Etika javnog zdravlja i

javno-zdravstveni etiki kodeks

PREDAVANJE
2012

Teme

Definicije i vodedi principi

Faze u razvoju javnog zdravlja
Javno-zdravstveni izazovi naeg vremena
Osnovne funkcije, usluge i sistem javnog zdravlja
Javno-zdravstvena etika

Javno zdravlje
nauka i umetnost preveniranja bolesti, produenja
ivota, unapreenja fizikog zdravlja i efikasnosti kroz
organizovane napore zajednice za sanaciju okoline,
kontrolu infekcija u zajednici, edukaciju individua o
principima line higijene, organizovanje zdravstvene
slube za ranu dijagnozu i preventivnu terapiju bolesti
i razvoj socijalnih mehanizama koji de obezbediti da
svaka individua u zajednici ima standard ivota koji de
joj omoguditi da ouva zdravlje.
Charles-Edvard A. Winslow, 1920

Javno zdravlje
Nauka i umetnost prevencije bolesti, produavanja ivota i unapreenja
zdravlja kroz organizovane napore drutva.
WHO, 1999
Donald Acheson, 1988

Vodedi principi

Jednakost i solidarnost
Odrivost
Efikasnost
Uestvovanje
Pravda i mir

Jednakost i solidarnost ...

Jednakost u zdravlju
Solidarnost sa ranjivim populacionim grupama
Pravinost u pruanju usluga, jednake usluge za jednake potrebe

Oekivano trajanje ivota na roenju

EU -25, prosek 2009

ene:

Izvor: EUROSTAT 2011, Dostupno na:

http://ec.europa.eu/health/indicators/echi/list

82,3

Mukarci: 76,4

Srbija, prosek 2009

ene:

76,6

Mukarci: 71,6
Izvor: RIJZ BATUT 2006. Dostupno na: www.batut.org.rs

Samoprocena zdravlja
EU -25, dobro i vrlo dobro, 2006

ene:

61,7 %

Mukarci: 67,8 %
Izvor: EUROSTAT 2011, Dostupno na:
http://ec.europa.eu/health/indicators/echi/list

Srbija, dobro i vrlo dobro, 2006

Za oba pola: 47,0 %
Izvor: RIJZ BATUT 2006. Dostupno na: www.batut.org.rs

Sadraj antenatalne zdravstvene zatite tokom trudnode

(u poslednje dve godine)
26.7

Papanicolau test

50.9

ANZZ: 99.0 %
76.5

Izmerena teina

93.5

2005.

75.5

Uzet uzorak urina

95.4
76.6

Izmeren krvi
pritisak

76.3

Uzet uzorak krvi

20

40

60

80

Romkinje
Srbija bez KiM

95.5
95.6

ANZZ: 88.9 %

100

Procenat

2010.

Odrivost ...
Razvoj kojim se garantuje da trenutna upotreba resursa ne ugroava
zdravlje bududih generacija.

Radioaktivno zraenje nakon kvara u

nuklearnoj elektrani u ernobilu 1986.

Nuklearna kriza u Japanu 2011.

Nuklearni reaktor Fukushima

Efikasnost ...
Raspodela resursa izmeu razliitih programa ili intervencija da bi se
postigla kombinacija ciljeva koji su drutveno najvie poeljni u odnosu na
dostupne resurse.
Postizanje maksimalnih rezultata uz minimalna ulaganja.
Dostizanje ciljeva uz ekonomsku isplativost.
Optimalna upotreba resursa u pruanju ili formiranju jedne zdravstvene
intervencije obezbeivanje da nema gubitka resursa...

Uestvovanje...
Ravnopravno uestvovanje svih lanova grupe ili zajednice u odluivanju i
aktivnostima.
Uestvovanje graana u procesima odluivanja i aktivnostima u svim
podrujima drutvenog ivota, kao i uestvovanje zaposlenih u odluivanju
o poslovima organizacije.

Pravda i mir ....

Teme

Definicije i vodedi principi

Faze u razvoju javnog zdravlja
Javno-zdravstveni izazovi naeg vremena
Osnovne funkcije, usluge i sistem javnog zdravlja
Javno-zdravstvena etika

Istorijske prekretnice u javnom zdravlju

Odvodni kanali

Javni vodovodi
Kontrola bolesti

Kontrola zaraznih bolesti

tapidi za jelo

Bolnice

2000

1000

Kontrola kuge
Kontrola malarije
Kontrola velikih boginja

pre
nove
ere

1300

2000
Prevencija
bolesti
1796.

460. g. pre n.e.

1876.

Faze u razvoju javnog zdravlja

1.
2.
3.
4.

Poboljanje higijenskih i sanitarnih uslova

Individualna zdravstvena zatita (imunizacija)
Terapijski postupci
Novo javno zdravlje

Dostignuda javnog zdravlja

Vakcinacija
Bezbednost u saobradaju
Sigurnija radna mesta
Kontrola infektivnih bolesti
Smanjivanje smrtnosti usled koronarne i cerebrovaskularne bolesti
Sigurnija i zdravija hrana
Zdravije majke i bebe
Planiranje porodice
Fluorizacija pijade vode
Prepoznavanje upotrebe duvana kao hazarda po zdravlje

CDC, 1999. Dostupno na:

http://www.cdc.gov/about/history/tengpha.htm

Teme

Definicije i vodedi principi

Faze u razvoju javnog zdravlja
Javno-zdravstveni izazovi naeg vremena
Osnovne funkcije, usluge i sistem javnog zdravlja
Javno-zdravstvena etika

Globalne izazovi u dananje vreme

1. GLOBALNO ZAGREVANJE poplave i irenje pustinja
2. GLOBALNE PODELE siromatvo i glad

3. GLOBALNA BEZBEDNOST graanski ratovi i terorizam

4. GLOBALNO ZDRAVLJE ljudska prava za sve

Laaser U, Epstein L. Threats to global health and opportunities for change: A new global health.
Public Health Reviews 2010; 32/1 : 54-89. Available at www.publichealthreviews.eu

Zdravlje je povezano sa:

ekonomskim
razvojem
demokratijom i
vrednostima

efikasnosti
zdravstvenog
sistema

Meutim: Trendovi u oekivanom trajanju ivota

Human Development Report, 2005

Oekivano trajanje ivota (god)

MRC 4: Smanjiti za dve tredine, od 1990 do 2015, smrtnost dece ispod uzrasta od 5 godina.
MRC 5, zadatak 1: Smanjiti za tri etvrtine smrtnost ena od komplikacija trudnode,
poroaja i pureperijuma.

Region

1990

2005

Zadatak
2015

2007

MCR 4
RR (svi)

103

74

34

SSA

183

145

61

MCR 5
RR (svi)
SSA

480
920

RR- Regioni u razvoju; SSA- Sub-Saharska Afrika

450
900

120
230

Evropski region se takoe suoava sa

razlikama....
Velike razlike koje se povedavaju izmeu zemalja i
unutar jedne zemlje.....

Oekivano trajanje ivota na roenju

Nisko

Visoko:
Island: 81.8 godina
Francuska: 81.6 godina
Italija: 81.9 godina

Turkmenistan: 54.4 godine

Tajikistan: 54.7 godine
Glasgow: 54.00 godine

Izvor: Reid M. Behind the Glasgow effect. Bull World Health Organ 2011; 89: 706-707.

Sadanji izazovi u Srbiji

Smrtnost dece ispod 5. godine na 1,000
ivoroenih, Srbija, 2005 - 2015
Stopa na 1000 ivorodjenih

Preventabilne bolesti
Faktori rizika
Socijalne i ekonomske
determinante zdravlja
Zdravlje na radnom mestu
Starenje
Ranjive populacione grupe

35

29

30

25.9
25

20

Jaz

15

Jaz
10

9.2

MCR 4, Srbija

4.5

Infant Mortality

Under-Five Mortality
Serbia

Roma

Millenium Goal

Teme

Definicije i vodedi principi

Faze u razvoju javnog zdravlja
Javno-zdravstveni izazovi naeg vremena
Osnovne funkcije, usluge i sistem javnog zdravlja
Javno-zdravstvena etika

ta su javnozdravstvene funkcije?

Skup aktivnosti ijim se sprovoenjem izvrava glavni zadatak javnog

zdravlja: unapreenje zdravlja populacije.
IOM. The Future of The Public Health
in the 21st Century. Washington:
The National Academies Press 2003.

Definiu glavne zadatke ili oekivane rezultate odrivog razvoja zdravlja, u

vezi sa optom populacijom i odreenim populacionim grupama.

Glavne funkcije javnog zdravlja

Procena
Procena i pradenje zdravlja zajednice i ugroenih
populacija radi identifikacije zdravstvenih problema i
prioriteta

Razvoj politike
Formulisanje javne politike, u saradnji sa politikim i
drutvenim liderima, radi reavanja identifikovanih
lokalnih i nacionalnih problema i prioriteta

Obezbeivanje
Osiguravanje pristupa odgovarajudoj i ekonomski
isplativoj zdravstvenoj zatiti, ukljuujudi usluge za
unapreenje zdravlja i prevenciju bolesti, kao i
evaluaciju kvaliteta i efikasnosti zdravstvene zatite koja
se garantuje i pojedincu i zajednici uz pravinost i
solidarnost

Infrastruktura i osnovne
javnozdravstvene usluge
Odgovor
javnog
zdravlja
na
bioterorizam,
nove bolesti,
druge JZ potrebe / prioritete
Kapacitet za osnovne
javnozdravstvene
usluge
Procena
Bazina
infrastruktura

Informacioni sistemi

Razvoj
politike

Kadrovi

Obezbeivanje

Organizacioni
kapaciteti

Sistem javnog zdravlja

Zajednica

Sistem
zdravstvene
zatite

Dravna javnozdravstvena
infrastruktura

Zaposleni i
poslodavci

Akademske
institucije

Media

Nosioci javnog zdravlja u Srbiji

Ministarstvo zdravlja
Ostala Ministarstva: prosvete i nauke, omladine i sporta, rada i socijalne
politike, ivotne sredine, ljudskih i manjinskih prava, dravne uprave i lokalne
samouprave, i druga
Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovid Batut
sa mreom od 22 zavoda/instituta

Domovi zdravlja
Inspekcije slube (od zdravstvenih i sanitarnih do komunalnih,
trinih i veterinarskih na republikom i regionalnom nivou)
Obrazovne institucije fakulteti, vie i srednje medicinske kole,
osnovne kole i predkolske institucije
Institucije za socijalnu zatitu

Organizaciona struktura sistema javnog zdravlja u Srbiji

Republika
Skuptina
Republika
Vlada
Nacionalni
zdravstveni savet
Ministarstvo
zdravlja

Finansiranje

Politika i
finansiranje

Fond zdravstvenog
osiguranja

Nacionalna
ekspertska grupa za
javno zdravlje

Republiki institut
za javno zdravlje

Instituti za javno zdravlje

Novi Sad, Ni, Kragujevac,

Okruni zavodi za javno zdravlje

Partneri u zajednici
Udruzenja gradjana
kole
Domovi za stare
.......

Zavodi za zatitu
zdravlja studenata
Ostali zavodi

Domovi zdravlja

Polivalentna
patronaa

Lekar opte
medicine

H.E.S.

Optinske slube

Aktivnosti
1.
2.
3.
4.
5.

Prati, procenjuje i analizira zdrastveno stanje stanovnitva i izvetava

nadlene organe i javnost
Prati i prouava zdravstvene probleme i rizike po zdravlje stanovnitva
Predlae elemente zdravstvene politike,planove i programe sa merama i
aktivnostima namenjenim ouvanju i unapreenju zdravlja stanovnitva
Vri informisanje, obrazovanje i obuku stanovnitva za brigu o
sopstvenom zdravlju
Vri procenu efikasnosti, dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zatite

Aktivnosti, nastavak
6.
7.
8.
9.

10.

Planira razvoj strunog usavraavanja zdravstvenih radnika i

zdravstvenih saradnika
Podstie razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema
Vri primenjena istraivanja u oblasti javnog zdravlja
Sarauje i razvija partnerstvo u drutvenoj zajednici na identifikaciji i
reavanju zdravstvenih problema stanovnitva
Obavlja druge poslove u skladu sa zakonom

Zakon o zdravstvenoj zatiti. Sl.glasnik RS 107/05

Teme

Definicije i vodedi principi

Faze u razvoju javnog zdravlja
Javno-zdravstveni izazovi naeg vremena
Osnovne funkcije, usluge i sistem javnog zdravlja
Javno-zdravstvena etika

Poznavanje etikih teorija !

ETIKE TEORIJE
Utilitarizam
Liberalizam

Komunitarizam

UTILITARIZAM
Najvede dobro najvedeg broja ljudi

Jeremy Bentham
Politiku odluku treba procenjivati na
osnovu njenih posledica
Fokus na ishodima

Problemi utilitarnog principa

Da li korist postoji?
Da li postoji jedan pravilan nain da se proceni dobrostanje?
Da li zaista moemo da rtvujemo jedne zbog drugih?

LIBERALIZAM
Potovanje prava pojedinca da izabere svoj
sopstveni ivotni plan
Immanuel Kant
Odgovornost drutva da ljudima da
odgovarajudu polaznu osnovu

Problemi kod liberalizma

Kako da znamo ko ima koja prava?
Kako moemo da ih preraspodeljujemo?
ta da radimo kada prava dou u konflikt?

KOMUNITARIZAM
Drutva treba da ubede svoje lanove da iskau
dobar karakter da bi stvorili dobra drutvo
Fokusira se na prirodu i karakter zajednice
Jedinica za analizu nije pojedinac ved drutvo

Problemi sa komunitarizmom
Kako da znamo koje su granice zajednice?
Koliko toga zajednice mogu da uine da suzbiju
neslaganja?
ta se deava kada se ljudi sa suprotstavljenim
vizijama sretnu?

ta je zakon javnog zdravlja?

Skup pravila ponaanja i akcije koje su propisane od strane drave.
Zakon je primarno sredstvo uz pomod koga vlada stvara uslove za
ljude da vode zdravije I sigurnije ivote.
Zakon je sredstvo u radu zdravstva, koje se koristi da utie na norme
za zdravo ponaanje, da identifikuje I odgovori na pretnje zdravlju, i da
postavi i nametne zdravstvene i bezbednosne standarde.

JAVNO-ZDRAVSTVENO ZAKONODAVSTVO
Nekad: kontrola zaraznih bolesti, zatita spoljne sredine, higijena ishrane,
regulisanje rada zdravstvenog osoblja

Danas:
Globalni pristup zdravlju sa organizacijom zdravstvenog sistema i
sredine
Osnov za formulisanje i implementiranje zdravstvene politike
Obuhvata zakone koji se odnose na promociju zdravlja, zatitu prava
pacijenata, zatitu sredine, zatitu jednakosti u pristupu zdravstvenoj
zatiti, podrava primarnu zdravstvenu zatitu

ZAKONODAVSTVO U OBLASTI JAVNOG

ZDRAVLJA U SRBIJI
Ukupan broj zakonodavnih akata

Vie od 170 !

Etiki kodeks javnog zdravlja

Amerika zdravstvena asocijacija

Etiki
kodeks
javnog
zdravlja

12

Izlae kljune principe etike prakse

javnog zdravlja.

Uzajamna zavisnost ljudi sutina

zajednice.
Zdravlje pojedinca povezano sa ivotom
u zajednici.

Principi etike prakse javnog zdravlja

1.

2.

3.

Javno zdravlje treba da se bavi osnovnim uzrocima bolesti i onim to je

potrebno za zdravlje zajednice, imajudI za cilj da sprei tetne
zdravstvene ishode.
Javno zdravlje treba da postigne zdravlje zajednice na nain koji
potuje prava pojedinaca u zajednici.
Politike, programi i prioriteti javnog zdravlja treba da budu razvijeni i
procenjeni kroz procese koji omogudavaju doprinos lanova zajednice.

Principi etike prakse javnog zdravlja

4.

5.

6.

Javno zdravlje treba da zastupa i da radi na davanju modi bespravnim

lanovima zajednice, imajudi za cilj da obezbedi da osnovna sredstva i
uslovi neophodni za dobro zdravlje budu dostupni svima.
Javno zdravlje treba da ima potrebnu informaciju da bi sprovelo efektne
politike i programe koji tite i promoviu zdravlje.
Institucije javnog zdravlja treba da zajednicama obezbede informacije koje
poseduju, koje su potrebne za odluke u vezi politika ili programa, i treba da
zadobiju pristanak zajednice za njihovo sprovoenje.

Principi etike prakse javnog zdravlja

7.

8.

9.

Institucije javnog zdravlja treba da pravovremeno reaguju u vezi

informacija koje poseduju u okviru sredstava i mandata koji im je javnost
dala.
Programi i politike javnog zdravlja treba da inkorporiraju razne pristupe
koji anticipiraju i potuju razliite vrednosti, uverenja i kulture u zajednici.
Programi i politike javnog zdravlja treba da budu primenjeni na onaj nain
koji najvie unapreuje fiziko i socijalno okruenje.

Principi etike prakse javnog zdravlja

10.
11.
12.

Institucije javnog zdravlja treba da zatite poverljivost informacija, koje

mogu naneti tetu pojedincu ili zajednici ako se objave u javnosti.
Institucije javnog zdravlja treba da obezbede profesionalnu
kompetentnost svojih zaposlenih.
Institucije javnog zdravlja i njihovi zaposleni treba da se upuste u saradnje
i pripajanja tako da grade poverenje javnosti i efektivnost institucije.

Vrednosti i uverenja koje naglaava kodeks

ZDRAVLJE

ZAJEDNICA

OSNOVE ZA
AKCIJU

Etiki pristupi u razvoju sistema

zdravstvene zatite

Ciklus reforme sistema zdravstvene zatite

DEFINISANJE
PROBLEMA

POSTAVLJANJE
DIJAGNOZE

EVALUACIJA

ETIKA

POLITIKA

FORMULISANJE
POLITIKE

IMPLEMENTACIJA

POLITIKA

ODLUKA

Poznavanje etikih teorija

ISHODI: UTILITARIZAM
PRAVA, KAO POLAZITE: LIBERALIZAM
KARAKTER I NORME ZAJEDNICE: KOMUNITARIZAM

Opravdanost etikih teorija

vera
emocija - intuicija
logika
svet
nema opravdanja

Koridenje etikih teorija

Zato biti dosledan ?

Zato biti samokritian transparentan ?
Pojednostavljenje i upotreba
Kritinostu razmiljanju

POMEANE POZICIJE

RIZIK KAFANSKE ETIKE

SISTEMATINOST
ULOGA RAZMATRANJA U ODGOVORNOSTI

Vaa pitanja....