Otpornost Materijala KNJIGA 2011 PDF

I
SADRAJ
1. PREDMET I ZADACI OTPORNOSTI MATERIJALA.......................................................1
1.2.FIZIKE OSOBINE MATERIJALA.......................................................................3
1.3. OBLIK TELA.............................................................................................................4
1.4. SPOLJANJE SILE...................................................................................................5
1.5 UNUTRANJE SILE I NAPONI...............................................................................7
2. DEFORMACIJE......................................................................................................................11
2.1 Duinska deformacija (dilatacija e)............12
2.2 Ugaona, smiua deformacija, deformacija klizanja .............................................13
3. PRETPOSTAVKE OTPORNOSTI MATERIJALA...........................................................14
4. VEZA NAPONA I DEFORMACIJE HUKOV ZAKON..................................................15
5. POASONOV KOEFICIJENT............................................17
6. ZAPREMINSKA KUBNA DILATACIJA.............................................18
7. DOZVOLJENI NAPON I STEPEN SIGURNOSTI.............................................................20
8. OPTI SLUAJ OPTEREENJA LINIJSKIH NOSEIH
ELEMENATA..............................................................................................................................22
9. NAPREZANJE U PODUNOM PRAVCU..........................................................................24
9.1 Aksijalno naprezanje Presene sile...................24
9.2 Aksijalno naprezanje Pretpostavka o naponima i pretpostavka o
deformacijama (pretpostavka o ravnim poprenim presecima).................................26
9.3 Aksijalno naprezanje Hukov zakon..27
9.4 Aksijalno naprezanje Naponi, deformacije, izduenja ......................................27
9.5 Sen Venanov princip .29
9.6 Koncentracija napona...............................................................................................31
9.7 Dimenzionisanje aksijalno napregnutih tapova ...............32
9.8 Uticaj temperature ....................33
II
9.9 Uticaj sopstvene teine ..35
9.10 Uticaj centrifugalnih sila ........38
9.11 Aksijalno naprezanje Statika neodreenost.....................................................42
9.12 Aksijalno naprezanje Statiki odreeni i statiki neodreeni sistemi tapova,
Plan pomeranja................................................................................................................45
10. ANALIZA STANJA NAPONA I DEFORMACIJA...47
10.1 Jednoosno naprezanje Naponi u kosom preseku...47
10.2 Ravansko stanje napona..53
10.3 Ekstremne vrednosti normalnih napona ?............................................................57
10.4 Tangencijalni naponi (naponi smicanja, smiui naponi) za ravni glavnih
normalnih napona? .........................................................................................................60
10.5 Ekstremne vrednosti napona smicanja ? .................61
10.6 Dvoosno naprezanje.................................................................................................65
10.7 Specijalni sluajevi dvoosnog naprezanja ............67
10.8 Dvoosno naprezanje Transformacija napona....................................................68
10.9 isto smicanje...........................................................................................................69
10.10 isto smicanje Transformacija napona ...............69
10.11 isto smicanje Glavni normalni naponi ..........69
10.12 isto smicanje Deformacije...............................................................................70
10.13 Deformacije i Hukov zakon pri ravanskom stanju napona...............................73
10.14 Ravansko stanje napona Transformacija deformacija pri rotaciji
koordinatnog sistema ......................75
10.15 Prostorno stanje napona i deformacija76
10.16 Prostorno stanje napona i deformacija Uticaj temperature...........................78
10.17 Ravansko stanje deformacija78
10.18 Elipse, elipsoidi i Morovi krugovi napona i deformacija...80
III
10.19 Morov krug napona u sluaju ravanskog stanja napona ..................................80
10.20 O predznacima napona........................................................................................81
11. TEHNIKO SMICANJE......................................................................................................86
11.1 Zakovane veze..........................................................................................................87
11.2 Zavarene veze...........................................................................................................88
11.3 Osovinice preko kojih se prenosi vuna sila ............................89
11.4 Zavrtnjevi preko kojih se prenosi obrtni moment ...............................89
12. GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE POPRENIH PRESEKA..............................90
12.1 Statiki moment...91
12.2 Aksijalni momenti inercije..92
12.3 Centrifugalni moment inercije................................................................................93
12.4 Polarni moment inercije..........................................................................................94
12.5 Opti izraz za geometrijske karakteristike poprenih preseka...........................94
12.6 Pravilo o sabiranju geometrijskih karakteristika ..95
12.7 Promena momenata inercije pri translaciji koordinatnog sistema.96
12.8 Promena momenata inercije pri rotaciji koordinatnog sistema100
12.9 Ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercijeIx iIy...............................102
12.10 Kojoj od ekstremnih vrednosti odgovara = ? ..........................................102
12.11 Koje izraze koristiti za odreivanje ekstremnih vrednosti aksijalnih
momenata inercije ?.......................................................................................................104
12.12 Maksimalna vrednost centrifugalnog momenata inercijeIxy.........................105
12.13 Koji izraz koristiti za odreivanje maksimalnog centrifugalnog momenta
inercije ? .......................................................................................................................105
12.14 Morov krug inercije.107
12.15 Poluprenici inercije....108
12.16 Elipsa inercije...108
IV
12.17 Dodatne geometrijske karakteristike poprenih preseka109
12.18 Aksijalni otporni momenti za ose x i y ....109
12.19 Polarni otporni moment za pol O ......................................................................110
13. UVIJANJE............................................................................................................................112
13.1 Konvencija o predznaku momenta uvijanja...................................112
13.2 Uvijanje tapova krunog poprenog preseka....................................................113
13.3 Uvijanjem tapova krunog poprenog preseka Pretpostavke......................114
13.4 Uvijanjem tapova krunog poprenog preseka Jednaine ravnotee..........116
13.5 Uvijanjem tapova krunog poprenog preseka Veza izmeu ugla klizanja i
ugla uvijanja...................................................................................................................117
13.6 Uvijanje tapova krunog poprenog preseka Relativni ugao uvijanja........118
13.7 Uvijanje tapova krunog poprenog preseka Ugao uvijanja........................119
13.8 Uvijanje tapova krunog poprenog preseka Naponi smicanja...................121
13.9 Dimenzionisanje vratila krunog i kruno-prstenastog poprenog
preseka............................................................................................................................122
13.10 Provere vratila..124
13.11 Utede u materijalu korienjem upljih vratila...............125
13.12 Problemi uvijanja tapova..................129
14. SAVIJANJE.............................................132
14.1 isto savijanje....................................133
14.2 isto savijanje Pretpostavke..............................................................................133
14.3 Savijanje silama.....141
14.4 Savijanje silama Pretpostavke...........................................................................142
14.5 Savijanje silama Naponi smicanja.....................................................................144
14.6 Savijanje silama Dokaz o postojanju naponi smicanja...................................146
14.7 Savijanje silama Napon smicanja za proizvoljnu taku..................................146
V
14.8 Savijanje silama raspodela napona smicanje po visini poprenih preseka
greda................................................................................................................................149
14.9 Savijanje silama Glavni naponi.........................................................................154
14.10 Savijanje Dimenzionisanje grednih nosaa...................157
14.11 Savijanje silama Lokalni naponi.....................................................................158
14.12 Savijanje Stepen korienja poprenih preseka.............................................159
14.13 Savijanje Idealni oblik grednih nosaa...........................................................162
14.14 Savijanje Ojaavanje nosaa lamelama..........................................................166
14.15 Savijanje Provere..............................................................................................170
14.16 Deformisanje greda pri savijanju.......................................................................171
14.17 Granini uslovi za prostu gredu i konzolu.........................................................174
14.18 Deformisanje pri savijanju Kontinualno optereena prosta greda (q=const,
A=const)..........................................................................................................................175
14.19 Deformisanje pri savijanju Prosta greda optereena koncentrisanim
momentom (A=const)....................................................................................................177
14.20 Deformisanje pri savijanju Konzola optereena silom na slobodnom kraju
(A=const).........................................................................................................................179
14.21Deformisanje pri savijanjaProsta greda optereena koncentrisanom
silom................................................................................................................................181
14.22 DIFERENCIJALNE JEDNAINE ELASTINIH LINIJA..........................182
14.23 REENJA DIFERENCIJALNIH JEDNAINA ELASTINIH LINIJA ....182
14.24 REENJA DIFERENCIJALNIH JEDNAINA ELASTINIH LINIJA ....182
14.25 KLEPOV POSTUPAK 185
14.26 Savijanje - Statiki odreeni neprekidni gredni nosai sa Gerberovim
zglobovima......................................................................................................................188
14.27 Savijanje Statiki neodreeni problem.197
14.28Koso savijanje....203
VI
14.29 PRETPOSTAVKE ZA SLUAJ ISTOG SAVIJANJA ...204
14.30 PRETPOSTAVKE ZA SLUAJ SAVIJANJE SILAMA ...............................204
14.31 Normalni naponi pri kosom savijanju..207
14.32 Koso savijanje Neutralna osa..........................................................................207
14.33 Postupak prorauna greda izloenih kosom savijanju.....................................208
15 EKSCENTRINO ZATEGNUTI ILI PRITISNUTI TAPOVI.208
15.1 Ekscentrino optereena stubna builica ....208
15.2 Ekscentrino zategnuti ili pritisnuti tapovi Normalni naponi..209
15.3 Ekscentrino zategnuti ili pritisnuti tapovi Neutralna osa211
15.4 Ekscentrino zategnuti ili pritisnuti tapovi Dimenzionisanje...215
15.5 Ekscentrino zategnuti ili pritisnuti tapovi Jezgro preseka..........................216
16. STABILNOST LINIJSKIH NOSEIH ELEMENATA..................................................217
16.1 Izvijanje u elastinoj oblasti..................................................................................220
16.2 Ojlerova hiperbola.................................................................................................226
16.3 Izvijanje Omega postupak.................................................................................228
17. ENERGETSKI METODI..................................................................................................230
17.1 Deforrmacijski rad Potencijalna energija deformacije...................................231
17.2 Deformacijski rad izraen pomou spoljanjih sila............................................231
17.3 Deformacijski rad izraen pomou unutranjih sila Napona.........................235
17.4 Specifini deformacijski rad.................................................................................238
17.5 Deformacijski rad izraen preko presenih sila..................................................239
17.6 Opti izraz za deformacijski rad izraen preko presenih sila.........................246
17.7 Deformacijski rad pri optem sluaju optereenja izraen preko presenih
sila....................................................................................................................................247
17.8 Teoremi o uzajamnosti..........................................................................................248
17.9 Deformacijski rad i dopunski rad........................................................................256
VII
17.10 Primena deformacijskog rada (Potencijalne energije deformacije)...............260
17.11 Primena dopunskog rada....................................................................................262
17.12 Koeficijenti elastinosti i krutosti.......................................................................270
17.13 Primena energetskih metoda za odreivanje pomeranja kod Statiki
odreenih konstrukcija.................................................................................................272
17.14 Metod jedininih optereenja Maksvel-Morov metod, Maksvel-Morovi
integrali...........................................................................................................................276
17.15 Primena energetskih metoda za reavanje statiki neodreenih
konstrukcija....................................................................................................................280
17.16 Princip minimuma potencijalne energije deformacije (deformacijskog
rada)................................................................................................................................284
17.17 Kanonske jednaine metoda sila........................................................................285
17.18 Specifini deformacijski rad promene zapremine i promene oblika.............287
19 SLOENA NAPREZANJA.................................................................................................292
OTPORNOST MATERIJALA
1. PREDMET I ZADACI OTPORNOSTI MATERIJALA

Otpornost materijala je posebna nauna disciplina kojom su obuhvaeni inenjerski
metodi prorauna:
vrstoe,
Krutosti i
Stabilnosti
delova maina i konstrukcija.
vrstoa je sposobnost konstrukcije da izdri zadato optereenje, a da joj pri tome
naponi ne preu odreenu granicu i da ne doe do njenog poputanja.
Krutost je sposobnost konstrukcije da se odupre optereenjima i da se ne deformie
iznad odreene granice.
Stabilnost je sposobnost konstrukcije da zadri ravnoteni oblik pri deformacijama
koje odgovaraju zadatom optereenju.
Osim naziva OTPORNOST MATERIJALA koji je tradicionalan i ne odgovara
stavrnosti, u literaturi se sreemo i sa nazivom NAUKA O VRSTOI.
U svetskoj literaturi sreemo sljedee nazive:
STRENGTH OF MATERIALS (na engleskom)
(na ruskom)
FESTIGKEITSLEHRE (na nemakom)
RESISTANCE DES MATERIAUX (na francuskom)
Otpornost materijala predstavlja osnovu za:
Proraun mainskih elemenata i
Teoriju konstrukcija.
Meutim, kao to je Otpornost materijala neemu osnova, tako i ona ima svoje
osnove.
Njene osnove su:
Matematika (u teorijskom smislu)
Mehanika (u teorijskom smislu)

Fizika (u teorijskom i eksperimentalnom smislu)
Nauka o materijalima (u teorijskom i eksperimentalnom smislu)
Osvrnimo se na Mehaniku kao teorijsku osnovu, ito na njena dva dela:
Statiku i
Dinamiku.
Statika prouava zakone slaganja sila i uslove ravnotee materijalnih tela pod
dejstvom sila.
Dinamika prouava kretanje materijalne take i materijalnih tela pod dejstvom sila.
Materijalna tela koja su predmet statike i dinamike, posmatraju se kao kruta tela.
Kruto telo je telo koje se pri delovanju spoljanjih sila ne menja oblik (ne deformie
se), tj. rastojanje mu se izmeu bilo koje dve take ne menja.
Suprotno krutom telu je vrsto ili deformabilno telo.
vrsto telo je telo koje pri delovanju spoljanjih sila menja oblik (deformie se) tako
da mu se rastojanje izmeu bilo koje dve take generalno razlikuje od rastojanja
koje je bilo pre dejstva sila.
Otpornost materijala prouava vrsta tela.
Svakom vrstom telu mogu se pridruiti sljedea tri parametra:
Optereenje (spoljanje sile),
Geometrija (dimenzionisani oblik) i
Materijalnost (materijal sa svojim osobinama).
Iz igre sa ova tri parametra proizilaze zadaci Otpornosti materijala.
Prvi zadatak
Poznati su optereenje i materijal od kojeg e se izraditi neka konstrukcija ili neki
njen deo, zadatak je da se odredi geometrija sa kojom e biti zadovoljeni uslovi
vrstoe, krutosti i stabilnosti.
NAPOMENA: Ovaj zadatk se esto sree pri projektovanju novih maina i ureaja
i jo se zove zadatkom dimenzionisanja.
Drugi zadatak
Poznati su geometrija i optereenje konstrukcije. Zadatak je da se odredi raspodela
napona i deformacija i na sonovu toga odabere materijal potrebne vrstoe.
Trei zadatak
Poznati su geometrija i materijal za izradu. Zadatak je da se sprovede analiza
napona i deformacija i na osnovu toga odredi dozvoljeno optereenje konstrukcije.
Glavni zadatak Otpornosti materijala je iznala enje povoljne geometrije
konstrukcija i delova koji ih ine, uz to je mogue manji utroak materijala, a da
uslovi vrstoe, krutosti i stabilnosti pri zadatom optereenju budu zadovoljeni.
1.2 FIZIKE OSOBINE MATERIJALA

Ako se sve take vrstog tela po rastereenju vraaju u prvobitane poloaje ka e se
da je materijal od kojeg je telo napravljeno, elastian.
Materijal moe biti:
Idealno elastian i
Delimino elastian.
Eksperimentima je pokazano da su do odreene granice elastini:
elik,
Liveno gvoe,
Drvo,
Kamen.
Materijal je neelastian (plastian) ako se sve take vrstog tela po rastereenju ne
vrate u prvobitne poloaje, zbog ega telo ostaje trajno deformisano.
Viskoelastiani materijali su materijali kod kojih dolazi do puzanja (pri
konstantnom optereenju vrstog tela imamo rast deformacija u vremenu) i
relaksacije (u deformisanom vrstom telu naponi opadaju u vremenu).
Materijal vrstog tela je homogen ako su mu sve estice iste. U suprotnom je
nehomogen (estice su mu meusobno razliite).
Materijal je izotropan ako su mu fizike osobine svake estice u svim proizvoljno
izabranim pravcima iste. U suprotnom je anizotropan.
Materijal je ortotropan (ortogonalno izotropan), tj. ima razliite fizike osobine u

dva ili tri ortogonalna pravca (npr. kompoziti)
1.3 OBLIK TELA

Veina reenja Otpornosti materijala odnosi se na trodimenzionalna tela
jednostavnijeg oblika kao to su:
tapovi,
Grede,
Ploe i
Ljuske.
tapovi i grede spadaju u linijske nosee elemente i kod njih je jedna dimenzija
(duina) znatno vea od druge dve (irine i visine).
tap je kao linijski nosei element optereen samo u jednom ito podunom pravcu,
zateznom ili pritisnom silom ili momemtom uvijanja.
Greda mo e biti optereena i upravno na podunu osu.
Zavisno od oblika osa tapovi (grede) mogu biti:
Pravi,
Blago zakrivljeni,
Krivi,
Prostorno savijeni.
Primer uvijenog tapa je burgija.
Povrinski nosei elementi su ploe i ljuske. Kod njih je jedna dimenzija (debljina)
znatno manja od druge dve (irine i duine).
Ploe su ravni povrinski nosei elementi, dok su ljuske zakrivljeni povrinski nosei
elementi sa srednjim povrinama podjednako udaljenim od spoljnih povrina.
Na ovom kursu Otpornosti materijala uglavnom e se razmatrati:
Pravi tapovi (grede) i
Ravanske ili prostorne konstrukcije sastavljene od vie pravih tapova
(greda).
1.4 SPOLJANJE SILE

Spoljanje sile koje deluju na konkretno vrsto telo mogu biti:
Povrinske i
Zapreminske.
Povrinske sile su posledica kontakta konkretnog vrstog tela sa drugim telima i
sredinom koja ga okruuje.
U zapreminske sile ubrajamo:

Teinu (sile gravitacije),
Centrifugalne sile,
Inercijalne sile,
Sile magnetnog privlaenja (odbijanja).
Povrinske sile se u proraunima inenjerskih konstrukcija (u zadacima otpornosti
materijala) prikazuju kao kontinualna (konstantna ili promenljiva) optereenja.
Za primere nekih od povrinskih sila mogu se uzeti:
Pritisak tenosti,
Pritisak gasa,
Teina snega,
Pritisak vetra, ...
U poseban sluaj spoljanjih sila spadaju koncentrisana optereenja (koncentrisane
sile i koncentrisani momenti) koja su rezultat uproavanja i svoenja na taku.
Zapreminske sile deluju na svaku esticu vrstog tela i srazmerne su njegovoj masi.
Prema nainu delovanja u vremenu spoljanje sile mogu biti:
Statike i
Dinamike.
Statike sile se ne menjaju u vremenu. Postepeno rastu do neke konane (radne)
vrednosti, a zatim ostaju konstantne, pa se zato pojave ubrzanja i inercijalnih sila
moe zanemariti.
Dinamike sile mogu biti:
Udarne (trenutne, kratkotrajne) i
Promenljive u vremenu (stohastiki promenljive ili promenljive po
odreenom zakonu).
1.5 UNUTRANJE SILE I NAPONI

Unutar vrstog tela optereenog spoljanjim silama, izmeu delia (kristala,
molekula, atioma), pojavljuju se dodatne unutranje sile koje se protive delovanju
spoljanjih sila.
Za opisivanje unutranjih sila uveden je pojam napona.
Da bi opisali unutranje sile i objasnili pojam napona posluiemo se metodom
fiktivnog (zamiljenog) preseka.
Posmatrano na nivou Dekartovog koordinatnog sistema, mogue je generisati sliku napona

u tom sistemu.
Kroz proizvoljnu taku optereenog vrstog tela mo e se posmatrati beskonano

mnogo zamiljenih preseka sa beskonano mnogo normala n i napona p n.
Dokazano je kako je dovoljno je pznavati komponente ukupnih napona pni (i=1,2,3)
za 3 meusobno ortogonalna preseka da bi se odredili komponentni naponi za bilo
koji proizvoljni presek.
Za vrsto telo u Dekartovom koordinatnom sistemu tri meusobno ortogonalna
preseka treba posmatrati kao preseke dobijene ravnima paralelnim ravnima tog
sistema.
Devet (3x3=9) komponenti napona vezanih za ravni xy, yz, i zx Dekartovog
koordinatnog sistema jesu komponente tenzora napona.
Tenzorom napona se definie naponsko stanje u proizvoljnoj taki optereenog
vrstog tela.
10
2. DEFORMACIJE
vrsta tela optereena spoljanjim silama menjaju oblik i dimenzije (deformiu se).
Za opisivanje promene oblika i dimenzija uveden je pojam deformacija.
U optem sluaju razlikujemo:
Duinsku i
Ugaonu deformaciju.
11
Duinska deformacija (dilatacija e)
12
Ugaona, smiua deformacija, deformacija klizanja
Ugaona deformacija je vezana za taku i ravan.

Za taku T(x,y,z) i ravni xy, yz, zx Dekartovog koordinatnog sistema, ugaone
deformacije oznaavamo sa
xy , yz , zx
Kao to tenzor napona definie naponsko stanje u proizvoljnoj taki optereenog

vrstog tela, tako tenzor deformacija definie deformaciono stanje.
13
3. PRETPOSTAVKE OTPORNOSTI MATERIJALA

Pretpostavke o materijalu:
Materijal je neprekidan,
Materijal je homogen i izotropan
Materijal je linearno elastian
Pretpostavke o deformacijama:
Deformacije su male u poreenju sa dimenzijama tela
0.001 (0.1 %)
Pretpostavke o silama:
Spoljanje sile su statike.
Pretpostavka o nezavisnosti delovanja optereenja (princip superpozicije):
Ukupan rezultat uticaja svih optereenja jednak je algebarskom zbiru
uticaja svih pojedinanih optereenja.
Pretpostavka o uslovima ravnote e:
Uslovi ravnotee se definiu uvek u odnosu na oblik i dimenzije konstrukcije
pre njene deformacije.
14
NEKE JEDINICE SI SISTEMA

SI
Koristi se
Duina
cm
Povrina
m2
cm2
Sila
kN
Moment
Nm
kNcm
Napon
Pa*
kN/cm2
Linijsko
pomeranje
cm
Ugaono pomeranje
rad
rad, stepen
1 Pa 1
N
m2
4. VEZA NAPONA I DEFORMACIJE HUKOV ZAKON

Naponi i deformacije su posledica delovanja optereenja (spoljanjih sila) na
konkretnu konstrukciju.
U kakvoj su vezi napon i deformacija?
Robert Huk (Robert Hook, 1635-1703) je prvi eksperimentalno dokazao linearnu
zavisnost sile F i izduenja opruge Dl. On je 1660. objavio rad pod naslovom Ut
tensio sic vis (Onakva deformacija kakva sila).
Huk je ovu zakonitost formulisao 1676., a zvanino ju je objavio 1678.
15
Linearna zavisnost izmeu sile i odgovarajue deformacije koja vai za idealno

elastino telo (do granice proporcionalnosti) poznata je kao Hukov zakon.
Na osnovu slike zatezanja tapa silom F
- Normalni napon
E Modul elastinosti uveden od strane Tomasa Junga 1807.
16
- Duinska deformacija (dilatacija)
5. POASONOV KOEFICIJENT
Posmatrajmo deo zategnutog tapa krunog poprenog preseka.
Neka je materijal tapa:
Homogen,
Izotropan i
Idealno elastian (do granice proporcionalnosti).
Za izotropne materijale koji podleu Hukovom zakonu, eksperimentalno je

ustanovljena veza poprene i podune dilatacije
popre . podu.
Koeficijent proporcionalnosti n u gornjem izrazu naziva se Poasonov koeficijent

(uveo ga Simon Dany Poisson 1828.).
17
6. ZAPREMINSKA KUBNA DILATACIJA

Posmatrajmo ponovo deo zategnutog tapa krunog poprenog preseka.
Neka je tap optereen na zatezanje.
18
ZADATAK
Na osnovu donje slike izvesti izraz za zapreminsku deformaciju.
19
7. DOZVOLJENI NAPON I STEPEN SIGURNOSTI

Zavisnost napona i specifinog izdu enja , moe se predstaviti monotonom
naponsko-deformacionom krivom (in enjerskom krivom).
Monotona naponsko-deformaciona kriva (inenjerska kriva) dobija se ispitivanjem
materijala.
Obino se u tu svrhu koriste glatke cilindrine epruvete koje se izlau zatezanju ili
pritisku.
Pri dobijanju monotone naponsko-deformacione krive zanemaruje se promena
poprenog preseka epruvete.
Napon je jednak odnosu sile F i povrine poetnog poprenog preseka A 0 , tj.
F
A0
Pri reavanju problema vrstoe konstrukcija, za materijale koji nemaju izra enu
granicu teenja, koristi se konvencionalna granica teenja R p0,2 , kojoj odgovara
napon pri deformaciji = 0,2%
U sluaju optereenja na pritisak koristi se pritisna vrstoa Rcm .
20
Konvencionalnoj granica gnjeenja Rcp odgovara napon pri deformaciji = -0,2%.

Doizvoljeni napon d predstavlja graninu vrednost napona sa kojom se garantuje
nosivost konkretne konstrukcije.
Ovaj napon je uveden zbog:
Sluajnog prekoraenja proraunskog optereenja,
Realne nehomogenosti meterijala,
Korozije koja izaziva smanjenje poprenih preseka.
Dozvoljeni napon se izraunava korienjem sljedeih izraza:
Re
S
Rm
S
U prethodnom izrazu S (S>1) je stepen ili koeficijent sigurnosti (S nema dimenziju).
Proraunski napon uporeen sa dozvoljenim naponom:
prora . d
21
8. OPTI SLUAJ OPTEREENJA LINIJSKIH NOSEIH

ELEMENATA
Posmatraemo linijski nosei element proizvoljno optereen koncentrisanim silama.
Koristei metod zamiljenog preseka, linijski nosei element podelimo na dva dela
(deo I i deo II).
Zamiljeni popreni presek je normalan na podunu osu koja je prava i prolazi kroz
teita svih poprenih preseka.
22
Iz prethodnog zakljuujemo da se opti sluaj optereenja (naprezanja) linijskih

noseih elmenata moe posmatrati kao zbir pojedinanih naprezanja:
Podunog (aksijalnog) naprezanja,
Uvijanja i
Savijanja.
23
Sile u poprenom preseku (presene sile) moemo izraziti pomou napona.

Na taj nain se dobija 6 uslova (jednaina) ravnotee.
9. NAPREZANJE U PODUNOM PRAVCU

Naprezanje u podunom pravcu (aksijalno naprezanje) imamo kod tapova
optereenih podunim silama.
9.1 Aksijalno naprezanje Presene sile

Samo je poduna sila razliita od nule, a sve ostale sile jednake su nuli.
N 0
Tx Ty 0
M X M y Mt 0
Presene sile N(z) Primer 1
24
FA F
N z FA F F
FA F
N z FA F F
25
FA 2F
N z AB FA 2 F 2 F
N z BC FA F 2 F F F
9.2 Aksijalno naprezanje Pretpostavka o naponima i pretpostavka o
deformacijama (pretpostavka o ravnim poprenim presecima)
Normalni napon je razliit od nule, a tangencijalni naponi su jednaki nuli.
z z z 0
zx zy 0
Popreni preseci su pre deformisanja upravni na osu linijskog noseeg elementa.
Posle deformisanja, popreni preseci i dalje ostaju upravni na osu.

Generalno se za deformacije moe pretpostaviti:
26
9.3 Aksijalno naprezanje Hukov zakon

Huhov zakon za sluaj aksijalnog naprezanja, definisan je na sljedei nain:
z E z z z
E
Napon z se menja od preseka do preseka.
Za odreen presek napon z je konstantan.
9.4 Aksijalno naprezanje Naponi, deformacije, izduenja
27
Popreni presek je konstantan, A = const
Popreni presek je promenljiv, A = A(z)
28
Normalna presena sila N(z) = N = const i popreni presek A(z) = A = const
9.5 Sen Venanov princip

U sluaju aksijalno napregnutih tapova, izrazi za napone z
vae za mesta dovoljno udaljena od mesta delovanja optereenja.

Za primer emo posmatrati stvarne nosee elemente.
29
Raspodela napona u stvarnom noseem element
30
Dva statiki ekvivalentna optereenja ija su delovanja ograniena na mali deo

konture, u taki dovoljno udaljenoj od mesta delovanja, izazivaju identine napone.
Ovo razmatranje, bez teorijskog dokaza, a eksperimentalno potvreno, naziva se
Sen-Venanov princip (Saint-Venant, 1797-1886).
Sen-Venanov princip za tap glasi:
Dva statiki ekvivalentna optereenja konkretnog tapa, u dovoljno
udaljenim presecima od mesta delovanja izazivaju iste napone.
9.6 Koncentracija napona

Pri nagloj promeni dimenzija poprenih preseka tapova, treba voditi rauna o
pojavi koja se zove koncentarcija napona.
Teorijski i eksperimentalno je dokazano da na mestima nagle promene dimenzija
poprenih preseka, zbog raznih zareza, prelaznih zaobljenja, otvora i sl., dolazi do
lokalnog poveanja napona.
Posmatrajmo aksijalno napregnut tap sa jednim prelaznim zaobljenjem radijusa r
i izraenom koncentracijom napona.
31
9.7 Dimenzionisanje aksijalno napregnutih tapova

Dimenzionisanje aksijalno napregnutih tapova (odreivanje povrina poprenih
preseka) vri se prema dozvoljenom naponu d.
32
Ako su nam poznate sile N(z) za preseke tapa A(z) treba proveriti:
9.8 Uticaj temperature

Fizika karakteristika kojom se opisuje osetljivost materijala na promene
temperature naziva se koeficijent linearnog irenja [K-1] (u literaturi se kod
tapova naziva i koeficijent temperaturskog izduenja).
Primera radi, koeficijent linearnog irenja za elik iznosi:
12,5 106 K -1
Izraz za podunu deformacija T , tapa u homogenom temperaturnom polju, kojem je sa
sobne temperature T, dignuta temperatura na (T+T), glasi
T T
33
Razmotrimo sada situaciju kad izdu enje zagrijanog tapa ima ogranienje:
Ogranienje dovoljno udaljeno i
Ogranienje nije dovoljno udaljeno.
Ako ogranienje nije dovoljno udaljeno onda e se tap osloniti na ogranienje

(oslonac) i u njemu e se zbog reakcija u osloncima pojaviti i naponi.
Zbog ovog se uticaj temperature, pri projektovanju konstrukcija, mora uzeti u
obzir.
34
Sluaj T0, N(z)0
9.9 Uticaj sopstvene teine

Sopstvena teina spada u grupu zapreminskih sila.
Razmotrimo uticaj sopstvene teine na tap poprenog preseka, A const.
35
U razmatranje uvedimo sljedee veliine:

Specifinu masu ..................
Ubrzanje zemljine te e ........ g
Specifinu teinu .................. =g
36
37
9.10 Uticaj centrifugalnih sila
38
39
Sluaj A(r) = A
r2
2
FC r 2 A r dr FC r A
2
r
RS
Rs
RS2 r 2
FC r A

2
2
FC r
A RS2
2
r
1
RS
40
Sluaj tapa poprenog preseka A i duine RS
ZADATAK 1
tap prikazan na slici, aksijalno je napregnut.
41
1. Skicirati dijagram normalnih presenih sila N(z).

2. Odrediti pomeranje taaka A, B, C, D, E i F.
3. Odrediti napon i deformaciju za presek definisan kordinatom zF = 2,5a .
ZADATAK 2
tap prikazan na slici, optereen je sopstvenom teinom.
1.
Skicirati raspodele napona, deformacija i
izduenja .
2. Napisati izraze na osnovu kojih su skicirane
traene raspodele.
9.11 Aksijalno naprezanje Statika neodreenost

Konstrukcija je statiki odreena ako joj se sve nepoznate veliine (reakcije veza, i
sve presene sile) mogu odrediti iz raspoloivih uslova ravnotee.
Ako je broj nepoznatih veliina n, a broj raspoloivih statikih uslova ravnotee s
tada k=n-s predstavlja stepen statike neodreenosti koji je jednak broju
prekobrojnih veza.
Stepen statike neodreenosti k=n-s pokazuje koliko je puta posmatrana
konstrukcija neodreena.
Ovaj stepen ukazuje na broj dopunskih uslova koje treba postaviti da bi odredili n
nepoznatih veliina za posmatranu konstrukciju.
Dopunski uslovi proizilaze iz uslova deformacija .
Za n=s imamo da je k=0 (u ovom sluaju konstrukcija je statiki odreena).
42
Pri reavanju statiki neodreenih konstrukcija koristimo dva metoda, ito:

Metod sila i
Metod pomeranja.
Princip nezavisnosti optereenja je osnova za oba navedena metoda.
Metod sila koji e se ovde koristiti objasniemo na dva primera.
Posmatraemo:
Statiki neodreen tap optereen silom F i
Statiki neodreen tap u homogenom temperaturnom polju.
Statiki neodreen tap optereen silom F
43
Statiki neodreen tap u homogenom temperaturnom polju
44
9.12 Aksijalno naprezanje Statiki odreeni i statiki neodreeni sistemi

tapova, Plan pomeranja
Reavanje problema sistema tapova, obino se svodi se na iznalaenje sila u
tapovima kao i iznala enje pomeranja zajednikih vorova.
U postupak reavanja uvodi se plan pomeranja.
Plan pomeranja objasniemo na primeru sistema od dva tapa.
45
S l
EA
C CC1
l
cos
ZADATAK 1
Na slici je prikazan sistem tapova optereen silom F.
Odrediti:
1. Presene sile.
2. Napone i deformacije.
3. Pomeranje vora C.
46
ZADATAK 2
Na slici je prikazan vezan sistem tapova , preko krute grede optereen silom F.
Odrediti:
1. Presene sile.
2. Napone i deformacije.
3. Pomeranje taaka A, B i C.
10. ANALIZA STANJA NAPONA I DEFORMACIJA

Razmatranja u ovom delu odnosie se na:
Jednoosno naprezanje (naprezanje u 1 pravcu),
Ravansko stanje napona,
Ravansko stanje deformacija,
Dvoosno naprezanje (naprezanje u 2 pravca),
isto smicanje,
Prostorno stanje napona i deformacija,
Troosno naprezanje (naprezanje u 3 pravca)
Elipse, elipsoide i Morove krugove napona i deformacija.
10.1 Jednoosno naprezanje Naponi u kosom preseku

Jednoosno naprezanje odnosi se na aksijalno (poduno) napregnute (optereene)
tapove.
Da bi smo odredili naponsko stanje u nekoj taki aksijalno (poduno) napregnutog
tapa potrebno je poznavati sve vektore napona u svim moguim pravcima vezanim
za tu taku.
Za poetak posmatrajmo prizmatini tap.
47
tap presecimo zamiljenom kosom ravni koja je odreena normalom n.

Rezultat takvog presecanja je zamiljeni kosi presek koji prizmatini tap deli na
levi i desni deo.
Normala n zamiljene kose ravni sa osom z zaklapa ugao .
Radi jednostavnosti prikaimo samo glavni pogled prizmatinog tapa .
Ako levi i desni deo tapa zamiljeno razdvojimo, onda njihov meusobni uticaj
nademetamo suprotno usmerenim unutranjim silama sa kojima e razdvojeni
delovi tapa biti u stanju ravnotee.
Ove unutranje sile mogu se posmatrati kao zamiljene (fiktivne) spoljanje sile,
kako za levi tako i za desni deo tapa.
Uoimo sada jedan elementarni deo na levom delu naeg tapa.
48
Ovaj elementarni deo se zahvaljujui metodu preseka, moe izdvojiti i zasebno

posmatrati.
Prouimo uslove pod kojima e izdvojeni elementarni deo tapa biti u stanju
ravnotee.
Kao prvo, izdvojeni elementarni deo mo e biti u stanju ravnotee ako je pravac
napona pn kolinearan sa osom z.
49
Kada e naponi n i n imati maksimalne vrednost i?
U svrhu daljih analiza posmatraemo aksijalno napregnut pljosnati tap.
50
Opet radi jednostavnosti, prikaimo glavni pogled ovog tapa sa uoenim i

izdvojenim kvadratnim elementarnim delom kojem su 4 strane definisane
normalama n1 , n2 , n3 i n4 .
Na stranama kvadratnog elementarnog dela definisanim pomenutim normalama
imamo:
Normalne napone ........... n1 , n2 , n3 , n4 i
Tangencijalne napone ..... n1 , n2 , n3 , n4 .
Analizirajmo stanje ravnotee tankog elementarnog dela na ovoj slici.

Poimo od onog to ve znamo, a to su izrazi za napone u kosom preseku aksijalno
napregnutog tapa (kosi presek je odreen normalom n koja sa osom z zaklapa ugao
).
51
1
2
1
n z sin 2
2
n z 1 cos 2
1
2
n z 1 cos 2
n1 ?
n2 ?
n3 ?
n4 ?
1
2
3
4
3
2
cos 21 cos 2
cos 2 2 cos 2 cos 2 cos 2

2
cos 23 cos 2 cos 2 2 cos 2

3
cos 2 4 cos 2
cos 2 3 cos 2
2
n1 n 3
n2 n4
52
10.2 Ravansko stanje napona

Dobar deo mainskih i graevinskih konstrukcija, kao to su
Rezervoari tenosti i gasa,
Brodske i avionske konstrukcje,
Mostovi,
Oplata maina alatki i eljeznikih vagona, ...
napravljeni su i od povrinskih noseih elemenata (tankih ploa ili ljuski).
Zbog male debljine ovih noseih elemenata mo e se pretpostaviti da im je raspodela
napona po debljini ravnomerna.
Posmatrajmo tanku pravougaonu plou u kojoj je zbog optereenja, izazvano
ravansko stanje napona.
Naponi x , y i ove ploe, svedeni su na srednju povrinu.
53
I ovde emo radi jednostavnosti posmatrati glavni pogled ploe sa uoenim i

izdvojenim elementarnim delom.
54
55
Odavde proizilazi logian zakljuak da je zbir normalnih napona, za bilo koji par
meusobno upravnih osa koje prolaze kroz jednu taku, isti.
56
10.3 Ekstremne vrednosti normalnih napona ?
57
Ekstremne vrednosti normalnih napona nazivaju se glavni normalni naponi.

Ravni u kojima ti naponi deluju nazivaju se glavne ravni ili ravni glavnih normalnih
napona.
Odgovarajui pravci nazivaju se glavni pravci ili pravci glavnih normalnih napona.
58
NAPOMENE
59
10.4 Tangencijalni naponi (naponi smicanja, smiui naponi) za ravni

glavnih normalnih napona?
60
10.5 Ekstremne vrednosti napona smicanja ?
61
Ravni u kojima deluju ekstremni naponi smicanja nazivaju se ravnima ekstremnih

napona smicanja.
U kom meusobnom poloaju stoje ravni glavnih normalnih napona i ravni
ekstremnih napona smicanja?
tg 2
2 xy
x y
x y
tg 2 tg 2 1
tg 2
2 xy
62
Veza izmeu max,min i 1,2 kod ravanskog stanja napona definisana je dakle izrazom
max,min
1 2
2
Poto predznak tangencijalnog napona nema fizikog znaenja (za izotropne materijale)
obe njegove ekstremne vrednosti moemo oznaiti sa max
max
1
2
2
max
x y 4 xy
2
1 2
2
63
Ravansko stanje napona moemo posmatrati kao jedno sloeno naprezanje kod kojeg se
stanje napona definie tenzorom
64
x yx

xy
y
x 0
0
y
0 yx
xy
10.6 Dvoosno naprezanje

Dvoosno naprezanje ili naprezanje u dva pravca sreemo kod povrinskih noseih
elemenata (npr. ploa).
Posmatrajmo tanku plou napregnutu u x i y pravcu.
65
Razmotrimo sada deformisanje izdvojenog elementarnog dela na bazi principa

superpozicije.
x
E
y
E
y
E
66
Iz razmatranja deformisanja izdvojenog elementarnog dela, dvoosno napregnute tanke

ploe, slede veze deformacija i napona
10.7 Specijalni sluajevi dvoosnog naprezanja
67
10.8 Dvoosno naprezanje Transformacija napona
1
x y 1 x y cos 2
2
2
1
x y sin 2
2
x
xy
68
10.9 isto smicanje

Podsetimo se na injenicu da smo saglasno principu superpozicije ravansko stanje
napona, posmatrano kao sloeno naprezanje, razloili na:
Naprezanje u dva pravca i
isto smicanje (naprezanje na isto smicanje).
Sada se pozabavimo problemom istog smicanja.
10.10 isto smicanje Transformacija napona
10.11 isto smicanje Glavni normalni naponi
69
10.12 isto smicanje Deformacije

Osvrnimo se na kvadratni elementarni deo ploe izloen istom smicanju.
Deformisanje navedenog elementa mo emo definisati:
Promenom pravog ugla izmeu meusobno normalni strana, za ugao
klizanja i
Promenom duina dijagonala d za d.
70
Pri istom smicanju u ravnima zaokrenutim za =/4 u odnosu na uoeni poduni pravac,
pojavie se samo normalni naponi intenziteta .
U jednom pravcu je zatezanje, a u drugom pritisak (ovo jednu dijagonalu izduuje, a
drugu skrauje).
U ravnima najveeg napona smicanja nema normalnih napona. Ovakvo stanje naprezanja
naziva se isto smicanje.
Prisetimo se sada specijalnog sluaja dvoosnog naprezanja
x y
Hukov zakon koji povezuje deformacije i napone za ovaj sluaj dvoosnog naprezanja glasi
71
x y
xy 0
1
Na osnovu ove
slike i ovako
definisnog
Hukovog zakona
moemo zakljuiti
da kod istog
smicanja vai
Modul klizanja G je fizika karakteristika materijala koja povezuje napon smicanja

i odgovarajuu ugaonu deformaciju.
Isti se izra ava u MPa ili drugim jedinicama kao i modul elastinosti E.
Zavisnost napona smicanja od ugaone deformacije moe se dobiti eksperimentalno.
- kriva koja se pri tome dobije, slina je - krivoj (inenjerskoj naonskodeformacionoj krivoj) sa kojom smo se ranije upoznali.
Za dobijanje - krive konkretnog metalnog materijala koriste se tanke cevi koja se
izlau uvijanju momentom M t .
72
10.13 Deformacije i Hukov zakon pri ravanskom stanju napona

Deformacije pri ravanskom stanju napona odrediemo na odnovu saznanja o
deformacijama pri dvoosnom naprezanju i istom smicanju.
To isto vai i za Hukov zakon.
y 0
E
E
Ravansko stanje napona Poduna deformacija x
E
E
x
73
Ravansko stanje napona Poduna deformacija y
0 0
G
Ravansko stanje napona Ugaona deformacija

Iz prethodnog proizilazi da Hukov zakon koji povezuje deformacije i napone kod
ravanskog stanja napona, ima oblik
1
x y
E
1
y x y
E
E
x y
1 2
E
y x
y
1 2
xy G
xy
Hukov zakon koji povezuje napone i deformacije kod ravanskog stanja napona.
74
10.14 Ravansko stanje napona Transformacija deformacija pri rotaciji

koordinatnog sistema
Sabiranjem prva dva izraza dobijamo prvu invarijantu deformacija
x y x y I1
Izrazi su napisani na osnovu slinosti sa transformacionim izrazima za napone.
Ako prva dva izraza pomnoimo, a trei kvadriramo i rezultate tih operacija oduzmemo,
dobiemo drugu invarijantu deformacija
2
1
1
x y xy x y xy I 2
2
2
1, 2
1
x y 1
2
2
y xy2 tg 2
2
xy
x y
I ovi izrazi su napisani na osnovu slinosti sa transformacionim izrazima za napone.
75
10.15 Prostorno stanje napona i deformacija

U najveem broju sluajeva imamo posla sa prostornim stanjem napona i
deformacija.
Prostorno stanje napona i deformacija za Dekartov koordinatni sistem definiu
odgovarajui tenzori,
Tenzor napona
x xy xz
yx y yz
zx zy z
Tenzor deformacija
x
1
yx
2
1
2 zx
1
xy
2
y
1
zy
2
1
xz
2
1
yz
2
z
Hukov zakon sluaju prostornog stanja napona i deformacija, na osnovu onoga to smo
spoznali kod ravanskog stanja napona, glasi
1
x y z
E
1
y y z x
E
1
z z x y
E
xy
Ovaj oblik Hukovog zakona povezuje
deformacije i napone.
yz
zx
xy
G
yz
G
zx
G
76
1
x y z
E
1
y y z x
E
1
z z x y
E
xy
yz
zx
xy
G
yz
G
zx
E
1 x y z
1 1 2
E
1 y z x
y
1 1 2
E
1 z x y
z
1 1 2
xy G xy
yz G yz
zx G zx
Hukov zakon koji povezuje napone i deformacije (temperatura nije uzeta u obzir)
Hukov zakon u sluaju troosnog naprezanja (tri ose su pravci glavnih normalnih napona)
E
1 1 2 3
1 1 2
E
1 2 3 1
2
1 1 2
E
1 3 1 2
3
1 1 2
12 0
23 0
31 0
77
10.16 Prostorno stanje napona i deformacija Uticaj temperature
1
x y z T
E
1
y y z x T
E
1
z z x y T
E
xy
yz
zx
xy
G
yz
E
1 x y z E T
1 1 2
1 2
E
1 y z x E T
y
1 1 2
1 2
E
1 z x y E T
z
1 1 2
1 2
xy G xy
yz G yz
zx G zx
zx
G
Za odreivanje glavnih normalnih napona 1 , 2 i 3 , za sluaj troosnog stanja napona, koristi se

kubna jednaina
3
2
I1 I 2 I 3 0
Invarijante napona
I1 x y z
I 2 x y y z z x xy2 yz2 zx2
I 3 x y z 2 xy yz zx x yz2 y zx2 z xy2
Glavni tangencijalni naponi
23
2 3
2
13
1 3
2
12
1 2
2
10.17 Ravansko stanje deformacija

Ravansko stanje deformacija se javlja kod tela sa velikom dimenzijom u pravcu
jedne ose.
Primer su kontinualno optereeni gredni nosai.
Ravansko stanje deformacija imamo na mestima dovoljno uidaljenim od oslonaca.
78
Hukov zakon za ravansko stanje deformacija:
1
x y z
E
1
y y z x
E
xy
xy
G
Hukov zakon za prostorno stanje deformacija:
79
10.18 Elipse, elipsoidi i Morovi krugovi napona i deformacija

Grafiko predstavljanje stanja napona i stanja deformacija u proizvoljnoj taki
optereenog deformabilnog tela, vri se elipsama, elipsoidima i Morovim
krugovima.
Elipsama predstavljamo dvodimenzionalne sluajeve.
Elipsoidima predstavljamo trodimenzionalne sluajeve.
Morovim krugovima mogue je predstaviti jednodimenzionalne, dvodimenzionalne i
trodimenzionalne sluajeve.
10.19 Morov krug napona u sluaju ravanskog stanja napona

Poi emo od izraza za transformaciju napona pri rotaciji koordinatnog sistema:
1
x y 1 x y cos 2 xy sin 2
2
2
1
x y sin 2 xy cos 2
2
x
xy
x y cos 2 2 x y xy sin 2 cos 2 xy2 sin 2 2

x
x
y
2
xy
1
x y sin 2 2 x y xy sin 2 cos 2 xy2 cos 2 2
1
1
2
2
2
x
x
y
xy
x
y
xy
2
2
80
10.20 O predznacima napona

O predznacima napona postoji dogovor (konvencija).
Razlikovaemo dve konvencije o predznacima.
Jednu koja se odnosi na analitiki i drugu koja se odnosi na grafiki metod
prikazivanja napona.
81
Sada za primer, grafiki, pomou Morovog kruga, predstavimo naponsko stanje stanje u
nekoj taki sredinje povrine ploe.
Neka su za kvadratni elementarni deo poznati normalni i tangencijalni naponi x , y i .
82
Za odreivanje pravaca glavnih normalnih napona 1 i 2 koristimo pol P.
83
Pravci glavnih normalnih napona 1 i 2 ?
Ugao 21 i 1 ?
84
Izaberimo sada proi-zvoljnu taku H.
Pravac napona H ? Naponi H i H ?
85
Slian Morovom krugu napona je Morov krug deformacija.

Kod Morovog kruga napona u - koordinatnom sistemu, ispod ose se crtaju
tangencijalni naponi koji obru suprotno kazaljci na asovniku, a iznad
tangencijalni naponi koji obru u smeru kazaljke na asovniku.
Kod Morovog kruga deformacija u -(1/2) sistemu, pozitivna ugaona deformacija
se nanosi iznad ose, a negativna ispod.
Glavni naponi kod ravanskog stanja napona su ose elipse definisane jednainom
2 2
2 1
2
1 2
Glavni naponi kod prostornog stanja napona su ose elipsoida definisanog jednainom
2 2 2
1
12 22 32
11. TEHNIKO SMICANJE
isto smicanje je u praksi vrlo teo ostvariti.
Isto je skoro uvek je povezano sa savijanjem.
U veini sluajeva savijanje je dominantno.
Ponekad je situacija obrnuta.
Pri seenju tapa, osim smicanja, javlja se i
savijanje momentom M, stim to je smicanje jae
izra eno.
86
Slinu situaciju imamo i u sluaju probijanja otvora na limovima.
Probleme tehnikog smicanja imamo kod:

Zakovanih veza (sa jednosenim ili viesenm zakivcima),
Zavarenih veza,
Osovinica preko kojih se prenosi vuna sila,
Zavrtnjeva preko kojih se prenosi obrtni moment.
11.1 Zakovane veze
87
11.2 Zavarene veze
88
11.3 Osovinice preko kojih se prenosi vuna sila
11.4 Zavrtnjevi preko kojih se prenosi obrtni moment
89
12. GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE POPRENIH

PRESEKA
Popreni presek je geometrijska figura (slika) u presenoj ravni koja je normalna

na osu tapa ili grede, odnosno srednju povrinu ploe ili ljuske.
U svrhu analize razliitih vidova naprezanja linijskih i povrinskih noseih
elemenata, potrebno je poznavati geometrijske karakteristike poprenih preseka.
to se tie geometrijskih karakteristika poprenih preseka obradiemo:
Povrinu,
Statiki moment,
Aksijalni moment inercije (tromosti),
Centrifugalni moment inercije i
Polarni moment inercije,
Posmatraemo proizvoljni popreni presek u xy ravni Dekartovog koordinatnog
sistema.
Povrina poprenih preseka
Povrina proizvoljnog poprenog
preseka definisana je izrazom
A dA
A
Dimenzija povrine je
NAPOMENA: Povrine poprenih

preseka se koriste pri reavanju
problema aksijalnog naprezanja i
tehnikog smicanja.
90
12.1 Statiki momenti
Statiki momenti proizvoljnog poprenog

preseka, za ose x i y, definisani su izrazima
S x y dA
A
S y x dA
A
Dimenzija ovih momenata je
Vezu statikih momenata poprenog

preseka i koordinata njegovog teita xT i yT
definiu izrazi
Za sluaj da su ose x i y ujedno i teine ose
91
Statiki moment poprenog preseka, za posmatranu osu, predstavlja geometrijsku

karakteristiku jednaku proizvodu veliine povrine poprenog preseka i rastojanja
njegovog teita od posmatrane ose.
12.2 Aksijalni momenti inercije
Aksijalni momenti inercije proizvoljnog

poprenog preseka, za ose x i y, definisani su
izrazima
2
I x y dA
A
I y x 2 dA
A
Dimenzija ovih momenata je
Aksijalni moment inercije poprenog preseka, za posmatranu osu, predstavlja

geometrijsku karakteristiku jednaku proizvodu povrine poprenog preseka i
kvadrata rastojanja njegovog teita od posmatrane ose.
92
12.3 Centrifugalni moment inercije

Centrifugalni moment inercije proizvoljnog poprenog
preseka, za par upravnih osa x i y, definisan je izrazom
I xy xy dA
A
Dimenzija ovog momenata je
I xy xy dA
A
[L L L ] [L ]
I xy 0
0
Centrifugalni moment inercije poprenog preseka, za par posmatranih upravnih

osa, predstavlja geometrijsku karakteristiku jednaku proizvodu povrine
poprenog preseka i rastojanja njegovog teita od para posmatranih upravnih osa.
Centrifugalni moment inercije za presek sa
makar jednom osom simetrije, jednak je nuli.
dA1 dA2 dA
y1 y2
x1 x2
dI xy x1 y1dA1 x2 y2 dA2 0
I xy dI xy 0
93
12.4 Polarni moment inercije

Polarni moment inercije povrine
proizvoljnog poprenog preseka (moment
inercije za pol O) definisan je izrazom
Polarni moment inercije povrine poprenog preseka, za posmatrani pol,

predstavlja geometrijsku karakteristiku jednaku zbiru aksijalnih momenata
inercije za ose kojima je posmatrani pol koordinatni poetak (ishodite).
12.5 Opti izraz za geometrijske karakteristike poprenih preseka

Geometrijske karakteristike koje smo razmatrali generalno moemo definisati
momentom (m+n)-tog reda datog u obliku:
94
12.6 Pravilo o sabiranju geometrijskih karakteristika

Pravilo o sabiranju geometrijskih karakteristika odnosi se na sloene poprene
preseke.
Za primer emo posmatrati jedan sloeni presek.
95
Ako se sloeni popreni presek sastoji od n pojedinanih delova onda oznaka za

sabiranje u izrazima sa prethodnog slajda dobija oblik
n
i 1
Za oslabljen popreni presek, nekad je prikladnije geometrijske karakteristike

izraziti kao razliku geometrijskih karakteristika pojedinih delova.
12.7 Promena momenata inercije pri translaciji koordinatnog sistema

Neka su u xy koordinatnmom sistemu poznati momenti inercije Ix , Iy , Ixy .
Potraimo momente inercije I , I , I u krdinatnom sistemu kojem su ose
paralelne sa osama xy koordinatnog sistema (koji je nastao translacijom xy
koordinatnog sistema).
96
Izrazi za momente inercije I, I i I

proizvoljnog poprenog preseka, u
koordinatnom sistemu, po definiciji glase
97
Izraz za polarni moment inercije I01,

proizvoljnog poprenog preseka u
koordinatnom sistemu, po definiciji glasi
I 01 I x b 2 A 2b S x I y a 2 A 2a S y
2
2
I x I y a b A 2 a S y b S x
I 0 r 2 A 2a S y b S x
I 01 I 0 r 2 A 2 a S y b S x
Do izraza kojim je definisana promena polarnog
momenta inercije pri translaciji koordinatnog
sistema
98
Ako se saglasno ovoj slici koordinatni poetak O

podudara sa teitem T, onda vai:
Momenti inercije poprenog preseka, za osu koja ne prolazi kroz njegovo teite,
jednaki su zbiru momenata inercije za paralelnu teinu osu i poloajnih momenta
inercije.
Ovo pravilo o raunanju momenta inercije, po autoru tajneru, zove se tajnerovo
pravilo ili tajnerov teorem.
99
12.8 Promena momenata inercije pri rotaciji koordinatnog sistema

Neka su u xy koordinatnmom sistemu poznati momenti inercije Ix , Iy , Ixy .
Potraimo momente inercije Ix ,Iy ,Ixy uxy krdinatnom sistemu kojem su ose
paralelne sa osama xy koordinatnog sistema (koji je nastao translacijom xy
koordinatnog sistema).
Veza koordinata taaka, uxy i xy
kordinatnim sistemima, prema slici levo,
definisana je izrazima
100
Slino kao kod napona, sabiranjem prva dva izraza dobijamo prvu invarijantu momemata
inercije
I x I y I x I y I 0 1
Ponov, slino kao kod napona, ako prva dva izraza pomnoimo, a trei izraz kvadriramo i
rezultate tih operecija oduzmemo, dobiemo drugu invarijantu momenata inercije
I x I y I xy2 I x I y I xy2 2
101
12.9 Ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercijeIx iIy

Ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercijeIx iIy odrediemo iz uslova da je prvi
izvod po funkcija
1
I x I y 1 I x I y cos 2 I xy sin 2
2
2
1
1
I y I x I y I x I y cos 2 I xy sin 2
2
2
Ix
jednak nuli (0).
1
2
2
1
1
2
2
Ix
dI y
dI x
I x I y sin 2 2 I xy cos 2 0
d
d
tg 2
2 I xy
Ix Iy
proizilazi da se ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercije (max i min) odnose na

koordinatni sistem koji je u odnosu na xy koordinatni sistem zarotiran za ugao .
12.10 Kojoj od ekstremnih vrednosti odgovara = ?

Odgovor na ovo pitanje dobiemo na osnovu analize drugih izvoda po , ovih funkcija
1
2
2
1
1
2
2
Ix
102
Poimo od ovog to ve imamo
dI y
dI x
I x I y sin 2 2 I xy cos 2
d
d
d 2I y
d 2Ix
2I x I y sin 2 4 I xy cos 2 0
d 2
d 2
d 2I y
d 2Ix
cos 2
2
4
I
x
y
xy
d 2
d 2
Ix Iy
U ovom izrazu emo razlikovati dva sluaja:
1) I x I y
2) I y I x
Rotacijom x ose za ugao dobija se osax

za koju aksijalni moment inercije Ix ima maximalnu (max) vrednost.
103
Rotacijom y ose za ugao dobija

se osay za koju aksijalni moment inercije Iy ima maximalnu (max) vrednost.
12.11 Koje izraze koristiti za odreivanje ekstremnih vrednosti aksijalnih

momenata inercije ?
Ovo su izrazi za odreivanje ekstremnih vrednosti aksijalnih momenata inercije.
104
12.12 Maksimalna vrednost centrifugalnog momenata inercijeIxy

Maksimalnu verednost centrifugalnog momenta inercijeIxy odrediemo iz uslova da je
prvi izvod po , funkcije
I xy
I xy
dI xy
d
dI xy
d
1
I x I y sin 2 I xy cos 2
2
jednak nuli (0).
1
I x I y sin 2 I xy cos 2
2
1
I x I y 2 cos 2 I xy 2 sin 2
2
I x I y cos 2 2 I xy sin 2 0 tg 2
Ix Iy
2 I xy
Odavde zakljuujemo da emo maksimalnu vrednost momenta inercije Ixy imati za neki
ugao =.
12.13 Koji izraz koristiti za odreivanje maksimalnog centrifugalnog

momenta inercije ?
105
1
I x I y 1 I x I y 2 4I xy2
2
2
1
I x I y 2 4I xy2
I xy | I xy ,max
2
I max,min I1, 2
Ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercije jesu vrednosti glavnih momenata

inercije I1,2 kojima odgovaraju glavne ose inercije (1) i (2).
Ako su ose x i y teine ose, onda se moe govoriti i o glavnim teinim momentima inercije i
odgovarajuim glavnim teinim osama inercije i tada imamo:
I x I max I1
1) I x I y I y I min I 2
I xy
I12 0
I x I min I 2
2) I y I x
I
y
I xy
I max I1
I12 0
Za par glavnih teinih osa inercije centrifugalni moment inercije jednak je nuli (0).
106
12.14 Morov krug inercije

Promenu momenata inercije pri rotaciji koordinatnog sistema mogue je predstaviti
grafiki korienjem Morovog kruga inercije (tromosti).
Morov krug inercije slian je Morovom krugu napona i Morovom krugu
deformacija.
Tvrdnju o slinosti pozkrepiemo slinou odgovarajuih izraza za napone i
momente inercije.
1
x y 1 x y 2 4 xy2
2
2
1
1
x y 2 4 xy2
2 x y
2
2
max
1
2
y 4 xy2
2
1
I x I y 1
2
2
1
1
I 2 I x I y
2
2
I1
I x ' y ' , max
1
2
1 2 x y I1
I y 4 I xy2
I y 4 I xy2
I1 I 2 I x I y I1
I y 4 I xy2
2
107
ZAPAANJE:
Potvruje se slinost izraza za glavne napone i glavne momenata inercije !
Morovog kruga inercije se crta u Ix/Iy Ixy koordinatnom sistemu.
Iznad Ix/Iy ose nanose se pozitivne vrednosti momenta Ixy , a ispod negativne.
Glavne teine momente inercije i glavne teine ose inercije odreujemo na
potpuno identian nain kao to odreujemo glavne napone i pravce glavnih
napona.
12.15 Poluprenici inercije

Poluprenik inercije je veliina koja se odreuje pomou izraza
I
A
i0
Dimenzija poluprenika inercije je:
ix
Za teine ose x i y:
iy
Ix
A
Iy
Za glavne teine ose (1) i (2):
i1
I1
imax
A
i2
I2
imin
A
12.16 Elipsa inercije

Elipsa inercije prostire se u pravcu prostiranja povrine poprenog preseka.
Jednaina navedene elipsa je oblika:
108
12.17 Dodatne geometrijske karakteristike poprenih preseka

Ostalo nam je jo da obradimo dodatne geometrijske karakteristike poprenih
preseka, ito:
Aksijalni otprni moment (otporni moment za osu) i
Polarni otporni moment.
12.18 Aksijalni otporni momenti za ose x i y
I
wx x
ymax
wy
Iy
xmax
Aksijalni otporni momenti Wx i Wy za ose x i y koriste se pri reavanju problema savijanja.
109
12.19 Polarni otporni moment za pol O
w0
I0
max
Polarni otporni moment W0 koiste se pri reavanju problema uvijanja.

ZADATAK 1
Odrediti geometrijske karakteristike poprenih preseka datih na slici.
110
ZADATAK 2
Na slici je prikazana je geometrijska fugura.
1. Odrediti vrednosti momenata inercije Ix , Iy i Ixy za teine ose x i y.

2. Odrediti vrednosti i pravce glavnih teinih momenta inercije.
3. Nacrtati pravce glavnih teinih momenata inercije i elipsu inercije.
111
13. UVIJANJE
Problem uvijanja se javlja kod mainskih elemanata koji prenose snagu obrtanjem.
Element oblika tapa koji prenosi snagu obrtanjem zove se vratilo.
Dakle, vratila su optereen na uvijanje.
Element oblika tapa, koji se obre a na prenosi snagu, ve je napregnut na
savijanje, zove se osovina.
Izraz za snagu koja se prenosi obrtanjem glasi:
P M t
P Snaga u [W]
Mt Obrtni (torzioni) moment (moment uvijanja) u [Nm]
- Ugaona brzina u [rads-1]
Ugaona brzina zavisi od uestanosti obrtanja n i iznosi:
-1
n Uestanost obrtanja u [s ]
2 n
13.1 Konvencija o predznaku momenta uvijanja

Moment uvijanja (torzije) Mt je pozitivan (+) ako mu je smer suprotan smeru
kazaljke na asovniku.
Moment uvijanja Mt je negativan (-) ako mu se smer podudara sa smerom kazaljke
na asovniku.
Predznak o momentu uvijanja

Uvoenjem ovakvih oznaka mogue je
uspostaviti slinost sa predznacima normalnih presenih sila kod aksijalno napregnutih
tapova.
U poprenom preseku tapa napregnutog na uvijanje, pojavie se samo moment uvijanja
(torzije), a sve ostale presene sile bie jednake su nuli
112
Tx 0
Moment uvijanja moe biti:

1) Koncentricani Mt (deluje u ravni
upravnoj na podunu osu tapa) i
2) Kontinualni m (konstantan po duini
tapa ili je u funkciji od koordinate z)
Ty 0
N 0
Mx 0
My 0
Mt 0
13.2 Uvijanje tapova kru nog poprenog preseka

Da bi se problem uvijanja tapova krunog poprenog preseka lake shvatio, za
primer emo uzeti tap sa uoenom izvodnicom AA.
tap krunog poprenog preseka sa uoenom
izvodnicom AA
113
Ako posmatrani tap napregnemo na uvijanje on e se deformisati.

Izvodnica AA e zauzeti poloaj AA.
Deformacija tapa je definisana uglom klizanja (za
izvodnicu AA ugao klizanja je R jer se ista nalazi na
omotau valjka poluprenika R).
Ugao klizanja izaziva rotaciju kraja tapa

definisanu priratajem d, ugla uvijanja .
13.3 Uvijanjem tapova kru nog poprenog preseka Pretpostavke

Da bi se reili problemi uvijanja tapova krunog poprenog preseka, uvedene su
sljedee pretpostavke:
Pretpostavka o naponima,
Pretpostavka o deformacijama i
Pretpostavka o proirenom Hukovom zakonu.
Pretpostavka o naponima
U poprenom preseku tapa izloenog samo uvijanju imamo napone smicanja.
Svi ostali naponi jednaki su nuli (0).
zx 0
zy 0
z 0
z 0
114
Na tapu sa krunim poprenim presekom, izloenom uvijanju uoimo zamiljeni

element duine dz.
Iz uoenog zamiljenog elementa, na udaljenosti od ose, izdvojimo zamiljeni cevni

element debljine d, a zatim iz njega izdvojimo zamiljeni elementarni deo.
115
Iz pretpostavke da se na poprenom preseku tapa, pri delovanju momenta

uvijanja, pojavljuju samo naponi smicanja, na udaljenosti veliina ovih napona
jednaka .
Pretpostavka o deformacijama
Popreni preseci tapa krunog poprenog preseka, ravni i upravni na osu tapa pre
delovanja momenta uvijanja, ostaju ravni i upravni na osu tapa i posle delovanja
momenta uvijanja.
Promena duina svih izvodnica tapa pri delovanju momenta uvijanja moe se
zanemariti (izvodnice ostaju priblino iste i posle delovanja momenta uvijanja).
Pretpostavka o proirenom Hukovom zakonu

Ako za aksijalno napregnut tap vai Hukov zakon u obliku
onda za tap izlo en uvijanju vai proireni Hukov zakon formulisan na nain
13.4 Uvijanjem tapova kru nog poprenog preseka Jednaine ravnotee

Podsetimo se jednaina ravnotee u sluaju opteg optereenja linijskih moseih
elemenata.
116
1)
zx
dA Tx
4)
2)
zy
dA y M x
dA Ty
3)
5) z dA x M y
A
dA N
6)
zy
dA x zx dA y M t
Jednaine ravnote e kod tapova krunog poprenog preseka koji su optereeni na

uvijanje imaju oblik
13.5 Uvijanjem tapova kru nog poprenog preseka Veza izmeu ugla
klizanja i ugla uvijanja
Zamislimo da smo iz tapa izloenog uvijanju izdvojili neki unutranji valjak duine
dz i poluprenika .
Uoena izvodnica AB ovog unutranjeg valjka zbog deformisanja se premesti u
poloaj AB1.
117
13.6 Uvijanje tapova kru nog poprenog preseka Relativni ugao uvijanja
118
13.7 Uvijanje tapova kru nog poprenog preseka Ugao uvijanja

U svrhu izvoenja izraza za odreivanje ugla uvijanja poi emo od izraza za relativni
ugao uvijanja
M t z d z
z
G I 0 z
dz
'
119
d z ' z dz
M t z
dz
G I 0 z
Ugao uvijanja na duini z
M t z
dz
I
z
0
0
z
z z dz
'
Za ukupnu duinu tapa ugao uvijanja iznosi
M t z
dz
I
z
0
0
l
z l z dz
0
'
120
13.8 Uvijanje tapova kru nog poprenog preseka Naponi smicanja

Za izvoenje izraza pomou kojeg emo odrediti napone smicanja tapa krunog
poprenog preseka, koji je napregnut na uvijanje, iskoristiemo izraz
M t z
' z
G I 0 z
z z, G G z
'
M t z
z z,
I 0 z
Uproizvoljnom preseku tapa maksimalni napon smicanja iznosie
z z max
M t z
W0 z
Najvea vradnost napona smicanja na rasponu tapa napregnutog na uvijanje je na mestu

za koje vai
M z
z ,max t
W0 z max
Za
I 0 z I 0 const
Korienjem izraza
poprenom preseku. z
0 z const
z, M t z
I 0 z
z , max
M t ,max
W0
dolazi se do raspodele napona smicanja po
121
13.9 Dimenzionisanje vratila kru nog i kru no-prstenastog poprenog

preseka
Dimenzionisanje vratila krunog i kruno-prstenastog poprenog preseka vri se:
Prema dozvoljenom naponu smicanja (d) i
Prema dozvoljenom relativnom uglu uvijanja (d).
Dimenzionisanje prema dozvoljenom naponu smicanja

Za ovaj kriterijum dimenzionisanja vai:
z max
M z
M z
t d W0 z t
W
z
0 max
d
d 3 M t z
16
d
Za vratilo krunog poprenog preseka
(puno vratilo) polarni otporni

moment je:
W0
d
16
3
Potreban prenik punog vratila
d 3
16M t z
122
z max
M z
M z
t d W0 z t
d
W0 z max
M z
d 3
1 4 t
16
d
Za vratilo kruno-prstenastog poprenog preseka (uplje vratilo) polarni otporni moment

je:
3
W0
d
1 4
16
d 3
Potreban prenik upljeg vratila:
16M t z
d 1 4
Odnos unutranjeg du i vanjskog d = dv prenika upljeg vratila
du du
dv d
Dimenzionisanje prema dozvoljenom relativnom uglu uvijanja

Za ovaj kriterijum dimenzionisanja vai:
z max
'
M z
d'
t
G I 0 z max
M t z
I
z
0
G d'
d 4 M t z
32
G d'
Za vratilo krunog poprenog preseka (puno vratilo) polarni moment inercije je:
Potreban prenik punog vratila:
z max
'
d 4
d 4
I0
32
32M t z
G d'
M z
M z
d' I 0 z t '
t
G d
G I 0 z max
M z
d 4
1 4 t '
32
G d
Za vratilo kruno-prstenastog poprenog preseka (uplje vratilo) polarni moment inercije

je:
d 4
I0
1 4
32
123
Potreban prenik upljeg vratila:
d 4
32M t z
G d' 1 4
13.10 Provere vratila

esto je za konkretno vratilo potrebnmo izvriti proveru, ito:
Proveru vrstoe,
Proveru krutosti i
Proveru nosivosti.
Provera vrstoe
M z
d Dozvoljeni (doputeni) napon smicanja
z z max t d
W0 z max
Za A=const
Provera krutosti
M t ,max
W0
d Dozvoljeni (doputeni) relativni ugao uvijanja
Za I0=const
max
'
M t ,max
G I0
M z
' d
' max t
G I 0 z max
'd
Provera nosivosti
Prema dozvoljenom naponu smicanja d
M t z W0 d
Prema dozvoljenom relativnom uglu uvijanja d
M t z G I 0 ' d
124
13.11 Utede u materijalu korienjem upljih vratila

Podsetomo se da je napon smicanja z(z), pri uvijanju vratila, linearna funkcija od
poluprenika njegovog krunog poprenog preseka.
z z
M t z
I 0 z
0 R
Raspodela napona smicanja pri uvijanju vratila krunog poprenog preseka prikazana je
grafiki.
Grafiki prikaz raspodele napona smicanja smicanja pri uvijanju vratila krunog
poprenog preseka
ZAPAANJE: Unutranji deo vratila je manje napregnut

na uvijanje od spoljanjeg dela.
IDEJA: Uz malo poveanje spoljanjeg prenika i primenu
kruno-prstenastog poprenoh preseka ostvariti utedu u
materijalu.
Posmatrajmo dva vratila od istog materijala, krunog i kruno-prstenastog poprenog

preseka !
125
Kruni i kruno-prstenasti popreni presek vratila
Zone (oblasti) iskorienosti materijala kod punih vratila ?
Razmotrimo sluaj vratila V1 krunog i vratila V2 kruno-prstenastog poprenog preseka

koja su od istog materijala, iste duine i istog momenta uvijanja M t.
126
Da bi vratila V1 i V2 imala istu nosivost, potrebno je da im maksimalni naponi smicanja

imaju istu vrednost.
max V 1 max V 2
Koristei oznake na slici sa prethodnog slajda odredimo odnose:
d1
d2
Prenika:
Teina:
Q1
Q2
Uglova uvijanja:
1
2
Odnos prenika (kriterijum dozvoljenog napona smocanja d !
d1
d2
16M t
16M t
d 1 4
3 1 4
d1 d 2
d2
d3
Odnos teina (prema izrazima za izraunavanje teina)!
Q1 1 A1 l1
Q2 2 A2 l2 Q1 A1
l1 l2
Q2
A2
d12
d12
d12
4
d 22 d 32 d 22 d 32 d 22 1 2
4
4
1 2
127
1 , 2 Specifine teine vratila V1 i V2

l1 , l2 Duine vratila V1 i V2
A1 , A2 Povrine poprenih preseka vratila V1 i V2
Q1 d1 d 2 Q1
1 2
Q2
Q2
2
d1 3
1 4
d2
4 2
1 1
1
2 2
2 2
2 3
2 2
1 2
Q1 Q2
ZAKLJUAK: Sa upljim vratilom je ostvarena uteda u materijalu.
Odnos uglova uvijanja (prema izrazima za izraunavanje uglova uvijanja) !
1 1' l1
2 2' l2
1'
Mt
G I 0,1
1'
Mt
G I 0, 2
l1 l2
Mt
d 24
1 4
1
1 G I 0,1 I 0, 2
32 4
d1
2
Mt
I 0,1
2
32
G I 0, 2
d14
I 0,1
32
d 24
I 0, 2
1 4
32
128
4
4 3
1 d 2
1
1
4
1
1
3
2 d1
2 3 1 4 4
1 4 4
4
d1 3
1 4
d2
1
1
1 4 3 1 4
ZAKLJUAK: Uz utedu materijala, kod upljeg vratila imamo i veu krutost.
1 2
13.12 Problemi uvijanja tapova

Problemi uvijanja koje emo reavati odnose se na:
tapove krunog i kruno-prstenastog poprenog preseka (povrina preseka
A=const),
tapove krunog i kruno-prstenastog poprenog preseka (povrina preseka
Aconst).
Slino kao i problemi aksijalnog naprezanja tapova i problemi uvijanja tapova
mogu biti:
Statiki odreeni i
Statiki neodreeni.
Primer statiki odreenog i statiki neodreenog tapa optereenog na uvijanje
129
Statiki neodreen problem uvijanja Metod sila
130
ZADATAK 1
Na slici je prikazan tap optereen na uvijanje.
1. Odrediti presene momente uvijanja M t(z), relativne uglove uvijanja (z), uglove
uvijanja (z), maksimalne napone smicanja max(z) i nacrtati odgovarajue
dijagrame.
2. Prema dozvoljenom naponu na uvijanje d = 5 kN/cm2 i prema dozvoljenom
relativnom uglu uvijanja d= 1,5 /m, odrediti potrebne prenike tapa na delovima
i (usvojene vrednosti prenika zaokruiti na cele mm).
131
14. SAVIJANJE
U posebnu grupu mainskih elemenata optereenih na savijanje spadaju:
Vratla i
Osovine.
Vratila su u optem sluaju, osim na savijanje, optereena jo na zatezanje (pritisak)
i na uvijanje.
Prema principu nezavisnosti, svako od optereenja, moe se razmatrati odvojeno.
Sa zatezanjem (pritiskom), odnosno sa aksijalnim ili podunim optereenjem
(naprezanjem) ve smo se upoznali.
Upoznali smo se i sa naprezanjem na uvijanje.
Aksijalno naprezanje i naprezanje na uvijanje odnosili su se na tapove kao linijske
nosee elemente.
Naprezanje na savijanje ili samo, savijanje, odnosi se na linijske nosee elemente
koji se zovu grede (gredni nosai).
Podune ose tapova su pri aksijalnom naprezanju ili pri naprezanju na uvijanje
ostajale nepromenjene.
Ravne grede sa svojim podunim osama, pri savijanju se zakrivljuju.
Savijanje se mo e podeliti na:
isto savijanje i
Savijanje silama.
132
14.1 isto savijanje

U svrhu razumevanja ovog problema, poi emo od opteg sluaja optereenja
grede.
Izabraemo jedan popreni presek grede (izabrani popreni presek).
Iz grede emo izdvojiti deo koji sadri izabrani popreni presek, a zatim emo
posmatrati napone na tom preseku.
Naponi na izabranom poprenom preseku grede pri optem sluaju optereenja
Na izabranom poprenom preseku grede, pri optem sluaju optereenja , imamo napone:
Normalni napon
tangencijalne napone
zx , zy , z
14.2 isto savijanje Pretpostavke

U svrhu reavanja problema istog savijanja, kao i kod drugih vidova naprezanja,
usvojene su izvesne pretpostavke, ito:
Pretpostavka o naponima,
Pretpostavka o deformacijama i
Pretpostavka o vezi napona i deformacija.
isto savijanje Pretpostavka o naponima

U sluaju istog savijanja grede, normalni napon je razliit od nule, dok su
tangencijalni naponi jednaki nuli.
133
z 0 zx zy z 0
Na osnovu pretpostavke o naponima, jednaine ravnotee za izabrani popreni
presek izdvojenog grednog dela, glase:
1)
zx
dA 0
4)
2)
zy
dA y M x 0
dA 0
3)
5) z dA x 0
A
dA 0
6)
zy
dA x zx dA y 0
isto savijanje Pretpostavka o deformacijama

Jednostavnosti radi, posmatraemo gredu konstantnog pravougaonog poprenog
preseka (A=const).
Zamislimo da sve strane grede sadre ortogonalnu mreu linija.
Greda se, kako je ve reeno, pri savijanju zakrivljuje, pa joj se na jednoj strani
poduna vlakna izduuju, a na drugoj skrauju.
Ak se poduna vlakna na jednoj strani savijene grede izduuju, a na drugoj
skrauju, logino je zakljuiti da u savijenoj gredi postoje vlakna koja nisu
promenila svoju duinu.
Ova vlakna ze sovu neutralna vlakna, a odgovarajua povrina koja ih sadri,
neutralna povrina (neutralna ravan pre savijanja).
Trag neutalne povrine na yz ravni predstavlja neutralnu liniju n-n.
Vratimo se na gredu sa ortogonalnom mreom linija i pogledajmo ta se deava sa
poprenim presecima.
134
Popreni preseci grede optereene na isto savijanje ostaju ravni !!!
Popreni preseci grede pre (gore) i posle istog savijanja (dole)

Iz injenice da popreni preseci grede izlo ene istom savijanju, ostaju ravni, sledi
z 0 zx zy 0
Na izolovanm grednom delu duine dz, u ravni yz, posmatrajmo vlakno a-a na gornoj
strani grede, vlakno b-b na donjoj strani grede, neutralno vlakno n-n i vlakno c-c na
udaljenost y.
dz y d d
z
dz
d
z
K y
Izolovani gredni
element posle istog savijanja
135
- Radijus krivine (zakrivljenosti)

K Krivina (zakrivljenost) jednaka recipronoj vrednosti radijusa krivine (zakrivljenosti)
isto savijanje Pretpostavka o vezi napona i deformacija

Vezu napona i deformacija u sluaju istog savijanja grednih nosaa, definie Hukovog
zakona
y
z E z
z K z y
Kod istog savijanja
z E K z y z y, z K z K const
Normalni napon z zavisi samo od koordinate y
z z y
Vratimo se ponovo na jednaine ravnotee
1)
zx
dA 0
4)
2)
zy
dA y M x 0
dA 0
3)
5) z dA x 0
A
dA 0
6)
zy
dA x zx dA y 0
Normalni napon z sreemo u treoj, etvrtoj i petoj jednaini.

Pod kojim e uslovima pomenute jednaine biti zadovoljene?
136
Da bi trea jednaina ravnote e bila zadovoljena potrebno je da osa x poprenog

preseka, oko koje se greda savija, bude teina osa, jer tada je statki moment Sx za
tu osu jednak nuli (0).
Da bi peta jednaina ravnotee bila zadovoljena potrebno je da ose x i y poprenog

preseka, budu glavne teine ose, jer tada je centrifugalni moment inercije Ixy
jednak nuli (0).
Do sada smo pretpostavili da su povrina poprenog preseka grede kao i aksijalni
moment inercije za osu x, konstante (A=const i Ix=const).
137
Sada uzmimo da su Aconst i Ixconst .

I u ovom sluaju, ako su ose x i y glavne teine ose, bie S x = 0 i Ixy = 0.
Samim tim bie zadovljene trea i peta jednaina ravnotee o kojima je ve bilo rei.
Ovakvo savijanje se zove savijanje oko glavne teine ose inercije.
138
Ako se gredni nosa savija oko ose x koja je i teina i simetralna osa poprenog
preseka, onda u najudaljenijim suprotnim takama preseka, od te ose, imamo
maksimalne vrednosti normalnih napona koje su u apsolutnom smislu jednake.
Kod preseka kojima osa x jeste teina, ali nije simetralna osa, u najudaljenijim
takama od te ose, u apsolutnom smislu imamo maksimalne vrednosti normalnih
napona koje nisu jednake.
Pozitivne vrednosti normalnog napona odnose se na vlakna koja se izduuju, a
negativne na vlakna koja se skrauju.
Prikaimo to na primerima.
Primer 1: Rasodela normalnog napona po visini T-profilnog poprenog poreseka grednog
nosaa
139
Primer 2: Rasodela normalnog napona po visini I-profilnog poprenog poreseka grednog

nosaa
Primer 3: Rasodela normalnog napona po visini pravougaonog poprenog poreseka

grednog nosaa
140
Iz raspodela napona na prethodnim slikama zakljuujemo sljedee:

Sva vlakna koja le e u ravni xz ostaj nepromenjene duine.
Ravan xz je neutralna ravan.
Teina osa z koja lei u neutralnoj ravni naziva se neutralna linija ili
elastina linija.
Napomena: Zakljuci i izrazi do kojih smo doli vae i u sluaju istog savijanja
grede oko ose y, momentima M y.
14.3 Savijanje silama

Savijanje grednih nosaa poprenim silama znatno je sloenije od istog savijanja.
Naponi smicanja izazvani delovanjem poprenih sila, pojavljuju se u:
Ravnima upravnim na osu z i
Ravnima u pravcu ose z.
Zato za posledicu imamo krivljenje (vitoperenje) poprenih preseka.
Krivljenje (vitoperenje) poprenih preseka grednog nosaa optereenog na savijanje
poprenim silama oko ose x
Pri savijanju grednih nosaa silama, oko x ose, za presesene sile vai:
M x M x z 0
Ty Ty z 0
N Tx M y M t 0
141
14.4 Savijanje silama Pretpostavke

I kod problema savijanja silama, kao i kod problema istog savijanja, uvodimo:
Pretpostavku o naponima,
Pretpostavku o deformacijama i
Pretpostavku o vezi napona i deformacija.
Savijanje silama Pretpostavka o naponima

Pri savijanju silama oko ose x (silama u ravni yz), u proizvoljnom poprenom
preseku upravnom na osu z, postoje moment savijanja M x i poprene sile Ty i
logino je pretpostaviti da su normalni napon i tanencijalni naponi u tom
poprenom preseku, generalno razliiti od nule.
z 0
zx 0
zy 0
Savijanje silama Pretpostavka o deformacijama

Zbog krivljenja (vitoperenja) poprenih preseka, a na osnovu pretpostavke o
naponima, da se zakljuiti da vai sljedee:
zx 0
z 0
zy 0
Za materijale koji se najee koriste u tehnici eksperimentalno je utvreno da
vitoperenje (izuzev kod tankozidnih greda) zanemarljivo malo utie na podune
deformacije vlakana i raspodelu normalnih napona.
Zbog ovoga se kod savijanja silama pretpostavlja da su:
Savijanje silama Pretpostavka o vezi napona i deformacija

Vezu normalnog napona i podune deformacije (dilatacije) u sluaju savijanja grednih
nosaa silama, kao i u sluaju istog savijanja, definie Hukov zakon
z E z
142
Pretpostavlja se da u sluaju savijanja grednih nosaa silama, kao i kod uvijanja, za

tangencijalne napone vai proireni Hukov zakon
zx G zx
zy G zy
Savijanje silama Normalni naponi

U sluaju savijanja grednih nosaa silama moment savijanja oko x ose
M x M x z const
Poto se uticaj poprenih sila na podune deformacije vlakana zanemaruje, normalni

naponi se kao i u sluaju istog savijanja, mogu izraziti na nain:
z z z E K z y
z z z
Za Ix=const du cele grede, imamo da je
z z
M x z
y
Ix
E K z
M x z
y
Ix
M x z
Ix
Kao kod istog savijanja, i kod savijanja silama, za y = y max , imamo maksimalnu vrednost
normalnog napona
z ,max z
M x z
M z
ymax x
Ix
Wmax
Za Ix=Ix(z)const vai:
z z y, z
M z
M z
M x z
y z ,max z x ymax x
I x z
Wx z
I x z
M z
max x
Wx z max
NAPOMENA: Slini izrazi va e i u sluaju savijanja oko ose y, momentima savijanja M y.
143
14.5 Savijanje silama Naponi smicanja

Uzmimo u razmatranje gredni element duine dz.
Neka je greda izloena savijanju oko ose x pri emu je Mx=Mx(z)const.
Gredni element duine dz prikazan je na narednoj slici.
Glavne teine ose izabranog poprenog preseka koji pripada tom grednom
elementu, jesu ose x i y.
Naponi smicanja tangiraju konturu

poprenog preseka.
Komponente ovih napona u takama A
i B, u optem sluaju ne moraju biti
jednake.
Veza izmeu komponenti zx i zy
dinisana je izrazom
zx zy tg
144
Posvetimo se sada projekcijama napona smicanja u pravcu ose y.

Posmatraemo gredu pravougaonog poprenog preseka izloenu savijanju silama u
ravni yz.
Raspodela napona smicanja za pravougaoni popreni presek
zy
zx 0
Ovo se zasniva na injenici da su

vitoperenja poprenih preseka
zanemarivo mala.
Sprovedimo sada analizu napona smicanja za gredu sa jednostruko simetrinim

poprenim presekom (osa y je simetralna osa).
Na jednostruko simetrinom preseku posmatraemo du AB na udaljenosti y od ose x.
Pravci napona smicanja se seku u taki O.
Primer jednostruko simetrinog preseka

sa raspodelom napona smicanja
za posmatranu du AB
145
14.6 Savijanje silama Dokaz o postojanju naponi smicanja

Posmatraemo jednostruku konzolu sa pravougaonim poprenim presekom
povrine bh, na kraju optereenu silo F, i dvostruku konzolu sa pravougaonim
poprenim presecima povrine 2[b(h/2)], na isti nain optereenu.
Kod dvostruke konzole e se pojaviti klizanje na dodirnim povrinama.
Kod jednostruke konzole nee se pojaviti klizanje, ali e se zato pojaviti naponi
smicanja.
Uz dokaz o postojanju napona smicanja pri savijanju silama
14.7 Savijanje silama Napon smicanja za proizvoljnu taku

Posmatrajmo sada gredni element duine dz sa simetrinim poprenim presecima
koji ga ograniavaju.
Na udaljenosti y od ose x uoimo povrinu dz koja e gredni element podeliti na
gornji donji deo.
Na gornjem delu poprenih preseka uoimo elementarne povrine.
Na jednu elementarnu povrinu deluje napon z a na drugu (z+dz).
Na gornjoj povrini poprenog preseka deluje napon smicanja zy .
Na osnovu stava o konjugovanosti napona smicanja, na povrini dz delovae
naponi smicanja yz.
146
Uz odreivanje napona smicanja za proizvoljnu taku, pri savijanju silama
147
ZAKLJUAK: Za odreivanje napona smicanja u proizvoljnoj taki poprenog preseka

grede, izlo ene savijanju silama, koristi se Formula uravskog.
max(z) za konkretno z grede konstantnog poprenog preseka (Ix=const), izraunava se
pomou izraza
max z
Ty z Sx y

I x max
max u celoj gredi konstantnog poprenog preseka (Ix=const), izraunava se pomou izraza
max
Ty ,max Sx

I x max
Formula uravskog za grede promenljivog poprenog preseka (I x = Ix(z) const) glasi
zy y, z
Ty z Sx y, z
I x z y, z
max(z) za konkretno z grede promenljivog poprenog preseka (I x = Ix(z) const),

izraunava se pomou izraza
Ty z Sx z
max z
I x z z max
max u gredi promenljivog poprenog preseka (Ix = Ix(z) const), izraunava se pomou
izraza
T z S y, z
max y x
I x z y, z max
148
ZADATAK 1
Greda na Slici 1 optereena je na savijanje silama F.
1. Odrediti poloaj kritinog (opasnog) poprenog preseka.

2. Nacrtati raspodelu normalnih napona po visini kritinog poprenog preseka sa
upisanim vrednostima napona u takama K i L.
14.8 Savijanje silama raspodela napona smicanje po visini poprenih

preseka greda
Da bi doli do raspodele napona smicanja po visini poprenog presek konkretne
grede, primeniemo formulu uravskog.
Primenu ove formule izvriemo za
Pravougaoni i
Trougaoni popreni presek.
Raspodela napona smicanja po visini pravougaonog poprenog preseka

Povrina:
A bh
3
bh
Aksijalni moment inercije za osu x: I
x
12
Ty S x
Formula uravskog:

I x
ZAPAANJE: Raspodela napona smicanja po visini

pravougaonog poprenog preseka je u direktnoj vezi sa
kolinikom S
149
S x yi A
Statiki moment povrineA :
A y
2
yi
Sx 1
yi A

1h
h 1h
y yi y
22
2 22
Sx 1
1 1 h
h
yi A y y
2 2
S x 1 h
y 2
2 2
Sx
f1 y

Za
h
y
2
Sx
1 h
f1 y y 2 0
2 2

ZAPAANJE: Izmeu y = -h/2 i y = h/2 mora postojati maksimalna vrednost napona

smicanja = max .
Maksimalni napon smicanja je u taki za koju je
Sx
1 h
f1 y y 2
2 2

d Sx
f1' y y
dy
f1' y
d Sx
f1' y 0
dy
d

dy
y 0
ZAKLJUAK: Maksimalni napon smicanja je u teitu pravougaonog poprenog preseka.
150
y0
max
max
S x 1 h
y 2
2 2
Sx
h2

max 8
3
Ty S x
bh

I
I x max x
12
12Ty h 2 3 Ty
3 Ty
max
3
2 A
bh 8 2 bh
bh 3 Ty S x 12Ty 1 h

Ix
3

bh
2
I
x
2
12
y2
S x 1 h
y 2
2 2
Raspodela napona smicanja za pravougaoni popreni presek
151
Raspodela napona smicanja po visini trougaonog poprenog preseka

Trougaoni popreni presek grede
Povrina trougla:
bh
2
Aksijalni moment inercije za osu x:
Formula uravskog:
bh 3
Ix
36
Ty S x

I x
1 2
2 3
Sx 1
yi A

2h
12
yi y h y yi y
33
3 3
Sx 1 2 h

1 2
y h y
2 3

3 3
Sx 1 2 h
1 2
y h y
2 3
33
Sx 1 h
1
2
2
1 2
y h y h 2 hy hy y 2
3
3
3
3 9
3 3
152
2
S x h2
y y

2 3 9
27
h h
Sx
f 2 y

2
y h
3
2
S x h2
y y

2 3 9
27
h h
Sx

0
2
y h
1
y h
3
2
S x h2
y y

2 3 9
27
h h
Sx

0
1
y h
ZAPAANJE: Izmeu y = -h/3 i y = 2h/3 mora postojati maksimalna vrednost napona

smicanja = max .
Maksimalni napon smicanja je u taki za koju je
2
S x h2
y y

2 3 9
27
h h
d Sx
f 2' y 0
dy
d

dy
h
h 2
d Sx
h 2
f 2' y y f 2' y y 0 y
6
9 3
dy
9 3
ZAKLJUAK: Maksimalni napon smicanja nije u teitu trougaonog poprenog preseka.
h
y
6
max
max
2
S x h2
y y

2 3 9
27
h h

Sx
h2

max 12
3
Ty S x
bh

I
I x max x
36
36Ty h 2 3Ty

3
bh 12 bh
bh 2 A
max
3 Ty

2 A
153
T S
y x
Ix
bh 3
Ix
36
2
36Ty h 2
y y
3 2 3 9
bh 27
h h
2
2
S x h2
2 Ty
y y
y y

2 3 9
2 3 9
27
h
h
3
A
h h
Raspodela napona smicanja povisini trougaonog poprenog preseka

ZADATAK 1
Pretpostaviti da je prosta greda izlo ena savijanju silama i definisati raspodelu napona
smicanja po visini:
1. Krunog,
2. I-profilnog i
3. T-profilnog poprenog preseka.
14.9 Savijanje silama Glavni naponi

Pri savijanju silama izrazi za normalne napone i napone smicanja glase:
Mx
y
Ix
Ty S x

I x
Neka su primera radi, za bilo koji popreni presek kontinualno optereene grede,
poznate raspodele raspodele normalnih napona i napona smicanja.
154
Kontinualno optereena greda
Normalni naponi i naponi smicanja po sredinjem preseku kontinualno optereene grede i

naponski elemenati
1
z2 4 2
1, 2
2 2
2
Pravci glavnih normalnih napona: tg 2
z
Glavni normalni naponi:
155
Normalni naponi i naponi smicanja po sredinjem preseku kontinualno optereene grede i

glavni naponski elemenati
Dvije familije linija kojima se tangente poklapaju sa pravcima glavnih napona zovu
se trajektorije glavnih napona.
Trajektorije glavnih napona se retko primenjuju.
Praktinije u praksi, za slikovit prikaz 1D, 2D i 3D naponskog stanja, jesu
izonaponske linije (linije du kojih izabrani napon ima istu vrednost).
Primer trajektorija glavnih normalnih napona, kontinualno optereene konzole
Primer izonaponskih linija grede izloene istom savijanju
156
NE PRIPADA PROBLEMIMA SAVIJANJA, A MOE BITI OD KORISTI !!!
Korienjem izonaponskih linija lako otkrivamo lokalnu koncentraciju napona.
14.10 Savijanje Dimenzionisanje grednih nosaa

U sluaju istog savijanja grednih nosaa, proraunski napon ne sme prei vrednost
dozvoljenog napona na savijanje, tj. treba da vai
z ,max d
U sluaju savijanja greda silama, osim normalnih napona imamo i napone smicanja,
i strogo posmatrano, radi se o sloenom optereenju.
In enjerski posmatrano, u veini sluajeva uticaj napona smicanja moe se
zanemariti.
Npr. za odnose:
l
10
h
naponi smicanja se zanemaruju i usvoja se kriterijum dimenzionisanja prihvaen

kod istog savijanja.
157
Ako je osa x oko koje se vri savijanje glavna teina osa i osa simetrije onda generalno za
proraunski napon vai:
y, z y y
max
M x z
M z
ymax x d
I x z
Wx z
Kada je osa x oko koje se vri savijanje glavna teina osa, ali nije i osa simetrije onda
generalno za proraunski napon vai: M z
y
2 , max
de
I x z
..... Dozvoljeni napon na zatezanje / pritisak M x z
y1,max dp
I x z
x
de / dp
NAPOMENA: Ovo se mora imati u vidu jer neki materijali ne podnose podjednako dobro
istovremeno naprezanje na pritisak i zatezanje (liveno gvoe, beton, ...)
Greda konstantnog poprenog preseka:
M x ,max
Wx
d Wx
M x ,max
NAPOMENA: Pri usvajanju dimenzija treba voditi rauna o stepenima sigurnosti,

standardima, propisima i sl.
14.11 Savijanje silama Lokalni naponi

Poimo od izraza za raspodelu normalnog napona po visini poprenih preseka
grednog nosaa
M z
z z y, z
y
I x z
x
158
Saglasno Sen Venanovom principu ovaj izraz daje dosta dobre rezultate na mestima
dovoljno udaljenim od mesta delovanja optereenja.
Pri izvoenju izraza za normalni napon pretpostavka je da se vlakna grednog
nosaa ne izlau meusobnom pritisku.
Ova pretpostavka je pri istom savijanju potpuno prihvatljiva.
Kod npr. kontinualno optereenih grada u gornjim vlaknima bi se pojavio i
normalni napon y .

Iz inenjerske prakse se zna da normalni napon y iznosi 1-2 % od vrednosti normalnog
napona z , pa se moe zanemariti.
14.12 Savijanje Stepen korienja poprenih preseka

Izraz za raspodelu normalnog napona z , savijanju izloenih greda je linearna
funkcija koja za konkretan popreni presek zavisi od y koordinate.
Podsetimo se raspodele normalnog napona za pravougaoni popreni presek grede
izloene savijanju.
159
z z0
M x z0
y
Ix
Zona slabog iskorienja

materijala
Raspodela normalnog napona za pravougaoni popreni presek grede (z=z0)
160
Raspodela normalnog napona za

pravougaoni popreni presek grede (z=z0)
IDEJA: Sredinji slabo iskorieni deo pravougaonog poprenog preseka izbaciti.
Novo reenje sa boljim stepenom

iskoridenjem materijala
Upotrebom I profila obezbeujemo vei stepen iskorienosti materijala.

Za 100 % iskorien I profil stepen iskorienost nekog drugog profila, za iste povrine
A, moe se odrediti pomou
Wx, I : 100 Wx :
Wx
100
Wx , I
161
ZADATAK 2
Uzeti profil I30, pravougaoni profil h=3b i kru no-prstenasti profil, i za 100 % iskorien
profila I30, odrediti stepene iskorienosti ostalih profila iz uslova jednakosti povrina.
14.13 Savijanje Idealni oblik grednih nosaa

U svrhu boljeg iskorienja materijala inenjeri su se odavno zanimali oblicima
poprenih preseka grednih nosaa.
Zanimali su ih idealni oblici poprenih preseka sa kojima e grede, uz najmanji
utroak materijala, imati zahtevanu vrstou, krutost i stabilnost.
Od ovoga se otilo i dalje. Postavilo se pitanje idealnog oblika grede u celini.
Uzmimo za primer vratilo koje je u praksi sloeno optereeno.
Na osnovu principa nezavisnosti optereenja, savijanje vratila posmatraemo
odvojeno.
Neka je vratilo konstantnog, krunog poprenog preseka.
Primer vratila optereenog na savijanje
162
ZAPAANJE: Levo i desno od mesta

maksimalnog momenta savijanja, greda ima
slabo iskorienje materijala.
Kriterijum dimenzionisanja:
Wx
M x ,max
Proraunski model vratila sa dijagramom

momenata savijanja (vratilo svedeno na prostu
gredu)
Kod idealnog oblika vratila, svedenog na prostu gredu, popreni preseci su u
funkciji od z i saglasno tome vai:
M z
Wx
f z
Najudaljenija vlakna od neutralne povrine, pri savijanju su najbolje iskoriena.

Na osnovu ovoga da se zakljuiti da bi optimalni oblik grede inila dva tanka lima
podjednako udaljena od neutralne ravan.
Idealni oblik grede
163
NEDOSTATAK:Cena ovakve grede je mnogo vea od cene prekomerno upotrebljenog

materijala, pa se ista ne primenjuje.
Primer odreivanja idealnog oblika grede
U prvom koraku emo definisati

proraunski model prikazanog
nosaa.
Gredni nosa kojem treba odrediti idealni oblik
164
Levo i desno od preseka delovanja sile

F.
Proraunski model nosaa sa

dijagramom momenata savijanja
M x z z a M x ,max F
Wx
M x ,max
d 3
a b
l
32 F a b
l d
d 3
Wx
32
d ... Potreban prenik na mestu delovanja
sile F.
Iz uslova
Wx
M x z
d z
32 F b
z
l d
165
32 F a b
d 3
l d
z
d z d 3
a
d z d 3
z
b
Levi podraspon grede
Desni podraspon grede
14.14 Savijanje Ojaavanje nosaa lamelama

Pravljenje grednih nosaa idealnog oblika mo e se reiti korienjem standardnih
profila koji se mogu ojaati limovima (lamelama).
Ovi limovi se postavljaju na pojaseve profila, na gornju i donju stranu.
Ojaavanje grednog nosaa lamelama, prikazano je na narednoj slici.
166
Ojaavanje grednog nosaa lamelama
Primer ojaavanja lamelama

Vrednost maksimalnog normalnog napona treba smanjiti za 50%, ojaanjem grede
prikazane na narednoj slici.
Ojaanje izvriti sa dve lamele, sa gornje i donje strane (irina jednaka irini pojasa
profila).
Greda koju treba ojaati (dijagram momenata savijanja poznat)

Poimo od uslova zadatka da maksimalni napon treba smanjiti za 50% (za
polovinu) i jo poimo od izraza za maksimalni napon kod grede konstantnog
poprenog preseka.
max
M x ,max
Wx
max
2
M x ,max
2Wx
M x ,max
2
1
Wx
Treba potraiti preseke sa duplo manjim momentima savijanja.
167
Moment savijanja je za 50% (duplo) manji od maksimalnog je za preseke koji sadr e taku
K levo i taku K desno od oslonca B.
1
1
2
MK
M max q a
4
Potrebnu vrednost otpornog moment I profila u takama K:
Wx
MK
Preseci kod kojih je moment savijanja za 50% manji od maksimalnog
Potrebna duina nosaa za ojaanje zbog simetrija iznosi:
l0 2 a z K 0,59 a
M K ,levo z YA z K
zK a
q 2
1
zK q a 2
2
4
0 z a
2
0,707 a
2
168
Dodavanjem lamela menje

se povrina poprenog
preseka I profila.
I x0
2
b 3
h
I x , pr 2
b
12
2 2
I x0
Za
1
2
I x 0 I x , pr b h b
2
1
2
I x , pr b h b
2
b 3
0
12
Wx 0
I x0
ymax
ymax
h 2
2
1
2
I x , pr b h
2
Wx 0
h 2
2
169
Za h>> iz
Wx 0
Wx
I x0
ymax
MK
1
2
I x , pr b h
2
h
2
Wx, pr
Wx0 Wx, pr 1 b h
2
q a2
2 d
q a2
1
Wx , pr b h
2
2 d
q a2
2
Wx , pr
2
d
bh
Debljina lima
14.15 Savijanje Provere

U nekim praktinim sluajevima savijanja, potrebno je izvriti provere, ito:
Proveru vrstoe,
Proveru nosivosti i
Proveru krutosti.
Provera vrstoe, A=A(z)
M z
max x d
Wx z max
Provera nosivosti, A=A(z)
T z S y, z
d
max y x
I x z y, z max
M x z Wx z d
Provera krutosti je vezana za deformacije i bie obraena posle analize deformisanja greda
izloenih savijanju.
170
ZADATAK 3
Greda na Slici 1 je optereena na savijanje.
d 15
l3 m
kN
cm 2
1. Dimenzionisati kritini popreni presek i preseke na udaljenosti l/4 od oslonca A i

oslonca B.
2. Odrediti I i U profile koji e osigurati nosivost grede.
14.16 Deformisanje greda pri savijanju

Pri savijanju grede dolazi do promene njenog pravolinijskog oblika.
Greda se deformie (pojavljuju se ugibi i nagibi).
Promena oblika greda opisuje se elastinim linijama.
Primer elastine linije
Elastina linija je kriva iji je krivina (zakrivljenost) definisana izrazom:
K z
u " z
1 u z
'
32
171
u " z
1 u z
'
32
M x z
f z
E I x z
Ovo je tana diferencijalna jednaina elastine

linije iz koje se direktnim integraljenjem dolazi do ugiba u=u(z).
Osim to se pomere za u=u(z), teine take poprenih preseka greda doive i rotaciju za
izvestan ugao (translacija i rotacija).
Pomeranje i rotacija teinih taaka poprenih preseka grede i konzole
Nagib elastine linije je definisan uglom
tg u ' z
172
u ' z
u ' z
z 0
z l
Predznaci nagiba elastine linije
Za u
max
2
l
1000
imamo da je
1 u ' z 1
Tana diferencijalna jednaina elastine linije.
u " z
1 u z
'
u " z
32
M x z
f z
E I x z
M x z
f z
E I x z
Priblina diferencijalna jednaina elastine linije.

Poto su predznaci drugog izvoda i momenta savijanja uvek suprotni, priblina
diferencijalna jednaina elastine linije ima svoj konaan oblik
u " z
Ugib
M x z
f z
E I x z
Nagib
u ' z f z dz z C1
uz z C1 dz z C1 z C2
U svrhu reavanja pribline diferencijalne jednaine elastine linije
u " z
potrebno je poznavati:
M x M x z
M x z
f z
E I x z
Moment savijanja oko teine ose x
E - Modul elastinosti i
I x z
Moment inercije poprenog preseka za teinu osu x
173
REZIME: Opti izrazi za nagib i ugib savijene grede imaju oblik
u ' z f z dz z C1
uz z C1 dz z C1 z C2
Integracione konstante C1 i C2 , u ovim reenjima pribline diferencijalne jednaine
elastine linije,odreujemo iz graninih uslova.
14.17 Granini uslovi za prostu gredu i konzolu
Granini uslovi za prostu gredu glase:
uz z 0 0 C1 0 C2 0
uz z l l C1 l C2 0
C1 ,C2
Ugibi za oslonce jednaki su nuli (0).
Granini uslovi za konzolu glase:
u ' z
z 0
0 C1 0 0
uz z 0 0 C1 0 C2 0
C1 ,C2
Za konzolu su nagib i ugib na mestu
ukletenja jednaki nuli (0).
174
14.18 Deformisanje pri savijanju Kontinualno optereena prosta greda

(q=const, A=const)
Reakcije u osloncima:
YA YB
Moment savijanja oko ose x:
1
ql
2
q
M x z YA z z 2
2
M x z
Kontinualno opteredena prosta greda (q=const, A=const)
ql
q
z z2
2
2
Diferencijalna jednaina elastine linije:
E I x u " z M x z
M x z
E I x u " z
ql
q
z z2
2
2
ql
q
z z2
2
2
E I x u ' z
ql 2 q 3
z z C1
4
6
E I x u z
Granini uslovi:
u z z 0 0
u z z l 0
E I x u z z 0
E I x u z
ql 3 q 4
z
z C1 z C2
12
24
ql 3 q 4
z
z C1 z C2
12
24
ql 3 q 4
C 0
0 0 C1 0 C2 0 2
12
24
E I x u z z l
ql 3 q 4
l l C1 l 0 C1 q l 3
12
24
24
175
q
C1 l 3
24
C2 0
ql 2 q 3
z z C1
4
6
ql
q 4
E I x u z z 3
z C1 z C 2
12
24
E I x u ' z
q l3
'
u z
24 E I x
2
3
z
z
1 6 4
l
l
q l4
u z
24 E I x
z z 2 z 4
2
l l l
l
2
z z 2 z 4
2 4
l
l l
q l4
u z
24 E I x
u z z l 2 f mx
5q l 4
384 E I x
z0
2
3
q l3
z
z
u z
1 6 4
24 E I x
l
l
'
A u z z 0
'
q l3
24 E I x
176
z l
2
3
q l3
q l3
z
z
'
u z
1 6 4 B u z z l
24 E I x
24 E I x
l
l
'
14.19 Deformisanje pri savijanju Prosta greda optereena koncentrisanim

momentom (A=const)
YA YB
M x z YA z
M x z
Prosta greda optereena koncentrisanim momentom

E I x u " z M x z
M x z
M
z
l
u z z 0 0
u z z l 0
M
z
l
M
z
l
M
E I x u ' z z 2 C1
2l
E I x u " z
E I x u z
Granini uslovi:
M
l
E I x u z
M 3
z C1 z C2
6l
M 3
z C1 z C2
6l
177
Za z=0:
E I x u z z 0
M 3
0 C1 0 C2 0 C2 0
6l
Za z=l:
E I x u z z 0
M 3
l C1 l 0 C1 M l
6l
6
M 2
z C1
2l
M
E I x u z z 3 C1 z C2
6l
M
l
6
C2 0
E I x u ' z
C1
Ml
u ' z
6 E Ix
Ml
u z
6 E Ix
Ml
u z
6 E Ix
'
u z z
3
l
3
z
1 3
l
z z 3
3
l l
2
2
3
z
z
l
1 3 0 1 3 0 z
3
l
l
f max
3 M l2
27 6 E I x
Ml
u z
6 E Ix
z z 3
3
l l
178
Ml
z 0 u z
6 E Ix
z
1 3
l
z l u z M l
6 E Ix
z
1 3
l
'
'
u ' z
z 0
Ml
6 E Ix
B u ' z z l
Ml
3 E Ix
14.20 Deformisanje pri savijanju Konzola optereena silom na slobodnom

kraju (A=const)
Konzola optereena silom na slobodnom

kraju (A=const)
YA F
M x z YA z M A M x z F z F l
"
E I x u " z M x z E I x u z F z F l
M x z F z F l
E I x u ' z
F 2
z Fl z C1
2
E I x u z
F 3 F l 2
z
z C1 z C2
6
2
179
Granini uslovi:
u ' z
z 0
u z z 0 0
F 2
z Fl z C1
2
F
Fl
E I x u z z 3
z C1 z C2
6
2
E I x u ' z
F 2
0 Fl 0 C1 0
2
F
Fl
E I x u " z 03 0 C1 0 C2 0
6
2
E I x u ' z
C1 C2 0
F 2
z Fl z C1
2
C1 C2 0
F
Fl
E I x u z z 3
z C1 z C2
6
2
E I x u ' z
F l2
u z
2 E Ix
z z 2
2
l l
F l2
u z
6 E Ix
z 2 z 3
3
l l
'
F l2
u z
2 E Ix
z l
z z 2
2
l l
F l2
u z
6 E Ix
z 2 z 3
3
l l
'
u z
'
z l
max
u z z l f max
F l2
2 E Ix
F l3
3 E Ix
180
14.21Deformisanje pri savijanjaProsta greda optereena koncentrisanom silom

Prosta greda optereena koncentrisanom silom
YA
YA
b
F
l
YB
a
F
l
b
F
l
MOMENTI SAVIJANJA NA PODRASPONIMA
b
M x ,1 z F z
l
b
M x , 2 z F z F z a
l
181
14.22 DIFERENCIJALNE JEDNAINE ELASTINIH LINIJA
14.23 REENJA DIFERENCIJALNIH JEDNAINA ELASTINIH LINIJA

Podraspon 0 z a :
b
EI xu1" z F z
l
b
EI xu1' z F z 2 C1
2l
b
EI xu1 z F z 3 C1 z C2
6l
14.24 REENJA DIFERENCIJALNIH JEDNAINA ELASTINIH LINIJA
Podraspon a z a+b :
b
EI xu2" z F z F z a
l
z a C
b
EI u z F z 2 F
3
2
2l
2
'
x 2
z a C z C
b
EI xu2 z F z 3 F
3
4
6
6l
3
182
Granini uslovi:
u1 z | z 0 0
u1' z | z a u2' z | z a
u 2 z | z l 0
u1 z | z a u2 z | z a
u1 z | z 0 0
u1' z | z a u2' z | z a
b
6l
u1 z | z a u2 z | z a
b
EI xu1 z | z 0 F 03 C1 0 C2 0
6l
u 2 z | z l 0
C2 0
u1 z | z 0 0
u1' z | z a u2' z | z a
b
EI xu1' z F z 2 C1
2l
u 2 z | z l 0
u1 z | z a u2 z | z a
z a C
b
EI u z F z 2 F
3
2
2l
2
'
x 2
b
EI xu1' z | z a F a 2 C1
2l
a a C
b
EI u z | z a F a 2 F
3
2
2l
'
x 2
C1 C3
u1 z | z 0 0
u1' z | z a u2' z | z a
b
6l
u 2 z | z l 0
u1 z | z a u2 z | z a
z a C z C
b
EI xu2 z F z 3 F
3
4
6
6l
3
183
b
EI xu1 z | z a F a 3 C1 a 0
6l
a a C a C
b
EI xu2 z | z a F a 3 F
1
4
6
6l
C4 0
u1 z | z 0 0
u1' z | z a u2' z | z a
z a C z C
b
EI xu2 z F z 3 F
3
4
6
6l
u1 z | z a u2 z | z a
l a C l 0 0
b
EI xu2 z | z l F l 3 F
3
6
6l
u 2 z | z l 0
Fl 2
C1 C3
6
b 3 b

l l
2
2
Fl 2 b z b z
u1 z
1
6 EI x l l l l
Fl 3
u2 z
6 EI x
2
2
3
b z b z z a
l l l l l
Fl 3 a b
u z |z a

6 EI x l l
Sloeni postupak integracije diferencijalnih jednaina elastinih linija za dva podraspona o

kojem je bilo rei, pojednostavio je KLEB (njegov postupak sintegracije izuava se kao
KLEPOV postupak).
184
14.25 KLEPOV POSTUPAK
YA
b
F
l
YB
a
F
l
N osnovu injenice da kod integracionih konstanti u diferencijalnim jednainama elestine

linije, u dva polja (podraspona) vae jednakosti
C1 C3
C2 C4
dolazimo do zakljuka da se dve diferencijalne jednaine mogu svesti na jednu
b
EI xu " z F z |F z-a
l
b
EI xu " z F z |F z-a
l
z-a
b
EI xu z F z 2 C1 |F
2
2l
'
z-a
b
EI xu z F z 3 C1 z C2 |F
6
6l
z-a
b
6
6l
Integracione konstante C1 i C2 odreujemo iz graninih uslova
185
z-a
b
6
6l
Za ovaj graninu uslov iz
EI xu z z 0
z-a
b
F 03 C1 0 C2 |F
6
6l
z-a
b
6
6l
C2 0
Za ovaj graninu uslov iz
EI xu z z l
l-a
b
F l 3 C1 l 0 |F
6
6l
Fl 2
C1
6
Fl 2
C1
6
l a b
b 3 b

l l
b 3 b

l l
z-a
b
EI xu z F z 2 C1 |F
2
2l
'
Fl 2
u z
6 EI x
'
2
2
2
b b
z
za

1 3 | 3
l
l
l l
186
Fl 2
C1
6
b 3 b

l l
C2 0
z-a
b
6
6l
Fl 3
u z
6 EI x
2
2
3
b z b z z a

1 |
l l l l l
Izrazi za nagib u(z) i ugib u(z) proste grede

optereene koncentrisanom silom F imaju
oblik
Fl 2
u z
6 EI x
2
2
2
b b
z
za

1 3 | 3
l
l
l l
Fl 3
u z
6 EI x
2
2
3
b z b z z a

1 |
l l l l l
'
Fl 2
z 0 u z
6 EI x
'
2
2
2
b b
z
za

1 3 | 3
l
l
l l
Fl 2
A u z | z 0
6 EI x
'
a b b
1
l l l
187
z l
Fl 2
u z
6 EI x
'
2
2
2
b b
z
za

1 3 | 3
l
l
l l
Fl 2
B u z | z l
6 EI x
'
za
Fl 3
u z
6 EI x
a b a
1
l l l
2
2
3
b z b z z a

1 |
l l l l l
Fl 3 a b
u z | z a

6 EI x l l
14.26 Savijanje - Statiki odreeni neprekidni gredni nosai sa Gerberovim

zglobovima
Sa aspekta STATIKE vrednost momenata savijanja u Gerberovim zglobovima
neprekidnih grednih nosaa, jednaka je nuli (0).
Sa aspekata OTPORNOSTI MATERIJALA zglobna veza se ponaa kao elastini
oslonac.
Problemi u vezi sa proraunom deformacija nosaa sa zglobnim vezama, najlake se
reavaju zamiljenim rastavljanjem nosaa na osnovne podraspone tipa:
Proste grede,
Grede sa prepustima i
188
Konzole.
Da bi se reio problem grednih nosaa sa Gerberovim zglobovima, potrebno je:
Nosa rastaviti na podraspone (proste grede, grede sa prepustima i konzole),
Zglobnoj poprenoj sili Y G kod jednog od podraspona dodeliti ulogu reakcije
u elastinom osloncu.
Kod drugog , odgovarajueg podraspona, poprenoj sili YG dodeliti ulogu
koncentrisane sile.
Statiki odreen gredni nosa sa zglobom G
PROSTA GREDA
Poprenoj sili YG dodeljena uloga reakcije
u elastinom osloncu.
Ppoprenoj sili YG dodeljena uloga
koncentrisane sile.
GREDA SA PREPUSTOM
Primer nosaa sa zglobovima G1 i G2

GREDA SA PREPUSTOM
PROSTA GREDA
189
Prosta greda G2D
M 0
i Yi 0
D
YD
YG 2
Greda sa prepustom G1CG2
M 0
Y 0
C
YC
YG1
Greda sa prepustom ABG1
M 0
Y 0
A
YA
YB
Sa poznatim statikim veliinama neprekidnih nosaa sa zglobovima, svedenih na

proste grede, grede sa prepustima i konzole, moemo odrediti veliine deformacija
koje nas interesuju.
U tablicama OTPORNOSTI MATERIJALA mogue je nai mnotvo podataka o
ugibima i nagibima prostih greda i konzola.
Od interesa je da jo vidimo ta je sa gredama sa prepustima, ito gredama sa:
190
Levim prepustom,
Desnim prepustom i
Sa dva prepusta.
LEVI PREPUST
Na vertikalno pomeranje i rotaciju
prepusta utie savijanje raspona AB.
Savijanje prepusta se posmatra kao
savijanje konzole.
Rotacija prepusta oko blie g oslonca
(oslonca A) definisana je nagibom A proste
grede za taj oslonac.
Ako bi raspona AB imao beskonano
veliku krutost, deformisanje prepusta KA bi
se posmatralo kao deformisanje konzole.
Konzolni ugib fk , krajnje take K
prepusta, tada bi predstavljao sumu
konzolnih ugiba fki od svakog i-tog
optereenja.
fK
Konzolno
f Ki
Konzolno
Rotacija prepusta duine a nastaje usled

savijanja raspona AB, izazvanog od svih
optereenja (ukljuujui i optereenja
prepusta koja su redukovana na blii
oslonac).
Kad bi prepust KA bio neoptereen,
on bi se zarotirao oko oslonca A za ugao A
191
Ukupan nagib A , za oslonac A

grede sa levim prepustom, jednak je sumi itih nagiba Ai izavanih i-tim optereenjima
grede AB.
Pomeranje fk krajnje take K
prepusta (pomeranje usled rotacije) je u
funkciji od nagiba A i iznosi.
fK
Usled rotacije
A a Ai a
i
Ukupno pomeranje fk krajnje take K prepusta iznosi:
fK fK
Konzolno
fK
Usled rotacije
f Ki
i
Konzolno
Ai a
i
Ugib ( fz ) proizvoljne take na rasponu AB jednak je zbiru i-tih (pojedinanih)

ugiba ( fzi ) izavanih i-tim (pojedinanim) optereenjima koja deluju na raspon AB,
ukljuujui i optereenja koja su u vidu momenta savijanja MA , redukovana sa
prepusta na blii oslonac A.
f z f zi f z M A
i
192
PRIMER GREDE SA LEVIM PREPUSTOM
Pomeranje krajnje take K:
fK fK
Konzolno F
fK
Konzolnoq
4l
Aq AM AM A
Na osnovu odgovarajuih tablinih podataka izraz
fK fK
Konzolno F
fK
Konzolnoq
4l
Aq AM AM A
Prelazi u oblik
l
l2
F q l
3
4
4
32 l
F l
q l q
M
fK

l3
l
4
3EI x 4 8EI x 4 24 EI x
6 EI x
3EI x
Na osnovu opteg izraza za sraunavanje ugiba fz proizvoljne take na rasponu AB
f z f zi f z M A
i
sledi ugib za sredinju taku C raspona

AB
fz
l
z
2
f C f Cq f CM f CM A
193
l
l2 2
F q l
4
32
5q
17 F
M
4
2
fC
l
l
l3
9
384 EI x
16 EI x
16 EI x
3 2 EI x
DESNI PREPUST
Slino gredi sa levim prepustom,
ukupno pomeranje krajnje take K, desnog
prepusta, iznosi:
fK fK
Konzolno
fK
Usled rotacije
f Ki
Konzolno
Bi a
i
GREDA SA DVA PREPUSTA

Uticaj desnog prepusta sa krajnjom
takom D, na pomeranje krajnje take L
levog prepusta, uzima se u obzir preko
optereenja desnog prepusta redukovanih
na moment savijanja MB.
AM
fL fL
Je sabirak u
Konzolno
fL
Usled rotacije
f Li
i
Konzolno
Ai a
i
194
Vai i suprotno: Uticaj levog

prepusta sa krajnjom takom L, na
pomeranje krajnje take D desnog
prepusta, uzima se u obzir preko
optereenja levog prepusta redukovanih na
moment savijanja MA.
BM
je sabirak u
fD fD
Konzolno
fD
Usled rotacije
f Di
i
Konzolno
Bi a
i
GREDA SA ELASTINIM OSLONCEM

Kod greda sa Gerberovim zglobovima proraun deformacija je slian prethodnim
objanjenjima.
Meutim, kod ovakvih greda imamo jo rotaciju podraspona na kojem se nalazi
elastini oslonac.
Vratimo se sada na nosa sa dva zgloba i razmotrimo jedan njegov podraspon sa
elastinim osloncem.
195
f G' 2 f GKonzolno
2
Ci a
i
i
f G" 2 k2 f G1
k2
a
l
f G 2 f G' 2 f G" 2
f z f zi k1 f G1
i
z
k1
l
Pomeranje od svih spoljanjih sila koje deluju na gredu G 1CG2 .

ZADATAK 1
Na Slici 1 je prikazana kontinualno optereena greda.
1. Odrediti q pri kojem e maksimalni

ugib I20 profilne grede iznositi fmax=2 mm
ako je duina grede l=5 m.
2. Odrediti napon z na mestu
maksimalnog ugiba.
196
14.27 Savijanje Statiki neodreeni problemi

Sve to smo do sada u vezi sa savijanjem izuavali odnosilo se na statiki odreene
probleme.
Ovoga puta prelazimo na statiki neodreene probleme grednih nosaa izlo enih
istom savijanju ili savijanju silama.
Sva optereenja e i dalje pripadati jenoj ravni.
U okviru ovog izlaganja sreemo se sa grednim nosaima:
Sa jednim rasponom i doputenim podunim pomeranjem,
Sa jednim rasponom i spreenim podunim pomeranjem i sa
Neprekidnim nosaima sa vie raspona.
Gredni nosa sa jednim rasponom i doputenim podunim pomeranjem

Ovaj neodreeni problem moe reiti uklanjanjem
suvinih oslonaca.
Ovde je uklonjen oslonac B i za suvinu nepoznatu
veliinu uzeta reakcija
FB S
Suvinu nepoznatu veliinu
FB S
odrediemo iz uslova pomeranja kraja konzole
B 0
197
Umetanje zgloba je drugi nain reavanja

neodreenosti ovog grednog nosaa
Na mestu ukletenja umetnut je zglob, a za
suvinu nepoznatu veliinu uzet reaktivni
moment u ukletenju A
MA S
koji se odreuje iz uslova da je nagib na mestu ukletenja jednak nuli (0)
A 0
Zgloba se mo e umetnuti na bilo koje mesto i

tako se na mnogo naina ovaj neodreen nosa
moe pretvoriti u odreen.
Prema ovoj slici, za ovako umetnuti zglob,
suvina nepoznata je moment S koji kod
statiki neodreenog nosaa stvarno postoji i
koji bi se odredio iz uslova da da na mestu
umetnutog zgloba imamo nagibe
levo desno ukuno 0

Gredni nosa sa jednim rasponom i spreenim podunim pomeranjem
Ovakav gredni nosa, realno je 1x statiki
neodreen, meutim, zbog toga to su podune
komponente reakcija zanemarivo male u
odnosu na poprene, nosa se bez njih pretvara
u statiki odreen.
Zanemarivanjem horizontalnih komponenti

reakcija sa satiki neodreenog problema,
prelazi se na statiki odreen problem.
198
U ovom sluaju podune komponente

reakcija ne smemo zanemariti.
Suvina nepoznata veliina je
FBh S
Suvinu nepoznatu veliinu, horizontalnu

komponentu reakcije u osloncu B,
FBh S
odrediemo iz uslova da je poduno
pomeranja oslonca B 0
Bh
Gredni nosa je 3x statiki

neodreen
Snienje nivoa neodreenosti

uvoenjem slobodnog
podunog pomeranja (gredni
nosa postaje 2x neodreen)
199
Gredni nosa je 3x statiki

neodreen
Sada je nosa statiki odreen.
Suvine nepoznate veliine
S1 / S 2 / S3
odrediemo iz uslova pomeranja kraja

konzole
1 0
2 0
3 0
Gredni nosai sa vie raspona (neprekidni gredni nosai)

Problem se moe reiti
uklanjanjem suvinih
oslonaca.
200
Suvine nepoznate veliine
S1 , S2 ,..., S K
odrediemo iz uslova pomeranja
U sluaju oprunih elastinih oslonaca i-to pomeranje iznosi

ci ... Krutost odgovarajue opruge
i 0
i 1,..., K
i ci Si
Ovaj problem se moe
reiti i umetanjem
zglobova
Momente kao suvine

nepoznate veliine
S1 ,..., S K
odrediemo iz uslova
jednakosti nagiba sa obe
strane zgloba
k 1,2,..., K
Ako se iz posmatranog neprekidnog nosaa izdvoje dva susedna raspona koja se zatim
razdvoje na zajednikom osloncu, onda se moe primeniti uslov
201
Ako se iz posmatranog neprekidnog nosaa

izdvoje dva susedna raspona koja se zatim
razdvoje na zajednikom osloncu, onda se
moe primeniti uslov
k M k 1 , M k kq od zadatih opterecenj a
k M k 1 , M k kq od zadatih opterecenj a
M k 1 lk 1 M k
6 E I k 1
3
M k 1 lk 1 M k lk 1
kq
6 E I k 1 6 E I k 1
M k lk M k 1 lk
kq
6E I k 6E I k
lk 1
l
k
3E I k 1 3E I k
M k 1 lk

kq kq
6E I k
Ovo je obrazac tri momenta (Klapejronov obrazac) koji se ispisuje za sve k=1,...,K (K=N2), to daje N-2 jednaine sa po tri nepoznata momenta po emu je i obrazac dobio ime.
ZADATAK 1
Na Slici 1 je prikazan gredni nosa optereen sa q=5 kN/m i F=10 kN. Sila F je pod uglom
60 prema z osi. Popreni presek grede je pravougaonik bxh=5 cm x 10 cm. Duina nosaa
je l=4 m.
1. Odrediti statike veliine grednog
nosaa.
202
14.28Koso savijanje
U prethodnim izlaganjima u vezi sa savijanjem grednih nosaa, razmatrani su
problemi:
istog savijanja i
Savijanja silama.
Razmatrani su samo sluajevi savijanja oko jedne od glavnih teinih osa inercija.
Druga teina osa inercije leala je u ravni dejstva optereenja.
Pri savijanju silama oko ose x, u poprenim presecima smo imali:
Poprene (transverzalne) sile T y(z) i
Momente savijanja Mx(z).
Pri savijanju silama oko ose y, u poprenim presecima smo imali:
Poprene (transverzalne) sile T x(z) i
Momente savijanja My(z).
U sluaju istog savijanja, poprene sile bile su jednake nuli (0), a momenti savijanja bili su
konstantni.
M x const M y const
Normalni naponi pri istom savijanju odreivani su pomou izraza
M
Mx
y z y z y x z x
Iy
Ix
U optem sluaju savijanja, ravan dejstva optereenja mo e zaklapati proizvoljan

ugao sa glavnim teinim osama inercije.
Takav sluaj savijanja zovemo koso savijanje.
Pri razmatranju kosog savijanja ostajemo na istim pretpostavkama koje su vaile i
u sluaju savijanja oko glavnih teinih osa inercije.
Ovde emo se se ukratko prisetiti tih pretpostavki i prikazati tri primera kosog
savijanja.
203
14.29 PRETPOSTAVKE ZA SLUAJ ISTOG SAVIJANJA

Pretpostavka o naponima:
z 0
Pretpostavka o deformacijama:
Veza napona i deformacija:
zx 0
zy 0
z 0 zx 0 zy 0
z E z E K z y
Mx
y
Ix
14.30 PRETPOSTAVKE ZA SLUAJ SAVIJANJE SILAMA

Pretpostavka o naponima:
z 0 zx 0 zy 0
Pretpostavka o deformacijama:
Veza napona i deformacija:
z 0 zx 0 zy 0
z E z E K z y
zy G zy
Mx
y
Ix
zx G zx
Za napone smicanja koristili smo Formule uravskog
zy
Ty z S x y
T z S x
zx x y

I y z
I x z
204
Koso savijanje (Primer 1)
205
Sada se zadrimo na istom kosom savijanju grede proizvoljnog poprenog preseka.

Glavne teine ose (1) i (2) oznaiemo sa (u) i (v).
Ugao koji trag ravni optereenja s-s zaklapa sa teinom osom 1, odnosno u,
oznaiemo sa .
Odgovarajui vektor momenta savijanja M mora biti upravan na trag ravni
optereenja.
Proizvoljni popreni presek grede izloene kosom savijanju
M/M (s-s)
M u M sin
M v M cos
206
14.31 Normalni naponi pri kosom savijanju
M u M sin
M v M cos
M u M v
M u
Mu
v
Iu
M v
M u M v
M u
Mu
v
Iu
M v
Mv
u
Iv
Mv
u
Iv
M u M sin
Mu
M
v v u
M v M cos
Iu
Iv
sin
cos
v
u
Iv
Iu
Konaan izraz za normalne napone izazvane kosim savijanjem
14.32 Koso savijanje Neutralna osa

Neutralna osa je skup taaka u kojima je normalni napon jednak nuli (0)
sin
cos
v
u 0
I
I
v
Normalni napon je jednak nuli (0) za
I
k u ctg tg
Iv
sin
cos
I
v
u 0 v u ctg u v k u
Iu
Iv
Iv
207
14.33 Postupak prorauna greda izloenih kosom savijanju

Izraunati glavne teine momente inercije.
Odrediti pravce glavnih teinih osa.
Odrediti popreni presek sa najveim momentom savijanja.
U tom preseku odrediti poloaj neutralne ose.
Odrediti take koje su najudaljenije od neutralne linije i nacrtati dijagram
raspodele napona po poprenom preseku.
15 EKSCENTRINO ZATEGNUTI ILI PRITISNUTI TAPOVI

U poglavlju koje se odnosilo na poduno ili aksijalno naprezanje tapova razmatrali
smo tapove kod kojih su optereenja delovala du teine linije poprenih preseka.
Ovo nam je dozvolilo da usvojimo pretpostavku o ravnomernoj raspodeli normalnih
napona po celom poprenom preseku.
U praksi se mogu sresti delovi konstrukcija kod kojih je optereenje paralelno
podunoj osi i u odnosu na nju ekscentrino pomereno.
15.1 Ekscentrino optereena stubna builica
208
Ekscentrino optereeni elementi polunih mehanizama
15.2 Ekscentrino zategnuti ili pritisnuti tapovi Normalni naponi

tap proizvoljnog poprenog preseka tapa mo e biti optereen zateznom ili
pritisnom silom F.
Glavne teine ose poprenog preseka oznaimo sa u i v.
Napadnu taku zatezne, odnosno pritisne sile oznaimo sa N 0 (u0 , v0).
Sluaj ekscentrinog zatezanja
Da bi se reio problem ekscentrinog zatezanja ili

ekscentrinog pritiska sila F se redukuje na teite
poprenog preseka.
Pri redukovanju sile na teite poprenog preseka dobija se poduna sila i spreg koji
izaziva isto koso savijanje.
209
Pogodno je moment sprega razloiti na dve komponente, Mu i Mv , koje savijaju oko

glavnih teinih osa.
Ekscentrino zatezanje:
Ekscentrini pritisak:
M u F v0
M v F u0
Redukcijom ekscentrine zatezne ili pritisne sile iz napadne take u teite

poprenog preseka dobijamo slo eno naprezanje koje se sastoji od:
Podunog (aksijalnog) naprezanja i
Dva savijanja oko glavnih teinih osa.
Prema principu nezavisnosti optereenja, mo e se napisati da poduna sila u tapu izaziva
napon
F
A
Napon od momenata savijanja iznosi:
M u , M v
Mu
M
v v u
Iu
Iv
M u F v0
M u , M v
M v F u0
F v0
F u0
v
u
Iu
Iv
210
Napon od sloenog naprezanja, jednak je zbiru napona (F) i napona (Mu , Mv)
F M u , M v
M u , M v
F v0
F u0
v
u
F u0
F F v0
Iv
Iu

v
u
F
A
Iu
Iv
v
F u
F u0
F F v0
v
u 1 20 u 20 v
Iv
A
Iu
A iv
iu
I u iu2 A
I v iv2 A
A ................ Povrina poprenog preseka
iu , iv .......... Glavni poluprenici inercije
F ................ Zatezna (pritisna) sila
N(u0 , v0) .... Napadna taka sile
(u,v) ........... Koordinate zake u kojoj se
trai napon.
15.3 Ekscentrino zategnuti ili pritisnuti tapovi Neutralna osa

Linija koja spaja take u kojima je vrednost normalnog napona jednaka nuli (0)
v
F u0
1 2 u 20 v 0
A iv
iu
je neutralna osa.
Normalni napon je jednak nuli (0) za
v
u
u0
v0
0 u 0 v 1
0
iu2
iv2
iv2
iu2
Jednaina neutralne ose
211
v0
u0
u v
1
u
1
iu2
iv2
a0 b0
Jednaina neutralne ose (segmentni oblik)
Polo aj neutralne ose u odnosu na napodnu taku sile
iv2
a0
u0
iu2
b0
v0
Neutralna osa deli popreni presek na dva dela, na zategnuti i pritisnuti deo.
Neutralna osa uvek prolazi kroz kvadrant suprotan kvadrantu u kojem je napadna
taka zatezne (pritisne) sile.
Zavisno od poloaja napadne take, dijagram raspodele normalnih napona u
poprenom preseku moe imati razliite oblike.
Polo aji neutralnih osa u odnosu na napadnu taku sile, sa raspodelom napona, dati
su na narednim slikama.
212
Polo aj neutralne ose i dijagram raspodele napona
Polo aj napadne take N0 proizvoljan.
Napadna taka N0 na glavnoj teinoj osi v.
213
214
N0 i teite se podudaraju.
15.4 Ekscentrino zategnuti ili pritisnuti tapovi Dimenzionisanje

Maksimalni normalni napon je u najudaljenijim takama od neutralne ose i isti se
koristi za dimenzionisanje ekscentrino zategnutih (pritisnutih) tapova.
Dozvoljeni napon na zatezanje jednak dozvoljenom naponu na pritisak:
max d
Kod krtih ili krto-plastinih materijala dozvoljeni naponi na zatezanje d,z i pritisak d,p se
razlikuju
d ,z d , p
Obino je
d , p d ,z
Zbog ovoga se moraju proveriti naponi u najudaljenijim takama od neutralne linije, tj.
treba da naponi u najudaljenijim takama zadovolje uslove:
z ,max d , z
p ,max d , p
215
15.5 Ekscentrino zategnuti ili pritisnuti tapovi Jezgro preseka

Pitanje: Gde se nalaze napadne take za koje bi napon po celom preseku imao isti
znak?
U traganju za odgovorom dovoljno se zadrati na graninom sluaju jer tada
problem postaje inverzan problemu odreivanja neutralne ose za poznatu napadnu
taku.
Povuemo nj (j=1,2,3,...) tangenti poprenog preseka sa odsecima na glavnim
teinim osama, aj i bj .
Jednaina neutralne ose (segmentni oblik)
Uz odreivanje jezgra preseka
u v
1
a0 b0
iv2
uj
aj
iu2
vj
bj
Uzima se onoliko tangenti koliko je potrebno da

take Nj (j=1,2,3,...) ine vrhove zatvorenog
poligona koji se zove jezgro preseka (najmanje
3 tangente).
ZADATAK 2
Na Slici 1 je prikazan popreni presek ekscentrino zategnutog kratkog tapa.
1. Definisati jednainu neutralne ose za poznatu

napadnu taku sile.
2. Odrediti jezgro preseka.
216
16. STABILNOST LINIJSKIH NOSEIH ELEMENATA
U poetku smo rekli da je Otpornost materijala posebna nauna disiplina kojom su

obuhvaeni metodi prorauna:
vrstoe,
Krutosti i
Stabilnosti
delova maina i konstrukcija.
Do sada smo prouavali napone i deformacije kod:
Aksijalno optereenih tapova (zategnutih i pritisnutih),
Smicanja (istog i tehnikog),
tapova optereenih na uvijanje,
Savijanja grednih nosaa i konzola( ukljuujui i Gerberove gredne nosae)
Pri tome su nas interesovale vrtoa i krutost.
U ovom delu emo se upoznati sa stabilnou tapova kao linijskih noseih elemenata.
Razmotriemo uslove pod kojima dolazi do gubitka elastine stabilnosti tapova

konstantnog poprenog preseka.
tap sa podu nom osom kao idealno pravom linijom i pravcem dejstva pritisne sile
podudarnim sa tom osom, predstavlja prosti tap.
Sila pri kojoj dolazi do savijanja, odnosno izvijanja konkretnog tapa, naziva se kritina
sila izvijanja, a odgovarajue naprezanje (optereenje) naprezanje (optereenje) na
izvijanje.
Na naredni slikama su primeri konstrukcija kod kojih moe doi do izvijanja kad
optereenje dostigne kritinu vrednost.
217
Hidrocilindar
Izvijanje nastupa kada sila F dostigne kritinu vrednost Fkr , tj. kada je F = Fkr .
Ravna reetka
Izvijanje nastupa kad pritisna sila u
nekom od tapova dostigne kritinu
vrednost F = Fkr .
NAPOMENA: Primenom metoda
Statike potrebno je otkriti pritisnute
tapove.
Ram
Izvijanje vertikalnih tapova e nastupiti pri
F = Fkr .
Eksperimentalnim ispitivanjem je dokazano da se savijanje tapa u sluaju izvijanja

vri oko ose sa najmanjim momentom inercija I2 = Imin.
Pre nego to uemo dublje u problem izvijanja, na dva primera krutih tela,
objasniemo pojamove:
218
Stabilne,
Labilne i
Indiferentne ravnotee.
Stabilna ravnotea: Po prestanku dejstva poremeajne sile telo se vraa u prvobitan
ravnoteni poloaj.
Labilna ravnotea: Po prestanku dejstva poremeajne sile telo se udaljava od
prvobitnog ravnotenog poloaja dok se ne umiri u novom ravnotenom polo aju.
Indiferentna ravnotea: Po prestanku dejstva poremeajne sile telo zauzima novi
ravnoteni poloaj blizak prvobitnom ravnote nom poloaju.
Mogui sluajevi ravnotee valjka
Mogui sliajevi ravnotee tapa
219
16.1 Izvijanje u elastinoj oblasti

U ovom sluaju, kad pritisna sila F dostigne kritinu vrednost Fkr , mogue je da
tap ostane prav ili da se izvije (iz pravog pree u izvijeni oblik).
Iz pravog u izvijeni oblik tap prelazi pri uvoenju malog poprenog poremeaja.
Tada mu osa kao idealno prava linija prelazi u krivu liniju u = u(z).
Zavisno od naina oslanjanja tapa razlikujemo etiri osnovna sluaja izvijanja.
Prvi sluaj izvijanja
Posmatrajmo tap koji je zglobno oslonjen na oba kraja pre i posle dostizanja
kritine sile F = Fkr .
Izvijanje tapa pre (gore) i posle dostizanje kritine sile (dole)
Priblina diferencijalna jednaina elastine linije:
EI min u" z M x z
Moment savijanja iznosi:
EI min u" z F uz
M x z F uz
EI min u" z F uz EI min u" z F uz 0

Homogena diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima.
2
u " z k 2u z 0 k E I
min
220
kl n
n
l
uz C1 sin kz C2 cos kz u uz C1 sin n z

l
Za integracionu konstantu C1 moe se rei da je neodreena jer za z=l/2 imamo:
uz z l 2 f max C1 0
Za n=1 elastina linija ima oblik polutalasa sinusoide i predstavlja tzv. osnovni harmonik.
Za n=2,3,4, ... dobijamo harmonike vieg reda.
Osnovni harmonik i harmonici vieg reda
Drugi sluaj izvijanja

Razmotrimo sluaj tapa koji je na jednom kraju ukleten, a na drugom slobodan.
221
Granini uslovi i optereenje tapa su isti kao kod zglobno oslonjenog tapa duine
2l,
Jedino granini uslovi na polovini raspona tog tapa odgovaraju graninim
uslovima ukletene konzole.
tap na jednom kraju ukleten, a na drugom slobodan
Najmanja vrednost kritine sile u

ovom sluaju iznosi:
F Fkr
2 E I min
2l 2
Trei sluaj izvijanja

Razmotrimo sluaj obostrano ukletenog tapa.
Rrastojanje izmeu prevojnih taaka elastine linije, zbog simetrije iznosi l/2.
Zbog toga to je u prevojnim takama elastine linije moment savijanja jednak nuli
(0), sredinji deo tapa e se ponaati kao zglobno oslonjen tap.
222
Obostrano ukleten tap izloen izvijanju

Kritina sila za obostrano
ukleten tap iznosi:
F Fkr
Fkr
2 E I min
l 22
2 E I min
0,5 l 2
etvrti sluaj izvijanja

Razmotrimo tap koji je na jednom kraju ukleten, a na drugom zglobno oslonjen.
tap na jednom kraju ukleten, a na drugom zglobno oslonjen
Moment savijanja:
M z F uz YA z
Priblina diferencijalna jednaina elastine linije:
EI min u" z F uz YA z
223
EI min u" z F uz YA z
EI min u "' z
dM z
T z F u ' z YA
dz
EI min u IV z
dT z
F u " z
dz
Homogena diferencijalna jednaina etvrtog reda
IV
z k u z 0
2 "
d
dz
k2
d
dz
u IV z k 2u" z 0
F
E I min
Opte reenje homogene diferencijalne jednaine etvrtog reda sa konstantnim

koeficijentima je oblika:
uz C1 sin kz C2 cos kz C3 z C4
Integracione konstante u ovoj jednaini odrediemo iz graninih uslova:
u z z 0 0
u " z
z 0
( M A 0)
u z z l 0
u ' z
z l
uz C1 sin kz C2 cos kz C3 z C4 u z z 0 0
u z C1 k cos kz C2 k sin kz C3
'
u " z
z 0
( M A 0)
u z z l 0
'
u" z C1 k 2 sin kz C2 k 2 cos kz u z z l 0
224
u z C1 sin kz C2 cos kz C3 z C4
z0
u " z C1 k 2 sin kz C2 k 2 cos kz
u z z 0 C1 sin k 0 C2 cos k 0 C3 k 0 C4 0
u " z
z 0
C1 k 2 sin k 0 C2 k 2 cos k 0 0
C2 C4 0
C2 k 2 0
0
z l u z C1 sin kz C2 cos kz C3 z C4
C2 0
C4 0
u ' z C1 k cos kz C2 k sin kz C3

0
u z z l C1 sin kl C3 l 0
u ' z
z l
sin kl l
D
0 tgkl kl
k
cos
kl
1
C1 k cos kl C3 0
Da bi postojao ugib, integracione konstante u ovom sistemu moraju biti razliitte od nule
C1 0
C3 0
tgkl kl
Ovo je transcedentna jednaina kojoj je najmanji koren
k2
20,191
l2
k2
F
E I min
kl 4,493
F
20,19
2 EI min
E
I
min
2 Fkr 20,19
Fkr
2
E I min
l
0,7 l 2
l
225
Redukovane duine za etiri osnovna sluaja izvijanja
Fkr
2 E I min
lr2
16.2 Ojlerova hiperbola

Koristei pojam redukovane duine, lr , moemo napisati opti izraz za kritinu silu
izvijanja.
Fkr
2 E I min
lr2
Ovde uvedimo pojam vitkost tapa r :
Minimalni poluprenik inercije
I min
A
imin
lr
imin
226
lr
imin
l2
r
i
2
r
2
imin
2
min
I
lr min
A
I min
A
2
r
Fkr
2 E I min
2E A
Fkr
2r
lr2
Fkr 2 E
2
Fkr E
A
r
Izraza za kritini napon kr pri kojem dolazi do izvijanja kr

A
2r
2
tapova
U teoriji izvijanja ovaj izraz predstavlja Ojlerovu hiperbolu.
Granicu do koje vai izraz za kritini napon izvijanja
2E
2E
kr 2 kr 2 P
P
r
r P
P ... Granica proporcionalnosti

P ... Vitkost na granici proporcionalnosti
ZAKLJUAK:
Izvijanje u neelestinoj oblasti imamo za
r P
Izvijanje u neelastinoj oblasti

Za tapove kod kojih je
r p
izraz za kritinu silu izvijanja
Fkr
2 E I min
lr2
jer neupotrebljiv jer smo tada u neelastinoj oblasti.

Reiti problem izvijanja u neelastinoj oblasti, znai primeniti teoriju elastoplastinosti.
Zbog komplikovanosti matematikog aparata, za izvijanje tapova u neelastinoj
oblasti koristimo empirijske izraze za izraunavanje vrednosti kritinog napona.
Na osnovu eksperimenata, Tetmajer je definisao linearnu zavisnost izmeu
kritinog napona izvijanja kr i vitkosti .
227
Linearna zavisnost kritinog napona izvijanja , prema TETMAJERU, glasi
kr B C
B , C ... Konstante koje zavise od vrste materijala.

Bolja aproksimacija se dobija ako se koristi nelinearna zavisnost kritinog napona
izvijanja i vitkosti
m
kr B C
m2
Donson-Ostenfeldova (Johnson-Ostenfeld) parabola
kr B C2
16.3 Izvijanje Omega postupak

Jedan od najjednostavnijih postupaka za izraunavanje vrednosti kritinog napona
izvijanja, zasnovan na stvarnoj pritisnoj sili, je omega postupak.
kr
dc
F
1
dc
dk
A
Podaci o koeficijentu , za razne materi-jale, mogu se nai u tablicama (priruni-cima).

dc ... Dozvoljeni napon na pritisak
dk ... Dozvoljeni napon na izvijanje
Stabilnost noseih elinih konstrukcija

Stabilnost noseih elinih konstrukcije se proverava i za to postoje odgovarajui
standardi.
kr
N
i ,d i
A
Najvea pritisna za nosee eline konstrukcije izraunava se iz uslova:
Fkr
A kr
228
kr
N
i ,d i
A
N N
Koeficijenti N se za linije iz dijagrama , takoe mogu nai u tablicama (prirunicima).
229
ZADATAK 1
Na Slici 1 je prikazan U20 profilni stub.
su:
1. Odrediti kritinu silu izvijanja stuba sa slike za h = 2 m i h = 1 m, ako
E= 2105 MPa
P = 180 MPa
T = 220 MPa
0 = 310 MPa
17. ENERGETSKI METODI

U prethodnim tematskim jedinicama sreli smo se sa statiki neodreenim
problemima kod:
Poduno (aksijalno) optereenih tapova,
tapova optereenih na uvijanje i
Grednih nosaa optereenih na savijanje.
Za reavanje ovih problema korien je metod sila, a dopunski uslovi su se odnosili
na pomeranja.
Meutim, postoji niz neodreenih problema koji se na taj nain ne mogu reiti.
U delu koji sledi, pokazaemo da se veina problema, kod koji se trae pomeranja,
najlake reava primenom energetskih metoda, bilo da isti pripadaju grupi statiki
odreenih ili grupi statiki neodreenih problema.
Osim za odreivanje pomeranja i sila u konstrukcijama, energetski metodi su
osnova za prouavanje stabilnosti konstrukcija.
Priblina reenja u vezi sa analizom deformacija, stabilnosti i oscilacija (vibracija)
elastinih tela, takoe se baziraju na energetskim metodima.
230
U svrhu reavanja izvesnih tehnikih problema, ostalo nam je da se upoznamo sa

pristupima zasnovanim na energetskim metodima.
Ovo podrazumeva i upoznavanje sa bitnim i veoma korisnim teoremima.
17.1 Deforrmacijski rad Potencijalna energija deformacije

Delovi maina i konstrukcija, usled optereenja kojima su izlo eni, menjaju oblik
(deformiu se).
Napadne take sila e se pomeriti, i na tim pomeranjima, sile e izvriti odreeni
rad.
To e u posmatranom mainskom delu izazvati promenu energije (potencijalne,
kinetike, toplotne).
Ako napadne sile, svoje pune vrednosti dostiu postepeno, i ako se za vreme
odravanja ravnotee mogu zanemariti ubrzanja taaka posmatranog mainskog
dela (ili konstrukcije), onda se mo e rei da je ukupna promena energije
deformisane konstrukcije jednaka ukupnoj promeni potencijalne energije.
Pod pretpostavkom da je konstrukcija izraena od idealno elastinog materijala,
moe se govoriti o unutranjoj ili potencijalnoj energiji elastine deformacije.
Umesto pojma potencijalne energije elastine deformacije, u tehnici se koristi i
pojam deformacijskog rada.
Ako sa rad spoljanjih sila oznaimo sa R, a potencijalnu energiju elastine
deformacije - deformacijski rad, sa Ad, onda na osnovu zakona o ouvanju energije
moemo napisati da je
R Ad
Predstavlja zapis Klapejronovog teorema definisanog na sljedei nain. Rad izvren od

strane spoljanjih sila na elastinom telu (konstrukciji) za vreme njegovog deformisanja,
jednak je deformacijskom radu (potencijalnoj energiji deformacije) akumuliranom u
posmatranom elastinom telu.
17.2 Deformacijski rad izraen pomou spoljanjih sila

Jednostavnosti radi, poi emo od poduno optereene opruge i poduno
optereenog tapa.
231
Pomeranje napadne take sile F,

oznaeno sa , u oba sluaja je
jednako.
Za krutost opruge k i proizvoljno
pomeranje napadne take sile,
0 z Fz k z
1
k
z Fz
U krajnjem poloaju imaemo
F k
1
F
k
Zavisnost sile i pomeranja je linearna !!!

Na celom pomeranju , od
poetka delovanja sile (F=0), do
njene krajnje vrednosti F,
izvreni rad e iznositi
R Ad F d
0
Ako se iz proizvoljnog poloaja z , napadna taka sile pomerila za dz sila e na tom

pomeranju izvriti rad koji e iznositi
dR dAd F d
232
R Ad F d
0
Linearna zavisnost sile i pomeranja
Za vrsto telo (konstrukciju), kojem se materijal ponaa po Hukovom zakonu (linearno

elastino se ponaa), rad koji izvri spoljanja sila F na pomeranju iznosi
R Ad
1
F
2
i isti jednak je povrini trougla u dijagramu
233
R Ad
1
F
2
Ovo predstavlja Klapejronovog stav.

Rad spoljanje sile pri statikom optereenju konstrukcije sa linearno elastinim ponaanjem,
jednak je polovini proizvoda krajnjih vrednosti sile i pomeranja njene napadne take, tj.,
polovini vrednosti koju bi imao, kada bi sila od poetka delovala u punom iznosu
F k
k
1
R Ad F Ad
2
2
Deformacijski rad je kvadratna funkcija pomeranja.
2
1
1
F R Ad F Ad F
2
k
2k
Deformacijski rad je kvadratna funkcija spoljanje sile.
234
17.3 Deformacijski rad izraen pomou unutranjih sila Napona

vrsto telo (konstrukcija) usled delovanja spoljanjih sila menja oblik i dimenzije i u
svim njegovim delovima se akumulira potencijalna energija jednaka
deformacijskom radu.
U svrhu izvoenja izraza za deformacijski rad, kod najoptijeg sluaja naprezanja,
najpre emo izvesti odgovarajue izraze za jednostavne sluajeve.
Deformacijski rad usled normalnih napona
Posmatraemo zapreminski element izolovan iz optereenog vrstog tela
(konstrukcije), kojem je zapremina dV = dx dy dz i na koji deluje normalni napon u
jednom (z) pravcu.
Izolovani zapreminski element na koji deluje normalni napon jednom (z) pravcu
Proizvod normalnog napona z i povrine dxdy , moe se
posmatrati kao spoljaja sila koja pri postepenom poratu
optereenja vrstog tela (konstrukcije), raste od nule (0) do
vrednosti zdxdy .
Duina elementa dz e se usled delovanja sile zdxdy uveati
za (dz)
dz
z dz z dz
dz
235
dAd
1
z dxdy dz dz z dz
2
dAd
1
z dxdy z dz
2
dV dxdydz dAd 1 z z dxdydz dAd 1 z z dV

2
2
Izraz za deformacijski rad izraen preko normalnog napona z i deformacije z.
Deformacijski rad usled napona smicanja

I ovde emo posmatrati zapreminski element izolovan iz optereenog vrstog tela
(konstrukcije), kojem je zapremina dV = dx dy dz i na koji deluju samo naponi
smicanja.
Izolovani zapreminski element na koji deluju samo naponi smicanja
Ako na stranicama zapreminskog elementa deluju samo naponi

smicanja, koji pripadaju istoj ravni (ravni koja je paralelna sa
ravni yz), moe se prihvatiti da na stranici dxdz postoji
smiua sila koja raste od nule (0) do yzdxdz
236
Usled delovanja ove sile, pravi uga izmeu y i z pravca e se

promeniti za ugao klizanja yz i napadna taka te iste sile e
se pomeriti za
tg yz yz
dy
yz dy
1
1
1
dAd yz dxdz dAd yz dxdz yz dy dAd yz yz dxdydz
2
2
2
1
dAd yz yz dV
2
Izraz za deformacijski rad izraen preko napona smicanja yz i deformacije klizanja yz .
Deformacijski rad pri sloenom optereenju
Generalno se mo e rei da na stranama zapreminskog elementa, izolovanog iz
optereenog vrstog tela (konstrukcije), postoje sve komponente tenzora napona []
x xy xz
yx y yz
zx zy z
Izolovani zapreminski element na koji deluju sve komponente tenzora napona []
237
Na osnovu izraz za deformacijski rad izra en preko normalnog napona z i deformacije z
1
dAd z z dV
2
i na osnovu izraza za deformacijski rad izra en preko napona smicanja yz i deformacije
klizanja yz
1
dAd yz yz dV
2
moe se doi do izraza za deformacijske radove izra ene preko ostalih komponenti tenzora
napona i odgovarajuih deformacija, a zatim uz podrku principa superpozicije i do izraza
za deformacijski rad pri sloenom optereenju
dAd
1
x x y y z z xy xy yz yz zx zx dV
2
17.4 Specifini deformacijski rad

Specifini deformacijski rad (Ad) predstavlja deformacijski rad (dAd) sveden na
jedinicu zapremine i saglasno ovome moemo napisati da je.
dA
dAd' d
dV
1
dAd ( x x y y z z
2
xy xy yz yz zx zx ) dV
1
Ad' ( x x y y z z
2
xy xy yz yz zx zx )
Za sluaj u kojem se pojavljuje normalni naponi u jednom pravcu, specifini deformacijski

rad iznosi
1
Ad'
2
238
Za sluaj u kojem se pojavljuju naponi smicanja u jednoj ravni, specifini deformacijski

rad iznosi
1
Ad'
2
Ovim se ustvari proiruje Klapejronov stav izra en u obliku

Od ranije su nam poznati izrazi kojima je definisan izvorni Hukov zakon
R Ad
1
F
2
17.5 Deformacijski rad izraen preko presenih sila

Razmatrajui sluaj opteg optereenja linijskih noseih elemenata pokazali smo da
ima est (6) presenih sila:
Normalna presena sila N,
Preseni moment uvijanja (torzije) M t ,
Preseni moment savijanja Mx ,
Preseni moment savijanja M y ,
239
Poprena presena sila Tx i

Poprena presena sila Ty .
Specifini deformacijski rad izraen preko presene normalne sile N
U poprenim presecima poduno napregnutog tapa pojavljuje se samo presena
sila N(z) i odgovarajui normalni napon z(z).
Napona smicanja jednak je nuli (0).
Uz analizu deformacijskog rada

izra enog preko presene normalne
sile
240
N z F const
1 N 2 z
dz

2 0 E Az
l
Ad , N
EA const
F 2l
Ad
2 EA
Deformacijski rad izraen preko presenog momenta uvijanja

U poprenim presecima tapa napregnutog na uvijanje pojavlju se samo preseni
momenti uvijanja Mt(z) i odgovarajui napon smicanja z(,z).
Normalni napon z jednak je nuli (0).
Uz analizu deformacijskog rada

izra enog preko presenog momenta
uvijanja
M z
z , z t
I 0 z
dV
dAdz
A z
Ad , M t
Ad , M t
1 M t2 z

dz
2 0 G I 0 z
l
'
d ,M t
z2 z
2G
'
d ,M t
M t2 z
2
2
2G I 0 z
1
'
Ad,M
dV
t
2V
Ad , M t
1 M t2 z

2 dA dz
2
2 0 G I 0 z A z
l
241
M t z M const
GI0 const
Ad , M t
1 M t2 z

dz
2 0 G I 0 z
l
Ad , M t
M 2l
2GI0
Deformacijski rad izraen preko presenog momenta savijanja

Kod greda izloenih istom savijanju kao i savijanju silama, u poprenim presecima
je pojavljuju preseni momenti savijanja M x(z) ili My(z) i dogovarajui naponi
z(y,z).
Uz analizu deformacijskog rada izraenog preko presenih momenata savijanja
M z
z y, z x y
I x z
dV
dAdz
A z
Ad' , M x
Ad , M x
z2 z A'
d ,M x
2E
M x2 z
y2
2
2 E I x z
1
'
Ad,M
dV
x
2V
Deformacijski rad usled momenta savijanja M x
Ad , M x
l
l
1 M x2 z
1 M x2 z
y 2 dA dz

dz Ad ,M x
2
2 0 E I x z A z
2 0 E I x z
Deformacijski rad usled momenta savijanja M y
Ad , M y
2
l
1 M y z
dz

2 0 E I y z
242
Deformacijski rad izraen preko presenih poprenih sila

Kod greda izloenih savijanju silama, u poprenim presecima je pojavljuju preseni
momenti savijanja Mx(z) ili My(z) i odgovarajue poprene sile Ty(z) i Tx(z).
Usled pojave poprenih sila u poprenim presecima se pojavljuju naponi smicanja
Tzy(z) ili Tzx(z).
Uz deformacijski rad izra en preko presenih poprenih sila

2
2
2
Ty z S x
T
z
S
y
'
'
z
A
zy z
x
Ad ,Ty
2
d
,
T
y
I x z
2G I x z
2G
dV
dAdz
A z
Ad , M t
1
'
Ad,M
dV
t
2V
243
Kx i Ky su koeficijenti oblika poprenog preseka.
244
ZADATAK 1
Odrditi koeficijente oblika K x pravougaonog i krunog poprenog preseka
Slika 1 Pravougaoni i kruni popreni presek
245
17.6 Opti izraz za deformacijski rad izraen preko presenih sila

Na osnovu napred izlo enog moe se napisati i opti izraz za deformacijski rad
izraen preko bilo koje od pesenih sila, a izvren na elementarnom delu tapa
(grede) duine ds
1 F 2 s
dAd
ds
2 s J s
1 n m F 2 s
Ad
ds
2 m1 am s J s
b
1 n m F 2 s
Ad
ds
2 m1 am s J s
b
s ... Koordinata du tapa,

am/bm ... Granice intervala u kojima se menja
bilo koja od veliina F(s)/(s)/J(s),
F(s) ... Bilo koja od 6 presenih sila,
(s) ... Odgovarajua fizika karaktristika,
J(s) ... Odgovarajua geometrijska
1 n m F 2 s
Ad
ds
2 m1 am s J s
b
F(s N(z Mt(z Mx(z My(z

)
)
)
)
)
(s)
A(z I (z)
J(s)
0
)
E
Ix(z)
Ty(z)
Tx(z)
Iy(z) A(z)/K A(z)/K

x
246
17.7 Deformacijski rad pri optem sluaju optereenja izraen preko

presenih sila
U izvesnim sluajevima se na poprenom preseku linijskog noseeg elmenta mogu
pojaviti sve presene sile koje deluju na elementarnom delu duine dz.
Tada e na osnovu nezavisnosti optereenja (principa superpozicije) deformacijski
rad biti jednak zbiru deformacijskih radova od svih presenih sila, na elementarnom
delu duine dz.
dAd dAd ( N ) dAd ( M t ) dAd ( M x )

dAd ( M y ) dAd (Ty ) dAd (Tx )
dAd ... Elementarni deformacijski rad u jednom zapreminskom elementu
M t2
M t2
N2
dAd
dz
dz
dz
2 EA
2GI0
2 EI x
M y2
Ty2
Tx2
dz
dz
dz
2 EI y
2GAx
2GAy
1 N 2 z
1 M t2 z
1 M x2 z
Ad
dz
dz
dz
2 0 EA
2 0 GI0
2 0 2 EI x
l
2
2
l
l
l
1 M y z
1 Ty z
1 Tx2 z

dz
dz
dz
2 0 2 EI y
2 0 2GAx
2 0 2GAy
Ad ... Ukupni deformacijski rad na celoj duini linijskog noseeg elementa.

Za konstrukciju sastavljenu od n delova (tapova i greda) vai
1 n m N 2 z
1 n m M t2 z
1 n m M x2 z
Ad
dz
dz
dz
2 m 1 am EA
2 m 1 am GI0
2 m 1 am 2 EI x
b
b
b
b
2
2
1 n m M y z
1 n m Ty z
1 n m Tx2 z

dz
dz
dz
2 m 1 am 2 EI y
2 m 1 am 2GAx
2 m 1 am 2GAy
247
ZADATAK 2
Na donjoj slici imamo tap i gredu pravougaonog poprenog peseka i iste duine.
Odrediti ukupne deformacijske radove

tapa i grede za l=3m, F=25 kN, M=25
kNm i popreni presek (10 cm 18 cm).
Slika 2 tap i greda
17.8 Teoremi o uzajamnosti

Dva su teorema o uzajamnosti koji se primenjuju pri reavanju velikog broja
problema Otpornosti materijala i Teorije elastinosti, i to:
Teorem o uzajamnosti radova i
Teorem o uzajamnosti pomeranja.
Teorem o uzajamnosti radova

Naslovni teorem je opti teorem otpornosti materijala i primenjuje se na sve sisteme
optereenja za koje se moe primeniti princip nezavisnosti optereenja (princip
superpozicije).
Za primer uzmimo gredu optereenu sa dve koncentrisane sile.
248
Uz teorem o uzajamnosti
radova
Uoptenja radi, take u kojima deluju dve sile pratiemo pod onakama i i j.
U tom sluaju emo koncentrisane sile pratiti pod oznakama Si i Sj.
Prema principu nezavisnosti optereenja posmatraemo prvo delovanje sile S i u
taki i , koja postepenim rastom nule (0) do pune vrednosti, pomeri taku i za i(Si).
Usled delovanja sile Si pomerie se i taka j za j(Si).
Sluaj grede na koju deluje samo sila

Si
Na pomeranju i(Si), sila Si e pri porastu od nule do svoje pune vrednosti izvriti rad
koji je jednak povrini trougla
1
Si i Si
2
Sada zamislimo da smo gredi dodali silu Sj koja e takoe rasti od nule (0) do svoje
pune vrednosti.
Sila Sj e taku j pomeriti za j(Sj), a taku i za i(Sj).
249
Sila Si e u svom punom iznosu, posle dodavanja sile S j , nastaviti da vri rad na
pomeranju i(Sj).
Greda sa punom vrednou sile Si i

dodatom silom Sj koja je porasla do
svoje pune vrednosti
Na pomeranju i(Sj), sila Si e sa svojom punom vrednou izvriti rad
Si i S j
koji je jednak povrini pravougaonika.
Na pomeranju j(Sj), sila Sj e pri porastu od nule do svoje pune vrednosti izvriti rad
koji je jednak povrini trougla.
1
S j j S j
2
Sile Si i Sj, zajedno e izvriti rad
Ad
1
1
Si i Si Si i S j S j j S j
2
2
250
Prema principu nezavisnosti optereenja moemo redosled sila promeniti i prvo

posmatrati delovanje sile Sj u taki j, koja e postepenim rastom nule (0) do pune
vrednosti, pomeriti taku j za j(Sj).
Usled delovanja sile Sj pomerie se i taka i za i(Sj).
Sluaj grede na koju deluje samo sila Sj
Na pomeranju j(Sj), sila Sj e pri porastu od nule do svoje pune vrednosti izvriti rad koji
je, slino kao i u prethodnom sluaju, jednak povrini trougla.
1
S j j S j
2
Sada zamislimo da smo gredi dodali silu Si koja e takoe rasti od nule (0) do svoje
pune vrednosti.
Sila Si e taku i pomeriti za i(Si), a taku j za j(Si).
Sila Sj e u svom punom iznosu, posle dodavanja sile S i , nastaviti da vri rad na
pomeranju j (Si).
Greda sa punom vrednou sile Sj i

dodatom silom Si koja je porasla do
svoje pune vrednosti
Na pomeranju j(Si), sila Sj e sa svojom punom vrednou izvriti rad koji je jednak
povrini pravougaonika.
S j j Si
251
Sile Sj i Si, zajedno e izvriti rad
Ad
1
1
S j j S j S j j Si Si i S j
2
2
Sile Si i Sj, zajedno e izvriti rad
Ad
1
1
2
2
Zbog nezavisnosti od redosleda sledi
Si i S j S j j Si
o uzajamnosti radova.
m
Ovo predstavlja Beti-Rejlijev teorem
S S S
j 1
j 1
j Si
Ovo je proirenje Beti-Rejlijev teorema o uzajamnosti radova na sistem.
Teorem o uzajamnosti radova Primer

Koristei izraz
Ad
1
1
2
2
252
odrediti deformacijski rad grede
REENJE
Fl 3
Ml 2
1 S1
1 S 2
48EI
16 EI
2 S 2
Ml
3EI
Ad
Fl 2
2 S1
16 EI
1
1
S1 1 S1 S1 1 S 2 S 2 2 S 2
2
2
Ad
Ml 2 1
1
Fl 3
Ml
M
F
F
2 48EI
16 EI 2 3EI
F 2l 3 FMl 2 M 2l
Ad
96 EI 16 EI 6 EI
Teorem o uzajamnosti pomeranja
Teorem o uzajamnosti pomeranja moe se na slian nain izvesti kao i teorem o
uzajamnosti radova.
S druge strane, teorem o uzajamnosti pomeranja moe se posmatrati i kao poseban
sluaj teorema o uzajamnosti radova kod kojeg su sile S i i Sj imaju jedinine
vrednosti.
U svrhu izvoenja teorema o uzajamnosti pomeranja uveemo pojam uticajnih
(Maksvelovih) koeficijenata elastinosti ij.
253
Uz izvoenje teorema o uzajamnosti pomeranja

Uticajni koeficijent elastinosti ij predstavlja
pomeranje proizvoljne take i u pravcu delovanja
sile Si , usled delovanja jedinine sile Sj =1.
Vai i obrnuto - Uticajni koeficijent elastinosti ji
predstavlja pomeranje proizvoljne take j u pravcu
delovanja sile Sj , usled delovanja jedinine sile
Si =1.
Imajui u vidu ta uticajni koeficijenti elastinosti
predstavljaju, za pomeranja na slici mo emo
napisati da iznose
i S j ij S j
Izraz za teorem o uzajamnosti radova
j Si ji Si
Si i S j S j j Si Si ij S j S j ji Si ij ji
Jednakost uticajnih koeficijenata predstavlja teorem o uzajamnosti pomeranja (poznat i

kao Maksvelov teorem o uzajamnosti ).
U linearno elstinom telu (konstrukciji), pomeranje proizvoljne take i u pravcu
delovanja sile Si , izazvano jedininim koncentrisanim optereenjem (silom ili
momentom) Sj koje deluje u taki j, jednako je pomeranju take j u pravcu delovanja
sile Sj, izazvanom jedininim koncentrisanim optereenjem Si = 1 koje deluje u taki i.
Na osnovu ovoga, moe se rei da uticajni koeficijenti elastinosti imaju osobinu
simetrinosti.
Korienjem uticajnih koeficijenata elastinosti, pomeranje i, proizvoljne take i, izazvano
delovanjem sila S1, S2, ..., Sj, ..., Sn, iznosi
i i1 S1 i2 S2 ij S j in Sn
i ij S j
j 1
Teorem o uzajamnosti pomeranja Primer

Koristei izraz
Si i S j S j j Si
254
dokazati teorem o uzajamnosti pomeranja i odrediti uticajne koeficijente elastinosti za

gredu
REENJE
Ml 2
Fl 3
1 S 2
1 S1
16 EI
48 EI
Ml
Fl 2
2 S 2
2 S1
3EI
16 EI
S1 1 S2 S2 2 S1
Ml 2
F
16 EI
Fl 2
M
16 EI
Ml 2
Fl 2
F
M
16 EI
16 EI
Ovim je dokazan teorem o uzajamnosti pomeranja za gredu na slici.

Uvedimo sada jedinine sile
F S1 1
M S2 1
Ml 2
l2
1 S 2
S 1
16 EI 1 2
16 EI
Fl 2
l2
2 S1
S 1
16 EI 2 1
16 EI
12 1 S 2 1
21 2 S1 1
l2
12 21
16 EI
Ovim je dokazana simetrinost uticajnih elestinih koeficijenata za gredu na slici.
255
17.9 Deformacijski rad i dopunski rad

Pre svega, prisetimo se osnovnih sluajeva naprezanja sa poznatim izrazima kojima
se definie meusobna zavisnost sila i pomeranja njihovih napadnih taaka.
Aksijalno naprezanje tapa
l F
l
EA
F l
EA
l
Uvijanje tapa
l
GI0
GI0
l
Savijanje konzole
3EI
l3
F f 3
f F
l
3EI
Savjanje grede
l
3EI
3EI
l
U svim navedenim sluajevima naprezanja, sreli smo se sa koncentrisanim

optereenjima S (silama ili momentima).
Zavisnost izmeu sila i pomeranja njihovih napadnih taaka i obrnuto je linearna.
U nekim sluajevima ova veza moe biti i nelinearna.
256
PRIMER NELINEARNE ZAVISNOSTI

Odrediti pomeranje srednjeg zgloba 2-tapnog sistema
REENJE
Plan pomeranja
2 l l 2 l 2
Sile u tapovima
F1 F2
F
2 cos
F1l
Fl
EA 2 EA cos
cos
l l
Fl 2
l
2 EA
257
l l l
2
Fl 2
l
2 EA
2 l 2 2ll l 2 l 2
2ll
2
2l l l 2ll
l3
EA
F
F
F 3 3 l3
EA
l
EA
Ovo je primer geometrijske nelinearnosti.
U nekim sluajevima se mo e pojaviti i fizika nelinearnost (materijal se ponaa

nelinearno elastino).
U bilo kojem sluaju nelinearnosti govorimo o nelinearnom elastinom ponaanju i
meusobna zavisnost sile i pomeranje njene napadne take je nelinearna.
Dijagramski prikaz nelinearnog

ponaanja
rafirane povrine na slici predstavljaju

deformacijski rad Ad (levo) i dopunski
rad A*d (desno).
Deformacijski rad
Zanemarivanjem kinetike i toplotne energije, prihvatamo da se ukupan rad
spoljanjih sila pretvara u potencijalnu energiju deformacije deformacijski rad.
Prirataj rada spoljanjih sila, jednak prirataju deformacijskog rada, za telo
(konstrukciju) sa nelinearno elastinim ponaanjem, dat je izrazom
dR dAd S d
258
Prirataj deformacijskog rada:
dAd S d
Ukupni deformacijski rad iznosie
Ad S d
0
Dopunski rad
Za telo (konstrukciju) sa nelinearnim elastinim ponaanjem i zavisnou izmeu
pomeranja i sile, mo emo definisati prirataj tzv. dopunskog rada
dAd* S dS
Prirataj dopunskog rada:
dAd* S dS
Ukupni dopunski rad iznosie

S
A S dS
*
d
Dopunski rad nma jasan fiziki smisao,

ali je prema slici levo jasno, da zbir ova
dva rada iznosi
Ad Ad* S
259
Deformacijski i dpunski rad u sluaju nelinearnog (levo) i linearnog elastinog ponaanja

ponaanja tela (desno)
Deformacijski i dopunski rad su u sluaju linearnog elastinog ponaanja jenaki i iznose
Ad Ad*
1
S
2
17.10 Primena deformacijskog rada (Potencijalne energije deformacije)

Posmatraemo proizvoljno optereen deo konstrukcije sastavljene od linijskih
noseih elemenata (tapova, greda).
Proizvoljno optereen deo konstrukcije
Na deo konstrukcije deluju koncentrisanih optereenja (sila ili momenata)
Si (i 1,2,..., n)
260
Ponaanje je nelinearno elastino
Neka je za svaku od sila
Si Si i
Ukupan deformacijski rad dela konstrukcije iznosi
Ad Ad S1 1 , S2 2 , , Si i , , Sn n
Ad Ad 1 , 2 ,..., i ,..., n
Pod pretpostavkom da jedino pomeranje i proizvoljne take i u kojoj deluje sila Si , doivi
promenu pomeranja di u pravcu delovanja sile Si, a sva ostala pomeranja ostanu
nepromenjena, tj. imamo da je
d i 0
d1 d 2 ... d i 1 d i 1 ... d n 0
Promena ukupnog deformacijskog rada
dAd Si d i
Ad Ad 1 , 2 ,..., i ,..., n
n
dAd
i 1
dAd
d i 0
Ad
d i
d1 d 2 ... d i 1 d i 1 ... d n 0
i
Ad
d i A
d
i
Si
dAd Si d i
i 1,2,..., n
Ovo predstavlja Prvi Kastiljanov teorem (ili Lagranov ili Lagran-Kastiljanov teorem)
261
Prvi kastiljanov teorem glasi: Ako se potencijalna enrgija deformacije ,

deformacijski rad, akumuliran u elastinoj konstrukciji, izrazi kao funkija
pomeranja (linijskih ili ugaonih) i(i=1,2,...,n), onda je parcijalni izvod
deformacijskog rada Ad po i-tom pomeranju i-te take jednak odgovarajuem i-tom
koncentrisanom optereenju (sili ili momentu) S i koje deluje u i-toj taki, a u smeru
tog pomeranja.
Prvi kastiljanov teorem predstavlja osnovu za metod pomeranja.
17.11 Primena dopunskog rada

Sada emopretpostaviti da se iz poznate veze
Moe uspostaviti veza
i i Si
Si Si i
Ponaanje je nelinearno elastino
i i Si
Ukupan dopunski rad iznosi
Ad* Ad* 1 S1 , 2 S2 , , i Si , , n Sn
Ad* Ad* S1 , S2 ,..., Si ,..., Sn
262
dSi 0
Za sluaj
dS1 dS 2 ... dSi 1 dSi 1 ... dS n 0
promena ukupnog dopunskog rada e iznositi
dAd* i dSi
Ad* Ad* S1 , S2 ,..., Si ,..., Sn

dSi 0
Ad*
dA
dSi
dS1 dS 2 ... dSi 1 dSi 1 ... dS n 0
i 1 S i
n
*
d
Ad*
dA
dSi Ad*
Si
i
S
i
*
*
d
i 1,2,..., n
dAd i dSi
Ovo predstavlja Groti-Engeserov teorem koji vai za bilo kakvu elastinu konstrukciju.
Groti-Engeserov teorem glasi: Ako se dopunski rad A*d izrazi ka funkcija
koncentrisanih optereenja Si(i=1,2,...,n) onda je parcijalni izvod tog rada po i-tom
koncentrisanom optereenju (sili ili momentu) koje deluje u i-toj taki, jednak i-tom
pomeranju i u pravcu i smeru sile Si koja u i-toj taki deluje.
Ovaj teorem predstavlja osnovu za metod sila.
Ako je u pitanju linearno elastino ponaanje konstrukcije onda su dopunski i
deformacjski rad jednaki
Ad* Ad
Ad* Ad
i
Si Si
i 1,2,..., n
Ovo predstavlja Drugi Kastiljanov teorem koji vai samo za linearno elastinu
konstrukciju.
263
Drugi Kastiljanov teorem glasi: Ako se u linearno elastinoj konstrukciji

deformacijski rad Ad izrazi kao funkcija sila, koje deluju na konstrukciju, onda je
parcijalni izvod tog rada po i-tom koncentrisanom optereenju Si koje deluje u i-toj
taki, jednak i-tom pomeranju i , a u smeru delovanja tog optereenja.
U sluaju linearno elastinog ponaanja konstrukcije mogue je primeniti oba

Kastiljanova teorema.
Jedan nain izvoenja ovih teorema ve je izlo en.

Sada emo oba Kastiljanova teorema izvesti na jedan drugi nain.
U svrhu izvoenja drugog Kastiljanovog teorema posmatraemo prostu gredu
optereenu sa tri (3) koncentrisane sile.
Uz izvoenje drugog Kastiljanovog teorema

Usled sila Fi (i=1,2,3) nastaju pomeranja i(Fj) (i,j=1,2,3) za koja vai
1 11 F1 12 F2 13 F3
2 21 F1 22 F2 23 F3
3 31 F1 32 F2 33 F3
i ij Fj
i 1,2,3
j 1
Sada, kako smo to i ranije radili, zamislimo da na gredu prvo deluje sila F1 od nule
do svoje krajnje vrednosti, zatim sila F2 od nule do svoje krajnje vrednosti i na
kraju sila F3 od nule do svoje krajnje vrednosti.
Saglasno ovakvom posmatranju delovanja napadnih sila grede, definisaemo izraz
za deformacijski rad Ad.
264
Deformacijski rad za gredu na slici iznosi
1
F11 F1 F11 F2 F11 F3
2
1
F2 2 F2 F2 2 F3
2
1
F3 3 F3
2
Ad
1
F11 F1 F11 F2 F11 F3
2
1
F2 2 F2 F2 2 F3
2
1
F3 3 F3
2
Ad
3
i ij Fj
i 1,2,3
j 1
Deformacijski rad izraen

kao kvadratna forma sila
1
Ad 11F12 12 F1 F2 13F1 F3
2
1
22 F22 23F2 F3
2
1
33F32
2
265
Iz
1
Ad 11F12 12 F1 F2 13F1 F3
2
1
Ad Ad Fi i 1,2,3
22 F22 23F2 F3
2
Deformacijski rad je funkcija sila.
1
2
33F3
2
1
Ad 11F12 12 F1 F2 13F1 F3
2
1
22 F22 23F2 F3
2
1
33F32
2
Ad
11F1 12 F2 13F3
F1
Ad
21F1 22 F2 23F3
F2
Ad
31F1 32 F2 33F3
F3
Ad
11F1 12 F2 13F3
F1
Ad
21F1 22 F2 23F3
F2
Ad
31F1 32 F2 33F3
F3
Ad
1
F1
Ad
2
F2
Ad
i
Fi
i 1,2,3
Ad
3
1 11 F1 12 F2 13 F3
F3
2 21 F1 22 F2 23 F3
3 31 F1 32 F2 33 F3
Ovim je izveden drugi Kastiljanov teorem koji vai samo za sisteme sa linearnim elastinim
ponaanjem.
U svrhu izvoenja prvog Kastiljanovog teorema posmatraemo prostu gredu
optereenu sa dve (2) koncentrisane sile.
266
Uz izvoenje prvog Kastiljanovog teorema

Izrazi za pomeranja:
1 11 F1 12 F2
2 21 F1 22 F2
odnosno
11 F1 12 F2 1
21 F1 22 F2 2
11 F1 12 F2 1
12
D 11
D 11 22 122
21 22
21 F1 22 F2 2
D1
1 12
2 22
D1 221 12 2
D2
11 1
21 2
D2 11 2 211
D1
D
D
F2 2
D
F1
F1
22
D
D1 221 12 2
D2 11 2 211
F1 k11 1 k12 2
12
2
F2 k 21 1 k22 2
D

F2 21 1 11 2 F k
i
ij j
D
D
j 1
D 11 22 122
Uticajni koeficijenti krutosti
i 1,2
kij k ji
267
Deformacijski rad za gredu na slici iznosi
1
1
Ad 11F12 12 F1F2 22 F22
2
2
1
1
Ad Ad F1 Ad F2
Ad 11F12 12 F1F2 22 F22
2
2
1 F1 1 F2 1
Ad Ad F1 Ad F2
2 F1 2 F2 2
Ad
F
F
11F1 12 F2 1 21F1 22 F2 2
1
1
1
Ad
F
F
11F1 12 F2 1 21F1 22 F2 2
2
2
2
F1 k11 1 k12 2
F2 k 21 1 k22 2
1 11 F1 12 F2
2 21 F1 22 F2
F1
k11
1
F2
k21
1
F1
k12
2
F2
k 22
2
Ad
F
F Ad
11F1 12 F2 1 21F1 22 F2 2
1 k11 2 k 21
1
1
1 1
Ad
F
F Ad
11F1 12 F2 1 21F1 22 F2 2
1k12 2 k 22
2
2
2 2
268
F1 k11 1 k12 2
F2 k 21 1 k22 2 Ad
1
Ad
1 k11 2 k 21
1
A
Ad
1k12 2 k 22
2
F1
Ad
Fi
i
F2
i 1,2
Ovim je izveden prvi Kastiljanov teorem.
Primer primene prvog Kastiljanovog teorema i Groti-Engeserovog teorema

Za dvotapni sistem
odrediti deformacijski i dopunski rad, a zatim primeniti prvi Kastiljanov teorem i GrotiEngeserov teorem.
Klasianim pristupom, za ovaj problem smo dobili

meusobne zavisnosti sile F i pomeranja njene
napadne take
F l
F F
F
EA
EA 3
l3
Deformacijski rad:
Ad F d
0
Ad
0
EA 3
d
l3
Ad
EA 4
3
4l
269
Prvi Kastiljanov teorem:
Ad
Dopunski rad:
Ad
F
EA 4 Ad EA 3
3
l
4l
EA 3
3
l
A F dF F l
*
d
A l
*
d
Groti-Engeserov teorem
F
EA
4
F
3
F
*
3
dF Ad l
EA
4 EA
Ad*
*
F
3 3 F 4 Ad
l3
A l
F
EA
4 EA
l3
*
d
F
EA
NAPOMENA: Drugi Kastiljanov teorem, ovde se ne mo e primeniti jer je meusobna veza

sile i pomeranja, nelinearna.
17.12 Koeficijenti elastinosti i krutosti

Uoptavanjem posmatranih primera mogue je doi do jo nekih zakljuaka.
Uoptavanje pomeranja:
i ij Fj
i 1,2,..., n
j 1
Uoptavanje uticajnih koeficijenata elastinosti: i

ij
S j
i, j 1,2,..., n
270
Ad
i
Si
i 1,2,..., n
ij
Uoptavanje sila:
Si kij j
i
S j
i, j 1,2,..., n
ij
2 Ad
Si S j
i, j 1,2,..., n
i 1,2,..., n
j 1
Uoptavanje uticajnih koeficijenata krutosti:
Ad
Si
i
i 1,2,..., n
kij
Si
j
kij
Si
j
i, j 1,2,..., n
i, j 1,2,..., n
kij
2Ad
i j
i, j 1,2,..., n
Fiziko znaenje uticajnih koeficijenata krutosti: Uticajni koeficijenti krutosti kij

predstavljaju koncentrisano optereenje (silu ili momemt) koje mora da deluje u taki i da bi
izazvalo odgovarajue jedinino pomeranje (linijsko ili ugaono) u taki j , pri emu su
pomeranja ostalih taaka jednaka nuli (0).
Ilustracija uticajnih koeficijenata

elastinosti
271
Ilustracija uticajnih koeficijenata krutoski
17.13 Primena energetskih metoda za odreivanje pomeranja kod Statiki

odreenih konstrukcija
Primena drugog Kastiljanovog teorema
Kod jednostavnijih sluajeva, sa do dva optereenja, drugi Kastiljanov teorem je
mogue direktno primeniti.
Direktnom primenom drugog Kastiljanovog teorema, odrediti pomeranja napadne taaka
koncentrisanih optereenja
272
F 2l
Ad
2 EA
Ad
F 2l Fl
z l )
F F 2 EA EA
M 2l
Ad
2GI0
Ad
M M
M 2l Ml

z l )
2
GI
GI
0
0
Primena prvog Kastiljanovog teorema i Groti-Engeserovog teorema

Primeniti naslovne teoreme na dvotapni sistem
Ad
EA 4
4l 3
3 3 F4
A l
4 EA
*
d
Prvi Kastiljanov teorem:
Ad
EA 4 EA 3
4l 3 l 3
*
Groti-Engeserov teorem: Ad
3 3 F 4 3 F
l
l
F 4 EA
EA
Kod sloenijih konstrukcija, ili pri postojanju vie optereenja, izraunavanje

deformacijskog rada se uslonjava i traje.
Ako je npr. treba nai pomeranje proizvoljne take, jednostavnije je nai izvod
izraza kojim je definisan deformacijski rad.
Objasnimo ovo korienjem opteg izraza za deformacijski rad.
273
Opti izraz za deformacijski rad:

m
Ad
F s F s
1 n m F 2 s
ds
Ad
ds i
Si
2 m1 a m s J s
m am s J s S i
Za opti sluaj optereenja moe se napisati:

b
m
m
Ad
M t M t
N N
i
dz
dz
Si
m am EA m S i
m am GI 0 m S i
bm
M y M y
M x M x

dz
dz
m am EI x m S i
m am EI y m S i
bm
bm
m am
Ty
GAx m
Ty
Si
bm
Tx Tx
dz
GA
S
i
y m
am
dz
m
Ovde je pretpostavljeno da presene sile zavise od z.

Ako se podune i poprene sile zanemare dobie se:
b
m
M t M t
Ad
dz
i
Si
m am GI 0 m S i
bm
bm
M y M y
M x M x
dz
dz

m am EI x m S i
m am EI y m S i
Savijanje oko x ose - Proizvoljno promenljivog poprenog preseka:

bm
M x M x
dz
EI
S
x m
i
am
i
m
Savijanje oko x ose Savojna krutost nije ista za celu gredu:
1
i
m EI x m
bm
Mx
am
M x
dz
Si
Savijanje oko x ose Isti materijal i isti popreni presek grede:
1
i
EI x
bm
M
m am
M x
dz
Si
274
Ako je potrebno odrediti pomeranje take i u kojoj ne deluje odgovarajue

koncentrisano optereenje, u toj taki treba dodati fiktivno (zamiljeno) nulto
koncentrisano optereenje Si.
Nakon toga primeniti odgovarajue izraze.
Objasnimo to na jednom primeru.
PRIMER: Primenom Kastiljanovog teorema odrediti nagib na mestu levog oslonca grede
sa prepustom
Fa M A
l
Fa M A
Reakcije: YB F
l
YA
m
Ad
M z M
A
0
dz
M A
EI
M
m am
A
m
275
zm
(EI)m
M(zm)
M(zm)/MA
0, l
2EI
MA- (Fa+MA)z1/l
1-z1/l
0, a
EI
- Fz2
1 Fa z1
Fal
A
z
1
dz
1
A
2 EI 0 l
l
12 EI
17.14 Metod jedininih optereenja Maksvel-Morov metod, Maksvel-Morovi

integrali
Izraunati deformacijski rad izra en preko presenih veliina, presene veliine (sile
i momente) treba poznavati.
Osvrnimo se sada na deo neke konstrukcije koji je izloen savijanju.
Moment u naznaenom preseku iznosi
M z M1 F1 a1 a2 z F2 a2 z M 2
276
M z M1 F1 a1 a2 z F2 a2 z M 2
M z
1 M z
M 1
za M 1 1
M z
a1 a2 z M z
F1
M z
a2 z M z
F2
M z
1 M z
M 2
M z
M z
Si
za F1 1
za F2 1
za M 2 1
za Si 1 M z
Moment savijanja M(z) koji potie od jedinine sile Si=1.
277
Zanemarene podune i poprene sile:

bm
M tq
M ti dz
i
GI
m am
0 m
bm
bm
M yq
M xq
M xi dz
M yi dz

EI
EI
m am
m am
x m
y m
Ovo je metod jedininih optereenja ili Maksvel-Morov metod.

Redosled primene Maksvel-Morovog metoda:
1. Sa konstrukcije ukloniti optereenja i u taki ije se pomeranje trai dodati
jedinino optereenje (silu ili moment),
2. Ustanoviti broj polja u kojima se menjaju vrednosti presenih veliina
(moment savijanja kod savijanja),
3. Odrediti reakcije u osloncima od zadatih optereenja i dodatog jedininog
optereenja,
4. U svim poljima ispisati izraze za presene sile (momente savijanja kod
savijanja) usled zadatih optereenja,
5. U svim poljima ispisati izraze za presene sile (momente savijanja kod
savijanja) usled jedininog optereenja.
278
PRIMER: Primenom Maksvel-Morovog metoda odrediti ugib kraja grede sa

prepustom
zm
(EI)m
Mq(zm)
MC(zm)
0, l
2EI
M- Mz1/l
-az1/l
0, a
EI
-1 z2
YAq YBq
YA YB
M
l
1 a
l
1
z1 a
Mla
f
fC
M
1
dz
1
C
2 EI 0
l l
12 EI
279
17.15 Primena energetskih metoda za reavanje statiki neodreenih

konstrukcija
Najpre smo upoznali sa statiki nodreenim tapovima optereenim na
zatezanje/pritisak i na uvijanje.
Posle toga smo se upoznali sa statiki neodreenim grednim nosaima.
Ovoga puta emo se upoznati sa sloenijim statiki neodreenim konstrukcijama
Okvirima (ramovima).
Stepen neodreenosti okvira (1) iznosi
k n s 4 3 1
Ravanski okvir 1 sluaj
Pretvaranje 1 statiki neodreenog okvira (1) u statiki odreen okvir:
(1.1) Desni zglobni nepomini oslonac pretvoren u pomini.
(1.2) Levi zglobni nepomini oslonac pretvoren u pomini.
(1.3) Umetnut zglob.
Stepen neodreenosti okvira (2) iznosi
k n s 53 2

(2.1) Uklonjen desni zglobni nepomini oslonac.
(2.2) Ukletenje pretvoreno u zglobnim nepominim oslonac , a desni zglobni nepomini
oslonac pretvoren u pomini.
(2.3) Ukletenje pretvoreno u zglobni pomini oslonac.
280
Stepen neodreenosti okvira (3)

iznosi
k n s 63 3

(3.1) Uklonjeno desno ukletenje.
(3.2) Levo ukletenje pretvoreno u zglobni nepominim oslonac, a desno zglobni pomini
oslonac.
(3.3) Izvreno presecanje i dobijena dva statiki odreena sklopa.
Sve reakcije okvira sa zatvorenom

konturom (4) mogu se odrediti iz
uslova ravnotee.

U zatvorenoj konturi postoje tri nepoznate presene veliine pa je okvir (4) spoljanje
statiki odreen n 3
sp
i 3 unutranje statiki neodreen
nun 3
(4.1) i (4.2) Okvir se presecanjem pretvara u unutranje statiki odreen okvir.
Ravanski okvir 5. Sluaj
281
Pretvaranje 3 spoljanje i 3 unutranje statiki neodreenog okvira (5) u statiki

odreen okvir:
(5.1) Uklonjeno desno ukletenje i izvreno presecanje zatvorene konture.
(5.2) Sa dva presecanja dobili smo dva statiki odreena sklopa.
Napomene:
Kod statiki neodreenih grednih nosaa pri primeni metoda sila dovoljno je
bilo ukloniti suvine veze i time se statiki neodreeni gredni nosai
pretvarali u statiki odreene (dopunski uslovi su definisani preko
pomeranja).
Pomeranje proizvoljne take statiki neodreene konstrukcije mogue je
odrediti direktnom primenom drugog Kastiljanovog teorema i MaksvelMorovog metoda.
Na primeru statiki neodreene konstrukcije, proiriemo dosad steena saznanja.
Broj spoljanjih nepoznatih nsp , broj unutranjih nepoznatih nun i ukupan broj nepoznatih
n, broj uslova ravnotee s i stepen neodreenosti k jednak broju suvinih nepoznatih, za
konstrukciju (6):
282
nsp 2 3 3 1 1 10
nun 3
n nsp nu 10 3 13
s3
k n s 13 3 10
Deset suvinih veza ovde je uklonjeno na nain (6.1) i saglasno ovom dopunski uslovi
definisani preko pomeranja, glase
za i 1,2,...,9
i
0i za i 10
Uopten zapis dopunskih uslova definisani preko pomeranja:
za i 1,2,..., p
i
0i za i p 1, p 2,..., k
Broj elastinih oslonaca je:
Drugi Kastiljanovog teorem:
kp
i
Ad
Si
i 1,2,..., k
283
Drugi Kastiljanovog teorem za konstrukciju (6), prema (6.1):
Ad
Si
i 1,2,...,10
Ad 0 za i 1,2,...,9
Si 0i za i 10
Uopteno, za sve nepomine oslonce imali bi:
Ad
0
Si
i 1,2,..., k
17.16 Princip minimuma potencijalne energije deformacije (deformacijskog

rada)
Uopteni dopunski uslovi definisani, za sve nepomine oslonce:
Ad
0
Si
i 1,2,..., k
predstavljaju i uslove potrebne da potencijalna energija deformacije (deformacijski rad)

ima stacionarnu vrednost (koja je minimalna kada se konstrukcija nalazi u stanju ravnotee).
Ovo je princip minimuma deformacijskog rada (princip Manabrea i Kastiljana).
Iz principa minimuma deformacijskog rada (principa Manabrea i Kastiljana), izvodi se
zakljuak:
Ako su u posmatranoj konstrukciji sa linearnim ponaanjem, pomeranja koja odgovaraju
suvinim nepoznatim veliinama jednaka nuli (0), onda suvine nepoznate S i,Sj,...,Sk imaju
vrednosti za koje je potencijalna energija deformacije minimalna.
Princip minimuma deformacijskog rada je samo specijalan sluaj optijeg principa
minimuma dopunskog rada iz kojeg se izvodi se zakljuak:
Ako su pomeranja koja odgovaraju suvinim nepoznatim veliinama jednaka nuli (0), onda za
konstrukciju sa proizvoljnim elastinim ponaanjem suvine nepoznate Si,Sj,...,Sk imaju
vrednosti za koje je dopunski rad minimalan.
284
17.17 Kanonske jednaine metoda sila

Saglasno pomeranju proizvoljne take konstrukcije u funciji od uticajnih koeficijenata
elastinosti i koncentrisanih optereenja, dopunske uslove napiimo u obliku
k
ili
i ij S j i 0
j 1
k
0i
i 1,2,..., k
za i 1,2,..., p
i ij S j i
j 1
0i za i p 1, p 2,..., k
11S1 12S 2 ... 1 j S j ... 1k S k 1 0, 01
21S1 22S 2 ... 2 j S j ... 2 k S k 2 0, 02
i1S1 i 2 S 2 ... ij S j ... ik S k i 0, 0i
k1S1 k 2 S 2 ... kj S j ... kk S k k 0, 0 k

Ovo je sistem kanonskih jednaina metoda sila.
ij i i (i=1,2,...,k), u navedenom sistemu, moemo odrediti primenom Maksvel-Morovog
metoda (primenom Maksvel-Morovih integrala).
Primena Maksvel-Morovog metoda za odreivanje uticajnih koeficijenata

elstinosti
Na osnovu, od ranije poznate uoptene formulacije Maksvel-Morovog metoda, za
pomeranja od zadatih optereenja moemo napisati
bm
Fq
Fi ds
i
m am
m
q
i
Za ij jednako pomeranju i-te take usled delovanja jedinine sile Sj=1, Fq u ovom izrazu
moemo zameniti presenom veliinom usled jedinine sile Sj=1 i dobiti:
bm
ij
m am
Fj
J m
bm
Fi
Fj ds ji
J
m
am
Fi ds
m
285
Opti sluaj optereenja:

b
bm
m
Ni
M ti
ij
N j dz
M tj dz
E
G
A
I
m am
m am
0 m
m
bm
M yi
M xi
M xj dz
M yj dz

m am E I y m
m am E I x m
bm
bm
m am
bm
Tyi
G A x m
Txi
Txj dz
G
A
y
am
m
Tyj dz
m
N N z
M t M t z
M x M x z
M y M y z
Ty Ty z
Tx Tx z
Savijanje sa uvijanjem (zanemarene normalne i poprene presene veliine ):

bm
bm
M yi
M xi
ij
M xj dz
M yj dz M x M x z
E
I
E
I
m am
m am
x m
y m
M y M y z
bm
M ti
M tj dz
G
I
0 m
am
M t M t z
Savijanje oko jedne ose:

bm
Mi
Proizvoljno promenljiv popreni presek.
M j dz
E Im
am
ij
m
1
ij
m E I m
b
bm
M j dz
Savojna krutost nije ista.
am
m
1
ij
M i M j dz
E I m am
Isti materijal i isti popreni presek.
M M z
NAPOMENA:
Kanonske jednaine metoda sila sa Maksvel-Morovoim metodom za odreivanje ij i i
(i=1,2,...,k) u njima, doivele su primenu kod ravanskih linijskih konstrukcija (sa proizvoljnim
optereenjima, optereenjima u ravni konstrukcije i optereenjima ravni koja je normalna na
ravan konstrukcije (pogledati preporuenu literaturu).
286
17.18 Specifini deformacijski rad promene zapremine i promene oblika

Proizvoljni zapreminski element vrstog optereenog tela
dV dxdydz
posle deformisanja imae zapreminu
dy (dy )
dz (dz )
dV dV dx (dx )
(dy)
(dx)
(dz)
dV dV dx 1
dy 1
dz 1
dx
dy
dz
dV dV 1 x 1 y 1 z dxdydz dV dxdydz
dV dV 1 x 1 y 1 z dV
1
1
dV
1 x 1 y 1 z
dV
dV
dV
V
1 x 1 y 1 z
dV
dV
V x y z
Ovo se dobije posle zanemarivanja malih veliina vieg reda !!!
U sluaju koordinatnog sistema kojem su ose pravci glavnih dilatacija vai
1
1 2 3
E
1
2 2 3 1
E
1
3 3 1 2
E
V 1 2 3
287
Srednji napon s:
1 2 3
3
1 2
1 2 3 V 31 2 s
E
E
E
s K V
31 2
Modul zapreminske deformacije ili modul kompresije.
0
0
1 0 0 s 0 0 1 s
0
2 s
0 0 s 0 0
0
2
0 0 3 0 0 s 0
3 s
0
Srednja deformacija s
1 2 3 3
1
2
3
V
V
s
3
1 0 0 s
0
0
0
2

0 0 3 0
s
0
0 1 s
0 0
s 0
0
2 s
0
0
0
3 s
Specifini deformacijski rad
Ad'
1
x x y y z z xy xy yz yz zx zx
2
Sa poznatim glavnim normalnim naponima izraz za specifini deformacijski rad glasi
Ad'
1
11 2 2 3 3
2
288
1
1 2 3
E
1
2 2 3 1 Ad' 1 12 22 32 2 1 2 2 3 3 1
E
2E
1
3 3 1 2
E
Ad'
1
12 22 32 2 1 2 2 3 3 1
2E
E
1 1 2 3
1 2
E
1 2 3 1
2
1 2
E
1 3 1 2
3
1 2
Ad'
2
E 1
2
2
2
1
2
3
1
2
2
3
3
1
2 1 1 2
1
Specifini deformacijski rad moemo predstaviti kao zbir dva dela
Koristei srednji napon i zapreminsku deformaciju , rad utroen na promenu zapremine

moemo izarziti u obliku
(V )
1
A' d s V
2
289
1 2 3
(V )
1 2
(V )
1
1 2 3 2
A' d s V A' d
6E
2
1 2
1 2 3
E
s K v
E
1 2 3 A'(dV ) 1 sV
31 2
2
(V )
A' d
Ad'
E
1 2 3 2
61 2
1
12 22 32 2 1 2 2 3 3 1
2E
(V )
1 2
1 2 3 2
A' d
6E
(V )
(O )
Ad' A' d A' d

(O )
A' d
(O )
(V )
A' d Ad' A' d
1
1 2 2 2 3 2 3 1 2
6E
2E
3-osno stanje napona A' 1

d
2
1
2-osno stanje napona
Ad'
1
12 22 2 1 2
2E
Ad'
1 2
2E
A' d
A' d
A' d
(V )
1 2
1 2 3 2
6E
(V )
(V )
22 32 2 1 2 2 3 3 1
1 2
1 2 2
6E
1 2 2
6E
290
1
1 2 2 2 3 2 3 1 2
6E
A' d
A' d
A' d
(O )
(O )
(O )
Hidrostatiko stanje napona:
Ad'
1 2
1 22 1 2
3E
(O )
A' d
1 2 ' ( O )
1 2
Ad
3E
6G
1
12 22 1 2
6G
E 21 G
s 1 2 3
1
12 22 32 2 1 2 2 3 3 1
2E
31 2 2
s
2E
31 2 2 A' (V ) 1 2 2
' V
d
Ad
s
1
2
3
6E
2E
Ad'
ZAPAANJE: Ukupan specifini deformacijski rad jednak je specifinom deformacijskom

radu utroenom na promenu zapremine i pri hidrostatikom stanju napona nema promene
oblika.
291
19 SLOENA NAPREZANJA
Na poetku kursa OTPORNOSTI MATERIJALA upoznali smo se sa pojmom
napona i deformacija.
Napone i deformacije prouavali smo kod:
Aksijalnog naprezanja,
Smicanja,
Uvijanja,
Savijanja i
Izvijanja.
U svakom od sluajeva nabrojanih naprezanja postavljalo se pitanje nosivosti
konstrukcija.
Kod aksijalno napregnutih tapova dovoljno jebilo uporediti stvarni napona sa
nekom graninom vrednou.
Trailo se da stvarni napon bude manji ili jednak graninoj vrednost (da je ne
prekorai).
Zavisno od toga ta uzimamo za graninu vrednost, kod aksijalno napregnutih
tapova mogue je definisati nekoliko kriterijuma.
Granina vrednost je zatezna vrstoa R m Kriterijum zatezne vrstoe
max Rm
Granina vrednost je granica teenja ReH ili konvencionalna granica teenja Rp0.2
Kriterijum teenja
max ReH
max R p 0.2
Granina vrednost je dozvoljeni napon d definisan na osnovu zatezne vrstoe ili granice
teenja i stepena sigurnosti - Kriterijum dozvoljenog napona
max
U oblasti do garnice proporcionalnosti P , gde vai Hukov zakon, moe se definisati

granina vrednost deformacija
max
Granina vrednost napona smicanja je
max
E
max
z
2
292
Granina vrednost ukupnog specifinog deformacijskog rada

Monotona naponsko-deformaciona kriva
Ad'
z z
2
Ad'
Specifini deformacijski rad jednak je
povrini osenenog trougla.
Granina vrednost specifinog deformacijskog rada za promenu oblika, pri aksijalnom

naprezanju tapova iznosi 'O 2 1 2
Ad
6G
3E
Kod aksijalno napregnutih tapova normalni napon sz jednak je glavnom

normalnom naponu s1. z 1
Kod dvoosnog naprezanja (ravnog stanja napona) imamo dva glavna normalna
napona.
1, 2
1
x y 1
2
2
y 4 2
2
U optem sluaju sreemo se sa problemima 3-osnog stanja napona.
Troosno stanje napona: Naponi na pozitivnim

stranama zapreminskog elementa
293
Troosno stanje napoana - Tenzor napona
x xy xz
yx y yz
zx zy z
Troosno stanje napoana - Tenzor deformacija
1 yx
2
1
2 zx
1
xy
2
y
1
zy
2
1
xz
2
1
yz
2
z
Za odreivanje glavnih normalnih napona 1 , 2 i 3 , za sluaj 3-osnog stanja napona,

koristi se kubna jednaina 3 I 2 I I 0
1
Invarijante napona
I1 x y z
I 2 x y y z z x xy2 yz2 zx2
I 3 x y z 2 xy yz zx x yz2 y zx2 z xy2
Glavni tangencijalni naponi:
23
2 3
2
31
3 1
2
12
1 2
2
U sluaju 2-osnog ili 3-osnog stanja napona problem odreivanja graninog stanja
sa kojim bi se poredili naponi je znatno slo eniji.
Pri 2-osnom i 3-osnom stanju napona granino stanje definiu funkcije
F 1 , 2 0 F 1 , 2 , 3 0
294
Granino stanje kod 2-osnog stanja napona
ZAPAANJE: Dozvoljeno
stanje napona je u sluaju kad
se taka nalazi unutar granine
krive ili na graninoj krivoj.
Granino stanje kod 3-osnog stanja napona
ZAPAANJE: Dozvoljeno stanje

napona je u sluaju kad se taka
nalazi unutar granine povrine
ili na graninoj povrini.
Da bi se odredio najpovoljniji odnos glavnih normalnih napona pri 2-osnom i 3osnom stanju napona, do zatezne vrstoe ili do granice teenja, trebalo bi izvesti
mnogo eksperimenata.
Zbog ovog se postavilo pitanje korienja rezultata strandardnih ispitivanja
materijala na zatezanje, u svrhu procene razaranja konstrukcija.
Neki od moguih vidova razaranja su:
295
Razaranje materijala ili konstrukcije usled loma (pojave novih ili proirenja
postojeih naprslina).
Razaranje materijala ili konstrukcije usled teenja materijala (teenje mo e
da izazove brzo iscrpljivanje konstrukcije nekad praeno i promenom oblika
preko prihvatljivih granica).
Razaranje usled izvijanja (gubitak stabilnosti delova mo e da izazove
poveanje elastinih i plastinih deformacija iznad prihvatljivih
granica).
Razaranje usled prkoraenja dozvoljenih napona i deformacija.
Za nas je interesantno razaranje usled prekoraenja dozvoljenih napona i
deformacija.
Kod sloenih naprezanja treba odrediti idealni napon i (u literaturi se umesto
pojma idealni napon moe sresti i pojam ekvivalentni napon) koji bi se uporeivao sa
dozvoljenim naponom pri aksijalnom naprezanju.
Ovaj problem se reava primenom hipoteza o razaranju materijala meu kojima
su:
Hipoteza najveeg normalnog napona,
Hipoteza najvee deformacije,
Hipoteza najveeg napona smicanja,
Hipoteza graninog elastinog stanja Morova hipoteza,
Hipoteza najveeg specifinog deformacijskog rada,
Hipoteza najveeg specifinog deformacijskog rada utroenog na promenu
oblika.
Hipoteza najveeg normalnog napona

Ova hipoteza smatra se najstarijom i retko se primenjuje (potie od Galileja, a
dpunili su je Lame, Navije i Rankin).
Prema hipotezi najveeg normalnog napona, granino stanje u materijalu pri
sloenom naprezanju nastupa, kada najvei glavni normalni napon dostigne vrednost
dozvoljenog napona pri aksijanom naprezanju.
296
Za napone zatezanja 1>2>3 koristimo
i ,e max 1 d ,e
Za napone pritiska 3<2<1 koristimo
i ,c max 3 d ,c
Za napon zatezanja 1>0 i napon pritiska 3<0 koristimo
i ,e max 1 d ,e
i ,c max 3 d ,c
ZAPAANJA:
1. Kod hipoteze najveeg glavnog normalnog napona koriste se samo dva glavna
napona, a trei se ne koristi.
2. Eksperimentima je dokazano da stanje materijala zavisi od svih napona.
3. Ova hipoteza daje dobre rezultate kod krtih materijala i to kad je jedan glavni
napon po apsolutnoj vrednosti znatno vei od druga dva.
U sluaju ravanskog stanja napona (savijanja silama) koristimo sljedee izraze
1
2
1
2 4 2 d ,e
2
1
1
2
2 4 2 d ,c
2
2
i ,e max 1
i ,c max
Kod istog smicanja koristimo
i ,e max 1 d ,e
i ,c max 2 d ,c
Hipoteza najvee linearne deformacije

Hipotezu je postavio Mariot, a dopunili su je Sen-Venan, Ponsle i Grashof.
Hipoteza glasi: Granino stanje materijala, pri sloenom naprezanju nastupa, kada
linijska deformacija dostigne vrednost granine deformacije pri aksijalnom
naprezanju.
i ,e
i ,c
i ,e
E
i ,c
E
1
1 2 3 d ,e d ,e
E
E
1
3 3 1 2 d ,c d ,c
E
E
max 1
min
297
i ,e
i ,c
i ,e
i ,c
i ,e
E
i ,c
E
max 1
min 2
i ,e
E
i ,c
E
1
1 2 d ,e d ,e
E
E
1
2 2 1 d ,c d ,c
E
E
max 1
min
1 1
1
2 4 2 d ,e d ,e
E 2
E
2
1 1
1
2 4 2 d ,c d ,c
E 2
E
2
1
1
2 4 2 d ,e
2
2
1
1
2 4 2 d ,c
2
2
i ,e
i ,c
i ,e 0,35 0,65 2 4 2 d ,e
i ,c 0,35 0,65 4 d ,c
2
isto smicanje:
=0,3
1 = - 2 =
0,3
Sen-Venanovi izrazi
i ,e 1 1,3 d ,e
i ,c 1 1,3 d ,c
i ,e
i ,c
d ,e
1,3
d ,c
1,3
Hipoteza najveeg napona smicanja

Hipotezu je definisao Kulon i ista glasi: Granino stanje materijala pri sloenom
naprezanju nastupa kada najvei napon smicanja dostigne vrednost najveeg napona
smicanja pri aksijalnom naprezanju.
i max max,e
298
2-osno stanje napona:
i ,e
i ,c
i ,e
i ,c
i ,e
2
i ,c
2
i ,e
2
i ,c
2
max
1 2
2
max
1 2
1
2
2
max,e
x y 4
2
1
2
1 2
2
max
i ,e 1 2
1 2
1
2
2
max,e
x y 4
1
2
2
max,c
x y 4
max
d ,e
d ,e
2
y 4 2 max,c
2
d ,c
d ,c
2
y 4 2 d ,e
2
i ,c 1 2 x y 2 4 2 d ,c
Savijanje silama (x = , y = 0):
i ,e 1 2 2 4 2 d ,e
i ,c 1 2 2 4 2 d ,c
299
ZAPAANJE: Hipoteza najveeg napona smicanja kod plastinih materijala ima dobru
saglasnost sa eksperimentima.
Morova hipoteza
Morova hipoteza glasi: Granino stanje materijala pri sloenom naprezanju nastupa
onda kada Morov krug napona, koji odgovara konkretnom tenzoru napona, dodirne
graninu krivu.
Pri slo enom stanju napona napon 2 malo utie na granine vrednosti napona pri
kojima dolazi do razaranja.
Sa dovoljnom tanou smatramo da granicu razaranja odreuju naponi 1 i 3.
Ovim se se odreivanje graninog stanja kod troosnog stanja napona svodi na
ravansko stanje napona.
Morov krug, pri kojem za odreenu kombinaciju napona 1 i 3 , nastupa granino
stanje u materijalu, zovemo granini Morov krug.
Familija ovih krugova je izmeu dveju envelopa, koje predstavljaju granine krive.
Morova hipoteza Granino stanje
300
Hipoteza najveeg specifinog deformacijskog rada

Ovu hipotezu je postavio Beltrami i ista glasi: Granino stanje materijala pri
sloenom naprezanju nastupa kada specifini deformacijski rad dostigne vrednost
specifinog rada pri aksijalnom naprezanju.
'
'
Ad Ad ,e
d2
1
2
2
2
A
1 2 3 2 1 2 2 3 3 1
2E 2E
2E
'
d
i2
i ,e 12 22 32 2 1 2 2 3 3 1 d ,e
i ,c 12 22 32 2 1 2 2 3 3 1 d ,c
i ,e 12 22 21 2 d ,e
i ,c 12 22 21 2 d ,c
ZAPAANJE: Hipoteza najveeg specifinog deformacijskog rada nije potvrena

eksperimentima pa se skoro i ne primenjuje.
Hipoteza najveeg specifinog deformacijskog rada utroenog na promenu

oblika
Ovu hipotezu je postavio Huber, a razradili su je fon Mizes i Henki i ista glasi:
Granino stanje materijala pri sloenom naprezanju nastupa kada specifini
deformacijski rad utroen na promenu oblika, dostigne vrednost specifinog rada
utroenog na promenu oblika pri aksijalnom naprezanju.
Ad'O Ad'O,e
301
Ad'O
1
1 2 2 2 3 2 3 1 2
6E
Ad'O
1 2 1 2
1
d
3E
3E
1 2 1
1 2 2 2 3 2 3 1 2 1 d2
i
6E
6E
3E
i ,e
2
2
i ,c
1 2 2 2 3 2 3 1 2 d ,e
2
2
1 2 2 2 3 2 3 1 2
isto smicanje:
d ,c
i ,e 12 1 2 22 d ,e
i ,c 12 1 2 22 d ,c
i ,e 3 d ,e
i ,c 3 d ,c
ZAPAANJE: Hipoteza najveeg specifinog deformacijskog rada utroenog na promenu

oblika ima dobru saglasnost sa eksperimentima i praktino je potisnula hipotezu najveeg
specifinog rada (ukljuena su sva tri glavna normalna napona).
Savijanje sa uvijanjem
Problem savijanja sa uvijanjem je tipian za vratila (elemente koji slue za prenos
snage obrtanjem).
Meutim uz savijanje i uvijanja, vratila su u najoptijem sluaju, izlo ena
zatezanju i pritisku izazvanom dejstvom aksijalnih sila.
U kritinom preseku vratila optereenih na svijanje i uvijanje imamo
302
max
max
Mf
Wx
Mt
M
t
W0 2Wx
Da bi odredili rezultirajui idealni (ekvivalentni) napon za kritini presek, treba

primeniti neku od izloenih hipoteza o razaranju materijala.
Vratilo krunog poprenog preseka - Hipoteza najveeg normalnog napona
1
2
1
M
2 4 2 d ,e max f
2
Wx
max
Mi
1
M f M 2f M t2
2
Mt
M
t
W0 2Wx
Idealni moment pri savijanju sa uvijanjem:

Vratilo krunog poprenog preseka - Hipoteza najvee linearne deformacije
Mf
1
1
2
2
4 d ,e max
Wx
2
2
max
Mi
1
1
Mf
2
2
M 2f M t2
Mt
M
t
W0 2Wx
0,3
M i 0,35M f 0,65 M 2f M t2
Vratilo krunog poprenog preseka - Hipoteza najveeg napona smicanja
i 2 4 2 d ,e
303
max
max
Mf
M i M 2f M t2
Wx
Mt
M
t
W0 2Wx
Vratilo krunog poprenog preseka - Hipoteza najveeg specifinog deformacijskog rada
i 12 22 21 2 d ,e
M i M 2f
1
1 M t2
2
i 2 21 2 d ,e
max
max
Mf
Wx
Mt
M
t
W0 2Wx
Vratilo krunog poprenog preseka - Hipoteza najveeg specifinog deformacijskog rada

utroenog na promenu oblika
i 12 22 1 2 d ,e
i 3 2 d ,e
max
max
Mf
3
M i M 2f M t2
4
Wx
Mt
M
t
W0 2Wx
304

Otpornost Materijala KNJIGA 2011 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Otpornost Materijala KNJIGA 2011 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

I

1. PREDMET I ZADACI OTPORNOSTI MATERIJALA

Mehanika (u teorijskom smislu)

1.2 FIZIKE OSOBINE MATERIJALA

Materijal je ortotropan (ortogonalno izotropan), tj. ima razliite fizike osobine u

1.3 OBLIK TELA

1.4 SPOLJANJE SILE

U zapreminske sile ubrajamo:

1.5 UNUTRANJE SILE I NAPONI

Posmatrano na nivou Dekartovog koordinatnog sistema, mogue je generisati sliku napona

Kroz proizvoljnu taku optereenog vrstog tela mo e se posmatrati beskonano

Duinska deformacija (dilatacija e)

Ugaona, smiua deformacija, deformacija klizanja

Ugaona deformacija je vezana za taku i ravan.

Kao to tenzor napona definie naponsko stanje u proizvoljnoj taki optereenog

3. PRETPOSTAVKE OTPORNOSTI MATERIJALA

NEKE JEDINICE SI SISTEMA

4. VEZA NAPONA I DEFORMACIJE HUKOV ZAKON

Linearna zavisnost izmeu sile i odgovarajue deformacije koja vai za idealno

Na osnovu slike zatezanja tapa silom F

- Duinska deformacija (dilatacija)

Za izotropne materijale koji podleu Hukovom zakonu, eksperimentalno je

Koeficijent proporcionalnosti n u gornjem izrazu naziva se Poasonov koeficijent

6. ZAPREMINSKA KUBNA DILATACIJA

7. DOZVOLJENI NAPON I STEPEN SIGURNOSTI

Konvencionalnoj granica gnjeenja Rcp odgovara napon pri deformaciji = -0,2%.

U prethodnom izrazu S (S>1) je stepen ili koeficijent sigurnosti (S nema dimenziju).

Proraunski napon uporeen sa dozvoljenim naponom:

8. OPTI SLUAJ OPTEREENJA LINIJSKIH NOSEIH

Iz prethodnog zakljuujemo da se opti sluaj optereenja (naprezanja) linijskih

Sile u poprenom preseku (presene sile) moemo izraziti pomou napona.

9. NAPREZANJE U PODUNOM PRAVCU

9.1 Aksijalno naprezanje Presene sile

Presene sile N(z) Primer 3

Popreni preseci su pre deformisanja upravni na osu linijskog noseeg elementa.

Posle deformisanja, popreni preseci i dalje ostaju upravni na osu.

9.3 Aksijalno naprezanje Hukov zakon

Napon z se menja od preseka do preseka.

Za odreen presek napon z je konstantan.

9.4 Aksijalno naprezanje Naponi, deformacije, izduenja

Popreni presek je konstantan, A = const

Popreni presek je promenljiv, A = A(z)

Normalna presena sila N(z) = N = const i popreni presek A(z) = A = const

9.5 Sen Venanov princip

vae za mesta dovoljno udaljena od mesta delovanja optereenja.

Raspodela napona u stvarnom noseem element

Dva statiki ekvivalentna optereenja ija su delovanja ograniena na mali deo

9.6 Koncentracija napona

9.7 Dimenzionisanje aksijalno napregnutih tapova

9.8 Uticaj temperature

Ogranienje dovoljno udaljeno i

Ogranienje nije dovoljno udaljeno.

Ako ogranienje nije dovoljno udaljeno onda e se tap osloniti na ogranienje

Sluaj T0, N(z)0

9.9 Uticaj sopstvene teine

U razmatranje uvedimo sljedee veliine:

9.10 Uticaj centrifugalnih sila

Sluaj tapa poprenog preseka A i duine RS

1. Skicirati dijagram normalnih presenih sila N(z).

9.11 Aksijalno naprezanje Statika neodreenost

Pri reavanju statiki neodreenih konstrukcija koristimo dva metoda, ito:

Statiki neodreen tap optereen silom F

Statiki neodreen tap u homogenom temperaturnom polju