Pesnikinja pise o svom iskustvu kada je prvi put drzala svoju knjigu u rukama,

nazivajuci je deformisanim potomkom njenog slabog mozga. Nakon rodjenja,

knjiga je uvek bila uz nju, ali njeni prijatelji su je objavili I sada je dostupna
javnosti; knjiga je poslata u stampariju u ritama I njene greske su ostale
neispravljene. Sada kada joj se vratila knjiga, autorki je mrska, pokusava da joj
skine mane, ali bez uspeha. Sto vise joj pere lice, vise se mana pojavljuje.
Pokusava da joj izravna noge, ali ona I dalje hramlje. Nadala se da ce je obuci u
lepse odelo, ali dobila je samo proste krpe. Nada se da knjiga nece pasti u ruke
kriticara ili otici na mesta na kojima ne treba da bude. Ako knjigu pitaju ko joj je
otac, reci ce da ga nema, a ako je pitaju za majku, reci ce da je siromasna I da ju
je zato poslala od dalje od sebe.
-

Pesma daje uvid u ulogu zenskog pesnika, njenu psihologiju I istorijski

kontekst
Pisana je u jampskom pentametru
Opisuje pesnikinjina osecanja nakon sto je njen zet objavio neke njene
pesme 1650. godine, bez njenog znanja
Metafora majcinstva I deteta
Zastitnicki nastrojena majka, dete joj je oteto pre nego sto je bilo spremno
da bude nezavisno
less wise than true-ljudi koji su to uradili nisu imali losu nameru, ali su
neoprezni bili
Nije imala vremena da usavrsi pesme, objavljene su sa svim manama I
greskama
Zelela je da ima udela u tome kako ce izgledati knjiga, jer joj se ne svidja
kako su je obukli
Svejedno oseca prisnost sa knjigom, jer je to ipak njeno delo
Ukljucivsi materinstvo u svoju pesmu, autorka pokazuje kako je poezija
nesto cime I zene mogu da se bave
Autorka pokazuje da je bila ponosna sto je pesnikinja I poeziju nije
smatrala grehom