aslo origina: Francesco De Saneis FRANCESKO DE SANKTIS Sagar crimict Br, Lateran fe fig, 1957 KRITICKI ESEJI IZBOR 1 PREDGOVOR EROS SEKVI VERA BAKOTIC-MIJUSKOVIC ] @ RADONIA VESOVIC KULTURA 1960 GODINEKRITICKO DELO FRANCESKA DE SANKTISA Nad kcitikom romantitarskog pokteta, i keo njena kruna, uzdiZe se delo Franteska de Sanktisa, Nijedan fod imitatora ne ide uspesno njegovim stopama, kao 80 niko pre njega nije dao remek-delo, De Sanktist se vra- Gamo, nezavisno od Benedeta Kroéea, da bismo opet nnaéli jedno Irititko delo éija Je vrednost, i u nase vre~ me, joS uvek bliska f aktuelna, Jako su kasnije ieuéavs nja ispravila pojedine njegove sudove i twrdenja i obja- snila jzvesna njegova nerazumevania, ‘Trazeéi knjizevnu kritiku koja bi odgovarala nje- ovo] materijalistidko} filozofiji, Antonio Graméi je 0 Frantesku De Sanktisu dao najpovolinii sud: ‘Konatino, Franéesko De Sanktis je dao knjizevau kkritiku svojstvenu filozofiji prakse, a ne Krofe, ili ma kko drugi (a najmanje Kardué): ona borbu 2a novi: kul tury, to jest 28 novi humanizam, kritiku obiéaje i shi tanja svéta, mora da sazme strainom Zestinom sa estet- sskom ili tito umetnitkom lritkom, pa ma to bilo u obli- ku sarkazma." (Antonio Gramil, Literatura i nacionalnt Hivot, Torino 1950, str. 7.) Prirodno je slo De Sanktisova knititko delo, vell- ‘kim delom prihvatijive za nas { za naia shvatanja, nije bilo imenadna eksplozija genija veé kruna napora ofl su doveli do raspadanja Klasiéarske keritike, do radanja romantigarske Kritike 1 do neostvarenih 1 dest protiv- reénih napora neposrednih De Sanktisovih pretea Stvorivii remek-delo { prevaaitavli prethodnike, Fran- Gesko De Sanktis je do savrienstva razvio jezgro revorlucioname i novatorske misli, koja je jedan vele ra ispunila Zivot { celokupno delo Danbatiste Vikos, 1 bila Jesno definisana u Novoj nauei, a posebno u Drugof nove} nauci, objavijeno} 1730, Vikoovi savremenicis Ttaliji {-van’nje, poljuljall su poetiku Renesanse, koja Je celu literatura bila svrstala u kategorije knjidevnth Todova, dok se renesansna kritika aslanjala na te Kate Borije;’ Viko je, naprotiv, oslobodio te kategorije su- protnosti do Kojih ih je dovela retorika i pretvorio ih je U Zive protagoniste ictorije, u iva svedodanstva o putu koji su nacije i narod! preill kroz vekove. Za Vikoa, svaki knjltevni red pripada istoriskom svetu iz Koga Je ponikao; on je spomenik i dokument svakog doha: Smenjivanje knjizevnih rodova ispoljava se kao jedan ed vidova toka ‘eojim ida Ijudske stvari, Naprinier, u viteSko} poem, u epopeji nalazimo poetsku formu ka~ rakteristiénu za drevna vremena, kada Ijudi nisu pozna- vali drugu istoriju sem poetske, te se istorija i poezija ne raziikuju. All sasvim je drukeiji epos Kojl su si stavljali pesnici iz vremena bogatih kulturem i neukom, jer st u njemu junaei zamifljeni i izrazeni prema nage- lima veline, na naéin apsolutno dalek od strasne gor dosti kojom su nadahnuti heroji prvobitnog eposa. Na~ primer, lako su lies nove komedije prikazana manje snaino’u poredenju sa licima anticke Komedije, Viko smatra tagnim da antitka komedija uzima kao preamet dogadaje iz javnag 2ivota 1 istinite Hemost, dk se nova Komedia, vzimajuéi dogedaje iz privatnog Bivota {jz misljene lénosti, odnosi prema njima sa mnogo prefi- njenijim oseéanjem problema moralnog zivota: a to Je dokument 9 dubokim promenama koje su, zahvaljyj posebro filezofiji, pretrpeli ulus 1 obitayi, ‘Vikoovo delo je tek skica one istorije lenjl¥evnosti ‘koja 6e se razviti u vreme romanlizma, Ali u ovo} skici {Je maéajno Sto je Klasitno} poetici data logitna Isto- Fiska sustina, to jest istorlja knjidevnosti postaje sama kkulturna istorija { jedan od vidova Wudske Sstorije. Pri- rodno, Viko ide za'svojim idealnim shvatanjem istorije, Aipiénim koje vazi i za sve narode, a nedostaje mu ro- mantitarsko interesavanje za ono’ to je posebno, ka- rakteristiéno za svain naciju, za svakog doveka, svalog pesnika { svako umetnitko delo. 6 Medutim, Vikoovo tumagenje fstorife knjiteynasti kao vida Kaltume istorifeotvara nove hortsonte kat fatima Koti dolaze posie njega t dovedi do dela France- ska De Santis. Razdoblje izmedu Vikoa { De Sanktisove keitike ispanjeno Je velikim naperina Klasitara 1 romanti¢ara (Gpottebljevamo. termine’ kos laisavaju. sheatanje, Info upravo u Tuli nije uvek lako. povudl linia i: rmedu Hiasinog | romantiénog, a tomantieaska sheata- 2a.fu yee pilwagenatIsedonavantelieram),Man- on, priznatu Talst kao Korife} romantitarskogpolre= {2 dpe ako bra Kasenorn ever, sedan 6 coma ‘dam lkae modemo liberalno briléanstvo tnt prow vanje knjizevnog dela primenio je nacelo suda hesean= Skog morala mered! umetaiéko delo njegovimn poklapa- bem sa stvarnaiea 1s im moralom: ako da ie foga nfe roglo protaad! keiiGko twmatenje literature vee Teloe= Slo edredivanje.vrednoett umetnikog dela ao sted ‘iva progress hriSéansklshvatenog. Romantiger kao Manconi nish csporavallSstoritnast kajidevnost, a suvvrlo testo ogranitavali sv} sud na dobro, a ne na Tepo,oslanjjuel se ponekad na morale zane senkco= "isene od hriseanske doktrine. Neki od nih, kao Diovita Skalvin, cenit su imjiseyna ostvarenja kao mera sa- vremenog opsieg iskustva o dab | bavll su se delima vom vremena, Drugt, ko Nikole Tomazeo, priznajudl istoiska relativnest‘apitivall su kako su vremena de~ Jovala na umetoikn a ova) na svoj narod. Aza to je bila potrebna bogata enidleta ? oftioumno Alocofsko istrar TTomnazeo je turd, u pogledu stare italijansce ine Hemost, sledese: .Nije najvazaije prowl elegancja ielagania, nit lntociga jeikn, vee Progres talianeke teallure, fodskog dubs (Antologijr tom XXXXIV By siz. 11) All Tomazcovo Sstorsko posmatranje bo Je EEprepleteno njegovim dogmatskim finalizmon, ke ma Je onemoguio de invite Zivoine sokeve. iz Vikoovih Shvetania ako da njegova wellka erutheja nije dovel}na AI mote nadolmadlt njegovo uko shvatanje isto Mnogo bogatji u shvatanjima tiem Pogoanimn 2 ostvarenje De Sankzsove lite bio je Ugo Foskolo, 1Jako je 0 njema Tomazeo govorio s prezirom { pisao u Extethkom retniiw. (Venecije 1640, str. 170) a ae sa rmalo, 1 to lnkih mls zadovoljior w eti¢kim delitnn qnofo je ctivao, oftroamo, alta jednim clljem a bude neobiéan, 7 ne oslanjajudl se. Aa. svoje znanic" Bruit, dogmatiéar, Tomaneo nije mogao ea pribvati esto nejasnu, nepovezanu i nesredenta misao Foskola, sputanog navikom adielonalnih ‘deja, reklo Bl se, nesvesnog vrednoat! favesnth svofih tvrdnit koje su bile Yesniel novos. Medutim, upravo je Foskolo, verujue! se Za filoroija Danbatiste Vikos, utiniow Till prve por ieufajeIstoriskog tumaéenja knjlzevnost i njenog Ukdju- ivanja-u kultarn foto Tako jes pravom ceteno da je Ugo Foskoto otvorio put italijaiskog kritiel XIX vek, onal nepotpan, protmeéan, sa svojim trenucima ge hiljalne inticje,swosim osinim plodovin, Bio Pee= teéa De Sanktisovog dela, U Foskolt, prirodno, jo! po- sto protivretnast iemedu Rlasténog ideala Gove 1 2 ‘ota Prazvojnog shvatanja progress, Ova protiereénont hesiaje i Idejama,Duzepa Macinij, koji se ostobada stignih Klasiénih ideala | retorske opreme krltike kor ja proisas\ iz nyih. S nim se pace lasiéna shvatanje a knjiZevnimn rodovime Yl, koje on me smaira jeaino Tezultatom dubokog, pornavanja jerika ‘vee rezultalom 4Seje koje, vako svelie, cine pisce velisima’, (Ringe Zev spis, Yom Ill, str. 302) ‘Mada je Jo8 daleko od nove slobodne keitike De Sanktisa, Macin je ipak uspeo da donekle razvije miseo Danbalste Vikos, ti Je sledbenlk bio {to Hsien, pa i, ‘uporedujuet nove dstorije lnjizevnosti, Roje suse. Po= jfile sa romantigarskor obnovor, 4 starom, prets- panom erdiejom, psao o njemu sedece: , Veza Koa Jednom narod spaja ustanove, kajzevnost # napredale Ketone, 2 hose Je poe iednog veka nasiviio nal Viko, csvelljens je, posizgmuta je anal | njom je zapocele Sedna jedinstvena skola." (Rniizeent spit, tom TH, st. 10 nazzeli Macinijevu tenden- ciju da podredi = poglede svojo} osnovnoj misit J teBnji: progresu individualizma kao idealnoj narodnoj 8 republicl. S druge strane, Macini je bio pretets De Saniktisa 1 estetske Ieitike’po svojoj silnoj sposobnostt {da izlage umetnitko delo, da ga ozivi kriterijumom svoje emocije odbacujuéi Kanone kritike Kofi su vaZill pre romantizma, ‘Medutim, u pripremanju terena za dolazak De Sanktisa ne Gini nam se da je tako velik doprinos Vin~ Genea Dobertija, Kofi se priblizio Istoriskom fumagenju Kknjigevmosti da bt dokazao evoju upomnu tezu 0 italijan~ skoj prednesti. Svakako, sada su missoni napori i po~ Jkulajt stalijanskih. ritigara otvarali sve puteve, iako ‘ovi nisu {Sli njima, i bili su uévrséeni doktrinama’s one Strane Alpa, od Slegela do Hegela, sada veé Siroko ras~ ppostranjenion u Ttaljji, Ali dosad’ smo mogli da ispl- tamo delimiéne nagoveltaje i skice tumatenja istorije Kknjizevnosti: jo8 ne postoji prava istorija knjizevnosti, iagradena na novim shvatanjima, "To je pokusao da udini Ptolo Ernilijani-Dudidi, koji je 1844 oBjavio u Firenci Istoriju lepe knjizevnosti u Talifi pozajmljujuct of Fridriha Slegela struktura svog dela i delec} istoriju italijanske literature na dva raz oblja: originalnt ra2voj # usavravanje pomocu imita= tlje. All zadatalk je bio suvise iznad njegovih snaga i nje~ gove dobronamerne ¥elje da italiiensiu_ knjizevnost fktjuét w kulturna istoriju Halije. Po ovom shvatanju bbio mu je blizak Luidi Setembrini, koji Je, joS vige od Bmilijani-Dudicija, sirinu Istoriskog shvatanja kn jidey- nnosti sveo na mrgava i usku formolu neprekidne borbe femedu klerikaliama | Inielzma, izmedu Gvelfa 1 Gi nna; uostalom, saimi su ga neleiticke prihvatanje njemu nedovolino jasnih nemaékih Mlozofskih doktrina, nje~ gova manija da fllozafira po svakn cenu, a 0 tom nedo- Statlea De Sanlktis je pisao sledeée: ,Ova germanska in- Wazlia estetike i filozofije, velika galama ideala i ne- beskih biés, tako velilt talas epiritualizma presll su pre- ko Setembrinijeve gave kao vodopad a da.on to nije ni primetio." (Novi kritiéki esefi, str. 245.) Ipak, Setem- Briniju treba da prizmamo veliitu éovetnost, koju ye on Kao rodoliub i umetnile,{ pored leritiéke 4 fetoriske ne- otpunosti, uspeo da prenese a svoja Predavania ie ita Tjanske lenjtéevnosti, objavijena izmedu 1868 i 1871, ofivijujudl th snagnora toplinom svog strasnog izlaganja. °gh nora knitewne teke 1 istorje knew ost kofi su mu prethodil a1 ill uporede's ajar peo Ss ulin u ate veligini, lik Frangeskea "De anktisa, Med onima koji se mogu smatratl prethod. nlcima De Sanktisovog remekiela namerno aay bostes vili Cezara Kantua, ja nam erudicija, kojom je kreata Istorja taliensce knjzeonosti(objav iene 1689) iagleda guvigeosiuina tivotnim sokovina da bi mogla recitare Hati an papred, dok Ge njegov gvelfski moralizam naél Sin | toplit Smiseo u'moraitimu Frangecke ‘Sanktisa. wu fee Prantesko De Sanktis saviaduje ova oklevanga { muc Kotrpne tetnje, stvara svoie kntitko devo | estae ta rljeni dly w Gstorit italiane imzewnesti: Mada, je {atn0 ono to je rekzo Beneelo Krote da sniedna aruge knjltewnost nema, za svole dela, oped koje take soe Elem cidav, igo on koe 2 sry devel aro) Jnna Talla 'wfetorij fu drughm bation Gena Peo geska De Sanitisa, (Benedeto Rrote, Eotetiee hao nauha leraza f optta lingoistta, Drag deo, leoria east, lava XV, sit, 11-412. Sesto Sedango, Bari 1090) tee stalom, aio smo bacill pogled na kittie Roja je pre: hodlla De Sanitis, mismo smali numer da ovog vellnog Lumethika vezemo 2a florofike slateme, miijenia 1 pe tke tz Koh je tzvukno pone | motive all lanad shee slobedno tenidavajudl svoju mimo T svoju dub Je De Senktisova veltina upravo u tome ito je unico di gstane slobodan od sveke dogme i da abode stvace iz dana u dan svoje delo. To je sivaranje Soveka pee snika koji odbacivsl sheme fretoriz, stlno ualade vols isptivanja sa razvojem istorii knjiternost! odlse jaiuel eve unapred odredene dokttinarske chem, fife Bi granice sputale njegovo poniranje u umetnieke dels 1X pojave njzevnent, Ove njegova Hubonom ac ana slobeda vodil ga je od prviht kurtave reduc Istorie knjzeonosti | Kritiih eseja na kote ae shoe pjthove sktuelnost,stalno vraamo sa uvek novimm ioe teresovanjem. Frandesko De Santis rodiose 28 marta 1817 godine ymestu Mori u Trpinij, necaleko od Napulj, tale pod Busbonims, u brojno} sitmoposednicko} parodia a kee 10 bj Speman ets els te ih Stare tania Seine a ae tai Sees Gaetan cet Asie Sue ec linea Foes Metis baci Peat shores, ey ea ae cae ian 0 ean etn Teal eater are els roe Nobegaie Atha tc ish Stas sree les 0 Bat coped, orn tan sore gnc Fee ators Rect Ges Lae ae ge Dieter di! ti gel eae Serr ore the Suge Hiarets a Se ee. SAS elem ite enn mtg mcnienae haa great gra oe el on ae ASSEN caf ah cae motel pooeln ty fy ie ae ee 2 ea See Sa ee aa ES Sena Shae eer lau lon 2 Be ies carn et Bal peice Sn 1 a2 el Pen nl fan spr Th uJe uvek priviatio misde: .Driao sam svoj éas gramatike Prisno, sedeti, bez gestova, bez oralorskih naglatavanje, a familijaran i didaktiéan natin", priéa on u evojgn cazemename (sr, 180). U isto wreme De Sanktis je otvorio svo) privatni kurs: tu se Puotijeva graoatele Puristidka doktrina preobrazila u 2ivo titanje poezije, 4 Rome jezik nije blo vite dogmatska sramatithe kate, gorija vee problem stila i izrezavanja, U svojo} pobonl Protiv Puotijevog puriama De Santis je ves tyesto Postavio plodno jeegro svog buduéeg istradivanja ne peo iu Mritike. On je smatrao da jezikt moze da se bogati Rovim retima, novim izrazima, pa i onima kof pote iz italijanskih dijalckata, i ak iz stranih jezka, ako fagovaraju dubu jezika i ako su neophodni ieredainey formi misii: .Davao sam vrlo veliku vetnost Ziven ralavanju i rado sam primao nove Tell: nezabelefene a retniku, ali koje su lepo zvudale u ustims Ijud) ie nec ‘To je istoriski pogled na jezik kao element stila, uu kome reéi nisu apstraktno rubo kofim treba saodenud malsao veé su izratajni vid, forma Koja se Tada islore, meno sa misliu, sa oseéanjem, Ako je to oseéanie to morslno odivijavanje nedovolino, knjidevnest stadine Ba izvettaéenu retorsku igru, na sjajno. zaodevanie idejne bede, I eto, De Sanktis veé potanko navod, ne Zazvijsjuél pak svoje shvatanje kroz kriticki opis, per rode i pojave velike { prazne poezije, evetanja f'opadar {ako da, neprimer, nile siéano fel @ mate ey oe geclisio angazovant nazivai Arkadijom unsere ae Sent sociialnih elemenata, : sae Oskedivan tere Be Sanktisove Frit nesum- vo fe doprinela T Engeniea So oe posers eat ni omiladine joS Kada je, 4 sem mlad, poiso da stele B plodove svojth proutavanja 1 da svoje poglede prime- njuje na knjizevnost; uz takvu aktivnost izvarednog vvaspitaca, on je pisao svoja dela iz koji, logitno, nije ‘mogla izostati vaspitna namera, De Sanktis je alive uéestvovao u Bivotu, bio je jedan od najsnadnijih pokre- taéa budenja nacionalne svesti: to su dokazali njegovi daci iz Napulja, koji su se zalagall u polititko) borbt do. te mere da je jedan od najboljih medu njima poginuo na barikadams maja 1848, a sam De Sanktis je bagen «t tamnicu 1849 godine, keda je burbonska reakeija ned= viadsvala Liberalni pokret, Franéesko Je bio sekretar privremene komisije za prosvetu; proveo je tr! godine po burbonskim zatvorima potyrdujudi ispravnost svog gesla: ,Skola je Zivot.” Prognan, po izlasku iz zatvors zadréao se u Torinu, tadainjem sklonistu italijanskih rodaljuba, i predavao Jeu jednom Zenskom institutu od 1853 do 1856, Kada Je primio Iektorat italijanskog jezika u ciriskom poli= fehnikumu. Tz Cirtha je pohriio u Nepulj, de je, osle Garibaldijevog osiobodenja, septembra 1860. sti pio na duinost viadinog poverenika tu Aveling, a 2a tim uprava nad napuljskom prosvetom, On je sproveo reformu napuljskog univerziteta, Koll je za éetvrt veka ppostao jedna od najslavnijih skola u cele Bvropi. Svoje: delo nastavio je 1862 kso ministar prosvete nove Kra- ovine Htalije, Od 1872 do 1876 bio fe profesor Univer= ziteta u Napulju. Ponovo je bio ministar prosvete 1888, a zatim od 2 novembra 1879 do kraja 1980 godine. U veri sa njegovim zivotom politiéara ii, bolje, po- Litidkog vaspitaca, potsetiéemo da je bio jedan od najeo- slednijih pobornika Isitke, moderne, nacionalne 4 super konfesionalne dréave, 4 da je njegov stay bio stav in telelctualea levog centra, diroldh pogleda, Koil izbe- gava ekstremisticke definieije i malo je sposoban da Fazume stranke i njihove borbe. Keda je 2 jznuara 1087 doo octavku u viadi Kairolija, De Sanktis Je bio sve- stan da je udinio sve Sto Je mogao za svoje ideale nacio- nalneg vaspitanja. Povukao se u miran Zivot odmarajuél se u udenju i zavrSio svoju aktivnost pisea # vaspltaéa Uspomenama (nedovrSenim i objavijenim posle njegove smrti 1889 od strane Paskvalea Vilarija, pod naslovom 13Madost), koje je diktirao unuel, ofivljavajuél u tim po- Slednjim’ dverna godinama zivota cecanja. na hea ustreptaly mladosty Kade je ammo, 19 decembra Jan, njegovo krtitko deo je bilo zavrieho; mio nyih Ye to. glo odmah da shvati njegovu velifinu a. nike ale bio Sposoban da se takmiti « njim, All vredinast njegouin pps Je goginama ral ml ma ae vray imo ga nasi bliskog sebt blizeg nego flo naa Te nedeto Krote. if bite eee Sad De Sanklis nam ukazuje na_prvo raedoblje svoje aktivnosti na polju Kritike, kada je bio sputen Hegelovom doktrinom, eu Je Eotetite predavan ve godine na posetie vox astavnickog rada w Nepuljan {n citira jedan ese] iz miadosti koit Smo namemo anal, Una isbor): yNazivam leiikom apriont fad poststean nezavisno od "prostora i vremenns Ja sem, naprimer napisao jedan ese) 0 pesmi Dakoma Leopardi Valye, no} Zend, ta) ese;.. bio Je samo reminjosencya presse anja odzanih w inojo} ‘nekadaénjo Skol, pre 2618, Takva kritke moze t da stoji t da bude tadha alo fo, Janad svega, rad uma praden izvrenoteu ukusa 1 osees nj, Ako eho ma uktsa i ume teévo da o tne. nasi, mode da visi kritike apriors alt to je uvek neon volina kaitika, Koja ne vodi Faguna o lavesnim elemene time koji five tu umetnostl {koi daju Tiionoat ju dela,® Ovde Je Frantesko De Sanktis jos bio pod utieaem egelove ,sverotne misi"kada o pre 1840 fat Sto pte Benedeto ‘rote ut svojo} Batetis,feoto iadanjer Bank 1826, str, 402-8) tvrdio kako faite maze mall spas 4 filozofsko} tkol, koja jeu inidevnim della urea 4 obalr wont apsohutau atrant on neodeedenu mea, koja uabuduje Gulu vellh pisaca, ave dok ne bible Zeodenbita preksesnim rubor, ali uvek monje lepa nego Sto je ustvari a 1850, a predgovoru Sllerovimn Grane sma, plier deja nije isso, nit je poesia sazum slavljen u siihove.. deja Je Sstovtenieno! nusrost talon ode, rerun t strat, a njen savréeni oblik'u dram Jeno akelja"" All De Sentis nije mogny saivorit svoju ine tik u proizveljne sheme metafizitara | buni se prativ svih Hogelovih formalist 1 iavestatenth pecante: “ rile, lako mu Je Retetdea korstila da prevazide shuntae ‘yn star Htaljansich toa, i mada see som keitciom dela uvek evrsto dréao iavesnih mesta Koya je. erpao ‘4 nemadkth Blozota, naprimer distinkelje lzmedu 20- rislunja i matte omatrajudl masta kao Jedinu f preva poetsku vrlinu); tu distinkelja avaeak je dugoveo, kee fo to napeminje Benedeto Krose (op. eit), Hagelovorn | Selingovomsugerisanjs. (Ajnbildungokreft, Fantaziy i njoj ye dao svoje tumatenie smatrajuéi da je zamis}ae nie vise mehanitia spesobnost dase sakupe pojedinot iigreda, dok je maita peenikova sposobnost sinters 1 stvar raja 'stoge savi rasta od mistene sposobnost Ine lelektualne intuicije kako su je shvatili nemack meta- fizitarl, De Sanktss se oslabodio.hegelovsiih formula | apriorizma, Kojima nije bilo mogveno sputatl proua- vanje 1 rit poetslog dela, ton je odlutno.usteo proltv metafictke estethke i apriorizma, Prema Hege= ovoj skoli (a u Stalit Dobertijeva)), ytsorije ideale Je dovistens do svoje onatne pobeds, do Faspacanja samog pelienl, do sheatanja ia satan, po Je fora tala puko pomoéno sredstwo"— pao je on 1808 st Jednom napist o fitie Petrarke, ~ e'Tako ae desilo da fr pelea ncoredero, Jee, uaa, eben, ve Z2autast, priksiveno andeenko dobilo poeasno mesto 1 ‘rmetniekim formama; at kris si u mod epe, dealno, Heskonaéno, duh, misao, ideje iting, nad shvatljivog, rattan, bide ono sto posto, + tltke-druga opsta: ‘Vanja igbagena formulama varvarskim gotovo leo skola~ ithe, i kojih smo 3¢-* toliko muke bill izvulsi Sve te misli ferazavaje nesporobnort dase ubatl prev arakter umetnosi, kojl nije. apetcakctjema. vee obuhvatanju avota, kao fo dobro primecuje Krofe & ‘navedenon dela, om éemo se jo8 kort {ako lepo Pideaino imaju zatenje koje im daju tt flozel, ste {tina umetnost mis ideaino 1 lepo", ~ trea De Sane tis, ~ yvee ono Slo 2ivi, forma; Tuino takode pripada lumctnd®t, kao sto w priced t taino vis van eamtva limetnost! postot samo bezoblténo t nakazno, Talda it Malebolde je diva 1 postienija od Beatrice knda je Be- arige esta alogoria © odavans apetraknin ombine= Clisma, A Lepo? Postot I, dake, lepo kno sto je Tago: 8Soir sles cuneate, puna, tei ie svn erin psn aisle eee mae ent sonata 0 ete eo of tins 1 SSeS chamegs mo seegpase roa ate poet rma ah Ril irae, damien, best, rele sian au ane Ps a He ida aio Heveatane (gi hl rll wae Paro age Pipl i epi os fe manfrae prntnoa acre ie dle: Eel rer nl Ferns uti, Rave om sie clin, no Fe eae ean nee tig prion ‘tang ane oi eo be ‘ane De rots fom lear le nei ge ante ct ort annem sabe ih, ale aed done arin ra sn eran ain waka Poipip renner anaes ous as epee des cai 1 aha oan i anon el hp wh 2 Pence ely us Cpr el expe Se cma res ope of leon, od rod yo cong ory es Fle pole er Nene Leon, eee De se le Shain re ey pret me ah rams ge ants De Sano en iors an dimemte sls lene yer so ies sans eh ale 4 leah are ae Say pom | oe pn Beggs ori an tant ae eas of wrong ar erat Seo ley mpraog, dala, era Francs ye oor ian ioka eros, 16 Seta ovog napisa. De Sanktisova Ietorija se sva upinje dia ispita fenomen yknjizevnost" sa strogom, dotada ne- poznatom sigurnoséu. Purizam i hegelizam, tradielonaini rotorski formalizam i estetitki konceptualizam prevazi- Geni su i napusteni, da bi se stvorila istorija kmjizevno- sti Koja teZi za jedinstvom, i nije nifta druge do istorija, jedne sadrZine — forme, sadréine koja pokugava da po- Stane ili postaje forma, i forme koja je nastala iz cadr— Zine ili se od nje udaljeva, De Sanktis, zahvaljujua azrelosti svojih misif i svojoj velikoj Kulturi | éovetnosti, ispituje stvarost u njeno} slozenoj raznolikosti formi ‘obuhvatajudi svojim istradivanjem slodenog toka pojava, koji ide od uzviSenog umetnickog leraza do praznog 1 oratorskog jezika. U'linjiievno} pojavi sultinska istina je umetnidid dogadaj, koji daje pravac i reljef De Sankti= Sovim ispitivanjima. I kako sadrdina po sebi moze da ima znataj dokumenta, ali ga nema kao. knjizevnost i kao umetnost ako je ostala neaktivna, slaba ili iska- rena u umu umetnika, ako nije imala dovoljno stvara- late moti, ispoljava se slabs ii lazna ill loSa po formi", ali ona postaje besmrtna kada se pretvara u formu, Tako Istorija italijanske knjizeenostt prati istoriju_sadrdina kkada su one, kno forme, interesantne za knjifevnost 1 lumetnost, Odatle se mode invuéi zakljutak @ tome kealevo Je bilo De Sanktisovo shvatanje o autonomiji umetno- Sti, koja postaje mehanicki, tehnighi izvestagena Iada hove da sivara umetnost radi umetnosti, umetnost kao cilj samo} sebi; a kacla postoji keo prava umetnost, uve nas vraéa u svet kulture { moralnog Zivota, Koft je akti= van u pesniku, 1'u duhovni i moralnt svet, oii je pesnika i iz koga pesnile nastaje, Tako, ako je Ietorisa Halijanske knjizevnosti istorija jedine knjiZevne kulture, vid f izraz drustvenog Zivota, 2a umetnast najei8e vrede dela u Kojima je duh dostigao poetsko savezenstvo ih ostavio osnovno tumatenje o civilizaciji 1 kulturl w od- redenom razdoblju njthovog razvoja. T eto, stoga su Istoriju kritikovali kao istoriju re- mek-dela’ oni koji su. zahtevall pedantno nabrajanje crugostepenih imena i dogadaja, poput positivistidke 4Skole, { ona je bila predmet Gudenja za one Kofi su prvi ‘put videli uvrSéene'u jednu istoriju italijanake knji2ev- 2 ns eee "7rnosti mislioce ke &to su Bordano Bruno, Tomazeo Kam= panela i Danbatista Viko. A upravo u tome 4 jeste po- ‘vezanost De Sanktrisovog isoriskog i estetitkog. shva tanja; on zanemaruje one koji mu ne izgledaju Korisnt za tumaéenje i osvetljavanje knjizeyne kulture poezijom, kkao sto izostavija blografske podatke velikih iénost! ‘koji nis neophodni za shvatanje geneze pisea i pesnika, ddok su ti podaci izgledali neophodini novim pozitivistic” ‘kim retorima koji su tragali za tinjencama korisnim sebi samima. To ne zaéi da je De Sanktisu nedostajala priprema i upornost filozofskog istrazivanja, Istina je Upravo suprotno: , Bio sam jako navilenut na potaniosti, sve sam usitnjavad, i na svako) sam sitnici vezbao svo} istandani um. Oni koji su me slufali kako Qlozofiram, uu vedi s gramatikom ili opisujem stvari velikim pote~ zima nisu moglt verovati da sam ja onaj sitnigar u naj- ‘manjim gramatiékim pojedinestima. Ist. podrobnost ‘sam unosio u pitanja jezilea, Posto sam analizirao | pre= ‘resao gramaticiu pojavu, zabavijao sam se reéima i ssvojom beskrajnom erudicijom, stegenom na jezickim ‘ekstovima, za svaleu sam reé nalazio derivate, slozenice, stara i nova znaéenja, slignosti i razlike", — ispriéao je 0 sebi De Sanktis u Uspomenama, To isto mozemo rei za njegovu Istoriju italijancke ienjiZevnoeti, Gake iako danas treba dese proveravatl i ispravijatiistoriske po- Aatke koje Je prihvatio. I eéi éemo da mu je to njegovo veibanje iz doba mladosti, da jezik rasélani na njegove delove, da ga rekonstruise posto je le delave upoznao, eoristilo kasnije za br2o donofenje suda o jezik 1.0 oetskam izrazcu dela koja je kritiki ispitivad, keristilo odluéno} i svesno} sigurnosti njegovog estelsieog ulus i omoguéilo mu slobodu w pisanju, 2ivom, snaznom £ dalekom od svih kanona tradicionalne retorike. ‘Umno proufavanje 1 emotivno prikazivanje stapaju se u delu Frandeska De Sanktisa w jezik koji ne 2ado- voljava Iubitelje mrtvih istoriografskih podataka, ali koji je Ziv, jasan, priviaéan i pun topline, Topline koju je De Sanktis erpso uglavnom iz svog nepokolebljivog moralnog oseéenja, prema Kome odmerava vrednost ne samo umetnitikog dela po sebi ves Govelza i sredine koji su proizveli to delo. Prefinjeno oseéanje moralne sustine 18 kkojom su prodete |, redi demo, naéinjene poezija i kn Zevnost daje njegovo} kritict novu Zivotm snagu i omo- guéava joj efikasnije prodiranje u delo koga se prihva- tao bogateéi kitiekt rad ubedljivoséa i stanom. velié znom mnogo moénijom od gole i obllne preelznosti, uobl- Cajene kod pozitivistithim istorlografa, Mozem 1’ da 9 nne slozimo sa De Sanktisovim etieiim i estetigkim ti madenjem odredenih knjizevnih pojava 1 odredenih pl- ‘aca, ali istorisko-etivha vizija pisea, potpomognuta br inom shvatanja Goveka dobrog i preciznog ukusa, daje ‘De Sanktisovo} istorii jedinstven 1 povezan karalter, koji nedestaje istorjjama knjidevnosti zasnovanim na golim podacima ili na neopravdano} iskljutivo estetsko} analizi, i &ine to delo prvom velikom istorijom italijan- ake Knjizevnosti, koja je istovremeno istorija_njene ‘kulture. Ovde bi’ bilo korisno izneti citirani sud Gram~ Sija, koji je De Sanktisovu kritiku (a ne Kroseova) Gefinisao eo tip knjldevne kritike svojstven filozalijl prakse, dijalektickom i istoriskom materijalizma, jer ‘mu je ona 5 pravom izgledala sva politigki { istariski an- ftlovann, ie Je zadovoljavala njegova,itrazivanje cilju ponovnog uspostavljanja poitebne i organske veze izmedu forme umetnickog dela i njegove sadrdine, t}. izmedu umetnosti | Istorije, | potvrdivala je u potpuno- sti Istoriski pogled na umetni¢ko delo 1 leileu. Za Gramilja, knyizevna kritike ,borbu 2a novu kultura, to jest za novi humanizam, kritiku obiéaja i shvatanja sveta, mora da saZme strasnom Zestinom sa estetskom 5 Histo umetnikom keitikom". Kroeova keitika, po- stavSi kritika Giste forme, Gistog odvajanja poezije od nepoezije nije mogla odgovarati idealu Gramiija, koji Je, kao De Sanktis, tebio tame da vezu izmedu sirukture Boezie | poezije opt uti orgasim, da i rik sadréina i formi, posmatranih nerazdvojno u knjizev- nom i umetniékom deli uopste. Stoga za Gramiija svaka kritika moze da bude samo deo organske itorije kknjigevnosti, 1 ovom shvatanju je bliska De Sanktisova, ritika, Tako obojica, Gram8i I De Sanktis, daju it skiciraju kulturna istorija Italie, u njenom knjizevnom, vvidu, Prirodno, tumagenje istoriskog razvoja Koji oni daju je razliito; za Franéeskea De Sanlktisa najteza bo- » 19Jest italijanske knjldevnosti je a tome ato ona nije bila narodska i realistitna; to je vezilo i 2a Gramsija, koji, medutim, terminu narodska” daje novo 4 precizno Klasno znaéenje; za GramSija problem razvoja italijan- ske knjizevnostt je u podvojenosti, istoriskl objeinjeno}, izmedu naroda i ‘intelektualaea; ta je podvojencst obja~ Snjena Klasno, i time istorija knjizevnosti nalaal tuma- Genje u istoriji klasa. Za De Sanktlsa, isloriogratsia shema, zeta iz romantiéne istoriografije, deli istoriju kulture i istoriju knjidevnosti u epohe koje se u svor ssukobu pogadaju: s jedne strane, epohe kojima je kanji- Zevnost bila nadabnita { podréana dubokim religioznim ii gradanskim ubedenjima, kno Srednji vek, Humani- zam i Romantizam, a, = druge strane, epohe u kojima je ‘ona bila odvojena od realnog 2ivota f postala Gista umet= nost ii sta kultura, 1 éak igra, makar velo veita { uz vigena, kao Sto su bili Humanizam i Renesansa, barokni XVII vek i Arkadlja. Istoriografska Gramsijeva shema daje éesto genijalnim nagovestajima Romantizma i De Sanktisa, doprinos dijaleleticke konstantnosti razvoja, istoriskt fiksira te nagovestaje, delimigno ispravija hove podatke i rezultate, ali neobiéno im se priblizava 1 opitim sudovima: iz éega proizlazd novo opravdanje: 2a jo8 uvek akiuelnu vrednost De Sanktisove leitike, Uostalom, kao Sto napominje Luigi Ruso w knjizi Istoriski portreti i skice (Bari 1935, Tl str. 290), sam Krofe, pre nego sto ga je polemith duh naterao da iz, svojih spisa otstrani svaiu aluziju na ma koji vid mark sizma, iz koga je Ipak toliko nauélo u skoli Antonija Labriole, Kroge, dakle, godine 1896 potinje knjigu Ita- Hijanska'ienjigevnost XIX veka ovirn retima: yPravac kkoji se sada naziva (nije vagno da ii umesno’ilt ne) praveem istoriskog materijalizma, i koji se sastofi shvatanju istoriskih dogadaja u njihovom postanieu 1 razvoju iz najprostijih materijalnih elemenata, ima Gesto u De Sanktisu nedoktriniranog preistavnike. I't0 e izgledati prirodno ako se pomisli da je taj pravae ‘nastao iz sugestija istoriskog Iskustva i da mora imat pretete i pretstavnike u svim isloridarima ostrog okt realistigkog pogleda, koji su u stanju da dobro posma- ‘raju. Romantizam,’neokatolicizam, metafizidki ideall- 20 ‘am, teorlja progresa, eklektizam i slime intelektualne 1 estetske manifestacije De Sanktis ponovo vraéa na njthoyu materijalnu bazu.* (Frandesko De Sanktis, Tta~ Ujanska knjizeonost XIX veka, uredio B. Krove, Napulj, st. XXVI) ‘A Kroteu, uprkos njegovim kasnijim pristrasnim ‘tumagenjima De Sanktisove misli, mnogo dugujemo ako je danas vraéanje De Sanktisu gotova Ginjenica, Té medutim, nije mehanisko vraéanje na shvatanja 0 knj Zeynosti i umetnosti koja je razvio De Sanktis, ved ,2a~ ‘uzimanje prema umetnastl i Zivobu stava sliénog oname Koji je zauzeo De Sanktis u svoje doba" (A. Gram&i, Literatura i nacionalni Zivot, Torino 1950, str.'8), 2natl, dakle, prilazenje odredenim istoriskim situacijama sa jasnim i doslednim stavom prema politic 1 kulturl, sa ‘stavom koji uvek tedi progresu. Zbog ovog karaktera ‘kritike De Sanktis nam je take blizale. Kao ito je rekao Graméi (op. cit, str. 7), ,De Sanktisova kritika Je bor Dena, a ne ,hladno’ estetsia, to je kitika razdoblja borbi na polju Kulture, sukobe iemedu suprotnih. shvatanja fivota. Analiza sadréine, kritika strukture dela, to jest logiéne i istorisko-aktuelne povezanasti mnostva ase- Ganja umetnidki prikazanih, vezane su za tt borbu na kulturnom polju: upravo w ovome izgleda da je duboka De Sanktisova Sovetnast { njegov humanizam, zbog ko- jih nam je i danas ovaj kritiéar tako simpatitan, Lepo je Sto se u njemu oseea strasna 2estina partiski oprede- Ajenog Covel, sa évrstim moralnim { polititkim ubede- njlana koja on'ne krije, Gak I ne pokutava da ih sakije.’ ‘Uvek smo govorili, I s pravom, o Istorit italijanske Jonjifevnosti; all twrdedi da je svaka knjiZevna keritiea deo jedne organske istorije Knjizevnosti (suproino ten- denciji Kroteove estetike), veé smo definisall glavni Kkarakter esejistike Frandeska De Sanktisa, ji svali ojedint ese} mote da bude poglavije istorije kniizevno- sti, sa distinkcljama i ogradama u pogledu Iearaktera po- pojedinih eseja (ved smo ukazali na ,aprioristishi" star 4 eseju Voljenoj Zeni od D. Leopardija). Sto ve tike é njenice da se u esefima De Sanktis Gesto rasplinjava u sine analize estetskih vrednosti, potsctiéemo da iu Istoriji mnoge analize postaju esto minuciozne do pre= afinjenog odredivanja yrednosti pojedinog tzraza, poje- dine reli pojedinog stiha, uvek Kada to ne skreee na Inanje vazne strane opili raspoted dela, ves kada oct njivanje 1 najmanjih ‘vrednost, pa { najatnith pojeve, Koristi razumevan{u sloZenije knjitevne pojave i Mtorie Kenjizevnostt uopile. Kritiekt ese}i Frandeska De Sank. {8 0, dale, poglavalatijanske iii knlaevnat 2 sto toko vrede, sa malo ograda, kao istorja u Pra vvorn smisia ret 7 Nazivajuéi svoja dela iz oblast! Kritike esejima, De Snktis je upotrebio termin kofi su vee potvralle pro. svetiteliska 1 romantigarsica tradelja, 1 Koji se 1020 Upotrebljavao odmah posle njega; medutim, on Jet vom svom delu upotrebio itt metod 1 ist sil kao tu Tetori postizuds iste rezultate: ako ragpravljange. © tome koje Je De Sanitisovo dele remelcdelo, da ll Krk LOKI esejt il Tstorija italijonske knjiseonest, iagleda pam da nije niita aktuelnije od nadrteolotiih sku ‘o mutkom iif Zenskom polu andela, A razbocitiji Hua ? ne postaviaju to pitanje Tuidi Tluso izdvaja De Sanktisovo eseisticko delo u tri grupe, koje odgovaraju trima periosima: peva ‘0d 1849 ao 1896; druga — of 1856 do 1069: i trega od 1869 do 1983, { upravo se zakdjuuj, kao Sto tyrdl Ruso, predavanjima odraanim marta te godine © tem! Dare. fisam w umetnosti, Ova podeli, koja oznatava r4evo} De Sinktisove misll | njegove kritiéke strast, motemo ds pribvatime fzbegavajuer svaku ustjenu il Ideainy podelu, imajudi na uma da se De Sanktis razvija; kao fovek i riticar, po logieko} nist w potpunom skdady sa Sobom. Tas iabot ne napulta shigajno taku hronolotiea, Podelu: redosled naseg tebora, kao | sam izbor,diktirale i prvenstveno dve namere: Ja se tiaocu pride napist Hof ée osvetlitt velike likove i velika dcla ialijarcke Aenjitevnostt(odustajul, dakle, od likova i pojava 2a t= jim se dubljim pomavanjem osoéa manja potreba) i u kojima je, po hasem misijenju De Sankes, dostigao najvete savrienstvo, I redosled eseja saiupljenth a Ovo} nll ne odgovara Ironologiii niihovog stvaranja, vee hronolotkom ‘razvoju,italijanske. knjizevnost, | ob Ihvata, kao prve po Tedt, pet eseja o Danteovom del 2 Danteov karakter i ajegova utopija, objavijen u taso~ ppisu Rivista kontemporanea (god. VI, 1857, tom XII, st. 3-15); O predmetu Bosanstvene komedije (Rivista kon- temporanea, god. V, 1857, tom XI, str, 319-29); Fran- ceska da Rimini (Nuova antolodia, januar 1869, pod na slovom Frandeska da Rimini prema kriticarima 1 prema umeinosti); Danteov Farinata (Nuova antolodia, maj 1868); Danteov Ugotino (Nuova entolodia, decembar 1869), Radi se, dakle, o studijama objavijenim u vreme od jedanaest godina; one odrazavaju karakteristicna De Sanktisova interesovanja u tom razdoblju, a potiéu iz predavanja Koja je on dréao na dva kursa'u Torin od ‘oktobra 1854 do 1855 i koja su dopria do nas u verzijama prepisivaés koje se esto nist slagale, i sa ispravkama keoje je unco sam pisac, Franéeska De Sanktis je stlg00 u Torino oktobra 1833, posto je izdréao 33 meseca tam~ nice u Kastel del’ Ovo, u Napulju, pod optuzbor da fe ugestvovao u zaveri protiv Ferdinianda TI. Viada Pije~ ‘monta davala je izgnanicima pomoé koju je De Sanktis oxbio Zeleti da se izdréava svojim radom; stoga je me- Ssecima #iveo u tesko} bedi, suvise gord da primi pomoé ak {od najbllzih prijatelja i zato tto »macin kojim i2- gnanile mole da Gini Gast oladzbini jeste da estane po- ‘ten, da stige sredstva 2a Zivot radom, da proslavi svoju. zemiju pisanjem". Dobio je mala platu us jednom Zen- skom institutu i zaradivao je poneku paru od privatnih tasova koje je davao mladim devojkama u tom gradu, sve dok nije uspeo da prebrodi teskoée i da otvor! 1854, nastavljajuéi_ ga 1895, jedan Kurs Italljanskog jezika 4‘ ienjidevnosti, ije se’ pohadanje plaéalo i na kome je govorio o Danteu Aligieriju. Aligijeriju se vratio i'w Girihu, gde je bio pozvan januara 1856 na katedru ita- Iijanske.knjizevnosti pri Politehnikumu. Za eseje 0 Dantew treba da zahvalimo tom naporu, nezahvainom narotito u Cirihu, gdje je morao testo da dr3i Casove svodee! th ,na vrlo malo ideja, praéenth sa vrlo mnogo primera da'bi th utuvio u grube mozgove, nenaviknute na razmisljanje" (pismo od 15 maja 1856 izgnaniku A. K. De Meisi, De Sanktisovon prijatelju 1 uéeniku. E’e[i koje smo odabralt korisni eu 2a slustraetju navog De Sanktisovog tumatenja Aligijerija 1 potveduju njegovu povezanost sa istorijom iz doba Preporoda, ,Danas je 2Dantoro dba" tdi je De Sens sorta svoje vreme onim prelaznim periodima ih. pevlodima Inrze 1 duhovne dekadenetje koje je on definsao sDo- bima Potrarke, Tosa | Metantanjee Iz ovog manifesta a rayon smisht reti Jamo proiiaci shvstanje njegove Jnritike (onako kako smo pokusall da je definisemo), Kota bara. gramatike, retorske, istorake # alegoriske. Ko: mentare o Danteu, Koji su seu njegovo vreme Jos = stavijall{ odolevalt iz navike, iz tradelje,dok je, kako je on tvrdio, nauka vee pedeset godina isla crugien tak ‘uprotnim putevima, A komentatorima tog starog tipa on Je ovako. prigovarao: ,Vi nam dajete Teese, aja" vam dajem mis; vl nam dajete istoriske tinjeniee, ja vam ddajem Istoriske zakone"; njegova je polemita bila upe- ena posebno.protivnemaeksh 1 thaneusldh preven, Uesefima o Danteu De Santis vec rezvija | primenjuje svoja shvatanja, po kojima su, retorika | istorifa, Kose definise kao sprifogne zakone I teljine elemente sprethodna zanja Koja mog possi kao anova ie Hécom ‘delu, ali jos uvele isu kritika", Yer, vel De Sonktis,retorika daje eis formu il se, posio je advo, Jona od predmeta, jzrodava w apstrakina pravia, Gesto Prolevolina I slutaina, a uvek spolinar a fstorjs samo rufa golu Ginjenicu, apstraktnu sadstinu pocziie. Fovu i neorgansiu. gradu, afednighky svim savremneni= cima", Tako, Rorstec! ono Ho je istorija pocvedotila, De Sanktis se ne zadzava na raitanjavanju Danteovor, sveta, Sto je Cisto istorisko proutavanje, vee prstope ‘nome Sto fe konatn’ aadatal hritike: na oft fe nagin pesnik pretvorio tu stvarnost u poeaju'i kako je stine 4a soetska forma mora odgovarstistramesti koja iz inva, (Predavanja 0 Bosanstveno} komedi, Later Bari 1953, str. 280) 'U exejima o Dantou De Sanktis lelade taka zapstan}a, kao ono 2a koje Laid uso tdi ia Je postalo anon 24 nab tavern ete, hae las: to je savest oko poesie, ito neposredao do diha reprodultovan kao odrazeno del ua: Ona re sme da razluti poetskt sve, vee mora da pokaze nje= Bovo jedinstvo pretvoreno u razum. i U cesejima koje smo odabrali nalacimo éeste pric mene ovakvih i slitnih tvrdnil; lz njih.proiziaze De Sanktisova kritcka nagela, koji se on dboledno pride a Zava, jako ponckad izgleda kao da se prepuita svojoj strastvenosti Soveka doba Preporoda. Ponoviéemo jo8 jedno De Sanktisovo estetsko natelo koje Ruso, u citi- Fanom delu, opravdano istige kao rasvetljavajuce: ,.Na- uka je red i vrsia, umetnost je individua if 1ignost, i Sto se vise udaljavamo od individue, sve vise mudru- Jemo i odvajamo se, sve vise se udaljavamo od umet ost ‘Nismo dali manji prostor izvrsnom eseju o Petrarki, koji je De'Sanktis objavio prvi put 1859, a zatim ponovo 1883) sa nekim dopunama, za Moranova napuljska izda- nja. Nazvali smo ese} izvrsnim i smatramo ga takvim ne ‘samo zbo® originalnosti postavljanja problema Petrarke vveé 1 zbog postignutih rezultata, mada su ti 1 tamo potrebne neke ispravke i razjainjenja, De Sanktis se praktiéno naigo u tetkos! da se sam, ne mogavéi da oristi prethodine kritiéare, suoti sa problemom Petrar= Kine poczije i njene vrednosti. On je cak pristupio Petrarkt priliéno sputan antipetrarkistitkim duhom na- sledenim iz romantitarskog doba: vellki Aretino, obra~ zovan, prefinjen pesnik, literata, tworae tendenelje koja se provlati kroz sve vekove italijanske kn{izevnosti, bio {e upravo protiv romantitnog uzdizanja rodne i narodne [poezije i tendencije ogranigavanja sude na mera u Kojo} Je pesnik delovao na istoriski tok necije. Sam je De Santis, kao Sto smo veé videli, oseéao kao plodno i blisko svom dobu Danteovo doba a ne Petrarkino, tollko siromainije fermentima kulturnog napretka 1 toliko zaoluplieno traganjem za formom. De Sanktis se u svo- Jol kaiticl do kraja | dosledno borlo protiy svega petrar= kkistickog Sto je bilo predivelo, pa je i dalje Zivelo u italljanskoj kuilturl: protiv onoga 89 se ispoljavale kao Arkadija, Keo akademizam, Sto je bilo literatura $ idila ili oseéanje sanjalice, osudeno tivek na porez u odnosu nna akeiju. Pa dobro 8 od ovih svojih dubokih ubedenja u pogledu Istorije i kritike, De Senktis pristupa Petrarki sav usmeren na to da pod tako prefinjenim li- terarnim velom otkrije pravog pesnika i njegov pravi lik Goveka. Ovo strasno traganje, 2a koje éemo redi da je antlidilitno j antiliterarno, goni De Sanktisa da u osnovi jzvesnih Petrarkinih pesama trazi situaclje dramske sentimentalne akcije, nepromiiljenth, nagih izbijanja 25strasti, koje nije tako lako otkriti kod Petrarke, all koje Ge Giniti ubedljivijom De Sanktisovu twrdnju 0 jednom Petrarki manje relorskom, literati i prefinjeno, a vise Jednostavnom i velikom. Ali otigledno u tome nisu naj- ‘wrednifi rezultati ovog eseja, Ono sto mu, medutim, daje Guboli znataj jeste otkriGe Petrarkinog lirizma. ‘De Sanktis se bori protiv onoga Sto smo malopre nazvall ,snam*, yall u isto vreme évrsto se dréi princips da je taj Petratiin san, to izrazavanje oseéanja u ton idile { elegije kod Petrarke lirski dar, poezija. Od ovog dyostrukog priznanja zavist cela struktura, dijalekticki sklop ,eseja’ I njegov znaéaj koji je u otkriéu Petrarkinog lrizma, Iu isto vreme graniea tog lirizma." (Natalino Sapenjo, Uvod u kritiekt ese} o Petrarki, Ejnaudi, To- ino 1952, str. XIX.) Stoga nam se uéinilo vrlo korisnim ‘da demo velikl prostor ovom eseju i zbog boljeg razu- ‘mevanja Petrarke i njegovog uticaja na knjizevnost, ne samo italijansln. Eee} 0 Nikoio Makijaveliju (izvuéen iz predavanja ‘edrZanih u Napulju u Veliko} zbornoj sali bivSeg samo- tana sv, Dominike Madore, maja — juna 1869) pruza ideje kojima je kasnije bila Ispunjena Peta glava Isto- rije italijanake TonjiZeonosti, Ali, keko je pisao Krove, u predavanjima, usled njihovog popularriog karakctera, De Sanktisova misao izgleda bolje izrazena, i zbog toga ona mogu Gale da posluze kao Komentar tom poglaviju uw Tetoriji; 1 nismo mogli da prenebregnemo ove napise ‘ako vaane, = jedne strane, 2a osvetljavanje Makijavel jevog lila, a's druge, bline 2a razumevanje preokupaclja, kkojima je blo obuzet De Sanktis u godinama kada se vee gasio plamen Preporeda. ,Predavanja o Makijav Iiju nastala su iz uverenja o potrebl realistickor vaspl- tanja italljanskog duha", pisao je Kroée; i neosporna je Einjeniea da je upravo De Sanklis prvi pokrenuo pitanje onownog ocenjivanja veednostl velikog. florentiskog Pisca, ranije toliko Klevetanog, éije ime Gesto jo | danas ‘ulgaro pretstavija simbol‘moralnog nepoitenja. De Sanktis opet daje ocent: moralne 1 tovetanske vrednosti Makijevelija ne posmatrajuei ga kao usemljeni lik vet u okvirima jedne epohe, jedne odredene civilizaclje, jedne odredene kulture. Makijaveli je vraéen u njegov XVI vek i njegova misto je opravdana i ponovo jo} je 26 data vrednost, De Sanktisov sud 0 Makijavelij podlede zne malim ispravkama, naroéito tamo gde ga, u pojedi- nostima, odvlaéi strasivenost dovelea Preporodas medu- tim, zaduduje Istovisko davanje suda, inteligencija uvek kkadra da obuavati najslozenije pojave i snaga estetskog ukusa, Koji ne dopusts da se istoriska shema nametne postskoj vrednost! svakog teksta 1 da ugusl njegovo po- ‘etsko tumaéenje. De Sanktis je, ponavijamo, shvatio progresivau sirinu misli Nikolo’ Makijavelija, koji je zauzeo vrlo visoko mesto u politisko} nauci. ,Makijaveli je pesimista (ili bolje realista) u posmatranju Tudl i ‘uzroka njihovog delanja” (A. Gram&i, Beletke 9 Makija- veliju, 0 politied 1 0 modernoj dréavi, Ejnaudl, Torino 1950, ‘siz. 85—1), ali w svojoj koncepeiji ‘on prevacilact {talijansko iskustvo, pa uzima u obzir | obuhvata evrop- ko iskustvo, Tako se razume kako Makijavelijev Covele mote prevaziéi feudalizam, koji se raspadao, i graditi fapealutny monarhiju, kao Sto Je to dokazao i utinio u Franeuskoj i Spaniji. Sto taj ,Zovek nije ueinio isto u Italiji, to nije zbog nesposobnesti ijudske prirode" veé zbog wprivrementh uslova koje volja moze da saviada", Frandesko De Sanktis je razumeo i mogao dati sud isto- risk! I nauéno taeniji nego Sto Ge uspeti da ga daju drugi, Eak i posle njega. ,De Sanktis je utestvovzo u jednom trenutka stvaranja italijanske politike istorije, u tre~ nuthu kada je dejstvo politike volje, usmereno na to dda izazove nove i originalne snage a ne samo da raguna na tradieionalne, shvaene kno nesposobne za razvo) 1 Teorgenizaclju (gviéandinijevski polltidki skepticizam), pokazalo evu svojt: poteneijalnost ne samo u vestini da Sonuje drzava iznutra, vee i da gospodari medunarod- ‘him odnosima podmladujuéi profesionalne i uobitajene rmetode diplomatije (ca Kavurom). Atmosfera je bila ‘pogodna za jednu shvatljviju realistiéku koneepeiju po- Jitteke nauke i vestine.” (Id.) Oduzujuet se mislt Antonija Gramiija, dolazimo do jednog od najznatajnijih. pri- ‘zuanja misli Frangeska De Sanktisa, kojl je, kako smatra Grams, mogao u svakom sluéaju da shvati Makijavelija; ali atmosfera Koju daje istoriski trenuitake obogaéuje ese} ssentimentalnim patosom, Koil Gini predmet simpatié- hijim { strasnijim, a nauéni izraz umetnid izrazajnijim i privisgnijim." a‘Smatramo da je sada jasno zaito posle eseja o Ma- Ieijaveliju dolecl ese) 0 Gvitardinijy, abjavijen s Novo} antologiji 1869, Kade je cvetanje publikacija svedotlo © interesovanjii koje je probudilo u Ttalift van nje objavijivanje deset tomova Neobjavljenik deta Franée- ska Gvitardinija (Firenca, Barbera, 1857-67). Gramsi turd da je De Sanktis ocenlo Gvitardinijeve splse vise Kao znake vremena nego kno politicka nave! ali po- trebno je poznavati ta vremena, kao Sto je to smatrso Potrebnim De Sanktis, Roll Je to poznavanje koristio 2a Svoje vaspitno delo, U doba Gvitardinija mudeost je bila ogromna, ali nemoé je bila isto tolika. De Sanklis zakijutule est} Griearainijy ovim reeima! asa Jol nije ozdravila od ove morelne bola Ginijew dove it imo in senatum venit, 1 sweéemo ga za svakom koraku. Its} Kobni éovek Ge nam prepredit Dut ako ne budemo imali snage da au i Brest Ista briga je stalno prisutna u sledeéem esefu, © Duzepe Parinij (Nova antologije, 1971), jednom (od najvedin pokretata moralnog i kulturnog preporoda Tovde imamo isti zakijucak, Kao opel da se korste ‘genja vel pisaca, Ko bude memimeo Parinija, pile De Sanktis, ,videge kako se u njemu, poved umeinika, ponovo rada’govek, i to Covek savréenii od umetnik Ponetide fa ironife umetnike usaraljenost 5 tou éovel Sto ga vide gledam. sve mi se Tepsim fini ovaj skiadni ik Coveka, tako Jednostavan | Iskren u svojo moralro} velini, i a se s postovanem klanjam pred ovim pevim Zovekom nove Tuaijetoliko hvaljene a jedva skielrane.” Na ovim asnovama je postavijena vrednost . Parinija, koji se pojavio iz jedne Skole u Kojo} se kalila nova vest. Uparno se ponavija opomena: treba ponowo f= gradi coveka da Bi se imala nova lnjiZevnost se} o Foskolu (Nova ontolopia, jum 1871) ugiedeo je svetlost dana upravo ada su kosti pecnike, 24 juna ToT! godine, prenete iz Bogleske u domovinu f polofene 4a hram Santa Kroge & Firencl. Posnil nije mageo biti igen De Sanktisove padnje; i to ne samo zato sto Je Foskolo, sa Alfijerijem, bio glas nove Tialije, ne samo zato Sto u Tali, yklasléno} semlji Arkadije", Konaéno 8 i narotito sa Foskolom, pofmovi domovina { Hubay ize Jaze iz Knjiga i ulaze u Zivot; ve6 1 zato Sto je Foskolo za omladinu De Sanktisovog doba bio kao Skolski drug" SAIL smo se ogledall u Foskolu i podiglt smo mu kip u ‘Svojoj svesti. ‘Ta nova generacija, tako bolesna od 2elja, ‘od misticizma, od idealizma, to smo mi sami, Koj smo sada Ijudi, i ne proklinjeme'vige tu stvarnest koja smo ‘uspeli da dsvojimo I da uéinimo svojom." (Od ti eseja 0 Leopardiju, prvi Voljenoj Zeni, pesma Dakoma Leopardija (Cimento, decembar 1859 godine) coznatava, kako smo veé rekli, prvu fazu De Sanktiso- vvog dela, kada on jo8 nije dostigao punu zrelost I indi vidualnost i keda su se sa ostacima tudih uticaja pri- metivale neskladnosti jo8 neiskristalisanog poznavanja istovije | estetike. Drugi ese} ,Proa pesma Dakoma Leo ardija (Nova antologija, avgust 1069) znaéajan je kao primer zrele esteticko-istoriske kritike De Senktisa, koji Jeu uvedy 2a leurs o Leopandiju, 14 januara 1876, 0 tome isso sledeée: ,Citirao sam samog aebe Kada som go- vorio o kritiei apriori (Voljenoj Zeni). Dozvolite mi da dodam da, kada sam dospeo u zrelije godine, napustio estetitka iil kritigka podrazavanja } poteo da mistim svojim mozgom, bio sam prvi medu prvima Koji sam ao primer te kritike u eseju Proa pesma Dakoma Leo- pardija. Smatrao sam da moram izneti ceo Leopardinev Zivot sve do vremena kada je napisso tu pesmu, ne prigajuéi potanko, vee isticuei rezultate; i Iada sam po- Geo da ispltujem pesmi, naiso sam da je temel} moje zgrade postavijen; 1 ako te injenice nisu bile ber zna- Gaja za pesmu, ako su imale uticaja na njen karakter Tormu { ako su je odredile, ako je ona proizaila iz tog {spita priliéno uimanjena w odnosu na visoko misijenje koje se 0 njoj imalo, nije moja kriviea Sto sam otkrivao Leopardijaonakvim kakav je bio a ne kakvim su ga zamisljali." Ovo pokazuje kako De Sanktis nije dozvo- lio da mu njegov strasni_patrictizam zamagli_ pogled Izazivajuei, Stavike, nezadovoljstvo Luldija Setembrinija 5, kasnije, Kerduéija, moda suvi8e primamljenih naslo- ‘vor ove prve Leopardijeve pesme, posveéene Italij ‘Tred exe}, Nerina Dakoma Leopardija (Nova anto- logija, januar 1877), jasno istige Gisto romantitarsku De ‘Sanktisovu oveéajnost prema Zeni; veliki krititar takode 29szomantigno aanjart 0 Henl*, tsko da ,ponekad pobrka Prividenja pocsje sa prividenjima tedlnog Zivota" (L. uso), ne simo kada govors 0 Leopardijevo; Nerini, vee 10 Danteovo} Beatrid | Manconjevo) Brmnengardl (Ova) labor savrinva se eaelima o Maneon!ju: Bpsko- lirokim svetom Aleksandra Manconta (Nova tnologij, {cbruar 1672) 1 Verenicima (Nova antologij, decembat 1979), u kofima De Sanktis dae snaliz letriko-pole eke ‘oso RIK vol, fae, asa Manco Dlegovo delo, Manconij, De Sankt dugufe mnoge 2i- othe pouler od njega je haut, verovaion jo8 dak Je Biola, da se treba Klonitt Leopardljevog” primers I prilerith ivotu se mancontjewscin realizmom izvatedt Ebola plodove 2a rad, st nada. Dya exeja 0 Manconija do te mare Joona iu pogledu De Sanktisovog kriuichog stava da Je najbolt saver da se ont progiaja posvedts jue! motda padnju lzvesnim napomenama koje ukazuu fa gatwarnost u prtivreénost ta uisansidnn ideslom, ba Redestataleoveénnja 24 botanstvo, koi! stupa pred Eogststvom matte; to se vise puta defer ipravo kod Manconij, peantka Sheth imma, gde Gesto ,padabotce e lebija ie rea, nit ln njegove vote, ved la njegove ma Ee. To nije vj, to je umetnicel mot." Oststajutl od ianogih De Sanktisovih strana, jer as prostor sputava, verujemo da, Ge ova zbiska dopele het! eovelljvanju osnownih momenata Italjanske Kol- Eevnontt | De Sanktsove ituke, I svakako emo pris Znall da je on bio dota veran onome fi je hapisso hekim svojim odlomcima’ yStil fe ska aise. Ne uno-- e-ono St iste od done i (Grant januara 1089), th “od naire avika je da se ved! anevale vista putokaza nateg uma i hateg srea, da se belo! ie dana u dan napredke nase Pall nate kulture fnalzmeniéno formiranje moralnog Evota. Ova vetba bi gotoro sama bila dovelina da jaen Kearakter, da stvor! dosledan 1 istejan Ouh, na Se velikim delom potiva oeblljnst nate tact ‘Na tom njegovom put pra smo neke of naj- leptin trent Brot SERVI 30 DANTE ALIGIJERIDANTEOV KARAKTER I NJEGOVA UTOPIA Nazivam pesniikom onoga ko nejasno oseéa kako uw njemu vrvi svet form i slika: formi koje najpre lebde, 1 jasno odredene, zraci jos neodrazene svetlosti, koja se jo8 ne preliva u blistavim bojama duge, rasuti zvuei ojl jo8 ne dajui harmoniju. Svaki Covek ima u sebi ne- Sto pesniéko, narodito u mladim godinama; svaki od nas je osetio ponekad u sebi lutajuéeg viteza, sanjao 0 svo- jim vilama, svojim zlatnim dvorovima; imao je, kao 510 peva Gete, da itt damu, da kazni nevaljalea, Medutim, ‘vo je stanje prolezno; stvarnost nas vrlo br2o odvaja fod zlatnih csnova 1 nastaje proza Zivola. Jedino kod pesnika taj svet maite preodoleva, zagospodari njego~ Yom dusom i tutnji y njemb, nestrpljiv da izbije. All u Zivot postoji jedan svetani trenutak kada Covel otkciva sebe, Potrebna nam je spoljna strana Zivota da bismo mali ovo bozansko otkrovenje, da bismo jednog dana ‘mogli reéi sebl: Eto, zasto smo rodeni! — cove off susrele 5 fr ge. I ada ju je video po drugl put, Rm BOE RSE om cctlo lng utiska oi Jere esta 1 njegovo} jo8 detinjoj dusi, umetnost mau se otkrila § fsetio se pesnikom, Prvenstveno u Ijubavi pesnikk moze da ostvari i da smiri onaj neodreden! svet prividenja Koji se Komefa u nnjemu, jer se slava, sloboda, otadzbina, koje imaju to- liku moé nad dugom, ne mogu prikazati’ako im se ne da udski ik; jedino u Tubevi dua nalazi sebe w drugoj ‘dus; jedino w ljubavi postaje stvarno ono sto je drugde 2 okt st 3ik. Cttajmo Novi #ivot!, tu prvu intimmu prigu moder nih vremena, éitajmo Danteovu liriku. Vise kancona i soneia ima kao osnova reaini dogada}, koji kao kremen vadi iz njegove due Zive vamice, dogadai bemaéajan i svakodnevan, ali koji ima silnog uticaja na stea 2a- Yjubljenth, Jedan pozdrav, susret, pogled dovoljni su da Bude u njemu neiskazane treptaje, vizije, zanose, deli- rijume. to nije dudno, Jer je oseéanje beskrajno 1 ne Geljivo; onaj ko voli asbvaruije u voljenom celoga sebe; zbog najmanje sitnice, rukavice, evela, osmeha odzv' njaju sve strune due, Beatriée je umrla, | potto ju je tzvesno yreme opla- kivso i opevao, Dante se glerenvio praktiénom i polltiskor Zivotu. Spokojno uéenje, ljubav smenile su domace bbrige j strasti Javnog 2ivola. Dantea tmetnika smenjuje Dante gradanin, A tu covek obléno otkriva sebi sv0} kkarakter, stide svest o svojoj litnosti i trudi se da je ametne drugima. Litnost ponekad slabl u sukobu ¢ pre- prekama, nekada se na njima kali, Na ovo} snazi otpora prvenstveno se zasniva ono Sto se naziva vellkim ka- akierom, All ima veliéina i velitina. Postoje aktivnl judi, rodeni da budu gospodari, koji znaju da se pri- lone, da laskaju kako bl boljé privukli druge, oj, imajuéi nepokolebljivo jedan eilj, pak umeju da uemit hiljade varljivih izgleda; aii f veima, dlls Bibsehi cern, Dantcova veltin nije bila takwe vst ‘nije bio rote da bude voda stranke, | imao je vise alle nosti sa Katonom nego sa Ciceronom takvi ijudi radaju se nesreéni, oni uvek izazivaju divijenje, ali drugi ih nikada ne slusaju: aru mann ws nat [KP Nepopusiljiv 1 strog, vatren, évrstog ubedenja, on nije umeo da shvati ni da tolerige poroke i gretke svojih. savremenia, ni da ih iskoristi, nl da uéestvuje wu poslo~ 2 Novt #vof, Dantzove delo u kome se ieprepiée stihov! posveéen! Beatril | prozm odiome oil objainjavayu te stove ina donekle autobiografsks karakier: — Prev * Pravedna su dva, alt th ne susaju. (Pekeo, VI, 13) ~ Pree. 4 iw] 2, podtostims, nasiljima, da bi izviatio korist iz ala, to moraju da tine oni koji hoce da viadaju.-Kao prior’ Dig 4 an_da poilje uprogonsiva_svog_ 5m _BBRLe, Br dover dy xtmonute soge protnicke Stranke; Copustio je da Crni® svojom vestinom i nasi- jem nadvladaju nijega i njegove pristalice; dao im je vyremena da osivare svoje mratne planove primajuél se Jednog opasnog i neefikasnog izaslanstva; kao ambasa- Gor kod Bonifacija® postigao je samo to da bude izigran Fuspavan, Sto je postalo predmet vetitih srdzbi. Video je ako su njemu oduzete otadzbina I imovina, a Firencl sloboda, gotove pre nego Sto je za to saznao. Kao luta- ica, nije dugo zadra0 u svojoj stranci mesto koje je ‘odgovaralo njegovim sposobnostima i njegovom umu, nije uspeo da drugima nametne svoja shvatanja_niti se prilagodio shvatanjima drugih. Ljadiau mu brag dosadili, postao je surov i prema prijateljima i prema ‘memienoin je un._,stranka za sebe. SSisNek Staaf Ge Je to Pobvalno, zamiBljaju ko ma kkakve akrivene i velikoduine namere; ali Kod Dantea ‘to nije bila odiuka veé prirodna potreba. Ko hot ivi med mora Su i. ra ih razumeti, Dante je suvise prezirao svaleu niskost, blo je suvite netrpeljivy ‘ovakva usamijena biéa gube sadasnjost, ali buduénost je njihovs, + Povlaéedi se te aktivnog Zivota u usenje, doterivao Je Bozanstvenu komediju, jedini i pravi red sje posle- ice prelaze uski krug ciljeva i interesa onog vremena, Veije su granice jedino Covel { svet. Sudbiau udskos rosa povezao i jodnot ie a sat mula s20- jit mivajama, evojim osvelama, svojim nadama, Wekao * Prior gu bil anor polithog tala koje J uprasielo rnekadstnjom florentinskom komtnom. Birali su sana cva me= seca. Dante Je blo prior 1800 godine — Prev. PGeida Kavaleantia, iozote pettike, Kol Je, keo i ante ane Sa toe aa oS Sara, ave strane * Papa Bonitacje VII (1204-1308). — Pree. * 38 Isam mrinje osvete, i rekao sam istint, Rantea su marzeli_ ign fe mrzco, bio je vredan i evetio se. T ja'ne mogu baz tage da upper inladog SEOp pesnika sa zrelim piscem Boganstvene komedije. U njegovo) liriel vidimo © fovela kome je svet of nepornat, ome se sve osme- huje; egova nevina duta ‘kako se lzmeniol Njegov se horizont prosirio; upoanao je mnoge gr dove, mnoge Ijude; dvorovi, saveli, narodi, naravi, stra- sti, obigaji,stvarnost je otvorena pred njim kao knjiga; osada je 'mogao da ‘pide sonete 1 kancone; sada, kad poznaje Zivot, moze da napise poemu, Ali svet u kome veo bacto je njegovu dus u_dubokw sbunjenost: 4 Se jedan featar, ‘tarec IN) ge conovorio: shici*t nasho gre taku smn, U dubind isrckovog arGi-eapevane au klice evihy strat sto se f prom ‘varnicom ragpresa i inbijy destinom koja 1 hjegs smog zacudl. Gradanski netic probudil Danteu ranlje nepoinate sirast, 1 to neobitno 2estoke, koje je eval jos vise zaotria, Srotna su bila vre? ‘ena kada se pestle moguo spolojno prepusiti Konten= placiji, a da ga profani irik zemaljskih stvari ne uzne- miraval Blago grékom umetnilcul Ima vremena u ko- vf ima ie penjkovo pero oft mac, Danteovs posala = See See nara pete ter oe te vaeme fo Homer AbiL Alloa tugs Tuga ote" gli nesnesEogra nam osvetljuja samo jednu stranu ovog Raralctera: ve ina tyr da Je bio prezriv, osvetoljubiv; drugi, Zeled da ga brane, pokezuju nam kako je svaka i najmanja hjegova re saglasnosti sa istoriskom istinom 1 prav= dom. I kada titam njegov Zivot, Koit je diktirao Cezare Balbo, vidim kako se pod perom ovog pisca, koji je tako prijetho strog, tako dostojanstveno uzdraljiv, postepeno pojavljuje Danteov lik kao lik goluba, oligenje Ijubavi Pprijeznostl. Dante nije bio ni jedno ni drugo ili, bolje rebeno, bio je 1 jedino 1 drugo. Strastan | nagao Sovek, 36 ctvorena privoda koja se svom dom predaje prolaz- hom, trentiinom utisku, kollko strasan kad se rezgnevi toliko sazaljiv kada se raznedi; {ont koji se trude da nag logiénu vezu'u raznim prekorima { sentencijama 80 si 0 ole ispod njegovog pera uzalvd se tide | gube vre= me. A vetodostojai Danteov Zivot napisage ona} ko €e nam, napustajuéh pole Sto nas vodi tadki gledista suprotno} od one Koju fe izabrao nas protivnik, nasikatl Dantea ne a, u svom njegoratn boli P ba co ose ia sila cee Dee ogi amiflja 2ajedno pakao i raj, Franteskeu i Fiipa Ar- enti, Farinat 1 Kavala 2 eee sfilezolanskim. 21v a putea Gave ie alaite eapste meget SSieTae sont le ideletjene jude fami jamo da sa iz fecnog komada, Onoga ko potini svirepo cele ‘aaivamo' tigre. All priroda je caznolika a sven DO- ftupelma, {sto weiva uw suproinostima uskledentm he- peimetnim gradoeljama, Abil-podivia. kao aver nad Frcktorovim telom, « pred nfegovima slatim oder Fame Hava dura Baska eto cally da gu syst 2g | “Hidaja Franceske | Paola tak Jo svirep de a Tis oplenti sa stralnom preeiznoséa kalo jedan to-_ ek glode Tobonjutdrugom, oT SS mo we da oimmrvene po! sete rth Gk sii led abnor ‘ade Sci oe ara sept lake uate gusne-delo nego nelfubarhost Dante Je bud prio Ppljeva sé ohvoreno. eat ‘on je sustnski poetska Lénost. Negova dominantna exta je aga 8 letijaslobodno 1 nagio, Nesreéa uber Sto da gu ebeshrabr, jada ga l fs vite uzdide. Blo fe Primora da jede ud hleby da prima zat, da epi Uvvedijive Sale slugeranja, alko se vide od niegn nie teetio isnad svojth savrementka, niko se nije pestavio tno visoko iznad nj, Cuveno pismo u kome odbija da + Frapéeska de Rimini ( Pokao, V, 19-142); Fiipg Ardenti (Peeao, Vill, s1—00); Farinata del Ubere (Padao, X. S23, {S7IZT}; Kavalkente Kavallanit (Pakao, 36, 52072). Pres Nagao {1 ueinior” — Prec. 4se tu domino cen soe ast ne sn Sie alsa nana clive Sve mete edie dein reee oS Ti Teer nome morn. ko sya ra Sle ee igs sed Danie ‘ieee oa tie rae cae a so cee gat abe fo Elka poe hii neta time fe ec ne samy plement! vt | port gene leat aR eo Bate Me SEES eh Serene eal rca EES TREE a Soler Se ee esd ction Pas ies ee SPs a Galas pope HeO pt lumace poll Nene sah Bars pukbor Sein ngs peda mje re SE aoe ob oe sgt Ba" spon fe. Sensei nfs OJ Fs. Sin a de bits Se uel ath Sitio hte So SST th ne eal pees ae te tS pg ee nen de as Teee bcbg Ne ta len he woe sereceshi nf ls Bi ele naar a Bak eee cease source ah pea Fe ain ea eat cng ee ope eet ern ee. haar ees Le hth! dace tate se ee Set leds ea ac pe apa ca ie a tal Gul le io Bowctle cia rate endary gr alee Ua Sola Aa a ee Sage eae ulnar nSe deco 2 Ser gee ane a sila es chal ea pe ia sols HEM emu On eet tio ee ‘Srnfe gh te wsoe vk Se _Talife eb Svenatin setjeFomopolt seo Po 38 tery gled ne zadréava se na savremenicima, on misli na po- fomstvor ny slavu. ju atriéi_ oslobada. e ia} da lope ‘ono sto-Je-bilo'oseCanje pretvara se u maksimu { sen— ‘teneifu. All ono ito je posebno ovde naddivIjuje a vito} forml. Tai doveéanstva jpak ostaje Firenca, 73, kojom kkuca sree izgnanika, Sto. se oseda u samim njegovim kletvama. A iza Beatriée njegovih misli oseéamo Beatri- Gu njegovog srea, Kada-sebe prikazuje kako misli samo sha potomstvo i kako je emeo prijatelj istine, ne treba mu -eravatl. Ta suvile Zuti u njogovo} istini, suvike strasti—| wWnjegovo] pravdi, Misao 0 potomstvu prate Zelja 2a ‘osvetom, mrénja prema neprijateljima, ljubav prema stranci, nada u povratak, sve Sto je imalo vainasti u ona ‘wremena. Zato ga strast pratl ponekad dak { u njegovimn hajapstrabtaljinbpekulacjama, i Firenca, njesav— rales | njogov! protvnid mesgu se sa njegovim sl anima = All ("kada je njegova Kriviea otigledna, kada se upuita u optudivanje, u Kletve bez ikakve mere, ne mo- emo neéu. da kagem da ga preziremo (Dante je uveke fznad prezira), veé ne mozemo, ne umemo da se Ijutimo na njega; jer’ primecujemo da je njegova strast uvek {skrena, da ti naleti dolaze pravo tz srea, da dela i govor! fz najdubljeg ubedenja, Taka tvrdi da govor! istinu, on veruje da govori istinu; ako optubuje, on veruje U op tulbu; a ako preteruje, to ne primesuie. On je tip izgnanika koji traje sve do natih dana. Sa tako 2arkom dufom, sa takvom silinom strasti nije ‘mogao Ziveti aktivnim Zivotom ni kada je sigurno ose é20 najveéy potrebu za njim. On je iagnan, Svet na- stavlja svo} put bez njega, i protiv njega. Dante se ne ‘iri sa sudbinom. All uskoro mu postaje mrsko da ken- spicige sa_,zlim i razjedinjenim" Ijudima. A akelje ovog velikog éovek, to je nekoliko uzaludnih pisama koja pponekad upuéuje narodima i kneZevima, zalim pregova Tanja i poslovi za svoje za8titnike. On ostaje van doga- aja kao prezrivi posmatreé. Strast koja je ostala dakone-~ ike se { lzbijart pisanju so toliko vise silovito- ‘buéno prasne kao dugo zadréavana olt=— 39jj fas ce preda maitanju { pada w najbesmisleniju mi- than Pootaje éujv tsetan, nomican, nests}. Kako je dleko od aki, oblast moguceg I Peainog belt pred zim, on gradi sei svet maste I'd njemu Tasporetuje ‘ae stvarl prema svojo} Bef. To-ei nov? iegnaniie Hoje vatina, ponese us giob. Danteoy san je artso be- sna ‘aka je bio taj san? To mati: kakvo je bilo Dan- teovo shvatanje sveta? Nail snovi, male. f2nje.posle- ge va hatin shvatanje, naseg mana. os ~Dante-fe bio veoma uéen: cbuhvatio je gotovo sve sto fe moglo saznatl, Znanje je w ono daba Bilo~ako ret, natin’ dese ode do njega tako oskadn! da je samo Gono bilo covatino dase stexne. glas velikog Coveka 2 dante je bio slavijen manje zag velitine svog uma le ahog moon ramovaant! svop zane, Jer {nao nih fe spowobno da cene um; dole zany, koje Je moteriaina Cinjenica, svt mogu da dau Sud Prisyojo je teologji, fiovotfu,istorif, mltologic Jju,_prvo, ashonomias fiz, madera, retoriey, “postin, 060 ntetektustatsvet toga vremena, A ako ‘ye dodamo-tatanfe-iaslnstvs, jas THU omOR da upeena tollke razlititin Ljudl | stvar, modem bee pretarivanja.reel da de po isa i zaniu prevazisao Broje envremenike, Njegova enan{a svema tome, nis Bi pourina, er nema misiikoju on ne larezave jesno _ Bowl subi ede skies da ‘primaju nego da raruduu | Terie bilo-veeme divijenja, Padalo xe nigice pred vell= fins immentina1 prihvatalo se Zudno svako misljenje ko ne ise male pri plement porelda. Toko ° Tia state toweian skp Ideas crpen 5, Trees nije vasbioo. la Kolifo ee-ore- shjo se tanogo ceptdtatilo: Bila je dovoli wife Il ma ib onaprta sitea, Loa je obuhrnala rave | pro Bee aineniee Medi vel miso nisu ge 23. Move Ups Nek od nhs seal tar ported Ge Sethe tl ou see ueade Mowatt dog, Shug da‘ukati na njhove protivretnodt 0 Dante je bio. prevashodno.dogmatski. dub. Tadainis 2 mil se tinila kao-poslednja red-0-stvarime,--vise— i nego da lapita, Saziao fe sve, @ ni nije ostavio traga o g \ 1a per seguir virtute-e canorcensa.: / amo gde kaze 0 Brutu: ‘Veal come ai storee © on fa moto” Ovom shvatanju pripadaju tri visoka ostvarenja Komedije: Farinata, Kapaneo, Fortuna, Kod Fortune haga jo8 nije sloboda, jos nije dovele, veé je to priroda Ali nuznost ena strasti i borbe; stoga je usled kletvt judi nepromenljivo blazena t vedra: Gleda} 1 iat dalje.(Pokeo, It, 51.) ~ Prev Nesratnlet Kojé mikad niu bili ivi, (Pakao, TL, 64) = Pres. e ‘ska J lai da se to luda. (Pokao, XXX, 148) — Prev. prevl Be Sted da Uje suze of bola (Pukao, XVII, 84) rosin jem f-dtn ste fa wenitog gneva, — Blageslovena ona koja te Dito BI nosita, (Pakao, Vil, ata} ~ Pre. T bila “je ubaznost it! grub prema njems, (Pakao, ) S20 13) “pre Oi poceclo.~ Nise rodent 20 da Hite kno vag = Ves da fete nine | zoanje (Poko, RXV, OIE "Vid kako se krivl x reé ne prose (Paso, XXXIV, 66) 1Ma el. ben it nom ode: Ein‘ elite pte erenire Volve sua stra e beste al det Kpaneo je shvaéen sa naligje i kao antiteza papi Celestinu, Ovom papi i njemu sliénima nedostaje maga, onl nisu divi; kod hnvalisavost snagom, oholost sto je Ziv: ,Kakav bejah v zivotl, suit” U ovo dubokom Dantovom shvatanju snaga tail ne zato da bi se dostigao neki visoki ideal kome tezi Ijudski rod veé 2a sebe. Ako mi se dopusti da malo up arbitrary ‘snagal Antitkl nazodi su prikazall ova zamisao w pridi o divo- ‘Gima koji su hteli da jurisaje na nebo, dok Zevs, koji th gromom obara, pretstavija snagu stvari koja se sveti {sca th dole, Prometej éuti i miro podnost svoje muke, jer Je Prometej vee cove, svesna 1 slobodna snaga, Ima Svoje ideje i svoje ciljevey je pobe - Zevsa, Kypaneo jor nije Covel, Sr njega su rodili aivovi, an je fos sirova prirodna snaga, po izgledu ogromna spolja, all prazna i slabs iznutra, Dolsta, ako gledamo spoljatnest, slika snage uzima naj- vveée Tazmere, Kapaneo, Koga. ubija Zevsov grom, ne priznaje da je pobeden, vee kaze hvalisavo: ,Kakav be~ JL Hlvotu, takav sam u smrti." T kako mu ni to nije @ovoljno, trudi se da joS vise istskne svoju snagu: Se Glove stancht if mo fabbro, da eus Ccruceisto presen folgare acuta, ‘hae Tisitino a pereose fal ‘E segs sane gi ate, a muta a muta, In Monaibelo alla fucina’ negra, Gridando: Buon Vuleano, ajutay ajuta, ‘Si comet fece alia pags dl Festal 2B me seetl, a tua sua forza, Hon ine potiebbe aver vendetta allegra Mee Viel Bers iam svg kovage, od Koga — Tut uze Te, anaes Raa 6 Kapano sami Zea slag sb: sata oe tog SALT oa oe s Facet jd Zora, Sa mae oe Bog Zoran sae sts eee SE am ras Hape ue de Se al Sea, tie ek wal od nee mu ge aaa tam gmp Al at eee wes 2b as ns Kapeaee Bi? de bole svedeio'o nemods ane ane See Hepa enn trast o Deva bx a prot SEE EE pa a naar on ein iat ar che on Pllc” Fa aa eel rom, ans ea: Poa Boag Relat seta kljs eB Eso at gt put non A ovo Eons Him ain Mt glo sgn ae ee 1B me snot di tuta ea forza Divno prikazivanje energie 1 harmonie, u kome seG, nedenle, Kadena, period: kolo, ton, ol | forma, Sve lzlacl iz duboke 1 neposredne kontemplacife penta Ali sve Je to samo spoljna strana, Simuladia t - ged snage, protiv koje 4 sam Zevs tagleds nemocan PPrava snag Jo unutra,u dull ona je jednostavna | spo. Kona, rige Jo} potreina taka spol parade | porspa dia bi'se airmistia | Bila ubedijva, Kapanco, Koll ped Yatrenom idem leat sprkosan I iaivljen” tako da fagleda kao da ga kida’he unistava, Shebe la plogsta non par dhe il matin Sto se vise hvalife, ito se vise upinje da pokage svoju ssnagu, manje uspeva u tome: jer se prava snaga vidi, ona ‘se ne dokazuje. Posto je njegova snaga listo fit, kada ga Je grom udario, u njegovu dusu je prodrlo ubedenje 7 Wid pretpostedn stih w napomeni 7. — Prev, * Tako kno da ga kiga ne pobeduje. (Paka, XV, 48) ~ Prev 7”da je Zevs firidid jati od njega. Ali ga njegova morel- nna slabost spreéava da to prizna drugima 1 sebi, { zato U njegovim reéima primecujemo isticanje snage da bi Gruge I sebe uverio u nju i da bi uterso u az svoju Savest, Osedanje koje se Tada iz ove protivreénosti i2- ‘medu onoga Sto jest i onoga Sto izgleda, izmedu unutar~ inje slabost! ili svesti o porazu i simulacije snage i po- Dede jest pakost ill bes", nemogna pobuna oholih kada th oslabe } pobede 26 od njih: (© Capaneo, in eid che non elmmorzs i tus superbin, te fu aU panto Nulla martini {uae the Ta tua rabbis, Siteboe al tuo furor dalor compito.™ ‘Ako nije pogodio telo, Zevsov gram je pogodio dui, ‘Dovde nemamo jo8 mukosti, éoveks, slobodne i sve- sne_snage. Sa Farinatom éovek’se prvi put pojavijuje tna horigontu moderne poezije. Farinata ne samo da se ne hvall svojom snagom, vveé i ne zna da je jak. Shvatanje o Gstoj snazi, bez ikakve sadr2ine, Koja se jedino tradi da zadovolji sebe, tude je njegovom karakteru. On ne zna da poseduje ‘snagu, On 2a samo da voli svoju stranku svom silinom duse, Kod njega snaga nije apstrakcina { prazna_mot, kao kod Kapanea, ved je neadoljivo spojena sa ideyams, radlozima { eiljevima kojih Je oA svestan 1 koji ga gone ea dela, "Tu ne mora da bude telesna snaga, ona naprotiv, ponekad mode da se nalazi i u slabom tela, veé snagé ‘ute, ono Sto Dante naziva ,plemenitoséu", ona moralna velitina Koja ulepsava fizionomiju i uveéava u masti Gak i telesne razmere, a Sto mi danas narivamo narav Ll Rarakter. ‘Karakter u estetskom emistu je ne ova ili ona stra~ na duse veé cela Hénost, ceo covek, to su ne apsolutna Yolja | moé veé volja 1 Ziva moé, Koje se ispoljavaju w Hdejama, u oseéanjima, u postupeima, sa svojim razlo- 80 ima { svojim eiljevima: to je ono Sto Dante zove ,bitt iv" i ono sto satinjava individuu, slobodnu { svesnt lignost. Papi Celestina nedostaje ‘karakter.Fortunin Jarakter je kristalan, kao u prirodi. Kapanenoy je tista shaga, Koja je u potenelfi, ane u aku, Snage Fartnatina nije neSto Sto postost samo po sebi, vee je to netto sto fe ve ostvaril, 1 oseéamo Je kako ivi u Zesting ube. enja, oseéanja i postupeke To je Karalter, to Je Me nost, ‘bogeto dredena,.slobodna’‘u_svojim neta jama ue aivotu f skels Na taj natin Covek lat iz neodre- ost simbolaf estog Ideala i postaje Tealan, poctaje dramska Ienost: ater Posile reiany post ‘All ovo je, dovde, samo golo 1 mrfavo shvatanje éoveka, muskosti. Sada mi hocemo da ‘peimustvujerao halvelitanstvenijem prizora na kot covetansivo moze da bude pozvano: hodemo da vidio kako se to shwatanje roe, ove, kako dobijatlo | ptaj forma, 1 kad ga budemo videll petpuno ostvarenog, tu, pred nama, ae ea da kagemo: Evo éoveka! in arinata, velit Govek prethodne generscje, dugo je vremena Ziveo u Danteovo) mast to je linet home Jeon dugo, dugo, divest joj se, zamilijao, Vet smo reel ada je Danie, ada je sreo’ Cela, upitag: Ge Je Far ata? Utini da ge dpomam. ~ Kad ste w krag fere= tika, on aca. pogled unaokolo: zna da je. Ferinata Sfedbenk Bpikuov, mada se da ce ga tamo nad me- latim, on ie razodaran: tamo nema nijednog, Coveka, samo otkrivent grobovi. ae a gente, che pe seplet glace, Powrebbel veder= “PH pita on Vergilija: pitanje naizgled optte, dja suitina nije u onome Sto je izredeno, veé u onome to se podra- zumeva, Sto usta ne govore, a o6i su vee izrezile; Ver= Bilije ga gleda i pogada njegovu Zelju: . satsfatto saral toto, Baal desio ancor che a mi tack” pon BYE kof u srobovima tli ~ Da 1 Bi ge moguo vide (@okao, Xe, 7) ~ Bee ee eee + sino Ge bit zadovtjena 1 ja ofu mi pregutkuje, (Pakao, %, 1etb) = Prev : _ 6 enue set aLDok Dante daje odgovor koji je pola iavinjenje a pola odavanje postovanja, iznenada jedan glas dopre groba, 1 Dante, po prisednom nagonu, gotovo strahuju pellazi Vergiliju, dak mu ovaj dovileuje: Volgits, che fai? Bowe Ia Porinala che 3 dito alle clatola in ou otto il vedrat* Neosekivana pojava Farinate na scent pripremlje~ nna je tako da ga mi vee zemisljamo velikog a da ga nismo joi nl videll ni Gull, Farinata je veé veliki sbog vazno- ti Koju mu je dao pesnile i zbog visolog mesta koje zauzima w njegovo} ‘misti. Mi ga jos ne. vidimo, a iz Vergilijevih ree vee 2amialjamo da je kolos: Dalla cintola in ex tuto il vedra.* Hiteo si da ga vidi8: evo ga, sev Je pred tobom. — Sav"? Taso, prikazujuéi Klorindu na brezuljku, koju osmatra zaljubljeni Govek, kate: ‘Tutto quantelle & grande era scoperta.™ Sva ovde ne izrazava velisinu i nista ne dodaje prirodnim proporeljama Klorinde. Smisao treba naci Inaéti Hubavnika, pred kejim se ona pojavijuje u svoj svojoj lepoti, ada mu nijedan od njenth iavanrednih fblika ne ostane skriven, ion se u nju zagleda ofaran fT zaboravlja na Argantes, koji ga lvaziva na megdan Druga veednost ima Vergilijev sav: druktija je situa~ cija. Znagenje ovog sav je U misijenju koje je Dante tinapred stvorio o Farinsti i znaéi: Videses ga u svo} nnjegovoj velidinl, — igrajuéi take ulogu onoga sto se i puastiénim umetnostima naziva reljefom, to jest slu= Jedi tome da preobrael realno 3 de mu da proporelje koje mi masta pripisuje, Posto maita mode shvatiti ap~ strakcino | intelektualno jedine ako mu da telo i oblik, ‘moralna veligina mu uvecava | to telo isto kao Sto gini fnarod, rodeni pesnik, koji, kada mu se govor! o osvajadl- 7 Olrent se, fa radit? — Eno tamo Ferinate,uspravio se ~ videces ga tvog od strulea do giave:(Pakoo, X,Si=08) Prev. Sil posledngt sth napoment 13. Prev %» Bila Je otnivena eva klik Je Velika (Ostobodent Je- usatin) Prev, oy ‘ma, zamislja ih kao divove. Kako u slikarstvu tako fu poeviji proucavanje jluzije je neobiéno znaéajno, Umet= nik dolazi do nje prirodno ako ima jasnu i lopli mast, tako da slika stoji sva pred njom, i to ne prosto kao spo" Ijssnost veé kao izraz onoga ito je unutra, kao karalter, Takve je prirode stay u kome pesnile prikazuje Fa~ rinat a et egen col ptto © cla front, Farinata sto, a pola tela mu je skriveno u grobu; iz njega vite saino igrudi 1 Elo; @ ipake nam lagleda’ da hadvisuje okolne predenete. To jo jos jedna ilaaje, Job Jeno leticanje tosaveno redima: uaticas se" A kakow Ge Snisao tog uzdisno se? Kada se prvi put nalazim u per, Sustvw nekog Vellkog dovela, 1 pretpostavimo eal” da sam Ja dzin'a on pleme, insiktivmo oseeam kako: por Stajem yrlo mali, {sto mi on iegleda vit, to se Ja wile smanjujem. Suprotno tome, ima nedostojnlh Yjudl koji {du illcom isprteni § sndignate-glaves elf matliko ce istezal,ostajt mali: Jer se veliina nalasi ne u realnimn proporcijama vee u Tato} masti, Kada Je Kleber, po” hesea ‘odusevljeniem pobede, govoria Napoleonu Ge- nerale, viste Veliki, —'nata masta uzaize Napoleona na postolje, a dzinovstog Klebera postavija kray njegovih hogu, pogaute glave ‘Kleber, koji je imao toliko mot volo gbio ae pred Nepatcnam, jer Jo Keer Jmponovao stasor, s Nepeleon je zapoveddo ogledorn: jedan je govorio tulima, drug J oesravao masta, Ono vadizad se, shvaéeno sano fick, smesno je! a poste lunvideno, jer nam ne dotarava prosto slku, vee nem daje karakter: (Come aveste Vinterno in gran dspito:” ‘Tim uzdizanjem dobijamo utisak o velitini utollko ‘otigiednijoj ukoliko manje moze da se meri; to je uzdi~ zanje Farinatine duse nad celim palm, Na taj naéin, jednim jedinim potezom dleta Dante je skicirao kip = ako pre tice pata atte, Bean) = Pree ae Seiko pe TV posed stih w nepoment 16, — Prev . 83hneroja { uneo u nage dute utisak gotovo neograniéene snage i velitine. ako ovde ne postoji sam po sebi, u svom direkt- nom f moralnom znaenju, jer ono Sto'nam pada u oti nnije svakako Farinata gresnik, Farinata jeretik. Gre je pomenut jedino da bi se objasnilo zasto se Farinata i Kavalleanti nalaze u ovom krugu. Pred moralnom veli= Sinom Farinate, pred njegovim, uzdizanjem, svi likovi postaju drugostepeni, a sam pokao je tu da bi isticao jegovu velicinu. WaaSoy ETO) Tmt pakaa jo-cers po : Cie ire ot Dante od krvi i mesa, gradanin Firence, koji se divi velikom gradaninu prethodne generzelje, porazen pred neabignom velitinom. Eno ga tamo, pred Covekom koga je toliko Zeleo da vidi: njegov pogied je ,uprt" u onaj ogled: on Je timo, zaéaran, wnemiren, he zna Sta da Fadi, 1 Vergilije mora da ga trgne i da ga rukama gura prema njemiu: Toliko ai Zeleo da vidis Farinatu { da go- ‘yords 5 njim; prIbLizi se Kako bi mogao da te Cuje: yTvo- Je neti neka budu obszrive.” To avea gif il mio viso nel sup ttt: a el Sergae col petto econ la fronts, Ghnge avesse [aterno in aren despa Byanimoce man de! duce e prente, pinger ta le sepalture a hu, Dicendo: ta parole tue sien cont Grupa je savréeno 1 harmoniéno naslikana. Vidimo Farinatu Kako se uzdizo nad paklom i Dantea u daljini, epomltnog, zapanjenog, lee olrenuiog prema njego- ‘Ako ova divna mizanseena budi u dus! oseéanje ve~ tine {/snage, prve Ferinatine redi Izazivaju simpatiju. i nakdlonost. Zatvoren u grobnici, na plameno} postelji, do njegovog wha dopire toskansko naredje lz usta Zi- vog éoveka, te on skaée na noge: Ja gam upto vo} pogled u njegov: — A on se uizao trudima‘t flor, = Keo’ da fako peezire pakao: =A smell | hhittim rukama Voda ~ Gronu me k nema med gzobeve, — Govoresi: tvojo reel ek budu ebazsive. (Pano, X, 84-89) at eco 1 Farinata che st & drito”™ Jedan toskanski gradanin, jezik njegovog krajs, njegove Firence; najdraze uspomene naviru wu njegovt dus! ublazavaju njegovu ohalu prirodu, daju njegovom slasu nesto plemenito, naglasak molitye, U ovo} navall heinih osetanja pretitguje ne ono Sto je kruto } pre- ferano u strasno} dus pripadnie stranke, 1 on oseéa it eve goto gi sven io = kao vod stan to5 olaatbingss peer © ‘Tosco che per Ia cits del foco ‘Vive ten val, costporlando onestoy Piaceiat oh tstare questo Toco Dy quel obit gaia aa “int that forse far woppe mest” Mota! to su prelivi i finoéa duse, kof spontano i nepostedno izbijaju evocirani neaéekivanimn dogadajl- ina, tako Ingeniozno Tamisljenim. Neodelciveno je izra Beno éak wu oro} nas} uj! ted os pre neyo Sto sno ‘Qdakle { od Koga one dolaze, Kada bi Farinata rekao: Svojoj domovini sam naneo neprilike, — to bi bio vee gotov, smisijen i odreden sud. Medutim, ova misao mu Se sada prvi put javija, posto je nenadno obuzet jeghim od onih’ snabnih utisaka koji razgolieuju dusu, 1 pod pritiskom nefnih oseéanja izlazi mu iz date ispovest © fn0} prvobitno} privtemeno) form novo | newtekva= og suda, koji covek nije lmao vremena da ispita. Leo- Dard Je govorio da nista nije poetienije od izrsza mom Zia. A je dodajem: lnista nije dublje jer se odnos! na najprolaznije 1 najfinije prelive duée, Retenicom: siva~ rao sam neprilike — dobijemo apsolutan { apstraktan sud; a ovo yMo2da sem stvareo neprilike", predoceva nam ga, upravo u ovom trenuthu, medy tim I takvim impresijama, u tim { takvim uslovima; daje nam ge ne kao opiti pojam vee u aktu Zivota. 7 Wigk drut eth w napoment 19. — Pres, * © Toskante, Koll ogrjenim gradom ~ Ziv prolani gove- edt tate Guano," Molim te aastani na ovome mest, = 1V0) ey cyStrasti plemenite duse, i kada su preterane, ne vla~ daju njome do te mere ada u najveto} njeno} dubini ne oslane netaknuto nesto Cisto j veliko, koje naglo iz~ bija u nekom iznenadnom utisku raclivajuéi svoju svelost 4 privlaénost na celu lignost. Svojom dubokom {ntuieijom a pogledu tajni stca Dante je ovde uéinio da izbije to uzviseno oseéanje, koje protiseuje 1 ulepSava Farinatu u sllovitesti njegove strasti. Veliki gradanin ‘oplemenjuje i razretava greba pripadnike stranke. ‘Ali to je samo trenutak. Kada je Farinata ugledao kraj sebe tog doveka, lamerio ga od lave do pete i nije ga _pomao, on postaje gotovo prezriv, sumnjajuéi da mo%da pripada protivnitkoj strane. On, koji je malotas foseéao grizu savesti Eto je zbog svojih strasti ,moda pnaneo neprilike" domovini, upravo on oseéa Kako ga trenutak kasnije obuzimaju te strasti. Priroda opet zall~ zima svoje mesto, pripadnile stranke se pokazuje u svoj Svojo} sirovosti. Nije dovoljno sto je Dante Toskanac {da bi zadoblo Farinatinu milost, on mora da bude Gibe~ Tin, »Ko su bili tvofi roditelji2* U onim tako silovitim vremenima stranka nije vezivala samo jude istog Eljenia, veé Je bila porodicno naslede; Kakav otac ta- ay sin: oscia cho ol pié della sua tomba fu, Guardomml un poto, epol quae Sdesnose Bal Gimandos Che fis fh magior tl? in chara df ubbleir desgeros, {Non site cola, ma tuto allelapersi; Elev clin un pos in Seo, ‘A me, ed mie prim ed mia partey Ondtoi per due Mate Bi cispers.™ Utisak kojt ostavljaju ove obole reti, praéene tak codluénim poktetima, neodoljiv je. U emu je, dalle, tolika dar Koja bi mogla objasnit! ovaj utisale? Modda * Posto sam dotac do porinodja njegove rake, ~ Malo me posleds, a zim gotove premivo, ~ Upits ter ko'su bill oi, Polite “1a ojt sum bio Bella’ da pestusam, — Nisan mu to Exirioy vod sam sve otirio: ~ Aon pedige malo obrve, ~ Zatim {eter bil eu mi cgoreen’ protenlel — Meni t mole! rodbini ‘ojos strane, ~ Stoge sam Ih w dva mala rasterao. (Pakao, X, 40-4) — Prev. 88 us onom naglom: ,Ko su bil vol rede hu onom take znatajnom {take oholom tzcaza une! dlzanjem ‘hrva? i mozda'u nom injednaénvanja see s0svojom feabinorn I evojm stranikom, ko oa je to jaan ese Tjedna strast? fl uonom glagolu batenon na. kraj, ‘ustmljenom 1 edvojenom, Koji svoj) prezrivo) Kral= ot! potseca nu, Cesarevos ;Veniy vic, wi’? Ona fe ePsvemt tome ill. blje red, samo) oxnovi zamisl Hoju fe Dante uspeo du uhvallodjednom Ila fe ibija follka eudesnost 1 jasmota sla, ono) mefovint staat {Sfnage ts Koj se seo Farinatin karte, Odate to- Iikoslagnnje poeta rt kot nsimentena objasnje- waju jedno drago: Krai t preciznt pokret,inpreseean, Tirta, zipovediieh! govor doveka naviktog da des | tapoveda! to Je anaga koja se manifestuje wy Zestinl SEU See eps petra pote ee ee feavost, a sigumoteaozbijnog oveka kads govorl © febi, Sada setina nalgimo I prepomatemo onog Fa: Finaiu jt nam fe lk tegledao tako velit, veel od pula ek smo da je Dante fmao neke silent a tinator, Kads on, kojh se sav"smanjio pred tim velikim [omy zapanjen { portan, cyje Ga ce wreda. mjegova porodien pa a ont} ko govori blo Farinata, oss Kako fi llama uzaviee kee nego pred, 1 fried tam on ka kote paravoo} ne! s2 Prvinatom. Nast sa omentaton ‘ako bednt da se ovde sbunjuju | prepiru a dirlivije od Dantea kada, preTheprijateljem svoje po- rrodiee Kofi je kao pobedilac wazi, zaboravija svoiu stranku i samoga sebe; on se pretvara u svoga aca i od- govara: Sei fur caclat, ef tornar ogni parte Tune © Tales fala fta't volun ‘non appreser ben quell'rte* “ko ou bis oterant, vrai suse sa sv strang Sedan 4 arugi put; ~All vas lose au nevdill tu vestinu. (Poke, X, S031) = Pree, aOvde se oseéa da je plamen srdébe udario u Dan- teovo lice ida kroe nfegora usta govore njegov! prec Farinata je rekaot -Rasterao sam ih,” naglasavajuel 9 va maha*, a Dante mu uzvraga tu mnoziny odvojenu tu dve jednine, yf pevi 1 drugh put" koliko sarkazma fina a posiednjer she, tome st rodima yniga dobro nul ta vettint® da te vente @ domovina oveea jedna ‘xbiljaa komlgnost, koja pretpostavija da se-ona] ko govot! smeje, all gorko! ,Lote nautena vestine, to Je edna od oni rebeniea Koje ostaju urevane parti ihe zaborsvijaju se niked: Retentca je bagena, a Fari- hata ja je prhatio. ‘Air's onom brzom famenjivanju rei, we utule na utuly iz take se Sadize Kavalant, otac Gvida®, Dan~ teowog priate i dru, Fainata je pltno: Ko su tvojt roditeli?* Dante ‘odgovara da je on Dante, fz porodiee Allgjer!. Ovo ime Kooje je icazvalo Farinatin ghev, Eni sasvim arugh uti- SSK na onoga Ie let pored njege, na Gvidovog oea. On sli: Dante 1 Gvido su prijatelji, drugovt, abojica Obdareti visokim umom. Ako Je Dante ovde, Ziv, mo- Sea jet | Guido, mo} sin*; 1 on se pride ha Kolena da vig Drintorno mi guard, come talento ayenae dl woder falls cxa Teco! 1a pos chet sospecclar fu tn tuto spento, ‘angendo disse: Se per questo ceed Ccarcere val. peraliezadingegne, © ‘lo Taio ove? e pereh€ non te0o?"* Kod savzemenika, Kojima je prita o Gvidu i Dantew bila poznata, ovi su stikovi morali izazvati mnoga ose- Ganja, misii i uspomene, Ho Je 24 nas izgubljeno: sam Dante morao je svakako biti vrlo w2buden Kada th je plsuo, jer, ako Je hiljadu tristote godine, u doba nje~ Gvido Kavalkantl, jedan od istsknutth stiinuovista 1 Dantgpr priate = Prev pgsleda oko mene kao da elt — Da vidl ima Koss poged menct = Al) puite Je nade petpuno nestals, ~ Pletuel Fels: ako oom slepom — Tamnicem Rodas 2oog visokog uma, ‘Sin to) eae je! T zabio uz tebe. nije? (Pakao, X, 85-60) Prev 88 fovog alegoriinog puta, Gvido bio jas Ziv, u weme pisanja bio je veé mrtav. Svakako se Dante morao sett da je Gvido posiat w progonstvo po njegovom savetu i ‘mada je uspeo da ga vrati u Firencu, to je bilo preka- ‘sno, jer je Gvido umro posle nekoliko dana od bolesti kkojur Je dobio u progonstvu; morao je pomisliti da Je 1 fon sam (ko bi mu to tkada rekao kada Je kao prior slo u progonstvo svoga Gvida) bio izenanik i bez nade na ovratalc, Ovde nema traga o svim tim oseéanjima i ‘spomenama; sve Sto je za savremenike bilo tivo | pri- ssutno, mrtvo je 2a nas; jer u umetnidkim delima od isto- "ue ota sino ono St je formar sbubwaceo tk. rrano; sve ostalo neminovno propada; istoriski komen- tari mogu da objasne, da osvetle, da ozive dogadaje, ‘okolnosti i &injenice, all ne oseéanja, utiske, ‘mnostve preliva i trenutnih intimnih gradaeija, to i jeste cllj Jumetnosti. Nema pesme koja daspeva esla potomstvu; jedan deo umire, a istorija ne moze da ga\ofivi. Zar Je to éucino? Modemo Ii mi osiveti svoj juderainji dan’? ‘Koliko utisaka i oseéanja je veé pobegto iz naeg osecenja A neée se vie nikada vratiti, a prosao je samo jedan dant Pesnik je Govele i on Zivi u istoriji, usred dogedaja, { fon poima vesnost jedino zajedno sa anim sto. umive. Koliko je poezije umrlo u Bosanstveno} komedi, Rolie ko je reét izgubilo svoju svedinu, koliko redenien svoj boju, Icoliko aluzija svoje znagenje! Ree ne moto kao leto fli kigiea da prikaze eelu figuru; ona se ne obraca Gulima veé maiti, i postize isti utisake esto samo jed= nim potezom, jediim sav, jodnim usdizao se, Taj je po- ‘ez prozaitan ‘kada ostavlja maitu nepokretnu { pra~ znuy ali on je poezifa kada su mnoge uzgredne mist vr~ vele u glavi umetnika koji ga je stvorio, | keda jeu stanju da u glavi Gitsoca probudi isto toliko uzgrednih misli, Ali ako su ove misli litne, zajednlea oseeanja izmedu pesnika i Gitaoce je prekinuta, jer su Jiéne mi- sli neprelazne, ne predaju se, ostaju ui liénosti { umira snjom, Mio fighio ov 8? e perch non & taco?” "Vidi postedaji sth u napomens 24. ~ Pre, a9Ae tg eh ene eee west sth Se mae porn Het in wegen Wns fa Beceem ae pas Mae als Tach Ste mai aeat ple e ani reid so fpr a Deni tenn soe he fs ee Fae pee he Dept! 1 mal Uae eat ors Hk ei para gt lel ks ore J es a Es bac en ms aus no ef Keats pa oh on ia So fee a vant gn ean ens Hae oe eben soit You kel Bere ect ren poly dee tien, mot we, obs Poe ie coe umenlon ore Pl as ieee pa ce A a ty ma Sits sheng ite Ge ed cle Sherine carat ee Lo Sg sta te ie se 2 1 Gike: Bel pomesano} s& nevericom, bolno} strepnji. BEF pe eae etait oso tt ge ean a ee as ger ssf gn re eal Je Ba i a ee 90 ko govori i onaj ko slu8a u razliditom dusevnom stanju. ‘Kada Dante zove po imenu Vergilija | ukezuje aa Gvic Gov ,prezir® prema velikom pesniku, kojl je njegov voda i uéitelj, njegova masta je sva u fom dobu mlndo- sti, u prvi fakmigenjima u Skoli ina literarnim sastan- cima, 1 moze vrlo dobro da upotrebi jedno proslo yreme ida kaze yprezirao*; ali to proslo vieme doplze do uha foca bez. pomoénih misli koje ga objainjavaju, 1 ono znati: Tvo} sin je mrtav. — Tznenadnu vest sledi u nje- ovo} du8i trenitna strepnje, Kojo} odgovara isto takav ‘trenutni pokret tela: Di subilo drizato grids. ‘Tu je uspravijanje i vikanje tzrateno kao gotove jedinstwene i Istovremena radnja, 1 onaj fzvanredni na~ Blasak na devetom slogu, ono naglaseno o iz reti grid’ odzvanja neko vreme u usima kao muzitka strana koje pposle dodira i dalje treperi; pretstavija i slik bol { 1) Bay Koj! se ieratavaju'u glasu. Ovi aihovi sa evan rednim glasoudarom na sedmom i devetom’ slogu, na zivajt se upravo danteovskim i, kada se nemerno £2 stavljaju, vrlo su efekini. Takay je poznati Tasov sti kkoji ovome éini pandan: [En vide, la conobbe e rest.” U vrlo radosne i u vile bolne vesti ne poveruje s2 uu jedan mah; hteli bismo da nismo dull, da nismo ra zumell: i ponavijamo reti, i zahtevamo dase vest ponovi; hteli bismo da smo lo’e razumeli, ne veruje- ‘mo usima: -. Come ied ait ebbe? nom wiv! eal ancors Non fere glt‘oech} Sao! lo dolce lore? Ovo nije retorska figura kao u sledeéim Tasovim stihovima: % Naglo se uspravivil uzvilou:.. (Pakao, x, 67) — Pree Ugieda fe. prooonna { aactade., = Prep wo USia'= Rete: previo? Zar ne Hivt vile? — Zar no glee dja nove ol slate svatist? (Paka, X, 07-09) — Pred 9eo vivo? fo spiro ancora? e gli odlosi Fal miro aneor di questo infausto aie?” Tankredi je velo dobro znao da je 2iv, i nije bilo potrebno da sebi tri puta postavija to pitanje, Medutim, kod Kavalkantea imamo pravi bol pred jednom dvo- smislenom reti i Gutanjem Dantea, Koji jé bio kao ra- sejan 1 nije odgovarao. Stoga njegov uporni zahtev i ponavljanje iste stvarl nalazl sve Zivije forme, dok ko- nano ne dostigne do vrhunca wzbudenja, Sta je Zivot Kavalleantea, koji 1e2i u ,slepo} tamnici* groba? Svet- lost, slatka svetlost, Koja'mu je zauvek oteta: Non fere git oechi guot Io dolce ome" Na svako pitanje tog oca Dante éuti 1 kao da je zami8ljen: reklo bi se da mu druga misao prolazi kroz glavu. Mislio je: kako to da osudeni ne zaju nista 0 sadainjosti kada Im je buduénost poznata? Kako to da Kavalkante ne zna da je Gvide jos Ziv? — Medutim, Danteova éutanje imalo Je 2a Kavalkantea straina zna~ Eenje. To je éutanje znatilo: Teo} sin je mrtav! — Ima trenuiaka Kada je ret udarae notem, i niko se ne ust duje da je izgovori, te cuti: to je éutenje reditije od svake besede. Kada' je Ahil pitao xa Patrokla, i video Kako svi oko njega Gute, uzvikznuo je: Patrokle je mrtav! = Tvoj sin je mrtav! ~'t kao pogoden gromom, on, koji je stojao uspravno, pada nauznak ‘Supin rleadde, epi non parve fuora." Bol je uzvisen kada se na iznenadnu vest razna ‘oseéanja Sjedinjuju { odjednom navira zbrkana u dusu, saviadiju je { obsrajti. Reel da je ova) bol neiskazan, neopisiy, Aeizreclv, reéi da oti nisu imale suza, usta reti, znatilo bi Koristitl wobitajeni postupak Koji nema vige nikakvog dejstva, Ako nelzrecivo treba da bude © 2ivim it sa jo difem? t mrake ~ Zraike oveg nesrednes ane zor job gledamn? ~ Prev Vidi postednis eth ws napoment 28, ~ Prev ™ Nauzake pade i vibe se ne pojavi. (Pakuo, X, 72) — Prev tuzvigeno, mora da ima izraz, Ako veliéina treba da bude uzvi8ena, pokazite mi piramidu, Ako bol treba da bude uzvisen, pokrite Agamemnonovu glavi koprenom pred Tiigenijinom 2rtvom, ili neka Covele padne kao mrtvo telo*, a narotito sklonite ga s mojih oflju! sto manje vidim, to vile zamisijam. Takve je prirode Kavalkan- ‘zov pad, a zatim éutanje | grob, yl vile se ne pojavi Tovde se javijaju nove bedé Komentatora. Zasto je Dante prekinuo pritu 0 Farinati? Zasto je ubacio iu epizodu bez ikakve veve? Zasto je Farinata neo setljiv prema tolikom bolu? Da bih neito rekno, evo Foskolovog odgovora. Kopajuéi po starim hronikama ‘naéno je da je Kavalkanteov sin bio Farinatin 2ct: odatle veza izmedu glavnog dogadaja 1 epizode, I ako Kod Dantea Farinsta ostaje neose!ljiv na vest o emrti svog zeta, to je zato da bi se pokazalo kako fovek Koji se bavi javnim poslovima ne treba da oseéa ligne sim- ppatije. T'sad smo zapali u jednu bedau yfabula doce!” A otkada je zabranjeno onome ko ¢e bavi javnim poslo- vima da prolije suzu nad svojim lignim nesreéama? Pa éak | kada se zahteva da se Zrtvuju ligna gseéanja, nije Kukavidluk oseéati, vee podlect osetanju, Zrtva je wto- liko plemenitija ukoliko staje vise suza; 1 ako hodete dda mi prikazete Bruta kako osuduje na smrt sinove, t edu je; ali ako hosete da se 2ninteresujem 2a njega, ajte da vidim kako plage, Pred tako 2alosnim prizorom Farinala ne menja izgled, ne okreée glavu, ne. sagi- nje se", Zasto? Vidite tamo u hramu Berteovu!? Bux iiju, usted gomile razlidito raspolozene, sama, nepo- mignu, koja ne énje, ne vidi, ,samo gleda u nebo". Za~ Sto izgleda da je ona van toliog keetanja stvari 1 Iju> al? Jer je Dulija majka; jer su niene misli sve usret- sredene ha sina zbog koga strepi da Ge ga vidett kiko ilazi iz ume kao austriski vojnik sa orlom na kapl, Jer Jeu tom trenutku njen sin sav njen svet. A za8to ple meniti*/Farinata ostaje nepomiéan kao kip? Jer on ne vidi i né Guje, Jer Kavalkanteove redi dopiru do njego- vog uha ane i do njegove duse, jer je njegova dusa sva usretsredena nia jednu jedinu isso, koja se zarila, ovani Bere (17881861, istakmut! omantiarski pesnile nak redoljub.~ Prev 93uu nju kao strela, ,loge nauéena veitina‘, i sve sto se do- gada van nje koo da se i nije dogodilo. A Kada Kaval- Kkante iStezava, koje su prve Farinatine reti? so, continuando al primo detto, lt ha, diss, quell arte male apores Cio mi tormenta pit che questo letlo® ‘Taj Govek je za sve to vreme mislio samo na te Danteove reti: od toga pa do njegovog odgovora protive vreme Koje ispunjava Kavalkante, sto 1 jeste prekid 2 Gtzoea, ali 22 ,plemenitog" to je nastavak iste mis, produZetak istog bola: bola koji ho¢e da viada sam, koji he trpi drustvo, zbog koga mu je tuda smrt zeta, sta im? zhog koga mu je tuda 1 vatra pakla, moralal bol Gin} da zaboravija na fizitke muke i, bolje reveno, potseéa ga na njih jedino da bi, porededi, naino da je jegov bol vedi (Cio mi tormenta pit che questo lett" Ko hode da oseti kolika je razlika izmedu hvalisave taitine Kapanea i siroge velitine Farinate, neka pogleda ove. Kapaneo se hvalise da bi od sebe i'od drugih sa~ Jkrio kako je svestan svog poraza. Farinata nema ita da krije: njegove redi ne sadrée nista Sto nema u dui i pred Danteom, koji mu je zario strelu, iskazuje be- skrajnu velléinu’svoga bola. AH gordi dove vraa tu strelu tamo odakle je odapeta: Ti velif da su moji lofe navel vestiny da se vrate u domovinu: alii ti 66s iz Iignog iskustva saznati koliko je tesko nautiti tu ve- ‘Stinu. ~ Ista strela pogada Dantea u svee: Ma non cinguanta volte fa raceesa 1g facta dt colet che quagsid. Tease, Che tu saprat quanto quell arte pesi” ‘Medutim, time ito je ranio Dantea u sree Farinata ne ublazava svoj bol, j ne mote se utesiti Sto Je narod © 1 ak, nastoviajudl eyo} govor ~ Oni su, rete, ts vestinu loge naudit’ “To me muti vies od ove posielje (Patao, X, anh) = Pres, *! Yl pestedays sth u napoment 39. ~ Pree. * Ail cl pedeset pula nece bist ponovo osvelljene — Lice ong koje ode dole uprevijan~ Ai! eel sasnatt Roliko Je ta Vebune tella(Pateo, &, 10-01) = Pree 4 {ako ,2a0" { nemilosrdan prema njegovim pristalieama, Dante, ne bez izvesne ironije, potseca ga na bitku kod rreke Arbije, u Kojo} je on rasterao Gvelfe: Lo sla « erande seempo, Ge thee Fan Gorse ose, Fi Ea a ee gm T ovde odjednom iskave druga erta ovog tako pu- nog i bogatog karaktera. Ako jednu biti posmatramo ' njeno} eelini, obuzima nas divijenje; alko posmatramo pojedince na izdisaju, mi platemo. Kada Farinata kad ' ao", te reti nam izgleda| lim Jedinim pogledom rast Sentkes Ali ‘kad mu aca fice krv gradana | pokazuje Ar= Diju jobojenu erveno", oboli Covel uzdise; on, Kofi Je re le aa a See fost: krvavog pobednika kod Arbije smeniuje speciae Firence; to je poslednnja slika koja pretstavlja purifi- acl! predbraia) pripadnita stranke i che ebbe xpirando i cao saa, ‘eid non fv fo ao, disse; ne verte Sete Tai ae toe gd eo itis Ref a” dve ee casein detec Fata, ih je epigraf, aj J astao je vekovima kao kerakteristitan patie te Kojima se 7a: eleva vot heroja t dajo mu ae epllog Svakako, tip Farinate je jos tile jednostavan a rodernog coven. Ti je jos tvek samo eek & ne T ‘Dias i vellki pokol Ben sim bejah tamo gde je hteg™= Svak da Firencu nist, ~ f br Flo sant Je otvorena éeta, (Pakao, y Sl-a8) = Pres. 98 ] lfstaje unularji Zivot ute, To je velika priroda, ali koja, ‘kao Menonov kip, mora’ da ‘bude pogodena ‘spoljnim utiscima da bi dala zvuk. Ulisel su nadeni velo sreéno Foriginalns s4, oni igazivaju divne dramske efekte, ono to bismo danas nazvali ,scenskim preokretima; zvuk je samo brea impresija, ali ona omoguéuje da se haziru ave dubine osedanja, neanaliziranog, netazvijenog ose Ganja. To je Iai peimitivan, neposredan 1 jednostavan ‘eee Sct satgeape case ep aqoche-S-sinicickim unularmiim fivotom, kof ofe- i zratio. Zhog toga je w ay uu jednom jedinom pOtezu, i kada idemo za njim, pred ama vite nije isto gradulrano i reprodukovano oseéa~ nije, vee novi utisak, t nova asetanja. A to je svojstveno hnaéina misljenja 1 izrezavanja nateg pesnila, ¢iji su potei pre skice nego zavréena i bogata prikezivanja, Razvijeniji | postupniji u jedinstvenom prikazivanju je ‘Ugolino, koji zbog toga 1 Jeste moderniji 1 popularnif ‘Ovde nedostaju obrisi; imamo sustinske erte; to 3 odblesei svetlesti koji odjednom osvetljavaju ceo ho- Flzont (neka mi ve oprosti za metaforu) unutarnjeg 2'- vota. I sve erte zajedno daju tip muskarea u onome Sto je wnjenm najdublje { nafintimnije, onako kako ga je shvatio Dante, Coveka slobodne Komune, koji se oslobo- Glo simbolizma teokratskog 1 feudalnog doba, Kofi se formirao u borbama javnog Zivota i Koji je, posto je dostigao najvisi stepen moralne snage i veliéine, posta arakter. jal 0 doveku, Nedostaje reditost, nedo- DANTEOV UGOLINO! Silazeéi u bunar izdajica, nalazimo poetski zagrobni svet Danteovog pakla. Tamo gde su keznjeni neobuz- dani i nasilniel carsivo je velikih Karalstera 1 velillh strasti; Limamo tragediju: tamo sreéemo Fransesku, Fa- natu, Kavalkantea, Pjera dele Vinje, Bruneta Latinija, Kapanes. U Maiebolde!, ge ispastaju varalice, strast ppostaje porok, a snaga 2oca i Jinale ovog Komicig 1 Plebejsog sveta fe koji o sebi kaze: : Son Vanni Fuel Posti,¢ Piste i Sora aia U bonaru fedafica, uw dnu pala, od dovelea tinje spuistamo se do a ado skamenjeno vet ge Ristans riba ienlave, ne presiang Paleo er eo) pe “Reaipy ae puss an fee feline ae Howl Wok prvo uzbuduju i satiru strasti; one se zalim pretvaraju "i el de pas Se A es Ih earamrme es "htt eee re con an ea mt sr as Soe cS SoS cen SUITTHRL EE —Fivatinis. a Pisin jotta Jazbina dostoina mene. Palo, XXIV, 195-188) = Sree 1 tutes eset alider fe [2ae3 [eee su mchante nagone, Koj seu eramno}starost ito tako Gee aoc es ore ee ee retvaajyt nemotne def, To Je povest a koe ma; Stnavaja Welt ange prara Tv wrarane Babi Prien das Giswegena fae vedyy | ‘igri et ls en ak & ise aie | ae artes) a scopes | EtRot prepilin raprana Kommristore tte fe, Sees peetetocdia regres: ana caaradivan}e du gine inetecnin y ovim necteiakim prtaivain ea - = ica lltena duba puke su omake idejn botpuno siebo: Tea obcleava ty pesleenh saan pretstavia upre ine figure, Oni dal, oj kaa Laurie i Larmey Yo smrt duhs, ono Sto je disto zemaljsko i Sto je poste- H eenzuriéu Danteovog Lucifera i nalaze da je toliko ispod ito ngublo eal tig unutamjes vot.” "| SifonoveSotone he paeeneu ei oes pod “antckt narod su plkazivalt ova} strikt Poredenge Gve taliko fazitite sama cu tak orbom' dziova, \sinova. zemlje", prolly Zevsa, Zia ona Ste neat uma", bozanske pritode, koji Je slabijt'od nh po fe Eile petstaife ono tio ie Cots eanatiaer Ttigen: 4iskoj anazi i dimenzijama, a pobeduje 3h gromom, pro Teller pretetavija 5 antelige fevodom svogs una, ' tal supe bogs w Puno cut Give, Zepontsvofe saye evolk staat f vsuke Je tamate, aMinscta anor dat cit, i Ena lénose Dr fe poboden od bogs t take fstalinan ‘Sa ovim miom slaze se bibliska povest o andelima vie liti na mehanizam nego na sloboxino | svesno biée: 10 koji su se pobunili protiv boga. 1 tu, na samom ulazu Je potpuno prozaiéna lignost, Lucifer je kralj pala i th ea ndatina dbivove, ed Ont Luciters; milo | ont enislu Bto-prettaviia nlogoy So Bint lig se tau igo an edrstene mish. | ar:Rate fetufeene ita atleet, 4 Sto materijatno,fzao je prozaican; tact, meu, hist Boca Seats etl: Pecos Motion a ‘bez razuma; w.njima ne postofi drug Zivot sem materi~ avoli iz Malebotdo, Jeo Kalkalbrina iii Akikino; ier \(f jalnog, ni druga poesia do~poezije-_materije: postoje ‘ovim bicima duh se vel ispoljava u jednom ili dragom, AU ‘einai feaniaien recent, eno id, tragiénom ill komiénom: treba fe spustl do s lee Gn bl ae aatto tnt | poten ase eet tela-Diinovi od pupka nagore Taye tideset velikih i fh as Vs obelezay tpn F-gornjim * edalj; Uae-Jednoga od jh fe peal Heitipau: Antey-ce uporeduje sa Kari stima one su pokretne, teku i sruduju se u Male ‘sendom'; r gest | olde: ade postaju mere SEA Orde, hl nila koje su same vellke kao jedan al la a lerovien tite one-se ated, poeta Brncny rem pane i pravor sale sie U pretvaraju se u stableno-TmOTe Rone Te-nestao FRESE, Gak nyone Koja proilaa! iz tmvidenost! kvan- siakt tag Hivota T Kretanya. Toto Diva sa_greinteima, {ieta; for one] velit T nepacredn utisak kot iazivala kod kofih se postepentT sete gasisvakt speljattegled Eusaniske proporaiie ovde fovovo slab i gotove se utapa ivota, Mumnficizant su w tom stallenom moru 1 aside. GSimboliéne pojedinosti, u Kojima se-paznja rasipa, ni svi na fete mie Kako se spustanmortr Reine WAIST Alsgortia donnie: poito tiiaoca pe oxviadt nlkakey Tpeglednil, devel! ku pak, est sled ett, ‘Gfeiski utisak, on Je sav usretsreden na to da nade tare pela a re ae sa pedan ea a 7 Rojim Zevs ~ Job pret s nea kada semi. (Pakao 3000, Serogom, Anton, pote iadaisich'y Gecees Pesele setae ote Peas eee lel gostiju: ‘uw Getvrtom, Dudeld, izdajnici svojih dobrotvora, 98 mie 99* \ ( rors, a Tolemje u Dudek ako me rast po itensi- Weare dak kenafno ne séome svaki mak Hvota, Ka, ‘oo lane gem fir ie vehi e ‘aroma Bota Hudskog sve su abi so sep Pesavskamentule, U Kain osudent mou da i Renate: a So Saye balt plata, suse su im oases on ese fom, ae je ge duly to fesan viz en digi | apeavaqu ir ar pata ‘orf mogu da govore; dalje, i ret Im Je oduzeta, a celo Sade RG retni, bez suza, ‘ostaje im jedino Gide ce ne strana mre ote moc da na stand jeding it aznih poldaje 1 kombinsela tela, as grotwsnh, fas bednih, wvek ingentoanih, jan, f2va- Sisin't itaknutiy qovim | amelim poredenjima, ‘Barge Hine: opistvenje-peccje-matonie- A’ samo se ponegde eave tpoljava'Ua Jo tu materja diva kao u redima fra Riberigh kad vell do je dsblo rm za smoky i Qigrotesknom Incidents Boks Gai Abat®. To su po- Yelinj odblool Guna. Lienoot nemaju Aelju da govore Partie svoje ime samo kada su ba to primoran bolje sk oldie pravih tnt nema vet gamo-nia ene” "jelomfepoanatih,-delom znamenitih, Jednako lise = iat Kaka je Kasio? To je -misiéav™ Texel oh se iva do Tal 2k. A Brut je dave via e ~-Uovonkokatistom svete pore uaaens jedno ag Zvotam, jer de n-nay Lu mogte-apo- (ojlneamo-jedne-negativna pocziia, $jutsak koi ov Fe Se aE Sot reared oe oa Tl Posnik fe pHbegso overt weantva da br wowcio mals turvigene i ozbiljne poezije us komiéno carstvo Malebol@e, Svojim rettim napatom ra pape, Ali ovde posto} Job ingenioaniiplodniji natin za poctske efekte. Kao Sto se keomiéno ut Malebolde zavesava wxvisenom indignacljom ‘onogs ko. posmatza, Dantes, tako se ovde prozaléna ‘esnova zavEéava ofajnim bolom grofa. Ugolina. * Pakao, XXXII, 119-120, ~ Prev * Pakoo, XXXI, 3-111 ~ Prev. 100 S| ‘Ali kako mote ovde, medu ovim okamenjenim bi ima, da se nalazi grof Ugolino. najreditija i najmoder- nija lienost Boganstvene omedije “To je zalo SW ovde-Ugeline-nije-indajnik, veé onaj kko je ladat, Svakake, 1 Ugolino je nekakav’ izdajnik, ‘ato se i naiazi tall neobiéno dobro smisljenom kom= binacijom, kao Hto je Paolo vetito vezan 2a Frangesk, Ugolino fe 2a vettia vremena vesan za Ruder", kojl ra Je indao, vezan ne u Ijubavi ved u mrinji. Kroz Ugo- ata ledajnlle Vat Onat-Ko-Je-iZint Tove podem tena avaiay aes, On ne ini ni najmanju fiju na Svo} alofin; ne Tadi-se 0. njegovom zioeinu: prikovan za Tobanjs svog neprijatalja, Kao orude vedite pravde, on je Ziva i strasna uspomena na zlotin nadbi- Stipa Ruder, Tzdajnike posto, all to nije Ugolino, fog ana gata pod-njegovim zubima- kala olinre-pubte-nijedenr rf U Kojoy je ova oraz Hivola isan” naiarieni iat okamenjnog fovea, UFO lino je ona] Ko Je izdat | njoga je bokanaka pravda Ve Zala 2a tt lobanju; on nife samo delat ieviilac mare enja eija Je dusa etsutna; on je istovremeno | uvredeni ove, Koj u taj Ein unost | svoju mrdnju i covet Zamisao o fspablanju fe zakon 0 istovetno} odmantt Ui Scbrautom kainjavanju, kako bi rekao Dante: Badert_| sete sna Hgna! orci be fe ovale nie ‘Sic od adi ston ro 6 daminao adalat ove aaSenoe panfoamay nacin Ispastanja bi izazveo gadenje, ne bez senke grotesknog. a gadaenjacs ty yevigeni was, jer a x hina ne progov: Nadbiskup Ruder, te Piso (poeteo arhiblakup 1278, straani belin, pozvao Je’ Ugolina’(pesla-njagovin.preazen) Etabore u taon da se vratt u Dias da by a nilm presovarao, Medutim, Taaglaslo je u narodu piu e Ugoinovom adaystva Drilikom’predave giveinekin twrdava 4 ova) je zaledno sa sino ‘Yima\t unuelme bagen a tamnley, gde. su svi umelt od lad,hepristojani va utiska, @- pesmi Dante, savladan uz ‘som tog dogadaja, i sa stramim likom Ugolina veé slki- ciranim u giavi, ne zadrZava se na mozgu i krvi, neja- snim slikama u hjegovu viziju; on kaze: lobanja i’ ,osta- le stvari*; kada Ugolino podize glavu, 4 olkriva loba- pla kaj je gril Dante Ine gia lobanu vet Ugo- RR ees ee ee one eee, a a pen fin atau enon ev ena Fanon cn Ae play a mer 2 oly Ces snug, rane ot Jeg ade veg rma na tl olen ete i, rat i eure eb | me ene Bice aiat Svaast tas memennce tama apy cn ea ste ep le sence zeae ese fee fe tangs te Uy Ue puter ot On feu eae a cae oot casa Saari a ne ect ge eee ae ae a eae ieee vo i ee i rd skaian Eigeae teeta, Teak eee ee Kada Govek u tako idealnim proporeijama oe Tere ee ete Re ns nee eras ev Lt dle, ti epg raed, 78 Sten, Pepe ida es uassome at-nije tke ome aoe at oes oe tupka-on-seniimeiopetaca dpe radeaava se bao Medel cee Soe aa a & Aru kote: .sva mcinje sektabe uteloviona w ocu, kos se onvela laabliia®. Ja evde nalasim oca, all ne vidi sekisea, 102 ; abs - “bal (pe re Ss sso ae “fa jedan otac Kome si Ubiene simon Sta radi sul S iraian odgovor, {ublo njegova deca, Medutim, Danteova misao je jo8 | Uavigenija, Ugoltm tina u zubima neprijatelja, 2 neza- dovoljen je, ne Zato Sto bi Zeleo veéu osvetu, nego-zain ova’ ose ko bmg bla ni ‘it Jetnaiee-njegavo} miznji. Njegor Je bo! beskerajen, jegova dufa iznad njegovog postupka. Primeéena’ je 2 st izmedu prvih Upolinavih 1. pred Prane ; Seavey ise misao, ath ‘ye raaliitu mult. Jer w ov oaaijama at fo sKéno, #4 renileto:slléne mil reaiita oceea- ‘nja, Oboje ses bolom seéajuproslosti, Odazivaja se Danteovom poziva, itovremeno plaéa 4 govore. All 2a Frantesia to Je sladostrasna 1 steéna prosiost spejena fa sadainjom nevoljom, 4 njena zalijens doa int fuze Ijupisin { sleptavs bol? odatie mekoea { jupkost stihovar Nessun maggior dolore ge leotard tempo fice ‘Ma se a concécar Ia prima race Del nestzo amor tu hal cotanto afeto, ‘Faro come coll che piange e dee.” Za Ugolina proslost i sadainjost iste su boje, one su jedan Jedini bol koji budi divija oseéanja i ofivijava bes; vidimno kako u njegovim suzama seva mragni pla Videtel lake istovremeng 4 suze Wem, (Pakeo, oc Ona ts na Sse Bake poo Pah, Vy iia) bree. = —— “ Nema voted bola ~ Od seéanja na sreéna vremena — U nevolji =" Madani, algo fe tole nalonost cont ~ Da upomnas [Br Koren nae Lubavi, Postupieu lo onal koli plabe 1 go ‘ont (Pakaoy V 121-126) — Prev 103‘men mrinje. On aglode" a uz to proliva suze; taj Cowek plate, ali njegov plaé nas plas i éini nam se da svakog ‘trenulza, usred tlh suza, poito se bol pretvori u bes, zagriza tu Tobanju. On gover! plage ne da bi udovol} Danteove} Zelji, kao neina Franceska, veé iz mrinje, da bi njegove reti ,donele sramotu" izdajniku. Pagled- nil pote itice Jesle u onom strajnom taka suse. ae iano ¢ prijtejstva sla Tdruge se — ‘Sa_svom patetiénom kombinacijom poezija ulazi iu prozaitno dno pakla, ona kravi led i vaskrsava Zivot. Poezija je samo prikazivanje izdaje, greha koji je ovde kaznjen u svim svojim stupnjevima, a ne prikazuje ga indajnik, dije Je otvedlo sree sledend i mrtvo za svako oseéanje, nepokretno kao ona lobanja, veé Zrtva koja je postala njegov dzclat. Posto je stvorena ovakva situacija, carstvo zale~ dene i prozaiéne nuznosti opet postaje slobodno carstvo ‘umetosti, I mada se Ugolino, kao izdajnik, takode na- Jezi medi zaledenima, Kao 2riva koju je tamo postavio bodanak sud, sa glavan, to kao bli pateiva, glans on ‘ije samo kobno.orude Gakona vee unesreéeni Koji w obavljanje svoje Uuznost une! evu stract Goveka { oc Stoga se u = facivenhu epostanja, pojam peavee, podrarumevel i pesnlk We Gini nikakve auzija na nit nit je Ugotino Rrestan nie. Bertram de Born je samo gress, omuden ti me, kot primaje pravedrost svoje kazne t mode aa kate (Coals esserva in me To contrappasso.", U ovom sluéaju poetiénost moze nastati jedino iz ‘wasa i Eudenja zhog tako neobiéne kaze; trun Koj dr8 2 ogy evojrubljnu lav ymerel je rukom retary infelektusing 72d cfoljenje Kada je kazna obfasnjena | usvojens Upotino nije aren ‘na muke,a-izvrsilac je % Tako se na ment vidl odgovarajuéa kazna. (Put, 2) ~ Prev xxv 108 aa bozanske pravde neavesno, On zna samo jedno, daw zubima dr2i lobanju vog neprijatelja i da time daje ‘dusk svojoj mrinji. Samog Dantea pogada jedino ano fo Je tom dogadayu leno, iv mrznje wvredenog © tu che mostrt per st bestia seuno ala sve cachet man Dima i perehe. disso, per tal comvegno: ‘Ché ge haa tagion Tub plana, eco” ‘Tako je Ugolino potpuna poctska liénost, Koja se rote epoljt u svorn Dogstatvu frog unutrasajeg Zivot. ‘pesmi je vee sa nekoliko poteza skiiraa ova) Ko~ losalni kip inrdnje, mrinje sto\Je ianad yzverskog na at a seed ni a tana Dann, mrinje Tazvija se jubev, 1 ono ito je udu {ragusaito ublaJava se nédniji osedanjima Ee pad cee a i Gtopljeno, nalaziiio ws njegovo) “Drie, z=. koja se be mote rel a Ii je sralja i Zale, Us suru “pig ain — ‘Ono to prethodi priti saeto Je u vrlo brzim pote- zima; oni nam dotaravaju sav Zivot zatvorenika kome su meseci 1 godine (kojt Iudima ¢iju painju odviate poslovi lete kao sati) vekovi izbrojani minut po minut. Ugolino je zatvoren u tamnica u Koju dopire malo sve~ ‘lost kroz wzani otvor za Koji je pripljen; njegov ta sovnik je mesee, pomoéu koga izratunava vreme svog. tamnovanja. Teskobna, sa kave- cima. A 1 duéa je prikazana sa isto tako sigurnim potezima. Dva oseéanja 6 th kof na teko averskt nagin ~ Iskaljujed mrnju nad fim Koga ede, Ree! mi sao Je tao ikalules! der ako vom tt abe mega plates, id. (Pakao, XIXH, 130196) 105hbrane usamljenu Ugolinovu dui: neiavesnost 0 svojol sudbint i ostrvljenost njegovih nepcijatelja, Zatvorentea rajvige muéi nelavesnest 1 ono’ysta ge biti sa mnom?"s ‘masta, rezdrazena petnjama 1"samaéom, prepusta se hhadama T sirepnjama. Ugolinu je njegova suabina ne ata, on stale 6 i nade Sone ns mi to} zebnji-kada naliae! ,2a0 SSE Bastin Pesntznal Samo i ‘ona f itaact fosrednje mate daje da pogodi ostalo, ali na neodreden Pmuzikelan nadin, kolt preistavija najvetu Car poezlje. 1210 san"! To 220%, to napedanje 1 prolinjanje sna omoguéavaju da se nazre koliko je nada on unistio, ieotito je iluzija srulio! San je veo iza koga je lako videt!_uzbudenja jave; iza fantacticnog ollrva se re alno. Ruder, Gualandi, Sismondl, Lanfranki™ nalaze de pred zatvoreniicom, okrutal | prema deel 1 sgda mu se,pojaviTuju-t-anu-kakn gone vuka i vutice; ko vidi ‘ivotinje, ali duga nejasno oseéa da se radi o njemu i o ‘njegovoy’ deci {taj Vuke 1 ti vue! se pretvarajy, jude skom red, u 'joca i deeu", Rada tovek u anu zamiilia Ga ga gone, pa hoée da ttl, posto Je nepomiéan w kre vet, ima ttisak da ga noge bole i a se sporo kretu Gna} jadni vute je ustvari otae, on ne moze wreath | ved ‘seta ti bokovima yostve zube": In plecol corso mi pareano stancht to padre tg, © con Ie acute zane 1 pareo or veder fender Il fanch™ Ovde se pojevijuju.na sceni nova lica; Ugolino nije ‘sam; da bi bol bio veéi, upravo u kritiénom trenutkcu pojavljuju se deca, T ona sanjaju gladna su | trade hleba. tae spaja svoj san sa njihovim snom, i posledinji nje~ gov utisak je: umregemo, i to od gladi! To je ono Sto ‘mu je ,najavijivalo* njegovo sree, I to mu izgleda tako “ Istaknuttgibelini tz Piso, priate}! nadbiskupa Rader! Poste kratkog tréanjainglodahu mi umorni — Otae{ deca, 4 olts| zubi*Ueint mt se da im Rdaju bokove. (Pakao, XXXIT, 838) Pree 308 jeano da ne shvata kako to Dapte ne oseéa {ne uzbux uje se isto - —— a Ben se erudel ge tu 6 non ti oi, Pensando ob che al milo cor # annundiava; B, sonom plangly dl che pianger suoli?™ ada nas obusima oj ei btm da sy testa 'w nalo} pain, boll nas kad vidkino reynodne oxobe. Sedna maja ie navoda, koja se bot a ce jo weit sna, tang rer eso ita ue et gs wideli? ko da svi anajao Rome govort fi og Kon rep, U rvom ane 1 usu singva Ugoline ved vidi sla fvoju intarju i hada, podigavil pogied na Dantes, ne ‘ie da se-ne njegowsmt ew, vise radornsiom nego’ ge hhutom, ogledaju sta ceeganfa,gotovo mu se tnt Gaon remains dt uth se shag tog, fo ma mene ‘ano 1 oftro prebacufe. To su gorde re, Loje potlta 2 Inkzenog, nestrpljvog i gnevnag bola, one ne iaziveja utnju kod Danten, ve povecavaja"ajegovs samlant islom mu izvlate Jot nespromne suze. (Ovo. prikazivanje mofe lugledati oskudno onima oft su naklonjen retort! | anal, naldonjen! Ga svode aes eee ee are ee vveliktih_senki osvetljenth ponekim divim mlazom sve~ ‘tlosti. Sve_je spolje; sve je ispritano umesto da bude fai ig ee ore ion ener ain oe ab a eae aa ae ee ea ee ee EADS hastens mae sear Ba ten ae vse a el na on Ho fe ree nalevlo, =A 'ako ne pitted, salto I st onda ble plae aca? (bea, RAGIN, SOS) Pre bi 107Znaéaj onoga Sto sledi sav Je u prisutnosti dece. Da je Ugolino sam, priga bi se zavrsila ovde j surovi Covek he bi se zadr2ava0 na pojedinostima svoje agonije. Po- Ginjeno zlo nije njegova smrt veé smrt njegove deve. T to ga éini neobiéno zanimljivim. To se primeéuje po tako nednom I blagom tonu njegovog govors, kada prvi put uvodi na scent svoje sinove: Pianger sents fra 1 sonno i mlel Sslvol Cheran con mece, «© clmandar del pan Of, een ako bude arial 2 stoki | agli napad na Dantea, jer sq ie isto taliko uzbudio i misao koju je rnajavijivale” aene.cea Sree Inu Mijeiajaviivalo dan mora umreti, nego aa ‘eau aks deca T Ris COje Kako ‘mu umiru deea. T Rade Caye ret je da pogleda u lice decu, Phisu svesna svoje sudbine. Jedan zratak neznosti pro~ dire tu diviju priroduy ofinska Mubev ulepfava nje~ {ov like j ublazava njegove reéi, Rapava i oftra muzika tba podetku 1 na kraju, muzika divije mrinje ovde go~ tove dobija mekotu i blagost elegije. ‘Tu je novi Ugolino, koji se ne moze 2amislit za sebe, oga, da bi bio chvaéen u svam beskrajnom ‘bola, treba posmatrati 1s njegovom odnosu prema deci, ‘Deca, to su deaci Kojima su tude politike strasti 4 borbe, oni ne poanaju Zivot; zatvorent su, a ne znajut zaito, Otac je sav njlhov avet, Ideal tog »misdog doba* je vedar Zivot. U dusi deteta uvek se nesto smeje, u njoj Ima unutamnje radosti Sto se ispoljava u stot 1 blago- Sti njegovih erta. Prisustvo deteta ublazava Ijudsku tra- {gediju, Ono uldlanja bore na Geeovom licu, Kada se, po povratica iz bojeva, igea sa svojim sinom;, zasmejava ‘Andromahu usred suza, ,smejala se placuéi", kako veli ‘Homer, kada je Videla kako otse baca u vis njeno dete. ‘To je tisti ideal detete,vedei Homerov ideal, Dete je nesvesho, cno ne za za lo strasno sutra koje nas ispija f ponekeda, usred oluje Zivota, godt nam da se pridru~ © Cun Kako u sou platu mola deca, — Sto sa mnom beh, 4 veako (eae Reba, (Pakeo, XXBIIL, 36-99) ~ Pred. 108 imo tom mira, All ako oluja pret da proguta ak ta Jadu nevinu ava? Toda nila ne mote costs pate- ther te situacje. Ukoliko fe dete manje avesno opasno- fi uli Je bol ved itso stavjamno w nego plo- aj, pain njogovu vest 1 drhteci misiino na fedeee ‘Ha gu ce nadncle nad jim, prema, koja, fe Tlogova, nevinost gotove nesvesha i see take ve te Sr-pokrovors- stung anda, foot Jo's neato reoutak trsbala-da, bude poloSon ‘ea als kale joan dove Ia naioda DSS 02 pO" Tee aetel “A to Je bio sume savnodGint po= Sued’ kad Bt Poqnatseé blo ola, otae hej za" Ga {tebe unret 4 on't decn dak na to ne anaju? To Je situacija _grofa Ugolina, Basiaje razlike, kontrast sta~ ova i ose ig Kojo _prolvlaa arama. EEE vidimo sneuno izvajanu, sa ogromnim bolom, joo od samog posetica scene. Ugolin, Civil Kako se Zaidjusavaju vrata" kule, gieda svoje sinove w lice Hitoo bi tedlt Jadna deco! ~ All ne progovara, to kazuje njegov pogled. Bol je toliki da rmu oduzima ret | suze. ‘U'tom pogleda je sav njegov Zivot Grands Xl vico at mie fue ene far moto. vnon palangeva, st dentro smpletel = Ali deca plaéu. Ne zato Sto shvataju, vet zato sto vide'oca da lako gleda. Plangevan ell, ed Anselimucele mio Dist gust sh poder he bale Ti gledas tako.* Apselmuée ne ume da odredi, ni a obfasnl fg, fakor mati na tako nepri= rodan {neobiéan natin. ,Sia t jet, pita debe, Sav bol je, svesnost! fog riemog pouTeda I"u-Gednosti pitanja: Ysla th je? pracenog susama. Kontrast se swvara tako Drirodno T tako je Jasan U svojo) dubini da nas odmah Iivodi ut sustiny sifuacije, T Koda bi neki sikar morao leabrat sintetitht stav koji binam izneo glayne osobine ——W Fopledsh ~ tlc decu avo, bex tel, — Nisam plakao Jer sam’ ea thamento Paton, SEKI, 47-40) ~ Pre BT Yalal arene a Anette no) ~ fee! led tako, oe: tat fo? (Pokan, KXRIII, 0-81) ~ Prev 109‘ove poezije, to bi bio upravo ovaj; jer se ovde nalazimo na évornoj tat pride; iu stavu eed i sinova veé postoje svi razlodi za najveéu pateti. : Prvu odevu misao pretstavijaju deca. A prvu misao dece pretsiavija olae: Sta H je?" Ako olae pre nije plakso 1 nije izustio nijednu ref, jer je blo skamenjen, ‘sada ne govori, ine place da ne bi Jo8 vise Zalostio decu. Ljubay mu zabranjuje svaki iliv. Bolu je potrebno da da sebi oduske, i ml ga ne bismo mogil podneti kada nas blagorodina priroda ne bi nagnala da vicemo, da pro- ‘Klinjemo, da platemo, da cupamo kose, da grizemo ruke; taj otae Ge morati da guta éutke svoj bol, da obuzda svoju prirodu, da kot! svoje lice i pokrete,'da ne bude tovek veé kip, kip ofajanja: Ferd non Iterimai, né repos fo ‘Tutto quel giorno, né Ia notte appress.” Potiskivanje-je utoliko nasilnije ukoliko je nednije pitanje: ,Sta ti je? i ukoliko je dirljivije ono: ,Ansel- muvo moj‘, Koje potseéa na tolike drugih poroditni radosti, u tako izmenjenoj situaciji, Ali dugotrajno po- {iskivanje prirode, koja hode a ne moze da da sebi odu= Ske za Gitay jedan dan i jednu nog, ova tragedija, sva i samo zatvorena unutra, kojoj nedostaje izraz, este roe ie nee en erie ener 7 ania Eoje Je ostalo bez suzs ete: pokeata her izraza, Ovo nemo zatvaranje due ‘u svoje otajanje moze u izvesnim trenucima da bude Uevilon, all pod tslovom da f ono ima avo tara, To ieee feta Be ate nelskae = Saat ae eres Seen arenes oe ‘aide zavrl, mora odmah da dode smrt, da okonga si tuacija Hoja bi, kada bi se produzla, bila prozaiéna it smeina. Lep_je-Gezar Kojl se uvija'u svoju togu, all pod ustotom da odmah zatim umre, Dante je, medutlm, * AB pe saplakah, nll odgovorin — Cel tog dana, at dude nod Waka, HR, BES) = Be 110 ‘tin neito bolic: pretvorio je kip u éoveka. Jer, ako neko hoce da se interes Vrlegove Tics, ma Kako fevanredine bile stuacije'u Hoje th devia ne oe Me Kenda portupit tao da'v njima bute izoviseno: home fur le Eovekn, vee napoli, sovek mora dare peje Ga Bismo.olje del! kontest | escth eskonsepost femog otsjanja U toj noct eutanja glad je dcovele Dresbranla Tien oca t doce 2 ada gay posto ‘se mnlo Fandano, ta) pecor nalocl neopremog’ u pesednorn trenutizabornvay covele se iapolva t prasne Deano Utiko wrepie 1 sivotinjeje ukollo je potsyante bio sini @ neoselavantt | vit wt og praarst Como un poco di raaslo ai fu meso el daar eared fo soi ‘Ambo lean per fare a are Ante Tenuta ios won j w irenom nefa boss goie Tat istavss abhi tee ube eine see [Peer an, fo ea koa eprijatelja- | Veliki bol koji je izazva0 takav bes! «Na Getic Tiea!* Tu je stopljeno ono Sto je najneznije {ono sto Je naj- divijje, stopljeno je taklo da, ako po nuznosti govora ppostoje',pre i ,posle*, za maitu je to samo jedan jedint akt, jedho jedino bezimeno i kompleksno oseéanjé, 1 ne ‘mozemo zamisliti onog oca kako grize cobi ruke @ da ga Sstovremeno ne vidimo kako gleda ona éetiri lea, ‘Utisak tog pokreta na decu pojatava efekai 4 ave ono Sto se kreGe u nabim Zilama neodoljive uzbuduje. ‘Daea-si-ranije-misu shvatala onaj prvi ukoteni i iskriv= Teni otev pogied kada je éuo da se zatvarajy vrata: Ti gledaé tako, ofe; Sia tt je tajuy vet lobe shuatayir io fo 0 judd [a fo tim illo Jest, Otse Kofi od glad? Jece svoje Take olive im ‘aka'sireh Sto bi inteligentnom glumeu otlailo svu sa Kada je malo svetlost! ullo ~ UU bolau tamnieu, £ ja ype ie ee aadrfinu loike: ,O8e! praéenog naglim ustajanjem sve fetvoro dece, Koja ou leala na podu lserpena of glad ‘Tay urvily to ustajanje imaju moe da zaustave ova, da ‘nu wrate'viast nad samimn sobom 1, posto ga #eupaj Slom iz tog trenutnog zaborava, polseéaju ga da je olac ‘ida ms nije dowvoljeno da bude oe. To tema aude a FATE prema oct; ‘Sp bi bilo stviseTtko oseéanje {ako mledim srmas to je ponuda koja se odmah pretvara u molbu 2a nebto So se Bell | priziva: ,UDt nas! prekidaj nasa agonijul® oT na wei ueste_mine Sr eI apostia®™ sBedno tele! Oni oseéaju Kako Hivot odlazi i nex ste” Beino ovde anall iserpeno, u Koje se vee uvlal Smit Onl oft dnja tej reel duivount apisao | Hrvlage feko teolotco shutanje zasiuzuje da id podrubku sa ocem Cezari, koji uz tolike svoje ,lepote kod Dantea* Solan Ga Je ove fudan, neprirodan’| neverovatan dogs- {aj, upravo to. ta} hor eetvoro beemrine eee, Koj Je ‘Yekovlma izanvao’avijenie ; Tecoma cia bee, Vaso opt pos : Quetaimsallor, per non far pi trigtis quel di'e altro’ emmo ttl "mat ‘Tako mraéno zvuée ona slova ,«t* u drugom stihu da se od njih jezimo. Kod oca je éutanje uzdréavanje, kkod dece to je éutanje agonijes ali to nije ono prozaiéno he @dgovorih i ne plaksh*, veé éutanje lustrovano, Tetito leskom Koji najavijuje neposrednost katastrove. Sada veé nije same telo oboreno gladu, i duéa je naveta Tne mote vite'Tzdréati, Ugolino moli zemlju da se otvori ida ga proguta; on je proklinje 1 naziva je svirepom: ‘A eruda terra, perehé non tf apcisti?™ "ai nam dao — Ove bedno telo | ti ga usml. (Paleo, seer 6205) Prev, igimigin te tadn da th ne faostim vite; — Tor dana t fer Guta amo avis — (Bakao, XXXIIL, 64-6) — Prev. ‘O-wvirepa semijo, Slo se ne olveri? (Pakao, XXXIM, "To je nestrpljenje kraja; nema vite snage da se trpi, ona je ‘takode'iskidana Gugim uzdréavanjem, éugim natprirodnim naporom. Ali okrutni pesnik ga ne napu- Sta dok mu u sree dobro ne zarije boded, preko one straine dece, nesvesne, u svojoj nevinosti tana Kole zadaju: Gado mt sgt ste a” pied, DDicendor Padre mi, che non mvaiuti?™ Kao da bi otae mogao a neée da mu pomogne. Nailazi katastrofa. T otae vidi, kao Sto Dante vidi xnjeqa, kako umiru jedno 2a drugim; to je mugenje tra- alo tri dana: Quivi mort; ¢ come tu ml ved, vidio cagear ii tre ad uno a und Pra il quinto aie It sesto Nema nijedne prazne pojedinosti. Prizor smrti se ponavlja éetirl puta, to u dugim razmacima, u tri dana, i bilo je moguéno da jedan otae to vidi, i da bude miran, a zadrdi w sebi svoje muke, da sebe natera da bude heprizodan, da ne bude Covel, ‘Tame ‘sledi eksplozija. Dua, dugo potiskivana, fz- liva se, A to nije reétio davanje oduske jednom Ijudskom ‘oseésnju, svesnom i aktivnom, razumijivom sebi i dru- gima. To je izlivanje slomljene dute, koje vige Jig na gréenje i delirijum nego na razgovor. To nisu misll, a golovo ni regi: to su kricl, uskliel. To je izraz u eirovom. obliku, ‘To je nagonsko 1 animalno iata2avanje. Dok su deca bila iva, nije mogao da ih zove po imenu, nije ‘mogao da izrazi svoju neznost, svoj bolza sada, el0, ‘opipava svako od nil, ih : tte dl Uchtemer porch fur most” * Gado ispruten pade mi prod noge . — Rekavi: Oe moi, to mie pometed? (Pato, XOCKIIE, 69-80) ~ Prev * Tu'on wre; # kao flo me ti vidi, — Videb Kako podaju Jan za drugim = femedy petog dana I Sesiog. (Pokao, XAT, Ta Pre Tet dana th avah pote su = Prey, Gana Ihvah pols v1 bl. (Pakao, XXXTH, 14) usa ent 13Pre nego Hto je umtlo telo, fovek je bio mrtav; prefivela je 2ver, iskidana izmedu ljubavi i besa, za éiju Straénu tli ne znamo da Il izraZava Zalost ili bes. Ovde hema vide analize, ovde nema vise misli, nema jasnog i ‘odredenog osecanja. Ono prizivanje dece pretstavijalo je bol, nemost, bes, éitavog Ugolina, koji je pretvoren w nagon i Eiji Je izras rika. Oko ovog veé divljeg Soveka | Peto nek! sata! oral nella fan-posednje évtanie _ Pposlednjt trenutale agentje u sob. sa 0 Ye ‘ogroman efekat poslednjih mraénih trenutaka. I Sith bukyaino vrlo jasan { Koil zvuti ovako: vise nego Sto fe mogeo dnl bol usnila Je glad. Bol alje rmogao dia ga ublje, ubila ga je glad. All tant ; Exe wRaege da ge lle’ pu mora da Seka eporo “tatanja da ga ule, pa mora da Cake 2 | “Uiitanje of adi fo je ooetanje otajani. Mazda ne presiaj da rove deny se domi pad koja je mocha Extbola ne eduzme tnagu ta to, pata Je pve fagublo Sha slim las to je osecanje netmonth Meda, do ga bla materaje da tatva zube u bed to, obom Po ednjem detstjuma gla 1 onvete, u njegoro) ras to je talo nlegovog nepijaalja Dante je ostvario tj ‘taljum w paki Hksiejuet sauvek taj posledn} pokzet {fu poslednju misao; tof-ccadanje-psoeg.besnila. Sve Je fo mogutno, sve to mote dase stv), cH, zn svaka pretpostavka ima priliku da se izrazi u nekoj Feti u nekom pratupanyu ide Ctaoteva mats Je Po- odena, iogmua tz Menost, primorana da rad, ona se | Sustav a stvamos, wee rarmia.o tim’ posled= | Dlim tasovima Yadske degradacije. lznad ovih neodre- | Geth Pfu poration Eat enn ita epcatena na zeit njihova imena ponavljana 74 me cree re pel ona oll e vvene me | Gaffe yudakd Ht ers“ Al obj th mena odevania | {Tdi laoca, Koj sebe ose poslednimn Danteovimn ® Zatin, Ho_nije mogeo bol, ueinla Je glad. (Paso, 2XXXIT, 18) — Prev, | na | retima. Jer, dole zver krivi o& i ponovo grabi Iobanju zubima, ‘pred njim su onl dragi deéaci, 1 on ih zove po menu, jednog po jednog, svu detvoricu, i vige: ,Bili su Innocenti faces Yet novella jy Uguecione e Brigala, gil ate due che il canto euso appell Ali ako je Ugolines- plat bes, Dantooua saosetanie le giev, Meta, i u to] srdzbl on iznalazi novi natin uni~ lovasi la Capraja o 1a Gorgona”, B facetan slope ad Armo in au ia foe, Si eveall anneght into ognt persona * Ne man da li je evirepiji Ugolino, Oia Gubl za- riven u lobanju nlagovog alan, q __ Ovde je sve u straénoj harmoniji, pesnik, usesnik i posmatrat: kakav greSnik takav pripovedaé, Rakav po- smatrad takay pesnik: oni se medusobno depunjuju 1 objasnjavaja, Sve ima proporelje koje prevazilaze siya nnost; tu Jos nema i Je tana ovih ogromnih Danteovin ica, tako oxkndnih, 1 pogledu razvoja, tako punih senki { praznina; one umerenoféu obrisd i svellotamnog tine dZinovskim 1Nevint su ilu evom miadom dobis, — .Uguéone § Bel Tdrugo avoje sto pesna vee pomtnj, Paka, RIT, “stra Tirensleom moru blina pizanske obale, — Prev * Nek ge pokrenu Kapraja { Gorgona ~ Na ley Arma nele rprave medu Tako da on potopt ave Hive’ tobi, Paka, KK, £284) — Pres = 15 oseanje_vé mnosti, utoliko strainije za ‘maitu uloliko je manje jasno, manje analizirano. U tome |proporeije i osedanja, Cesto samo jedna slika stvara Gado, otktida nas od stvamosti i baca nas, preko zakona Verodostojnog, w catstvo beskonatnosti. ‘Takve je pri- rode brisanje sta o kosu izgrizene lobanje, i pokreta- inje Kapraje | Gongone, Ono brisanje usta nas plafi, i to ine ahog polreta, vee zato sto nam otkriva celo Ugolinovo Ice, sa idealniz ertama koje odgovaraju tom pokretu: pred sobom veé imamo natprirodnt lzraz bezmeme mr- Enje, zamisljamo beskonatnast. Pesnik kaze: ea aL! ae, cod Poe ae te Se + SRD ENS REEDS ‘uu napoccobnife operate ojenon, | tau sen ae ee ri Aa fo 38 ee eae cho tog evil nit obs st erie made dletcin al oto sto ovde nema Se re eeee peatenn galt calf Hep TSE cee le Sedan | eaten intone Bhd ya boces soled dal fiero pasto uel peceator"* 4 Jo8 pre nego Sto ée progoveriti, jednim jedinim neo’e- Kivanim pokretom, strasnim a njomu vrlo prirodnim, on je pred nama dusom i telom, Isti je utisak stiaa Movasi Ia Capraja ¢ la Gorgona”™ "To sama-prisode_krii-svoje-zakone;-falatl iz-evoje.ne- | pomisnasti- doe sues, dulu i Joetanje, pa jert da Katastrota tako -peivode; jenog toka stvari uzdize kriview do i ‘inovake proporsie. To Je Bxhilov postin jo peste potpuna epi, Roja fs nisu “< “Uglech va smaranuta w jedno} Jami, pledineseiava, ele; ~ I ego Sto e-hled od glaal Wace, = Tako Je ibe = ame fae obit 33, (Paka esata] = rer — sta ‘podie ta groztog jela ~ Ta} sreinike. (Pelao tn) = Pren vial prvi ah u napoment 32. ~ Pree. ne prodtl Inika drama; to Je ogommna granitna mala pede depron ene ago Medutim, Dante se usuéuje da tu prodre dletom i da povate takve lini, da tzvute take skupove figura koje potseéaju na najdublje dramske kombinaclje {za ivaju najvige irske efekie. Usted gole | stroge velifine Jedne divovske | monotone prirode pojevijuje se. ava ‘eznoltkost | borba elemenata, jedan prizor Zivota, uhva~ én u onome ito je u njemu najnednije | nalljudslije Ugolina je, na njegovom postolju pakla, pogodila u lee vecnost i njegove su erie fiksirane; to Je kip mrinje, vetite mrinje, nezadoveljene.—ogramie-keo ogronana Platina. nepristupacna-mastic Ad-eva, Ugolino.polako posiaje dover, suze mu naviru na oti, rake prate pokre~ figna-roei-t najramiilja seca se popetgop OPI Ute er pet pestie arn talc edu so jm decom. Ovde se pojavijuju najlinije gradatiyeJedrne aiiboko strated Geamattne usc Tp je resent ojimas vou od patetike do bola, {of bola do ofsjanja, ido smrli duse, do Iuudske degradacije, do onog stvorenja kooje,iskrivijenih otiju, ponovo zariva zube uw 2obanja 4iponovo postaje nepomiéno & vetito} mrinji, I sve ove fsradacije ispoljavaju se Kroa usta dece. Ona su dietatl Svoga cea; svaka njihova reé ranjava, a da ona to ne primeéuju; a toliko ga vole! Njihova nevinest, njihova Ljubav pretvaraju se aruda méenja oes, { ont mi Jome duu i pretvaraju ga u aver, onakva kakva jena ‘vem Pesto u paki. Neznostt ocinski bol pretvarajt Seu svirepest i bes, a suze U ujedanje, uz beskrajal strah i las posmatrata, Isto oscéanje obusima Dantea, Tan se ott: goto b-se tokio ds kada bi nao pred + SS Usged dhljih-misth ubwettt-pako blaze, Ijupke-tne- {ne likéve F situacije, satuvati jedinstve zamisli, plana i-kolorita. usred-totikerasnolikih-gradacija, Giniti da zatvepere-tolike-strone-#-da-glavni mot raylien 4, naprotiv, kor(picnic gielanon Lmonotanljom, une tako nite, priredne, intimne, uz toro jedinsive, dovesti Ake i oseéanja do grandiomod, divijég, uzvisenog, 1 t0 luz stapanje boja, sa tako prelinjenim gradacijama, sa hnaivnosea u iaivanju:ljudske privode, ada nam’ prt tome nifta he lzgleda izveltaéeno { preterano, ve6 isti- ito, priredno, otgledno, polrebno, fe osiajemo duboko Posen! w Sve} Hudsko} puro — to eu €uda ume Upravo zato to je od svih Danteovih skiea najpo- stupnifa 1 najeazvijenije; ona je L najpopulamia t naj- ‘modernija. Franteska ! Ugolino su dve epizode koje su ‘stale five w ditavom kulfurnom svetu, éai 1 kod neo- Drazovanth slojeva. Ono suvige sae, Kruto i skicirano, Ho i jeste karakter svin Danteovih zamnisli, ovde se stapa pokszajuéi nam Kontraste i gradacije koji ofvaraju na Tom pogledu velike dubine Ijudskog srea ‘Ali, kao Sto je Franteska ostala jedinstvena w tac lijansko} poesij, tako se an oseéanje iz koga Dante cape tollko dramskih efeksta moze reéi da je gotovo {ude nafo} muri. Ne mofemo vige naidl na tog oca i na fu ecu, Osean praia pores gotovo, Je wgotina ea na naiem tld, 1 nl W profi, nu stihu nije nam dato da csetimo Sia jo fo seta, if ena, il majk, otc, {il ig, No-tnode-se'Fed1 da su to oseéanja-tade Tudia, inaprotiv, ona imaiu duboke korene, narotito w narod, ‘All kao Stow tako lepo] prod Zllmo kod neSih pesika isto | intimmo eceéanje prirode, tako usred toliko jue bavi w porodiel Zelimo intimm! Zivot w kul, gde tako esto 1 fa toliko prisnost! prebiva muza Severe, Nama fe svidaju fantastiéno 1 neobigno, povrsne ljubavi, po- Ireine 1 ive impresife, neotekivano 1 spektaularno, Zivot ulice 1 toge. Prijateljstvo, porodica, kult prirode, Jednostavan { skroman Eivet, olzepljen Hubaviju uw po- Todiel, ne eladi se sa nasom neminom mastom. Divimo se Antigons, Meropi, Laokonu, Andromahi, al umetni® iim { sloga’ povrsnim divijenjem. U njima ne oseéamo sebe w potpunasti. Ove tako tiste, jednostavne Tjubavi restaju Sa nasim prvim dobom, i ne nalazimo ih vise w Evetskoj buet, Zar je Alfjeri mogoo da prikaze Meropu? Dante ima svoje nastavljete van Tialie. us FRANCESKO PETRARKA® 2 dS AA? y shed ale Aw esl io pte a4 3 Se Lashes K- 1 eens [ Mdbrrudg Frangesko Petrarka bio je éovek velikog uma, pre= finjone senzibilnst, bogate maste, se male smisle 28 praiigan Zivot i Bio je wether ume; tipo neko. de bse mom 1 go nat tizsmom, Imao je sve canowne ? Sin {vie sposdbnost, velko.paméenje, veliea jamnoes i provornost dua va mk Svaralaiea-svoj- CG) iva, Nije bio originafan nt dubok: to ee redlnije mao—— Sage de pronade nove dele nove onan, im da le vo} peeat, mi anage dn-poobije:powrsinu-da-otstrant / Sporelne f stutaque da ahvati'esftaakco imto jermes 6% aati, sposobiest da podrazava tak T same mebanitce Postupkee nto rszmetljivife ukoliko je imao.manje Shager Nije bio erinulan, bio je neobiéan: mis Ii re- Genie daje izvestan obrt, izvestan segledplemenitos £ odabranosti oj ostavijlu usa. Nije bio dubole bo je oftrounan: ne-ostaje na povrsini, u onome fo Je Sivarla opite, upeavlja pogled u china, a ta me se zamusuje pogied | upusts ce w mudrovanja, hoee da Bude Tacit” a samo je Senele, Pisao je filezotska dla, Ile blo fioonf, piso je didaktitna dein, nije bid Inisiae. Jedan vitum upravija svim ceugirn sposobno- ima i sluei se njima 2 svoje eljeve. Petunia. nije Timso je izvanredm osellivos prec sv0- stvo kad ae ag. dui. Svi mi svako= ‘dnevno primamo utiske, Koji dolaze i prolaze, Ali kad protrese celu duu, primora je da ispolji svoje snage, Javija se razlika ne samo u stepenu veé 1 u kvalitetu: a |ee dominaning suet, Sser Je ae mega was, Late om a eral ago “I ¥ ar cera ema ee i doe detec ri ey ete cee rene ae ae ese Be reek le Sy oe a ae Sh an a LUx/ Oseéanje je znak vise duse. Prostl puk ima senza~ ‘cije, nema ofetanja, Posto nam priroda daje osobine Srazmere nasim poitebama, prosena senzibilnost do- Voljna je sizomasnim duéamia; all kad utisci pogadajux lzabrane dude, cine da one dugo odjeluju i zapale u njima plamen koji il sagoreva Zivot ili nade sebi iziez. Kod filozofa ova unutarnja vatra se smiruje razmisija- injem; kod Hjudi od akeije akeijom. Petrarka nije blo ni Hlozot ni tovek od akelje; bio je pesnik. Masta je-bila Ce eee ee a eas Jspoljneg sveta. Zbog toga nije teZio ds od scbe-naprayi geal ated rizode, -kao. a eee 23 - aot rode natin sje od ve abjetivos tenden ‘fs odusimala mn Je vellkel mask smiso za stvarnost Sista je da se Ovs-toenja premp rerlidlom talacanju

You might also like

• It Ends with Us: A Novel

  

  From Everand

  It Ends with Us: A Novel

  Colleen Hoover

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (5839)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5814)
• The Perfect Marriage: A Completely Gripping Psychological Suspense

  

  From Everand

  The Perfect Marriage: A Completely Gripping Psychological Suspense

  Jeneva Rose

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1133)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (353)
• The Art of War: A New Translation

  

  From Everand

  The Art of War: A New Translation

  Sun Tzu

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3045)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20099)
• The Handmaid's Tale

  

  From Everand

  The Handmaid's Tale

  Margaret Atwood

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (13228)
• Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  

  From Everand

  Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  Jane Austen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20479)
• Good Omens: A Full Cast Production

  

  From Everand

  Good Omens: A Full Cast Production

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (10941)
• Remarkably Bright Creatures: A Novel

  

  From Everand

  Remarkably Bright Creatures: A Novel

  Shelby Van Pelt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (5721)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (3310)
• And Then There Were None

  

  From Everand

  And Then There Were None

  Agatha Christie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (8979)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J.R.R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (25200)
• Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  

  From Everand

  Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  Stephen F. Kaufman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3321)
• The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2487)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J.R.R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (24588)
• Freakonomics Rev Ed

  

  From Everand

  Freakonomics Rev Ed

  Steven D. Levitt

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (7867)
• American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  

  From Everand

  American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12556)
• Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  

  From Everand

  Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2507)
• Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  

  From Everand

  Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2559)
• American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  

  From Everand

  American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12956)
• How To Win Friends And Influence People

  

  From Everand

  How To Win Friends And Influence People

  Dale Carnegie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (6538)
• Good Omens

  

  From Everand

  Good Omens

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (12042)
• Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  

  From Everand

  Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2499)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2571)
• Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  

  From Everand

  Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  Emily Brontë

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (9974)
• The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  

  From Everand

  The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  Homer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5734)