PUBLICITET

Publicitet jeste, najkrae reeno, prisustvo u javnosti. "Moderan proces

publiciteta" {modem publicity process) odreuje se kao konkurentska borba za
uticaj i kontrolu nad popularnom percepcijom kljunih institucija i javnih
linosti, dogaaja i tema posredstvom masovnih medija, a njeni uesnici su
politiari, biznismeni, javne linosti i novinari.
U amerikoj literaturi publicitet se uglavnom izjednaava sa informacijama o
nekoj linosti, organizaciji ili dogaaju koje nisu plaene i nemaju neposrednu
propagandnu, komercijalnu, ak ni edukativnu nameru, ve ih mediji objavljuju
u skladu sa svojom osnovnom funkcijom da obavjetavaju publiku o
relevantnim zbivanjima.
POJAM JAVNOSTI
Razliite upotrebe reci , javnost" i javno" kako u svakodnevnom govoru, tako i
u mnogobrojnim argonskim varijantama njihove primene, ukazuju ne samo na
kompleksnost znaenja koja su inkorporirana u pojam koji im stoji u osnovi,
ve isto tako na potrebu da se ove kategorije blie odrede.
Iako se u najoptijem smislu moe rei da atribut ,,javno " oznaava neto to je
opte i dostupno svirna, njegove razliite upotrebe potkrepljuju nedoumice u
pogledu njegovog znaenja. Javna linost" oznaava vrstu popularnosti,
odnosno, publiciteta koji uiva neka osoba, javna kola" ukazuje na injenicu
da je obrazovanje u njoj besplatno, dok javno okupljanje", javna debata" ili
"javna osuda" ukazuju na ono znaenje javnog" koje se konstituie preko
kategorije javnog mnenja".
Javno" zato oznaava obznanjenost i optu pristupanost. Politiko znaenje
rei javnost" u ovom smislu izvodi se iz latinskih rei publicus" (javan) i
populis" (narod). Pojam javnosti konstituie se i iz odnosa prema pojmu
privatnosti, odnosno, intimnosti.
Privatus je u navedenom smislu, predstavljalo svojevrsnu simboliku
zatienost od upliva javnosti, lienost mogunosti da se prodre u javni
prostor.
Za srednji vek je karakteristina pojava tzv. reprezentativ ne" javnosti, koja se
konstituie ne kao sfera javnosti u onom smislu koji je artikulisala antika grka
ili rimska tradicija, ve predstavlja obeleje statusa. Manifestovanje ove
reprezentativne javnosti vezano je za atribute linosti kao to su insignije
(grbovi, oruje), habitus (odevanje, frizura), maniri (nain pozdravljanja,
ponaanja) i retorika (oslovljavanje, govor sa formalitetima uopte), jednom
reju, za strogi kodeks 'plemikog' ponaanja. Reprezentativna javnost koja se
sada ograniava na dvor monarha ima, kako kae Habermas, karakter rezervata
u jednom drutvu koje se odvaja od drave, omoguavajui odvajanje privatne i
javne sfere u modemom znaenju termina. Redukcija reprezentativne javnosti,
stvara prostor za jednu drugu sferu koja je povezana sa pojmom javnosti u mo -

dernom smislu, a to je sfera javne vlasti. Javnost, odnosno njeni toposi (trg,
pijaca, ulica), iako prvobitno predstavljaju sfere primerene i dostupne svim slo bodnim graanjima, naporedo sa formiranjem javne linosti ili institucije koja
posjeduje autoritet, a za koje javnost ima prevashodno reprezentativnu funkciju,
sa svim pozitivnim konotatama koje termin reprezentacije povlai, postaje,
nasuprot svojoj osnovnoj intenciji, slobodno polje za ispoljavanje
voluntaristike hegemonije.