Seminarski rad-Raunarska grafika i multimedija

Miladinovi Slobodan 04/08 III

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE

SEMINARSKI RAD
RAUNARSKA GRAFIKA I MULTIMEDIJA
TEMA: FORMATI ZAPISA SLIKA

MENTOR:Mr. Danilo Oklobdija

STUDENT:Miladinovi Slobodan
Br. ind. 04/08 III

Septembar 2010

Seminarski rad-Raunarska grafika i multimedija

Miladinovi Slobodan 04/08 III

SADRAJ
1. UVOD ............................................str. 3
2. FORMATI ZAPISA SLIKA.. ........................str. 5
3. NAJEE KORIENI FORMATI str. 7
3.1. JPEG ..............................................str. 7
3.2. PDF.................................................str.9
3.3. GIF ................................................str.10
3.4. RAW .........................................str.11
3.5. PNG ..............................................str.12
3.6. EPS ..str. 13
3.6. BMP ..........................................str.13
3.7. TIFF ..........................................str.14
4. SAVETI ZA UVANJE SLIKA NA RAUNARU .................str.14
LITERATURA

Seminarski rad-Raunarska grafika i multimedija

Miladinovi Slobodan 04/08 III

1. UVOD
Svi podaci u raunaru spremaju se i obrauju u binarnom obliku. Na
mediju za uvanje, primer tvrdom disku, podaci su spremljeni u
poljima (datoteka, engl.file). Nain na koji se neki podatak pretvori u
binarni oblik naziva se format podataka.
Primer, kad se na magnetski disk ubaci slika, ona se mora pretvoriti
u binarne brojeve. Nain na koji e se boje i oblici sa slike pretvoriti u
binarne brojeve zove se format za skladitenje slika.Za skladitenje slika na
raunaru koristi se mnogo razliitih naina pretvaranja slike u binarne
brojeve, pa se kae da postoji mnogo formata za zapis slika.
Razliiti formati mogu koristiti ili ne koristiti saimanje (kompresiju, engl.
compression) podataka i mogu biti s gubitkom ili bez gubitka podataka.
Saimanje podataka podrazumeva pretvaranje podatka u oblik koji
zauzima to manje memorije.Pri postupku bez gubitka podataka, svi
podaci sadrani u izvornoj slici ostaju sauvani nakon saimanja. To
znai da je slika sauvana sa svim svojim delovima i da pri pretvaranju
nije izgubila nita na kvalitetu (izgledu). Pretvaranje s gubitkom dela
podataka, podrazumeva takvo pretvaranje kod koje se namerno
bespovratno gubi dio podataka. Pri pretvaranju u binarni oblik korisnik
moe izabrati optimalni procenat izmeu kvalitete izgleda slike i veliine
zapisa.
Pri odabiru veliine slike na digitalnom aparatu, osim na fizike
dimenzije neophodno je obratiti panju i na stepen saimanja ili
kompresije slike. Iako zauzee prostora na memorijskoj kartici direktno
zavisi o dimenzijama slike, postoje naini da se informacije na neki nain
samu, to ima za posledicu manje zauzee memorije.
Saimanje se temelji na slinosti susednih podruja na slici. Laiki
reeno, pri zapisu informacija o sadraju slike tada nije nuno pamtiti
stvarne vrednosti nego samo razlike u odnosu na susedno podruje.
Utede pri takvom nainu zapisa nisu male. Meutim, koristei injenicu
da ljudsko oko nije savreno, algoritmi za saimanje slikovnih podataka
ponekad vrlo agresivno obrauju sliku. Nova slika moe biti i nekoliko
desetaka puta manja od originalne. Negativna strana takvog pristupa je
odreeni gubitak informacija o slici.
Logino je zakljuiti da e kvalitet slike biti obrnut stepenu kompresije
koji je primenjen pri uvanju. Dakle, jo jedna stvar na koju treba
3

Seminarski rad-Raunarska grafika i multimedija

Miladinovi Slobodan 04/08 III

obratiti panju. Kako odrediti stepen kompresije? Kao prvo, treba

napomenuti da neki (uglavnom kvalitetniji) digitalni aparati imaju
mogunost uvanja slike u izvornom obliku. Kae se da su slike u raw
(eng. sirov) formatu. U tom formatu su sve informacije koje je zabeleio
CCD senzor aparata skladiten u memoriji. To, naravno, daje najbolji
kvalitet. Slike spremljene u RAW formatu zauzee e mnogo prostora.
Konkretno, slika veliine 2832x2128 taaka e u raw formatu zauzeti
17MB memorije. Sauvamo li je u kompresiranom formatu, veliina e joj
biti od 0,5 do 2MB, zavisno o stepenu saimanja. Kompresovane slike
prepoznaju se po nastavku datoteka jpg ili jpeg.
Nije teko zakljuiti da e najei nain skladitenja slika biti u jpg
formatu. Jedino oni kojima je prioritet vrhunski kvalitet (i imaju dovoljno
memorije) priutie si spremanje u tiff-u ili raw formatu. Da bi se
odabrao stepen kompresije jpeg-a treba se prisetiti kako saimanje
funkcionira. Kljuna stvar pri saimanju je koliina detalja. Konkretno,
zauzima li vei dio slike vedro nebo, dakle podruje s malo detalja,
kompresija e biti vrlo uspjena uz mali gubitak informacija. S druge
strane, ako je sadraj slike krcat detaljima kao to su grupe ljudi ili na
primer natpisi, nije uputno odabrati veliki stepen kompresije jer
gubitak detalja biti vrlo primetan.

U praksi, svaki korisnik treba sam odrediti s kojim je stepenom kompresije

zadovoljan. To
e najlake zakljuiti u praksi isprobavajui snimati
razliite motive u kombinaciji s razliitim postavkama aparata. Za
orjentaciju, evo primera koji slikovito prikazuje nain rada algoritma za
kompresiju.

Uveani delovi na desnoj

strani slike pokazuju kako bi
izgledali detalji pod utIcajem
tri razliita stepena kompresije.
Gornje uveanje ima najveu
kompresiju.
Razliiti proizvodai digitalnih fotoaparata na razne naine oznaavaju
stepen kompresije. Najee su to: basic, normal, fine (FujiFilm), SQ,
HQ, SHQ (Olympus), normal, fine, supefine (Canon) i slini. Navedeni
nazivi zapravo opisno oznaavaju kvalitet fotografije.
4

Seminarski rad-Raunarska grafika i multimedija

Miladinovi Slobodan 04/08 III

2. FORMATI ZAPISA SLIKA

Vektorski ili
Nastavak Format
Rasterski
Opis
.BMP
Windows
Rasterski
Koristi se za prikaz i uvanje
Bitmap
Windows slika (Windows)
.CGM
Computer
Vektorski
Format
koji je razvijen
Graphics
saradnjom razliitih organizacija
Metafile
za standardizaciju. Podran je
od
mnogih
softverskih
produkata.
Rasterski
Format za viestruke '.PCX'
.DCX
Windows
Images
datoteke (Windows)
Data
Vektorski
Format kreiran od AutoDesk-a.
.DXF
Exchange File
Skoro svi PC-bazirani
CAD
(Computer
Aided
Design)
sistemi podravaju DXF.
.EPS
Encapsulated Vectorski,
Format za PostScript jezik. EPS
Postscript
esto
sa koristi kombinaciju PostScript
rasterskim
komandi i TIFF ili PICT format.
zaglavljem
Rasterski
.GIF
Graphics
Ovaj format moe se koristiti na
Interchange
razliitim platformama, pa se
Format
esto koristi za spremanje slika
za WWW. Poto
je zapis
relativno mali , slike se brzo
prenose putem Interneta. No,
GIF je ogranien na 256 boja, i
boje nisu prikazane istovremeno u
zavisnosti o platforme.
.JPG
Joint
Rasterski
Internacionalni standard korien
Photographic
za kompresiju digitalnih slika.
Experts Group
Datoteke su relativno male,
zavisno o stepen kompresije. To
je format kojim se ne moe
povratiti orginalna slika.
.PCX
PC Paintbrush Rasterski
Format
kreiran
od
Zsoft.
Podran od mnogih Windows
aplikacija, kao i od mnogih
optikih skenera i fax modema.
5

.PIC

Lotus
File

Picture

Vektorski

1-2-3.
PIC je
Vektorski
podran od
mnogih
PC aplikacija.
PICT.Picture
.PNG
.TIF

Tagged Image
File Format

.WMF

Windows
Metafile

.WPG

WordPerfect
Graphic File

Rasterski
Rasterski

Vektorski,
moe
sadravati i
rasrersku
sliku
Vektorski

Relativno jednostavan grafiki

format razvijen od Lotus-a za
prikaz grafike generisane Lotusom
Format za Macintosh grafike
datoteke
razvijen od Apple
Computer. On je podran od
svih grafikih programa koji rade
na Macintosh-u. (Macintosh)
Naprednija verzija .GIF formata
Ovaj format se koristi za
spremanje i razmenu izmeu
'desktop publishing' i 'graphic
design' aplikacija. TIFF takoer
podravaju razliite platforme,
poput Microsoft Windows-a i
Macintosh-a.
Takoe se koristi za skeniranje
slika jer podrava sve veliine,
rezolucije i dubine boja
Format za spremanje i razmenu
slika za Windows aplikacije.

Format koji koristi WordPerfect

3. NAJEE KORIENI FORMATI

3.1. JPEG
Format (standard) komprimiranog fotografskog zapisa, koji troi manje
memorijskog prostora od originalne bitmap (slike) u .BMP ili TIF
formatu. Konvertiranjem slike iz izvornog BMP ili TIF formata u JPG gubi
se na kvaliteti, ali se taj gubitak oitava uglavnom samo kod velikih
poveanja ili kod manipulacija sa bojama . JPEG kompresija primenjuje
siromaniju paletu nijansi od BMP formata, to moe pogorati kvalitet
u sluaju manipulacije sa bojama, svetlou ili kontrastom slike, dakle
pri digitalnoj obradi fotografije.
Zbog tedljivog koritenja memorijskog prostora, u E-mailovima, kao i na
web-stranicama treba koristiti JPEG ili GIF kompresiju, da se skrati
vreme prenosa podataka.Neki ureaji doputaju podeavanje
odreenih parametara konverzije poput odabira prostora boja, otrine,
krivulje tonova boja ili neke vrednosti kontrasta.
JPEG ostavlja malo prostora za editiranje, jer ce nae podeavanje boja
na fotografiji cesto istaknuti blokove od 8x8 piksela koji predstavljaju
osnovu JPEG kompresiji, jer dok JPEG sacuva podatke o osvetljenju
istovremeno podaci o samim bojama bivaju izrazito komprimirani. Ako
uzimamo RAW fotografije dobivamo izrazitu kontrolu nad interpretacijom
slike i svim pre spomenutim aspektima konverzije. Ono to nije pod
naom kontrolom su otvor displeja,trajanje ekspozicije (koja se kasnije
moe kompenzirati) ,ISO osetljivost itd. U programu kojim emo otvarati
fotografiju tj. interpretirati RAW podatke ,sve ono to je navedeno u
prethodnoj taki bit e nam na dohvat ruke i vrlo jednostavno emo
menjati postavke,ispravljati greke,usporeivati uinke raznih postavki i
slino. Veina aparata radi RAW fotografije dubine 12 bitova tj, 4096
nijansi po pikselu. JPEG je s druge strane limitiran na samo 8 bitova po
kanalu i naravno po pikselu. Time ugraeni RAW konverter mora
prilikom konverzije odbaciti veliku koliinu informacija, a opet na takav
nain da slika ne bude previe degradirana.
Moe sadravati slike koje imaju od
2 do 16777216 boja (ili nijansi sive
boje). Prvenstveno se koristi za
skladitenje fotografija, a ne za
skladitenje crtea ili slika s
relativno
malo
boja.
Gubitak
kvaliteta slike odreuje se stepenom
7

saimanja podataka. to je stepen saimanja vei to je vidljiviji gubitak

kvalitete slike i obratno. Najvea prednost formata u odnosu na dosada
navedene formate je u bitno manjem zauzeu memorije. Polja su
najmanja od svih gore navedenih pa ak i uz najveu kvalitetu slike
(najmanje saimanje). Koristi se i na drugim operacijskim sistemima. Ne
podrava prozirnost i animaciju.

LOW KOMPRESIJA

MAXIMUM KOMPRESIJA

MEDIUM KOMPRESIJA

3.2. PDF
Portable
Document
Format (skraeno: PDF) je format zapisa
dokumenata kojeg je kreiralo preduzee Adobe Systems 1993. godine.
Koristi se za zapis dvodimenzionalnih dokumenata nezavisno o ureaju i
rezoluciji ispisa.
Svaki PDF-dokument sadri kompletan opis dokumenta, ukljuujui slike,
tekst, vektorsku grafiku, rasterske slike, te moe sadrati i fontove
potrebne za prikaz teksta. Za prikaz PDF-dokumenata potrebno je imati
odgovarajue programe za raunaru, koji su besplatni i mogu se nai
preko Interneta.
Format je zasnovan na jeziku PostScript. Moe se prepoznati po tome
to su prva etiri bajta uvijek %PDF. Ime dokumenta (datoteke) obino
zavrava s .pdf.
PDF datoteka je format koji nam slui da bi objedinili nekoliko razliitih
informacija i zapisa u jednu celinu. Te informacije mogu biti slike,
tekst, tablice, linkovi na delove istog dokumenta ili spoljane dokumente ili
internet stranice te e-mail, moe sadravati i zvune i video elemente, a
u zadnje vreme i interaktivnu grafiku u 2D ili 3D prostoru. Dakle, unutar
jedne datoteke u obliku PDF dokumenta mogu se nalaziti svi gore
navedeni elementi. Takoer, taj format prvenstveno je zamiljen da
simulira oblik knjige, te svojim izgledom predstavlja digitalni oblik knjige.
Podeljen je na dva glavna dela: Levi deo sa popisom poglavlja i
linkovima (bookmark) na poglavlja unutar te knjige, i glavni desni deo sa
stranicama knjige.
Najvea prednost PDF dokumenata je njegova standardnost u odnosu
na ostale formate, onda njegova prenosivost na druge platforme, te na
kraju i njegova veliina. Ukratko, PDF konvertira sav sadraj koji
prebacujemo u njega u svoj format zapisa elemenata, ukljuujui i font
kojim piete, kompresira ga u jedinstvenu datoteku i time garantuje da e
te na bilo kojem kompjuteru sa itaem PDF datoteka, proitati sadraj
isti kao original.
Osim kompjutera standardni PDF format moe se oitati na nekim
drugim ureajima poput PDA, PalmOS ili PocketPC platformama, ak i
na modernijim mobilnim telefonima.PDF je zato jedan od najrairenijih formata
distribucije knjiga na Internetu, datoteka pomoi raznih programa, i ono
to je najinteresantnije, distribucije linih dokumenata.

3.3. GIF
To je 8-bitni (jedan piksel prezentiran je jednim bajtom) bitmap grafiki
format (pogledaj rasterska slika) koji koristi paletu od maksimalno 256
boja. Konvertiranjem izvornih bitmapa (BMP, JPG, TIF, PNG i dr.) u GIF,
drastino se smanjuje broj nijansi kojima se interpretira sadraj, to
rezultira stepeniastim prelazima pri pretapanju boja i gubitkom finijih
detalja, a najee i prejakim kontrastom boja. Osiromaenje palete
moe biti vrlo izrazito, pa GIF treba koristiti samo ako nam je vana
prozirnost, to je primer sluaj kod raznih animacija, foto i grafikih
montaa i slino.GIF je stoga prikladniji za razne dijagrame i sline
grafike sadraje, nego za fotografije.U GIF formatu je savreno raditi
animacije. Ako se ipak koriste za fotografije, navedeni nedostaci se
ublaavaju postupkom Dithering-a, kojim se uz upotrebu raspoloive
palete boja primenom razliitih algoritama za rasteriranje, postiu efekti
blii izvornom.
DITHERING

4 boje

16 boja

64 boje

10

3.4. RAW
RAW moemo tretirati kao digitalni negativ (otuda i kratica DNG engl. Digital NeGativ). Naknadnom obradom u laboratoriju s negativom
su se mogle raditi modifikacije kojima se izvlailo mnotvo podataka u
svetlu i seni, to kod dijapozitiva nije bilo mogue. Negativ je puno
tolerantniji na pogreke
ekspozicije,
naknadnim filtriranjem
maskiranjem mogle su se prilagoavati boje (balans bele) itd. Sve to i
jo mnogo vie moemo izvlaiti i iz RAW-a u dananjem digitalnom
laboratoriju.No nitko nije savren pa tako i RAW ima i neke mane, kao
npr. veliku potronju baterije i memorijskog prostora. Za svadbu u kojoj
ete morati snimiti 1000 fotografija trebati e vam cca 14GB
memorijskog prostora za 12 megapikselne RAW fotografije. Naknadna
obrada tolikog broja fotografija moe odneti mnogo vremena - i za
vreme i nakon samog dogaaja - (npr. konverzija RAW u JPG, bez
dodatne obrade, 1000 fotografija veliine 10MP potrajati e cca 10 sati),
a ako naruioci ele hitno fotografije drati u svojim rukama treba
vam i mnogo sree da to sve stignete brzo pregledati, odabrati i dati na
izradu.

ili

RAW konverteri najee omoguavaju podeavanje vie parametara

nego to nam ih nudi sam fotoaparat. Pred klasinog kontrasta, otrine i

zasienja je tu i kontrola korekcije uma, krivulja, geometrikih greaka itd.

11

3.5. PNG ( Portable Network Graphics)

PNG dolazi od engl. Portable Network Graphics.Opte miljenje je, da je
ovaj format budunost Web grafike. Kako je GIF do 1.10.2006. bio
zatien patentom, PNG je nudio zamjenu za GIF. Podrava grayscale,
8-bitne, 24-bitne i 48-bitne vrste slika.

8 bitni

24 bitni

Korien je napredan losseless algoritam kompresije, koji daje odline

rezultate.
Nivo kompresije se moe menjati, a koritenjem dodatnih filtera za
kompresiju (moe ih biti pet) postiu se zapanjujui rezultati u
smanjivanju veliine komprimirane datoteke.
Varijabilna transparentnost je takoe podrana. To znai, da za razliku
od GIF formata, gde piksel moe biti transparentan ili ne, kod PNG-a se
uvodi 254 nivoa transparentnosti tj.256 nivoa transparencije = 0%,
100% i 254 meunivoa

24-bita - polutransparentni
Koristi se Gama korekcija koja ispravlja razlike u izgledu grafike, koje se
javljaju kod razliitih platformi. Za razliku od GIF formata PNG ne
podrava viestruke slike (GIF animacije). PNG format u odnosu na
JPEG format postie znatno veu ''teinu'' datoteke.
PNG je danas, naalost, jo uvijek vrsta zapisa nakompatibilna s
mnogim Web preview, stoga se retko primenjuje u praksi.
12

3.6. EPS (encapsulated-postscript)

Ako grafika datoteka EPS sadri uloeni preview datoteke TIFF ili
Windows Metafile, na monitoru e se pojaviti umanjeni prikaz slike.
Kvaliteta preview-a ovisi o rezoluciji slike TIFF ili Windows Metafile
uloene u datoteku EPS u trenutku kada je napravljena. Za stvaranje
datoteke EPS opte je dostupna niska, srednja i visoka rezolicija.
to je rezolicija slike u pretpregledu via, to e datoteka EPS biti vea.
Rezolicija je obino niska, jer takav preview uglavnom slui za
smetanje slika na stranicu. Preview visoke rezolicije nije potreban jer
e se odbaciti kada se datoteka EPS ispie na stampacu PostScript.
Ako se uloeni pretpregled datoteke TIFF ili Windows Metafile ne nalazi
u uvezenoj grafici EPS, grafika e, umesto preview u radnoj knjizi,
prikazati poruku. Meutim, grafika e se ispravno ispisati na tampau
PostScript. Ispiete li grafiku EPS na tampau koji nije PostScript, preview
slike e se ispisati onako kako ona izgleda na ekranu.Grafike EPS
namenjene su ispisu na tampau PostScript.

3.7. BMP
Naziv bitmap potie iz programskog okruenja, odnosno fraze mapa
bitova. Bitmape podravaju potpunu skalu boje (multiple- bits-per-pixel) i
ispravno ih je zvati pixmapama, odnosno mapama pixela, gde je svaki
individualni element slike opisan sa nekoliko bitova, koliko iznosi dubina
boje cele grafike (1, 8, 16, 24 ili vie bita). Moe sadravati slike koje
imaju od 2 do 16777216 boja (ili nijansi sive boje). Koristi se za sve
namene od skladitenja crtea i jednostavnih slika do skladitenja fotografija.
Zapis unutar datoteke formata Bitmap vrlo je jednostavan pa time
pogodan za itanje iz programskog okruenja. S obzirom da Bitmap ne sadri
nikakvu kompresiju informacija, rezultatnu veliinu Bitmap datoteke, uz
poznate dimenzije u pixelima i informacijom o dubini boje, vrlo je lako
izraunati
veliina [bajtovi] = zaglavlje [bajtovi] + irina [px] * visina [px] * (dubina boje [bit] / 8)

Format Bitmap analogan je Wave(.wav) formatu za zapis audiosignala

omoguava visoki kvalitet zapisa jer nema kompresije, ali veliina
datoteke je prevelika te time nije zadovoljavajua za upotrebu na webu.
13

3.8. TIFF (Tagged Image File Format)

Memorijski vrlo zahtevan slikovni format za profesionalnu upotrebu i
metarske dimenzije (postere, i dambo-plakate, tehnike
fotografije s najfinijim razlaganjem detalja i dr.) koji bolje ocrtava sitne
detalje. Odlikuje se manje izraenim nepravilnostima slike. TIFF format
koristi LZW lossless kompresiju. Lossless znai da se kvaliteta ne gubi.
Moe sadravati slike koje imaju od 2 do 16777216 boja (ili nijansi sive
boje). TIFF datoteke su obino vrlo velike. Nekompresirane TIFF
datoteke su otprilike iste veliine u bitovima kao i sama slika u memoriji.
Samo neki (poluprofesionalni i profesionalni) fotoaparati mogu snimati
direktno u TIFF-u, ali vreme spremanja slike na memorijsku karticu
aparata moe se produiti i na desetak sekundi, pa i do pola minute.
Za uobiajene potrebe, najee s neuporedivo manjim zauzeem
memorije i brzinama kopiranja i obrade slike praktino jednak rezultat dati
postavka kvaliteta rezolicije na HQ (High Quality), ili neznatno bolji SHQ
(Super High QUality).
TIFF (.tif) Akronim od Tagged Image File Format. Datoteke ovog tipa
mogu se snimiti tako da se mogu koristiti ili pod Windowsom ili na
Macintoshu. To je esto i optimalan format za aplikacije namenjene
pripremi za tampu. Poboljani TIFF (engl. enhanced TIFF) je slian format
koji podrava snimanje slojeva, ali moda nije kompatibilan sa svim
programima za pripremu tampe.

4. SAVETI ZA UVANJE SLIKA NA RAUNARU

Ukoliko treba skladititi crte ili sliku s relativno malo boja najbolje je
koristiti GIF format jer daje najbolji odnos izmeu kvaliteta i zauzea
prostora na disku.
Za fotografije i slike s mnogo boja (ili nijansi sive boje) odnosno prelaza
boja koje trebaju biti to kvalitetnije preporuuje se upotreba TIFF formata.
Za istu namenu, ali ako nije toliko kritian kvalitet slike ve je bitno
zauzee memorije preporua se JPEG format.
Formati koji su pogodni i najvie se koriste na Internetu su JPEG i GIF

14

LITERATURA:
http://sh.wikipedia.org/wiki/Digitalna_slika
http://hr.wikipedia.org/wiki/PNG
http://www.adobe.com/support/documentation/
http://www.snowbound.com/format/tiff.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Jpg
http://en.wikipedia.org/wiki/Gif

15