovek poeo da ih ignorie, da ih preutkuje, prelazi preko njih svaki put kad mu to nije odgovaralo.
Na taj nain je poeo da se postepeno, tokom hiljada godina, gasi uticaj svetleeg tela, jer je ovek stvorio odbrambene sisteme koju su u
poetku sputavali, uklanjali, ponitavali ona uputstva svetleeg tela koja su bila u najveem raskoraku sa stavom naih predaka. Kasnije, taj
sistem je poeo da se primenjuje na sve blae razlike u stavovima izmeu svetleeg tela i te osobe.
Moe se rei da je dananji ovek u potpunosti odvojen od prirode, to je posledica negativnih elemenata razvoja ljudske civilizacije.
Osvajajui deo po deo prirode, ljudi su poeli sa jedne strane da se oseaju sigurno, bezbedno, a sa druge strane, uputstva koja su dobijali
od svetleeg tela bila su sve ee u suprotnosti sa onim to su radili ili mislili, pa su stoga sve vie ignorisali informacije koje su dobijali od
svetleeg tela.
Ignorisanje onoga to svetlee telo ukazuje i savetuje, postepeno je dostiglo takav nivo da je dolo do potpunog prekida komunikacije izmeu
oveka i svetleeg tela. To se desilo pre oko 30.000 godina, a samo retki pojedinci su nastavili ove kontakte do pre priblino 10.000 godina.
Od tada, niko od normalnih ljudi, osim ako se nisu bavili duhovnou, ne moe da kontaktira sa svetleim telom.

Nastanak negativnih misli

Negativne misli su one misli za koje kaemo da odstupaju od puta ili volje Stvaraoca. To su dakle pogrene misli meu koje spadaju mrnja,
zavist, borba za vlast, nezadovoljstvo, briga, alost i strah. Njihovo tetno dejstvo po oveka je ogromno i ogleda se u tome to one
prouzrokuju preko 80% svih hroninih organskih i psihikih bolesti, dovode do slabljenja funkcionisanja nervnog sistema, smanjenja
kreativnosti, inteligencije, duhovnosti i humanosti.
Proces slabljenja kontakta sa svetleim telom, omoguio je stvaranje negativnih misli, jer one nisu bile u dovoljnoj meri kritikovane, nije
ukazivano na njihovu tetnost, pogrenost i usmeravanje na pravilan nain miljenja. To znai da je slabljenje kontakta sa svetleim telom,
koje je ovek izazvao da bi izbegao neka uputstva koja su bila u suprotnosti sa onim to je radio i mislio, postepeno otvaralo put sve veem
broju negativnih misli koje, zbog slabljenja kontakta nisu mogle biti kritikovane, niti je vie bilo dovoljno upozorenja za njihovu promenu,
odnosno neutralisanje.
To je korak po korak poveavalo broj negativnih misli, da bi to, kad se uticaj svetleeg tela u smislu direktnog upozorenja preko svesti sveo na
minimum, odnosno potpuno ugasio, omoguilo procvat negativnih misli, bez kontrole, bez iijeg upozoravanja, ukazivanja na njihovu
pogrenost i tetnost.
Pored toga, jo znaajniju ulogu odigrala je neka vrsta lakoe i nonarlantnosti u stvaranju negativnih misli ljudi koja proizilazi iz prirode
oveka, i koja sadri odreenu dozu nesamokritinosti, pokuaja beanja od obaveza, beanja od krivice i svaljivanja krivice na druge ljude.

Taj uzrok je zapravo dominirajui, dok su prethodno navedeni uzroci bili samo dopuna i pojaanje u razvoju ljudske najnegativnije osobine.
Zbog toga je ljudska civilizacija i dospela do ovakvog stanja.
Negativne misli i stresovi oteuju auru stvarajui energetski ele koji dovodi do smanjenog protoka bele bioenergije i konano do pojave
hroninih bolesti. Ako elimo da budemo zdravi, potrebno je da imamo samo pozitivne i neutralne misli, to e biti garancija naeg zdravlja.
Pored zdravlja to predstavlja i garanciju nae kreativnosti, inteligencije i razvoja duhovnosti.

Slobodna volja
Stvaralac je, dajui slobodnu volju ljudima, omoguio njihov izuzetno brzi razvoj uz pomo svetleih tela. Postoje bia koja imaju slobodnu
volju, iako nisu primila na sebe obavezu i ast da pomognu razvoj svetleih tela. Meutim, sve materijalne rase koje primaju obavezu da
pomognu razvoj svetleeg tela, dobijaju pri tom pravo na slobodnu volju, kako bi se razvoj svetleih tela to bre i to efikasnije obavljao.
Istovremeno, meutim, postoji i druga strana medalje o slobodnoj volji. Naime, kada materijalna iva bia, koja imaju slobodnu volju, skrenu
sa puta Stvaraoca, ona ugroavaju svoju, kao i druge rase, svoje okruenje, pa i samu planetu na kojoj ive. Delovanje ili spreavanje ovih
pojava ne moe se realizovati oduzimanjem slobodne volje, a zatim dovoenjem njihovih misli i dela u sklad sa voljom Stvaraoca, jer se
jednom data slobodna volja ne oduzima. Taj problem se na najiri i najsloeniji nain pojavio kod ljudske rase.
Nain razmiljanja, sredina u kojoj su se razvijali, specifian nain miljenja kod ljudske rase, doveli su do pojave vie razliitih negativnih
misli koje nisu u skladu sa putem Stvaraoca. Negativne misli oteuju zdravlje tih osoba i zdravlje drugih ljudi, uspostavljaju loe meuljudske
odnose, stvaraju napetost, krizna arita i ratove izmeu ljudi, koji prete da dovedu do samounitenja ljudske rase. Takoe, te negativne misli
i pogrean nain miljenja deluju ne samo da ljude, ve i na njihovu okolinu, na biljni i ivotinjski svet, i to je najstranije, na auru planete
Zemlje do te mere da su doveli auru Zemlje kao planete i kao ivog bia u pitanje.
Jedini mogui i jedini ispravan put je promena naina miljenja ljudi, odnosno usklaivanje misli ljudi sa voljom Stvaraoca, ime bi se
zaustavilo pogoranje stanja Zemljine aure, omoguio razvoj svetleih tela ljudi i ispunjenje velikog cilja. Na tom putu stoje nam na pomoi
duhovne energije, za ije angaovanje je potrebna molba visoko razvijenih pojedinaca.
Negativne misli ljudi - opasnost za auru Zemlje
Planeta Zemlja je ivo bie koje ima svoju auru. Ona se sastoji iz dva energetska sloja, jedan iznad drugog, smetena u atmosferi Zemlje.
Gornji sloj se neprekidno kree prema zapadu, a donji prema istoku, pri emu obiu Zemlju za 15 minuta. Njihovo kretanje omoguava
opstanak Zemlje u ovakvom obliku kakav je danas.
Iako izgleda neverovatno: AURU ZEMLJE NAJVIE OTEUJU NEGATIVNE MISLI LJUDI. Energetska struktura donjeg sloja aure Zemlje je
izuzetno osetljiva na energiju od koje se sastoji negativna ljudska misao. Kako se ljudska misao u energetskom smislu iri sferno i trenutno
prolazi keoz sve slojeve atmosfere Zemlje ona, pri stupanju u kontakt sa donjim slojem aure, dovodi do njegovog trajnog oteenja. Rezultat
toga je stvaranje neke vrste energetskog elea koji ometa normalno funkcionisanje aure Zemlje. Oteenja koja se javljaju na donjem delu
aure, iznad mesta na povrini Zemlje na kome se osoba, koja je tu misao proizvela, nalazi.
Meutim, zbog kretanja donjeg sloja ne dolazi do teenja samo na jednom mestu, ve se ona javlja u obliku dugakih udubljenja. Na taj
nain, pojedine negativne misli, koje due traju, ostavljaju udubljenja koja esto mogu zatvoriti i krug oteenja u obliku prstena u auri Zemlje,
dok se sloj okrene jedanput oko nje.
Zbog rasporeda ljudi na Zemlji, najoteeniji je deo koji obuhvata energetsko polje aure iznad umerenog pojasa severne irine, to znai vei
deo Europe, Rusija, Kina, Japan, Severnu Ameriku, dakle najmnogoljudniji pojas na Zemlji, dok je najmanje oteenje vezano za pojas na
nivou Australije i junije. Ova oteenja, koja se skupljaju hiljadama godina, postepeno dovode do blokade u funkcionisanju aure Zemlje, koja
podsea na blokade ljudske aure.

Sadanje stanje aure Zemlje je, zbog neizmernog broja negativnih misli koje su nastale u toku poslednjih 2.000 godina, vrlo loe. Ukoliko bi
se ovaj tempo oteenja aure Zemlje nastavio, dolo bi vrlo brzo do takvog pogoranja da bi ivot na Zemlji u velikoj meri bio doveden u
pitanje.
Zbog oteenja aure javljaju se gruba pomeranja povrinskog dela Zemlje i neusklaenosti izmeu povrinskog i slojeva koji se nalaze ispod
njega. Posledice toga bi bili zemljotresi, vulkani, velike pukotine, prodor mora u kopno, izdizanje morskog dna, velike poplave, izbijanje
zaguljivih gasova, a iznad svega enormno pojaanje tetnih zraenja iz zemlje, koja bi bila tako ubitana da bi na itavim kontinentima sve
ivotinjske i biljne vrste brzo nestale. Zemljia bi kao planeta uskoro prestala da predstavlja naseobinu civilizovanih i ivih bia.
Razvoj ivog sveta na Zemlji je rezultat truda Stvoritelja tokom milijardu godina, pa se stoga ne moe dozvoliti da jedna ivotinjska vrsta kao
to je ljudska, ija je uloga i vreme trajanja relativno skromno u istoriji planete Zemlje, svojim bahatim ponaanjem sve to uniti. Osnovni
problem, meutim predstavlja slobodna volja oveka, koju je kao vrsta dobio, pa stoga nije mogue na nju delovati silom.
Zbog toga je za spas ljudske civilizacije i cele planete jedini ispravan i mogu put: promena naina miljenja ljudi koja bi postepeno zaustavila
pogoranje stanja Zemljine aure pre nego to se pree kritina crta i pone kataklizma na Zemlji.
Ako se ovaj proces zaustavi, onda e biti mogue, ubrzanim razvojem svetleih tela ljudi, da doe do sazrevanja gotovo svih svetleih tela
ime e se obezbediti kritina masa koja je u stanju da popravi ogromna oteenja u Zemljinoj auri.

Princip razvoja
Nekadanja vrlo neprecizna tumaenja indijskih izvora govore da je Stvaralac stvorio kosmos da bi se igrao. Sveta znanja govore da nije bila
u pitanju igra ve potreba, izuzetno snana elja da se neto stvori, slino elji umetnika koji trai i mora nai nain da izrazi ono to osea.
To znai da je Stvaralac morao da realizuje taj svoj unutranji oseaj koji je zahtevao da se neto stvori i da se iskoriste neizmerna znanja i
mogunosti Potencijala. To, meutim, ne objanjava svrhu nastanka kosmosa, ve samo potrebu Stvaraoca da ga realizuje.
Svrha nastanka je ustvari, razvoj i napredovanje svega to nije okamenjeno, svega to moe da se menja. Princip promena ka savrenijem,
sloenijem, lepem, boljem, korisnijem, do maksimuma je zastupljen upravo u znanjima i mogunostima Potencijala. Potencijal je imao u sebi
ugraenu potrebu za razvojem koji bi imao navedene elemente. To znai da je sutina kosmosa stvaranje neeg naprednijeg, sloenijeg,
lepeg, boljeg, korisnijeg, zanimljivijeg od postojeeg stanja, dok je Potencijalova neodoljiva elja da se tako neto realizuje, bila samo
njegova potreba koja je omoguavala realizaciju ovog velianstvenog razvoja. Jednom reju, stvaranje kosmosa i njegov dosadanji razvoj,
kao i budui, predstavlja realizaciju PRINCIPA RAZVOJA ili je kosmos rezultat realizacije principa razvoja koji je Potencijal, a zatim Stvaralac
ostvario kroz svoje neizmerne mogunosti i neodoljivu elju da to uradi.
PRINCIP RAZVOJA PREDSTAVLJA OSNOVNI PRINCIP KOSMOSA
Sve to postoji predvieno je da se razvija. U sve u ta je uneo svoj program, Stvaralac je, kao obavezni deo, uneo i razvojnu komponentu
koja ne samo da spreava zaustavljanje procesa, okamenjavanje neega to je stvoreno, ve naprotiv obezbeuje, kao neto neumitno,
neto to se ne moe izbei: razvoj svega to je Stvaralac stvorio. To znai da su sve energije, sva materija, sva iva bia stvoreni, a zatim se
razvijali na principima razvoja, koje je Stvaralac uneo u energije koje je stvorio, dok su materija i iva bia, nastali kao posledica spajanja i
meusobnog delovanja razliitih energija, preuzeli one elemente razvoja koji nisu bili iskljuivo vezani za razvoj samih energija. Zbog toga
razvoj mrtve materije ine preostali razvojni elementi, koji se ne tiu iskljuivo energija od kojih su nastali, ve se mogu primeniti i na
novonastalu materiju.
Razvoj ivih bia, pored komponente razvoja mrtve materije, najveim delom, sadri elemente razvoja koje mu neprekidno donosi ivotni
talas koji se postepeno menja u skladu sa potrebama razvoja ive materije.
Princip razvoja e predstavljati osnovni princip kosmosa sve dok ga bude bilo, to znai kroz beskonano dug vremenski period koji je pred
nama.

Vidovi mogue saradnje ljudi sa nematerijalnim i materijalnim superinteligentnim ivim biima u kosmosu
Ve je reeno da je pokuaj nauke da uspostavi kontakt sa nekom civilizacijom, koja bi bila barem na nivou ljudske, istovremeno i
bezuspean i smean i da je pravi put za uspostavljanje ovih kontakata putem paranormalnih kontakata, dakle, putem energija koje su nauci
nepoznate. Na taj nain je kontakt sa vanzemaljskim superinteligentnim civilizacijama ne samo mogu ve i neophodan za dalji razvoj ljudske
civilizacije. Ove civilizacije su spremne i imaju ime da pomognu ljudskoj zajednici, jer su njihove misli i dela usmereni ka putu Stvaraoca i ne
postoji nikakva opasnost za ljude pri kontaktu sa ovim biima. Naprotiv, njihova pozitivnost i humanost su garancija da e efekti biti ne samo
bezopasni ve i vrlo korisni zbog toga to su te civlizacije daleko iznad ljudskih mogunosti. Stoga je kontakt sa njima slian onom kontaktu
civilizovanih ljudi sa uroenicima koji prvi put vide belog oveka, uz jednu ogromnu razliku: prva ideja belog oveka je bila kako da
eksploatie i iskoristi za sebe nizak nivo razvoja uroenika i pokrade im i opljaka sva nacionalna bogatstva, dok je stav ovih vanzemaljskih
visokorazvijenih civilizacija upravo obrnut - njihov pozitivan i human nain razmiljanja i delovanja usmerie ih na maksimalnu pomo oveku
bez bilo kakve koristi za svoju civilizaciju.
Pomo koju oni mogu pruiti ljudskoj zajednici je viestruka i deli se na nekoliko oblasti.
Na prvom mestu to je, svakako, pomo u uspostavljanju, na optem nivou, takvog naina miljenja ljudi koje e biti u skladu sa putem
Stvaraoca. Ova pomo bi se ogledala u prenoenju visokorazvijenim ljudima znanja i incijacija za izmenu naina miljenja koje bi ovi
molbama prenosili svim ljudima sveta.
Drugo, mogua je pomo u promeni klime uih i irih podruja, koja bi se optimalno uskladila sa potrebama ljudi, biljnog i ivotinjskog sveta,
kao i zatita od nepogoda manjih i veih razmera.
Trei vid predstavlja pomo ljudima za razreavanje nekih problema koji tite ljudsku zajednicu. To je, pre svega, energija, pri emu najvaniju
ulogu igraju elektrina i toplotna energija. Razreenje ovih problema dolo bi iz izvora koji su energetske prirode i smeteni su u kosmosu.
etvrti vid pomoi ogleda se u raznim savetima iz poljoprivrede, stoarstva i industrije, naina stanovanja, prevoznih sredstava, sadraja i
naina kolovanja dece i odraslih i na kraju metoda za postizanje breg napretka u duhovnom smislu. Saveti i ova znanja prenosili bi se
postepeno, dugi niz godina u skladu sa spremnou ljudske rase da ih prihvati i da ih primeni i njima ovlada.
Bez pomoi ovih superrazvijenih civilizacija, razvoj ljudi bi bio znatno sporiji uz maksimalno poveanje opasnosti od meusobnih konflikata i
ratova.