Milo Crnjanski:

Badnjak
Blaenopoiveg
Kralja
ta je Milo Crnjanski pisao posle Marseljskog atentata, pre
osamdeset i dve godine. Tekst Miloa Crnjanskog prenosimo u
integralnoj verziji

Kao velikog kraljaslavie budua pokolenjaBlaenopoivegKralja Aleksandra, kao to ga

i mi sada slavimo, ali jo vieslavie ga kao vou.
Pojam voe koji vodi narod u nas dugo nije bio omiljen.Nadripolitiari, inadriuenjaci,
bili su stvorili, za vreme epohe jednog lanog liberalizma, naopak pojam slobode
glasaa. Tumaili su kako je u narodu naem veliki demokratizam, mada je oigledno da
tu vrstu razuzdanosti koju su oni veliali neete nai, nikad, ni u ivotu radnika, ni naeg
seljaka. U svakoj radionici, u svakoj radnikoj grupi vrlo dobro se zna ko reava i ko
vodi. A u seljakoj kui i u seljakom ivotu uopte i nema mnogo brbljanja, svaijeg
uea u raspravljanju, nego vlada i te kako razbor, zapt i red.

U stvari, vremena jednog Miletia, Kreka, Supila, Paia, daspomenemo samo njih,
demantuju ve na prvi pogled to tvrenje kao da na narod nije svikao da ga politiki
vode, ili da ne ume da voli i da ide za onim o kome veruje da ga dobro vodi.
Tek u poslednje vreme bila je kod nas, jedna jalova grupapiskarala uspela da, na primer,
Nikolu Paia, razboritog,izdrljivog, umnog, punog takta, jednom reju velikog,
proglasi za neznalicu i tetnog po na narod, onda, kada je ba on pripremao najsvetlije
stranice istorije srpstva.
Veliina Blaenopoiveg Kralja Aleksandra nije bila samo njegovim
uzvienim vladarskim crtama, nego i u njegovom politikom vostvu. Za sve one koji su
odani ideji stapanja naih krajeva, ideji stvaranja nove drave i novog jedinstva naroda,
rasno i po maternjem govoru, i po patnjama, ve davno istog, velika linost Kralja
Aleksandra bila je velika ne samo po tome to je bio kralj podanicima, nego i to smo
prema Njemu kao voi, mogli da imamo i idejnog poverenja.
Blaenopoivi Kralj koji je na dananji dan, sa svima starim obiajima, doekivao
badnjak, odlino je slutio, da u svome poreklu, njegova dinastija ima presti koji
je trajniji od svih drugih prestia, svih drugih dinastija.
Jo pre dve godine, sred svojih seljaka, u Topoli, on je isticao u govoru da je
njegov praded, sa njihovim dedovima zajedno iveo i zajedno radio, na narodnim
poslovima iste udi i istih ideja.
U toj istovetnosti i jedinosunosti sa svojim poreklom a svima nama, on je bio ne samo
budui vladar nego i ideja uzdanica svih onih koji su eleli stvaranje nae sadanjosti,
bez obzira. Jo onda kada je njegova laa prolazila kraj Splita, pozdravljena od
demonstranata, nacionalista, u duama naih ljudi, jedno se znalo kao izvesno: Oni hoe
to i mi svi, i ma ta dolo, nau ideju On nee nikad napustiti.
Piui na jednom drugom mestu o Blaenopoivem Kralju, mi smo ve istakli da je ta
odanost njegova poslu narodnom koji je imao da svri, poela kod njega od detinjstva.
Laki deo ivota, razonode i prijatnosti, On nikad i ne trai. Zadatku, svojim idejama,
neem za im ceo narod udi, On je odan onom plahou i skoro gorinom, koju sva deca
koja rano ostanu bez majke, nose u sebi.
Danas znamo i postoje jasni i nepobitni podatci, da jeBlaenopoivi na Kralj znao i
razmiljao o politikim problemima naim, jo kao mladi u
carskom, paevskomkorpusu kadeta, kada su tamo dolazili prvi put oni koji su vrili
propagandu za ideju Jugoslavije.
U Petrogradu, kao toliki nai politiki ljudi, On je okusio slastzamiljanja jednog velikog,
politikog stvaranja i rada, uzavejanoj bezmernosti ruskoj. Zavet velikom slikom Rusije
koja nas je sve zanosila nekim, slovenskim, dubokim enjama koje su bile u svim naim
duama.
Tu, pri tom uenju u Petrogradu, zarila se u njegovo srceneizvadiva strela naeg
politikog romanticizma koji ga je osposobio da se oduevljava i onda, kada su
svi malaksavali i da se nada i onda kada se jo nigde od nas nisu tako nadali.
Bez krivina, bez obinih uivanja, ivot Blaenopoiveg Kralja, u neprekidnoj je
odanosti koncepciji ujedinjenja, stvaranju jedne drave od Strumice do Alpa.

Njegov ivot je bio neprestano bdenje u tom pravcu i nita ljudsko mu nije bilo tako
blisko kao svetla njegova politika ideja koja sad, posle njegove muenike smrti, treperi
na nebu nad nama kao nepomina ista sazvea i zvezda
Od poetka svog uea u dravnim poslovima, jo za ivota Kralja Petra,
na Blaenopoivi Kralj pokazao je ne samo mo volje i vrstine karaktera, nego i tu
duhovnu sposobnost zanosa koji ga je osnaio da, pre svih, ide za tom svetlom slikom
drave, koje, da nije bilo Njega, kraj svih drugih, i svega drugog, ne bi danas bilo.
Vremena su bila takva i sudbina naa, da je budunost naroda zavisila, pre svega, od
reenja vojnikih problema. Mladiprestlonaslednik, daleko smeliji vri u tome, od
drugih, starijih, reio je pitanja vojske, i ne samo spoljna, nego i unutranja, To je, vie
svega, bio preduslov, da se moe pojaviti, pobedonosno, u Staroj Srbiji, na elu armija.
Za vreme Velikog rata, uz starog oca, Kralja Petra, u oima naroda i On je postao
vojnika legenda. Ali na stranu ta slava koja je obuhvatala, opta, sav narod, njegova
linost raste, kadse spozna i sazna, i tamo gde je bio ostavljen sam sebi da istoriju stvara.
Na obali Draa, kada je strahovito povlaenje preko albanskih planina trebalo da se
zavri, po prieljkivanju neijem, katastrofom, upornost tog mladog komandanta,
bolnog i gorkog osmeha, sauvala je ivote hiljadama i hiljadama. Prvi put, posle tolikih
decenija jedan na politiki i vojniki voa umeo je da vidi Evropu onakvu kakva jeste i
njegovo lino dranje uinilo je da je ime Srbije prelo uzvieno preko Alpa.
Daleko nad obinom veliinom dinasta, On je taj koji die i u
vihoru nadiranja u proboju solunskog fronta. Njegove line karakterne crte bile su
preduslov tog vojnikog elana i taj elan On je imao i posle u reavanju naih politikih
problema.

Foto: Nedeljnik

Niemu drugom, ideji stvaranja jedne drave od Strumice do Alpa, vie nego
drugi, nepokolebljivije nego drugi, iveo je naBlaenopoivi Kralj. On
je progledao ljude i iznad njih je stvarao dravu, na ljudske slabosti bez obzira. Veliko je
da toliki i tako dugo ve nose na dui tu elju da svi nai krajevi budu jedno, da i nama
svane, da ne budemo tue sluge, ali je veliko i to koliko je jedan kralj, iznad svih nas,
primio tu ideju, lomio se nje radi, i iao, da bi postala vena, nje radi i u susret smrti.
Ne zato to je On bio kralj, nego zato to je bio takav ovek toliko
na, Blaenopoivi Kralj uzdie se toliko. Prenos njegovog tela, jezovita kuknjava u
noi kleeih gomila, taj voz to zaaren juri kroz no i nosi ideju, nenaputenu do
poslednjeg daha, da se udahne ivot jednom napaenomnarodu, da mu se stvore bolji
uslovi ivota, oseaj da je ovek, da vie ne treba da se uvija i slui, zar e bilo poslednjih
decenija iega u naoj istoriji velianstvenijeg i veeg?
U Njemu u posle smrti, kao najviem simbolu, ivi ona naa klasa, koja nam je sa ovih
petnaest godina najvie nedostajala, klasa ljudi neumitnih i nezbunjenih koji o prolosti
imaju odreene pojmove. Koji hoe da nastave ono to se radilo kroz uporne borbe za
kole u Celju, kroz hrvatske nemire u Austriji i vojnike napore Srbije. Jer On nije bio
samo pregalac, nego i samim sobom sasvim naisto, u jednom neprekidno radnom
ivotu.
On je znao da je 85% naeg naroda, od Ptuja do Ohrida, posle nekoliko stolea pod
Turcima i Habzbursima, sasvim nepotrebno neko naroito spremanje za jedinstvo.
Tuin i na seljak, i slovenaki, i hrvatski i srpski, bili su protivnici odvajkada.
Neumitnom strpljivou ekali u ti seljaci sudbonosnavremena.

U svom jugoslovenstvu na Blaenoponvi Kralj nije biosanjalo, otrim razumom on je

video da su dva carstva, austrijsko i tursko, u svojoj prolosti, stvorili sve predispozicije
sa jednu novu jedinstvenu dravu. Naa inteligencija radila je decenijama na
Ujedinjenju, ali literarno, sanjarski, i konfuzno. Samo su seljaki slojevi, bliski tvrdoj
zemlji, a jednostavni, drali se razbori. Dok se takozvana inteligencija, sa bezbroj svojih
osetljivosti, ambicija, sujeta, planova i jugoslovenskih reenja, najblae reeno,
esto zatravala.
Njena jalovost moda je otuda, to se iz arkog fanatizma slovenakih romantiara,
hrvatskih patriota, preanskihpolitiara; prelazilo lako u jedan duboko, politiki
pesimizam, koji na Blaenopoivi Kralj nika nije oseao.
Sa svojim osmehom, on se nije nikad kolebao.
Kao u XIX veku, pri kraju, kada je ve ceo svet oseao da je na narod blizu svog cilja,
naa inteligencija bila se pokolebala. ar
savremenika hercegovakih ustanaka, Miletievog doba, hrvatskih
narodnjaka 1867 godine bio je zgasnuo.
Neosporno je da je tek dramatinim dolaskom na presto dinastije
Kralja Oslobodioca i kumanovskom bitkom srpskog prestolonaslednika krenuta lavina
politikih dogaaja, a ne matanja, i da su se tek tada pozitivni rezultati preticali.
Blaenopoivi na Kralj bio je pravi politiki vo, i po svojoj dubokoj osetljivosti za
onu kontradikciju u nas koja u osnova svojoj nije ni negativna, ni neshvatljiva. Sa jedne
strane narod skoro ceo vezan za zemlju, arhajski i patriarhalan, sa druge strane
kolovani slojevi, konfuzni i bez starinskog morala. Narod, onaj blizak zemlji, nikad ne
kaska, ve koraa lagano, uva tradicije, obraz i duu, reagira po istim pojmovima i
uslavonskim, i u likim, i u bosanskim, i u srbijanskimplaninama.
Blaenopoivi Kralj imao je poverenja u tu arhajsku, vrstucelinu naeg naroda koja je
postojala i pre i koju nita ne mopotkopati.
Nije se kolebao u svojoj politikoj koncepciji, jer je ona bila ista, mislena i ipak
jednostavna. Znao je da je interes svih nas, da bude Jugoslavija. Stvaranje veih celina
karakteristika je novog doba i ekonomski i kulturni imperativ jugoslovenski branili su,
pre rata, i nae marksiste.
Nema sumnje da je Blaenopoivi na Kralj, kao uesnik te epohe; duboko cenio borbu
i patnju srpskog naroda, u radu nasjedinjenju srpstva, to je jedna
od najudnijih n najsvetlijihstranica najnovije evropske istorije, ali On je znao da je
istom snagom, paralelno, trajala i nacionalna borba hrvatskih seljaka,
manje vidna moda, ali ni malo manje gorka, kao i ona seljaka, organizovana, tedljiva i
pametna slovenakih kmetova.
U Njegovim oima, vie nego kod mnogih dugih, to je bilo jedno isto, i kao domain
svega toga, On je za tu ideju iveo i pao.
Kraljev badnjak gori ove godine nad njegovim grobom, ali Njegov pogreb nije sahrana
Njegovih ideja.

Do poslednjeg daha, a to je znao i najsitniji ovek u slovenakim brdima, i

najudaljeniji pomorac na naim obalama, svi uopte u naim krajevima, u pitanju naem
ivotnom, da bude Jugoslavija. On se nije nikad pokolebao nitisnebivao.
Veliki, daleko vei od mnogih, mnogih drugih, On poiva u grobnici topolskoj, ispunivi
udeo svoj, ali smru Njegovom ono to je On hteo dobija jo tajanstveniju stranu mo.
Nadsmrtima i ivotima, bez obzira na sve to je sitno i ljudsko, Njegova politika ideja
tek sada treba da postane neumitna. To oseaju svi u naoj zemlji.
Kralj nad naim kraljevima, On e i kao vo idejni ostatisvemogu irom ove drave koja
je jedino dobro i slovenakog, i hrvatskog i srpskog seljatva, koja postoji i koju niko i
nita vie ne moe zbrisati sa naeg lica, a koju je On prvi nosio, do svog poslednjeg
daha, kao vanrednu svoju viziju, u svojimumnim, dubokim n tamnim oima.
Milo Crnjanski
*tekst pronaen u arhivu Stanislava Krakova, direktora predratnog lista "Vreme"