UniverzitetuNovomSadu

Prirodnomatematikifakultet
Departmanzahemiju,biohemijuizatituivotnesredine
Ud j
Udruenjezaunapreenjezatiteivotnesredine
j i i
di
NoviSad

PRELIMINARNIIPRIMARNI
TRETMANOTPADNIHVODA
DrSranRonevi

NoviSad25.septembar,2014.

Preliminarnitretmanili
prethodnaobradaotpadnihvoda
th d b d t d ih d
uklanjanjekrupnijematerijenareetkamaisitima,
krupnije materije na reetkama i sitima,
uklanjanje
uklanjanjepeska,kontrolamirisaimerenjeprotoka
titiureajeicevovodeodoteenjaizaguenja
j
j
g
j

Procesisareetkamaisitima
oces sa eet a a s t a
Prvi korak: REETKE uklanjanje krupnih plivajuih ili
lebdeih predmeta: krupni otpaci hrane, delovi
ambalae ili cela ambalaa, parad tkanine, drveta

 Reetke pregrauju kanalizacioni vod, a postavljaju se

normalno na tok vode ((vertikalne)) ili,, da bi se olakalo
ienje, pod uglom od 3060, i do 80 (kose reetke)
Postavljanjem kose ili krive reetke poveava se
efektivna povrina reetke i do 200%.

za sluajeve
hidraulikog
preoptereenja

Brzinaproticanjaotpadnevodekrozkanalsareetkom:
0,31,0m/s(preporuujese0,45m/s),danebidolo
dotaloenjaistvaranjanaslagasusp.inertnihmaterija.
4

 Obino se koriste
reetke sa razmakom izmeu ipki 152025 mm
(ree 50 mm) i debljinom ipki 510 mm,
ispred kojih se mogu postaviti vrlo grube reetke za
zadravanje veoma velikih komada, debljine ipki i
do 25 mm i razmaka 100
100150
150 mm
Tipinevrednostipojedinihveliinakod
grubihreetki

fine reetke

iste
isteserunoili
se runo ili
mehaniki
eljevi"iligrabulje

j
g
j
sakojimasereetke
istesauzvodneili
nizvodnestrane,akoji
seukljuujupo
potrebi ili povremeno
potrebiilipovremeno

kontrolieserazlikanivoavodeisprediiza,kakobise
praktinootklonilamogunostnjenogzaepljivanjai
izbeglaeventualnahavarija

Drugi korak:
SITA
uklanjanje
j j suspendovanog
p
g i p
plivajueg
j g mat.
dimenzija od oko 1 pa do nekoliko mm
j j nepreraenih
p
sirovina ili
u fabrikama izdvajanje
proizvoda smanjenje gubitaka
y nerajuielikilinekidrugi

materijalotporannakoroziju
y ianamreailiperforiranilim

sakrunimotvorimaili
prorezima
7

 uoblikudiska,bubnjailibeskrajnetrake
sitomorabitizatienoodgrubogmaterijala
it
biti ti
d
b
t ij l
prethodnopostavljenomreetkom

Rotaciono mikrosito
8

bubanj je pokriven sa tkaninom

Rotaciono sito na
izlivu kinice:
1. odvod preiene
vode;
2 spiralni
2.
i l i kkanal;
l
3. sito;
4. suenje;
5 odvod neistoe sa
5.
sita;
6. bunar za plovak koji
automatski ukljuuje
sito;
7. Odvod neiste vode;
8. ustava za
regulisanje razblaenja
pri kome sito poinje
da radi;
9. dovodni kanal
9

 hidrauliki gubitak kroz reetke ili sito u eksploataciji

zavisi od karakteristika otpadne vode i sistema ienja i
uvek je vei od gubitka kroz istu reetku ili sito
prilikom projektovanja
j
j i eksploatacije
j ovih ureaja
j definie
samo maksimalni hidrauliki gubitak koji se moe pojaviti

Zakrivljeno nepokretno sito

10

Pokretno sito sa beskrajnom trakom

Sitasamehanizmomza
usitnjavanje kominutori
usitnjavanje
obradagrubogmaterijalazajednosaotpadnom
vodom
nabubnjusenalazezupcikojiprolazekrozotvorena
stacionarnom elju"montiranomuzsambubanj
stacionarnomelju
montiranom uz sam bubanj
Kominutorse
esto postavlja
estopostavlja
izahvataa
peska kako bi se
peskakakobise
izbeglaabrazija
ureaja
11

Obradaiodlaganjematerijalasa
reetkiisita
y koliina materijala
j
zavisi od njegovog
j g g sadraja
j u
otpadnoj vodi i od gustine reetke/sita
y moe da se usitni i obradi zajedno sa otpadnom
vodom (ee sa muljevima) ili se mora ukloniti:
1. zakopavanjem (pogodno samo za manje koliine)
2. iznoenjem na deponije komunalnog smea ili
specijalne deponije
3. aerobnom ili anaerobnom biolokom obradom
4. spaljivanjem (ekonomino samo za veoma velike
koliine)
12

nakupljeni
pj
materijal
j ima
obino vlagu 85-90%

1
3

prespaljivanja,aobinoipre
iznoenjanakomunalne
j
deponijezahtevasedelimino
obezvodnjavanje (presovanjem,
eventualno centrifugisanjem) do
eventualnocentrifugisanjem)do
oko65%vlage

Uklanjanjeinertnogmaterijala:
h
hvataipeska
i
k
pesak"
p
suspendovaneesticeinertnog,tj.bionerazgradljivog
p
g, j
g
j g
materijalauotpadnojvodiijesuspecifinemase,odnosno
brzinetaloenja,mnogoveeodesticaorganskog
biorazgradljivog materijala
biorazgradljivogmaterijala
Tu spada: pesak, ljunak, zemlja, ljaka, pepeo, i slino
i deo
d teko
t k i sporo biorazgradljivog
bi
dlji
materijala
t ij l veih
ih dimenzija:
di
ij
ljuske od jaja, ljuske i kotice i semenke voa i povra, i slino; pa i
komadi bioloki lako razgradljivog materijala kao to su ostaci
hrane
Istaloeni pesak" (sem iz aerisanih komora) moe da sadri i do
50% pa i vie,
50%,
i biorazgradljivih
bi
dlji ih organskih
kih materija.
t ij
14

 vea brzina taloenjapeska"odorganskogmaterijala

izborompogodnebrzinetokaotpadnevodepesak
se izdvajaaorganskesuspendovaneesticeodnose
dalje
uklanjanjeesticapeska"veihod0,15ili0,2mm

odlaze
dalje
15

 Inertni materijal izaziva

abrazijuiubrzanohabanjepokretnihdelova
stvaranaslage,talogekojisetekoiste

Uzavisnostiodtoganakojinainseregulie
t k t d
tokotpadnevodehvataipeskasedelena:
d h t i
k
d l
1. protone,
2 talonei
2.
t l i
3. aerisanekomore.
16

Protonekomore
pogodanzaPPOVmalihimanjihkapaciteta
kanalisaregulisanombrzinomtokaotpadnevodena
oko0,3m/s
Istaloenimaterijalse
reeuklanjaruno(komoreuparu:jednajeu
funkcijiadrugaseisti),
anajeenekimodmehanikihureaja,obino
k bi ij
kombinacijomgrebaaielevatorailipunog
b i l
ili
transportera
17

18

Talonekomore
Talone
komore
tzv detritustankovi
tzv.detritustankovi
(detritus mineralnazrnastaoneienja)
y taloniksa
kratkotrajnim
kratkotrajnim
zadravanjemotpadne
vode, 35
vode,3
5minuta
minuta
y Talonakomorase
postavljauglavni
kanalizacionivod;
deflektorimase
postiepriblino
ti
ibli
pravolinijskitokkroz
komoru a rotirajui
komoru,arotirajui
Talona komora kombinovana sa
grebaiizbacujutalog
19
kanalom za pranje taloga

Talonikza
l k
pesaksa
krunim
krunim
tokom

20

Aerisanekomore
izdvajanje inertnog
taloga
l
pranjeodorganskih
materijala
materijala
bezmehanikihureaja

21

Spiralni tok otpadne vode u aerisanoj komori

22

Obradaiodlaganjeinertnog
materijala
t ij l

Koliina zavisiod:vrsteotpadnevode,
koliine padavina,
padavina veliine povrine spiranja,
spiranja
vetrova kojinanoseprainuipesak,itd.
Zakomunalnuotpadnuvodu koliina
inertnog materijala 4200
inertnogmaterijala4
200dm
dm3/1000m
/1000 m3.

Opran pesak se moe iznositi

na komunalne deponije
deponije, zakozako
pavati, rasipati po zemljitu,
koristiti u graevinarstvu.

ORGANSKE MAT.

Ciklon

PESAK

Klasifikator p
peska sa ispiranjem
p
j
vodom i uklanjanje organske
frakcije

Egalizacija ujednaavanjeprotoka
i t j t d ih d
ioptereenjaotpadnihvoda
j j varijacija
j j u p
protoku kako bi se mogla
g
smanjenje
postii priblino konstantna brzina proticanja
poboljanaefikasnostikontrolapostrojenja
preiavanje
industrijskih
otpadnih
t d ih voda
d i
otpadnih voda
naselja koja ima
zajedniku
kanalizaciju
( t
(atmosferska
f k +
komunalna)
24

Prednosti ujednaavanja
protoka
1. poboljanje biolokog tretmana, zbog smanjenja ili
potpunog uklanjanja mogunosti iznenadnog optereenja i
pH se moe odravati stabilnim;
2 zbog konstantnog optereenja vrstim materijama
2.
poboljava se kvalitet efluenta i efikasnost uveanja mulja
u procesu sekundarne sedimentacije koja se nastavlja
nakon
k biolokog
b l k tretmana;
3. postie se smanjenje potrebne povrine za filtraciju
efluenta, poboljavaju se performanse filtera i mogue je
efikasnije ispiranje filtera;
4. kod hemijskog tretmana se zbog smanjeja optereenja
postie bolja kontrola procesa i vea pouzdanost.
25

Ureaj za ujednaavanje protoka i

optereenja
t j otpadne
t d vode:
d

bazen
bazenzaujednaavanjeprotokadovoljne
za ujednaavanje protoka dovoljne
zapreminedaizravnaneravnomernosti
protoka u eljenom vremenskom periodu
protokaueljenomvremenskomperiodu
opremazameanje(ujednaavanjesastava
otpadnevode)iunoenjevazduhau
t d
d )i
j
d h
otpadnuvodu(dasenestvoreseptini
uslovi)
l i)
ureaji za evakuaciju otpadne vode iz
bazena
26

Mestopostrojenjaza
ujednaavanjeprotoka
Nekad nakon primarnog a pre biolokog tretmana smanjenje
problema sa muljem i penom.
penom
Ispred primarnog tretmana:
obezbediti dobro meanje kako bi se spreilo taloenje
vrstih materija i varijacije koncentracije, i
odgovarajua aeracija da bi se spreilo nastajanje problema
sa neprijatnim
p j
mirisima.

27

Uklanjanjeuljaimasti:
hvataimasti

Izotpadnevodejepotrebnouklonitimaterijelakeodvode:
p
j p
j
uljaimasti;komadiesapuna,plute,drveta;ljuskevoai
povra;islino.
Tematerijeoteavajupreiavanje.
T
t ij t j
i
j
Naroitosetoodnosinamineralnaulja,uotpadnimvodama
industrijenafteipetrohemijskeindustrije,aliiuotpadnim
vodamavelikihservisazamotornavozila ipojedinihpogona
mainskeindustrije.

Materijelakeodvodeseuklanjajutakotoseusporavanjem
j
j j
p
j
tokavodeomoguinjihovoisplivavanjenapovrinu,sakojese
skupljajunapogodannain.
28

Hvata masti sa aeracijom. Nije prikazan mehanizam za

ulanjanje ulja i masti

29

30

31

 preostaje da se uklone suspendovane estice ija specifina

masa nije mnogo vea od specifine mase vode (i koje se
prevashodno sastoje od organske materije)
suspendovane estice se uklanjaju gravitacionim taloenjem,
flotacijom sa vazduhom (eventualno filtracijom)

postrojenje za uklanjanje ugljovodonika iz otpadnih voda flotacijom

32

PRIMER
Flotacija se iroko koristi za uklanjanje masti,
masti ulja i
suspendovanih materija u prehrabenoj industriji
u pojedinim sluajevima se vri isputanje efluenta u
kanalizaciju odmah nakon flotacije, to svakako zavisi
od efikasnosti p
primenjenog
j
g tretmana i ureaja
j za
tretman otpadnih voda

33

3
4

Mirisiikontrolemirisa
mirisi esto potiu iz poetnih delova
postrojenja zbog dugog zadravanja otpadnih
voda u kanalizacionom sistemu
vodoniksulfid
za kontrolu mirisa sa koristi predhlorisanje,
soli gvoa, kalijumpermanganat, vodonik
peroksid, ili preaeracija itd.

Primarnitalonici
Ukoliko je otpadna voda takvih karakteristika da su
suspendovane estice glavni oblik zagaenja tada se
smanjivanjem koncentracije suspendovanih estica u
talonicima obavlja glavno preiavanje otpadne vode
Pre sekundarnog, biolokog, preiavanja smanjivanjem
koncentracije suspendovanih estica olakava se preiavanje
i smanjuje optereenje ureaja
mnoga postrojenja koriste primarne talonike takve veliine da
u njega mogu stati deo za taloenje i deo za zgunjivanje mulja
Talonici za ove namene zovu se primarni jer su u sklopu tzv.
primarnog preiavanja otpadne vode
36

Krunitalonik
skupljapene,skimer
Izlazvode
grebazamuljj
g
izlazmulja

ulazotpadnevode

Kvadratnitalonik ugaoniistaiibetonskinagibiuokovima

Pravougaonitalonik
g

Uobiajenojeda,kadase
most kree niz tok struga
mostkreeniztok,struga
jegore,dokjeskimer
masnoedole.Kadasemost
kreesuprotnoprotoku
strugajedoledapomera
mulj do ahta dok je seivo
muljdoahtadokjeseivo
skimerapodignuto.

39

Tipinedimenzijeprimarnog
p
j p
g
talonika

40

 neka p
postrojenja
j j za tretman ubacuju
j viak aktivnogg
mulja u primarni talonik kako bi se poboljalo
taloenje primarnog mulja
da bi se poboljale performanse talonika ponekad se
ispred postavlja predaeracija ili se dodaju hemikalije
doziranje hemikalija u otpadne vode radi poveanja
formiranja flokula kako bi se poboljalo taloenje
hemikalije za kontrolu mirisa ili uklanjanje fosfora
tokom p
procesa,, p
pri emu se p
postie bolje
j taloenje
j u
primarnom taloniku

Dodatakhemikalija
Najeekorienehemikalije
sugvoehlorid,polimeri,
solialuminijumaikre.
Neophodnajeopremaza
uvanje meanje
uvanje,meanje,
razblaivanjeidoziranje
hemikalija

Oekivane performanse.
Pri faktoru optereenja od 1,0 na slici vidimo uklanjanje SS u opsegu 50
65% i BPK u opsegu 2535%. Primena hemikalija moe da povea
uklanjanje SS na 75
7585%
85%, sa proporcionalnim poveanjem uklanjanja BPK
nedostatak pene ili flotirajuih materija u primarnom efluentu ili
sekundarnom influentu generalno ukazuje na dobre performanse

FINASITA
umesto primarnog talonika
umestoprimarnogtalonika
uvoenje otpadne vode u
unutranjost
rotirajueg
sita sa klinastom icom
(levo) i spolja dovoena
otpadna voda na rotirajue
sito sa klinastom icom
(desno)

rotirajua,vibrirajua,trakasta,disk,stacionarnasaotvorimaod1
ti j ib i j t k t di k t i
t i
d1
do6mm najee1,5 mm
nabazipleteneice,perforiraneploeiligustihreetki
sprejsavodompodvisokimpritiskomzapranjesita svremenana
vrememorajuskinutiiopratiodmasnoeivrstihestica
uklone 1530%
30%suspendovanihmaterijai15
suspendovanih materija i 1525%
25%BPK
BPK
uklone15
moedasesmanjiobimpredtretmana,odnosnodanisu
potrebnefinepokretnereetke,peskolovilidrobilice

 primarnitalonicikao
fermentacionireaktoriza
proizvodnjuvolatilnih
i d j
l til ih
masnihkiselinakojese
koriste za uklanjanje
koristezauklanjanje
fosforausekundarnom
p
procesutretmana

Efikasnost p
primarnogg talonika
hidraulikooptereenje,
povrinskooptereenje,
optereenje preliva (varirasaprotokomotpadnevode,povrina
talonika regulie optereenje preliva),
talonikaregulieoptereenjepreliva),
hidraulinovremezadravanja (varirasaprotokomotpadne
vode,zapreminarezervoaraodreujehidraulikovreme
zadravanja),
zadravanja)
dizajntalonika,
karakteristike otpadnevode,
karakteristikaestica,
temperatura i
koliina industrijskihotpadnihvodaukomunalnimotpadnim
industrijskih otpadnih voda u komunalnim otpadnim
vodama.

 efekatuklanjanjadiskretnihesticanakonstatnojbrzinini
j j
j
zavisiskoroupotpunostiodpovrinetalonika
efekatuklanjanjaflokulantnihesticazavisiodzapremine
t l ik k i d j
talonika,kaoiodnjegovedubineipovrine
d bi i
i
ulaznideo smanjujebrzinuotpadnevodeidistribuiraprotok
ravnomernokroztalonik
pregradeseobinopostavljajuispredizlaznihprelivnikakako
bisespreiogubitakplutajuihvrstihmaterija
izuzetnojevanodaseomoguiujednaentokprelivanja
otpadnevode

Karakteristikeotpadnihvoda
p
Sveina otpadne vode zbog bioloke degradacije ustajale otpadne
vode dolazi do smanjenja veliine estica i njihove bioloke degradacije.
degradacije

Karakteristike estica. estice sa veom gustinom lake se taloe;

estice sa velikom dodirnom povrinom se taloe polako kao i estice sa
nepravilanim
il i oblikom
blik
zbog
b visokog
i k trenja.
t j

Temperatura. Toplo vreme poveava bioloku aktivnosti, ime

umanjuje sveinu otpadne vode u kanalizacionom sistemu. S druge
strane,niaviskoznost tople vode, u poreenjusa istom kod hladne vode,
omoguava da se estice bre taloe. Primarna efikasnost postrojenja
smanjuje se tokom zimskih meseci zbog visoke viskoznosti otpadne vode
na niskim
i ki temperaturama,
t
t
k i poveanja
kao
j gustina
ti hladne
hl d otpadne
t d vode.
d

Industrijski doprinos. Industrije mogu proizvesti veliko, kratkorono

hidrauliko organsko optereenje koje moe prouzrokovati ok u
postrojenju. Moe izazvati septine uslove sa prateim talonim
problema.

Uklanjanjeplutajuihestica
uprimarnomtaloniku
i
t l ik
Pod normalnim uslovima, deo masnoe i
skrame se taloi zajedno
ajedno sa muljem,
m ljem dok
ostatak pluta na povrini pri emu se
uklanja odgovarajuim skrimerom.

Efikasnost uklanjanja masnoe i skrame zavisi od:

Konfiguracija talonika. Pregrade na primarnom taloniku na
izlazu moraju biti kontinualne i duboke dovoljno da spree
masnou i skramu da prou.
Karakteristike otpadnih voda. Pri letnjim temperaturama ili pri
pH vrednosti manjoj od 7, masnoa i skrama mogu da imaju
tendenciju da ostanu u suspenziji, a nekada mogu da se
inkorporiraju u istaloeni mulj umesto da plutaju po povrini .
Mehanizmi uklanjanja i uslovi.

Uticajprimarnogtalonikana
d ljit t
daljitretman
Sekundarni procesi
Ako je taloivim esticama dozvoljeno da prou do
sekundarnog sistema, dolazi do poveanja sekundarnog
mulja to moe negativno uticati na rad sekundarnog
tretmana.
Masnoa moe stupiti u interakcije sa aktivnim muljem ili
fk
fiksiranim
b fl
biofilmom
u biolokim
b l k
operacionim sistemima, i
eventualno ugroziti kvalitet finalnog efluenta.
Ako se primarni talonik koristi kao fermentator ili postoji
poseban zgunjiva/fermentator, moraju se preduzeti mere
bezbednosti kako bi se obezbedilo odgovarajue vreme
zadravanja
d
j vrstih
tih materija.
t ij Ako
Ak ovajj proces nije
ij pravilno
il
kontrolisan, moe ometati proces biolokog uklanjanja fosfora.

Procesi obrade muljeva

Bez predzgunjavanja uklonjenog primarnog mulja,
mulja
pumpanje retkog mulja moe smanjiti kapacitet
digestije (aerobni ili anaerobni), to prouzrokuje
hidrauliko preoptereenje reaktora i procesa
zgunjavanja, a takoe dovodi do poveanja trokova
grejanja mulja.
Ako mulj postane septian, procesi za tretmana
muljeva, kao to su zgunjavanje i obezvodnjavanje
mogu biti ugroeni, u pogledu pojave mirisa i
smanjenja efikasnosti.
efikasnosti
Pumpanje toksinog primarnog mulja u aerobne ili
anaerobne digestore moe dovesti do neuspene
digestije.

Operater moe da sprei probleme izazvane

t k i samo:
toksinou
uoavanjem oiglednih fizikih promena u otpadnim
vodama kao to su boja,
vodama,
boja miris ili konzistencija;
upozoravanjem operatera kod stabilizacije mulja
ukoliko se otkriju neke promene tokom procesa
primarnog tretmana;
obavetavanjem nadlenih organa ukoliko su
industrijski kooperanti nepouzdani ili sumnjivi i
praenjem naglih promena kod anaerobne digestije
kao to je pH, alkalitet, proizvodnja gasa, sadraj
metana kao i nivo isparljivih kiselina.

Recirkulacionitokovi obuhvatajuvodu
odzgunjavanjamulja,voduizdigestora,
vodusekundarnihitercijarnihprocesai
voduzahlaenje.
Zgunjivaimuljailijediniceza
g j
j
j
uklanjanjevodeizmulja,
ukolikosepravilnonjima
upravlja mogu proizvesti
upravlja,moguproizvesti
kvalitetanpovratniprotokkoji
neeugrozitiprimarno
taloenje.
Upotrebapolimeraza
poboljanje zgunjavanja ili
poboljanjezgunjavanjaili
Zgunjiva mulja iji supernatant ide u
obezvodnjavanjepoboljava
recirkulacione tokove
kvalitetpovratnogtokai
uopteneutienaprimarne
t
ti
i
performansetalonika.

 Viak aktivnog mulj iz sekundarnih procesa se

ponekad pumpa u primarne talonike zbog
zgunjavanja primarnog mulja.
To moe da izazove problem prilikom pumpanja,
pumpanja
stvaranje neprijatnih mirisa kao i potrebu odnoenja
vrste materije
j na dodatni tretman taloenjem.
j
Ako otpadni mulj sekundarnog dela mora da se vrati
u primarni talonik kako bi se ustalilo pumpanje,
prvenstveno je potrebno ograniiti se na periode
niskog ili prosenog protoka.
Vano je da osoblje uzme u obzir, prilikom rada,
koliinu otpadnog aktivnog mulja i primarnog mulja
k ji se sakupljaju
koji
k lj j u primarnom
i
t l ik jer
taloniku
j ovako
k
kombinovani mulj mora biti uklonjen iz rezervoara.

KONTROLA PROCESA
KONTROLAPROCESA
Upravljanje muljem
G ti mulja
Gustina
lj (koncentracija vrstih materija).

Neophodna gustina mulja koji se uklanja iz primarnog talonika zavisi od daljeg

tretmana mulja.
Ak se muljlj pumpa do
Ako
d uguivaa,
i dozvoljena
d
lj
j koncentracija
je
k
ij mulja
lj od
d 0,51,0%.
0 5 1 0%
Ako se mulj pumpa do digestora ili na obezvodnjavanje, neophodna je vea
koncentracija vrstih materija.
Razblaeni primarni mulj moe nepotrebno da optereuje dalji proces rukovanja
muljem.
Sa razumnom kontrolom uklanjanja vrstih estica, operater moe postii gustinu
od 4 do 6%.
Cilj kontrole procesa je da se nae nivo mulja u taloniku koji ne utie negativno na
efikasnost uklanjanja u taloniku, prepupavanje dela mulja u odvod ili
dozvoljavajui razgradnju na dnu talonika. Ako se viak aktivnog mulja (otpadni
aktivni mulj) pumpa do primarnog talonika, koncentracija mulja u izlazu iz
primarnog talonika e biti u opsegu od 2 do 4%.

 Koliina mulja.

Operater moe da proceni zapreminu mulja koju treba ukloniti

iz primarnog talonika merenjem suspendovanih materija u infuentu i efluentu,
efluentu
procenat suve materije u prepumpanom mulju i protok otpadne vode.
Uklonjena suva materija (kg/dan)
(kg/dan) =
uklonjene suspendovane materije (mg/l)xprotok (m3/dan)x103
Uklonjeni vlani mulj (kg/dan)=
uklonjena
j
suva materija
j ((kg/dan)x(100/sadraj
g/
) (
/
j suve materije
j ((%))
Uklonjeni vlani mulj (m3/dan)=
uklonjeni vlani mulj (kg/dan)/(specifina masa mulja(g/cm3)x1000]

operater moe da izrauna aproksimativno vreme trajanja pumpanja za pumpu

poznatog kapaciteta dodatak hemikalija e generisati vie taloga od proraunatog.

Operater treba da izrauna koliinu vrste materije na ulazu i izlazu primarnog

talonika da bi osigurao da sistem radi efikasno.

Zgunjiva s
nepominim
mostom

Zgunjiva s
pominim
mostom

Uklanjanje mulja.
mulja

Grebai u kontinualnom i diskontinualnom reimu

projektovano da pumpa razblaen mulj grebai treba da rade kontinualno
primarni talonik kvadratan ili kruni kontinualan rad grebaa mulja je
generalno neophodan jer je potrebno vie vremena za pomeranje mulja do
ahta (levka) nego kod pravougaonog talonika
kontinualni sistem sakupljanja mulja se preporuuje
Diskontinualan rad je neophodan ako se primarni talonik koristi za
uguivanje vika mulja iz sekundarnog tretmana ili ako se primarni mulj
pumpa direktno na dehidrataciju ili jedinicu za obezvodnjavanje.
Dobra praksa za diskontinualan rad sistema za uklanjanje mulja kod
pravougaonog tanka je da operater treba da pokrene mehanizam za
sakupljanje
k l
mulja
l oko
k 1 sat pre ispumpavanja mulja
l i da
d se iskljui
kl kada
k d se
pumpanje zaustavi.

Pumpanje mulja.
Klipna, puna ili pumpa sa dijafragmom se uobiajeno koriste za
uklanjanje mulja iz primarnog talonika.
Pojedinana pumpa treba da povue mulj samo iz jednog ahta zbog
razliitih gubitaka pritisaka kroz liniju tako da ne bi dolo do povlaenja
nejednakih koliina mulja iz pojedinih talonika.
Kratkotrajno, a uestalo ispumpavanje mulja predstavlja dobru praksu i
na taj nain spreava anaerobna digestija u levku za mulj.
mulj
Operater prati koncentraciju na ispustu mulja i meri nivo mulja pre i
nakon pumpanja da bi obezbedio odgovarajuu uestalost i trajanje
ispumpavanja.
Tehnike koje se koriste za merenje sloja mulja ukljuuju upotrebu tapa
za merenje
j visine mulja,
j uzorkovanje
j sa razliitih dubina, uzorkovanje
j
korerom i elektronsko merenje prodiranjem svetlosti.
organoleptikim posmatranjem (crna ili septina boja, pojaan miris i
isplivavanje/flotacija/skupljanje mulja) e navesti operatera da podesi
brzinu ispumpavanja mulja.
na mnogim postrojenjima se koristi automatsko ispumpavanje mulja

Preporuke pri pumpanju mulja.

Treba proveravati istou linije mulja i pumpi.
Sve linije treba da budu opremljene da mogu da se iste
sa hidraulikim alatom ili kuglama.
U t l t ienja
Uestalost
i j zavisi
i i od
d brzina
b i u cevima,
i
sadraja
d j
masti u mulju, peska u cevima, hemijskih sastojaka u
liniji kao i od vremenskih prilika.
prilika
Kako vreme postaje hladnije, premazi masti postaju
debljij i tvri ienje
j linije
j mulja
j moe biti ee,, npr.
p
dva puta meseno.
Sistemizaispiranjesekoristezaienje muljnih pumpi,
usisnih creva i cevovoda za pranjenje nekoliko minuta
ispiranja nedeljno pomae da cevi ostanu iste.
Na nekim postrojenjim koristi setakoe,
Nanekimpostrojenjim
se takoe komprimovani
vazduhzaienje ahta ili usisne linije.

Uklanjanjevrstihmaterija
fl t ij
flotacijom
Plivajue materije iz primarnog talonika se uklanjaju
do razliitih mesta na postrojenju:
do
d koncentratora
k
ili uguivaa
i sa flotacijom
fl
ij
sa
rastvorenim vazduhom dalje na insinerator ili na
deponiju.
deponiju
na ureaje za obezvodnjavanje kao to su trakaste
prese ili na anaerobnu digestiju postepeno se
naputa zbog problema sa digestorima zbog
preteranog nakupljanja neistoa.

 Uestalost uklanjanja zavisi od koliine plivajuih materija u

otpadnoj vodi, promenljivosti protoka tokom dana i temperature
otpadne vode.
kontinualno iz krunog talonika
Kod veine pravougaonih talonika periodino, najmanje
jednom dnevno, a ee kad god se pojave masnoe i druge
plivajue materije u primarnom efluentu, kanalima sekundarnog
influenta ili finalnom izbistrivau.
Zbog kontrole mirisa ee uklanjanje plivajuih materija.
materija
Skimerom se mora zahvatiti dovoljno otpadne vode da se
omogui prenos neistoa kroz, ejektore, pune pumpe i
cevovode.

Hidraulika
32
proseno povrinsko optereenje bez vika aktivnog mulja: 32
49 m3/m2 dan, max. 122 m3/m2.dan
sa vikom aktivnog mulja u primarnom taloniku: 2432
2 dan, max. 4961 m3/m
2 dan
m3/m
/ 2.
/ 2.
hidrauliko vreme zadravanja 12 sata
Dve promenljive za hidrauliku kontrolu influenta primarnog
talonika su protok i broj talonika u radu.
kontrola protoka je ograniena varijacije u protoku ponekad
mogu da se smanje promenom brzine pumpe na crpnim
stanicama na kanalizacionom sistemu ili na izlivu sa postrojenja.
neka postrojenja imaju egalizacione bazene
Upravljanje recirkulacijom moe da unapredi performanse
j j
hidraulikogg i optereenja
p
j vrstim
talonika smanjenjem
materijama uz smanjenje potencijala za septinost.

Kontrolamirisakodprimarnog
t t
tretmana

Uklanjati neistoe rutinski, sa poveanjem uestalosti tokom vruina.

Uklanjati mulj pre nego to nabubri ili ispliva.
ispliva
Ispirati pregrade i druge take gde se sakupljaju plivajue materije i mulj.
Isprati sva zamaena mesta i mesta gde je bilo curenja.
Nakon dreniranja talonika, odmah ga potpuno isprati. Ako se mulj ne
drenira brzo, povrinu mulja treba poprskati kreom, kalcijum
hipohloritom ili kalijumpermanganatom da bi se redukovali mirisi. Ispirati
talonika rastvorom hlora ili dranjem pod talonika prekriven rastvorom
hlora niske koncentracije.
Ako je otpadna voda septina, dodati hemikalije u kolektorski sistem ili na
postrojenje da bi se redukovali sulfidi.
Ako je talonik pokriven radi kontrole mirisa, drati u redu ploe i
pristupne otvore.
Smanjiti striping vodoniksulfida kada se koristi kanalski sistem sa
dif
difuzerima
i
za vazduh.
d h

Dodavanjehemikalija:
j
j
primena optimalne koliine hemikalija (JARtest) i
obezbediti dobro meanje hemikalija sa otpadnom vodom.

Najmanje jednom nedeljno proveriti sistem za doziranje hemikalija

merenjem opsega kalibracijom sistema.
sistema

Proverite da li se postie eljeni kvalitet efluenta.

Proveriti da li se hemikalije adekvatno meaju:

9 Da li je vremena za meanje dovoljno?
9 Da li su zapuene mealice sa krpama ili drugim ostacima?
9 Ako se koristi vazduh za meanje,
meanje proveriti difuzere.
difuzere

Obezbediti adekvatnu koliinu uskladitenih hemikalija za vremenski period

oteanog snabdevanja.

TTreba
b znati
ti da
d dodatak
d d t k hemikalija
h ik lij dovodi
d di do
d poveanja
j zapremine
i mulja
lj i
stalno vriti kontrolu koliine mulja i ienje linija za mulj.

HVALA NA PANJI!
HVALANAPANJI!