INSTITUCIJE

1. MINISTARSTVO PRIVREDE VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Obavlja poslove dravne uprave koji se izmeu ostalih odnose i na korenitu privrednu
reformu kroz okonanje procesa privatizacije, stalno poveanje direktnih stranih
investicija u dravi, razvoj malih i srednjih preduzea i stvaranje stimulativnog poslovnog
ambijenta, a sve sa ciljem uspostavljanja dominantnog privatnog vlasnitva, jaanja
ekonomije kroz ozdravljenje i promenu privredne strukture sa izvozno konkurentnim
preduzeima, otvaranje dobro plaenih radnih mesta na kojima zaposleni stvaraju profit,
to za posledicu treba da ima obezbeivanje boljeg ivota graana,
U skladu sa Zakonom o privatizaciji, Ministarstvo privrede vri nadzor nad poslovima
prodaje akcija iz postupka privatizacije, koja se obavlja preko finansijske berze, kao
secijalizovane institucije finansijskog trita na kojoj se prodaju i kupuju hartije od
vrednosti.
Ono takoe vri nadzor nad primenom Zakona o privatizaciji i podzakonskih akata koji
se donose na osnovu njega. Radi potpune javnosti postupka privatizacije, kontrolu rada
Agencije za privatizaciju, Ministarstva privrede i Vlade RS vre nadleni odbori Narodne
skuptine RS. Ovim odborima meseno se dostavljaju izvetaji o stanju postupka
privatizacije, zakljuenim ugovorima, pokrenutim postupcima i radu subjekata nadlenih
za sprovoenje postupka privatizacije.
2. AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU(AP)
Dravna institucija koja ima zadatak da promovie, pokree, sprovodi, obezbeuje i
kontrolie sprovoenje privatizacije. ine je sledee organizacione celine Centri za:
tendere, aukcije, restrukturiranje, trite kapitala, steajeve, kontrolu.
3. AKCIJSKI FOND REPUBLIKE SRBIJE (AF)
Specijalizovana dravna finansijska institucija na koju su prenete preostale akcije iz
ranijih privatizacija, a koja ima obavezu da te akcije proda na sekundarnom tritu HoV,
najdue u periodu od 6 godina. Zadatak i cilj AF je prodaja akcija koje su mu prenete uz
maksimiranje prihoda i priliv investicija u preduzea ije akcije prodaje.
4. REGISTAR BESPLATNIH AKCIJA
Registar pri Ministarstvu za privredu u kome se evidentiraju akcije koje e se besplatno
preneti na graane, koji prethodno nisu uestvovali u besplatnoj podeli akcija.

5. CENTRALNI REGISTAR DEPO O KLIRING HOV RS

Dravna institucija od izuzetnog znaaja za efikasno funkcionisanje finansijskog trita,
ije postojanje i rad obezbeuje sigurnost svim postojeim akcionarima kao i buduim
investitorima, koja vodi jedinstveni evidenciju o vlasnicima svih akcija (kao i drugih hov)
koje su izdate u Republici Srbiji. Po zakljuenju kupoprodajne transakcije vri sravnjenje
rauna uesnika u transakciji kao i saldiranje obaveza tako to vri prenos vlasnitva
akcija sa rauna prodavca akcija na raun kupca akcija istovremeno sa prenosom novca
sa rauna kupca na raun prodavca akcija time spreavajui situaciju u kojoj bi prodavac
akcija ostao od novca od prodaje, a kupac bez kupljenih akcija.
6. BERZA
Institucija finansijskog trita koja organizuje trgovanje a sama ne trguje. Da bi uesnici
u trgovanju na berzi imali jednake i fer uslove za trgovanje, propisana su odgovarajua
pravila trgovanja.
Beogradska berza, kao organizovano trite neprofitnog kapitala, je pravno lice koje ima
dozvolu Komisije za hov i koje organizuje trgovinu akcijama i drugim hov u skladu sa
Zakonom o tritu hov i drugih finansijskih instrumenata.
U tano odreenom prostoru i u standardnom radnom vremenu, akcijama i drugim
vrednosnim papirima, po propisanim pravilima i jasno definisanim uslovima, trguju samo
ovlaeni posrednici koji imaju pravo zakljuenja poslova na berzi, dok svi drugi koji na
njoj ele da trguju, to ine preko njih.
7. KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI
Dravna regulatorna finansijska institucija zaduena za regulisanje, nadzor i upravljanje
finansijskih trita u RS. Ona treba da obezbedi javnost svih aktivnosti na tritu hov kao
i da zatiti uesnike od moguih zloupotreba i prakse nekorektnog poslovanja na ovom
tritu.
Obavlja poslove koji se odnose na obezbeivanje kvaliteta hov, koje se emituju u seriji,
obezbeenje finansijske discipline u trgovini hov kao i kontroli pravnih lica koja posluju
sa vrednosnim papirima.
8. AGENCIJA ZA OSIGURANJE DEPOZITA, STEAJ I LIKVIDACIJU
BANAKA
Specijalizovana finansijska organizacija koja osigurava depozite i koja sprovodi sanaciju,
steaj i likvidaciju banaka.

9. NARODNA BANKA SRBIJE

Centralna monetarna institucija u naoj dravi koja odreuje bitne uslove poslovanja.
Posredno delije na deavanja na berzi odreujui pojedine parametre kao to je na primer
eskontna stopa. Na berzi se pojavljuje kao kupac i prodavac sopstvenih ili tuih
vrednosnih papira.
10. FOND ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE
Dravna institucija osnovana sa ciljem stvaranja uslova za podsticanje privatnog i
regionalnog razvoja, kao i za prestruktuiranje preduzea i razvoj trita kapitala

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEA I

CENA AKCIJA
Jedini pravi nain da se utvrdi vrednost preduzea je trite. Njegova dananja vrednost
nije ona po kojoj je ono kupljeno ili ona koliko je u njega uloeno, ve ona po kojoj se
ono moe prodati.
1. TA JE KAPITAL PREDUZEA?
Kapital preduzea predstavlja obraunsku kategoriju koja se dobija kao razlika izmeu
vrednosti imovine preduzea (objekti, oprema, obrtna sredstva) s jedne i obaveza
preduzea (prema dobavljaima, dravi, zaposlenima, bankama) s druge strane.
2. KO JE ODGOVORAN ZA PROCENU VREDNOSTI KAPITALA? KO
VERIFIKUJE PROCENJENU VREDNOST KAPITALA?
Savetnik, koji je izabran da pripremi privatizacionu dokumentaciju, izmeu ostalog
izrauje i Izvetaj o proceni vrednosti kapitala preduzea koje se privatizuje, a koji
verifikuje i za svoje potrebe koristi Agencija za privatizaciju.
iroko rasprostranjeno uverenje u istonoevropskom zemljama o vrlo visokoj vrednosti
imovine koju poseduju i sigurnoj navali domaih i stranih investitora na nju, nametnulo
je obavezu verifikacije procenjene vrednosti preduzea od strane nadlenih dravnih
agencija.
Takvim pristupom, drave su elele da spree obezvreivanje dravne (drutvene)
imovine i njenu rasprodaju. Posledica ovakvog pristupa bila je da su pojedine tranzicione
zemlje imale izuzetno precenjena preduzea koja nisu nalazila kupca. U tom smislu
primer Istone Nemake svakako je najkarakteristiniji. U ovom pristupu ni naa zemlja
nije predstavljala izuzetak, uzmimo na primer samo Zastavu ili Kristal iz Zajeara.
3. TA SU OSNOVNA, DONJA I GORNJA GRANINA KORIGOVANA
KNJIGOVODSTVENA VREDNOST (KKV)
Osnovna korigovana vrednost je vrednost dobijena primenom metoda korigovane
knjigovodstvene vrednosti tako to je od vrednosti ukupne imovine preduzea oduzeta
vrednost njegovog gubitka i ukupnih obaveza (obaveze, odloeni revalorizacioni dobitak,
dugorona rezervisanja i PVR)
U odnosu na ovako dobijenu osnovu KKV kapitala utvruje se donja i gornja granina
vrednost kapitala to ini njegov raspon vrednosti. Primenom ovog metoda donja
granina vrednost kapitala utvruje se u iznosu od 0,5 osnovne vrednosti KKV kapitala,
dok je gornja granina vrednost kapitala jednaka njegovoj osnovnoj KKV.

U sluaju kada je KKV kapitala preduzea koje se privatizuje negativna, procena

vrednosti kapitala moe se vriti metodama diskontovanja novanih tokova i likvidacione
vrednosti.
4. TA JE OSNOVNA, DONJA I GORNJA GRANINA VREDNOST
DISKONTOVANJA NOVANIH TOKOVA (DNT) ?
Metod diskontovanja novanih tokova je jedan od metoda koji pripada prinosnom
konceptu, a ija se sutina svodi na to da je vrednost kapitala preduzea jednaka sadanjoj
vrednosti njegovih buduih rezultata. Vrednost tih buduih rezultata preduzea (realan
novani tok posle servisiranja dugova za projektovani period od 5 ili vie godina i
procenjena vrednost neto novanog toka u rezidualnom periodu) diskontuje se (svodi se)
na njihovu sadanju vrednost. Diskontovanje buduih rezultata preduzea na njihovu
sadanju vrednost vri se diskontnom stopom koja predstavlja cenu sopstvenog kapitala
preduzea.
Kao i kod metoda KKV i ovde postoji osnovna, donja i gornja granina DNT vrednost.
Osnovna DNT vrednost jednaka je zbiru sadanjih vrednosti: neto novanog toka iz
perioda za koji je vrena projekcija budueg poslovanja preduzea i neto novanog toka u
rezidualnom periodu, dok je donja granica DNT vrednost utvruje primenom poveane
diskontne stope za 5% a gornja smanjene stope za 5% u odnosu na diskontnu stopu
primenjenu kod obrauna osnovne DNT vrednosti.
5. TA JE LIKVIDACIONA VREDNOST KAPITALA PREDUZEA?
Polazei od pretpostavke redovne likvidacije koja podrazumeva prestanak rada preduzea
i pojedinanu prodaju njegove imovine po cenama koje se formiraju u zavisnosti od
uslova na tritu, likvidaciona vrednost predstavlja vrednost dobijenu tako to je od
likvidacione vrednosti imovine preduzea oduzeta vrednost njegovih obaveza uveanih
za trokove postupka redovne likvidacije.
6. KOLIKA JE POETNA PRODAJNA CENA KAPITALA KOD
AUKCIJSKE, A KOLIKA KOD TENDERSKE PRIVATIZACIJE?
Za preduzea ijih se 70% drutvenog kapitala prodaje aukcijskom metodom poetna
cena u prvoj aukciji iznosi 20% od gornje granice raspona vrednosti kapitala. U sluaju
kada je prva aukcija neuspela, poetna cena u drugoj aukciji iznosi 20% od donje granice
raspona vrednosti kapitala.
Prodaja drutvenog kapitala preduzea tenderskom metodom ne predvia utvrivanje
poetne prodajne cene, to znai da ponuena cena od strane uesnika na tenderu za
predmetni kapital koji se prodaje moe iznositi 1 evro ili vie.

7. TA SU OBRAUNSKE AKCIJE I KOJA JE NJIHOVA VREDNOST?

Predstavljaju obraunsku dogovornu kategoriju u kojoj se iskazuje drutveni kapital. Kao
takve, ove akcije kroz koje se iskazivao drutveni kapital nisu HoV i sa njima se ne moe
trgovati na berzi.
8. KOJE VREDNOSTI AKCIJA RAZLIKUJEMO?
Kod akcija razlikujemo sledee vrednosti: nominalnu, knjigovodstvenu, korigovanu
knjigovodstvenu i trinu vrednost.
Nominalna vrednost akcija je stalna (nepromenljiva) vrednost koja je iskazana na samoj
akciji. Utvruje se tako to se u trenutku izdavanja akcija ukupna vrednost emitovanih
akcija deli sa brojem emitovanih akcija. Imajui u vidu da jedna akcija uvek ima isto
uee u akcionarskom kapitalu preduzea, od broja akcija koje poseduje akcionar
zavisie i veliina njegovog uea u upravljanja preduzeem i dobiti preduzea.
Nominalna vrednost preduzea je jedino u trenutku izdavanja akcija jednaka njenoj
knjigovodstvenoj vrednosti.
Za razliku od nominalne koja ima stalnu vrednost, knjigovodstvena vrednost akcija je
periodino promenljiva i ona je u praksi obino via od nominalne. Kao raunska
kategorija koja se dobija podelom knjigovodstvene vrednosti akcionarskog kapitala
(predstavljen zbirom nominalne vrednosti emitovanih akcija, kapitalnog vika i
zadranog profita) i brojem emitovanih akcija, razumljivo je da se sa menjanjem svakog
od gore navedenih elemenata akcijskog kapitala dolazi i do promene knjigovodstvene
vrednosti akcija.
Da bi sagledali kako poslovanje sa gubitkom utie na knjigovodstvenu vrednost akcija
utvruje se korigovana knjigovodstvena vrednost akcija tako to se ukupna imovina
preduzea umanjuje za iznos gubitka i iznos ukupnih obaveza i deli sa brojem njegovih
izdatih akcija.
Akcionari jednog preduzea najvie su zainteresovani za trinu vrednost akcija. Ona je
izraena cenom koja se formira njenim trgovanjem na organizovanom tritu,
sueljavanjem ponude te akcije i tranje za njom, a na koje u velikoj meri utiu uspenost
poslovanja samog preduzea i opta privredna kretanja. Trina cena jedne akcije je
ostvarena cena u njenoj poslednjoj kupoprodajnoj transakciji.
Signal za zabrinutost akcionara se aktivira kada trina cena akcije padne ispod njene
knjigovodstvene vrednosti.
9. KUPOVNA I PRODAJNA CENA AKCIJA
Kupovna cena akcije je najvia cena, koju je kupac spreman da plati za odreenu akciju u
datom trenutku.
Prodajna cena akcije je najnia cena po kojoj je prodavac spreman da izvri prodaju
odreene akcije u datom trenutku

10. KOJU CENU ZA SVOJE AKCIJE OEKUJE AKCIONAR KOJI IZDA

BROKERU PRODAJNI/KUPOVNI NALOG PO TRINOJ CENI?
Kada akcionar izda svom brokeru prodajni/kupovni nalog po trinoj ceni, to znai da mu
je naloio da proda odnosno da kupi, nalogom tano definisanu koliinu odreene akcije,
po najboljoj moguoj ceni, koja vai u trenutku kada nalog stigne do pulta za trgovanje.

PRIVATIZACIJA
1. TA JE PRIVATIZACIJA?
Uopteno posmatrano, privatizacija je proces u kome se vri pretvaranje drutvenog
kapitala u privati primenom razliitih privatizacionih metoda.
Kod nas je privatizacija postupak u kome se prodaje do 7% drutvenog i dravnog
kapitala preduzea, ije se sedite nalazi na teritoriji Republike Srbije.
2. KAKVA SU PRAVA
PRIVATIZUJE?

RADNIKA

PREDUZEU

KOJE

SE

Zaposleni koji su dravljani Srbije, imaju pravo na raspodelu akcija bez naknade
(besplatne akcije) po osnovu drutvenog kapitala preduzea koje se privatizuje i to u
visini do 15% kod tenderske odnosno do 30% kod aukcijske privatizacije.
Zaposleni imaju pravo da preko predstavnika preduzea i predstavnika reprezentativnog
Sindikata, koji su lanovi Tenderske komisije, uvaavajui njihova ogranienja
nametnuta zakonskom obavezom uvanja poverljivih podataka, budu u mogunosti da
prete zakonitost sprovoenja tenderske privatizacije preduzea.
3. KAKVA JE ULOGA SAVETNIKA U PROCESU PRIVATIZACIJE
PREDUZEA I KO MOE BITI SAVETNIK?
Savetnik moe da bude konsultantska firma i/ili investiciona banka i/ili advokatska
kancelarija ili konzorcijum subjekata koji imaju eksperte u prodaji preduzea, proceni
vrednosti kapitala, korporativnim finansijama, prodaji akcija i sklapanju ugovora.
Izbor Savetnika se obavlja putem prikupljanja javnih ponuda. Savetnik se angauje na
izradi privatizacione dokumentacije i pruanju strune pomoi Agenciji za privatizaciju
tokom sprovoenja privatizacionog postupka.
4. TA JE TENDERSKA
PREGOVORE?

KOMISIJA,

TA

KOMISIJA

ZA

Tenderska komisija, kao uesnik u sprovoenju javnog tendera, formirana je od strane

Ministarstva privrede, sa zadatkom da prati sprovoenje tendera i da na osnovu predloga
Agencije za privatizaciju, odobri rezultate tendera. Sastoji se od pet lanova od kojih su
dva predstavnici republikih organa, jedan predstavnik lokalne samouprave prema seditu
preduzea, jedan predstavnik preduzea koje se privatizuje i jedan predstavnik njegovog
reprezentativnog sindikata.

Komisija za pregovore je telo koje formira Ministar pravde svaki put kad tenderska
komisija donese odliku da se zaponu pregovori sa jednim uesnikom na tenderu. Broj
lanova Komisije za pregovore utvruje se za svake pregovore posebno i ona je
ovlaena da: vodi pregovore, vodi i popisuje zapisnik o pregovorima i veinom glasova
od ukupnog broja svih lanova predloi Tenderskoj komisiji da donese odluku da se sa
jednim uesnikom na tenderu zakljui ugovor o prodaji ili ne.
5. KO OCENJUJE PRISTIGLE PONUDE KOD PRIVATIZACIJE
PREDUZEA PUTEM JAVNOG TENDERA?
Posle javnog otvaranja, u roku od 30 dana, ocenu i rangiranje pristiglih ponuda po osnovu
javnog tendera, vri Agencija za privatizaciju uz pomo Savetnika. Agencija utvruje
redosled veeih ponuda putem primene sistema Za vrednovanje datog u Uputstvu za
ponuae. Ponua ija ponuda na osnovu primene datog sistema za vrednovanje ima
najveu vrednost ponude proglasie se za izabranog ponuaa. Na osnovu predloga
Agencije za privatizaciju Tenderska komisija odobrava rezultate tendera i proglaava ili
izabranig ponuaa ili tender neuspelim.
6. KO POTPISUJE UGOVOR O PRODAJI KAPITALA PREDUZEA
KOJE SE PRIVATIZUJE?
Ugovor potpisuju ovlaeni predstavnici kupca i Agencije za privatizaciju.
7. KAKO KUPAC GARANTUJE ZA ISPUNJENJE UGOVORENIH
OBAVEZA?
Datom garancijom za dobro izvrenje posla, kupac drutvenog kapitala preduzea
garantuje da e, u ugovorom definisanom roku, ispuniti preuzete ugovorene obaveze.
Agencija za privatizaciju redovno kontrolie kupca u ispunjavanju preuzetih ugovorenih
obaveza.
Garancija za dobro izvrenje posla predstavlja nezavisnu, bezuslovnu i neopozivu
bankarsku garanciju, plativu na prvi poziv, koju izdaje (za Agenciju) prihvatljiva banka u
korist agencije, koja obezbeuje da e kupac ispuniti investicione i obaveze iz socijalnog
programa, kao i druge obaveze definisane Ugovorom o prodaji.
Kod javne ponude za preuzimanje, ponua je u obavezi da pre poetka ponude za
preuzimanje akcija, deponije novana sredstva kod ovlaene banke lana CR, i to u
iznosu koji je dovoljan da se kupe sve akcije koje su predmet ponude ili da obezbedi
bankarsku garanciju izdatu na isti iznos.

8. KADA KUPAC POSTAJE VLASNIK KAPITALA KUPLJENOG

PREDUZEA?
Kupac kapitala preduzea privatizovanog tenderskim putem postaje vlasnik predmetnog
kapitala u trenutku kada je uplatio puni iznos ugovorene prodajne cene za predmetni
kapital.
9. TA JE DOKAPITALIZACIJA? DA LI JE ZA DOKAPITALIZACIJU
KOJU KUPAC VRI U CILJU ISPUNJENJA NJEGOVE OBAVEZE IZ
UGOVORA O PRODAJI DRUTVENOG KAPITALA POTREBNA
SAGLASNOST ODNOSNO ODOBRENJE KOMISIJE ZA HOV?
Dokapitalizacija je postupak poveanja vrednosti osnovnog kapitala preduzea po osnovu
novih, dodatnih uloga. Imajui u vidu da odredbe zakona ne propisuju obavezno
odobrenje komisije za hov za izdavanje novih akcija u postupku dodatnog investiranja
kupca u privatizovanom preduzeu po osnovu ugovora o prodaji drutvenog kapitala, to u
ovim sluajevima njeno odobrenje nije potrebno.
Za svako dodatno investiranje kupca u privatizovano preduzee, van uslova predvienih
ugovorom o prodaji drutvenog kapitala, kupac ima obavezu da od Komisije dobije
odobrenje za distribuciju akcija javnom ponudom ili u suprotnom, po osnovu vika
uloenih novanih sredstava uznad ugovorenog iznosa nee doi do poveanja osnovnog
kapitala i za taj iznos kupac nee stei nove akcije.
10. DA LI JE MOGUE OTUENJE I ZALAGANJE IMOVINE U
PREDUZEIMA SA VEINSKIM DRUTVENIM (DRAVNIM)
KAPITALOM I PO KOJOJ PROCEDURI?
Poev od 2003. godine preduzea sa veinskim drutvenim i dravnim kapitalom imaju
obavezu da ako ele da otue ili zaloe imovinu preduzea, moraju traiti saglasnost
Agencije za privatizaciju, koja ocenjuje opravdanost zahteva i daje ili nesaglasnost na
podneti zahtev.
Za privatizovana preduzea, Ugovorom o prodaji kapitala kupcu je ispunjena obaveza da
u odreenom periodu posle privatizacije ne moe preneti ili zaloiti imovinu
privatizovanog preduzea ako ona zbirno prelazi 5% ukupne knjigovodstvene vrednosti
imovine, bez predhodne saglasnosti Agencije date u pisanoj formi.

HARTIJE OD VREDNOSTI (HOV)

1. TA SU HOV?
Prenosivi dokument odreenog izdavaoca koji svom zakonitim imaocu daje odreena
prava regulisana zakonom i odlukom izdavaoca o njenom izdavanju. Moe biti u
materijalnoj formi (tampana hov) i u nematerijalnoj formi (elektronski zapis). Hov na
ime su takvi vrednosni papiri na kojima ne naznaeno ime vlasnika i koje se, kao takve,
mogu prenositi samo putem indosamenta overenog prenosa.
2. TA SU AKCIJE?
Vrednosni papir izdat u seriji koja se odnosi na deo osnovnog kapitala odreenog
akcionarskog drutva, i kao takav, omoguava suvlasnitvo nad njim. Uee akcionara u
suvlasnitvu nad jednim skcionarskim drutvom odreeno je brojem akcija tog
akcionarskog drutva koje taj akcionar poseduje.
Vlasnitvo nad akcijama se stie na dva naina: (1) dobijanjem akcija bez naknade u
procesu privatizacije preduzea i (2) njihovom novanom kupovinom odnosno
ispunjenjem kupovnih obaveza u stvarima ili pravima koje se mogu novano izraziti.
Akcije su predmet kupovine na organizovanom tritu kapitala.
Ovaj vrednosni papir kod nas regulie Zakon o tritu hov i drugih finansijskih
instrumenata.
3. HOMOGENIZACIJA AKCIJA
Da bi se omoguilo uvoenje u proces trgovanja akcija jednog akcionarskog drutva, koje
imaju razliite nominalne vrednosti, neophodno je izvriti njihovu homogenizaciju
odnosno sprovesti aktivnost pretvaranja svih akcija, iste vrste i klase, sa razliitim
nominalnim vrednostima u druge akcije koje e imati jednu nominalnu vrednost.
4. TA SU OBVEZNICE?
Dunika (zajmovna) HoV izdata u seriji kojom se njen izdavalac obavezuje da e licu
koje je naznaeno na njoj ili njenom donosiocu, o roku dospea, isplatiti iznos
pozajmljene glavnice uveane za vrednost obraunate kamate za odreeni vremenski
period.
Ona, dakle, predstavlja priznanje njenog izdavaoca da prema vlasniku obveznice ima
odreeni novani dug.
Vlasnitvo nad obveznicama se stie ispunjavanjem obaveza u novcu.

Obveznice mogu izdavati preduzea, banke, drava, optine.

Obveznice su predmet trgovine na organizovanom tritu kapitala.
5. ZATO PREDUZEA IZDAJU AKCIJE I OBVEZNICE?
Da bi preduzee stvorilo osnovu za poveanje svoje dobiti, ono, u nedostatku sopstvenih
sredstava za modernizaciju ili proirenje proizvodnje ili izgradnju novih fabrika, izdaje
akcije i/ili obveznice i time prikupljaju slobodan novac ili kapital od onih koji ga imaju
vie nego ti im je trenutno potrebno, a ele da ga privremeno investiraju.
6. U EMU SE RAZLIKUJU AKCIJE OD OBVEZNICA?
Najznaajnije razlike izmeu akcija i obveznica se odnose na sledee:
- Zakoniti maoci akcija su suvlasnici preduzea dok su zakoniti imaoci obveznica
njegovi kreditiri
- Akcije nemaju, a obveznice imaju rok dospea,
- Dividenda, kao prihod od akcija, predstavlja pravnu a kamata, kao prihod od
obveznica, ugovorenu obavezu. Pravna obaveza podrazumeva da se odluka o
isplati dividende prethodno mora doneti i objeviti a da se kamata, u skladu sa
ugovorom mora o roku isplatiti, u suprotnom sledi njena prinudna naplata,
- Iznos dividende koji e biti isplaen nije unapred poznat ve zavisi od ostvarenih
poslovnih rezultata preduzea, dok je iznos kamate ugovorom preciziran, unapred
poznat,
- Dok upravljanje preduzeem i njegova kontrola predstavlja jedno od osnovnih
prava akcionara, to pravo nemaju vlasnici obveznica,
- U sluaju likvidacije ili steaja preduzea vlasnici obveznica imaju prednost u
odnosu na akcionare u naplati svojuh potraivanja iz likvidacione odnosno
steajne mase.
7. TA SU AKCIJE BEZ NAKNADE BESPLATNE AKCIJE?
Akcije koje se odnose na 30% odnosno 15% drutvenog kapitala preduzea, koje se
aukcijsku odnosno tenderski privatizuju i koje se po pravu zaposlenih (sadanjih ili
bivih, ako i penzionera, u matinom ili zavisnom preduzeu) na osnovu njihove svake
pune godine radnog staa u preduzeu koje se privatizuje (maksimalno 35 godina),
besplatno (bez naknade) prenose na njih.
Javni poziv kojim preduzee koje se privatizuje obavetava svoje zaposlene kada, gde i
kako mogu da izvre upis besplatnih akcija, ono mora da objavi u jednom dnevnom listu,
Slubenom glasniku RS i na svojoj oglasnoj tabli.
Pravo na besplatne akcije ne mogu ostvariti zaposleni ija preduzee se nalaze u procesu
restrukturiranja.

8. TA JE TO DEMATERIJALIZACIJA AKCIJA?
Izdavanje akcija u elektronskoj formi kao elektronski zapis umesto u materijalnom
smislu kao tampani vrednosni papir.
9. DA LI JE POTREBNO IZVRITI REGISTRACIJU AKCIJA KOJE
NEKO POSEDUJE U CR I ZATO?
U skladu sa Zakonom o tritu hov i drugih finansijskih instrumenata, prava akcionara
nastaju u trenutku upisa tih akcija na njihov raun koji se vodi u CR. To ukazuje da je
akcionar potpuno zatien i da u potpunosti moe da ostvaruje svoja prava tek poto je
otvorio svoj raun hov i nakon to su njegove akcije upisane na njegov otvoreni raun.
10. KAKO SE MOE OTVORITI RAUN U CR?
Akcionar kao izdavalac akcija ne moe direktno da otvori raun hov u CR. To za njega
moe uraditi jedan od oko 100 lanova CR iji se spisak nalazi na veb sajtu:
www.crhov.rs. Zahtev za upis akcija u CR moe podneti svaki zainteresovani akcionar, s
tim to pre toga mora zakljuiti ugovor sa lanom CR, koji e za njega otvoriti raun.
Pored zakljuenja ugovora sa lanom CR, zainteresovani akcionar mora mu dostaviti
linu kartu ili neku drugu identifikacionu ispravu, iz koje lan CR unosi potrebne
informacije u bazu podataka CR i otvara raun akcionaru.

IZDAVANJE AKCIJA; POSREDOVANJE;

TRGOVANJE; INVESTIRANJE
1. KO JE EMITENT ILI IZDAVALAC AKCIJA?
Izdavalac ili emitent akcija je pravno lice koje namerava da uputi, odnosno koje upuuje
javnu ponudu u postupku izdavanja akcija, kao i lice koje je izdalo akcije. Izdavalac
akcija moe imati status javnog i zatvorenog drutva.
Javno drutvo je pravno lice koje je akcije izdalo javnom ponudom na organizovanom
tritu, nad ijim poslovanjem u vezi sa akcijama nadzor vri Komisija za hov i koje je
obavezno da obavetava javnost o svom poslovanju u skladu sa Zakonom o tritu hov i
drugih finansijskih instrumenata.
Zatvoreno drutvo je pravno lice koje akcije nije izdalo javnom ponudom na osnovu
prospekta za distribuciju akcija.
2. POSREDNIK / BROKERSKO DILERSKO DRUTVO / BROKER /
AGENT EMITENTA
Lice koje posreduje u trgovini bilo kojom vrstom roba nazivamo posrednikom.
Berzanski posrednici su lica ovlaena za sklapanje poslova na berzama. Razlikujemo
one dilerskog tipa, koji rade u svoje ime i za svoj raun i svoju zaradu ostvaruju kroz
realizovanu razliku u ceni, i one brokerskog tipa koji kao agenti zastupaju interese svojih
klijenata na berzi (brokeri) i za to naplauju svoju proviziju.
Brokersko dilersko drutvo je pravno lice koje ima dozvolu od Komisije za hov za
obavljanje delatnosti Brokersko dilerskog drutva u skladu sa Zakonom o tritu hov i
drugih finansijskih instrumenata.
Oni koji po nalozima investitora prodaju i kupuju hov nazivaju se brokeri. Broker koji u
brokerskoj kui prima naloge za kupovinu i prodaju naziva se registrovani predstavnik,
dok se broker u sali za trgovanje koji izvrava naloge naziva broker na parketu.
Brokerom berze smatra se lice zaposleno na berzi koje prikuplja, sortira i uparuje naloge
za trgovanje koje ispostavljaju berzanski posrednici.
Agent izdavaoca akcije je pravno lice koje na osnovu Ugovora sa izdavaocem akcija, u
njegovo ime i raun obavlja administrativne poslove u vezi sa knjigom akcija i priprema
trgovanje akcijama izdavaoca na finansijskoj berzi.

3. INVESTIRANJE I INVESTITORI
Pod investiranjem se podrazumeva aktivnost ulaganja u kupovinu odreene imovine (npr.
hov) dok lice koje ulae novana sredstva u npr. kupovinu akcija sa ciljem da ostvari
dobit njihovom prodajom po ceni vioj od one za koju ih je kupilo, nazivamo investitor,.
Lice koje poseduje akcije nazivamo u investitor i akcionar.
4. PROFESIONALNI INVESTITORI / INVESTICIONI FONDOVI /
DRUTVO ZA UPRAVLJANJE
Profesionalni investitor je pravno lice koje, zbog vrste delatnosti i raspoloivog strunog
profesionalnog kadra, moe da proceni efekte budue investicije u akcije ili druge fon.
instrumente. najznaajnijim profesionalnim investitorima smatraju se banke,
osiguravajua drutva, investicioni fondovi, penzioni fondovi.
Investicioni fondovi predstavljaju instituciju kolektivnog investiranja u okviru koje se
prikupljaju novana sredstva od irokog kruga, najee malih investitora, a zatim ulau u
razliite vrste imovine sa ciljem ostvarivanja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.
Drutvo za upravljanje investicionim fondovima jeste pravno drutvo koje organizuje,
osniva i upravlja s jednim ili vie investicionih fondova.
5. TA JE BERZA?
Organizuje trgovanje, a sama ne trguje, obezbeuje kriterijume ulaska i pravila trgovanja
koje moraju da ispune ovlaeni uesnici u trgovanju, uspostavlja informatiki podran
sistem trgovanja, obavlja kontrolu potovanja pravila i ispunjenja propisanih kriterijuma i
o rezultatima trgovanja obavetava javnost.
6. TA JE TO PREDUZEE NA LISTINGU?
Preduzee ije su akcije prihvaene na listingu berze odnosno koje se kotiraju na berzi i
kojima se trguje na toj berzi.
7. KADA NEKO POSTANE AKCIONAR, KAKO MOE DA DOLAZI DO
INFORMACIJA O PREDUZEU IJE AKCIJE POSEDUJE I
UOPTE O HOV DRUGIH IZDAVAOCA?
Kada postanete akcionar, poinjete da pratite kretanje cena vaih akcija, bilo zbog toga
to elite da ih u povoljnom trenutku prodate, bilo zato to se moete nai u situaciji da
na to budete prinueni. Zbog toga je bitno da budete dobro i pravovremeno informisani.
Razliiti su izvori informisanja. To mogu biti finansijski servisi videih novinskih kua,

specijalizovani ekonomski asopisi, tampani i elektronski mediji. Osnovne informacije o

cenama akcija, moete dobiti pratei berzanske izvetaje na osnovu kojih moete biti
upueni u njihovo kretanje.
Ukoliko vam to materijalne mogunosti dozvoljavaju do brojnih informacija moete doi
korienjem posebnih veb sajtova na internetu. Pr. Veb sajt Beogradske berze
www.belex.rs na kojem se mogu nai i prospekti kompanija ijim se akcijama trguje,
moe biti od velike pomoi prilikom odluivanja za kupovinu odnosno prodaju akcija
odreenog preduzea.
8. TA JE POTREBNO DA NEKO URADI DA BI MOGAO DA PRODA
AKCIJE KOJE POSEDUJE?
Imajui u vidu da su akcije, vrednosni papir, koje svom vlasniku daju odreena prava
meu kojima je prinos od ulaganja u akcije jedno od najbitnijih, akcionar se moe
opredeliti umesto da proda svoje akcije da ih zadri u svom posedu. Meutim, ako se
akcionar odlui da otui svoje akcije, mora znati ta je potrebno da prethodno uradi da bi
te svoje namere mogao da ostvari bilo na BB bilo prodajom kroz proceduru javnog
preuzimanja zainteresovanim ponuau.
Razumljivo je da e mu najveu pomo pruiti broker kojeg bi angaovao da za njega
obavi eljenu transakciju. U tom smisli neophodno je da sa brokerskom kuom za koju se
opredelio zakljui Ugovor o obavljanju poslova posredovanja. Pre nego to izda nalog
brokeru za prodaju akcija, akcionar bi od svog brokera trebalo da dobije: informaciju o
kretanju cena predmeta akcije u prethodnom periodu, oekivanu okvirnu cenu za datu
akciju, informaciju o trokovima transakcije kao i budue poreske obaveze, informaciju o
potvrenom vlasnitvu u CR na d akcijama za koje se izdaje prodajni nalog, kao i
informaciju u kom roku e mu biti preneta sredstva na raun po osnovu akcija koje su
bile predmet transakcije.
9. KOJI PREDUSLOVI MORAJU DA BUDU ISPUNJENI DA BI SE
AKCIJAMA NEKOG PREDUZEA EMITENTA TRGOVALO NA
BB?
Zapoinjanje trgovanja na BB podrazumeva da je registrovano preduzee prethodno
angaovalo agenta izdavaoca (preduzea) koji obavlja razliite administrativne poslove u
vezi sa postojanjem i trgovinom akcijama, kao to su voenje knjige akcija, saradnja sa
CR, Komisijom za hov, BB a ponekad i AF.
Trgovanje akcijama izdavaoca ne moe biti zakazano na BB sve dok njegov agent ili AF
ne dostave BB zahtev za zakazivanje trgovanja sa svom prateom dokumentacijom.
Izdavalac akcija je duan da, u roku od sedam dana od dana prijema reenja o odobrenju
izdavanja akcija, CR podnese zahtev za otvaranje emisionog rauna i upis akcija u taj
registar.

Izdavalac akcija koje se izdaju javnom ponudom duan je da, u roku od 3 dana od dana
upisa akcija u CR i otvaranja emisionog rauna podnese zahtev za prijem na listing
berze ili zahtev za prijem na slobodno berzansko trite. Ako izdavalac ispunjava uslove
za prijem na listing berze propisane pravilnikom o listingu i kotacije berze berza je
duna da, u roku od 7 dana od dana prijema zahteva, primi na listing akcije izdavaoca. U
suprotnom (ili ako je podneo zahtev za prijem na slobodno berzansko trite) berza je
duna da, u roku od 7 dana od dana prijema zahteva, akcije izdavaoca ukljui na
slobodno berzanski trite.
10. DA LI JE NEOPHODNO DA DIREKTOR PREDUZEA KOJE JE
IZDALO AKCIJE POTPIE PROSPEKT DA BI SE AKCIJAMA
MOGLO TRGOVATI NA BB?
Trgovanje akcijama bez prospekta je predvieno Zakonom o Akcijskom fondu tako to
akcionari sa ueem veim od 10% imaju pravo da zahtevaju ukljuenje akcija na
berzansko trgovanje i u sluaju izostanka saglasnosti i saradnje rukovidioca preduzea.
Ako preduzee izdavaoc akcija i odgovorno lice u njemu na osnovu pisanog zahteva
inicijative akcionara preduzea koji imaju najmanje 10% osnovnog kapitala izdavaoca, u
roku od 7 dana od prijema zahteva, ne obezbede uslove za trgovanje akcijama na berzi
(to podrazumeva izmeu ostalog i dostavljanje prospekta izdavaoca), trgovina akcijama
se odvija na berzi bez prospekta. Ovo delo Zakon tretira kao krivino, za koje je
odgovornom licu u preduzeu zapreena zatvorska kazna od 3 meseca do 5 godina i
novana kazna do 800.000 dinara.

PREUZIMANJE
1. TA JE PREUZIMANJE?
Trina aktivnost koja obuhvata razliite oblike prenosa kontrole nad preduzeem sa
jedne grupe akcionara na drugu. Postoje brojne strategije koje se primenjuju u cilju
sticanja kontrole nad pojedinanim preduzeima. Razlikujemo prijateljsko i neprijateljsko
preuzimanje.
2. TA JE PRIJATELJSKO PREUZIMANJE, A TA
NEPRIJATELJSKO?
Prijateljsko preuzimanje svodi se na dobrovoljni sporazum strane koja eli da izvri
preuzimanje i preduzea koje je predmet preuzimanja i ostvaruje se kroz dogovor
ponuaa s jedne i preduzea s druge strane, dok se neprijateljsko preuzimanje realizuje
suprotno volji i interesu menadera i vlasnika preduzea koje se preuzima.
3. KO JE PONUA ILI PREDUZEE KOJE VRI PREUZIMANJE?
Predstavlja lice koje sprovodi aktivnost preuzimanja u cilju sticanja kontrole nad
preduzeem za koje je zainteresovano. Lansirajui svoju ponudu za preuzimanje to lice
posebnu panju posveuje ponuenoj ceni za akcije preduzea koje eli da preuzme,
4. KO JE META PREUZIMANJA ILI PREDUZEE KOJE SE
PREUZIMA?
Preduzee ka kome su usmerene aktivnosti preuzimanja od strane lica zainteresovanog za
sticanje kontrole nad njim . u sluaju da akcionari i / ili menaderi preduzea koje je meta
preuzimanja, nisu saglasni sa namerom lica koje ima nameru da stekne kontrolu nad
njim, mogu se opredeliti da mu se suprostave primenjujui razliite strategije odbrane
kojom bi spreili preuzimanje.
5. TA JE STRATEGIJA PREUZIMANJA?
Predstavlja skup aktivnosti za preuzimanje kontrole nad pojedinanim preduzeem koje
se u praksi svode na dve velike grupe i to one aktivnosti preuzimanja koje su usmerene
direktno prema (1) akcionarima i (2) menaderima eljenog preduzea (aktivnosti
udruivanja i pripajanja)

6. DA LI SE PREDUZEE MOE PREUZETI DA BI SE RASPARALO

PREUZIMANJE RADI RASPARAVANJA?
Svakako. Strategija preuzimanja radi rasparavanja preuzetog preduzea sprovodi se sa
ciljem da se ono ne zadri u obliku u kome je preuzeto ve da se kroz prodaju njegovih
pojedinanih organizacionih celina u kratkom roku ostvari profit, na osnovu procene
preuzimaoca da ga je preuzeo po podcenjenoj vrednosti i da prodajom pojedinanih
njegovih delova moe da zaradi vie nego to bi dobio da je prodavao celo preduzee.
Primena ove strategije prua znaajne mogunosti da lice koje je izvrilo preuzimanje, u
kratkom roku, ostvari velike profite.
7. TA JE SUPROTNO PREUZIMANJE?
Aktivnost preuzimanja kontrole nad odreenim preduzeem pri emu je preduzee
preuzimalac manje po veliini od preduzea koje eli dapreuzme.
8. TA JE JAVNA PONUDA ZA PREUZIMANJE?
Jedan od uobiajenih trinih naina za preuzimanje kontrole nad odreenim
preduzeem. Ponuda za preuzimanje akcija odreenog preduzea predstavlja nain da
jedno lice, pravno ili fiziko, stekne 25% ili vie akcija sa pravom glasa tog preduzea.
Nakon javnog i linog obavetenja, akcionari mogu u roku koji ne moe biti krai od 21
dan, odluiti da prodaju svoje akcije ponuau tako to e ih deponovati na raun
deponovanih hov koji se otvara u CR.
U sluaju objavljivanja Ponude za preuzimanje akcija odreenog preduzea, ponuau se
iz CR dostavlja iskljuivo spisak akcionara sa njihovim identifikacionim podacima (ime i
prezime, adresa) ali bez podatka o broju akcija koje poseduje svaki akcionar.
Kod nas je procedura preuzimanja regulisana Zakonom o tritu hov i drugih finansijskih
instrumenata.
Ponuda za preuzimanje akcija odreenog preduzea ne moe se vriti bez prethodno
donetog reenja o njenom odobrenju, koje donosi Komisija za hov.
Javna ponuda za preuzimanje akcija odreenog preduzea smatra se uspenom kada
ponua stekne kontrolni paket akcija.
U roku od 20 dana od dana zatvaranja ponude, ponua je duan da Komisiji za hov
dostavi obavetenje o rezultatu ponude za preuzimanje akcija, a ako je ponuda za
preuzimanje uspeno zavrena i podatke u ukupnom broju preuzetih akcija.

9. POKUAJ PREUZIMANJA I ODBRANA OD TOGA

Skup odreenih aktivnosti koje preduzee preduzima u pokuaju da sauva svoju
kontrolnu poziciju koju ima i odbrani se od neprijateljskog preuzimanja. Postoje brojni
metodi koji se u te svrhe koriste od strane preduzea mete preuzimanja.
10. TA SU AMADMANI O NEPREUZIMANJU?
Formalni metod odbrane od pokuaja neprijateljskog preuzimanja, koji je kreiran i
predloen od strane menadera preduzea i usvojen od strane skuptine preduzea mete
preuzimanja, esto postaje sastavni deo njegovih internih akata, i kao takav on se
primenjuje pre javnog objavljivanja ponude za preuzimanje. Donete odredbe imaju za cilj
da preko uspostavljanja novih i dodatih uslova oteaju prenos kontrole upravljanja nad
njim, i time ga uine to nepovoljnijom metom preuzimanja, to treba ponuae da
odvrati od namere za preuzimanjem.

PRIHODI OD KAPITALA I OPOREZIVANJE

AKCIONARA
1. TA JE PRINOS OD HOV?
Ostvarivanje prinosa po osnovu posedovanja hov jedan je od najvanijih razloga koji
motivie svakog investitora da ulae u njih. U zavisnosti od hov razlikujemo i vrste
prinosa koje one donose svojim vlasnicima. Tako vlasnici akcija ostvaruju dividende i
kapitalni dobitak a vlasnici obveznica kamatu.
2. TA JE DIVIDENDA?
Predstavlja prihod koji akcionari ostvaruju po osnovu vlasnitva nad akcijama a koji se
raspodeljuje akcionarima iz ostvarene dobiti. Iznos dividende utvruje se na godinjoj
skuptini preduzea uz istovremeno donoenje odluke i o tome kako e ona biti isplaena.
Naplata dividende vri se po isteku fiskalne godine, a akcionar da bi ostvario svoje pravo
na naplatu dividende mora da isplatiocu pokae ili akciju ili pripadajui joj kupon.
3. U EMU SE DIVIDENDA MOE ISPLAIVATI AKCIONARIMA?
Odlukom akcionara na godinjoj skuptini preduzea utvruje se iznos koji e biti
isplaen akcionarima po osnovu dividende kao i nain na koji e se ona isplatiti. Najei
oblik isplate je u novcu ali se ona moe isplaivati i u akcijama (putem nove emisije) kao
i u imovini.
4. DA LI SE ISPLATA DIVIDENDE AKCIONARIMA MOE VRITI
PREKO CR I ZATO JE TO DOBRO?
Na zahtev izdavaoca akcija, praen njegovom odlukom o isplati dividende, koji se CR
podnosi posredstvom lana CR, vri se isplata dividende, ime se uprava preduzea
dovodi u situaciju kojim e akcionarima isplatiti dividendu a kojima nee, ve sve
akcionare mora jednako tretirati. Primljena novana sredstva za isplatu dividende, CR
prenosi lanu CR kod koga je akcionar otvorio vlasniki raun, a lan CR ta sredstva
prenosi na raun akcionara u njegovoj poslovnoj banci.
5. DA LI SE KOD OBVEZNICA ISPLAUJE DIVIDENDA?
Kod obveznica se njenim vlasnicima, kao prihod, isplauje ugovorom definisana kamata.
Poto je kamata kao ugovorena obaveza unapred poznata, izdavalac obveznice mora da je

o roku dospea isplati. U sluaju da izdavalac obveznice ne izvri svoju obavezu isplate
kamate, kroz zakonom regulisanu proceduru sledi prinudna naplata kamate od njega.
6. TA JE TRGOVINA NA BERZI PRIVILEGOVANIH INFORMACIJA?
Situacija da neka lica (insajderi) obavljajui svoje poslove dou u posed poverljivih
informacija, koje se odnose na jedno preduzee, njegove sadanje i budue poslove,
namere, buduu poslovnu i trinu poziciju koje nisu javno objavljene i dostupne
irokom krugu investitora a po prirodi stvari mogu znaajno da utiu na cene akcija tog
preduzea, i te informacije upotrebe ukljuujui se u trgovanje akcijama tog preduzea u
cilju sticanja protivpravne dobiti, smatra se trgovinom na berzi privilegovanih
informacija.
Spreavanje korienja privilegovanih informacija u cilju pribavljanja protivpravne
imovinske koristi je aktivnost koja se regulie zakonom a odnosi se na mnoge poslove na
berzi, izmeu ostalih i na trgovinu akcijama. Privilegovana informacija je svaka
informacija koja nije dostupna javnosti, a znaajna je za utvrivanje cene akcija.
Niko ne moe da stie, kupuje, prodaje akcije na bazi korienja privilegovanih
informacija. Zabrana korienja ovakvih informacija odnosi se posebno na lica koja su u
obavljanju svojih poslova saznali za privilegovane informacije (zaposleni kod izdavaoca,
lanovi rukovodstva, revizor, broker, raunovoa, advokat, procenjiva).
I na Zakon o tritu hov i dr. fin. instrumenata sankcionie trgovinu na bazi
privilegovanih informacija, tretirajui je kao krivino delo, a dobit koja se u njoj ostvari
kao protivpravnu imovinsku korist.
7. KAKAV JE PORESKI TRETMAN AKCIONARA?
Izmenama Zakona o porezu na imovinu ukinuta je obaveza akcionara da plaaju porez na
imovinu po osnovu vlasnitva nad akcijama izdatim na ime, to znai da akcionari vie
nemaju obavezu plaanja poreza na imovinu po osnovu akcija koje poseduju.
Jedno od poreskih oslobaanja plaanja poreza na prenos apsolutnih prava odnosi se na
sluaj kada se prenosi apsolutno pravo na akcijama sa preduzea koje se privatizuje na
sticaoca akcija u procesu privatizacije preduzea, a po odredbama Zakona o privatizaciji.
Dakle, akcionar nije u obavezi da plaa porez na prenos apsolutnih prava.
8. KAKAV JE PORESKI TRETMAN DIVIDENDE?
Obveznik plaanja poreza na primljenu dividendu je akcionar vlasnik akcije, koja je
predstavljala osnov za primanje dividende. Ukupno primljena dividenda nije osnova za

obraun poreza ve se uzima polovina bruto dividende i na taj iznos se primenjuje

poreska stopa od 20% za utvrivanje poreza, koji akcionar mora da plati.
9. KAKO JE PORESKI REGULISANA PRODAJA AKCIJA?
U sluaju kada akcionar izvri prodaju akcija, on postaje obveznik plaanja poreza na
prenos apsolutnih prava.
Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorna cena u trenutku nastanka
poreske obaveze, ukoliko nije nia od trine. Ukoliko nadleni poreski organ oceni da
ugovorna cena nia od trine, ima pravo da u roku od 20 dana do dana prijema poreske
prijave, odnosno do dana njenog saznanja za prenos, utvrdi poresku osnovicu u visini
trine vrednosti, ili ako ne iskoristi tu mogunost poresku osnovicu e initi ugovorena
cena.
Stopa poreza na prenos apsolutnih prava kod akcija je proporcionalna i iznosi 0,3%. Kod
prenosa apsolutnih prava na akcijama uz naknadu u novcu, u CR se istovremeno sa
saldiranjem novca od strane CR, vri obraun poreza na prenos apsolutnih prava i
njegovo plaanje po odbitku od trine vrednosti prenetog apsolutnog prava u ime i za
raun poreskog obveznika.
10. TA PREDSTAVLJA KAPITALNI DOBITAK KOD AKCIJA I KAKO
SE ON OPOREZUJE?
Prilikom prodaje akcija, vlasnik akcija moe da ostvari kapitalni dobitak. Ukoliko je
prilikom prodaje akcija njen vlasnik ostvario cenu koja je vea od cene po kojoj je stekao
akciju, na dan prodaje, onda se moe rei da je u ovoj transakciji ostvario kapitalni
dobitak i kao takav postaje poreski obveznik za ostvareni kapitalni dobitak. Dakle,
pozitivna razlika izmeu cene akcija i njene revalorizovane nabavne vrednosti, na dan
prodaje,vlasniku akcija donosi kapitalni dobitak, a negativna kapitalni gubitak. Tako
ostvareni kap. dobitak poreski se tretira stopom od 20%.
Za svrhu odreivanja kap. Dobitka, prodajnom cenom se smatra ugovorena cena,
odnosno trina cena koju utvruje nadleni poreski organ ako oceni da je ugovorna cena
nia od trine, pri emu se uzima cena bez poreza na prenos apsolutnih prava. Za iste
svrhe, nabavnom cenom smatra se ona po kojoj je poreski obveznik stekao akciju,
odnosno cenu koju je utvrdio poreski organ.
Postoji razlika u utvrivanju nabavne cene akcija koje se kotiraju na berzi u odnosu na
one koje se ne kotiraju. Tako se kod akcija koje se kotiraju na berzi nabavnom cenom
smatra cena koju poreski obveznik dokumentuje kao stvarno plaenu, odnosno ako to ne
uini, najnie zabeleena cena po kojoj se trgovalo u periodu od godinu dana koji
predhodi prodaji akcija. Kod akcija koje nisu kotirane na berzi nabavnom cenom se

smatra cena koju poreski obveznik dokumentuje kao stvarno plaenu, odnosno ako to ne
uini njena nominalna vrednost.

PRAVA AKCIONARA
1.

KO JE AKCIONAR I KOJA PRAVA IMAJU AKCIONARI PO

OSNOVU VLASNITVA NAD AKCIJAMA?

Akcionar je vlasnik akcija odreenog preduzea, koje je stekao besplatno ili njihovom
kupovinom. Akcionari se u odnosu prema preduzeu u treim licima smatra lice koje je
upisano u CR u skladu sa zakonom. Stiui obine akcije, akcionari stiu i prava koja
proizilaze iz vlasnitva nad njima i neodvojiva su od njih. Osnovna prava akcionara
odnose se na:
- Pravo na sigurne metode registracije vlasnitva,
- Prodaju ili prenos akcija
- Pravo na uee u upravljanju preduzeem
- Pravo na uee u dobiti preduzea
- Pravo na redovno i blagovremeno informisanje o preduzeu
- Pravo na uee u imovini preduzea u sluaju likvidacije
- Pravo preeg upisa novoizdatih akcija.
Prava zakonitih imalaca akcija iz samih akcija nastaju upisom akcija na njihov raun koji
se vodi u CR.
2.

PRAVO NA UEE U UPRAVLJANJU

Pravo akcionara na upravljanje direktno zavisi od visine uloga akcionara u akcijskom

kapitalu preduzea. Vei broj obinih akcija od uk broja izdatih akcija u posedu jednog
akcionara povlai njegovo vee u upravljanju i obrnuto.
S obzirom da se ovo pravo akcionara zasniva na njegovom zakonitom vlasnitvu nad
akcijama, prodajom akcija i pravo upravljanja prenosi se na novog akcionara.
3.

PRAVO AKCIONARA NA UEE U DOBITI

Sve to je navedeno kao pravo akconara na uee u upravljanju vai i kod njegovog
prava na uee u dobiti preduzea.
4.

PRAVO AKCIONARA NA OBAVETENOST

Pravo svakog akcionara na osnovu vlasnitva nad akcijama a koje nije srazmerno broju
obinih akcija koje taj akcionar poseduje, odnosi se na pravo na periodinu i stalnu
obavetenost o poslovanju, statusu i poslovnim rezultatima preduzea,

Preduzee je duno da svoje akcionare informie o svom poslovanju i finansijskom stanju

i da im uini dostupnim informacije i dokumenta saglasno nadlenom zakonu,
osnivakom aktu ili statutu.
U sluaju da nadleni organ ili odgovorno lice preduzea ne ispuni ovu navedenu
obavezu, ono odgovara za tetu koja je time prouzrokovana akcionarima preduzea.
Preduzee moe odrediti da lice koje zahteva pristup dokumentima i informacijama mora
prethodno da se identifikuje i dokae status akcionara pre obezbeivanja traenih
informacija.
5. PRAVO AKCIONARA NA IMOVINU
Pravo akcionara na imovinu odnosi se na situaciju kada likvidacioni upravnik
raspodeljuje akcionarima preduzea u likvidaciji, imovinu koja preostaje posle izmirenja
poverioca po prioritetu, srazmerno ueu svakog akcionara u ukupnom kapitali
preduzea.
6. PRAVO AKCIONARA NA PREI UPIS NOVOIZDATIH AKCIJA
Akcionar ima pravo preeg upisa akcija iz novih emisija, srazmerno svom ueu u
ukupnom akcijskom kapitalu preduzea, u momentu izdavanja. Ovo svoje pravo
akcionari ostvaruju u skladu sa aktom o osnivanju preduzea, njegovim statutom ili
odlukom njegovog upravnog odbora.
Pravo preeg upisa moe se ograniiti ili ukinuti osnivakim aktom preduzea njegovim
statutom ili odlukom skuptine na predlog njegovog upravnog odbora. Upravni odbor je u
obavezi da podnese skuptini preduzea pisano obrazloenje za ogranienje ili ukidanje
ovog prava. Odluka skuptine preduzea o ukidanju ili ogranienju ovog prava mora se
registrovati i objaviti shodno nadlenom zakonu.
Paralelno da ovim pravom ukazujemo na postojanje prava pree kupovine izdatih akcija
od strane postojeih akcionara, srazmerno svom ueu u ukupnom akcionarskom
kapitalu preduzea, koje se ustanovljava Odlukom o izdavanju akcija.
7. PRAVO AKCIONARA NA ZASTUPANJE
Skuptinu preduzea ine njegovi akcionari. Svaki akcionar koji poseduje obine akcije,
u skladu sa statutom preduzea, lino ili preko pomonika ima pravo uestvovanja u radu
skiptine preduzea. Zastupanje predstavlja takvu aktivnost, koja proizilazi iz injenice
da akcionari ne mogu (zbog neispunjenja potrebnog celzusa za uestvovanje u radu
skuptine, ili kod velikih preduzea zbog velikog broja malih akcionara za koje je
nemogue obezbediti adekvatan prostor i uslove za glasanje) ili ne ele da glasaju lino,

pa svoje glasove prenose na druge zastupnike, koji mogu ali ne moraju biti akcionari
presuzea.
Da bi zastupnici mogli da uestvuju u radu skuptine presuzea umesto vlasnika akcija,
neophodno je da ih vlasnici akcija ovlaste putem davanja punomoja da glasaju na
skuptini na osnovu njegovog prava iz akcija. Nova zastupnika izjava se mora davati za
svaku skuptinu akcionara.
U praksi, za glasove malih akcionara posebno su zainteresovani direktori i predstavnici
rukovodstva preduzea, koji ele da se nau u ulozi njuhovih zastupnika, zato to tako
jaaju svoje pozicije i imaju vei uticaj u odluivanju. Posebno su interesantni sluajevi
kada doe do borbe zastupnika odnosno situacije kada se manje grupe akcionara udruuju
u borbi protiv direktora ili postojeeg rukovodstva sa ciljem da promene kontrolu i
upravljanje u preduzeu.
8. JEDNAK TRETMAN AKCIONARA
Korporativno upravljanje u preduzeu trebalo bi da se sprovodi na nain koji omoguava
jednak tretman svih akcionara, ukljuujui i manjinske i strane, pri emu bi akcionari
trebalo da imaju mogunost da ostvare efikasnu zatitu u sluaju naruavanja njihovih
prava. Svi akcionari koji su vlasnici akcija iste klase trebalo bi da budu podjednako
tretirani . To znai da bi u okviru iste klase akcija, svi akcionari trebalo da imaju ista
glasaka prava, svim investitorima bi trebalo omoguiti da sepre kupovine upoznaju sa
glasakim pravima koje nose akcije, odluke kojima se menjaju glasaka prava akcionara
moraju biti izglasane od akcionara, preocedure po kojima se odrava skuptina akcionara
treba da omogui jednak tretman svih akcionara, kao i da omogue primeran i
trokovino racionalan postupak glasanja.
9. PROSPEKT I NJEGOVO OBJAVLJIVANJE
Prospekt je osnovni dokument izdavaoca akcija kojim se preduzee predstavlja
investicionoj javnosti pruajui potpune i jasne onformacije potencijalnim investitorima
za donoenje odluke o ulaganju. On omoguuje potencijalnom investitoru da ostvari uvod
u pravni i finansijski poloaj izdavaoca akcija, kao i u njegove poslovne rezulatate. On se
objavljuje u nedijima tampa, televizija, internet.
Kao prikaz osnovnih podataka o preduzeu prospekt se objavljuje kako prilikom
distribucije akcija i upuivanje javnog poziva za upis i uplatu akcija, tako i u sluajevima
privatizacije preduzea.
Izdavalac moe da pripremi i skraeni prospekt. Za istinitost i potpunost podataka
objavljenih u prospektu za distribuciju akcija i skraenom prospektu, odnosno za tetu,
solidarno su odgovorna lica koja su uestvovala u njihovoj pripremi, organizator
distribucije akcija, revizor i idavalac ako su znali, odnosno mirali znati da su ti podaci

neistiniti ili nepotpuni. Prospekt za distribuciju akcija i skraeni prospekt moraju se

staviti na raspolaganje svim zainteresovanim licima na mestima odreenim za upis u
uplatu tih akcija. Izdavalac akcija i berzanski posrednikkojeg je ovlastio izdavalac, duni
su da svakom zainteresovanom licu, na njegov zahtev, urue primerak prospekta za
dostribuciju akcija ili skraenog prospekta.
10. VAENJE UPISA BESPLATNIH AKCIJA U SLUAJU RASKIDA
UGOVORA O PRODAJI
Raskidom ugovora o prodaji drutvenog kapitala zbog neispunjenja ugovorenih obaveza
od strane kupca predmetnog kapitala preduzea koje se privatizovalo, zaposleni tog
preduzea ne gube steena vlasnika prava nad besplatnim akcijama, dakle zadravaju
sve zakonom steene besplatne akvije, dok se kapital koji je bio predmet prodaje kupcu
koji nije ispunio ugovorene obaveze prenosi Akcijskom fondu.

SINDIKAT; SOCIJALNI PROGRAM; ZATITA

MALIH AKCIONARA
1. KAKVA JE ULOGA SINDIKATA U PRIVATIZACIJI?
Reprezentativnim sindikalnim organizacijama u preduzeu koje se privatizuje dostavlja
se inicijativa za privatizaciju (pisani akt preduzea kojim se izraava namera za
sprovoenje privatizacije), dok se zaposleni o pokrenutoj inicijativi obavetavaju na
nain sefinisan Statitom reduzea. Dobrom sopstvenom organizacijom i realnim
sagledavanjem ukupne pizicije preduzea, sindikalne organizacije mogu uestvovati u
stvaranju povoljne klime u preduzeu za sprovoenje procesa privatizacije i time
doprineti da se na optimalan nain zatite kako oni koji eventualno budu proglaeni
tehnolokim vikom, tako i oni koji nastave da rade u privatizovanom preduzeu.
2. KAKVA JE ULOGA SINDIKATA U TENDERSKOJ PRIVATIZACIJI?
Predstavnici reprezentativnih sindikataiz oreduzea koje se privatizuje, raspoloivi su da
na zahtev potencijalnog ponuaa koji je otkupio tenderski dokumentaciju, pre davanja
njegove obavezujue ponude, sa njim obave razgovore i iznesu svoje vienje i predloge
koji se odnose na budui socijalni program.
Jedan od pet lanova tenderske komisije je predstavnik reprezentativnih sindikata i preko
njega sindikalne organizacije i njihovi lanovi su u mogunosti da prate zakonitost
sprovoenja tenderske privatizacije preduzea.
Takoe, posle proglaenja izabranog ponuaa i otpoinjanja pregovora sa njim oko
konane verzije ugovora o prodaji drutvenog kapitala, predstavnici reprezentativnih
sindikata uestvuju u delu pregovora koji se odnose na utvrivanje zavrnog teksta
socijalnog programa koji postaje sastavni deo ugovora, i kao takav obavezujui za kupca
predmetnog kapitala.
3. TA JE MINIMALNI SOCIJALNI PROGRAM?
Socijalni program u kome su definisane minimalne obaveze koje ponua u procesu
tenderske privatizacije mora bezuslovno da prihvati u svojoj ponudi odnosno koje mora
da izvri u korist zaposlenih u preduzeu koje se privatizuje. U sluaju da ponua u
svojoj ponudi ne da bezislovnu izjavu kojom prihvata sve minimalne obaveze Socijalnog
programa, Agencija za privatizaciju ima pravo da takvu ponudu odbaci.
U praksi minimalne obaveze Socijalnig programa odnose se na period u kome nema
prinudnog otputanja radnika, period u kome ponua mora da nastavi da obavlja
registrovanu delatnost, period u kome ponua ne moe da otui steene akcije ili

omogui primenu kontrole nad privatizovanim preduzeem bez saglasnosti Agencije za

privatizaciju.
Minimalne obaveze Socijalnog programa su sastavni deo uputstva za ponuae,
dokumenta u okviru tenderske dokumentacije, koju zainteresovani ponuai otkupljuju.
4. TA JE DODANI SOCIJALNI PROGRAM?
Ponua moe na osnovu sopstvenih procena da odlui da u okviru svoje ponude
preuzme i dodatne socijalne obaveze. Te obaveze predstavljaju dodatni Socijalni
program. One se ne ocenjuju odnosno nisu predmet bodovanja prilikom vrednovanja
ponuda. Meutim, u sluaju kada je ponua koji je ponudio dodatni socijalni program
postane izabrani ponua sa kojim e se zakljuiti ugovor, te ponuene dodatne socijalne
obaveze zajedno sa minimalnim obavezama socijalnig programa postaju sastavni deo
ugovora o prodaji i kupac mora da ih ispuni.
5. KONZORCIJUM ZAPOSLENIH KAO KUPAC U PRIVATIZACIJI
Skp fizikih lica u statusu zaposlenih, koja su kao lanovi konzorcijuma, na osnovu
pisanog ugovora, udruila rad zajednikog uea na akcijskoj ili tenderskoj privatizaciji
svog preduzea. Mogue je da se zajedno sa zaposlenima, kao lan Konzorcijuma, pojavi
i neko pravno lice.
6. INTERNI NASPRAM EKSTERNIH AKCIONARA, ODNOSNO
RADNICI AKCIONARI NASPRAM PENZIONERA AKCIONARA
U praksi se esto deava da se prilikom upuivanja javne ponude zapreuzimanje od strane
zainteresovanog ponuaa ili u sluajevima izbegavanja rukovidstva da podnesu zahtev
za ukljuivanje akcija na berzansko trgovanje, kao dve suprostavljene strane pojavljuju
akcionari trenutno zaposleni u preduzeu i akcionari bivi zaposleni i penzioneri.
Akccionari trenutno zaposleni vie su zainteresovani za budunost preduzea, ouvanje
sopstvenih radnih mesta i plate, a mnogo manje za cenu akcija, dok su akcionari bivi
zaposleni i penzioneri zainteresovani za dobijanje to vie cene za akcije koje bi hteli da
prodaju. Sa tako suprotstavljenim interesima, esto su obe grupe akcionara izloene
raznim vrstama manipulacija vetih investitora, to se u praksi pokazalo pogubno za obe
grupe. Svesni intenziteta sukoba izmeu ovih kao i posledica po buduu sopstvenu radnu
poziciju, akcionari trenutno zaposleni ponekad su pribegavali aktivnostima i donoenju
odluka koje su naruavale prava malih akcionara bivih zaposlenih i penzionera. Tako se
deavalo da su pravo upravljanja meali sa pravom na radno mesto, pa su interni
akcionari predpostavljajui prao na rad, onemoguavali eksterne akcionare da koriste
svoje pravo na upravljanje kao i druga prava koja priozilaze iz akcija.

7. NA KOJI NAIN MALI AKCIONARI MOGU DA

NEZAKONITO SAZIVANJE SKUPTINE AKCIONARA?

SPREE

Zakon o privrednim drutvima ne predvia mehanizam kojim bi se moglo spreiti bilo

kakvo nezakoniti postupanje odgovornih lica preduzea, ukljuujui i nezakonito
sazivanje skuptine akcionara.
Meitim, manjinskim akcionarima ostaje mogunost da u skladu sa propisanom
procedurom izdejstvuju stavljanje van snage odluka koje su odnete na nezakonit sazvanoj
skuptini.
Ukoliko se skuptina akcionara ne sazove u skladu sa odredbama zakona, osnivakog
akta ili statuta odluke donete na takvoj skuptini mogu se pobijati pred nadlenim sudom.
Pravo na podnoenje tube za pobijanje odluka donetih na nezakonito sazvanoj skuptini
ima:
- Akcionar koji nije bio propisano pozvan ili je na drugi nain bio onemoguen da
prisustvuje, odnosno
- Svaki akcionar koji je glasao protiv predmetne odluke
Tuba za pobijanje odluke podnosi se protiv preduzea u roku od 30 dana od saznanja za
donetu odluku, najkasnije u roku od 6 meseci od dana donoenja
8. NA KOJI NAIN MALI AKCIONARI
TRGOVINU AKCIJAMA VAM BB?

MOGU

DA

SPREE

Zakonom o tritu hov i dr. fin. instrumenata propisano je da se trgovina akcijama osim
na berzi moe odvijati i putem javne ponude za preuzimanje. Ukoliko akcionari ne ele
da pozitivno odgovore na javno upuenu ponude za preuzimanje i tako prodaju svoje
akcije, ve njihovu ponudu ele da izvre na BB oekujui na pr povoljniju cenu, tada
akcionari sa ueem veim od 10% osnovnog kapitala mogu da zahtevaju od preduzea
i odgovornog lica u njemu ukljuenje akcija na berzansko trgovanje. U sluaju izostanka
saradnje i saglasnosti rukovodstva po pisanom zahtevu akcionara, trgovina akcijama na
berzi se obavlja i bez saglasnosti rukovidstva preduzea i potpisanog prospekta od strane
direktora.
Druga mogunost, koja se moe primeniti je da po zahtevu manjinskih akcionara, koji
poseduju najmanje 20% akcija, nadleni sud moe naloiti ponitenje registracije
preduzea ili druge mere ako:
- lanovi upravnog odbora preduzea kao i lanovi dr organa deluju protiv
zakonito prema akcionarima koji podnose takav zahtev
- Se imovina preduzea rasipa i umanjuje
U takvoj situaciji zahtev manjinskih akcionara podnosi se protiv preduzea

9. NA KOJI NAIN MALI AKCIONARI MOGU DA NATERAJU

VEINSKOG VLASNIKA DA IZVRI REGISTRACIJU AKCIJA I
STRUKTURE KAPITALA U CR?
Po zakonu su direktor ili upravni odbor preduzea odgovorni za ispravan i blagovremen
upis akcija preduzea, voenje knjiga i njenu tanost, kao i za tetu akcionari
prouzrokovanu proputanjem vrenja ove obaveze, prvo akcionara sa ueem veim od
10%, da u sluaju izostanka saglasnosti rukovidstva, zahtevaju ukljuenje akcija na
berzansko trite, njihovim podnoenjem ovakvog pisanog zahteva preduzeu i
odgovornom licu u njemu, poinje da tee zakonski rok (7 dana od prijema zahteva) za
ispunjenje navedene obaveze.
Podnoenjem ovog zahteva, akcionari posredno vre pritisak na preduzee odnosno
rukovodstvo, da oni, u okviru stvaranja uslova za trgovanje na berzi, kao neophodan
preduslov moraju da izvre prethodnu registraciju akcija u CR. Neispunjenje ovih
obaveza od strane preduzea, posle podnetog zahteva akcionara smatra se krivinim
delom u kom je preduzeu tj. odgovornom licu u njemu zapreena kazna od 3 meseca do
5 godina i novana kazna od 800.000 dinara.
Isto kao i kod pitanja broj 8, druga mogunost koja se moe iskoristiti, je da po zahtevu
manjinskih akcionara, koji poseduju najmanje 20% akcija, nadleni sud moe naloiti
prestanak preduzea i druge mere ako:
- lanovi upravnog odbora preduzea kao i lanovi dr organa deluju protiv
zakonito prema akcionarima koji podnose takav zahtev
- Se imovina preduzea rasipa i umanjuje.
U takvoj situaciji zahtev manjinskih akcionara podnosi se protiv preduzea
10. DA LI MALI AKCIONARI I ZAPOSLENI PREDUZEA IMAJU
PRAVO UVIDA U ZAKLJUENI UGOVOR O PRODAJI
DRUTVENIG KAPITALA S KUPCEM PREDUZEA U PROCESU
PRIVATIZACIJE?
Imaju. Agencija za privatizaciju je u obavezi da zaposlenima i manjinskim akcionarima,
na njihov zahtev radi upoznavanja, dostavi Ugovor o prodaji drutvenog kapitala
saglasno odredbama Zakona o privatizaciji.

DOBROVOLJNI PENZIJSKI FONDOVI I

PENZIJSKO OSIGURANJE
1. TA JE PENZIJSKI FOND (PF), TA JE DOBROVOLJNI PENZIJSKI
FOND
(DPF),
A
TA
DRUTVO
ZA
UPRAVLJANJE
DOBROVOLJNIM PENZIJSKIM FONDOM (DU)?
PF je jedan od najznaajnijih institucionih investitora na finansijskom tritu akonomski
razvijenih zemalja, koji raspolae znaajnim sredstvima u cilju isplate penzija svojim
lanovima. Svoja ulaganja usmerava u kvalitetne hov kao i u nekretnine. Iznos, nain
plaanja i dinamika buduih penzija lanovima PF zavise iskljuivo od visine njihovih
uplata, stepena oplodnja njihovih sredstava i zakljuenog aranmana sa PF.
DPF je institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju penzijski
doprinosi, da bi se zatim prikupljena novana sredstva uloila u razliite vrste imaovine
sa ciljem uveanja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.
DU je privrednos drutvo koje u skladu sa zakonom organizuje i upravlja jednim ili vie
DPF.
2. KO JE LAN DPF, A KO JE OBVEZNIK UPLATE PENZIJSKOG
DOPRINOSA?
lan DPF moe biti domae ili strano fiziko lice koje pristupa DPF direktno ili preko
organizacije penzijskog plana. Za razliku od lana DPF koji moe biti samo fiziko lice
obveznik uplate penzijskog doprinosa moe diti domae ili strano fiziko ili pravno lice
koje za raun lana DPF vri plaanje penzijskog doprinosa.
3. TA JE TO PENZIJSKI DOPRINOS, A TA PROGRAMIRANA
ISPLATA?
Penzijski doprinos predstavlja novana sredstva koja uplauje obveznik uplate penzijskog
doprinosa u DPF a programirana isplata predstavlja isplatu, skladu sa posebnim
ugovorom, akumuliranih novanih sredstava sa rauna lana DPF.
4. TA JE PENZIJSKI PLAN?
Ugovor u korist lanova DPF, koji se zakljuuje izmeu organizatora penzijskog plana i
DU, a na osnovu koga se organizator obavezije da uplauje penzijski doprinos u korist
svojih zaposlenih, a DU ulae tako prikupljena novana sredstva.

5. DA LI JEDNO LICE MOE BITI LAN VIE DPF?

Zakon dozvoljava da jedno fiziko licew moe biti lan jednog ili vie DPF. Kada je
jedno lice lan vie obavezno je da sa svakim DPF zakljui poseban ugovor o lanstvu.
Vani je naglasiti da lan DPF koji prestaje uplaivati doprinose u jednom DPF i dalje
ostaje lan tog fonda.
6. KAKO DA POSTANE LAN JEDNOG DPF?
Da bi postao lan DPF fiziko lice mora da zakljui ugovor o lanstvu kojim se
obavezuje da plaa penzijski doprinos i naknadu DU, kao i da snosi druge trokove dok
se DU obavezuje da za raun lana DPF ulae novana sredstva prikupljena po osnovu
penzijskog doprinosa u DPF i da omogui povlaenje akumuliranih sredstava saglasno
zakonu.
7. DA LI LAN DPF ZNA KOLIKO IZNOSE SREDSTVA KOJA JE DO
NEKOG TRENUTKA AKUMULIRAO NA SVOM INDIVIDUALNOM
RAUNU?
Kako DPF posluje na principu kapitalizacije to znai da svaki lan praktini poseduje
svoj individualni raun na kome su sabrana sredstva po osnovu njegovih uplata ali i
pripadajui deo ostvarenih prihoda od izvrenih investiranja. DU je duno da na kraju
svakog kvartala dostavi svakom lamu DPF obavetenja sa stanjem na njegovom
individualnom raunu. Meutim, ukoliko je lan DPF zainteresovan da u nekom trenutku
dobije informacije o stanju na njegovom raunu, DU je obavezan da mu u roku od 3 dana
dostavi informacije.
8. DA LI LAN JEDNOG DPF MOE PRENETI SVOJA SREDSTVA NA
DRUGI?
Moe. U tom sluaju duan je da podnese zahtev za prenos rauna DU koje upravljaDPF
u kojem je on lan. U roku od 15 dana od dana prijema zahteva DU je duno da izvri
prenos sredstava. Uslov da bi DU izvrilo prenos sredstava u skladu sa zahtevom lana
DPF koje eli da ih prenese na drugi DPF je da je taj lan prethodno izmirio sve obaveze
po osnovu lanstva u DPF iz kojeg prenosi sredstva.
9. TA SE DEAVA SA AKUMULIRANIM SREDSTVIMA NA
INDIVIDUALNIM RAUNU LANA DPF U SLUAJU NJEGOVE
SMRTI?
Pravo lana da povlai i raspolae akumuliranim sredstvima stie se sa navrene 53
godine ivota. U sluaju smrti lana pre navrenja 53 godine ivota, sredstva sa njegovog

rauna prenose se licu koje je prethodno odredio. Ako nije odredio akvo lice ili nije
poznato i nema takvog lica sa sredstvima na njegovom raunu postupa se u skladu sa
zakonom kojim se regulie nasleivanje.
10. DA LI SE PRAVO NA POVLAENJE I RASPOLAGANJE
AKUMULIRANIH SREDSTAVA MOE OSTVARITI I PRE
NAVRENJA 53 GODINE IVOTA?
Ovo pravo lana DPF se moe ostvariti i pre navrenja 53 godine ivota u sluaju potrebe
za vanrednim trokovima leenja ili trajne nesposobnosti za rad.