Milorad Belani:

Razlozi za seanje
(33. godina posle)

Renik tehnologije, u svom tampanom izdanju (od pre 33. godine),

naravno, postoji i danas, kao to postoji i njegova digitalna varijanta (u PDFu). Ipak seanja ne postoje, jer ona nikada ne postoje, uvek su tek zadata,
njih moramo obnoviti, vratiti iz nigdine, kao to i tumaenja moramo vratiti.
Seanja su nuno nova ili ih ni nema. Bez sumnje, cifra od 33. godine
podrazumeva seriju rekontekstualizacija koje pomeraju smisao onog to je
izvorno nastalo u tim godinama. Kae se: pobednik pie istoriju. Nju je
pre 33. godine protiv Renika tehnologije pisao neko ko se smatrao
pobednikom, a ko se danas prepoznaje kao poraenik. Ali, zar sada nismo
svi pomalo poraeni?! Eto zato nam je potrebna jedna tehnologija ne samo
pobednikog nego i poraenikog itanja. Mislim da nam Renik tehnologije
iz Vidika, ve u svojoj prvoj reenici nudi mogue (da li i dovoljno?) reenje
za tu aporiju: Zapisan je zbog ivota, linosti i volje, a ne zbog rei koje su
u njemu.

Re na skupu u
Institutu za Filozofiju
i drutvenu teoriju
Dopustite mi, najpre, da se zahvalim to sam uopte i pozvan na ovaj
skup. Posle dvodnevnog sluanja izlaganja shvatam da je vrednost skupa u
mojim oima znaajno porasla, ak i u odnosu na moja najoptimistikija
oekivanja... Bilo je tu raznovrsnih izlaganja i svedoenja, ukljuujui i ova
dva koja smo upravo sluali. Iako su se odnosila na dogaaje od pre 33.
godine, mnoga svedoenja su bila zaista uzbudljiva, informativna i
1

neoekivana, posebno onda kada su bila insajderska. Re je o izlaganjima

zanimljivim po svojim unutranjim dilemama, ambivalentnostima u koje su
autori pokuavali da uu, ili da izau; dakle, o seanjima koja nama ostalima
nisu bila poznata, s kojima nismo imali nikakav dodir u prolosti, a jo
manje u novije vreme. Budui da nisam bio u epicentru samih dogaanja
oko Renika tehnologije, moje iskustvo je nuno sueno, tako da, pred ovim
svedoenjima koja sam upravo uo, ja mogu da izloim samo neto veoma,
kako bih rekao, parcijalno. Postoji jedna epizoda o kojoj u govoriti. To je
odnos nas nekolicine iz filozofskog asopisa Theorija prema Vidicima i
Reniku tehnologije. Naime, u Theoriji mi smo tekstualno i filozofski
komentarisali Renik, ali to ne bi imalo neki posebni znaaj da nije imalo i
jedan neoekivani javni epilog, o kojem u takoe govoriti.
U ovom trenutku, hteo bih da se osvrnem na injenicu da ja zapravo
nemam pripremljeno (pisano) saoptenje, kao to je to najavljeno. Naalost
ili, moda, na sreu ja sam ovde doao, potpuno nespreman. Doao sam
pre da sluam nego da govorim. I pogotovo kad sam uo sva ta veoma
zanimljiva izlaganja, shvatio sam da ja, zapravo, konstitucionalno nisam
spreman da se uputam u sloene dileme koje su formirane u tom nizu
politiki i kulturoloki spornih situacija onog vremena, centriranih oko
Renika tehnologije. Sve u svemu, dobro je to se nisam naroito spremao za
ovo izlaganje, jer to bi verovatno bile neke neprimerene konstrukcije, a
ovako sam dobio izvesnu slobodu da se pripremim za ovo izlaganje, ako
tako mogu da kaem, u toku samog izlaganja... Jednostavnije reeno,
preostalo mi je da se, ovde, upustim u nekoliko malih improvizacija.
Naravno, na insistiranje Duana Bokovia ja sam poslao jedan teksti
kao objanjenje ili anticipaciju mog izlaganja... U njemu sam naznaio
kljuni problem seanje, a seanje je problem koji me, ne samo sa svoje
subjektivne strane, nego i sa neke objektivne strane sada jo dodatno
okupira. Naime, objektivno posmatrano, seanje je dokument ili, preciznije
reeno, dokument je na izvestan nain objektivirano, opredmeeno seanje.
Znai postoji jedan broj dokumenata ili objektiviranih seanja od kojih su
neka javno dostupna, a neki nisu. Pri tom, mi znamo da su u takvim
dokumentima uvek prisutna i neka tumaenja. To je, bez sumnje, ono to u
seanju ili dokumentu ostaje subjektivno. Zato je svaki dokument ujedno
zadatak za subjekta, za oveka da se priseti sopstvene ili tue
interpretacije toga, da rekonstruie hermeneutiki smisao dokumenta,
2

ukoliko je naravno to u stanju, i posebno, ukoliko je bio uesnik svih tih

davnih dogaaja. Ali sada vidimo: kao to nema dokumenta bez
interpretacije, tako nema ni istorije bez interpretacije, jer istorija nije skup
golih injenica, istorija nikad nije potpuno objektivna, ona je uvek, rekao
bih, i sukob interpretacija. Tako, u tom, tada aktuelnom trenutku, pre 33.
godine, pa zatim, i u svakom trenutku posle toga, a evo konano i sad, na
ovom skupu, suoavamo se, kako jue tako i danas, sa razliitim
interpretacijama, razliitim istorijama ili razliitim seanjima i, najzad, sa
poznatim, otkrivenim i nepoznatim, nedostajuim dokumentima, pa najzad i
sa autorima nekih dokumenata koji su itave 33. godine bili nepoznati,
anonimni. Time postaje mogue da se, donekle, upoznamo i sa tehnologijom
moi, odnosno sa raznim taktikama i strategijama objektiviranih seanja, sa
tokovima tih dokumenata unutar i izvan onovremenog ideolokopolitikog sistema...
Meni su se sve te prie koje sam uo dopale upravo zbog ove
sloenosti i razlika u objanjenjima i tumaenjima. Pri tom, ja nisam sklon
da tvrdim kako su to bile puke protivrenosti, odnosno kako je tu jedan
mislio jedno, a drugi neto sasvim drugo, te da su to, onda, tumaenja i
tvrdnje koje se naprosto iskljuuju i da, na taj nain, ukupna pria, a s njom i
dogaanje, istorija, ostaje nepomirljivo protivurena, neraspletiva. Ne, ja u
svemu tome nalazim jednu mogunost, jedan hermeneutiki klju koji
reava tu spornu situaciju, a taj klju bih nazvao: dekonstruktivni obrt.
Naime, protivrenosti moraju, uz dobru volju tumaa, da se objanjavaju kao
razlike a ne kao nepomirljivi antagonizmi. Sve u svemu, imamo razloga da
verujemo kako su u tim tumaenjima bile prisutne pre razlike nego
protivrenosti. Bar ja sam u svim tim izlaganjima video niz razlika u
tumaenju onoga to se deavalo pre tih 33. godina i zatim u razmaku od tih
33. godina pa sve do danas, a konano, video sam i kako se te stvari vide
danas, naravno, opet za razliku od toga kako su se videle pre 33. godine...
To su bila, bar to se mene tie, neki put veoma dramatina
svedoenja o razlikama i zato u, u ovom trenutku, pokuati da, vrlo kratko,
u taj kontekst unesem i svoje nekadanje i sadanje tumaenje afere koja
se dogodila sa Renikom tehnologije. Pokuau, naime, da kao filozof i lan
asopisa Theorija, ponudim izvesno tumaenje tragova i uticaja tih meni
dostupnih, ali i nedostupnih dokumenata. Kad pominjem dokumente, onda
pre svega mislim na sam Renik tehnologije i moj tekst koji sam u Theoriji
3

objavio povodom Renika. Najpre da vas obavestim jer ne znam koliko svi
ovde znaju tu injenicu kad se Renik tehnologije pojavio, onda se
redakcija okupila oko ideje mislim da je Mladen Kozomara tu stvar
inicirao da se reaguje na sam dogaaj, odnosno da se napravi neka vrsta
razgovora ili reagovanja povodom Renika. Nama je Renik tehnologije bio
veoma zanimljiv kao pojava. Tako smo, naime, na to gledali. U stvari, za nas
je Renik iz vie razloga bila iznenaujue zanimljiva pojava i, naravno,
poev od samog krajnje neobinog izgleda.
Mislim da je sada neophodno da objasnim nau tadanju poziciju.
asopis Theoria je bio organ Filozofskog drutva Srbije. U Filozofskom
drutvu dominantan uticaj, godinama u nazad, imala je grupe oko praksis
filozofije. Razlog tome je bio, naravno, ugroenost na Univerzitetu praksis
filozofa od strane zvanine ideologije i politike. Njihov uticaj u Filozofskom
drutvu, iz moralnih razloga, naprosto, nije mogao da slabi ili jenjava. Ipak,
mi smo imali ambivalentan odnos prema praksisovcima i praksis filozofiji.
Jer, s jedne strane, oni su bili nai profesori i mi smo veoma potovali
njihovu borbu za slobodu rei, za slobodni Univerzitet, kao i, generalno
uzev, za slobodnu poziciju svake individue, i najzad, za slobodu kritike,
angaovane misli u drutvu. Ipak, s druge strane nas je pritiskao sam
autoritet praksis filozofije. Jer mi smo mislili ili, bar mogu to bez
predumiljaja za sebe da tvrdima ja sam verovao da postoje i mnogi drugi
znaajni filozofi koje praksis filozofija nije uzimala u obzir. Verovao sam da,
ako neko ve hoe da se slobodno bavi filozofijom, on je duan da
konsultuje i niz znaajnih filozofa koji, meutim, nemaju afinitet za samu
praksis filozofiju... Meutim, upravo zbog pomenutih spoljanjih ideolokopolitikih pritisaka, praksis filozofi su se formirali kao avangardna grupa
koja se bori protiv avangarde na vlasti. Bez sumnje, to je bio neravnopravni
sukob dve avangardne ideologije. Na samu filozofiju, ukljuujui tu i onu
koju su praksisovci zastupali, ovaj sukob je imao prilino represivno dejstvo.
U mnogome, praksisovci su se uobliili u jednu ideoloki prifilisanu, ako ne
i iskljuivu grupu. Nas je kad kaem nas mislim na tu srednju generaciju,
okupljenu oko Theorije sve to prilino ograniavalo, ako ne i titilo.
Naravno, mi nismo bili protiv, recimo, kritike staljinizma koju su praksisovci
preduzimali... Ali, s druge strane i ekipa na vlasti je takoe bila protiv
staljinizma... Zatim, jedni su bili za autentinog Marksa, mislim na praksis
filozofe, ali s druge strane i zvanini ideolozi su bili to isto, samo to svoje
4

matrksistiko opredeljenje nisu izkazivali istim reima, istom retorikom i sa

istom rafiniranou. Kod njih, dakle, nije bila re o autentinom Marksu, ve
samo o Marksu, esto i dijamatovskom, dogmatskom... Sve to je za nas bio
jedan zatvoreni krug koji nas je nekako ograniavao, optereivao i iz toga
smo eleli da iskorimo. Tako se, konano, asopis Theorija uz svo
potovanje za antistaljinizam i Marksa filozofa spontano orijentisao ka
izvesnom otvaranju. U tom smislu, on je iao u pravcu (pravcu bez pravca?)
ovog otvorenog, evropskog duha vremena.
Najzad, svako ko bi uzeo asopis Theorije i pogledao ta se tu
prevodilo, ta se tekstualno pojavljivalo, video bi da je to bio pokuaj nekog
pribliavanja evropskim intelektualnim vrednostima i pluralizmu. Eto to se,
dakle, deavalo u Theoriji. I tako, mi smo odluili da piemo, da pravimo
razgovor o Reniku tehnologije naprosto zato to smo videli da se taj renik
pojavljuje, na domaoj sceni, kao deo pomenutog pluralizma, i kao neto to
je u tom smislu, naprosto, zanimljiva pojava, neto drugo, neto to je
inovacija koju ne treba preutati, sve u svemu, to je bila stvar koja izlazi iz
okvira standardnih ideolokih i drugih teorijskih, akademskih i slinih pria.
U tom smislu, Renik tehnologije nam je bio viestruko zanimljiva pojava.
Eto zato smo, tim povodom, u Theoriji tekstove napisali: Mladen
Kozomara, Slobodan unji, Nenad Dakovi i ja.
Najpre unji. On je napisao jedan sasvim korektan prikaz. Bio je to
dobronameran prikaz Renika tehnologije koji se alanovima redakcije
Vidika, tj. onima koji su napravili Renik tehnologije, verovatno ponajvie
dopao. Meutim, Kozomara i ja smo napisali drugu vrstu teksta. Pre nego
to uem u kratko tumaenje tih tekstova mislim da je neophodno, najpre,
ukazati na njihov efekat Re je, naravno, o ideoloko-politikom efektu!
Dakle, kad se pojavila Theoria sa naim tekstovima o Reniku, onda se,
ubrzo, pojavila anonimna Analiza ija je prva verzija, kako smo upravo
doznali, napisana iz pera Slobodana Antonia. Zatim je pristigao i tekst u
Ekspres Politici u kojem je neki novinar, oslanjajui se na Analizu, napao
Renik tehnologije, ali tako to se, u isti mah, pozivao i na tekstove u
Theoriji: ,,Evo, ak su se i filozofi obraunali sa Renikom... itd. Na to smo
mi ovom novinaru odgovorili tekstom koji otro osporava njegove tvrdnje.
Ali, sam taj odgovor nismo svi potpisali. Naime, potpisali smo ga samo
Kozomara, Dakovi i ja. unji to nije uinio, jer je on, oigledno, imao
drugaija merila od nas ta treba u to vreme potpisivati, a ta ne. E sada, mi
5

smo napisali taj tekst koji je objavljen i koji je bio potpuni demanti i
odbacivanje toga da je nas mogue instrumentalizovati u pravcu bilo koje
partijske, ideoloke, ove-one dnevno-politike potrebe i tome slino. Taj
odgovor je, dakle, bio potpuno jasan i nedvosmislen. S druge strane, ja sam
se pitao ta je ponukalo ovog novinara da pokua da nas tako grubo
instrumentalizuje, tj. da nas uvue u svoju prozirnu ideoloku osudu Renika
tehnologije. Nije li to, moda mislio sam injenica da je, recimo, Mladen
Kozomara itajui Renik tehnologije pravio analogiju sa Alisom u zemlji
uda, u okviru jedne analize koja je bila malo hermetina, tj. ne sasvim
jasna, pa se mogla natezati na razne strane. Ali, u Kozomarionom tekstu
nije bilo nieg zlonamernog. Slino je bilo i sa mojim tekstom. Naime, ja
sam napisao tekst koji je bio prilino aljiv. Napisao sam, takorei, neto
nalik na parodiju. Ali ne toliko na raun samog Renika i ekipu koja ga je
stvarala ili okruivala, ve, pre, na na vreme u kojem smo iveli, poto sam
nagovestio da je u tom vremenu Renik tehnologije za mene pre svega bio
jedan novi, inovativni kulturni dogaaj.
Postoje neki paradoksi i protivurenosti koji mogu da se objasne
jedino sa stanovita onih termina koji su ve tada, u filozofiju
poststrukturalizma, odnosno u dekonstrukciji, dakle u Deridinim i
Delezovim tekstovima, a kasnije i u Liotarevoj knjizi La condition
postmoderne koja je objavljena ini mi se '79-e godine postali popularni.
Meu tim terminima privilegovanu poziciju ima, bez sumnje, termin igra. Ja
sam eleo da tumaim, odnosno da dam jedno tumaenje Renika
tehnologije upravo sa stanovita (ili koncepta) igre. U tom trenutku meni je
sve liilo na igru i ja sam se u toj dekonstruktivnoj igri na svoj nain zaigrao,
zabavljao. Ali zato sam, takoe, u svom tekstu iskazao i jednu malo kritiku
notu koja se odnosila na neto to sam nazvao ozbiljnost. Ozbiljnost se
pojavljivala u Reiku tehnologije kao neki duhovni stav u kojem nije bilo
igrice, nije bilo smeha na emu sam ja insistirao nego je to bilo jedno
krajnje ozbiljno modernistiko opredeljenje ili stanovite, ili kulturni istup,
objava... i tako dalje. Dakle, ja sam stavio ovu primedbu, ali sam na neki
nain i sam shvatao da u tom trenutku biti ozbiljan, zastupati stav
ozbiljnosti, moe da na svoj nain predstavlja deo igre ili udeo u igri.
Naravno, kasnije se pokazalo da je to zaista bio deo igre, koja je bila igra
iskljuivosti.

Mislim da grupa oko Renika tehnologije, tada jo nije bila

samosvesno postmodernistiki ili dekonstruktivno orijentisana. Kad ovek
ita Renik, njegove termine i kategorije, dakle, ono na emu poiva itava
ta graevina, onda se jasno vidi da tu nije sve skroz-naskroz
postmodernistiki modelirano, nego da tu ima i neeg (to je ini mi se jue
i Milo Kneevi pomenuo) to bi se moglo nazvati visokom modernou.
Eto, danas smo uli kako se pominje i jedna uticajna lista modernih filozofa,
od Kjerkegora pa nadalje, iji tragovi se navodno mogu uitati u Reniku
tehnologije... I zaista tu ima i neega takvom, kao to ima i nekih naih
modernista, poev, recimo, od Micia i njegovog Barbarogenija: ti motivi su
veoma srodni ovom to se u Reniku zastupa... Ali, po mom uverenju Renik
je pre svega jedan samosvojan sklop ideja. Izvesna genealogija bi moda
mogla da pokae kako tu ima ovih ili onih uticaja, ali moda bi pokazala i da
ih nema u prevelikoj koliini. Najzad, mogue je i to da ima uticaja iz tree
ruke, ali ne iz prve ili druge. Ali, gde nema uticaja iz tree ili pete ruke?
Jedino to putevi takvih uticaja nikada nisu sasvim belodani.
Ako se upitamo o dananjem znaaju Renika tehnologije, onda
moramo rei da je on aktuelan ukoliko je aktuelan! samo zato to je
(upravo na tome je u svom izlaganju insistirao i Aleksandar Petrovi)
otvoren za savremene tokove evropske misli i, pre svega, filozofski gledano,
re je o postmodernizmu, ili dekonstrukciji, ili kako god hoemo to da
nazovemo... Samo, u ovom trenutku, neemo izbei pitanje: da li je Renik
tehnologije aktuelan sam po sebi? Ja mislim da pre izvesne interpretacije,
dakle, faktiki ili po sebi uzev, nita nije aktuelno. Tek izvesna interpretacija,
recimo, ova koja se deava ovde, ovaj na razgovor i eventualno knjiga koja
e se napraviti, zatim odjeci i tome slino, mogu da stvore sliku o izvesnoj
aktuelnosti Renika tehnologije. On sam po sebi naravno uopte nije
aktuelan. Za njega se, naprosto, 33. godine nije ulo. Niko o njemu nita nije
priao. Nije bilo tumaenja. Nasuprot tome, recimo, Biblija neprestano ima
nekakva tumaenja. Mislim da je neko ovde pominjao Bibliju... Bez onih
silnih, a neki put i silovitih, dobro institucionalizovanih tumaenja, to
naprosto ne bi bila nimalo aktuelna knjiga, ostala bi bez znaaja i znaenja.
Zato smo, moda, preuranjeno postavili pitanje o znaaju Renika
tehnologije. On je u svom vremenu, znai pre 33. godine, bez sumnje, imao
neku aktuelnost, neki znaaj, a daleka svedoenja o tom sluaju mi smo

ovde imali priliku da vidimo i ujemo, i to u prilino ivopisnom obliku.

Svojevremeno, naalost, itava pria se nije zavrila happy endom.
U ovom trenutku, hteo bih da dam jo samo jednu malu opasku o
praksis filozofiji. Naime, kao to je poznato, praksisovci su imali teak
konflikt sa vlau. Najureni su sa fakulteta. Zatim su osnovali Slobodni
univerzitet. Tih Univerziteta je bilo vie. Ja sam uestvovao u radu prvog i
drugog. Kasnije sam uo da je bilo i treeg i etvrtog...
Glas iz publike (Oluju): Nisu ga oni osnovali, mi smo ga osnovali, a
oni su se prikljuili posle.
Kad kae mi ti, pretpostavljam, misli na srednju generaciju kojoj
sam i ja pripadao? Zaista, jednom je i kod mene, odnosno u mom stanu
odran Slobodni Univerzitet... Ali kljuni motiv za odravanje slobodnog ili
slobodnih Univerziteta bio je, upravo, progon praksisovaca sa Univerziteta.
Ali, to nije bio samo njihov probblem. Najme, tu smo svi mi imali problema,
i on je trajao godinama. Najgora godina moda i nije bila ta osamdesetprva,
kad je izaao Renik tehnologije, ve neka koja je pridola kasnije...
Naravno, uvek su oko nas bili izversni ljudi koji su nadgledali na rad, a
zatim su dole i presude Vladi Mijanoviu, Nikoliu i drugima, i tada je bilo
prilino gusto. Meni su dvaput dolazile ekipe nadlenih, jednom u
komiluk, a drugi put u ah klubu. Jedan moj drugar, u ah klubu upitao me
je: ,,Sluaj Mido, da li ti, moda, uzima drogu? Naravno, ovo je mala
digresija koja, meutim, dobro ilustruje to u kakvoj smo mi atmosferi tada
iveli. Pri tom, moram da kaem da nisu sva vremena bila ista. Postojale su
razlike u periodima; nekad je pritisak bio prilino velik, a neki put i nije bilo
tako strano... Pa tako, da su neka gora vremena bila u trenutku kada se
pojavio Renik tehnologije, onda bi moda neko od njegovih tvoraca,
naprosto, odleteo u zatvor. Sreom, to se nije desilo.
Hou sada da kaem da je nepravedno, potcenjivati ili minimalizovati
znaaj i uticaj filozofa u tom vremenu, a tu, naravno, pre svega mislim na
praksis filozofe. Njihov znaaj je bio veoma velik i pored ogranienja koje
proizlazi iz njihove filozofske pozicije. Naime, i samo delovanje te grupe
bilo je veoma znaajno, mada je to bila jedna avangardna grupa, kao to su
devojke i momci okupljeni oko Vidika i Renika tehnologije takoe bili
avangardna grupa, a na taj nai su bili i deo te modernosti o kojoj je ovde
bilo rei. Naravno, problem je u tome to su avangardne grupe uvek, po
definiciji, malo zagriene. Avangardist, naprosto, tera svoju priu i eliminie
8

sve ostalo. Samo to, pritom, ni praksis filozofi, ni ti koji su bili okupljeni
oko Renika tehnologije nisu imali u rukama nikakva represivna orua ili
sredstva poto to nije ni bili dostupno ljudima u kulturi da od svoje
avangardne pozicije naine neku robijanicu ili mesto gde e da se ljudima
politiki sudi i tome slino...
Mislim da sam se ovde ve dovoljno raspriao, odnosno, zahvaljujui
drugima, osveio svoja seanja, pa bi bilo u redu da ovde negde i zavrim
svoje izlaganje. Hteo bih, za kraj, jo samo da dodam jednu reenicu, a to je
u stvari citat prve reenice iz Renika tehnologije koju sam u svom uvodnom
tekstu ,,Razlozi za seanje naveo da bih ukazao na svoj afinitet, na svoju
bliskost sa tim pokuajem ili tim projektom, koji je naravno Renik
tehnologije. Ta reenica glasi: ,,Zapisan je zbog ivota, linosti i volje, a ne
zbog rei koje su u njemu.