KLASIFIKACIJA STENA

Izgradwa podzemnih objekata u stenskom masivu, predstavqa izuzetno

slo`en proces koji se, naj~e{}e, ne mo`e tako upro{}eno predstaviti, da
odgovorni in`ewer mo`e lako odgovoriti na postavqeni problem. Ono {to je
in`eweru projektantu ili izvo|a~u potebno, su podaci o steni kao sredini u
kojoj se gradi, dovoqno jednostavni za razumevawe, a opet dovoqno op{ti i
konkretni, da onaj ko ih koristi, mo`e relativno lako odgovoriti na sve
konkretne probleme koji se javqaju prilikom izgradwe podzemnog objekta.
U zavisnosti od istra`ivawa, podaci koji se dobijaju, za isti stenski masiv
mogu biti potpuno razli~iti, a ipak ponaosob ta~ni. Na primer, za tunel u
istoj sredini, jedan istra`iva~ na osnovu iskustva, mo`e re}i da je potrebno
izvr{iti podgra|ivawe na 60 % wegove du`ine. Drugi }e re}i da se tunel
nalazi sa 20 % svoje du`ine u jako dobroj steni, 20 % u dobroj steni, 50 % u
sredwe dobroj steni i 10 % u jako lo{oj steni. Tre}i istra`iva~ }e navesti
samo osnovne kvalifikativne podatke o steni , c, c i sl. Na osnovu ovakvih
pojedina~nih podataka jako je te{ko ste}i potpunu i pravu sliku o steni i
svim problemima koji se mogu javiti tokom gradwe.
Sve ve}a anga`ovanost projektanata i izvo|a~a na raznim objektima {irom
sveta, zahteva univerzalne kriterijume koji omogu}avaju me|usobno stru~no
sporazumevawe izme|u stru~waka koji `ive i rade u razli~itim zemqama sveta.
Ako imamo u ekipi stru~waka projektanta ili izvo|a~a koji je radio sli~an
podzemni objekat, u sli~noj sredini, sa sli~nim uslovima gra|ewa, onda ne}e
biti ve}ih problema prilikom gra|ewa. Me|utim ako u ekipi nema takvog
in`ewera, po`eqno je postojawe podataka i kriterijuma o steni, koji }e i
in`eweru sa mawe iskustva omogu}iti da donese ispravnu odluku o tome, na
primer, kakvu podgradu ili koliko sidara da postavi.
Odgovore na ova pitawa poku{ao je da da niz autora, izme|u ostalih i
Terzaghi, Stini, Lauffer, Talobre, Seberg, Deere i dr. Svaki od navedenih autora dao
je klasifikaciju koja je va`ila u odre|enim slu~ajevima, dok u drugim nije.
Poku{aji uop{tavawa u znatnoj meri komplikuju upotrebu ovih klasifikacija,

tako da se danas u svetu koriste dve sasvim nove klasifikacije, koje se

nadovezuju na predhodne. One obuhvataju dovoqan broj relevantnih parametara,
imaju potrebnu op{tost, jednostavne su za upotrebu, a prelazak sa jedne na
drugu mogu} je zbog postojawa matemati~kih relacija izme|u wihovih
vrednosti. To su klasifikacija CSIR (Council of Scientific and Industrial Research)
koju je predlo`io BIENAWSKI, i NGI (Norwegian Geotechnical Institute) koju su
predlo`ili BARTON, LIEN i LUNDE.

CSIR KLASIFIKACIJA ISPUCA

ISPUCALIH
LIH STENA
Ova klasifikacija se naziva i klasifikacija BIENAWSKI-og ili RMR (Rock
Mass Raiting) klasifikacija. Bienawski je 1974. godine, polaze}i od ~iwenica da
klasifikacija treba da da podelu stena po grupama sa sli~nim mehani~kim
pona{awem, omogu}i dobru osnovu za razumevawe karakteristika stene, olak{a
projektovawe ograni~avaju}i se na kvantitativne pokazateqe potrebne
in`ewerima, i omogu}i lak{e komunicirawe me|u in`ewerima koji se bave
geotehnikom, postavio uslov da klasifikacija bude jednostavna i sadr`ajna,
bazirana na merqivim parametrima koje je lako i jevtino odrediti na samom
terenu.
Polaze}i prvobitno od osam osnovnih parametara, Bienawski je na osnovu
prvih iskustava u primeni, eliminacijom pojedinih mawe va`nih parametara i
sa`imawem sli~nih, sveo klasifikaciju na pet osnovnih i jedan korektivni
parametar.
Pet osnovnih parametara su :
1. ^VRSTO]A NEISPUCALE, KOMPAKTNE STENE
Bienawski je iskoristio DEERE-ovu klasifikaciju jednoaksijalne ~vrsto}e na
pritisak neispucale stene. Mogu}e je za odre|ivawe ~vrsto}e na pritisak
koristiti i opit indeksa ta~kastog optere}ewa. Ovde se koristi standardno
jezgro pre~nika D, (naj~e{}e) 50 mm, du`ine 1.4 - 1.5 D. Za druge pre~nike jezgra
treba voditi ra~una da ~vrsto}a varira i pada dva do tri puta pri promeni
pre~nika od 10 mm na 70 mm.
Indeks ta~kastog optere}ewa je :
IS = P/D2 ,
gde je: P - sila loma,
a
D - pre~nik jezgra.
Veza izme|u jednoaksijalne ~vrsto}e na pritisak i indeksa IS daje se
naj~e{}e kao c = 24 IS (50), za cilindar ~iji je odnos pre~nika i du`ine
jezgra 1 : 2 i korigovanog indeksa IS na IS za pre~nik od 50 mm. Bienawski je
uprostio ovaj izraz usvajaju}i c = 25 IS za jezgro blisko standardnom.
(Bienawski koristi i relaciju c = (14 + 0.175D) IS ukoliko je D dato u mm.)

Odre|ivawe jednoaksijalne ~vrsto}e preko indeksa IS je vrlo prakti~no za

upotrebu na terenu, jer je sila loma pri zatezawu oko 10 puta mawa od sile kod
opita jednoaksijalne ~vrsto}e, pa je i potrebna aparatura znatno mawa i samim
tim mobilnija. Treba voditi ra~una da ovaj opit nije pouzdan kod stena sa malim
~vrsto}ama.
2. RQD (ROCK QUALITY DESIGNATION), INDEKS KVALITETA JEZGRA
Koristi se Deere-ov RQD indeks kao mera kvaliteta bu{otine :
l1<100mm

l2<100mm

Li = L - (l1+l2)

< 100mm

RQD(%) =
L

>100mm

L je ukupna du`ina bu{otine, obi~no, najmawe 2.0 m;

Li je suma svih delova jezgra du`ih od 100 mm.
RQD
je kao kvantitativni pokazateq pri klasifikaciji stena prvi
predlo`io Deere 1964. godine. Ovaj faktor se dosta koristi i u vidu
samostalne klasifikacije i pokazao se kao vrlo koristan pri izboru sistema
podgrade.
3. RASPROSTRAW
RASPROSTRAWENOST PUKOTINA
Ovaj parametar uzima u obzir uticaj svih prslina, pukotina, potencijalnih
kliznih ravni, slojeva i drugih povr{ina slabljewa. I za ovaj parametar
Bienawski je iskoristio klasifikaciju Deere-a. Vrednost parametra se dobija
iz podataka o jezgru, ukoliko takva istra`ivawa postoje. Predpostavqa se da,
uop{teno gledano, postoje tri osnovna sistema, familije pukotina. Kod
odre|ivawa samog parametra klasifikacija uzima u obzir najnepovoqniji
sistem u odnosu na predvi|eni podzemni objekat. (Ponekad vrednost ovog
parametra mo`e biti uzeta, u slu~aju ve}eg broja sistema pukotina, i
povoqnije nego {to je to prikazano u tabeli.)
4. STAW
STAWE PUKOTINA
Vrlo zna~ajan parametar je svakako i stawe pukotina i wihove ispune, tj.
kontinualnost i mogu}nost nepovoqnog povezivawa prslina, hrapavost
pukotina, stawe zidova pukotina, prisustvo ispune u pukotini, debqina same
ispune, ispuwenost pukotine. Ocena se vr{i kao i kod predhodnog parametra,
u odnosu na najnepovoqniji sistem pukotina.

5.UTICAJ PODZEMNIH VODA

Uticaj nivoa dotoka podzemne vode i pritiska vode u pukotinama je tako|e
va`an parametar koji je Bienawski uveo u svoju klasifikaciju. Ovaj parametar se
mo`e izraziti opisno, kao odnos pritiska vode i glavnih napona, i kao koli~ina
priliva vode.
Svaki od navedenih parametara ima odre|eni uticaj na kona~nu ocenu
kvaliteta stene. Stoga je za svaki parametar data posebna klasifikacija, tako
da tek zbir svih pojedina~nih ocena daje kona~nu i pravu ocenu.
Klasifikacija po parametrima i zbirna kalsifikacija date su u tabeli 1.
Zbirna klasifikacija se po potrebi koriguje uticajem orijentacije pukotina
i to zavisno o tome da li se radi o tunelu, padini ili fundamentu. Za ovaj
parametar je te{ko usvojiti univerzalni kriterijum, jer uticaj vode, i wen
priliv u pukotinama, mo`e zna~ajno da izmeni povoqnost pravca familije
pukotina. Zato je u takvim slu~ajevima korisno imati tuma~ewe
geomehani~ara koji je upoznat sa datom sredinom i objektom koji se u woj
gradi. Orijentacija pukotina se ne mo`e dobiti iz standardnih bu{otina i
jezgara, ve} se dobija specijalnim aparatima predlo`enim od GOODMAN-a
(Methods of Geological Engineering in Discontinius Rocks, 1976.). Za potrebe
rudarstva LAUBSCHR i TAYLOR su 1976. godine modifikovali tabelu 1.
uvode}i uticaj kaverni, bu{ivosti, minirawa i podgra|ivawa.
Klasifikacija RMR se sve vi{e prihvata u svetu kao standard, jer obuhvata
prakti~no sve va`ne parametre zna~ajne za pona{awe stene, a iz tih
kvantitativnih pokazateqa mo`e se jednostavno do}i i do odre|enih
kvalitativnih pokazatewa kakav je na primer moduo deformacije stene. Za
RMR > 50 mo`e se uzeti da je
E = 2 RMR - 100 u GPa.
Za mek{e stene SERAFIM i PEREIRA (1983.) su dali slede}u formulu :
E = 10

RMR 10
40

Ostali kvalitativni parametri dati

su u tabeli 1.
RMR klasifikaciju je Bienawski
primenio na klasifikaciju koju je
predlo`io LAUFFER (1958.), da bi
in`ewerima
koji
koriste
RMR
klasifikaciju
olak{ao
izbor
podgrade i same konstrukcije. Na
grafiku 1. prikazan je odnos veli~ine
otvora i vremena u kome se taj otvor

uGPa.
S

podgrada
S

mo`e ostaviti
klasifikaciji.

20

nepodgra|en,

minuti
10
30 1

sati
10

zavisnosti

dani
1 2 3 5

od

klase

meseci
10 20 1 2 3 4 5

stene

po

RMR

godine
10 2 3 4 5 10 20

Ve
Veli~ina
li~ina nepodgra|enog otvora ((m))

15

VRLO DOBRA
STENA
I

60

10
8
6
5

40

ZADOVOQAVAJU]A
STENA
III
SLABA
SLABA
STENA
IV

3
2

DOBRA
STENA
II

20

80

60

40
JAKO SLABA
SLABA
STENA
V
0.5

20
10
102
103
Vreme stabilnosti nepodgra|enog otvora (h)
( )

104

105

TABELA 1 - GEOMEHANI^KA KLASIFIKACIJA

KLASIFIKACIJA ISPUCALIH STENA - RMR
PARAMETAR

VREDNOST PARAMETRA

INDEKS TA^KASTOG
OPTERE]EWA IS (MPa)

^VRSTO]A
NEISPUCALE
STENE
JEDNOAKSIJALNA
^VRSTO]A NA
PRITISAK c (MPa)

VREDNOST RMR1

2
3

Za ovako male vrednosti

po`eqan je test jednoaksijalne ~vrsto}e na
pritisak

>8

4-8

2-4

1-2

> 250

100 - 250

50 - 100

25 - 50

10 - 25

3 - 10

<3

15

12

INDEKS KVALITETA JEZGRA

RQD [%]

90-100

75-90

50-75

25-50

< 25

VREDNOST RMR2

20

17

13

RASPROSTRAWENOST PUKOTINA

>2m

0.6 - 2 m

0.2 0.6 m

60 - 200
mm

< 60 mm

VREDNOST RMR3

20

15

10

STAWE PUKOTINA

Vrlo hrapave
pukotine,
nekontinualn
enerazmaknut
e, ~vrsti
zidovi
pukotina

Umrereno
hrapave
pukotine
Razdvojenost
< 1 mm

Umrereno
hrapave
pukotine
Razdvojenost
< 1 mm

Ugla~ane
pukotine ili
Ispuna
debqine
< 5 mm ili

^vrsti
zidovi
pukotine

Meki zidovi
pukotine

Otvorene pukotine 1 - 5
mm

Meka ispuna
debqine
> 5 mm ili
Otvorene
pukotine
> 5mm
Kontinualne
pukotine

Kontinualne
pukotine

30

25

20

10

Bez
priliva

< 10 l/min

10 - 25
l/min

25 - 125
l/min

> 125
l/min

pw / imax

0.0 - 0.1

0.1 - 0.2

0.2 - 0.5

> 0.5

OP[TI USLOVI

Potpuno
suva
pukotina

VREDNOST RMR4

UTICAJ
PODZEMNE
VODE

PRILIV VODE NA
DU@INI TUNELA OD 10 m

VREDNOST RMR5

15

Samo
Natopqena
Voda
Vla`na pukotina kapqe iz
pukotina
pukotine

10

Voda
te~e iz
pukotine

KOREKTIVNI PARAMETAR, ZAVISTAN OD PRAVCA PRU@AW

PRU@AWA I ZALEGAW
ZALEGAWA PUKOTINA
PRAVAC PRU@AWA I ZALEGAWA
PUKOTINA

6
VREDNOST
VREDNOST RMR6

Vrlo
povoqan

Povoqan

ZadovoVrlo
Nepovoqan
qavaju}i
nepovoqan

TUNELI

-2

-5

-10

-12

TEMEQ
TEMEQI

-2

-7

-15

-25

KOSINE

-5

-25

-50

-60

7
N
P RAVA C P RU@ AW A
P UKO TI NE

P RA VAC ZAL EGAW A

P UKO TINE

ZA LEGA W E
P UKO TINE

TABELA 2 - UTICAJ ORIJENTACIJE PUKOTINA U ODNOSU NA OSU TUNELA

TUNELA
PRAVAC PRU@AW
PRU@AWA PUKOTINA POD UGLOM
U ODNOSU NA OSU TUNELA
UGAO ZALEGAWA U ODNOSU NAPRAVAC
NAPREDOVAWA TUNELA
U PRAVCU

PRAVAC PRU@AW
PRU@AWA
PUKOTINA
PUKOTINA
PARALELAN OSI
TUNELA

ZALEGAW
ZALEGAWE
0O-20O

SUPROTAN PRAVCU

45O - 90O

20O - 45O

45O - 90O

20O - 45O

45O - 90O

20O - 45O

VRLO
POVOQ
QAN
POVO

POVOQ
POVOQAN

ZADOVOQ
ZADOVOQAVAJU]I

NEPOVOQ
NEPOVOQAN

VRLO
NEPOVOQ
QAN
NEPOVO

ZADOVOQ
ZADOVOQAVAJU]I

NEZAVISNO OD
PRAVCA
PRU@AWA
NEPOVOQ
NEPOVOQAN

KLASIFIKACIJA STENA NA OSNOVU ZBIRNE OCENE

ZBIRNA VREDNOST RMR
RMRi
KLASA
OPIS

100 - 81

80 - 61

60 - 41

40 - 21

< 20

II

III

IV

Vrlo dobra
ZadovoqavaDobra stena
Slaba stena
stena
ju}a stena

Jako slaba
stena

ZNA^ENJE KATEGORIJE STENSKE MASE U ODNOSU NA UGAO UNUTRA[W

UNUTRA[WEG TREW
TREWA I
NEPODGRA\
KOHEZIJU C I VREME STABILNOSTI NEPODGRA
\ENOG OTVORA
KOHEZIJA STENSKE MASE C [kPa]
UGAO UNUTRA[WEG TREWA

> 400

300 - 400 200 - 300 100 - 200

< 100

> 45o

35o - 45o

< 15o

25o - 35o

15o - 25o

STENSKE MASE [o]

PROSE^NO VREME STABILNOSTI
NEPODGRA\ENOG OTVORA

20 godina za 12 meseci za 1 nedeqa za 10 sati za 30 minuta za

otvor
otvor
otvor
otvor
otvor
raspona 2.5 raspona 1.0
raspona
raspona
raspona
15 m
10 m
5m
m
m

Primer :
Uzima se za primer granitna stenska masa kroz koju se gradi tunel. Vrednosti
parametara va`nih za klasifikaciju su slede}i :
PARAMETAR

VREDNOST ILI OPIS

PARAMETRA

VREDNOST
RMRi

^VRSTO]A NEISPUCALE
STENE

c = 150 MPa

12

RQD

70 %

13

RASPROSTRA
RASPROSTRAW
STRAWENOST
PUKOTINA

Pukotine su na razmaku od
0.5 m
Umereno hrapave pukotine
Razdvojenost zidova < 1mm
Zidovi pukotina ~vrsti

10

Voda kapqe iz pukotine

UKUPNO

64

STAW
STAWE PUKOTINA
PODZEMNA VODA

25

Slojevi se pru`aju upravno na osu tunela, uz zalegawe od 30o suprotno

pravcu napredovawa tunela. Iz TABELE 2 se vidi da ovo predstavqa
nepovoqnu orijentaciju pukotina u odnosu na tunel, {to odgovara vrednosti
korektivnog faktora - 10. Uz ovu korekciju dobijamo kona~nu vrednost
RMR = 54, {to odgovara gorwoj grupi stena III kategorije koje se opisuju kao
dobre.

NGI TUNELING QUALITY INDEX ILI Q KLASIFIKACIJA

Na osnovu iskustva ste~enog istra`ivanjima na velikom broju podzemnih otvora,
Barton, Lien i Lunde iz Norwegian Geotchnical Institute-a - NGI su predlo`ili drugu,
u svetu tako|e prihva}enu, klasifikaciju. Klasifikacija se brojno predstavlja indeksom
Q kvaliteta stenske mase (stene).
Q je definisano izrazom :
Q = (RQD/In)*(Ir/Ia)*(Iw/SRF)
gde su :
RQD - Deere-ov indeks kvaliteta jezgra, definisan kod CSIR klasifikacije
In - indeks broja pukotinskih sistema
Ir - indeks hrapavosti pukotina
Ia - indeks pukotinske ispune
Iw - faktor redukcije pukotinske vode
SRF - faktor redukcije napona
Definicija pojedinih indeksa i faktora jasna je iz njihovih naziva, a brojne vrednosti
pojedinih indeksa date su u tabeli 2.
Barton, Lien i Lunde dali su slede}e obja{njenje za{to su uzeli ba{ove parametre
za klasifikaciju i odre|ivanje indeksa Q :
"Prvi ~inilac (RQD/In) predstavlja strukturu stenske mase (stene), sa dve ekstremne
vrednosti (100/0.5 i 10/20) koje se razlikuju za 400 puta. Ako se ~inilac predstavi u
cantimetrima, komadi od 200 cm i 0.5 cm su grube, ali realne aproksimacije.
Najverovatnije bi najve}i blokovi bili nekoliko puta ve}i, a najmanji deli}i manji od
polovine najmanjih.(Glinoviti sastojci se naravno izuzimaju.)
Drugi ~inilac (Ir/Ia) predstavlja uticaj hrapavosti i sila trenja na zidovimaa pukotina ili u
njihovoj ispuni. Ovaj ~inilac se upore|uje sa hrapavim, neizmenjenim pukotinama, ~iji
su zidovi u direktnom kontaktu. Predpostavlja se da je naponsko stanje na ovim
povr{inama vrlo blizu vr{ne ~vrsto}e same stene. Povr{i pukotine te`e da zna~ajnije
me|usobno dilatiraju, kada do|e do smicanja pa su stoga povoljne sa stanovi{ta
tunelske stabilnosti. Kada su zidovi diskontinuiteta pokriveni tankim gkinenim slojem, ili
postoji glinena ispuna, ~vrsto}a se zna~ajno smanjuje. Ipak, i pored pojave malih
po~etnih pomeranja, kontakt zidova pukotine mo`e biti va`an faktor za o~uvanje
stabilnosti podzemnog iskopa od zaru{avanja.
Kada ne postoji kontakt izme|u pukotinskih zidova, sa stanovi{ta stabilnosti
tunelskog otvora, to predstavlja vrlo nepovoljne uslove. "Uglovi trenja" dati u tabeli 2,
su ispod vrednosti rezidualnih ~vrsto}a za ve}inu glina, i umanjeni su zbog
verovatnosti ~injenice da ti glineni slojevi i ispuna od njih mogu te`iti konsolidaciji
prilikom smicanja, u najmanju ruku ako su normalno konsolidovani, ili je omek{anje
odnosno bubrenje zapo~elo. Pritisak usled bubrenja monmorionita mo`e tako|e biti
uticajan faktor.

10

Tre}i ~inilac (Iw/SRF) sastoji se od dva naponska parametra.

SRF je merilo :
1. rasteretnog optere}enja u slu~ajevima iskopa kroz smaknute zone ili glinovite
stene ;
2. napona u steni u ~vrstim stenama ;
3.optere}enje od skupljanja (squeezing loads) u mekim, plasti~nim stenskim
masama. Mo`e se smatrati da predstavlja parametar totalnih napona.
Parametar Iw je mera pritiska podzemne vode. On ima nepovoljan efekat na
~vrsto}u na smicanje pukotine, prvenstveno zbog smanjenja efektivnog normalnog
napona. Voda mo`e, dodatno, da izazove omek{anje i ispiranje glinom ispunjenih
pukotina. Pokazalo se nemogu}im kombinovanje ova dva parametra u vidu
me|ublokovskih efektivnih normalnih napona, jer mada zvu~i paradoksalno, veliki
efektivni normalni naponi mogu zna~iti manju stabilnost, nego manji, uprkos ve}oj
~vrsto}i na smicanje. ^inilac (Iw/SRF) je komplikovan empiriski faktor koji opisuje
aktivno naponsko stanje.
Mo`e se uzeti da indeks Q predstavlja funkciju samo tri parametra koji su gruba mera:
1.Veli~ine bloka (RQD/In) ;
2.Me|ublokovske ~vrsto}e na smicanje (Ir/Ia) ;
3.Aktivnog napona (Iw/SRF) .
Neosporno je da postoji i nekoliko drugih parametara koji se mogu dodati, da bi
se pobolj{ala klasifikacija. Jedan bi bio orijentacija pukotina. Premda u mnogim
slu~ajevima postoje potrebni podaci o orijentaciji pukotina, u odnosu na pravac
napredovanja iskopa, nalazi se da to nije generalno uzev{i prioritetan faktor, kako bi
se moglo o~ekivati. Jedan od razloga neuzimanja ovog parametra pri klasifikaciji, je
da se pravac napredovanja iskopa mo`e izabrati tako, a u ve}ini slu~ajeva i bira, da
nema uticaja nepovoljne orijentacije najzna~ajnijeg sistema pukotina. (Ovo je
ponekad te{ko uraditi u slu~ajevima izgradnje tunela, mada su pribli`no polovina
obra|enih slu~ajeva bili tuneli.)
Parametri In, Ir, Ia igraju daleko va`niju ulogu nego sama orijentacija pukotina.
Broj sistema pukotina, odre|uje prakti~no broj stepeni slobode pomeranja bloka
(ako postoji), a smi~u}e i dilatacione karakteristike mogu se menati zna~ajnije nego
nepovoljno orijentisani sistemi pukotina. Kada bi pri klasifikaciji uklju~ili i orijentaciju
pukotina, klasifikacija bi postala manje op{ta, i njena primarna jednostavnost bi se
izgubila."
Q klasifikacija je i pored velikih tabela za odre|ivanje pojedinih parametara,
jednostavna za upotrebu, {ta vi{e ve} pri odre|ivanju pojedinih parametara za
izra~unavanje indeksa Q, korisnik tabele }e obratiti pa`nju na odre|ene ~inioce, koje
bi mo`da prevideo prilikom pregleda terena. Ose}aj za ocenu vrednosti pojedinih
parametara je zna~ajan, koliko i sama vrednost indeksa Q, jer je on prakti~no
posledica dobro odre|enih vrednosti pojedinih parametara.

11

OPIS STENE

< 0.01

POSEBNO SLABA STENA

0.01 - 0.1

IZUZETNO SLABA STENA

0.1 - 1.0

VRLO SLABA STENA

1.0 - 4.0

SLABA STENA

4.0 - 10.0

ZADOVOLJAVAJU]A STENA

10.0 - 40.0

DOBRA STENA

40.0 - 100.0

VRLO DOBRA STENA

100.0 - 400.0

IZUZETNO DOBRA STENA

> 400.0

POSEBNO DOBRA STENA

Sli~no Lauffer-u, Bienawski-om i drugim autorima Barton, Lien i Lunde su poku{ali

da pove`u svoju klasifikaciju, sa odre|ivanjem potrebe za pogradom, kao i vrstom
podgrade koja se za odre|enu vrednost indeksa Q mo`e upotrebiti. To su postigli
uvo|enjem ekvivalentne du`ine De.
De =

Nepodgradjeni otvor (definisan po Laufer u)

Koeficijent podgradjivanja

Obe klasifikacije, RMR i Q, koje su danas prete`no u upotrebi i koje su prihva}ene

od {irokog kruga stru~njaka, daju dovoljno informacija i kvalitativnih podataka za
realno procenjivanje faktora koji uti~u na stabilnost podzemnih objekata. Kod RMR
klasifikacije, akcenat je stavljen prete`no na orijentaciju i nagib pukotina, a na u{trb
napona u steni. Q klasifikacija se na drugoj strani ne bavi orijentacijom nepovoljnih
pukotinskih sistema, ve} to nadokna|uje indeksom hrapavosti i indeksom
pukotinske ispune, najnepovoljnijih sistema pukotina, koji uti~u , oba, na ~vrsto}u
na smicanje.
U svakom slu~aju obe klasifikacije smatraju da je orijentacija pukotinskih sistema
manje va`na, {to se vidi kod Bienawski-og ne uvr{tavanju ovog faktora u osnovne
parametre. Za prakti~nu primenu, zadovoljavaju}a je ocena, u smislu povoljne i
nepovoljne orijentacije. Ovakvo razmi{ljanje odgovara najve}em broju slu~ajeva.
Treba voditi ra~una da u slu~aju, na primer, jako uslojenih {kriljaca, orijentacija
slojeva mo`e igrati dominantnu ulogu. S druge strane, ponekad ve}i blokovi mogu

12

biti opasani nizom pukotina, {to prilikom iskopa podzemnog otvora, mo`e dovesti
do nestabilnosti samog bloka i njegovog pokretanja. U tim slu~ajevima prakti~no ni
jedna klasifikacija ne mo`e biti odgovaraju}a.
Izme|u ove dve klasifikacije postoji veza koja se mo`e iskazati u vidu jedna~ine :
RMR = 9*ln Q + 44
{to predstavlja jo{ jedan dokaz op{tosti ovih klasifikacija.
Treba napomenuti da klasifikacija RMR nije pogodna za prikazivanje izrazito mekih
stena, koje su se formirale kao posledica skupljanja, bubrenja ili te~enja, {to je
razumljivo s obzirom da je klasifikacija razvijana za izrazito ~vrste stene. Zato se za
stene izrazito nepovoljnih geomehani~kih karakteristika preporu~uje Q klasifikacija.
[to se ti~e podgrade i vremena postavljanja podgrade u odnosu na iskop, obe
klasifikacije daju odre|ene dijagrame, ali za razliku od drugih klasifikacija,
odre|ivanje vrste i tipa podgrade prepu{taju intuiciji i iskustvu in`enjera.
Vrednosti parametra RQD

A
B
C
D
E

OPIS

RQD

Jako lo{a
Lo{a
Srednja
Dobra
Odli~na

0 - 25
25 - 50
50 - 75
75 - 90
90 - 100

Napomene
1. U slu~ajevima gde je RQD izmereno ili ocenjeno
10 (uklju~uju}i i 0), uzima se vrednost 10 za
izra~unavanje Q.
2. RQD intervali od 5, napr. 90, 95, 100 itd. su
dovoljno ta~ni.

Indeks broja pukotinskih sistema Jn

OPIS
A
B
C
D
E
F
G
H

Masivan blok, bez ili sa nekoliko prslina

Postoji jedna izrazita familija pukotina
Postoji jedna familija pukotina i poneka slu~ajna
Postoje dve izrazite familije pukotina
Postoje dve familije pukotina i poneka slu~ajna
Postoje tri izrazite familije pukotina
Postoje tri familije pukotina i poneka slu~ajna
Postoje ~etiri ili vi{e familija pukotina, jako velik broj

Jn

Napomene

0.5 - 1.0
2.0
3.0
4.0
6.0
9.0
12.0
15.0

1. Za ukr{taj dva ili vi{e tunela

slu~ajnih pukotina, blokovi oblika kocke {e}er a

Smrvljena stena sli~na zemlji

20.0

uzeti (3*Jn)
2. Za portale uzeti (2*Jn)

13

14