Proporcije

a
naziva se razmerom brojeva a i b.
b
a : b = c : d i reava se tako to se pomnoe spoljanji sa spoljanjim a

Kolinik brojeva a i b , to jest broj a : b =

Proporcija je jednakost dve razmere

unutranji sa unutranjim lanom proporcije:

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Raun meanja
Treba pomeati dve vrste robe, ije su cene A dinara po kg i B dinara po kg, da bi se dobila roba po ceni od C
dinara po kg. ( Uzeemo da je B<C<A) . Odrediti u kojoj razmeri treba meati ove dve vrste robe.
Reenje:
ema koju koristimo izgleda:

Najpre napiemo date brojeve kao na slici 1.

Udarimo strelice i oduzmemo od veeg manji broj ( slika 2.)
Ako uzmemo x kg od robe po ceni od A dinara i y kg od robe po ceni od B dinara , proporcija je:

x : y = (C B ) : ( A C )
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Procentni raun
Procenat je univerzalna jedinica mere i predstavlja 100 ti deo neke veliine.
a
ili 0,01a
100
Glavna proporcija koju koristimo je:

Dakle, jedan posto od a iznosi

i oznaava se sa 1% od a.

G : P = 100 : p

ta je ta u proporciji?

G je glavnica, (celina), ono to ''na poetku'' i na njega se uvek odnosi 100%.

deo glavnice (celine), ono to je ''na kraju'' i na njega s odnosi p %.
1

Naravno, nekad moe biti vee od G.

p -je uvek u procentima, i t:

k u zadatku kae da se neto poveava za w %, onda p =(100+w)%.

u zadatku kae da se neto smanjuje za q %, onda p =(100- q)%
U datom zadatku iz procentnog rauna, mi najpre odredimo ta nam je zadato: G, P
ili
p . Ubacimo te podatke u G:P=100: p i nadjemo nepoznatu.

Ako profesor trai da se ba postavi ema sa koje postavljamo proporciju, onda je:

Ovde ne moramo da razmiljamo kakva je proporcionalnost ( direktna ili obrnuta) jer

strelice uvek idu u istom smeru.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Prost kamatni raun
Formule koje upotrebljavamo kod prostog kamatnog rauna su:
I=

K pg
100

kad se kamata obraunava za period od g godina

I=

K pm
1200

kad se kamata obraunava za period od m meseci

I=

K pd
36000

ili I =

K pd
36500

kad se kamata obraunava za period od d dana

K je kapital ( glavnica ) odnosno koliko para ulaemo

I je interes ( dobit ) odnosno koliko para dobijamo kao kamatu na uloeni novac , kamata.
p je interesna ( kamatna) stopa i uvek je data u procentima : p %
g je broj godina
m je broj meseci
d je broj dana
Koju formulu emo koristiti zavisi od konkretnog zadatka, odnosno od toga da li novac ulaemo na vie godina,
meseci ili dana.
K pd
K pd
to se tie formula za ulaganje na odredjeni broj dana, ima ih dve: I =
ili I =
, mi emo u
36000
36500
zadacima koristiti prvu a vi naravno radite kako zahteva profesor.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------2

Sloen kamatni raun

Ako se pri ulaganju neke sume u banku dobijeni interes ne podie , ve se doda poetnom kapitalu , tako da se
interes u prvom sledeem roku rauna ne samo na prvobitno uloenu sumu , ve i na interes za koji je ta suma
poveena i ako se tako radi u svakom sledeem roku, onda se interes u tom sluaju naziva sloen interes.
Uloimo recimo K dinara na n godina sa takozvanim godinjim kapitalisanjem.
Ovo godinje kapitalisanje znai da se na kraju prve godine sabiraju glavnica i kamata i da to daje novu glavnicu
za sledeu godinu itd .
Ako recimo uloimo K dinara na n godina sa takozvanim polugodinjim kapitalisanjem to znai da e posle
pola godine na glavnicu biti dodat interes i da e to biti nova glavnica, i tako svake pola godine.
Kapitalisanje moe biti i tromeseno ( kvartalno) , meseno itd.

Jasno je da to je ee kapitalisanje, to je situacija bolja za ulagaa.

Evo gotovih formula koje koristimo u sloenom kamatnom raunu:

1) Ako je kapitalisanje godinje

Kapital K ulaemo na n godina sa kamatnom stopom p% , vrednost na koju kapital naraste je:
K n = K q n gde je q = 1 +

p
100

i zove se interesni inilac

2) Ako se kapitalisanje vri svakog m - tog dela godine

p
100 m
Neki profesori formulu K n = K q nm piu i kao K tm = K q tm gde je tm broj obraunskih perioda.
K n = K q nm gde je q = 1 +

www.matematiranje.in.rs