WRBKLASIFIKACIJAZEMLJITA

tatjanaratknic@yahoo.com

Opti principi na kojima se temelji Svetska

referentna baza (WRB) postavljeni su na radnim
sastancima u Sofiji 1980.
1980 i 1981.
1981 godine,
godine a
dodatno su razraeni od strane radnih grupa,
zaduenih za njihov razvoj.
Opti principi su:
Klasifikacija zemljita temelji se na
osobinama zemljita definisanim na
osnovu dijagnostikih horizonata, osobina
i materijala, koji u najveoj moguoj meri
treba da budu merljivi i uoljivi na terenu.
Prilikom izbora dijagnostikih osobina
uzima se
u obzir njihov odnos sa
pprocesima koji
j se odvijaju
j j pprilikom
formiranja zemljita. Uoeno je da
poznavanje procesa koji se odigravaju
prilikom formiranja zemljita doprinosi
b lj j karakterizaciji
boljoj
k kt i iji zemljita,
ljit ali
li da
d onii
ne bi trebalo da budu korieni kao
kriterijumi za diferencijaciju.

 Primenom najvee mogue generalizacije, vri se

odabir dijagnostikih osobina koje su znaajne za
upravljanje
p
j j zemljitem.
j
Klimatski parametri se ne primenjuju prilikom
kvalifikacije zemljita. U potpunosti je prihvaeno da
onii treba
t b da
d budu
b d korieni
k i i u cilju
ilj interpretacije,
i t
t ij u
dinaminoj kombinaciji sa osobinama zemljita, ali ne
i da budu deo definicije zemljita.
WRB je sveobuhvatni sistem klasifikacije koji
omoguava ljudima da prilagode svoj nacionalni
sistem klasifikacije i sastoji se iz dva nivoa
kategorijskih detalja:
1. Referentne baze, ograniene samo na
prvi nivo, koja ima 32 referentne
zemljine grupe;
2. WRB sistem klasifikacije sastoji se od
kombinacija seta kvalifikatora koji mogu
biti prefiksi ili sufiksi i definisani su na
jedinstven nain i dodati imenu referetne
zemljine
grupe,
to
omoguava
preciznu karakterizaciju i klasifikaciju
pojedinanih zemljinih profila.

 Mnoge referentne zemljine grupe u okviru Svetske

referente baze predstavljaju najznaajnija zemljita u
regionima i slue da obezbede sveobuhvatan uvid u svetski
zemljini pokriva.
pokriva
Referentna baza nije osmiljena da bi zamenila sisteme
nacionalne klasifikacije zemljita, ve da bi sluila kao
zajedniki imenitelj koji e obezbediti komunikaciju na
meunarodnom nivou.
nivou To podrazumeva da kategorije nieg
nivoa, verovatno treeg nivoa Svetske referentne baze, mogu
obezbediti lokalni diverzitet na nivou jedne drave.
Istovremeno, nii nivoi naglaavaju one osobine zemljita
koje su znaajne za korienje i upravljanje zemljitem.
zemljitem
Izmenjena legenda Mape svetskih zemljita koju je sainio
FAO UNESCO (FAO, 1988), upotrebljena je kao osnova za
razvoj Svetske referentne baze kako bi se na valjan nain
iskoritistila korelacija koja postoji na meunarodnom nivou
u pogledu zemljita, to je ve uinjeno realizacijom ovog
projekta i pokretanjem drugim inicijativa.
Prvo izdanje Svetske referentne baze objavljeno je 1988.
godine i sadri 30 referentnih zemljinih grupa,
grupa dok je drugo
izdanje objavljeno 2006. godine i sadri 32 referentne
zemljine grupe.
Definicije i opisi zemljinih jedinica odraavaju varijacije
u karakteristikama zemljita,
zemljita i na horizontalnom i na
vertikalnom nivou, i slue kao prostorne veze u okviru
pejsaa.

 Termin Referentna baza ima funkciju

zajednikog imenitelja koji predstavlja
Svetska referenta baza. Njene jedinice
dovoljno
su
iroke
da
obezbede
harmonizaciju i korelaciju izmeu postojeih
nacionalnih sistema.
Osim to slui
kao spona izmeu
postojeih sistema klasifikacije, Svetska
referentna baza takoe se koristi kao stalno
sredstvo komunikacije za prikupljanje
globalnih baza podataka o zemljitima, kao i
za pokretanje i uspostavljanje nadzora nad
svetskim zemljinim resursima.
Nomenklatura koja se koristi za
razlikovanje zemljinih grupa zadrava
termine koji se tradicionalno koriste ili koji
mogu biti jednostavno uvedeni u postojei
jezik. Oni se precizno definiu kako bi bila
izbegnuta konfuzija koja nastaje onda kada
se nazivi
i i koriste
k i u razliitim
lii i konotacijama.
k
ij

Iako je usvojen osnovni okvir u FAO legendi (sa dva

nivoa kategorija i smernicama za razvoj klasa u
okviru treeg nivoa), doneta je odluka o povezivanju
niih nivoa. Svaka referentna zemljina grupa u
okviru Svetske referentne baze ima listu moguih
sufiksa i prefiksa koji se mogu sloiti u nizu, i tako
mogu nastati jedinice drugog nivoa.

Osnovni principi na kojima se temelji razlikovanje

klasa su sledei:

Na viem nivou kategorije, klase se

razlikuju uglavnom na osnovu primarnog
pedogenetikog procesa na osnovu kojeg
su
nastale
karakteristine
osobine
zemljita, osim u sluajevima kada su
posebne geoloke podloge od veeg
znaaja.

Na drugom
d
nivou,
i
zemljine
lji
j di i
jedinice
razlikuju se na osnovu svih sekundarnih
procesa koji se odvijaju prilikom
formiranja zemljita, to umnogome utie
na primarne
i
osobine
bi
zemljita.
lji
U
odreenim sluajevima, osobine zemljita
koje imaju znaajan uticaj mogu biti uzete
u obzir.

Potvreno je da se veliki broj referetnih zemljinih

grupa moe pojaviti u razliitim klimatskim
uslovima. Ipak, odlueno je da ne treba uvoditi
podelu
d l
na osnovu klimatskih
kli
kih osobina
bi
k k
kako
klasifikacija zemljita ne bi bila podreena
mogunosti da se prikupe podaci o klimi.

Struktura
Svetska referentna baza se trenutno
sastoji od dva nivoa kategorijskih
detalja:
Nivo 1: Referentne zemljine grupe,
kojih ima 32
Nivo 2: Kombinacija Referentnih
zemljinih grupa sa kvalifikatorima,
kako bi se
detaljno
odredile
osobine referentnih zemljinih grupa
dodavanjem seta kvalifikatora
definisanih na jedinstven nain.

KLJU ZA ODREIVANJE
REFERETNIH ZEMLJINIH
GRUPA
Klju
za
odreivanje
Referetnih
zemljinih grupa u okviru Svetske
referetne baze nastao je na osnovu
Legende svetske mape zemljita sveta.
Na osnovu istorije Kljua za odreivanje
glavnih jedinica zemljita, nastalog na
osnovu Legende svetske mape zemljita,
moemo otkriti da se
oda se on
umnogome temelji na funkcionalnosti,
funkcionalnosti i da
je osmiljen da bi se izvrila ispravna
klasifikacija na najdelotvorniji mogu
nain.
Glavne jedinice zemljita poreane su tako
da centralni koncept glavnih zemljita
bude ggotovo automatski,, tako to e se
kratko
navesti
ogranien
broj
dijagnostikih
profila,
osobina
ili
materijala.

Tabela 1. predstavlja pregled i logiku po kojoj je dat

redosled referetnih zemljinih grupa u okviru Kljua za
odreivanje Svetske referetne baze. Referetne
zemljine grupe razvrstane su na setove na osnovu
dominantnih identifikatora, tj. faktora ili procesa za
formiranje zemljita koji na najooigledniji nain
uslovljavaju formiranje zemljita. Razvrstavanje grupa
uraeno

je na osnovu sledeih
l d h principa:
1. Prvo, organska tla koja se razlikuju od mineralnih tla
(Histosoli)
2. Druga vana distinkcija u Svetskoj referentnoj bazi (WRB)
odnosi se na uoavanje ljudske aktivnosti kao faktora za
formiranje zemljita, zbog ega se Antrosoli i Thnosoli
navode
d posle
l Histosola.
i
l Takoe,
k stie
i se utisak
i k da
d
novouvedeni Tehnosoli treba da budu navedeni na
poetku Kljua, iz sledeih razloga:
brzog prepoznanja zemljita koja ne bi
trebalo
b l dirati
di i (toksina
( k i
zemljita
lji o kojima
k ji
treba da se brinu strunjaci)
dobijanja homogene grupe zemljita u
neuobiajenim materijalima;
pruanja
j mogunosti

i onima
i
k ji donose
koji
d
znaajne odluke da upotrebom Kljua
odmah uoe problematina zemljita

3. Sledea u nizu su zemljita sa ozbiljnim ogranienjima za razvoj korena biljaka (Kriosoli i

Leptosoli).
4. Potom sledi grupa referentnih zemljinih grupa koje su u prolosti bile ili su jo uvek pod
snanim uticajem vode: Vertisoli, Fluvisoli, Solonec, Solonak i Glejsoli.
5. Sledei set zemljita u okviru referentnih zemljinih grupa ine ona zemljita u kojima
gvoe (Fe) iili aluminijum (Al) igraju vanu ulogu prilikom formiranja: Andosoli,
Podzoli Nitisoli i Ferasoli.
Podzoli,
Ferasoli

6. Sledea u nizu su zemljita sa vodom u podzemnom sloju: Planosoli i Stagnosoli

7. Narednu grupu ine zemljita koja se javljaju uglavnom u stepskim predelima, koja imaju oranini
sloj bogat humusom i visoku zasienost bazama: ernozemi, Kastanozemi i Feozemi.
8. Sledei set ine zemljita iz suvljih podruja sa akumulacijom gipsa (Gipsisoli),
8
(Gipsisoli) silicijum dioksida
(Durisoli), ili kalcijum-karbonata (Kalcisoli)
9. Sledei set odnosi se na zemljita sa podoraninim slojem koji je bogat humusom: Albeluvisoli,
Akrisoli Luvisoli i Liksisoli.
Akrisoli,
Liksisoli
10. Najzad, relativno mlada zemljita ili zemljita sa slabo ili nerazvijenim profilom, ili veoma
homogeni peskovi, grupisana su zajedno: Ambrisoli, Arenosoli, Kambiosoli i Regosoli.

Tabela 1. Racionalizovani Klju za razumevanje Svetske referentne baze zemljinih grupa

1. Zemljita sa debelim organskim slojem:

2 Zemljita
2.
Z ljit sa snanim
i lj
ljudskim
d ki uticajem
ti j

Histosoli

Zemljita koja se dugo i intenzivno koriste za poljoprivredu:

Antroposoli

Zemljita koja sadre mnogo predmeta:

Tehnosoli

j
sa ogranienom
g
mogunou
g
za razvojj korena zbogg
3. Zemljita
plitkog permafrosta ili prisustva kamenja

Zemljita na kojima je stvoren led:

Plitka ili izrazito ljunkovita zemljita:

Kriosoli
Leptosoli

4. Zemljita pod uticajem vode

4
Zemljita na kojima se smenjuju vlaga i sua, bogata nadimajuom glinom:

Vertisoli

Fluvisoli
Solonec
S l k
Solonak
Glej

Inundacione ravni, plimna movarna zemljita:

Alkalna zemljita:
Z lji obogaena
Zemljita
b
nakon
k ispravanja:
i
j
Zemljita pod snanim uticajem podzemnih voda:

5. Zemljita sa znaajnim procentom FE ili Al

Alofani ili Al-humus kompleksi:

eluvijacija
i iluvijacija:
Akumulacija FE pod uticajem hidromorfnih uslova:
Glina niske aktivnosti, fiksacija P, snana struktura:
Dominacija kaolinita i seskvioksida:

Andosoli
Podzoli
Plintosoli
Nitisoli
Feralsoli

6. Zemlita sa stagnirajuom vodom

Nagli teksturni diskontinuitet:

Strukturni ili umereni teksturni diskontinuitet:

Planosoli
Stagnosoli

7 Akumulacija organskih materija,

7.
materija izraziti bazni status

Tipino molini:
Prelazak na suvlju klimu:

ernozemi
Kastanozemi

j klimu:
Prelazak na vlaniju
8. Akumulacija slabije rastvorljivih soli ili neslanih supstanci

Faeozemi

Gips:
Silicijum-dioksid:
Kalcijum-karbonat:
K l ij
k b t
9. Zemljita sa podoraninim slojem obogaenim glinom

Gipsisoli
Durisoli
K l i li
Kalcisoli

Albeluvini nanos: Albeluvisoli

Niski bazni status, visokoaktivna glina:
Niski bazni status, niskoaktivna glina:
Visoki bazni status, visokoaktivna glina:
Visoki bazni status, niskoaktivna glina:
10. Relativno mlada zemljita ili zemljita sa slabo razvijenim profilom ili zemljita bez
razvijenog profila
Sa kiselim tamnim povrinskim slojem:
Peskovita zemljita:
Umereno razvijena zemljita:
Zemljita bez znaajnije razvijenog profila:

Alisoli
Akrisoli
Luvisoli
Liksisoli

Ambrisoli
Arenosoli
Kambisoli
Regosoli

NIVO KVALIFIKATORA
U Svetskoj referetnoj bazi podataka (WRB), pravi se razlika izmeu kvalifikatora koji se
obino dovode u vezu s odreenom Referntnom zemljinom grupom , kvalifikatora koje
slue kao spona izmeu Referetnih grupa, i ostalih kvalifikatora. Kvalifikatori koji se
obino
bi dovode
d
d s odreenim
d i Referetnim
R f
i grupama u Kljuu
Klj su navedeni
d i uz odgovarajue
d
j
Referentne zemljine grupe, na primer: Hidroagrarni ili Plagini koriste se za odreivanje
Antroposola. Kvalifikatori koji slue kao spona meu Referetnim zemljinim grupom
odraavaju
j znaajne
j dijagnostine
j g
kriterijume
j
za odreivanje
j druge
g Referentne zemljine
j
grupe. U tom sluaju, Klju za odreivanje Svetske referentne baze diktirae izbor
Referentne zemljine grupe, a kvalifikator koji slui kao spona obezbedie vezu sa
drugom Referetnom zemljinom grupom. Ostali kvalifikatori su oni koji se ne uglavnom
dovode u vezu s Referetnom zemljinom grupom i ne slue kao spona s drugim
Referentnim grupama, na primer: Gerini ili Pozini za Ferasole. Ova grupa odrava
karakteristike koje se ne koriste kao tipian kvalifikator za odreenu grupu.

PRINCIPI I UPOTREBA KVALIFIKATORA U SVETSKOJ REFERENTNOJ BAZI (WRB)

Za odreivanje nivoa kvalifikatora koristi se sistem sa dva nivoa:
Prefiksni kvalifikatori: kvalifikatori koji se obino dovode u vezu s odreenim Referetnim
zemljinim grupama i Kvalifikatori koji se koriste kao spona ; kvalifikatori koji se koriste kao
spona poreani su na isti nain kao Referentne zemljine grupe u Svetskoj referentnoj bazi,
sa izuzetkom Arenosola, budui da je ovaj meunivo svrstan sa kvalifikatorima tekturnih
sufiksa. Termin haplini naveden na kraju liste prefiksnih kvalifikatora pokazuje da se na
tom mesto ne koriste ni kvalifikatori koji se obino dovode u vezu s odreenim Referentnim
zemljinim
lji i grupama, niti
iti kvalifikatori
k lifik t i koji
k ji slue
l kao
k spona.
Sufiksni kvalifikatori: ostali kvalifikatori, poreani na sledei nain: (1): kvalifikatori koji se
odnose na dijagnostike
j g
horizonte,osobine
,
ili materijale;
j ; ((2)) kvalifikatori kojij se odnose na
hemijske karakteristike; (3) kvalifikatori koji se odnose na fizike karakteristike; (4)
kvalifikatori koji se odnose na mineralogine karakteristike; (5) kvalifikatori koji se odnose
na povrinske karakteristike; (6) kvalifikatori koji se odnose na teksturne karakteristike,
ukljuujui grube fragmente; (7) kvalifikatori koji se odnose na boju; (8) preostali
kvalifikatori

Tabela2 Prefiksniisufiksnikvalifikatori
uSvetskojreferentnojbazi
f
primerKriosola
Prefiksnikvalifikatori
Glacijalni
Turbini
Folini
Histini
Tehniki
Hiperskeletni
Leptini
Natrini
Salini
Vitrini
Spodini
Molini
Kalcini
Umbrini
Kambini
Haplini

Sufiksnikvalifikatori
Gipsirini
Kalkarini
Ornitini*
Distrini
Eutrini
Reduktakvini*
Oksiakvini
Tiksotropski
Aridni
Skeletni
Arenini
Siltini
Glinasti*
Drenini
Novini*
*=novouvedeni
kvalifikatori

Primeri:
Histini turbini kriosoli (Reduakvini, Distrini)
Haplini kriosoli (Aridni, Skeletni)
Prefiksni kvalifikatori uvek se stavljaju ispred Referentne zemljine grupe; Sufiksni
kvalifikatori se uvek stavljaju izmeu zagrada posle imena Referentne zemljine grupe.
Kombinacije kvalifikatora kojima se oznaava slian status ili dupliranje kvalifikatora nisu
dozvoljene, kao to su, recimo, kombinacije Tionini i Distrini, Kalkarini i Eutrini, ili
Rodini i Hromini.
Specifikatori kao to su: Epi-, Endo-, Hiper-Hipo, Tapto-, Bati-, Para- Proto-,
Kumuli-, i Orto
Kumuli
Orto- upotrebljavaju se da oznae odreeni stepen kvalifikatora.
kvalifikatora
Prilikom kvalifikacije zemljinog profila, svi kvalifikatori s navedene liste moraju biti
evidentirani. Prilikom izrada mapa, razmer e usloviti broj upotrebljenih kvalifikatora. U
tom sluaju, prefiksni kvalifikatori imaju prioritet u odnosu na sufiksne kvalifikatore.
Li kvalifikatora
Lista
k lifik
za svaku
k Referentnu
R f
zemljinu
lji grupu primenljiva
i
lji je
j u veini
i i sluajeva.
l j
Potrebno je evidentirati one sluaje u kojima se koriste kvalifikatori koji nisu uvrteni na
listu i dostaviti taj spisak Radnoj grupi svetske referetne baze.

Geografska dimenzija kvalifikatora iz Svetske referentne baze veza sa razmerom mape

Iako Svetska referentna baza (WRB) nije prvobitno osmiljena da bi se izradila mapa
zemljita njene korene pronalazimo u Svetskoj mapi zemljita.
zemljita,
zemljita Pre pojave WRB
WRB-aa,
Legenda koju je izradio FAO koriena je za izradu mape zemljita razliitih razmera, to je
uglavnom bilo uspeno (Na primer, mapa zemljita u Bangladeu, Bocvani, Etiopija,
Evropska unija, Kenija i Ujedinjena Republika Tanzanija). Bez obzira da li je to poeljno ili
ne, WRB se koristi
k i i kao
k sredstvo
d
za izradu
i d mape zemljita
lji (Na
(
primer,
i
1 1000000 razmer
1:1000000
Mapa evropskih zemljita, 1:250000 Mapa zemljita centralne visije Vijetnama).

Osnovni princip prilikom izrada mape zemljita jeste osmiljavanje legende mape koja e
biti najprimerenija svrsi istraivanja.
istraivanja Ukoliko se Svetska referentna baza koristi kao
pomono sredstvo prilikom izrade mape zemljita na globalnom nivou koja je malog
razmera, potrebno je imati strukturu koja e dopunjavati takve mape. Stoga, diskusija o
listama kvalifikatorima ne bi trebalo da bude organizovana zasebno i potrebno je
pregledati svetske mape zemljita i uzeti u obzir sadraje iz Svetske referentne
baze.Dakle, preporuuje se da kvalifikatori iz Svetske referentne baze budu povezani sa
mapama zemljita koje su malog razmera na sledei nain:
prefiksni kvalifikatori za izradu mapa razmera od 1 5* 10 6 do 1106
sufiksni kvalifikatori za izdradu mapa razmera od 1106 do 1250* 103
Za mape veih razmera preporueno je da se upotrebljavaju i nacionalni ili lokalni sistemi
klasifikacije zemljita. Oni su osmiljeni tako da bi se uzela u obzir varijabilnost lokalnog
zemljita, koja se ne uzima u obzir u Svetskoj referentnoj bazi.

OBJEKAT KLASIFIKOVAN U SVETSKOJ REFERENTNOJ BAZI

Kao i druge opte rei, termin zemljite ima nekoliko znaenja. Prema tradicionalnom
znaenju, zemljite predstavlja prirodni medijum za rast biljaka, bez obzira na to da li
poseduje jasno uoljive zemljine horizonte (Istraivanje zemljita, 1999). U Svetskoj
referetnoj bazi izraenoj 1998. zemljite je definisano kao:
. Celovito prirodno telo koje ima tri prostorne i jednu vremensku dimenziju. Tri glavne
osobine zemljita su sledee:
Sastoji se od mineralnih i organskih komponenti, ukljuujui vrsta, tena i
gasovita stanja.
Komponente su organizovane u strukture, koje su specifine za pedoloki medijum.
Ove strukture formiraju morfoloki
aspekt zemljinog pokrivaa, koji je
ekvivalentan anatomiji ivog bia. Nastaju tokom stvaranja zemljinog pokrivaa,
kao rezultat dinamike i kombinacije razliitih osobina. Istraivanja strukture
zemljinog pokrivaa omoguavaju uoavanje fizikih, hemijskih i biolokih
osobina,
bi
k i shvatanje
kao
h t j prolog
l i aktuelnog
kt l
stanja
t j zemljita,
ljit i predvianje
d i j njegove
j
budunosti.
Zemljite se konstantno razvija, zbog ega zemljite ima etvrtu dimenziju-vreme.

Iako
postoje
mnogi
argumenti
za
ograniavanje istraivanja zemljita i izradu
mapa kako bi se identifikovale stabilne
povrine zemljita odreene debljine, Svetska
referetna baza usvojila je iri pristup kada je
re o davanju
d
j naziva
i svim
i objektima
bj kti
k ji ine
koji
i
epiderm planete Zemlje (Nachtergaele, 2005).
Takav pristup ima brojne pozitivne strane,
umnogome
g
zahvaljujui
j j
injenici
j
da
dozvoljava da se uhvatimo u kotac sa
ekolokim problemima na sistematian i
sveobuhvatan nain, a istovremeno se
izbegavaju diskusije o definiciji zemljita koja
e biti opte prihvaena, kao i o potrebnoj
debljini i stabilnosti zemljita. Stoga, objekt
klasifikovan u Svetskoj referentnoj bazi su :
bilo koji materijal smeten dva metra izad
povrine koji su u kontaktu sa atmosferom, sa
izuzetkom ivih organizama,
povrine
prekrivene neisprekidanim ledom koji nisu
pokrivene drugim materijala, kao i vodene
mase dublje od dva metra.

Ova definicija ukljuuje neisprekidane stene,

stene poploana urbana zemljita,
zemljita zemljita u
privrednim podrujima, zemljita u peinama, kao i podvodna zemljita. Zemljita ispod
neisprekidanih stena, osim onog koji se javlja u peinama, uglavnom se ne klasifikuju. U
posebnim sluajevima, Svetska referentna baza moe se koristiti da bi se klasifikovala
zemljita ispod stena, na primer, za paleopedoloku rekonstrukciju ivotne sredine.
Kada je re o horizontalnoj dimenziji, klasifikovani objekt treba da bude dovoljno veliki da
predstavlja prirodu bilo kojeg horizonta i varijabilnosti koje mogu postojati.
postojati Najmanja
horizontalna povrina mora biti izmeu 1 i 10 metara kvadratnih, u zavisnosti od zemljinog
pokrivaa.

PRAVILA KLASIFIKACIJE
Klasifikacija obuhvata tri koraka.
Prvi korak
Opis, debljina i dubina slojeva moraju biti usklaeni sa pravilima iz Svetske referetne baze,
koja se odnose na dijagnostine horizonte, osobine i materijale, i koji su definisani na
osnovu morfolokih iili analitikih kriterijuma (Poglavlje drugo).
drugo) U sluaju kada jedan sloj
ispunjava kriterijume koji se odnose na vie od jednog dijagnostikog horizonta, osobinu,
ili materijal, to se opisuje kao preklapanje ili sluajnost.
Drugi korak
Opisana kombinacija dijagnostikih horizonata, osobina ili materijala uporeuje se sa
Kljuem Svetske referentne baze (Poglavlje 3),
3) kako bi se pronala Referetna zemljina
grupa, to predstavlja prvi stepen klasifikacije Svetske referetne baze. Korisnik treba
sistematino da razmotri Klju, od poetka i eliminacijom jedne po jedne Referetne
zemljine grupe za koju nisu ispunjeni svi navedeni zahtevi. Zemljite pripada prvoj
Referetnoj zemljinoj grupi ije kriterijume u celosti ispunjava.

Trei korak
Na drugom nivou klasifikacije Svetske referentne baze, koriste se kvalifikatori. Kvalifikatori
su navedeni
d i u Kljuu
Klj uz svaku
k Referetnu
R f
zemljinu
lji
grupu, kao
k
prefiksni
fik i i sufiksni
fik i
kvalifikatori. Prefiksni kvalifikatori su oni koji se tipino dovode u vezu sa Referetnom
zemljinom grupom ili predstavljaju sponu sa ostalim Referetnim grupama. Svi drugi
kvalifikatori navedeni su kao sufiksni kvalifikatori. Za kvalifikaciju
j na drugom
g
nivou,, svi
navedeni kvalifikatori moraju biti dodati nazivu Referentne zemljine grupe. Redunantni
kvalifikatori (ije karakteristike su ukljuene u prethodni set kvalifikatora) ne dodaju se.
Mogu se koristiti specifikatori kako bi se prikazao stepen kvalifikatora. Donji slojevi mogu
biti naznaeni specifikatorom Tapto,
Tapto koji moe biti korien s bilo kojim drugim
kvalifikatorom, kako je navedeno u Poglavlju pet.

U sluajevima kada se zemljite nalazi ispod novog materijala, primenjuju se sledea

pravila:
1 Novi material koji preovlauje i donji sloj zemljita klasifikuju kao celina,
1.
celina ukoliko se
njihova kombinacija klasifikuje kao Histosol, Tehnosol, Kriosol, Leptosol, Vertisol,
Fluvisol, Glejsol, Andosol, Planosol, Stagnosol ili Arenosol.
2. U drugim sluajevima, novi material se klasifikuje na prvom nivou ukoliko je deblji od 50
cm, ili u sluajevima kada izdvojeni novi material ispunjava zahteve propisane za neku
Referentnu zemljinu grupu, koja nije Regosol.
3. U svim drugim sluajevima donji sloj zemljita se klasifikuje na prvom nivou.
4. Ukoliko su gornji slojevi klasifikovani na prvom nivou, donji sloj zemljita se navodi
d d
dodavanjem
j
T
Tapto-specifikatora,
ifik
d k se sufiks
dok
fik ni
i dodaje
d d j na naziv
i Referne
R f
zemljine
lji
grupe donjeg sloja zemljita. Ta celina se navodi u zagradama koje se stavljaju nakon
naziva zemljita u gornjem sloju, na primer: Tehniki umbrisoli (Sivkast) (Tapto) Ukoliko se donji
j slojj klasifikuje
j na pprvom nivou,, dominirajui
j
materijal
j se
Podzolini).
navodi zajedno s kvalifikatorom Novik.

Za opis zemljita i njegovih osobina koriste se Smernice za opis zemljita (FAO, 2006).
Korisno je navesti pojavu i dubinu dijagnostikih slojeva,
slojeva osobina i identifikovanih
materijala.
Terenska klasifikacija predstavlja preliminarnu ocenu koja obuhvata sve uoljive ili lako
merljive osobine i karakteristike zemljita i odgovarajuih terena. Konana klasifikacija vri
se kada postanu dostupni svi analitiki podaci. Preporuljivo je korienje Procedura za
analizu zemljita (Van Reeuwijk, 2006) nakon odreivanja hemijskih i fizikih osobina.

PRIMER KLASIFIKACIJE ZEMLJITA IZ SVETSKE REFERETNE BAZE

Zemljite ima feralini horizont, tektura u gornjem sloju feralinog horizontal menja se od
peskovite ilovae do peskovite gline u okviru 15 cm. pH vrednost je u granicama izmeu
5.5. i 6, to predstavlja pokazatelj da je re o umerenoj do visokoj zasienosti. B horizont
je tamno crven, na dubinama veim od 50 cm javljaju se viroze.
Terenska klasifikacija ovog zemljita je sledea: Liksini feralsol (Ferini, Rodini).
Ukoliko potonja laboratorijska analiza pokae da je kapacitet za razmenu katjona feralinog
sloja
l j manji
ji odd 4 cmolc
l kg
k -11 gline,
li ovo zemljite
lji se na kraju
k j klasifikuje
kl ifik j kao
k Liksini
Lik i i Vetini
V i i
Ferasol (Ferini, Rodini).