Posttraumatski stresni

poremeaj

ta
ta je to trauma?
Dogaaji koji su:

pretnja telesnom integritetu

koji ukljuuju smrtni ishod ili

ranjavanje
koji su razorni po svojoj prirodi

Definicija SZO (MKB(MKB-10)

stresni dogaaj ili situacija

posebno pretee ili katastrofine
prirode, koji bi verovatno
uzrokovao znaajne smetnje u
gotovo svakoga

Definicija traume (DSM(DSM-IV)

Osoba je proivela, prisustvovala ili se
suoila sa dogaajem ili dogaajima koji
su predstavljali direktnu ili potencijalnu
smrtnu opasnost, ranjavanje ili ugroenost
sopstvenog ili tueg integriteta
Kao odgovor na traumatsku situaciju javio
se intenzivan strah, oseaj bespomonosti
ili uasnutost.

Ovi su dogaaji
nepredvidivi, nagli,
neodreenog toka i
ugroavajui za ivot.

Vrste traumatskih dogaaja:

Prirodne (ili tehnike) katastrofe
Ratni i borbeni stresovi - granatiranje,
ranjavanje, izbeglitvo, svedoenje
i smrtiosjeaj bespomonosti.
Primasakara
tome je bitan
Saobraajne nezgode
Nasilje terorizam, kriminal, porodino
nasilje, zlostavljanje

 Traumatski dogaaji koji su uslovljeni

ljudskim nasiljem, nemarom ili krivicom
ostavljaju dublje posledice nego prirodne
katastrofe.

A ta
ta nije trauma
Svakodnevni stresni dogaaji
Razvojne krize (adolescentna, srednje dobi,
ostale vrste prilagodjavanja)
Razne ivotne promene koje ne ukljuuju
pretnju ivotu (prekid emocionalne veze,
penzionisanje i slino) mogu izazvati krizno
stanje, ali ne i PTSP

Neposredne reakcije na traumu

Kada se osoba suoi sa dogaajem koji je
pretnja njenom integritetu tada se javlja
prirodna reakcija - svi sistemi organizma se
mobiliu za beg ili borbu.
Javlja se itav niz fiziolokih, emocionalnih i
drugih promena u ponaanju koje imaju
adaptivnu funkciju.

Telesne posledice traume

Dolazi do niza fiziolokih promena ija je svrha
nagla aktivacija organizma (pojaani rad srca,
ubrzavanje disanja, promene u hormonalnom
statusu).
Po principu ratne privrede krv se alje tamo
gde je najpotrebnija. Zbog toga se ubrzava rad
srca i disanje da bi se pojaalo snabdevanje
krvlju i kiseonikom

Psiholoke reakcije na traumu

Dominiraju: teskoba, zabrinutost,
preplaenost, strah, oseaj neizvesnosti i
ugroenosti, te alost, tuga, bezvoljnost, crne
misli.
Jaka anksioznost je praena neurovegetativnim
znacima kao to su tahikardija, znojenje,
drhtanje.

Psiholoke reakcije na traumu

U ekstremnim sluajevima moe se javiti i
disocijacija u razliitim formama (stupor,
derealizacija, depersonalizacija, emocionalno
mrtvilo, amnezija za dogaaj).
Panja i polje svesti su sueni, to moe
spreiti da se spoljanji podraaji i informacije
prime u njihovom sveobuhvatnom znaenju,
zbog ega nastaje dezorganizacija.

Zato trauma ostavlja posledice?

Traumatski dogaaj je potpuno razliit od
uobiajenih iskustava pojedinca
Ne uklapa se u sliku sveta koju uobiajeno
imamo, i zato trauma nema smisla
Zbog iznenadnosti pojedinac nema vremena na
prilagoavanje

Zato trauma ostavlja posledice?

Traumatski dogaaj suoava pojedinca sa
smrtnou
esto ukljuuje i smrt drugih, a esto i bliskih
osoba

Kako se ljudi izbore s traumatskim

iskustvom?
Smisao se pridaje posle.
Nema oporavka pre razumevanja
traumatskog iskustva.
Razumevanje ne znai imati odgovore na sva
pitanja, nego integrisati traumatsko iskustvo i
nastaviti ivot.
Prilagoavanje zapoinje razdobljem nemira,
dezorijentacije i uznemirenosti. Tako telo i
um stvaraju novu ravnoteu.

Najee psihike reakcije nakon

traumatskog dogaaja
3 grupe simptoma:
- ponovno proivljavanje
- izbegavanje i otupljenost
- pojaana pobuenost

Ponovno pre
preivljavanje
Iznenadna, nekontrolisana seanja
- ukljuuju oseaje i misli koje su se
javile tokom traume
- razmiljanja ta bi bilo da je bilo
Noni strahovi, none more i nesanica
flashback vrlo ivo seanje tokom kojeg
se osoba osea kao da ponovo doivljava
traumu; traje nekoliko sekundi

Izbegavanje i otupljenost
Izbegavanje razgovora, aktivnosti, misli i
socijalnih situacija
Otupljenost oseaja
Ovo je nain na koji telo i um pokuavaju
kontrolisati snane oseaje koji se javljaju
tokom traume i ponovnog proivljavanja, ali
moe postati disfunkcionalni nain suoavanja

Pojaana pobuenost
Uslovljena stalnom pobuenou vegetativnog
nervnog sistema
Potekoe sa spavanjem
Razdraljivost i agresivnost
Potekoe s panjom i pamenjem
Stalni oprez i prebrze reakcije
Telesne reakcije pri priseanju

Druge reakcije na traumu

Depresija
Okrivljivanje
Potekoe u seksualnom ivotu
Tugovanje

Posttraumatski stresni poremeaj

Ako navedeni simptomi traju due od
mesec dana tada se moe
dijagnostikovati PTSP
Nekad se PTSP javlja mesecima (pa i
godinama) nakon traume

Posttraumatski stresni poremeaj

Poremeaj se moe javiti u bilo kojoj ivotnoj
dobi, kod oba pola. Najei je kod mlaih
odraslih, no taj podatak je uslovljen poveanom
ekspozicijom u tom dobu.
PTSP kao vrsta ljudskog iskustva spominje se
od biblijskih vremena, a pod sadanjim
nazivom prouava se i lei od 1980. godine

Ostavlja li trauma trajne posledice

U pravilu trauma NE ostavlja trajne negativne
posledice na pojedinca
Veina osoba pogoenih traumatskim
dogaajem ima e neke oblike akutne reakcije
na stres, no kod velike veine tegobe e se
spontano povui nakon izdvajanja iz situacije ili
njezinog smirivanja.

Statistiki podaci

oko 60 % mukaraca i 50 % ena tokom ivota

biva izloeno stresovima koji odgovaraju
kriterijima iz DSM-IV

Kod mukaraca najee vezano uz rat, a kod

ena uz civilnu traumu (najee fiziki napad
i silovanje)

Statistiki podaci

27 % ena i 16 % mukaraca je imalo

neeljeni seksualni odnos do 18 godine ivota

Kilpatrick i Resnick navode stopu od 13-26 %

ena koje su u odrasloj dobi doivela silovanje

Statistiki podaci

Iako gotovo pola stanovnitva tokom ivota

doivi traumatsko iskustvo samo oko 8 %
opte populacije e tokom ivota razviti PTSP,
dok e 39 % imati neke simptome. Pri tome su
simptomi intruzivnih seanja i hiperalertnosti
daleko ei nego izbegavanje i otupljenost.

Statistiki podaci za rizine populacije

Najvii postotci su meu ratnim

zarobljenicima - razliita istraivanja govore
o prevalenciji od 50% do 100 % . Oko 8% ima
simptome i nakon 40 godina.

Utvreno je kako 36% uesnika tekih borbi,

17% uesnika prosenih borbi i 7% onih koji
nisu direktno uestvovali u borbi ispunjava
kriterijume za PTSP

Statistiki podaci za rizine populacije

Rowan i saradnici navode da 65 % rtava

seksualnog zlostavljanja u deijoj dobi imaju
zadovoljene kriterijume za PTSP u odrasloj
dobi

Oko 50 % dece koja su seksualno zlostavljana

imaju PTSP

Statistiki podaci za rizine populacije

Meu enama koje su bile rtve silovanja oko

47 % zadovoljava kriterijume za PTSP tri
meseca nakon traume

22% dece nakon saobraajne nesree ima

znake PTSP-a

Statistiki podaci za rizine populacije

11. septembar 2001.
nakon 5-8 nedelja
7.5 % sluajnog uzorka Njujorana je imalo znake
poremeaja
Nakon sledeih 8 nedelja samo 1.7% je imalo
simptome.

Zato svi ne reagujemo

reagujemo na isti nain?
SAMO MANJI BROJ LJUDI E NAKON TRAUME
OBOLETI OD PTSP-a
Reakcija je interakcija jedne rtve i jedne (ili
vie) trauma

Rizini

- Socijalna podrka
faktori
(moralna, finansijska i
dr.)

Vezani za traumatsku situaciju

Vezani za osobine pojedinca
Vezani za posttraumatsku situaciju
- Izazvana ljudskim nedelom,
neoekivana, brutalna, dovela do
-osoba mlae ivotne dobi
gubitka, prolongirana i ponavljajua
-ako je osoba i pre bila psihiki ili
emocionalno nestabilna
- nii IQ